ULAZAKU NATO I EKONOMSKI BENEFITI CRNE GORE - .' ,,': Manji trosak~ boljiimidz Pise: Igor Luk~ic( ministar finanslja u Vladi Crne Gore " POREDpolitiekih i bezbjednosnih,pristupanje naj- mocnijem politieko-vojnom savezu donijelo bi Crnoj Gori brojne ekonomske koristi. To je jedan od razloga zbog kojih je Crna Gora uelanjenje u NATOdefinisala kao osnovni spoljnopolitieki i bezbjednosni prioritet. Poznatoje da NATOpromovise osnovne vrijednosti na kojima se temelje moderna drustva, kao sto su demokratija, liene slobode i trzisna ekonomija, Cijim vrijednostima tezi i Crna Gora. Pristupanje Alijansi po- drazumijeva da je zemlja postigla sire reforme i demokratske standarde od vojno-odbrambenih. Stabilna i bezbjedna Crna Gora, u okviru NATO-a, predstavlja povoljan ambijent za razvoj ekonomskih aktivnosti i privlaeenje strani~ investicija, kao i za do- bijanje pomoci partnerskih zemalja da bolje, jeftinije i brze reformisu svoj bezbjednosno-odbrambenisistem. Procijenjenoje da bi ulazak u NATOdonio realne prednosti Crnoj Gori za brzi ekonomski rast. Iskustva veCineod deset novih elanica iz centralne i istoene Evrope, koje su u NATOprimljene 1999. i 2003. go- dine, ukazuju na benefite koje su dobile uCianjenjem u savez, odnosno da su bezbjednost i demokratizacija drustva izuzetno vazne i za ekonomski rast. U svim ovim zemljama, osim u Poljskoj, koja je svoj razvoj bazirala na losim strukturnim osnovama, doslo je do snaznog rasta BOP-a.Ove zemlje su, nakon pristu- panja NATO-u,zabiljezile i znaeajan rast stranih direk- tnih investicija, naroeito Ceska i Poljska, u kojima su investicije duplirane u odnosu na godinu prije pristu- panja, i one su se najveCimdijelom odnosile na osni- vanje novih preduzeca.Takode, slieno je iskustvo i Madarske, koja je dozivjela bum tzv. greenfield inves- ticija. Iskustva ovih zemalja jasno pokazuju da bi Crna Gora konceptom kolektivne bezbjednosti u okviru NATO-a postala sigurnije i bezbjednije trziSte za strana ula- ganja, imajuCiu vidu da elanstvo u ovom savezu donosi imidz stabilne i perspektivne zemlje u kojoj ne postoji rizik za investiranje. Takode, za jednu malu zemlju kao sto je Crna Gora, kada su u pitanju reforme sistema odbrane i troskovi za postizanje potrebnog nivoa bezbjednosti, jeftinije je uci u NATO,nego ostati van njega. Zasto bi za Crnu Goru bilo jeftinije da pristupi NATO-u, odnosno zasto bi nepristupanje kostalo mnogo vise? Vlada Crne Gore je u Prezentacionomdokumentu za Partnerstvo za mir izrazila nastojanje da izdvajanja za odbranu budu na nivou od 2% BOP-a,sto bi trebalo da omoguCidalje sprovodenje reformi i nesmetano funkcionisanje odbrambenog sistema, a ne bi ugrozilo @:ai, .'!1¥1 , Ll: IS.ffiJ :t .'fiB ' ..;;jJ31Uttt11Jrn LJilJ''l .,. 'i:r H ItA ,t",=8:.t A ..c;.rtr.:. ,If.]ij}ili jy 1]. w'ffi.. ctl.J I"'''' 'i! I,.li. . 1\"'. U\.'tB [!] fffi) -R 1=1. f ...1L.t, . 'IW .
