Udruženje za pravo osiguranja Srbije ima ekskluzivno pravo ...erevija.org/pdf/journals/eng/revija2-2014.pdf · Udruženje za pravo osiguranja ... Evropska revija za pravo osiguranja.

Časopis za teoriju i praksu osiguranjawww.erevija.org

UDK 347.764 ISSN 2334-7597COBISS.SR-ID 197415692Godina XIII, broj 2/2014

izlazi tromesečno

Osnivač i izdavačUdruženje za pravo osiguranja Srbije

Milentija Popovića 5b/II, 11070 Novi Beogradwww.srbija-aida.orgTel: 064/ 131 12 40

račun: 105-51590-71kod „AIK Banke” a.d. Niš

Izdavački savetBlagojević Zoran, član Izvršnog odbora „Wiener St ädtische osiguranja ADO Beograd”Jovović Dragan, savetnik Izvršnog odbora „Takovo osiguranja ADO Kragujevac”Kvrgić Miodrag, generalni direktor „Merkur osiguranja ADO Beograd”Šljivar Božana, direktor Agencije za osiguranje Republike Srpske

Redakcioni odborBelanić dr Loris, Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, Hrvatska, e-mail: lorisb@pravri. hrCousy dr Herman, Katolički univerzitet u Luvenu, Pravni fakultet, Belgija, e-mail: herman. cousy@law. kuleuven. be Heiss dr Helmut Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet, Švajcarska, e-mail: helmut. heiss@rwi. uzh. chJovanović dr Slobodan, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Srbija, e-mail: nsbob@sezampro. rsKullmann dr Jerome, Univerzitet Pariz-Dofi n, Privatno pravo, Francu-ska, e-mail: jerome. kullmann@wanadoo. frLabudović Stanković dr Jasmina, glavni i odgovorni urednik, Univerzi-tet u Kragujevcu, Pravni fakultet, e-mail: jlabudovic@yahoo. comMarano dr Pierpaolo, zamenik glavnog i odgovornog urednikaKatolički univerzitet Svetog Srca u Milanu, Fakulet za nauku bankarstva, fi nansija i osiguranja, Italija, e-mail: Pierpaolo. Marano@unicatt. it Merkin dr Robert, Univerzitet u Sautemptonu, Pravni fakultet, Velika Bri-tanija, e-mail: R. Merkin@soton. ac. ukOrlić dr Miodrag, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, (u penziji), e-mail: upj@eunet. rs Rohrbach dr Wolfgang, Univerzitet u Beču, Ekonomski fakultet, (u penzi-ji), Austrija, e-mail: consult@uniqa. rsRokas dr Ioannis, Atinski univerzitet za ekonomiju i privredu, Departman za poslovnu administraciju, Grčka, e-mail: i. rokas@rokas. com Slavnić dr Jovan, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakutet, (u pen-ziji), e-mail: lolesl@eunet. rsŽarković dr Nebojša, Univerzitet Megatrend Beograd, Fakultet za poslov-ne studije Vršac, e-mail: nzarkovic@sbb. rsVladetić dr Srđan, sekretar Redakcije, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, e-mail: svladetic@sbb. rs

Korice, prelom i prodajaUdruženje za pravo osiguranja Srbije

Lektura i korekturaAleksandra Jovanović, MA

Štampa„Planeta print”, Beograd

Magazine for Insurance Th eory and Practicewww.erevija.org

UDC 347.764 ISSN 2334-7597COBISS.SR-ID 197415692

Year XIII, No 2/2014Published quarterly

Founder & PublisherAssociation for Insurance Law of Serbia (AIDA Serbia)

Milentija Popovića 5b/II, 11070 BelgradeTel: + 381 064/ 131 12 40

www.srbija-aida.orgaccount: 105-51590-71

with the AIK Banka a.d. NisPublishing Council

Blagojevic Zoran, Member of the Executive Board at Wiener Städtische Insurance BelgradeJovovic Dragan, Adviser to the Executive Board of Takovo Insurance KragujevacKvrgic Miodrag, CEO, Merkur Insurance BelgradeSljivar Bozana, Director of the Insurance Authority in Republic Serbska

Editorial BoardBelanic Loris, PhD, University Rijeka, Faculty of Law, Croatia, e-mail: lorisb@pravri. hrCousy Herman, LLD, KU Leuven – Universiteit, Faculteit Rechtsgeleerdheid, Belgium, e-mail: herman. cousy@law. kuleuven. be Heiss Helmut, LLD, Universitä t Z ürich, Rechtswissenschaft liche Fakultät, Switzerland, e-mail: helmut. heiss@rwi. uzh. chJovanović Slobodan, LLD, University Business Academy, Faculty of Law, Serbia, e-mail: nsbob@sezampro. rsKullmann Jerome, LLD, Université Paris-Dauphine, Droit privé, France, e-mail: jerome. kullmann@wanadoo. frLabudovic Stankovic Jasmina, PhD, Editor, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia, e-mail: jlabudovic@yahoo. comMarano Pierpaolo, PhD, Associate Editor, Università Cattolica del Sacro Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie, fi nanziarie e assicurative, Italy, e-mail: Pierpaolo. Marano@unicatt. itMerkin Robert, LLD, University of Southampton, Southampton Law School, UK, e-mail: R. Merkin@soton. ac. ukOrlić Miodrag, LLD, University of Belgrade, Faculty of Law, (ret.), Serbia, e-mail: upj@eunet. rsRohrbach Wolfgang, PhD, State University of Vienna, Faculty of Economics, (ret.), Austria, e-mail: consult@uniqa. rsRokas Ioannis, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο Αθηνών, Τμήμα Οργάνωσης και Διοίκησης Επιχειρήσεων (Athens University of Economics and Business, Business Administration Department), Greece, e-mail: i. rokas@rokas. comSlavnić Jovan, LLD, University of Novi Sad, Faculty of Economics, (ret.), e-mail: lolesl@eunet. rsŽarković Nebojša, PhD, University Megatrend Belgrad, Faculty for business studies Vršac, e-mail: nzarkovic@sbb. rsVladetic Srdjan, PhD, Secretary, University of Kragujevac, Faculty of Law, e-mail: svladetic@sbb. rs

Cover, design and saleAssociation for Insurance Law of Serbia

PrintPlaneta print, Belgrade

Udruženje za pravo osiguranja Srbije ima ekskluzivno pravo da dozvoli ili ne dozvoli umnožavanje, u bilo kom obliku i formi, sadržaja ili dela sadržaja objavljenog u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja.

Association for Insurance Law of Serbia has an exclusive right to permit or decline permission for copying the content or part of the content in and form or form published in the European Insurance Law Review.

2/2014

2 UPUTSTVO ZA AUTORE ČLANAKA U EVROPSKOJ REVIJI ZA PRAVO OSIGURANJA

Obaveštavamo i skrećemo pažnju našim uvaženim autorima i saradnicima, kao i onima koji to žele da postanu pisanjem članaka, osvrta, komentara i prika-za sudskih presuda da je „Uputstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja”, čiji elementi u uređivanju našeg časopisa predstavljaju standard po kojem svi prilozi moraju da budu uređeni, trajno objav-ljeno na internet stranici na adresi: www.erevija.org.

EVROPSKA REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OBJAVLJUJE SVE RADOVE INOSTRANIH

AUTORA NA INTERNET STRANICI www.erevija.org

SVI OBJAVLJENI RADOVI U OVOM BROJU SU PROŠLI ANONIMNU RECENZIJU

UGLEDNIH INOSTRANIH I DOMAĆIH UNIVERZITETSKIH PROFESORA

Urednici

INSTRUCTION FOR AUTHORS OF THE WORKS IN THE EUROPEAN INSURANCE LAW REVIEW

We are advising and draw attention to our distinguished authors and collaborators, as well as those who wish to become so by writing articles, reviews, commentaries, re-views of the court authorities and articles that “Instruc-tion for authors of the works in the European Insurance Law Review”, representing the standard in editing our magazine, which all contributions must meet shall be permanently accessible at: www.erevija.org.

EUROPEAN INSURANCE LAW REVIEW PUBLISHES FOREIGN AUTHORS’ PAPERS

ON THE WEB AT: www.erevija.org

REPUTABLE FOREIGN AND DOMESTIC UNIVERSITY PROFESSORS HAVE REVIEWED

ALL WORKS PUBLISHED IN THIS ISSUE

Editors

UPUTSTVO ZA AUTORE... / INSTRUCTIONS FOR AUTHORS...

2/2014

3

OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REVIEW .............................................................................. 4– Prof. dr Wolfgang ROHRBACH, Trendovi konjukturnih skokova / Konjunkturelle Aufwärtstrends ................... 4

Text in German .................................................................................................................................................................... 5

ČLANCI / ARTICLES ...................................................................................................................................................... 7– Prof. dr Peter HAUSER, Rastući značaj funkcije zakonitosti poslovanja na primeru austrijske

ekonomije osiguranja / Steigende Bedeutung der Compliance Funktion am Beispiel der Österreichischen Versicherungswirtschaft ...................................................................................................................................................... 7Text in German .................................................................................................................................................................. 16Summary ............................................................................................................................................................................ 24

– Doc. dr Loris BELANIĆ, Povijesni razvoj osiguranja pravne zaštite / Th e historical development of legal expense insurance ................................................................................................................................................. 26Summary .............................................................................................................................................................................33

– Bojan JOVANOVIĆ, Oblici i načini ispunjenja obaveze poslodavca na osiguranje zaposlenih u Republici Srbiji / Forms and means of fulfi lling the obligation for insurance of employees by the employer in the Republic of Serbia ............................................................................................................................. 35Summary ............................................................................................................................................................................ 42

– Doc. dr Nataša PETROVIĆ TOMIĆ, Nepravične klauzule i Principi evropskog ugovornog prava osiguranja / Unfair clauses and Principles of European Insurance Contract Law ............................................ 44Summary ............................................................................................................................................................................ 51

SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT PRACTICE OF THE EU MEMBER-STATES’ COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE ........................... 52– Presuda Evropskog suda od 20. maja 2010. godine, predmet C-111/09 povodom tumačenja člana 24 i člana 26

Uredbe Saveta (EC) br. 44/2001 od 22. decembra 2000. godine o nadležnosti i priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i privrednim sporovima. Prikaz: mr Jelena Gazivoda / Judgment of the European Court of Justice of 20 May 2010 in case C-111/09 regarding the interpretation of Articles 24 and 26 of Council Regulation (EC) No. 44/2001 of 22 December 2000 on jurisdiction and recognition and enforcement of judgments in civil and commercial matters, Offi cial Journal, L 12/1. Review by Jelena Gazivoda, LLM ....................................................52

OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS ....................................................................... 56Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela Bukorovi c

BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHY .......................................................................................................................... 59ODABRANE KNJIGE / SELECTED BOOKS, str. 59ODABRANI ČLANCI / SELECTED ARTICLES, str. od 59 do 60Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela Bukorovic

DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS .................................................................. 61 – Direktiva br. 2009/138/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25. 11. 2009. godine o započinjanju i obavljanju

delatnosti osiguranja i reosiguranja (Solventnost II) – IV deo / Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Solvency II) (recast) – IV part ......................................................................................................................................... 61

– Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja .................................................................................................. 85Publication Ethics and Malpractice Statement ............................................................................................................... 87

– Uputstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja ........................................................................... 89Instruction for Authors of the Works in the European Insurance Law Review ............................................................ 91

– Lista recenzenata ...............................................................................................................................................................93Referees .............................................................................................................................................................................. 94

SADRŽAJ / CONTENS

2/2014

4

Početkom marta ove godine, agencija „Standard & Poor’s” prognozirala je da će 127 država, za koje ova agencije vrši rejting, u 2014. godini ponovo povećati priliv novca i uzetih kredita. Povećanje će biti veće od 185 milijardi američkih dolara. Čak i ako polovina uze-tih kredita bude upotrebljena za vraćanje starih dugova, to treba shvatiti kao pozitivan znak da su neke države, koje i sa Srbijom održavaju dobar kontakt, ponovo spremne da investiraju, na primer u infrastrukturne projekte.

U eri globalizacije ovakav razvoj događaja je uvek direktno ili indirektno povezan sa industrijom osigu-ranja kroz ugovore. U vezi s tim treba ukazati na to da austrijski osiguravači važe za bitne partnere Srbije u sa-radnji. Osiguranje za slučaj smrti u svrhu obezbeđenja kredita, rente koje služe za premošćavanje perioda do ostvarenja prava na penziju ili za slučaj gubitka radne sposobnosti za angažovane rukovodioce i stručnjake, kao i kratkoročna i srednjoročna osiguranja kapitala, jesu ključni nosioci „kraljevskog” životnog osiguranja. Međutim, i rizike nezgode i bolesti treba staviti pod određenu zaštitu osiguranja. Sve se ovo odvija u okru-ženju prilično napete ekonomske klime i „uzdrmanog” bankarstva. Nemiri i valutni pad u Ukrajini, drugoj po veličini državi Evrope, stvaraju sektoru fi nansijskih usluga dodatne teškoće. Pa i Austrija, partner Srbije broj jedan, ima problem. Afera banke „Hipo-Adria”, čiji dugovi u milijardama evra nisu ostavili trag samo u Austriji, nego i u Bavarskoj i nekim državama Balkana, zahteva brzo dejstvo. U sudskom postupku su tri bivša menadžera banke „Hipo-Adria”, koji su krivotvorenim bilansima zavaravali domaće i strane osiguravače, osu-đena na visoke novčane i zatvorske kazne. Investitori-ma ove banke koji su kupili obveznice sa garancijama u milijardama evra prezadužene austrijske pokrajine Koruške, Republika Austrija nudi u zamenu obveznice

sa državnom garancijom. Ovakve i druge mere su sta-bilizovale ne samo politiku alokacije kod nekih kom-panija za (životno) osiguranje, već su i bile osnov da u martu 2014. godine, agencija za ocenu fi nansijske snage „Moody’s” oceni bonitet Austrije trostrukim A sa „sta-bilnom perspektivom.” Od toga će profi tirati i države Balkana u kojima treba da budu prodate, inače zdrave, ćerke „Hipo-Adria banke.”

Uz sve negativne efekte se sasvim jasno pokazuje ka-kvu „tvrđavu”, nastalu na istorijskom iskustvu u prote-klim krizama, predstavlja osiguranje.

Industrija osiguranja u Srbiji slavi 175. godišnjicu svog postojanja. Povodom promocije jubilarnog toma „Istorija osiguranja Austrije”, održane u Beogradu 21. februara 2014, tri srpska autora su naglasila da se da-našnja stabilnost osiguranja u velikoj meri zasniva na saradnji sa austrijskim pionirima osiguranja. Međutim, ovo ne treba posmatrati samo u okviru jedne države. Pet austrijskih matičnih društava imaju više od sto ćer-ki u dvadesetak država u regionu jugoistočne i istočne Evrope. Njihov zajednički udeo u tržištu iznosi preko 50%. Nadalje, geografska blizina i istorijska tradicija koja veže Austriju i balkanske zemlje doprinosi posto-janju visokog nivoa poverenja, koje u osiguranju ima specijalan značaj. Ali, kako proizlazi iz intervjua vođe-nih sa stručnjacima, rukovodiocima, preduzetnicima, sportistima i drugima među 180.000 Srba koji žive u Beču, postoji spremnost da uskoro investiraju u Srbiji, kandidatu za ulazak u EU, kao i da preuzmu odgovara-juće lično zbrinjavanje članova uže i šire porodice koji tamo žive. Celokupna nacionalna privreda Srbije će u sledećim godinama uživati koristi od međunarodnog osiguranja na njenom području.

Prevela: Nela Bukorović,e-mail:nela. bukorovic@yahoo. de

OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEW

Prof. dr Wolfgang ROHRBACH

Trendovi konjukturnih skokovaUDK: 339. 7(436):368 Dostavljeno: 6. 3. 2014. Prihvaćeno: 9. 3. 2014. Informativni prilogdoi: 10.5937/erpo1402004R

* Prof. dr Wolfgang Rohrbach je zamenik direktora u EUROPA NOSTRA AUSTRIA (Donau-Universität Krems); e-mail: consult@uniqa. rs.

2/2014

5

Anfang März d. J. prognostizierte die Ratingagentur Standard&Poor‘s dass die 127 Staaten, die im S&P-Rating sind, 2014 wieder mehr Geld an Krediten aufnehmen werden. Insgesamt wird die Erhöhung 185 Mlliarden US-Dollar betragen. Wenn auch gut die Hälft e des Volumens zur Tilgung alter Schulden dient, so sollte doch andererseits als positives Zeichen erkannt werden, dass etliche Staaten, die auch Kontakte zu Serbien unterhalten, wieder bereit sind, zu investieren -etwa in Infrastrukturprojekte.

Im Globalisierungszeitalter sind derartige Entwicklungen stets direkt oder indirekt mit Aufträgen an die Versicherungswirtschaft verbunden. In diesem Zusammenhang sei darauf hingewiesen, dass Österreichs Versicherer als wichtigste Kooperations-Partner Serbiens gelten. Ablebensrisikoversicherungen zur Kreditbesicherung, Überbrückungs- und Berufsunfähikeitsrenten fùr engagierte Fach- und Fürungskräftesowie kurz-und mittelfristige Kapitalversicherungen sind die „Flaggschiff e” der „Königssparte” Lebensversicherung. Aber auch die Kranken- und Unfallrisiken gilt es unter entsprechenden Versicherugsschutz zu stellen. Dies alles geschieht in einem Umfeld eines ziemlich angespannten wirtschaftspolitischen Klimas und angeschlagenen Bankwesens. Die Unruhen und der Währungsverfall im zweitgrößten europäischen Staat Ukraine bereiten international tätigen Finanzdienstleistern zusätzliche Schwierigkeiten. Auch der Serbien-Partner Nummer 1, Österreich hat ein Problem. Die Hypo-Alpe-Adria Bankaff âre, die ihre Milliarden-€-Schuldspuren nicht nur in Österreich, sondern auch in Bayern und einigen Balkanstaaten hinterlassen hat, erfordert rasches Handeln. In einem eben so zügig wie konsequent durchgezogenen

Gerichtsverfahren wurden drei Hypo-Exmanager, die auf Basis gefälschter Bilanzen auch Versicherer im In- und Ausland getàuscht hatten, zu schweren Geld-und Freiheitsstrafen verurteilt. Den die Hypo-Investoren , die Anleihen mit Milliarden €-Haft ungsgarantien des restlos überforderten Landes Kärnten kauft en, bietet die Repubik Österreich nun auf Tauschbasis Anleihen mit Bundeshaft ung an. Diese und andere Maßnahmen stabilisierten nicht nur die Veranlagungspolitik einiger (Lebens)Versicherer, sondern veranlassten die US-Ratingagentur Moody‘s, die hohe Bonität Österreichs im März 2014 durch abermalige Vergabe des Triple-A mit „stabilem Ausblick” zu vergeben. Davon werden auch jene Balkanstaaten profi tieren, in denen die an sich gesunden Hypo-Töchter nun rasch verkauft werden sollen.

Bei allen Negativwirkungen zeigt sich unmissverständlich, welch eine Festung die Versicherungswirtschaft aufgrund ihrer historisch gewachsenen Erfahrung im Umgang mit Krisen darstellt.

Die Versicherungsbranche Serbiens feiert heuer ihr 175-Jahre Bestandsjubiläum. Anlässlich der Promotion eines Jubiläumsbandes in Belgrad (21. 2. 2014), unterstrichen die drei serbischen Autoren, dass die heutige Stabilität der Branche in erheblichem Ausmaß auf die Kooperation mit den österreichischen Versicherungspionieren zurückzuführen sei. Aber man solle das nicht nur national sehen. Fünf österreichische Mutterunternehmen sind mit über 100 Tochtergesellschaft en in rund 20 Ländern der CESEE-Region vertreten. Sie erreichen kollektive Marktanteile von über 50%. Darüber hinaus tragen die geografi sche Nähe sowie die historische Tradition zwischen Österreich und den Balkanländern dazu bei, dass ein hohe Vertrauensbasis existiert, die für das Versicherunbgswesen von emminenter Bedeutung ist. Aber wie allein Interviews unter den Fach-und Führungskräften, Unternehmern, Sportlern usw

Univ. Prof. DDr Wolfgang ROHRBACH

Konjunkturelle AufwärtstrendsUDK: 339. 7(436):368 Eingereicht: 6. 3. 2014. Angenommen: 9. 3. 2014. Informationstextdoi: 10.5937/erpo1402004R

OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEW

* Univ. Prof. DDr Wolfgang Rohrbach ist stv. Geschäft sführer (Vize-Direktor) bei EUROPA NOSTRA AUSTRIA (Donau--Universität Krems); e-mail: consult@uniqa. rs.

2/2014

6 WOLFGANG ROHRBACH

der rund 180.000 in Wien lebenden Serben zeigen, sind diese bereit, in nächster Zeit Investitionen im EU-Kandidatenland Serbien zu tätigen und auch entsprechende Eigenvorsorge für ihre dort

lebenden Verwandten durchzuziehen. Die gesamte Volkswirtschaft Serbiens wird in den nächsten Jahren Nutzen aus den Aktivitäten seiner international verankerten Versicherer ziehen.

2/2014

7

Apstrakt

Mogućnost korupcije u velikim kompanijama i preterana regulativa na nacionalnom i evropskom ni-vou stavljaju „poštovanje propisa” i „funkciju kontro-le zakonitosti poslovanja” u prvi plan. Nova evropska regulativa za osiguranje – Direktiva o solventnosti II i Smernice Evropske agencije za nadzor osiguranja i penzijskih fondova (dalje u tekstu: EANOPF) za njenu implementaciju čine funkciju kontrole zakonitosti po-slovanja (Compliance) ključnom funkcijom u sistemu interne kontrole. Dosadašnje fokusiranje na zabranu davanja insajderskih informacija i, uglavnom, na spre-čavanje pranja novca, ne zadovoljava buduća očekiva-nja. Pravila za borbu protiv korupcije su u Austriji po-oštrena i ne odnose se samo na javne službe. Izgradnja sistema upravljanja funkcijom zakonitosti poslovanja, kao sastavnog dela sistema interne kontrole, neće biti neophodna samo posle stupanja na snagu Direktive o solventnosti II, nego se time treba već sada pozabaviti. Na osnovu modela Komiteta sponzorskih organizacija Tredvejove Komisije (Committee of Sponsoring Orga-nizations of the Treadway Commission – COSO, dalje u tekstu: KSO), Institut revizora Nemačke (Institut der Wirtschaft sprüfer in Deutschland – IDW) ustanovio je obrazac ne samo za sam sistem, već i za njegovu prove-ru koja se još uvek odvija dobrovoljno, s tim što će ona u budućnosti biti obavezna. Aktuelni napori u praćenju zakonitosti nemaju grešku, ali postoji veliki potencijal za njihov razvoj. Funkcija zakonitosti poslovanja pret-

postavlja spremnost svih nivoa društva za osiguranje u pogledu usaglašavanja sa zakonskim propisima i ne ograničava se samo na rukovodioce ovom funkcijom.

Ključne reči: zakonitost poslovanja, sistem zakoni-tosti poslovanja, EIOPA, pranje novca, insajderske in-formacije, interni kontrolni sistem, korupcija, Solven-tnost II

1. UVOD

Pod pojmom zakonitost poslovanja (Compliance) u najširem smislu reči podrazumeva se „poštovanje pro-pisa”, dakle zakona, ugovornih obaveza, kao i internih propisa društava i direktiva (Grützner, Jakob, 2010, 45). U ekonomskoj literaturi se pod zakonitošću poslovanja podrazumeva „obezbeđenje ispunjavanja zakona i pro-pisa koji se tiču kompanije” (Amling, Bantleon, 2007, 76). U jednoj od studija revizorske kuće KPMG, navodi se da je zakonitost poslovanja „poštovanje svih zako-na, uredbi i direktiva, ugovornih obaveza i slobodnom voljom preuzetih sopstvenih obaveza”, pri čemu se po-štovanje mnoštva popisa vidi kao preterana regulativa (KPMG, 2011, 3).

Industrija osiguranja Austrije pod pojmom zako-nitost poslovanja, pretežno, podrazumeva sprečavanje zloupotreba insajderskih informacija (koje nisu dostu-pne javnosti), a koje se odnose na investicije, odnosno formiranje cena, kao i otkrivanje povreda relevantnih propisa i sankcionisanje istih (Hauser, 2010, 334). Na osnovu Direktive o solventnosti II, funkcija kontrole zakonitosti poslovanja, kao deo funkcije upravljanja, postaje jedna od ključnih funkcija u kompaniji (RL 2009/138/EG, EW 30, 33). Funkcija kontrole zakonito-sti poslovanja se određuje kao „nadzor nad zakonito-šću poslovanja” (RL 20009/138/EG 46/1). Direktiva o solventnosti II najpre je bila citirana i cenjena kao re-volucionarno nova regulativa za evropsku ekonomiju osiguranja, a zatim obezvređena i ismejana. U toku nje-

ČLANCI

Prof. dr Peter HAUSER*

Rastući značaj funkcije zakonitosti poslovanja na primeru austrijske ekonomije osiguranja

UDK: 368. 338. 2(436)Primljeno: 6. 3. 2014. Prihvaćeno: 7. 4. 2014. Pregledan naučni raddoi:10.5937/erpo1402007H

* Peter Hauser je profesor na Zapadnomađarskom univerzitetu u Šopronu za ekonomske nauke i menadžment. Predaje na Akademiji za izvršne direktore Ekonomskog univerziteta u Beču i na Univerzitetu Johanes Kepler u Lincu. Obavljao je rukovodeće funkcije u društvima za osiguranje, od čega niz godina kao izvršni direktor i rukovodilac jedne evropske osiguravajuće grupacije. Peter Hauser ima CRMA – Sertifi kat za upravljanje rizicima u osiguranju koji izdaje IIA – globalni Institut internih revizora). E-mail: hauser. peter@gmx. at.

2/2014

8 PETER HAUSER

ne implementacije nastao je tipično evropski nesklad zbog koga je došlo do odlaganja primene za 1. januar 2016. godine.1 U jesen 2013. godine EANOPF je objavi-la „Smernice o sistemu uprave” (EIOPA, 2013), kojima je lokalnim organima nadzora, a time i društvima za osiguranje, već od 1. januara 2014. godine, postavljen pravni okvir za prelazni period do stupanja na snagu pomenute Direktive. Time je značajno proširen obim funkcije zakonitosti poslovanja u ekonomiji osiguranja Austrije, postavši sastavni deo opštih okvirnih uslova, s tim što je o poštovanju propisa trebalo i ranije voditi računa.

U jednoj studiji iz oktobra 2013. godine „efi kasan odnos sa enormno povećanim zahtevima u pogledu funkcije kontrole zakonitosti poslovanja”, označen je kao „značajan faktor uspeha za održivo vođenje kom-panije” (PWC, 2013). Da bi se savladao ovaj zadatak „potrebno je aktivno upravljanje zahtevima u pogle-du funkcije kontrole zakonitosti poslovanja”, a mnoge kompanije su već proteklih godina donele pravilnike o internim i eksternim smernicama (PWC, 2013, 5). U međuvremenu se mnoge kompanije, osim pitanjem organizacije praćenja zakonitosti poslovanja, bave pi-tanjem efi kasnog i održivog sprečavanja korupcije (KPMG, 2011, 3). Kako se na primerima u prošlosti pokazalo, korupcija postoji ne samo kroz podmićivanje u kompaniji, već i kroz podmićivanje od strane kom-panije.

U ovom radu se najpre istražuju pravila o funkciji kontrole zakonitosti poslovanja u Direktivi o solven-tnosti II i Prelaznim smernicama EANOPF, zajedno sa opštim propisima koji regulišu promet akcijama i nadzor osiguranja. U nastavku se, na osnovu pozitivnih propisa Austrije, izlažu pravni okviri suzbijanja korup-cije, sprečavanja pranja novca i fi nansiranja terorizma, zatim mere za sprečavanje zloupotrebe insajderskih informacija, kao i mere protiv nelojalne konkurencije. Druga pravna područja, kao što je zaštita podataka i zaštita zaposlenih ili propisi o sprečavanju monopola, moraju se izostaviti zbog ograničenog prostora. Na kra-ju su predstavljeni načini za organizaciju funkcije kon-trole zakonitosti poslovanja. S tim u vezi, vredna pome-na je činjenica da je Institut revizora Nemačke doneo sopstvene Standarde sistema upravljanja zakonitošću poslovanja (IDW PS 980, 2011).

1 Direktiva je trebalo da stupi na snagu 1. decembra 2012. (RL 2009/138/EG Art. 311). Prilagođavanje Lisabonskom sporazumu i stvaranje Evropskog tela za nadzor osiguranja trebalo bi da, nakon pomeranja datuma za početak primene, bude sprovedeno putem Direktive Omnibus II o kojoj govori Komisija, Skupština i Savet EU (Europäische Kommission, 2013). Izgleda da je Predsedništvu Saveta EU uspelo da postigne jedinstvo mišljenja (EU, 2013).

2. DIREKTIVA O SOLVENTNOSTI II, SMERNICE EANOPF I OPŠTI PROPISI

Podsećamo da okvirna Direktiva o solventnosti II polazi od toga da nekim rizicima nije poklonjeno dovoljno pažnje u propisima koji se odnose na sol-ventnost, već samo u okviru onih koji se tiču funkci-je upravljanja. Efi kasan sistem funkcije upravljanja se smatra nezaobilaznim i uključuje funkciju upravljanja rizikom, funkciju zakonitosti poslovanja, funkciju in-terne revizije i aktuarsku funkciju. Navedene funkcije su ključne, a time su i važne i kritične. Sva lica koja ove funkcije izvršavaju moraju imati stručne kvalifi kacije i odgovarajuće radno iskustvo (RL 2009/138/EG EW 29, 30, 33, 34, 35).2

Društva za osiguranje treba da raspolažu „efi kasnim sistemom interne kontrole” koji obuhvata „barem pro-cese upravljanja i fi nansijskog izveštavanja, okvir in-terne kontrole, odgovarajuća pravila obaveštavanja na svim nivoima društva, kao i funkciju zakonitosti poslo-vanja” (RL 2009/138/EG 46/1).

Pored opšte „kontrole zakonitosti poslovanja”, ovoj funkciji se dodeljuje i „savetovanje administrativnih organa, organa uprave ili nadzornih organa u vezi sa pridržavanjem dogovora o upravno-pravnim propisi-ma donetim na osnovu ove Direktive.”3 Funkcija zako-nitosti poslovanja treba da posmatra i ocenjuje moguće promene pravnog okruženja društava za osiguranje i posledice koje one imaju na njegove aktivnosti. Na-dalje, treba da identifi kuje i oceni „rizike zakonitosti poslovanja”, pod kojima se podrazumevaju opasnosti koje nastaju usled nepridržavanja pravnih propisa (RL 2009/138/EG 46/2). Funkcija zakonitosti poslovanja, koja se defi niše kao deo sistema interne kontrole, pred-stavlja na taj način i deo funkcije upravljanja rizikom u širem smislu.

Sistem interne kontrole, čiji je sastavni deo funkci-ja zakonitosti poslovanja, podrazumeva prvenstveno, ocenu primerenosti i efi kasnosti sistema interne kon-trole, kao i drugih delova sistema funkcije upravljanja (RL 2009/138/EG 47/1), za razliku od drugih ključnih

2 U broju 1/2013 Evropske revije za pravo osiguranja autor je dao obiman prikaz sistema upravljanja sa posebnim osvrtom na internu reviziju. U ovom radu ne daje šira objašnjenja kako bi se izbegla ponavljanja (Hauser, 2013, 18).

3 Evropski zakonodavac u izradi direktiva bira usaglašavanje sa pomenutom Direktivom o solventnosti II i odredbama za njeno sprovođenje, kao posebnom formom potrebnih usaglašavanja sa normama uopšte, i proširuje funkciju zakonitosti poslovanja i na savetovanje odbora direktora, pri čemu postoji mogućnost raznih varijanti na osnovu mogućih evropskih jednodomnih ili dvodomnih sistema upravljanja i pri čemu ostaje sloboda da države članice EU mogu donositi sopstvene propise.

2/2014

9


funkcija kojima ne sme da se pripoji neka druga funkci-ja, pa ni u malim društvima (RL 2009 138/EG EW 32).

EANOPF je, kako je već rečeno, usvojila 2013. go-dine niz smernica koje se odnose na organe nadzora osiguranja u državama članicama EU i čiji su predmet „postupci u fazi pripreme za primenu Direktive o sol-ventnosti II.” U ovom radu se ukazuje samo na „Smer-nice o sistemu uprave” (EIOPA, 2013, 1.3). U EANOPF se strahuje da organi nadzora u pojedinim državama, u nedostatku smernica, mogu videti potrebu donošenja sopstvenih propisa da bi „obezbedili solidan nadzor u skladu sa rizicima.” Na taj način bi moglo da dođe do različitih nacionalnih rešenja na štetu funkcionisanja zajedničkog tržišta (EIOPA, 2013, 1.3). Konzistentan i konvergentan koncept pripreme za ovu Direktivu je od odlučujućeg značaja i pomenute smernice treba posma-trati kao uvodni deo koji omogućava pripremu za ključ-na područja „u cilju obezbeđenja upravljanja društvi-ma za osiguranje u skladu sa propisima.” Pravovremena priprema je od centralnog značaja i nacionalne vlasti bi trebalo da od 1. januara 2014. godine već počnu sa primenom smernica da bi kompanije mogle da preduz-mu odgovarajuće korake za implementaciju Direktive o solventnosti II (EIOPA, 2013, 1.4, 1.5, 1.6). Smernice ne treba samo da se primenjuju na nivou kompanija, već i na nivou svake od osiguravajucih grupacija (EIOPA, 2013, 1.12.).

Uočeno je da se izgradnja sistema upravljanja rizi-kom dovodi u ravnotežu sa izgradnjom sistema uprav-ljanja.4 Zbog nedostatka prostora, u ovom radu se izo-stavlja detaljniji pregled smernica u glavama od III do V, a upravljanje rizikom će biti kasnije posebno anali-zirano.

Sprovođenje smernica u pogledu sistema interne kontrole, a time i funkcije zakonitosti poslovanja, poka-zalo se kao prilično skromno. Smernice 33 i 34 zahteva-ju da se obezbedi da društva za osiguranje podržavaju značaj sprovođenja odgovarajuće interne kontrole na način da svi zaposleni budu svesni svoje uloge u siste-mu interne kontrole. „Kontrolne aktivnosti treba da budu usklađene sa rizicima koji nastaju iz procesa koje

4 Glava III Smernica EANOPF posvećena je sistemu upravljanja rizikom (smernice 15–24 sa oznakama teksta 1. 37 do 1. 51). Glava IV se odnosi na smernicu 25 (Upravljanje investicionim rizikom) pod nazivom Osnovni princip preduzetničke brižljivosti i sistema upravljanja, smernicu 26 (Procena nesvakodnevnih investicionih aktivnosti), smernicu 27 (Ugovori vezani za fondove i indekse), smernicu 28 (Vredost imovine kojom na jednom uređenom tržištu nije dopušteno trgovati), smernicu 29 (Finansijski derivati), smernicu 30 (Sekjuritizovani instrumenti). Glava IV, pod naslovom Zahtevi za sopstvenim kapitalom i sistem upravljanja, sadrži smernice 31 (Smernica o upravljanju kapitalom) i 32 (Srednjoročni plan upravljanja kapitalom).

treba kontrolisati” (EIOPA, 2013, 1.67). Takođe, treba utvrditi i da mehanizmi nadzora i izveštavanja, u okvi-ru sistema interne kontrole, obezbede informacije bitne za procese odlučivanja odbora direktora (EIOPA, 2013, 1.69).

3. AKTUELNE ODABRANE ODREDBE O FUNKCIJI ZAKONITOSTI POSLOVANJA

U aktuelnim propisima koji se odnose na društva za osiguranje mogu da se nađu na različitim mestima ukazivanja na posebnu potrebu pridržavanja propisa, s tim da se zajednički pojam zakonitosti poslovanja još ne može izvesti iz važećeg prava nadzora osiguranja.

Zakon o akcionarskim društvima Austrije propisuje da odbor direktora kompanije mora da vodi kompani-ju onako „kako to zahteva dobrobit kompanije uz uva-žavanje interesa akcionara i zaposlenih, kao i javnog interesa” (AktG 70/1). Time on ima sveobuhvatnu, sopstvenu odgovornost za korporativno upravljanje kompanijom. Postupci koje odbor direktora sprovodi treba u najširem smislu da budu u skladu sa zakonom. Korporativno upravljanje podrazumeva i nastojanje da poslovanje kompanije bude potpuno u skladu sa zakon-skim propisima i da se u skladu sa njima ponašaju i nje-ni organi i svi zaposleni (KPMG, 2011, 6).