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
ULAZAKU NATO I EKONOMSKI BENEFITI CRNE GORE
-.' ,,':
Manjitrosak~boljiimidz
Pise: Igor Luk~ic(ministar finansljau Vladi Crne Gore
"
POREDpolitiekih i bezbjednosnih, pristupanje naj-mocnijem politieko-vojnom savezu donijelo bi CrnojGori brojne ekonomske koristi. To je jedan od razlogazbog kojih je Crna Gora uelanjenje u NATOdefinisalakao osnovni spoljnopolitieki i bezbjednosni prioritet.Poznatoje da NATOpromovise osnovne vrijednosti nakojima se temelje moderna drustva, kao sto sudemokratija, liene slobode i trzisna ekonomija, Cijimvrijednostima tezi i Crna Gora. PristupanjeAlijansi po-drazumijeva da je zemlja postigla sire reforme idemokratske standarde od vojno-odbrambenih.Stabilna i bezbjedna CrnaGora, u okviru NATO-a,predstavlja povoljan ambijent za razvoj ekonomskihaktivnosti i privlaeenje strani~ investicija, kao i za do-bijanje pomoci partnerskih zemalja da bolje, jeftinije ibrze reformisu svoj bezbjednosno-odbrambenisistem.
Procijenjeno je da bi ulazak u NATOdonio realneprednosti Crnoj Gori za brzi ekonomski rast. IskustvaveCineod deset novih elanica iz centralne i istoeneEvrope, koje su u NATOprimljene 1999. i 2003. go-dine, ukazuju na benefite koje su dobile uCianjenjemu savez,odnosno da su bezbjednost i demokratizacijadrustva izuzetno vazne i za ekonomski rast. U svimovim zemljama, osim u Poljskoj, koja je svoj razvojbazirala na losim strukturnim osnovama, doslo je dosnaznog rasta BOP-a.Ove zemlje su, nakon pristu-panja NATO-u,zabiljezile i znaeajan rast stranih direk-tnih investicija, naroeito Ceskai Poljska, u kojima suinvesticije duplirane u odnosu na godinu prije pristu-panja, i one su se najveCimdijelom odnosile na osni-vanje novih preduzeca.Takode, slieno je iskustvo iMadarske,koja je dozivjela bum tzv. greenfield inves-ticija.
Iskustva ovih zemalja jasno pokazuju da bi Crna Gorakonceptom kolektivne bezbjednosti u okviru NATO-apostala sigurnije i bezbjednije trziSte za strana ula-ganja, imajuCiu vidu da elanstvo u ovom savezudonosi imidz stabilne i perspektivne zemlje u kojoj nepostoji rizik za investiranje.Takode,za jednu malu zemlju kao sto je Crna Gora,kada su u pitanju reforme sistema odbrane i troskoviza postizanje potrebnog nivoa bezbjednosti, jeftinije jeuci u NATO,nego ostati van njega.
Zasto bi za Crnu Goru bilo jeftinije da pristupi NATO-u,odnosno zasto bi nepristupanje kostalo mnogo vise?
Vlada CrneGore je u Prezentacionomdokumentu zaPartnerstvoza mir izrazila nastojanje da izdvajanja zaodbranu budu na nivou od 2% BOP-a,sto bi trebaloda omoguCidalje sprovodenje reformi i nesmetanofunkcionisanje odbrambenog sistema, a ne bi ugrozilo
@:ai, .'!1¥1 , Ll: IS.ffiJ
:t .'fiB ' ..;;jJ31Uttt11JrnLJilJ''l.,. 'i:rH
ItA ,t",=8:.t A
..c;.rtr.:. ,If.]ij}ilijy 1]. w'ffi..
ctl.JI"''''
'i!I,.li..1\"'. U\.'tB [!]
fffi) -R 1=1.f...1L.t, . 'IW .
-.---
standard gradana i ekonomski razvoj.Takode, drZavnibudzet bi bio jediniizvorfinansiranja odbrane, 51:0je sve uskladu sa standardima i preporukamaNATO-a.
U uslovima ogranicenih budzetskihsredstava ostanak izvan kolektivnogsistema odbrane kostao bi mnogovise, jer bi Crna Gora morala da razvijaveoma skupe kapacitete i sistemeodbrane, kao sto su avijacija, protiv-vazdusna odbrana, jacanje mornarice isl. Crna Gora bi morala sama da garan-tuje svoju bezbjednost i sprovodi re-forme svog odbrambenog sistema, kojebi bile znacajno ogranicene, a sistemodbrane u cjelini inferioran u odnosu na zemlje uokruzenju.