Zakon o nadzoru osiguranja Austrije zahteva da se u okviru interne revizije društava za osiguranje vrši „provera zakonitosti, poštovanje reda i svrsishodnosti poslovanja” (VAG 17/1). Pod zakonitošću se podrazu-meva poštovanje javno-pravnih propisa, a pod poštova-njem reda – poštovanje internih propisa društva za osi-guranje (Hauser, 2008, 45–46). Iz navedenog se može zaključiti da je zakonodavac odredio obavezu za druš-tvo za osiguranje da svoje poslovanje obavlja u okviru zakona i drugih javno-pravnih propisa, kao i internih propisa donetih na nivou društva za osiguranje.

U sledećem odeljku izdvajamo tri tematske oblasti, pri čemu su zloupotreba insajderskih informacija i tr-žišne manipulacije, praktično, nastale u kolevci napo-ra ka stvaranju funkcije zakonitosti poslovanja, dok je borba protiv korupcije sada centralna tema. Zbog ne-dostatka prostora i ekonomičnosti, izostavljaju se bliža razmatranja posebnih oblasti zakonitosti poslovanja, kao što je zaštita radnika, zaštita podataka i antimono-polsko pravo.

3.1. Zloupotreba insajderskih informacija i tržišne manipulacije

Kao što je pomenuto, industrija osiguranja Austrije posmatra zakonitost poslovanja pretežno u vezi sa za-

2/2014

10 branom zloupotrebe insajderskih informacija, nezavi-sno od toga da li se društvo za osiguranje kotira na ber-zi ili ne. U jednom istraživanju 2008. godine utvrđeno je da je tridesetdevet društava za osiguranje u Austriji, sa tržišnim udelom od oko 79%, posmatralo funkci-ju zakonitosti poslovanja u užem smislu. Samo četiri društva sa tržišnim udelom od jedva 13% su već imala uvedenu funkciju zakonitosti poslovanja sa proširenim područjem zadataka. U 2008. godini odgovorni za revi-ziju nisu uopšte pomišljali na proširenje sadržaja funk-cije zakonitosti poslovanja (Hauser, 2010a, 334).5

Zakon o berzanskom poslovanju Austrije obavezuje sva društva za osiguranje, bez obzira da li su emitenti hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi ili ne, i nezavisno od veličine društva, na donošenje mera za sprečavanje zloupotrebe insajderskih informacija (Bör-seG, § 48s). Ove mere se sastoje u podučavanju onih koji pružaju usluge i ostalih lica koja vrše razne delat-nosti za društvo, o zabrani zloupotrebe insajderskih informacija, o donošenju internih smernica o prenosu informacija u kompaniji, o nadzoru nad sprovođenjem ovih smernica, kao i o odgovarajućim organizacionim merama za sprečavanje zloupotrebe ili otkrivanja in-sajderskih informacija (BörseG, § 82/5 1–3).6 „Pod insajderskom informacijom se podrazumeva u javno-sti nepoznata, tačna informacija koja se direktno ili in-direktno tiče jednog ili više emitenata fi nansijskih in-strumenata ili jednog ili više fi nansijskih instrumenata i koja bi, ako se javno objavi, značajno uticala na kurs tih fi nansijskih instrumenata ili derivata koji se odnose na te fi nansijske instrumente jer bi razuman investitor, verovatno, iste koristio prilikom donošenja svojih inve-sticionih odluka” (BörseG, § 48a 1/1). Tržišne manipu-lacije su poslovi (transakcije), odnosno kupoprodajni ugovori koji refl ektuju netačne i obmanjujuće signale u vezi sa ponudom, tražnjom i kursevima fi nansijskih instrumenata, i kod kojih bi u kontaktu sa drugim oso-bama, kursevi dostigli nenormalan ili veštački nivo, ili bi se to desilo zbog prikazivanja netačnih činjenica koje navode na pogrešan zaključak. Tržišne manipulacije postoje i u slučajevima širenja netačnih ili obmanjuju-ćih informacija, vesti ili glasina (BörseG, 48a 1/2).

Udruženje osiguravača Austrije, kao slobodno udru-ženje svih društava za osiguranje kojima je u Austriji iz-data dozvola za rad, kao i ogranaka evropskih društava

5 Treba primetiti da je stav bio takav i pored postojanja propisa o Solventnosti II.

6 Za emitente akcija ili akcijama srodnih hartija od vrednosti, kojima je dozvoljeno trgovanje na berzi, postoje i druge odredbe koje se nalaze u Uredbi o zakonitosti poslovanja emitenata (Emittenten Compliance Verordnung- ECV) Agencije za nadzor finansijskog tržišta (Finanzmarktaufsichtsbehörde – FMA). Izostavljamo detaljniji prikaz ove materije zbog velikog obima.

za osiguranje u Austriji, objavilo je „Standardni kodeks zakonitosti poslovanja za industriju osiguranja Austri-je” (SCC, 2009) – dokument koji društvima za osigura-nje treba da olakša primenu zakonskih odredbi. Ovde izdvajamo funkcije lica zaduženih za zakonitost poslo-vanja, s tim što u ovom radu, imajući u vidu ograničen prostor, nema mogućnosti da se detaljnije analizira ovaj veoma obiman dokument.

Pomenuti kodeks, u suštini, ponavlja zakonske oba-veze u smislu preduzimanja odgovarajućih organizaci-onih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe ili otkrivanja insajderskih informacija i proaktivnog izbegavanja su-koba interesa. Obim ovih mera zavisi od veličine druš-tva za osiguranje, činjenice da li se radi o emitentu, od veličine, broja i pravne forme, kao i zastupljenosti oso-blja predmetnih organizacionih jedinica, te činjenice da li poseduje investicione jedinice u investicionim fondo-vima. Odbor direktora kompanije snosi odgovornost za primenu i pridržavanje Kodeksa na način koji odgovara potrebama specifi čnim za datu kompaniju (SCC, 2009, 6.1).

„Ukoliko to veličina i struktura kompanije nalaže7, odbor direktora treba da angažuje poseban organ koji će biti zadužen za zakonitost poslovanja, koji će u toj funkciji biti podređen odboru direktora koji će odre-diti aktivnosti tog organa.” Njegovoj funkciji kontrole i provere podležu svi postupci na koje se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o berzanskom poslova-nju i interne smernice donete u vezi sa tim. Tom organu treba obezbediti najšire pravo uvida i pribavljanja izve-štaja, što podleže posebnim odredbama o poverljivosti. Dakle, interna revizija mora redovno da proverava or-ganizaciju funkcije zakonitosti poslovanja i organa nad-ležnog za zakonitost poslovanja, kao i interne smernice i procedure (SCC, 2009, 6.2).

Budući da se u industriji osiguranja u Austriji pri-daje velika pažnja sprečavanju zloupotrebe insajderskih informacija, pri čemu se samo dva društva za osigura-nje kotiraju na berzi, postavlja se pitanje: Kako zloupo-treba tih informacija u društvima za osiguranje može biti relevantna za kretanje vrednosti akcija? Daćemo neke primere. Ako je preduzeće koje je partner društva za osiguranje koje se kotira na berzi u položaju da svo-je usluge ne može da prenese na trećeg ni privremeno, tada je osiguranje zaštite od požara ili sličnog prirod-nog događaja koji ograničava tu uslugu, od velikog in-teresa za društvo za osiguranje koje se kotira na berzi. Gubitak partnera i podosiguranje može u velikoj meri

7 I kod emitenata odbor direktora je odgovoran za primenu i pridržavanje Uredbe o zakonitosti poslovanja emitenata. Takođe, emitenti treba da ovlaste organ za sprovođenje zakonitosti koji će biti podređen odboru direktora, ukoliko to nalaže veličina i struktura kompanije.

PETER HAUSER

2/2014

11 da utiče na rezultat primaoca usluge, a time i berzansku vrednost. Bolest Stiva Džobsa u kompaniji Apple iza-zvala je pad vrednosti akcija. Društvo koje je pružalo zdravstveno osiguranje koje je znalo za njegovu bolest bilo je „insajder”, tj. onaj ko je imao insajdersku infor-maciju (Hauser, 2010a, 353).

3.2. Pranje novca i fi nansiranje terorizma„Za borbu protiv pranja novca i fi nansiranja teroriz-

ma neophodno je suzbiti novčane tokove kriminalnog porekla, kao i one u svrhu terorizma” (FMA, 2010). Zakon o nadzoru osiguranja Austrije posvećuje ovom cilju osmi deo i „obraća” se društvima za osiguranje koji se bave poslovima životnog osiguranja (VAG, § 98a/1). Zakon zahteva od društava za osiguranje da s poseb-nom pažnjom utvrđuju i proveravaju identitet klijenta i da zahtevaju izveštaj o njegovim poslovima, te da pri tome vode računa o obimnim zakonskim propisima koji se moraju primenjivati i na fi lijale društava (VAG, §§ 98b–e). Ukoliko se ukaže sumnja ili opravdan osnov za pretpostavku da se posluje sa imovinom na način koji predstavlja krivično delo prema Krivičnom zakoni-ku Austrije (StG, § 165) ili se obavlja transakcija u vezi sa kriminalnim udruživanjem (StG, §§ 278ff ), društvo za osiguranje mora to da prijavi nadležnom organu vla-sti, te da se posao ne može obaviti i to obaveštenje mora držati u tajnosti (VAG, § 98 f).8

Društva za osiguranje imaju obavezu da „uvedu od-govarajuće strategije i strategije za brižljivo utvrđivanje identiteta klijenata, prijavljivanje sumnjivih pojava, čuvanje podataka, internu kontrolu, inernu reviziju, procenu rizika, upravljanje rizikom, obezbeđenje pri-državanja propisa, kao i komunikaciju u poslovnim odnosima radi prevencije i sprečavanja transakcija po-vezanih sa pranjem novca i fi nansiranjem terorizma, kao i odgovarajuće strategije za sprečavanje zloupotre-be novih tehnologija u cilju pranja novca i fi nansiranja terorizma” (VAG, 98h 1/1). Ovi postupci treba da budu poznati i kompanijama ćerkama u trećim zemljama gde treba sprovoditi i odgovarajaće programe školovanja kadrova (VAG, 98h 1/ 2–3).

Unutar društava za osiguranje treba predvideti po-seban organ kome će biti povereno obezbeđenje pošto-vanja zakona i internih propisa za sprečavanje pranja novca i fi nansiranja terorizma. Ovaj poseban organ odgovoran je samo odboru direktora. Ovom posebnom organu mora se omogućiti pristup svim informacijama i podacima, zapisnicima i sistemima u slučaju nastanka moguće veze sa pranjem novca ili fi nansiranjem tero-

8 Prikaz pojedinih odredbi Zakona o nadzoru osiguranja Austrije je dat samo da bi se stekao pregled, budući da se u ovom radu govori o funkciji borbe protiv pranja novca.

rizma. S tim u vezi, moraju mu se dati ovlašćenja, pri čemu je zabranjeno prenošenje ovih ovlašćenja na dru-go lice (VAG, § 98h 1 / 6).

3.3. Suzbijane korupcijePod korupcijom se podrazumeva „zloupotreba po-

sebno poverljivog mesta na ekonomskoj, upravnoj, političkoj ili pravnoj funkciji, kao i u neprivrednoj or-ganizaciji ili udruženju.” Cilj korupcije je sticanje ma-terijalne ili nematerijalne koristi za koju ne postoji za-konski osnov (Grützner, Jakob, 2010, 98).

Austrijski krivični zakonik pod „prevarnim” po-stupkom podrazumeva svesnu zloupotrebu određenog ovlašćenja dobijenog na osnovu zakona, od strane or-gana vlasti ili iz pravnog posla, u raspolaganju tuđom imovinom ili obavezivanjem drugih, i na taj način stva-ranja štete u imovini drugih (StGB, § 153/1).

Na prvi pogled, korupcija se može razumeti kao po-java koja se javlja u redovima organa vlasti, tj. službenih lica u javnoj upravi ili pravosuđu, u smislu da neza-konitim postupcima stiču određenu korist. Međutim, zakonodavac ne utvrđuje kazne samo za nezakonite postupke službenih lica, kao što je zloupotreba službe-nog položaja (StGB, § 302), mito (StGB, § 304), sticanje koristi (StGB, § 305), sticanje pogodnosti za vršenje uti-caja (StGB, § 306), već i za one koji vršeći usluge, pome-nutim službenim licima žele da steknu korist. Posma-trajući ovo sa aspekta industrije osiguranja, neophodno je biti svestan zakonskih granica u odnosu na službena lica, pri čemu pojam „službeno lice” nije ni u kom slu-čaju ograničen na državne službenike ili sudije. U novi-joj istoriji Austrije taj pojam je proširen. Službena lica su lica kojima su, kao i u drugim državama ili međuna-rodnim organizacijama, povereni zadaci u zakonodav-nim, upravnim i sudskim organima, javnim preduzeći-ma, ustanovama javno-pravnog karaktera, kao što je, na primer RTV Austrije, kao ustanova kojoj su poverena javno-pravna ovlašćenja, komore, zatim lica kojima su poverene posebne dužnosti, na primer veštaci za avion-ske nesreće ili lica koja rade u kompanijama u kojima lokalni organi vlasti učestvuju u vlasništvu sa najmanje 50%, ili lica koja po sili zakona podležu kontroli Revi-zorskog suda za kontrolu trošenja budžetskih sredstava (WKO, 2013, 2.1).

Zakonodavac predviđa kaznu u slučajevima kada je službenom licu ponuđena, obećana ili garantovana ko-rist za obavljanje ili neobavljanje službene dužnosti za njega ili trećeg. Takođe, kažnjivo je nuditi, omogućiti ili obećati korist za netačno veštačenje ili netačan na-laz (StGB, § 307). Kazni podleže i onaj ko službenom licu ili trećem za obavezu izvršavanja ili neizvršavanja zadatka ponudi neprimerenu korist (StGB, § 307a). Pri-


2/2014

12 merena korist u ovom kontekstu jeste korist utvrđena zakonom, ili ona koju treba obezbediti na osnovu uče-šća u nekoj manifestaciji od službenog ili stvarno oprav-danog interesa i koja će služiti na dobrobit zajednice, ili koja ima malu vrednost po običajima mesta ili države. U tom smislu, pominju se tri vrste predmeta: kalenda-ri, hemijske olovke i razne sitnice (StGB, § 305/4). Ka-žnjivo je, takođe, službenom licu ili trećem ponuditi, obećati ili garantovati neprimerenu korist čime se vrši uticaj na vršenje njegove funkcije (StGB, § 307b). Ove kaznene odredbe odnose se na to da službeno lice ne sme da bude podstaknuto na obavljanje zadatka putem obezbeđenja određene koristi za slučaj koji činjenično predstavlja službeni zadatak. Zakonodavac određuje kao kažnjive i intervencije za neprimereno vršenje uti-caja na službeno lice u donošenju odluka. U ovom slu-čaju će se lice koje interveniše kazniti za obećanu, datu ili primljenu korist, a kazniće se i lice koje takvu korist ponudi ili pruži. Neprimereno je vršenje uticaja na do-nošenje odluka službenog lica koje se odnosi na predu-zimanje ili nepreduzimanje dužnosti suprotno obavezi ili je u vezi sa obezbeđenjem ili nuđenjem prednosti za službeno lice (StG, § 308).

Do sada citirane odredbe odnose se na postupak u odnosu na službena lica, a u Krivičnom zakoniku u čl. 309 sankcioniše se „primanje poklona i podmićivanje službenika i lica sa ovlašćenjima.” Službenik ili lice sa ovlašćenjem u kompaniji kažnjava se ako u poslovnoj saradnji zahteva, primi ili mu je obećana neprimerena korist za sebe ili trećeg u vezi sa vršenjem ili nevršenjem određene pravne radnje suprotno obavezi. Takođe, ka-žnjivo je kada treće lice službeniku ili licu sa ovlašće-njima u kompaniji, suprotno obavezi, tokom poslovne saradnje za sebe ili trećeg ponudi, obeća ili primi korist za vršenje ili nevršenje određene pravne radnje.

3.4. Lica koja daju anonimna upozorenjaAgencija za nadzor fi nansijskog tržišta u Austriji (u

daljem tekstu: Agencija), koja pored nadzora nad ban-kama i berzom, vrši nadzor nad društvima za osigura-nje i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, donela je odluku da uvede sistem koji će omogućiti primanje i efi kasnu obradu anonimnih do-java. Agencija se, pri tome, obraća licima koja dobiju saznanje o povredama ili prekršajima u vršenju nad-zora u organizacijama koje podležu nadzoru Agencije, a koja takve informacije i upozorenja smatra „važnim izvorom saznanja za delatnost nadzora.” Lice koje daje informaciju pruža, smatra Agencija, „doprinos obez-beđenju zakonitosti i stabilnosti fi nansijskog tržišta u Austriji putem efi kasnog nadzora.” Agencija koristi sistem elektronskog poštanskog sandučeta u koje ovo

lice može da ostavi svoju dojavu, a sa kojim se potom može stupiti u kontakt za potrebna objašnjenja (FMA, 2014, StS ff ). Opisani postupak već neko vreme koristi i državno pravobranilaštvo za privredu i (anti)korup-ciju9, formirano tokom donošenja propisa o ključnom svedoku (StPO, čl. 209a i 209b) u cilju uspešnije borbe protiv korupcije, krivičnih dela u privredi, u pogledu bilansa krivičnih dela na tržištu kapitala i pranja novca (Koenig, 2013, 1). O ovim upozorenjima koja se mogu označiti pojmom Whistleblowing10 autor ovog rada je već pisao u ovom časopisu, zbog čega se ona ovde neće bliže objašnjavati (Hauser, 2013, 51 ff ).

U narednom delu rada obrađen je samo manji broj zakonskih odredbi čija je namera da se odredi grani-ca zloupotrebe ovlašćenja prenetih i na privatni sektor. Ovaj okvir može biti uspešan samo ako sistem uprav-ljanja zakonitošću poslovanja postoji kao značajan deo sistema interne kontrole i ako „živi” na svim nivoima kompanije.

4. SISTEM UPRAVLJANJA ZAKONITOŠĆU POSLOVANJA

„Pod sistemom upravljanja zakonitošću poslovanja podrazumevaju se instrumenti i mehanizmi koji razvi-jaju principe i predstave o vrednosti jedne organizacije i sprovode ih u strateškom i operativnom poslovanju. Sistem upravljanja zakonitošću poslovanja podržava sve napore u postizanju ponašanja u skladu sa pravom i propisima od strane članova organa, rukovodstava i zaposlenih i tako, generalno, predstavlja važan element efi kasnosti kontrolnog okruženja i kontrole uopšte. Opšti cilj jeste prepoznati rizik u okviru celokupnog koncepta upravljanja zakonitošću poslovanja, njime upravljati, a time izvršiti pregled svih postojećih rizika, inventara i nadgledanje istih” (KPMG, 2011, 5).

Institut revizora Nemačke je u svom standardu 980 defi nisao osnovne elemente u njihovoj međuzavisnosti (IDW 980, 2011, 5 f).11 Pritom, iako to nije izričito reče-no, na modelu KSO izgrađuje komponente kontrolnog

9 Centralno državno pravobranilaštvo za istraživanje delikata u privredi i delikata korupcije (Zentrale Staatsanwaltschaft zur Verfolgung von Wirtschaft ssachen und Korruptionsdelikte – WKStA).

10 Whistleblowing je naziv za pojavu kada insajder u svojoj organizaciji ili okruženju otkrije pojave koje su protivzakonite ili suprotne etičkim principima i informaciju o tome prosledi nadležnom organu, odnosno javnosti.

11 Za ovaj rad odabran je celokupan prikaz ideje Instituta revizora Nemačke. Ipak, treba ukazati i na to da se zbog nedostatka prostora odustalo od prikaza modela KPMG 7 x 7 (KPMG, 2011, 11 i dalje).

PETER HAUSER

2/2014

13 okruženja, procenu rizika, kontrolne aktivnosti, infor-macije i komunikaciju i praćenje aktivnosti.12

Kultura zakonitosti. Kultura zakonitosti utiče na značaj koji zaposleni pripisuju poštovanju propisa i na njihovo ponašanje u skladu sa propisima. Ona je osno-va načina delovanja sistema zakonitosti poslovanja i nosi pečat osnovnih postavki i ponašanja uprave i uloge nadzornog organa.

Ciljevi zakonitosti. Ciljeve koje treba postići siste-mom upravljanja zakonitošću poslovanja utvrđuju za-stupnici na osnovu opštih ciljeva kompanije i analize težine značaja propisa za kompaniju. Ciljevi zakonitosti predstavljaju osnov za ocenu odnosa rizici / zakonitost.

Rizici zakonitosti. Radi se o rizicima koji nastanu kršenjem postavljenih pravila i koji se mere u okviru ostvarenja ciljeva. Analiziraju se u pogledu verovatnoće nastupanja i mogućih posledica.

Program zakonitosti predstavlja osnove i mere za ograničenje rizika zakonitosti, a time i izbegavanja pre-kršaja.

Organizacija zakonitosti odnosi se na određivanje uloga i odgovornosti, kao i uspostavljanje i odvijanje čitave organizacije upravljanja zakonitošću poslovanja, kao sastavnog dela organizacije društva za osiguranje.

Komunikacija u zakonitosti podrazumeva infor-misanje zaposlenih i zainteresovanih trećih lica o pro-gramu zakonitosti i utvrđenim ulogama i odgovor-nostima, o utvrđivanju načina izveštavanja o rizicima zakonitosti, kao i upozorenja o kršenju utvrđenih pra-vila.

Nadgledanje i poboljšanje zakonitosti. Prilagođe-nost i efi kasnost sistema upravljanja zakonitošću poslo-vanja kontrolišu se na osnovu postojeće dokumentacije. O nedostacima sistema i kršenju propisa dostavljaju se izveštaji odboru direktora koji ima odgovornost da ot-kloni slabosti, uvede poboljšanja i omogući funkcioni-sanje sistema.

5. ZAKLJUČAK

Poštovanje pravila ili normi predstavlja osnovu ljud-skog društva i nezaobilazno je u funkcionisanju bilo koje zajednice, pa tako i društva za osiguranje. Svet, privreda i društvo su postali tako kompleksni, pa izgle-

12 Model KSO (engl. COSO) su stvorile sledeće institucije: Američko udruženje računovođa (American Accounting Association - AAA), Američki institut ovlašćenih javnih računovođa (American Instute of Certifi ed Public Accountants - AICPA), Međunarodni fi nansijski rukovodioci (Financial Executives International - FEI), Institut računovođa u menadžmentu (Institute of Management Accountants - IMA) i Institut internih revizora (Institute of Internal Auditors - IIA). Model je razvijen još 1992. godine, a izmenjen 2013. godine.

da da sada više nije dovoljno deset Božjih zapovesti. Postoji stvarna, odnosno, navodna, neophodnost za dodatnim propisima na globalnom, regionalnom, kao i nacionalnom nivou, i dodatno na nivou kompanija, odnosno društava za osiguranje i grupacija, što često dovodi do preterane regulative. Svako racionalno pri-vređivanje obuhvata postavljanje ciljeva, postupke i kontrolu ostvarivanja ciljeva, kao i sprovođenje potreb-nih poboljšanja radi njihovog ostvarivanja. Potrebno je utvrditi cilj poštovanja propisa, postupke koje pri tome treba sprovesti, kao i rizike nepridržavanja istih.

Poštovanje interne i eksterne regulative je zadatak svakog zaposlenog u kompaniji koja treba da stvori takvu organizacijsku kulturu, odnosno kulturu druš-tva za osiguranje, koja će implicitno podrazumevati i poštovanje regulative. Pretpostavka funkcionisanja iste je delovanje na svim nivoima u skladu sa pozitivnim propisima. Kultura društva u kojoj se pravila različito poštuju prema stepenu hijerahije nije put ka željenom cilju.

Zakonitost je sastavni deo sistema interne kontrole u društvu za osiguranje i treba da se sprovodi na svim njegovim nivoima. Sistem interne kontrole nije stvar je-dino uprave kompanije, već i svakog njenog pojedinog člana, stručnih rukovodilaca, kao i rukovodilaca službe ljudskih resursa. U ovom sistemu je predviđena sop-stvena funkcija zakonitosti kojom treba da se obezbedi poštovanje propisa. Ova funkcija treba da se odnosi na propise i njihovu primenu, da procenjuje rizike nepo-štovanja propisa i ukazuje na te rizike. Treba da olak-ša poštovanje propisa i pri tome pruži pomoć na svim organizacionim nivoima. Konačno, treba da informiše one koji odlučuju, o svakom kršenju smernica, o rizici-ma i poštovanju propisa. Specijalna funkcija zakonitosti čini, uz funkciju upravljanja rizicima, drugu odbram-benu liniju kompanije, pri čemu prvu odbrambenu li-niju čini sistem interne kontrole i upravljanje rizicima.

Interna revizija, kao treća odbrambena linija, treba da utvrdi sveobuhvatan način delovanja i odstupanje od normi, kako u pogledu celokupnog sistema interne kontrole, tako i sistema upravljanja rizicima, i da odbor direktora daje sugestije za poboljšanja. Odbor direktora treba da uvažava izveštaje o funkciji kontrole zakonito-sti, funkciji upravljanja rizicima i funkciji revizije i da primenjuje racionalne sugestije.

Prevela: Nela Bukorović,e-mail: nela. bukorovic@yahoo. de


2/2014

14

SUMMARY

Compliance describes the goal that organizations aim to achieve with their eff orts to ensure that the personnel is aware of and takes steps to comply with the relevant laws and regulations as well as with standards, guidelines and contracts. Due the increasing number of regulations and the need for operational transparency, organizations have to establish a compliance management system and compliance controls.

In the Austrian insurance industry a special compliance management used to mainly concentrate on the regulations against improper use of insider information. Solvency II, the new framework for the European insurance industry, becoming effective with delay on January 1 2016, includes not only effective quantitative solvency requirements, but also an eff ective system of governance. Th e system of governance includes the risk management function, the compliance function as a part of the internal control system, the internal audit function and the actuarial function. Th ese tasks are key functions of insurance companies and the persons in charge of these functions have to fulfi l the proper requirements. In autumn 2013 the European Insurance and Occupational Pensions Authority (EIOPA) presented „Guidelines on System of Governance.” Following EIOPA, early preparation is essential in order to ensure that, if Solvency II is fully applicable, organizations will be well prepared and able to apply the new system. Th erefore, the national insurance supervisory authorities and regulators are expected to put the guidelines on System of Governance in place, starting January 1 2014. In Austria the implementation in the insurance supervisory law is scheduled for July 1 2014.

Th ree special parts of regulations by law are discussed in this paper: unauthorized use of insider information, money laundering and corruption. Insider information is intimate knowledge or non–public (privileged)

information about the aff airs, operations or fi nancial position of a corporation that will aff ect the market price of its publicly traded stock. Insurance Companies are requested by the Austrian stock exchange law to inform the employees and install procedures to avoid improper use of insider information. Th e Austrian insurance supervisory law requests all life insurance companies certain regulations and procedures to avoid money laundering and terrorism fi nancing. Th ey must have a special offi cer responsible for regulations and controls, reporting directly to the top management. Corruption is the abuse of power, offi ce or resources for personal gain by politicians, public offi cers, judges and also responsible managers in private companies. Bribery is the improper use of gift s and favours in exchange for personal gain or a gain for an organization. Th e Austrian criminal law knows a lot of off ences concerning corruption and white collar crime.

The Austrian insurance companies have to introduce eff ective Compliance Management Systems (CMS) immediately. Based on COSO Internal Control – Integrated Framework, the German Institute of statutory auditors developed an audit standard for auditing CMS. In this standard the integrating parts of an effective CMS are Compliance Culture and Environment, Compliance Objectives, Assessment of Compliance Risks, Compliance Program and Processes, Compliance Organization, Compliance Communication and Information and Compliance Monitoring and Improvement.

Prerequisite for an eff ective and helpful Compliance Management System is the readiness of all members of the organization on all levels in the chain of command to act according to the common rules in the organization.

Key words: Compliance, Compliance Management System, EIOPA, money laundering, insider trading, internal control system, corruption, Solvency II

Peter HAUSER, PhD, CRMAFull-time Professor, Executive Academy Economic University Vienna and University Johannes Kepler, Linz

Th e growing importance of the Compliance function on the example of Austrian insurance industry

UDC: 368. 338. 2(436)Systematic Scientifi c Work

2/2014

15


LITERATURA (REFERENCES)

Amling, T. , Bantleon, U. (2007). Handbuch der Internen Revision. Grundlagen, Standards, Berufsstand, Schmidt: Berlin.

Bundesgesetz vom 23. Jänner 1974 über die mit gerichtlicher Strafe bedrohten Handlungen (Strafgesetzbuch – StGB) BGBl 60/1974 idF bis BGBl I 134/2013.

Bundesgesetz vom 18. Oktober 1978 über den Betrieb und die Beaufsichtigung der Vertragsversicherung (Versicherungsaufsichtsgesetz – VAG) BGBl 569/1978 idF bis BGBl I 184/2013.

Bundesgesetz vom 8. November 1989 über die Wertpapier- und allgemeinen Warenbörsen und die Abänderung des Börsesensale – Gesetzes 1949 und der Börsegesetz - Novelle 1903 Börsegesetz 1989 – BörseG) BGBl 555/1989 idF bis BGBl I 184/2013.

Busch, J. , Redlein, B. (Hrsg.). (2013). Compliance – Kompass, Wien: PWC Österreich.

Bundesgesetz über Aktiengesellschaft en (Aktiengesetz – AktG) BGBl 106/1997 idF bis BGBl I 35/2012.

COSO. (2013). Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, Internal Control – Integrated Framework, Executive Summary, http://www. coso. org/documents/990025P_Executive_Summary_fi nal_may20_e. pdf, 1. 03. 2014.

EIOPA. (2013). Leitlinien zum Governance System, CP – 13/08 DE, https://eiopa. europa. eu/fi leadmin/tx_dam/files/publications/guidelines/System_of_Governance/EIOPA_2013_00200000_DE_TRA. pdf. , 24. 02. 2014.

EU. (2013). Litauische Ratspräsidentschaft , Die litauische Ratspräsidentschaft erzielt vorläufige Einigung mit dem europäischen Parlament über die Omnibus II Richtlinie, 13. 11. 2013, www. eu. 2013. lt/de/news/pressemitteilungen. , 24. 02. 2014.

Europäische Kommission. (2013). Der EU Binnenmarkt, Künft ig geltende Vorschrift en (Solvency II/Omnibus II) 14. 11. 2013, ec. europa. eu/internal_market/insurance/solvency/future/index_de. htm, 24. 02. 2014.

FMA. (2010). Österreichische Finanzmarktaufsicht, Rundschreiben zu Verdachtsmeldungen im Zusammenhang mit Geldwäscherei, Terrorismusfi nanzierung und Verletzung der Off enlegung von Treuhandschaft en, Wien.

FMA. Österreichische Finanzmarktaufsicht, www. fma. gv. at, 24. 02. 2014.

Grützner, T. , Jakob. A. (Hrsg.) (2010). Compliance von A – Z, Beck: München.

Hauser, P. (2008). Die Stellung der Internen Revision in der österreichischen Versicherungswirtschaft und ihre Zukunftstendenzen einschließlich der Rolle im Whistleblowingprozess, IIA Austria, Wien.

Hauser, P. (2010a). Compliance in der Versicherungswirtschaft in Lucius / Oppitz / Pachinger (Hrsg.), Compliance im Finanzdienstleistungsbereich, Wien: Springer.

Hauser, P. (2010b). Entwicklung der rechtlichen Rahmenbedingungen für die Interne Revison in europäischen Versicherungsunternehmen im Schatten von Lehman, Revija za pravo osiguranja, 4, 18-27.

Hauser, P. (2013). Whistleblowing: Chance or Risk? New Tendencies in Europe, Evropska revija za pravo osiguranja, 1, 51-59.

IDW – Institut der Wirtschaft sprüfer in Deutschland. (2011). IDW Prüfungsstandard: Grundsätze ordnungsgemäßer Prüfung von Compliance Management Systemen vom 11. 03. 2011, IDW PS 980.

Koenig, F. A. (2013). Anonymes Hinweisgebersystem zur Korruptionsbekämpfung, Zentrale Staatsanwaltschaft zur Verfolgung von Wirtschaft ssachen und Korruptionsdelikten, Wien, www. justiz. gv. at/web 2013, 24. 02. 2014.

KPMG. (2011). Compliance – Managegement – Systeme, Wien: KPMG Austria, www. kpmg. at, 24. 02. 2014.

Pscheidl, M. (2013). Ist ein betrieblicher Datenschutzbeauft ragter in Österreich gesetzlich vorgesehen?, www. Externerdatenschutz. at/dsb-oesterreich, 24. 02. 2014.

Richtlinie 2009/138/EG des Europäischen Parlaments und des Rates vom 25. November 2009 betreff end die Aufnahme und Ausübung der Versicherungs- und Rückversicherungstätigkeit (Solvabilität II) ABl. L 335 vom 17. 12. 2009.

Strafprozessordnung 1975 (StPO), BGBl 631/1975 idF BGBl I 33/2011 bis BGBl I 195/2013.

Verordnung der Finanzmarktaufsichtsbehörde (FMA) über Grundsätze für die Informationsweitergabe i m Un t e r n e h m e n s o w i e b e t r e f f e n d organisatorischer Maßnahmen zur Vermeidung von Insiderinformationsmissbrauch für Emittenten (Emittenten – Compliance – Verordnung 2007 – ECV 2007) BGBl II 213/2007 idF BGBl II 30/2012.

Versicherungsverband Österreich, Standard Compliance Code der österreichischen Versicherungswirtschaft , Version 4. 0 vom 8. 10. 2009 (SCC 2009).

WKO – Wirtschaftskammer Österreich. (2013). Antikorruptionsbestimmungen, www. wko. at/Content. Node/Service, 22. 02. 2014.

2/2014

16

Abstrakt

Korruptionsverdacht gegen Großunternehmen und überbordende Regulierungen auf nationaler und europäischer Ebene rücken die „Einhaltung von Regeln” also „Compliance” in den Vordergrund. Das neue europäische Regelwerk für Versicherungen Solvabilität II und die EIOPA Einführungsbestimmungen machen die Compliance Funktion als Teil des Internen Kontrollsystems zur Schlüsselfunktion. Die bisherige Konzentration auf das Verbot von Insiderhandel und allenfalls noch die Verhinderung von Geldwäsche greift in Zukunft zu kurz. Antikorruptionsbestimmungen werden in Österreich verschärft und treff en nicht nur den Umgang mit öff entlichen Stellen. Der Aufb au eines Compliance – Management – Systems als integrierender Teil des Internen Kontrollsystems wird nicht nur nach Inkraft treten von Solvabilität II notwendig sein, sondern sollte bereits jetzt in Angriff genommen werden. Aufb auend auf dem COSO Modell hat das IDW ein Muster nicht nur für das System selbst sondern auch für die Prüfung desselben entwickelt, die vorerst noch auf freiwilliger Basis erfolgt, aber in Zukunft wohl ein Teil der Pfl ichtprüfung wird. Die derzeitige Entwicklung der Compliance Bemühungen sind unverkennbar aber haben noch großes Entwicklungspotential. Eine funktionierende Compliance setzt die Bereitschaft aller Ebenen des Unternehmens zum regelkonformen Verhalten voraus und beschränkt sich nicht auf den Compliance Offi cer.

Schlüsselwörter: Compliance, Compliance Management System, EIOPA, Geldwäsche, Insiderhandel, Internes Kontrollsystem, Korruption, Solvabilität II

1. EINLEITUNG

Im weitesten Sinn kann unter Compliance die „Einhaltung von Regeln”, also von Ge- oder Verboten verstanden werden, wobei darunter insbesonders Gesetze, vertragliche Verpfl ichtungen sowie unternehmensinterne Regelungen und Richtlinien fallen (Grützner, Jakob, 2010, 45). In der betriebswirtschaft lichen Literatur versteht man unter Compliance vielfach die „Sicherstellung der Einhaltung der Gesetze und Regeln, von denen Unternehmen betroff en sind” (Amling, Bantleon, 2007, 76). Eine Studie von KPMG defi niert Compliance als die „Einhaltung aller Gesetze, Verordnungen und Richtlinien sowie von vertraglichen Verpfl ichtungen und freiwillig eingegangenen Selbstverpfl ichtungen” und dass die Notwendigkeit dazu eine Binsenweisheit ist, wobei die Erfüllung durch eine Vielzahl von Regeln als Überregulierung empfunden wird (KPMG, 2011, 3).