Ulazak u sistem kolektivne bezbjednosti podrazumijevauzu profesionalizaciju i optimizaciju Vojske Crne Gore,manje troskove, s obzirom na to da ne treba ulagati uskupa borbena sredstva i kapacitete, sto sistemodbrane cini jeftinijim i interoperabilnim sa zemljamaClanicama. Ukoliko ne postane clanica NATO-a,CrnaGora bi u buducnosti bila potpuno okruzena zemljama-clanicama NATO-a.Albanija i Hrvatska su pozvane dapristupe clanstvu u NATO,Bosna i Hercegovina je uPartnerstvu za mir, potpuno orijentisana ka puno-..pravnom Clanstvusto je, pretpostavljam, i orijentacija5rbije, imajuciu vidu sadasnje politickeprilike.
II U uslovima ogranicenih budzetskih sred-stava ostanak izvan kolektivnog sistemaodbrane kostao bi mnogo vise, jer bi CrnaGora morala da razvija veoma skupe ka-pacitete i sisteme odbrane, kao sto su avi-jacija, protiwazdusna odbrana, jacanjemornarice i sl. Crna Gora bi morala samada garantuje svoju bezbjednost i sprovodireforme svog odbrambenog sistema, kojebi bile znacajno ogranicene, a sistemodbrane u cjelini inferioran u odnosu nazamlje u okruzenju
Prijemom u program NATO- Partnerstvo za mir i pris-tupanje NATO savezu nece zahtijevati da Crna Goraizdvaja za odbranu vise sredstava od 2% BDP-a, takoda ce ovim sredstvima izvrsitireformu sistemaodbrane i osigurati svoju bezbjednost. Crna Gora bibila u obavezi da iz ovih sredstava finansira medunar-odnu vojnu saradnju, sto se odnosi na vojno-diplo-
-
matska predstavnistva, medunarodne mirovne misijeu obimu kojije primjeren za Crnu Goru, pod uslovomda za takvo angazovanje odgovarajucu odluku donese5kupstina Crne Gore, kao i da placa clanarinu koja bibila odredena prema utvrdenoj formuli0 podjelitroskova u odnosu na visinu BDP-ai mogucnostplacanja male zemlje kao sto je Crna Gora.Takode, Crna Gora bi dobila mnogo viSeu pogledu po-moti u reformi sistemaodbrane,oslobadanjaodviska naoruzanja, zastite vazdusnog prostora i dr.avo znaci da bi Crna Gora, kao clanica Partnerstva zamir,ulaskom u NATOsa istim nivoom izdvajanjazaodbranu, ostvarila veci i brzi obim reformisistemaodbrane nego da ostane van toga saveza.Neutralnost kosta. U svijetu je za vojne svrhe u 2007.godini zvanicno izdvojenovise od 1.000 mlrd U5D,odcega se 90% odnosilo na deset najmocnijihsvjetskihsila. Neutralne zemlje, takode, izdvajaju izuzetno ve-likasredstva za odbranu. Svedska je npr. za te svrhe u2007.90dini izdvojila5,5 mlrd U5D,Finska2,8 mlrdU5D,5vajcarska 2,5 mlrd U5Di Austrija 2,3 mlrd U5D.Ove zemlje se po nivou izdvajanjaza vojne svrhenalazeizmedu25. i 40. mjestau svijetu,dokse noveClaniceNATO-a(Ceska, Madarska, Rumunija, 510-vacka, Bugarska, Latvija)po izdvajanjimaza odbranunalaze iza ovih neutralnih zemalja. Visokaizdvajanjaza odbranu u 2007. godini imale su i ostale neutralnezemlje (Irska - 700 mil.U5D,Kipar384 mil. U5DiMalta44 mil. U5D).
---
5vakako, interes Crne Goreje da restrukturira odbram-bene snage koje ce bitiodrZiveu okviru budzetskihsredstava i koje ce omogucitirealizacijuciljevapart-nerstva. To podrazumijevapostizanje potpune saglas-nostiunutarCrneGore 0 tome kakve i kolikesnagebezbjednosti treba da imamo,da bi izbjeglidupliranjeodbrambenih kapaciteta i neracionalno trosenje sred-stava.
OKTOBAR2008 1 BEZIt~EQI\LOST'- -
Related Documents