Die österreichische Versicherungswirtschaft hat unter Compliance überwiegend die Verhinderung des unzulässigen Umganges mit noch nicht öff entlich zugänglichen Informationen, die anlage- beziehungsweise preisrelevant sind, sowie die Aufdeckung von diesbezüglichen Verstößen sowie allenfalls die Sanktionierung derselben verstanden (Hauser, 2010, 334). Mit Solvabilität II wird die Compliance Funktion als wesentlicher Bestandteil des Governance Systems zu einer der Schlüsselfunktionen des Unternehmens (RL 2009/138/EG, EW 30, 33). Die Compliance Funktion wird als die „Überwachung der Einhaltung der Anforderungen” bezeichnet (RL 20009/138/EG 46/1). Diese Richtlinie, wurde oft mals zitiert, als bahnbrechende neue Regulierung

Prof. Mag. Dr. Dr. habil. Peter HAUSER

Steigende Bedeutung der Compliance Funktion am Beispiel der Österreichischen Versicherungswirtschaft

UDK: 368. 338. 2(436)Eingereicht: 6. 3. 2014. Angenommen: 7. 4. 2014. Wissenschaft liche Arbeitdoi:10.5937/erpo1402007H

Peter Hauser ist an der Westungarischen Universität in Sopron in Wirtschaft s- und Managementwissenschaft en habilitiert und lehrt an der Executive Academy der Wirtschaftsuniversität Wien und an der Johannes Kepler Universität Linz. Er bekleidete verschiedene Leitungsfunktionen in Versicherungsunternehmen davon viele Jahre als Chief Audit Executive einer europäischen Versicherungsgruppe. Peter Hauser hat CRMA – Certifi cation in Risk Management Assurance des IIA – global Institute of Internal Auditors; e-mail: hauser. peter@gmx. at

ARTICLES

2/2014

17

Steigende Bedeutung der Compliance Funktion am Beispiel der Österreichischen...

für die europäische Versicherungswirtschaft gepriesen, bisweilen auch verteufelt und belächelt. Es ist ein typisch europäisches Gezänke um die Einführung entstanden, die nunmehr für den 1. 1. 2016 vorgesehen ist.1 Mit den von der europäischen Versicherungsaufsichtsbehörde EIOPA im Herbst 2013 veröff entlichten „Leitlinien zum Governance System” wird den lokalen Aufsichtsbehörden und damit den Versicherungsunternehmen bereits ab 1. 1. 2014 bewusst ein rechtlicher Rahmen für die Übergangszeit zum Inkraft treten von Solvabilität II vorgegeben (EIOPA, 2013). Damit wird der wesentlich ausgeweitete Umfang der Compliance Funktion auch für die österreichische Versicherungswirtschaft in Bestandteil der allgemeinen Rahmenbedingungen, wobei Compliance Vorschriften auch bisher zu beachten waren.

In einer Studie von PWC vom Oktober 2013 wird „der effiziente Umgang mit den enorm gestiegenen Compliance – Anforderungen” als „wesentlicher Erfolgsfaktor für eine nachhaltige Unternehmensführung” bezeichnet (PWC, 2013). Um diese Aufgabe bewältigen zu können, „bedarf es eines aktiven Managements der Compliance Anforderungen” und viele Unternehmen haben bereits in den vergangenen Jahren Programme zu den internen und externen Richtlinien eingeführt (PWC, 2013, 5). Mittlerweile steht im Mittelpunkt der Überlegungen vieler Unternehmen neben dem Aufbau einer Compliance Organisation und der Sicherstellung von Compliance als Einhaltung der Normen im Allgemeinen auch, wie Korruption in den Unternehmen wirksam und nachhaltig verhindert werden können (KPMG 2011, 3). Wie Beispiele in der Vergangenheit gezeigt haben, geht es hier nicht nur um Korruption durch Bestechlichkeit im Unternehmen sondern auch um Bestechung durch das Unternehmen.

Im folgenden Beitrag soll vorerst die Ausgangslage der Compliance Bestimmungen in Solvabilität II und den EIOPA Übergangsleitlinien untersucht werden samt den allgemeinen Vorschrift en des Aktien- und Versicherungsaufsichtsrechtes zu diesem Th ema. In einem weiteren Teil werden der rechtliche Rahmen zur Korruptionsbekämpfung, Vorkehrungen gegen Geldwäsche und Terrorismusfi nanzierung und die

1 Das ursprüngliche Datum des Inkraft tretens sollte der 1. 12. 2012 sein. (RL 2009/138/EG Art. 311). Eine Anpassung an den Vertrag von Lissabon und an die Schaff ung der europäischen Versicherungsaufsichtsbehörde sollte mit der Verschiebung des Datums der Umsetzung durch die Omnibus II Richtlinie erfolgen, die zwischen Kommission, Parlament und Rat verhandelt wurde (EK 14. 11. 2013). Am 13. 11. 2013 scheint der litauischen Ratspräsidentschaft eine Einigung gelungen zu sein (EU, 2013, lit).

Maßnahmen zur Verhinderung des Missbrauches von Insiderinformationen wie des Marktmissbrauches an Hand der derzeitigen österreichischen Gesetzeslage erläutert. Weitere Rechtsgebiete wie Datenschutz und Arbeitnehmerschutz oder kartellrechtliche Vorschrift en müssen aus Platzgründen ausgeklammert werden. Zuletzt werden Ansätze für eine Compliance Organisation vorgestellt, wobei in diesem Zusammenhang durchaus erwähnenswert ist, dass das Institut Deutscher Wirtschaftsprüfer (IDW) einen eigenen Prüfungsstandard zum Compliance Managementsystem herausgegeben hat (IDW PS 980, 2011).

2. SOLVABILITÄT II; EIOPA LEITLINIEN UND ALLGEMEINE VORSCHRIFTEN

Einleitend wird daran erinnert, dass die Rahmenrichtlinie Solvabilität II davon ausgeht, dass manche Risiken nicht ausreichend durch Kapitalsolvenzanforderungen angesprochen werden sondern nur durch Governance Anforderungen. Ein wirksames Governance System wird für ein angemessenes Management als unerlässlich angesehen und schließt die Risikomanagementfunktion, die Compliance – Funktion, die interne Revisionsfunktion und die versicherungsmathematische Funktion ein. Diese Funktionen sind Schlüsselfunktionen und damit wichtige und kritische Funktionen. Sämtliche Personen, die Schlüsselfunktionen ausüben sollen fachlich qualifiziert und zuverlässig sein. Bei der Beurteilung des Kompetenzniveaus sollen fachliche Qualifikation und Berufserfahrung herangezogen werden (RL 2009/138/EG EW 29, 30, 33, 34, 35).2

Die Versicherungsunternehmen haben über ein „wirksames internes Kontrollsystem” zu verfügen, das „zumindest Verwaltungs- und Rechnungslegungsverfahren, einen internen Kontrollrahmen, angemessene Melderegelungen auf allen Unternehmensebenen und die Funktion der Überwachung der Einhaltung der Anforderungen (Compliance Funktion)” umfasst (RL 2009/138/EG 46/1).

Neben der allgemeinen „Überwachung der Einhaltung der Aufgaben” wird er Compliance Funktion auch „die Beratung des Verwaltungs-, Management- oder Aufsichtsorgans in Bezug auf die Einhaltung der

2 Eine umfangreiche Darstellung des Governance Systems unter besonderer Berücksichtigung der Internen Revision erfolgte durch den Autor in der Nummer 4/2010 der European Insurance Law Review. Auf eine Wiederholung wird in diesem Beitrag daher verzichtet (Hauser, 2010b, 18 ff ).

2/2014

18 PETER HAUSER

in Übereinstimmung mit dieser Richtlinie erlassenen Rechts- und Verwaltungsvorschriften” aufgetragen.3 Die Compliance Funktion hat die möglichen Änderungen des Rechtsumfeldes des Unternehmens und die daraus folgenden Auswirkungen auf die Tätigkeit des Unternehmens zu beobachten und zu beurteilen. Sie hat weiterhin das „Compliance Risiko” zu identifizieren und zu beurteilen, worunter die Risiken verstanden werden die durch Nichteinhaltung rechtlicher Vorgaben entstehen (RL 2009/138/EG 46/2). Die Compliance Funktion, die als Teil des Internen Kontrollsystems defi niert ist, wird somit auch ein Teil der Risikomanagement Funktion im weiteren Sinn.

Der Internen Revisionsfunktion, die im Gegensatz zu den anderen Schlüsselfunktionen mit keiner anderen Funktion, auch nicht in kleinen Unternehmen, zusammengelegt werden darf (RL 2009 138/EG EW 32), obliegt vordringlich die Bewertung der Angemessenheit und Wirksamkeit des internen Kontrollsystems, dessen Bestandteil die Compliance Funktion ist, und der anderen Teile des Governance Systems (RL 2009/138/EG 47/1).

EIOPA hat, wie ausgeführt, im Jahr 2013 eine Reihe von vorbereitenden Leitlinien herausgegeben, die sich an die nationalen Versicherungsaufsichtsbehörden richten und „die Vorgehensweise in der Vorbereitungsphase auf die Anwendung der Solvabilität II Richtlinie” zum Gegenstand haben. In diesem Beitrag wird nur auf die „Leitlinien zum Governance – System” hingewiesen (EIOPA, 2013, 1.1). EIOPA befürchtet, dass ohne vorbereitende Leitlinien nationale Behörden die Notwendigkeit sehen könnten, nationale Lösungen zu entwickeln um eine „solide, risikogerechte Aufsicht zu gewährleisten”. Es könnte somit zum Nachteil eines gut funktionierenden Binnenmarktes zu unterschiedlichen nationalen Lösungen kommen (EIOPA, 2013, 1.3). Ein konsistentes und konvergentes Konzept für die Vorbereitung auf Solvabilität II ist von entscheidender Bedeutung und die vorgelegten Leitlinien sollen als Vorarbeit betrachtet werden, indem sie die Vorbereitung auf die Schlüsselbereiche fördern „um ein ordnungsgemäßes Management von Unternehmen sicherzustellen.” Eine frühzeitige Vorbereitung ist von zentraler Bedeutung und die nationalen Behörden sollen die Leitlinien ab 1. 1. 2014

3 Der europäische Richtliniengeber wählt hier die Übereinstimmung mit der vorliegenden Richtlinie und ihre Ausführungsbestimmungen als besondere Form der geforderten Übereinstimmung mit Normen im Allgemeinen aus und verpflichtet die Compliance Funktion zur Beratung eines obersten Organs, wobei ein Anbot verschiedener Ausformungen folgend den in Europa möglichen dualen oder monistischen Governancesystemen besteht und ein nationaler Regelungsraum off en bleibt.

anwenden, damit die Unternehmen geeignete Schritte zur vollen Umsetzung von Solvabilität II unternehmen (EIOPA, 2013, 1.4, 1.5, 1.6). Die Leitlinien sollen nicht nur im Unternehmen selbst sondern jeweils auch der Ebene der Versicherungsgruppe angewendet werden (EIOPA, 2013, 1.12.)

Es fällt auf, dass der Aufb au des Risikomanagement Systems gleichgewichtig neben den Aufbau des Governance Systems an sich gestellt wird.4 Die umfangreiche Darstellung der Kapitel III bis V der Leitlinien müssen aus der vorliegenden Arbeit aus Gründen des begrenzten Umfanges ausgeklammert werden und das Risikomanagement ist allenfalls in einer späteren eigenen Betrachtung zu untersuchen.

Die Ausführungen der Leitlinien zum Th ema Internes Kontrollsystem und damit zur Compliance Funktion sind eher dürft ig ausgefallen. Die Leitlinien 33 und 34 fordern, die Sicherstellung, dass das Versicherungsunternehmen die Bedeutung der Durchführung angemessener interner Kontrollen fördern indem sich alle Mitarbeiter ihrer Rolle im internen Kontrollsystem bewusst sind. „Die Kontrolltätigkeiten sollten den aus den zu kontrollierenden Tätigkeiten und Prozessen resultierenden Risiken angemessen sein” (EIOPA, 2013, 1.67). Es soll auch sicher gestellt werden, dass die Überwachungs- und Berichterstattungsmechanismen innerhalb des internen Kontrollsystem das oberste Organ (Verwaltungs- Management- oder Aufsichtsorgan) mit den für die Entscheidungsprozesse relevanten Informationen versorgen (EIOPA, 2013, 1.69).

3. DERZEITIGE AUSGEWÄHLTE COMPLIANCE BESTIMMUNGEN

Im derzeit geltenden Rechtsrahmen für Versicherungsunternehmen finden sich an verschiedenen Stellen Hinweise auf die besondere Notwendigkeit der Einhaltung von Rechtsvorschrift en aber ein gesamtheitlicher Compliance Begriff ist aus dem geltenden Versicherungsaufsichtsrecht

4 Die Leitlinien widmen das gesamte Kapitel III (Leitlinien 15 -24 mit den Textziff ern 1. 37 bis 1. 51) dem Risikomanagementsystem. Das Kapitel IV beschäftigt sich unter dem Titel „Grundsatz der unternehmerischen Vorsicht und Governance System” mit den Leitlinie 25 (Management des Anlagerisikos), 26 (Bewertung nicht alltäglicher Anlagetätigkeiten), 27 (Fondsgebundene und indexgebundene Verträge), 28 (Nicht zum Handel an einem geregelten Markt zugelassene Vermögenswerte), 29 (Derivate) und 30(Verbrieft e Instrumente). Das Kapitel V mit der Bezeichnung Eigenmittelanforderungen und Governance System beinhaltet die Leitlinie 31 (Kapitalmanagementleitlinien) und 32 (Mittelfristiger Kapitalmanagementplan).

2/2014

19


noch nicht abzuleiten. Wie bereits erwähnt stand bisher im Mittelpunkt der Compliance Betrachtungen die Verhinderung des Missbrauchs von Insiderinformationen.

Das Aktienrecht schreibt dem Vorstand vor die Gesellschaft unter eigener Verantwortung so zu leiten, „wie es das Wohl des Unternehmens unter Berücksichtigung der Interessen der Aktionäre und der Arbeitnehmer sowie des öff entlichen Interesses es erfordert” (AktG, 70/1). Er hat somit eine umfassende, selbständige Leitungsverantwortung bei der Unternehmensführung. Sein unternehmerisches Handeln muss im umfassenden Sinn rechtskonform sein. Zum „Legal Management” gehört die Suche nach der rechtlich zweckmäßigsten Gestaltung im Unternehmen und die Gewährleistung der Rechtsbefolgung durch das Unternehmen, seine Organe und seine Mitarbeiter (KPMG, 2011, 6).

Das Versicherungsaufsichtsgesetz beauftragt die Interne Revision des Unternehmens mit der „Prüfung der Gesetzmäßigkeit, Ordnungsmäßigkeit und Zweckmäßigkeit des Betriebs und des Geschäftes” des Versicherungsunternehmens (VAG, 17/1). Unter Gesetzmäßigkeit ist dabei die Einhaltung von öff entlich rechtlichen Vorgaben und unter Ordnungsmäßigkeit die Einhaltung unternehmensinterner Vorgaben zu verstehen (Hauser, 2008, 45–46). Daraus kann geschlossen werden, dass der Gesetzgeber dem Versicherungsunternehmen auft rägt seinen Betrieb und sein Geschäft im Rahmen der Gesetze und der anderen öff entlich rechtlichen Vorgaben abzuwickeln und auch im Rahmen der unternehmensinternen Vorgaben.

Im folgenden Abschnitt werden drei Th emenbereiche herausgegriff en, wobei Insiderhandel- und Marktmissbrauch sozusagen an der Wiege der Compliance Bemühungen gestanden sind und das Thema Korruptionsbekämpfung nunmehr im Mittelpunkt des Interesses steht. Aus Gründen des Platzes und der Arbeitsökonomik wird auf eine nähere Betrachtung von Spezialgebieten der von Compliance wie etwa Arbeitnehmerschutz, Datenschutz und Kartellrecht verzichtet.

3.1. Insiderhandel und MarktmissbrauchWie bereits erwähnt hat die österreichische

Versicherungswirtschaft unabhängig ob das Unternehmen an der Börse notiert war oder nicht Compliance überwiegend im Zusammenhang mit dem Verbot der missbräuchlichen Verwendung von Insiderinformationen gesehen. In einer Untersuchung des Jahres 2008 wurde in 39 Versicherungsunternehmen in Österreich mit einem Marktanteil von rund 79% die

Compliance Funktion in diesem engen Sinn gesehen. Nur vier Unternehmen mit einem Marktanteil von knapp 13% haben bereits eine Compliance Funktion mit einem erweiterten Aufgabengebiet eingerichtet. Im Jahr 2008 wurde nicht einmal unter den Verantwortlichen für die Revision der österreichischen Versicherungswirtschaft ein aktives Zugehen auf einen ausgeweiteten Funktionsinhalt angedacht (Hauser, 2010a, 334).5

Das B örsegesetz verpf l ichtet a l le Versicherungsunternehmen gleichgültig ob sie Emittenten von börsefähigen Wertpapieren sind oder nicht und unabhängig von ihrer Größe Maßnahmen zur Hintanhaltung von Insidergeschäft en zu treff en (BörseG, § 48s). Diese Maßnahmen bestehen aus der Unterrichtung der Dienstnehmer und sonst für das Unternehmen tätiger Personen über das Verbot des Missbrauchs von Insiderinformationen, in der Erlassung interner Richtlinien über die Informationsweitergabe im Unternehmen. in der Überwachung der Einhaltung dieser Richtlinien sowie im geeigneten organisatorischen Maßnahmen zur Verhinderung einer missbräuchlichen Verwendung oder Weitergabe von Insiderinformationen (BörseG, § 82/5 1–3).6 „Unter Insider – Information ist eine öffentlich nicht bekannte, genaue Information zu verstehen, die direkt oder indirekt einen oder mehrere Emittenten von Finanzinstrumenten oder ein oder mehrere Finanzinstrumente betrifft und die, wenn sie öffentlich bekannt würde, geeignet wäre, den Kurs dieser Finanzinstrumente oder den Kurs sich darauf beziehender derivativer Finanzinstrumente erheblich zu beeinfl ussen, weil sie ein verständiger Anleger wahrscheinlich als Teil der Grundlage seiner Anlageentscheidungen nutzen würde” (BörseG, § 48a 1/1). Marktmanipulationen, die in die vorstehend angeführten Verpfl ichtungen einzubeziehen sind, sind Geschäft e oder Verkauf- beziehungsweise Kaufauft räge, die falsche oder irreführende Signale für Angebot, Nachfrage und Kurs von Finanzinstrumenten geben könnten oder durch die in Absprache mit anderen handelnden Personen ein anormales oder künstliches Kursniveau erzielt wird oder solche unter Vorspiegelung falscher Tatsachen oder unter Verwendung sonstiger

5 Diese abwartende Haltung war trotz des Vorliegens der beabsichtigten Bestimmungen zu Solvabilität II festzustellen.

6 Für die Emittenten der Aktien oder aktienähnliche Wertpapiere zum Handel an Börsen zugelassen sind bestehen darüber hinaus weitere Bestimmungen, die in der Emittenten Compliance Verordnung (ECV) der Finanzmarktaufsichtsbehörde (FMA) weiter ausgeführt werden. Auf eine Nähere Darstellung muss in diesem Beitrag aus Gründen des Umfanges verzichtet werden.

2/2014

20 Formen der Täuschung. Marktmanipulationen liegen auch bei Verbreitung von falschen oder irreführenden Informationen, Nachrichten und von Gerüchten vor (BörseG, 48a 1/2).

Der Versicherungsverband Österreich, das ist der freiwillige Zusammenschluss aller in Österreich mit einer österreichischen Konzession zugelassenen Vers icherungsunternehmen gleichgültig in welcher Rechtsform sie tätig sind sowie der Zweigniederlassungen von europäischen Versicherungsunternehmen in Österreich, hat einen „Standard Compliance Code der österreichischen Versicherungswirtschaft ” (SCC, 2009) herausgegeben, der es den Unternehmen erleichtern soll die gesetzlichen Bestimmungen umzusetzen. Ohne auf diesen umfangreichen Kodex näher eingehen zu können, wird die darin enthaltene Funktion des „Compliance – Beauft ragten” herausgegriff en.

Grundsätzlich wiederholt der Kodex die gesetzliche Verpflichtung, für geeignete organisatorische Maßnahmen zur Verhinderung einer missbräuchlichen Verwendung oder Weitergabe von Insider-Informationen und zur Hintanhaltung von Interessenkonfl ikten Sorge zu tragen. Der Umfang der Maßnahmen richtet sich nach der Größe des Unternehmens, nach der Tatsache ob es sich um einen Emittenten handelt, der Größe, Anzahl und Rechtsform sowie personeller Besetzung der betroffenen Organisationseinheiten und nach der Tatsache ob auch Investmentfondsanteile vermittelt werden. Der Vorstand (die Geschäft sleitung) ist für die Umsetzung und Einhaltung des Kodex entsprechend den unternehmenspezifi schen Bedürfnissen verantwortlich (SCC, 2009, 6.1).

„Sofern es die Größe und Struktur des Unternehmens erfordern7, hat der Vorstand einen eigenen Compliance – Beauft ragten zu bestellen, der in dieser Funktion dem Vorstand untersteht, und dessen Tätigkeitsbereich festzulegen.” Seiner Prüfungs- und Kontrolltätigkeit unterliegen alle Vorgänge auf die die entsprechenden Bestimmungen des Börsegesetzes und die dazu erlassenen internen Richtlinien anzuwenden sind. Es ist ihm ein umfassendes Einsicht- und Auskunft srecht einzuräumen und er unterliegt spezieller Vertraulichkeitsbestimmungen. Die Interne Revision hat die Compliance Organisation also auch den Compliance Beauft ragten und die internen Richtlinien und Prozedere regelmäßig zu prüfen (SCC, 2009, 6.2).

7 Auch bei Emittenten ist die Geschäft sleitung für die Umsetzung und Einhaltung der Verordnung verantwortlich. Auch hier ist ein Compliance Beauft ragter einzusetzen der der Geschäft sleitung in dieser Funktion untersteht, sofern die Größe und Struktur des Unternehmens es erfordern.

Da der Verhinderung von Insiderhandel und Marktmissbrauch in der österreichischen Versicherungswirtschaft große Bedeutung zugemessen wird, aber nur zwei österreichische Unternehmen mit Sitz der obersten Unternehmensleitung in Österreich an der Börse notiert sind, stellt sich die Frage weshalb der Missbrauch von Insiderinformationen in Versicherungsunternehmen für Kursbewegungen relevant sein kann. Dazu einige Beispiele: Ist ein Zulieferbetrieb oder Subunternehmer eines an der Börse notierten Unternehmens in einer Position, dass seine Leistungen zumindest kurzfristig nicht durch Dritte ersetzt werden können, ist der Versicherungsschutz für einen Brand oder ein sonstiges Naturereignis das diese Leistungsfähigkeit einschränkt durchaus interessant für das an der Börse notierte Unternehmen. Ein Ausfall des Lieferanten und eine Unterversicherung können die Ergebnisse des Leistungsempfängers massiv beeinflussen und damit den Börsekurs. Die Erkrankung von Steve Jobbs hat bei Apple einen Kursrutsch gebracht. Der Krankenversicherer der von der Erkrankung Kenntnis hatte wurde zum Insider (Hauser, 2010a, 353).

3.2. Geldwäsche und Terrorismusfi nanzierung

„Zur Bekämpfung der Geldwäscherei und Terrorismusfi nanzierung ist es notwendig, Geldfl üsse krimineller Herkunft und für Zwecke des Terrorismus zu unterbinden” (FMA, 2010). Das österreichische Versicherungsaufsichtsgesetz widmet diesem Ziel das achte Hauptstück und wendet sich an Versicherungsunternehmen im Rahmen des Betriebs der Lebensversicherung (VAG, § 98a/1). Das Gesetz legt den Versicherungsunternehmen besondere Sorgfaltspfl ichten auf um die Identität des Kunden unter bestimmten Voraussetzungen festzustellen und zu überprüfen und Kunden aufzufordern Treuhandverhältnisse offen zu legen und dabei umfangreiche gesetzliche Regelungen zu beachten die auch in Zweigniederlassungen anzuwenden sind (VAG, § 98b –e). Ergibt sich der Verdacht oder der berechtigte Grund zur Annahme, dass die Begründung einer Geschäftsbeziehung oder eine bestehende Geschäft sbeziehung im Zusammenhang mit Vermögensteilen aus einer Straft at nach § 165 StG oder eine Transaktion im Zusammenhang mit einer kriminellen Vereinigung nach §§ 278ff StG steht hat das Versicherungsunternehmen eine Meldung an bestimmte Behörden zu erstatten, das Geschäft vorerst

PETER HAUSER

2/2014

21 nicht durchzuführen und die erfolgte Meldung geheim zu halten (VAG, § 98 f).8

Die Versicherungsunternehmen sind verpflichtet „geeignete Strategien und Verfahren für die Sorgfaltspflichten gegenüber Kunden, die Verdachtsmeldungen, die Aufbewahrung von Aufzeichnungen, die interne Kontrolle, die interne Revision, die Risikobewertung, das Risikomanagement, die Gewährleistung der einschlägigen Vorschrift en und die Kommunikation einzuführen, um Geschäftsbeziehungen und Transaktionen, die mit Geldwäscherei oder Terrorismusfinanzierung zusammenhängen, vorzubeugen und zu verhindern sowie geeignete Strategien zur Verhinderung des Missbrauchs von neuen Technologien für Zwecke der Geldwäscherei und Terrorismusfi nanzierung zu entwickeln” (VAG, 98h 1/1). Diese Verfahren müssen an Zweigstellen und Tochterunternehmen in Drittländern bekanntgemacht werden und es sind entsprechende Ausbildungsprogramme für die befassten Mitarbeiter einzurichten (VAG, 98h 1/2–3 ).

Innerhalb des Unternehmens ist ein besonderer Beauft ragter vorzusehen, der mit der Sicherstellung der Einhaltung der gesetzlichen Bestimmungen und internen Regeln zur Verhinderung von Geldwäsche und Terrorismusfinanzierung betraut wird. Dieser besondere Beauft ragte ist lediglich dem Vorstand verantwortlich und berichtet direkt an den Vorstand. Es ist ihm freier Zugang zu sämtlichen Informationen, Daten, Aufzeichnungen und Systemen zu gewähren sofern ein möglicher Zusammenhang zur Geldwäscherei oder Terrorismusfinanzierung bestehen könnte. Es sind ihm ausreichende Befugnisse einzuräumen und eine Auslagerung ist nicht zulässig (VAG, § 98h 1/6).

3.3. KorruptionsbekämpfungUnter Korruption kann der „Missbrauch einer

besonderen Vertrauensstellung in einer Funktion in Wirtschaft , Verwaltung, Politik und Justiz oder auch nichtwirtschaftlichen Organisationen und Vereinigungen verstanden werden.” Korruption zielt darauf ab, einen materiellen oder immateriellen Vorteil zu erlangen, auf den kein rechtlich oder sachlich begründeter Anspruch besteht (Grützner, Jakob, 2010, 98).

Das österreichische Strafgesetzbuch versteht unter „Untreue” den wissentlichen Missbrauch einer durch Gesetz, behördlichen Auftrag oder Rechtsgeschäft

8 Die Darstellung erfolgt nur überblicksmäßig, da sich der Beitrag auf die Funktion des Geldwäschebeauft ragten als Institution bezieht.

eingeräumten Befugnis über fremdes Vermögen zu verfügen oder andere zu verpfl ichten und dadurch anderen einen Vermögensnachteil zuzufügen (StGB, § 153/1).

Korruption wird auf den ersten Blick in Richtung von Amtsträgern in der öffentlichen Verwaltung oder Rechtssprechung verstanden, indem von diesen ein Fehlverhalten gegen die Annahme eines Vorteiles erwartet wird. Der Gesetzgeber stellt aber nicht nur den Amtsträger der ein Fehlverhalten setzt wie den Missbrauch der Amtsgewalt (StGB, § 302), Bestechlichkeit (StGB, § 304), Vorteilsannahme (StGB, § 305) Vorteilsannahme zur Beeinfl ussung (StGB, § 306) unter Strafe sondern auch jene die dieses Fehlverhalten gegen Vorteile für den Amtsträge erreichen wollen. Für die Betrachtung im Zusammenhang mit der Versicherungswirtschaft ist es daher angebracht sich der gesetzlichen Grenzen für den Umgang mit Amtsträgern bewusst zu werden, wobei der Begriff „Amtsträger” keineswegs auf den Staatsbeamten oder Richter beschränkt ist und in Österreich in jüngster Zeit ausgeweitet wurde. Amtsträger sind Personen die mit Aufgaben der Gesetzgebung, Verwaltung und Justiz in Gebietskörperschaft en, Körperschaft en des öff entlichen Rechtes wie z. B. Österreichischer Rundfunk als Körperschaft öffentlichen Rechtes, Kammern sowie in anderen Staaten oder internationalen Organisationen betraut sind, weiterhin Personen an die hoheitliche Aufgaben übertragen wurden wie Kraft fahrzeugschaden Begutachter oder Personen die in Unternehmen tätig sind an denen Gebietskörperschaften zumindest zu 50% Anteile halten oder solche die kraft Gesetzes der Kontrolle des Rechnungshofes unterliegen (WKO, 2013, 2.1).

Der Gesetzgeber stellt unter Strafe, wenn einem Amtsträger für die pfl ichtwidrige Vornahme oder Unterlassung eines Amtsgeschäft es ein Vorteil für sich oder einen Dritten angeboten, versprochen oder gewährt wird. Ebenso ist das Anbieten, Gewähren oder Versprechen eines Vorteils für ein unrichtiges Gutachten oder einen unrichtigen Befund zu bestrafen (StGB, § 307). Es ist aber auch unter Strafe gestellt, wenn einem Amtsträger für die pfl ichtgemäße Vornahme oder Unterlassung eines Amtsgeschäft es ein ungebührlicher Vorteil für ihn oder einen Dritten angeboten, versprochen oder gewährt wird (StGB, § 307a). Nicht ungebührlich ist in diesem Zusammenhang ein Vorteil der gesetzlich erlaubt ist oder der im Rahmen einer Veranstaltung gewährt wird an deren Teilnahme ein amtliches oder sachlich gerechtfertigtes Interesse besteht, der für einen gemeinnützigen Zweck verwendet wird oder orts- oder landesübliche Aufmerksamkeiten geringen Wertes. In diesem Zusammenhang wird von


2/2014

22 den drei K (Kalender, Kugelschreiber, Kleinigkeiten) gesprochen (StGB, § 305/4). Es ist auch zu bestrafen, wenn einem Amtsträger ein ungebührlicher Vorteil für ihn oder einem Dritten angeboten, versprochen oder gewährt wird um ihn dadurch in seiner Tätigkeit als Amtsträger zu beeinfl ussen (StGB, § 307b). In dieser Strafbestimmung geht es darum, dass Amtsträger nicht durch Vorteilgewährung (Anfütterung) für den Fall vorbereitet werden, wenn tatsächlich ein Amtsgeschäft ansteht. Der Gesetzgeber stellt auch die Intervention unter Strafe, wenn es sich um einen ungebührlichen Einfl uss auf die Entscheidungsfi ndung eines Amtsträgers handelt. In diesem Fall ist der Intervenierende zu bestrafen wenn er sich für die Intervention einen Vorteil versprechen lässt, fordert oder annimmt und derjenige ist zu bestrafen, der für die Intervention einen Vorteil anbietet oder gewährt. Ungebührlich ist die Einfl ussnahme auf die Entscheidungsfi ndung eines Amtsträgers, wenn sie auf eine pfl ichtwidrige Vornahme oder Unterlassung eines Amtsgeschäft es bezieht oder wenn sie mit der Gewährung oder dem Anbieten eines Vorteiles an den Amtsträger verbunden ist (StGB, § 308).

Während sich die bisher zitierten Bestimmungen mit dem Verhältnis zu Amtsträgern befasst haben ist im StGB § 309 die „Geschenkannahme und Bestechung von Bediensteten oder Beauftragten” geregelt. Zu bestrafen ist ein Bediensteter oder Beauft ragter eines Unternehmens, der im geschäft lichen Verkehr für eine pflichtwidrige Vornahme oder Unterlassung einer Rechtshandlung von einem anderen für sich oder einem Dritten einen Vorteil fordert, annimmt oder sich versprechen lässt. Ebenso ist zu bestrafen, wer einem Bediensteten oder Beauft ragten eines Unternehmens im geschäftlichen Verkehr für eine pflichtwidrige Vornahme oder Unterlassung einen Vorteil für ihn oder einen Dritten anbietet, verspricht oder annimmt.

3.4. Anonyme HinweisgeberDie österreichische Finanzmarktaufsichtsbehörde

(FMA) der neben der Banken – und Börseaufsicht die Aufsicht über Versicherungsunternehmen und Pensionskassen übertragen ist, hat sich entschlossen ein System einzurichten, das es ermöglicht anonyme Hinweise entgegenzunehmen und effizient zu bearbeiten. Sie wendet sich dabei an Personen, die „Kenntnis von Missständen oder Verstößen gegen Aufsichtsrecht in Organisationen, welche der Aufsicht der FMA unterliegen” haben. Sie bezeichnet Informationen und Hinweise als „wichtige Erkenntnisquellen für die Aufsichtstätigkeit.” Hinweisgeber leisten nach Ansicht der FMA „einen

Beitrag zur Sicherstellung, der Ordnungsmäßigkeit und Stabilität des österreichischen Finanzmarktes durch eine effi ziente Beaufsichtigung.” Sie bedient sich eines Verfahrens, in dem der Hinweisgeber ein anonymes elektronisches Postfach einrichten kann über das er seine Meldung abgibt und von der Behörde für notwendige Rückfragen kontaktiert werden kann (FMA, 2014, StS ff ). Dieses Verfahren wird auch von der Wirtschaft s- und Korruptionsstaatsanwaltschaft 9 seit einiger Zeit angewendet, das im Zuge der Kronzeugenregelung (§§ 209a und 209b StPO) geschaffen wurde um Korruption, Wirtschaftsstrafsachen, Bilanz- und Kapitalmarktdelikte sowie Geldwäscherei besser bekämpfen zu können (Koenig, 2013, 1). Auf die Problematik dieser Hinweise, die unter Whistleblowing10 zusammengefasst werden können, wurde von mir in diesem Journal bereits berichtet, sodass auf eine nähere Darstellung verzichtet wird (Hauser, 2013, 51 ff ).

Die vorstehende Darstellung hat nur einige wenige gesetzliche Bestimmungen herausgegriff en, die versuchen Grenzen für den Missbrauch der übertragenen Befugnisse auch in der Privatwirtschaft zu setzen. Dieser Rahmen kann aber nur dann erfolgreich sein, wenn ein unternehmensinternes Compliance Management System als wesentlichem Bestandteil des Internen Kontrollsystems besteht und von allen Unternehmensebenen auch gelebt wird.

4. COMPLIANCE – MANAGEMENT – SYSTEM

„Unter einem Compliance – Management – System (CMS) werden alle Instrumente und Mechanismen verstanden, die die Prinzipien und Wertvorstellungen einer Organisation entwickeln, implementieren und im strategischen und operativen Geschäft durchsetzen. Das Compliance – Management – System unterstützt dabei alle Anstrengungen zum Erreichen eines rechts- und regelkonformen Verhaltens von Organmitgliedern, Führungskräft en und Mitarbeitern und stellt damit ein wesentliches Element der Wirksamkeit des Kontrollumfeldes und der Kontrollen überhaupt dar. Gesamtziel ist Compliance – Risiken im Rahmen eines Gesamtkonzepts zu erkennen, zu managen und somit jederzeit einen Gesamtüberblick über die vorhandenen

9 Zentrale Staatsanwaltschaft zur Verfolgung von Wirtschaft ssachen und Korruptionsdelikte (WKStA).

10 Whistleblowing: Wenn ein Organisationsinsider in der Organisation oder ihrem Umfeld gesetzwidrige oder unethische Vorgänge entdeckt und diese an eine interne oder externe Autoritätsinstanz allenfalls die Öff entlichkeit weitergibt.

PETER HAUSER

2/2014

23 Risiken, deren Inventarisierung und Überwachung zu erhalten” (KPMG, 2011, 5).

Das Institut Deutscher Wirtschaft sprüfer hat in seinem IDW Prüfungsstandard 980 die folgenden miteinander in Wechselwirkung stehenden Grundelemente defi niert (IDW 980, 2011, 5 f).11 Es baut dabei ohne es explizit auszudrücken auf dem COSO Modell mit den Komponenten Control Environment, Risk Assessment, Control Activities, Information and Communication and Monitoring Activities auf.12

Compliance Kultur. Die Compliance Kultur beeinfl usst die Bedeutung, welche die Mitarbeiter der Beachtung von Regeln beimessen und ihre Bereitschaft zum regelkonformen Verhalten. Sie ist die Grundlage für die Wirkungsweise des CMS und wird von der Grundeinstellung und dem Verhalten des Managements und der Rolle des Aufsichtsorganes geprägt.

Compliance – Ziele. Die Ziele, die durch das CMS erreicht werden sollen, werden von den gesetzlichen Vertretern auf der Grundlage der allgemeinen Unternehmensziele und einer Analyse der Gewichtung der für das Unternehmen bedeutsamen Regeln festgesetzt. Die Compliance Ziele stellen die Grundlage für die Beurteilung von Compliance – Risiken dar.

Compliance – Risiken. Es handelt sich um die Risiken, die sich aus Verstößen gegen einzuhaltende Regeln ergeben und die an den Compliance – Zielen gemessen werden. Sie werden in Hinblick auf die Eintrittswahrscheinlichkeit und der möglichen Folgen analysiert.

Compliance Programm. Grundlagen und Maßnahmen zur Begrenzung der Compliance – Risiken und damit zur Vermeidung von Compliance – Verstößen inklusive der bei Compliance – Verstößen zu ergreifende Maßnahmen.

Compliance – Organisation. Regelung der Rollen – und Verantwortlichkeiten sowie der Aufb au- und Ablauforganisation im CMS als integraler Bestandteil der Unternehmensorganisation.

Compliance – Kommunikation. Information der Mitarbeiter und betroff enen Dritten über das Compliance Programm sowie die festgelegten Rollen und Verantwortlichkeiten. Festlegung der

11 Für diese Arbeit wurde eine zusammenfassende Darstellung des Gedanken des IDW gewählt. Zu verweisen ist aber auch auf das KPMG 7 x 7 Modell (KPMG, 2011, 11 ff ) auf dessen Darstellung aus Platzgründen verzichtet wird.

12 Das COSO Modell wurde von der American Accounting Association (AAA), dem American Instute of Certifi ed Public Accountants (AICPA), den Financial Executives International (FEI), dem Institute of Management Accountants (IMA und dem Institute of Internal Auditors (IIA) bereits 1992 entwickelt und 2013 überarbeitet.

Berichterstattung über Compliance Risiken sowie über Hinweise über festgestellte Regelverstöße.

Compliance Überwachung und Verbesserung. Die Angemessenheit und Wirksamkeit des CMS werden auf Grund der vorhandenen Dokumentation überwacht. Mängel im System und Regelverstöße werden an das oberste Management berichtet, das für die Beseitigung der Schwachstellen und die Verbesserung des Systems sowie seine Durchsetzung verantwortlich ist.

5. KONKLUSIO

Die Einhaltung von Regeln oder Normen gehört zu den Grundsätzen jeglichen menschlichen Zusammenlebens und ist für das Funktionieren jeder Gemeinschaft so auch für ein Versicherungsunternehmen unabdingbar. Die Welt, die Wirtschaft und die Gesellschaft sind so komplex geworden, dass das Auskommen mit den zehn Geboten Gottes alleine nicht ausreichend erscheint. Es ergibt sich die tatsächliche oder bisweilen auch eingebildete Notwendigkeit der zusätzlichen Regulierung sowohl global und regional als auch national und zusätzlich innerhalb des Unternehmens und der Unternehmensgruppe was oft mals Überregulierung führt. Jedes sinnvolle Wirtschaft en umfasst Zielsetzung, Ausführung und Kontrolle von Zielerreichung und Ausführung. Sowohl das Ziel der Einhaltung der Regeln, die Vorgangsweise dabei und die Risiken der Nichteinhaltung sind festzuhalten.

Die Einhaltung der internen und externen Regelwerke ist die Aufgabe jedes einzelnen Mitarbeiters des Unternehmens und das Unternehmen hat eine Unternehmenskultur zu schaff en, die die Einhaltung der Regelwerke von sich aus impliziert. Voraussetzung für das Funktionieren ist aber das regelkonforme Agieren auf allen Unternehmensebenen. Eine Unternehmenskultur in der Regeln nach Hierarchiestufen unterschiedlich eingehalten werden, wird nicht zum gewünschten Erfolg führen.

Compliance ist Bestandteil des Internen Kontrollsystems eines Unternehmens das von allen Ebenen ausgeübt und getragen wird. Das Interne Kontrollsystem ist nicht Sache der Unternehmensleitung alleine sondern jedes einzelnen Mitarbeiters und jedes fachlichen sowie personellen Vorgesetzten. In diesem Internen Kontrollsystem ist eine eigene Compliance Funktion vorgesehen, die sich um das Funktionieren der Einhaltung der Regeln zu kümmern hat. Sie hat die Regeln und deren Entwicklung zu beobachten und die Risiken der Nichteinhaltung aufzuzeigen und zu bewerten. Sie hat die Einhaltung der Regeln


2/2014

24 zu erleichtern und den verschiedenen Ebenen des Unternehmens dabei Hilfe zu stellen. Zuletzt hat sie die Entscheidungsträger sowohl über Verstöße gegen Richtlinien, Risken und Entwicklungen zu informieren. Die spezielle Compliance Funktion gehört mit der speziellen Risikomanagementfunktion der zweiten Verteidigungslinie des Unternehmens an, wobei die erste Verteidigungslinie im Internen Kontrollsystem und im Risikomanagement an sich liegt.

Die Interne Revision hat als dritte Verteidigungslinie umfassend Wirkungsweise und Abweichungen zur Norm sowohl bezüglich des gesamten Internen Kontrollsystems als auch des Risikomanagementsystems festzustellen und der obersten Managementebene Hinweise zur Verbesserung zu geben. Das oberste Management hat die Berichte der Compliance Funktion, der Risikomanagement Funktion und der Revisionsfunktion zu beachten und sinnvolle Hinweise umzusetzen.

SUMMARY

Compliance describes the goal that organizations aim to achieve with their eff orts to ensure that the personnel is aware of and takes steps to comply with the relevant laws and regulations as well as with standards, guidelines and contracts. Due the increasing number of regulations and the need for operational transparency, organizations have to establish a compliance management system and compliance controls.

In the Austrian insurance industry a special compliance management used to mainly concentrate on the regulations against improper use of insider information. Solvency II, the new framework for the European insurance industry, becoming effective with delay on January 1 2016, includes not only effective quantitative solvency requirements, but also an eff ective system of governance. Th e system of governance includes the risk management function, the compliance function as a part of the internal control system, the internal audit function and the actuarial function. Th ese tasks are key functions of insurance companies and the persons in charge of these functions have to fulfi l the proper requirements. In autumn 2013 the European Insurance and Occupational Pensions Authority (EIOPA) presented „Guidelines on System of Governance”. Following EIOPA, early preparation is essential in order to ensure that, if Solvency II is fully applicable, organizations will be well prepared and able to apply the new system. Th erefore, the national

insurance supervisory authorities and regulators are expected to put the guidelines on System of Governance in place, starting January 1 2014. In Austria the implementation in the insurance supervisory law is scheduled for July 1 2014.

Th ree special parts of regulations by law are discussed in this paper: unauthorized use of insider information, money laundering and corruption. Insider information is intimate knowledge or non–public (privileged) information about the aff airs, operations or fi nancial position of a corporation that will aff ect the market price of its publicly traded stock. Insurance Companies are requested by the Austrian stock exchange law to inform the employees and install procedures to avoid improper use of insider information. Th e Austrian insurance supervisory law requests all life insurance companies certain regulations and procedures to avoid money laundering and terrorism fi nancing. Th ey must have a special offi cer responsible for regulations and controls, reporting directly to the top management. Corruption is the abuse of power, offi ce or resources for personal gain by politicians, public offi cers, judges and also responsible managers in private companies. Bribery is the improper use of gift s and favours in exchange for personal gain or a gain for an organization. Th e Austrian criminal law knows a lot of off ences concerning corruption and white collar crime.

Th e Austrian insurance companies have to introduce effective Compliance Management Systems (CMS) immediately. Based on COSO Internal Control –

PETER HAUSER

Peter HAUSER, PhD, CRMAFull-time Professor, Executive Academy Economic University Vienna and University Johannes Kepler, Linz


UDC: 368. 338. 2(436)Systematic Scientifi c Work

2/2014

25

Th e growing importance of the Compliance function on the example of Austrian insurance...

Integrated Framework, the German Institute of statutory auditors developed an audit standard for auditing CMS. In this standard the integrating parts of an eff ective CMS are Compliance Culture and Environment, Compliance Objectives, Assessment of Compliance Risks, Compliance Program and Processes, Compliance Organization, Compliance Communication and Information and Compliance Monitoring and Improvement.

Prerequisite for an eff ective and helpful Compliance Management System is the readiness of all members of the organization on all levels in the chain of command to act according to the common rules in the organization.

Key words: Compliance, Compliance Management System, EIOPA, money laundering, insider trading, internal control system, corruption, Solvency II

LITERATUR

Amling, T. , Bantleon, U. (2007). Handbuch der Internen Revision. Grundlagen, Standards, Berufsstand, Schmidt: Berlin.

Bundesgesetz vom 23. Jänner 1974 über die mit gerichtlicher Strafe bedrohten Handlungen (Strafgesetzbuch – StGB) BGBl 60/1974 idF bis BGBl I 134/2013.

Bundesgesetz vom 18. Oktober 1978 über den Betrieb und die Beaufsichtigung der Vertragsversicherung (Versicherungsaufsichtsgesetz – VAG) BGBl 569/1978 idF bis BGBl I 184/2013.

Bundesgesetz vom 8. November 1989 über die Wertpapier- und allgemeinen Warenbörsen und die Abänderung des Börsesensale – Gesetzes 1949 und der Börsegesetz - Novelle 1903 Börsegesetz 1989 – BörseG) BGBl 555/1989 idF bis BGBl I 184/2013.

Bundesgesetz über Aktiengesellschaft en (Aktiengesetz – AktG) BGBl 106/1997 idF bis BGBl I 35/2012.

Busch, J. , Redlein, B. (Hrsg.). (2013). Compliance – Kompass, Wien: PWC Österreich.

COSO. (2013). Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, Internal Control – Integrated Framework, Executive Summary, http://www. coso. org/documents/990025P_Executive_Summary_fi nal_may20_e. pdf, 1. 03. 2014.

EIOPA. (2013). Leitlinien zum Governance System, CP – 13/08 DE, https://eiopa. europa. eu/fi leadmin/tx_dam/files/publications/guidelines/System_of_Governance/EIOPA_2013_00200000_DE_TRA. pdf. , 24. 02. 2014.

EU. (2013). Litauische Ratspräsidentschaft , Die litauische Ratspräsidentschaft erzielt vorläufige Einigung mit dem europäischen Parlament über die Omnibus II Richtlinie, 13. 11. 2013, www. eu. 2013. lt/de/news/pressemitteilungen. , 24. 02. 2014.

Europäische Kommission. (2013). Der EU Binnenmarkt, Künft ig geltende Vorschrift en (Solvency II/Omnibus II), 14. 11. 2013, ec. europa. eu/internal_market/insurance/solvency/future/index_de. htm, 24. 02. 2014.

FMA. (2010). Österreichische Finanzmarktaufsicht, Rundschreiben zu Verdachtsmeldungen im Zusammenhang mit Geldwäscherei, Terrorismusfi nanzierung und Verletzung der Off enlegung von Treuhandschaft en, Wien.

FMA. Österreichische Finanzmarktaufsicht, www. fma. gv. at, 24. 02. 2014.

Grützner, T. , Jakob. A. (Hrsg.) (2010). Compliance von A – Z, Beck: München.

Hauser, P. (2008). Die Stellung der Internen Revision in der österreichischen Versicherungswirtschaft und ihre Zukunftstendenzen einschließlich der Rolle im Whistleblowingprozess, IIA Austria, Wien.

Hauser, P. (2010a). Compliance in der Versicherungswirtschaft in Lucius / Oppitz / Pachinger (Hrsg.), Compliance im Finanzdienstleistungsbereich, Wien: Springer.

Hauser, P. (2010b). Entwicklung der rechtlichen Rahmenbedingungen für die Interne Revison in europäischen Versicherungsunternehmen im Schatten von Lehman, Revija za pravo osiguranja, 4, 18-27.

Hauser, P. (2013). Whistleblowing: Chance or Risk? New Tendencies in Europe, Evropska revija za pravo osiguranja, 1, 51–59.

IDW – Institut der Wirtschaft sprüfer in Deutschland. (2011). IDW Prüfungsstandard: Grundsätze ordnungsgemäßer Prüfung von Compliance Management Systemen vom 11. 03. 2011, IDW PS 980.

Koenig, F. A. (2013). Anonymes Hinweisgebersystem zur Korruptionsbekämpfung, Zentrale Staatsanwaltschaft zur Verfolgung von Wirtschaft ssachen und Korruptionsdelikten, Wien, www. justiz. gv. at/web 2013, 24. 02. 2014.

KPMG. (2011). Compliance – Managegement – Systeme, Wien: KPMG Austria, www. kpmg. at, 24. 02. 2014.

Pscheidl, M. (2013). Ist ein betrieblicher Datenschutzbeauft ragter in Österreich gesetzlich vorgesehen?, www. Externerdatenschutz. at/dsb-oesterreich, 24. 02. 2014.

Richtlinie 2009/138/EG des Europäischen Parlaments und des Rates vom 25. November 2009 betreff end die Aufnahme und Ausübung der Versicherungs- und Rückversicherungstätigkeit (Solvabilität II) ABl. L 335 vom 17. 12. 2009.

Strafprozessordnung 1975 (StPO), BGBl 631/1975 idF BGBl I 33/2011 bis BGBl I 195/2013.

Verordnung der Finanzmarktaufsichtsbehörde (FMA) über Grundsätze für die Informationsweitergabe i m Un t e r n e h m e n s o w i e b e t r e f f e n d organisatorischer Maßnahmen zur Vermeidung von Insiderinformationsmissbrauch für Emittenten (Emittenten – Compliance – Verordnung 2007 – ECV 2007) BGBl II 213/2007 idF BGBl II 30/2012.

Versicherungsverband Österreich, Standard Compliance Code der österreichischen Versicherungswirtschaft , Version 4. 0 vom 8. 10. 2009 (SCC 2009)

WKO – Wirtschaftskammer Österreich. (2013). Antikorruptionsbestimmungen, www. wko. at/Content. Node/Service, 22. 02. 2014.

2/2014

26

Apstrakt

U radu se daje prikaz povijesnog razvoja osiguranja pravne zaštite (u daljem tekstu: OPZ) kao vrste osigu-ranja kojemu je cilj preuzimanje obveze plaćanja prav-nih troškova koji pogađaju osiguranika kada se nalazi u situaciji da mu je potrebna pravna pomoć. Povijesni razvoj osiguranja pravne zaštite možemo podijeliti u četiri razdoblja. U prvom razdoblju koje traje do 1917. godine nalazimo neke osnovne oblike udruživanja radi preuzimanja obveze plaćanja pravnih troškova za svo-je članove (La Sou Medical 1897, Physicians’ Defence Company 1899, Schutzverein deutscher Reeder 1901, Versicherungsverein der Haus- und Grundbesitzer A. G. 1910). Drugo razdoblje započinje osnivanjem prvog društva za osiguranje pravne zaštite pod nazivom DAS, 1917. godine u Parizu. Ono je pružalo pokriće troškova pravne zaštite svakome tko je uplatio policu osiguranja, a izvorno je bilo orijentirano na pravnu zaštitu vlasni-ka automobila i sportaša. Do početka II svjetskog rata DAS je proširio svoje poslovanje na susjedne zemlje (Njemačka, Belgija, Švicarska), a pojavili su se i neki novi osiguratelji pravne zaštite. Treće razdoblje razvoja OPZ-a započinje nakon završetka II svjetskog rata kada dolazi do razvoja automobilskog turizma. U tom raz-doblju dolazi do masovnog sklapanja polica osiguranja pravne zaštite širom Europe. Tome dodatno pridono-si i pojava novih pokrića troškova pravne zaštite koja nije isključivo rezervirana samo za vlasnike automobi-la. Na razini Europske unije donesena je i Direktiva br. 87/344/EEZ kojom se ujednačava pružanje usluga osi-guranja pravne zaštite za čitavo područje Unije. Konač-no, početkom 21. stoljeća započinje četvrto razdoblje razvoja OPZ-a čija je glavna karakteristika da osigura-telji pravne zaštite usko surađuju s odvjetnicima (skla-paju se partnerski ugovori), ali i preventivno savjetuju svoje osiguranike, između ostalog, kako da izbjegnu sporne situacije a sve u cilju smanjenja pravnih troško-va, tj. obveza osiguratelja.

Ključne riječi: osiguranje, povijesni razvoj, pravna zaštita, pravni troškovi

1. UVOD

Vremena u kojima živimo karakteriziraju velike pro-mjene u pravnim sistemima, stalno donošenje novih, te izmjene i dopune postojećih propisa a što je posljedica razvoja prava na europskoj i globalnoj razini. Prisutno je stalno uvođenje novih pravnih instituta, a pojedinac (ali općenito i svi ostali pravni subjekti) raspolaže raznim pra-vima i pravnim sredstvima i mogućnostima za njihovo ostvarenje više nego ikad u povijesti ranije. Naravno, za za-štitu i ostvarenje prava u slučaju njihove povrede potrebna je stručna pravna pomoć koja ima svoju cijenu. Potreba za stručnom pravnom pomoći upravo zbog kompleksno-sti pravnog sustava svakim danom je sve veća. No, i sam postupak zaštite i ostvarivanja pred raznim tijelima nije besplatan (osim u iznimnim slučajevima).

Osiguratelji su prepoznali mogućnost da uz plaćanje premije preuzmu rizike nastanka potrebe za pravnim troškovima koji pogađaju osiguranika kada se nalazi u raznim situacijama u kojima mu je potrebna pravna pomoć (zastupanje na sudu, pred ostalim državnim tijelima, arbitražom ili pred nekim drugim tijelom za rješavanje sporova). Upravo je neposredna svrha OPZ preuzimanje rizika nastanka pravnog spora, odnosno rizika nastanka potrebe za pravnom pomoći osigurani-ku koja je povezana s plaćanjem pravnih troškova.

Radi se o vrsti osiguranja koja je relativno novijeg datuma. U svom suvremenom smislu, ova vrsta osigu-ranja pojavila se prije nepunih stotinjak godina u Fran-cuskoj, a danas je prisutna širom zemalja Europske uni-je i svijeta o čemu govorimo u nastavku.

2. PRETHODNICI OPZ-a

Institucije koje su na tragu ispunjavanja iste socijal-ne funkcije kao OPZ mogu se pronaći još u rimskom

Doc. dr Loris BELANIĆ

Povijesni razvoj osiguranja pravne zaštiteUDK: 368:34(091) Primljen: 20. 1. 2014. Prihvaćen: 7. 2. 2014. Pregledni naučni raddoi:10.5937/erpo1402026B

ČLANCI

* Docent Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, e-mail: lorisb@pravri. hr

2/2014

27

Povijesni razvoj osiguranja pravne zaštite

pravu patronata, u odnosu između patrona i njegovog podložnika,1 u kojemu je patron imao obvezu prema podložniku pružiti mu zaštitu, kako fi zičku, tako i prav-nu na sudu. Također, i srednjovjekovni feudalac imao je identičnu obvezu prema svojim kmetovima: braniti ih fi zički, ali i pravno na sudovima. Nadalje, u srednjem vijeku članovi gilda pomagali su međusobno jedni dru-ge u ostvarivanju pomoći na sudovima, bilo kada je je-dan njihov član postavljao određeni zahtjev za ostva-renje svoga prava, bilo kada su protiv njega postavljani zahtjevi trećih. Bili su to primitivni oblici uzajamnog osiguranja pravne zaštite (Pfennigstorf, 1975, 455; Iso-la, 2005, 3; Landwehr, 1975, 67–75).

Prvi ozbiljniji pokušaj bavljenja OPZ-om nailazimo u razdoblju od 1820. do 1850. godine u Francuskoj gdje se javljaju prve kompanije koje su sklapale ugovore ko-jima su se obvezivale voditi sporove (postupke) za svoje klijente bilo kao tužitelje, bilo kao tuženike, uz plaća-nje određenog periodičnog fi ksnog iznosa. Za dodatno uplaćeni iznos, preuzimale su obvezu isplate određene svote novca svom klijentu ukoliko izgube spor. Ti ugo-vori su bili imenovani kao ugovori o osiguranju. Me-đutim, francuski Vrhovni sud („Cour de cassation”) odlučio je da ti ugovori nemaju karakter ugovora o osi-guranju, već karakter ugovora o službi. Također je bilo dvojbi o pravnoj dopuštenosti takve vrste posla, te je ovakva vrsta pružanja OPZ-a vrlo brzo napuštena.

Oko 1880. godine, također u Francuskoj, ponovo se javlja još jedan eksperiment OPZ-a. Pod nazivom contre-assurance générale jedan je zastupnik u osigu-ranju započeo sklapati ugovore, uz određenu godišnju naknadu, kojima je pružao svojim klijentima pomoć u ostvarivanju njihovih zahtjeva prema njihovim osi-gurateljima (početno osigurateljima od požara). No, francuski Vrhovni sud zauzeo je 1891. godine gledište da se i u ovom slučaju ne radi o ugovoru o osiguranju, već o vrsti agencijskog ugovora, ali da ipak nije protu-pravan. Ipak, unatoč nedostatku službenog priznanja, ideja o osiguravanju osiguranika protiv vlastitih osigu-ratelja proširila se i izvan granica Francuske – u Belgiji, Luksemburgu, Italiji i Švicarskoj (Pfennigstorf, 1975, 455–456).

Nešto kasnije, 1897. godine jedan je liječnik u Parizu bio osuđen za nepažnju i nesposobnost u liječenju zbog smrti neke žene tijekom poroda. Organizacija za uza-jamnu pomoć zdravstvenih djelatnika „Le Concours Médical”, pratila je cijeli slučaj te je osnovala društvo za uzajamno osiguranje „Le Sou Medical”, s ciljem pruža-nja zaštite medicinskim djelatnicima koji su njezini čla-novi, u sličnim slučajevima koji bi ih zadesili. Članarina

1 Ako bi primjerice netko povrijedio roba ili izvršio nad njim kakvo nasilje, odgovarajuću tužbu i zaštitu mogao je tražiti samo gospodar (Horvat, 1977, 45).

u toj organizaciji iznosila je 5 centi na dan, odnosno 18 franaka godišnje. Slična kompanija osnovana je 1899. godine i u Fort Waynu, saveznoj državi Indiani, u SAD-u, pod nazivom „Physicians‘ Defence Company.” S ob-zirom na to da u to doba osiguranje od profesionalne odgovornosti nije postojalo, dapače bilo je čak i zabra-njeno, osiguranje koje su pružale navedene kompanije, a koje se odnosilo na pomoć u kaznenim i građanskim postupcima zbog pogreške u liječenju, naišlo je na ve-liko odobravanje među liječničkom profesijom (Isola, 2005, 4).

Godine 1901. u Hamburgu je osnovano Društvo zaštite njemačkih brodovlasnika („Schutzverein deu-tscher Reeder”). To je bilo društvo za uzajamno osigu-ranje koje je svojim članovima pružalo pomoć u sporo-vima iz ugovora o pomorskom prijevozu i osiguranju, kao i u sporovima koji su se vodili povodom zahtjeva za naknadu štete zbog gubitka, ili oštećenja tereta, ili kod havarija.

Pojava navedenih pokušaja pružanja usluga OPZ-a, bila je razlogom što se započelo i u akademskim krugo-vima teoretski promišljati o toj grani osiguranja. Tako se 1902. godine u austrijskom časopisu osiguranja po-javio članak koji je opisivao moguće osigurateljsko po-kriće troškova parnice, te opravdanost i probleme tog osiguranja.2 Članak se odnosio na osiguranje svih troš-kova koji se mogu pojaviti u parnici, a ne samo odvjet-ničke pristojbe. Zbog nedostatka statistike i zbog straha od nepovoljne selekcije, autor je u tom članku zauzeo negativno gledište prema OPZ-u, te da ono može biti predmet poslovanja neozbiljnih kompanija ili onih koji su spremne na velike žrtve.

Taj je članak zaslužan u zemljama njemačkog govor-nog područja za početak široke rasprave o teorijskim osnovama i praktičnoj provedivosti OPZ-a. Ubrzo su se uvidjele tri temeljne metode kojima se može odrediti pokriće rizika osiguranja troškova pravne zaštite. Prva metoda – određivanje pokrića rizika OPZ-a bilo bi opće sveobuhvatno pokriće za sve troškove koji bi na-stali u bilo kojem pravnom postupku (bilo koje vrste ili prirode) – tzv. opće OPZ. Druga metoda – određivanje pokrića rizika u OPZ-u bilo bi pokriće troškova koje se odnosi na pojedini, jedan konkretno određeni prav-ni postupak. Treća metoda pokrivanja rizika u OPZ-u odnosila bi se na pokriće troškova pravne zaštite u po-jedinim specijalnim pravnim postupcima, na primer u postupcima koji proizlaze iz vlasničkih sporova nekret-nina, postupci koji se tiču određene djelatnosti ili zani-manja osiguranika i sl. Dakle, naglašava se tzv. specijal-no pokriće OPZ-a. U teoriji, ali u praksi naposljetku je

2 Schneider, Eine Studie über Prozesskostenversicherung, 23, Assekuranzjahrbuch II, 188, 1902, citirano prema: Pfennigstorf, 1975, 456, fusnota br. 14.

2/2014

28 LORIS BELANIĆ

prevladala ova treća metoda (Pfennigstorf, 1975, 456; Isola, 2005, 4). Tim više što je u Francuskoj 1905. godi-ne započeo s radom osiguratelj pod nazivom „Garantie des Droits en Justice”, koji je pružao ugovorno pokriće troškova u pravnim postupcima bilo koje vrste (gene-ralno pokriće), ali je već 1918. godine prestao s radom.

Prvo uspješno OPZ, a koje se moglo svrstati u tzv. specijalno OPZ, javilo se 1910. godine u Gelzenkirhe-nu u njemačkoj rurskoj oblasti. Ono je bilo društvo za uzajamno osiguranje čiji su članovi bili kućevlasnici i zemljoposjednici (odatle i naziv društva: „Versicherun-gsverein der Haus- und Grundbesitzer A. G.”) Ono još postoji i danas u nešto izmijenjenom obliku (Harbau-er, 2004, 98). Svrha je društva bilo fi nanciranje parnica protiv rudarskih kompanija u pogledu naknade štete prouzrokovane rudarskom djelatnošću. Potreba za ta-kovom vrstom osiguranja u tom području bila je oči-ta. Uspješno vođenje parnice za naknadu štete protiv moćnih rudarskih kompanija s njihovim iskusnim od-vjetnicima zahtijevalo je jak angažman skupih vještaka i isto tako stručnih, (ali i skupih) odvjetnika. Vođenje parnice bez osiguranja troškova jako bi otežalo izglede za uspjeh. Slična osiguranja pojavila su se, također, i u ostalim njemačkim rudarskim područjima.

Navedeni osiguratelji koji su se pojavili u Francuskoj i Njemačkoj između 1897. i 1917, a koji su se odnosili na pokriće OPZ liječnika, brodovlasnika, te kućevlasnika i zemljoposjednika u rudarskim štetama, ne smatraju se pravim začetnicima suvremenog OPZ-a iz dva razloga (Isola, 2005, 4). Ponajprije zbog toga što su to bila druš-tva za uzajamno osiguranje koja su pružala zaštitu samo svojim članovima, odnosno samo određenoj kategoriji osoba za svojim partikularnim interesima, te kao takvi, nisu bili otvoreni za pružanje osiguranja pravne zaštite svakome, a što je glavna karakteristika modernih OPZ-a. Kao drugi razlog navodi se kako društva za uzajamno osiguranje nemaju prvenstveni cilj poslovati s dobiti kao obična osiguravajuća društva, te da kao takva dje-luju više kao podrška svojim članovima, nego društvo koje posluje na komercijalnoj osnovi. No, uskoro su se počele stvari mijenjati i u pogledu navedenih razloga.

3. POČECI RAZVOJA OPZ-a

Pojava prvog pravog osiguratelja pravne zaštite ve-zuje se za razvoj automobilizma. Početkom 20. stoljeća, automobili, koji su tada ipak bili velika novost, smatrali su se bučnim, smrdljivim i nepotrebnim stvarima koje su posjedovali samo ekscentrici, odgovorni za velik broj sudara sa stokom, konjima i zaprežnim kolima na cesti. Na taj način automobili i njihovi vlasnici „priskrbili”

su si mnogobrojne neprijatelje koji su prema njima po-stavljali različite pritužbe i pravne zahtjeve.

Imajući u vidu ove probleme automobilista, u fran-cuskom gradu La Manu, 1917. godine u „Automobile Club de l`Ouest”, čiji je osnivač bio Žorž Duran, fran-cuski poduzetnik, automobilski entuzijast i organizator automobilskih utrka 24 sata Le Mana, počelo se sa orga-niziranim pružanjem pravne usluge svojim članovima, a u cilju njihove obrane od navedenih pritužbi i pravnih zahtjeva zbog uporabe automobila. Ideja o pružanju pravnih usluga članovima kluba bila je tako uspješna da je klupska organizacija zapala u fi nancijske poteš-koće. Zbog toga se odlučilo da klub više neće pružati pravne usluge svakom članu kluba, već će se one pružati samo onima koji će platiti određeni doprinos u, za tu svrhu, posebno osnovano društvo za uzajamno osigu-ranje od strane članova navedenog kluba. To društvo je bilo „La Défense Automobile et Sportive” ili pozna-tije pod nazivom „DAS.” Društvo je prema uvjetima u polici, „svojim klijentima jamčilo nadoknadu troškova pravnog savjetovanja i odvjetničkog zastupanja na sudu prije donošenja bilo koje sudske odluke” (Isola, 2005, 5). Riječ Sportive u nazivu društva nije bez razloga upo-trijebljena. Ugovori o osiguranju nisu se sklapali samo s vlasnicima automobila, nego i sa svim onima koji su se bavili sportom. Prve su police osiguranja omogućivale naknadu troškova prouzrokovanih u pravnim postup-cima zbog povrede zakona ili ostalih propisa do kojih je došlo zbog, ili su bile u vezi s vlasništvom nad motor-nim vozilom, biciklom, konjskom kočijom, ili u vezi s prakticiranjem sportova na otvorenom, na primer ba-loniranjem, avijacijom, lovom, ribolovom, gađanjem, gimnastikom, nogometom, itd.3 Dakle, osiguravajuće društvo djelovalo je i kao osiguranje sportaša (Pfennig-storf, 1975, 457) u pogledu troškova pravne zaštite, a u to doba se i sama vožnja automobila smatrala vrstom sportske aktivnosti.

Od 1897. pa do 1917. godine u Europi se pojavi-lo nekoliko osiguratelja koji su pružali usluge OPZ-a. To su već ranije spomenuti „Le Sou Médical iz Pariza, „Schutzverein deutscher Reeder” iz Hamburga, „Ver-sicherungsverein der Haus- und Grundbesitzer a. G.” iz Gelzenkirhena, te novo pridošli „DAS” iz Le Mana.

Zajedničko im je bilo to što su sva ta društva bila društva za uzajamno osiguranje, a što je početkom 20. stoljeća bio uobičajeni oblik poslovanja društava za osi-guranje.

Razlike društva „DAS” od već postojećih društava koja su se bavila OPZ-om bile bi sljedeće (Isola, 2005, 5):

3 Godišnji doprinos za osiguranje bio je 20 ondašnjih franaka za automobil (još 10 za drugi automobil), 3 franka za bicikl, 5 franaka za lov (uključujući i lov na lisice), 50 za avion ili balon (još 25 za drugi avion ili balon) (Isola, 2005, 5).

2/2014

29 1) „DAS” je otvoren prema svakome tko je spreman platiti doprinos za osiguranje, a ostala su bila usmjerena samo na određen uski krug zainteresiranih osoba (li-ječnici, brodovlasnici, kućevlasnici i zemljoposjednici);

2) „DAS” je zasnovan na poduzetničkim načelima sa stjecanjem dobiti, dok su ostala bila namijenjena prvenstveno s ciljem za pružanje osigurateljske zaštite svojim članovima;

3) Prethodni osiguratelji imali su drukčije organizi-rane usluge pružanja OPZ-a. Tako je „Le Sou Médical” pružao svojim članovima defanzivno ili pasivno OPZ u postupcima koje su prema njima pokrenule treće oštećene osobe (na primer, za naknadu štete) ili sama država (na primer, kaznene postupke zbog nesavjesnog liječenja), a osiguratelj je fi nancirao troškove obrane. „Versicherungsverein der Haus- und Grundbesitzer a. G.” iz Gelzenkirhena pružao je svojim članovima, tzv. aktivno OPZ u postupcima za naknadu štete gdje su se članovi pojavljivali kao tužitelji protiv rudarskih kom-panija. S druge strane, „DAS” je nudio oboje, tzv. Re-cours et Défense (zahtjev i obrana), odnosno tzv. aktivni i pasivni aspekt OPZ-a – pokriva i troškove tužbe (ak-tivne strane) u postupku, a i troškove obrane (pasivne strane u postupku).

Zbog svih navedenih razloga „DAS” se smatra pr-vim modernim osiguravajućim društvom koje pruža usluge OPZ-a, te se 1917. godina uzima kao godina na-stanka OPZ-a (Isola, 2005, 5; Harbauer, 2004, 98; Van Bühren, Plote, 2007, 1).

Osnivači „DAS-a” nisu mogli slutiti koliko je u na-rednih nekoliko desetljeća došlo do povećanja vlasni-ka automobila i time, posljedično, cestovnog prometa. Tako je odmah nakon Prvog svjetskog rata tzv. automo-bilsko pokriće postalo glavni posao „DAS-a.” Društvo je postalo tako uspješno da je ime i logo „DAS” postao sinonim za pravnu zaštitu vlasnika motornih cestovnih vozila. Čak su i neka nezavisno osnovana osiguravajuća društva u drugim zemljama, a koja su se bavila OPZ-om, uzela isto ime.4 Također, do Drugog svjetskog rata se diljem zapadne Europe pojavio čitav niz ostalih osi-guratelja pravne zaštite koji su pružali OPZ vlasnicima motornih vozila.

Zanimanje za pružanje OPZ-a pokazala su i osigu-ravajuća društva koja su se bavila i osiguranjem od od-govornosti, kao i osiguranjem imovine, nudeći svojim osiguranicima OPZ kao dodatno osiguranje na već po-stojeće police osiguranja od automobilske odgovorno-sti ili kasko osiguranja. U ovom kontekstu, odmah na početku se uočilo kako može doći do ozbiljnog suko-

4 Tako je 1926. osnovan „DAS” u Švicarskoj, 1927. u Belgiji, a 1928. u Njemačkoj, s time da mu je naziv bio germaniziran: „Deutscher Automobil Schutz” (Pfennigstorf, 1975, 457–458; Linssen, Mathy, 2003, 259–260).

ba interesa kada jedan te isti osiguratelj bude uvučen u isti slučaj kao osiguratelj pravne zaštite za tužitelja i osiguratelj od odgovornosti za tuženika. Ovaj problem motivirao je 1936. godine ondašnji njemački ured za nadzor u osiguranju („Reichaufsichtsamt für Versiche-rungswesen”) na uvođenje stroge odvojenosti osigura-telja pravne zaštite od osiguratelja koji sklapaju ugovore o osiguranju od odgovornosti (tzv. Spartentrennung – odvajanje grana, govori se još i o načelu specijalizacije osiguratelja pravne zaštite) (Isola, 2005, 9; Harbauer, 1986, 4). Tako su u Njemačkoj, već u početku razvoja OPZ-a, osiguratelji pravne zaštite postali odvojeni od ostalih osiguratelja.

4. SUVREMENI RAZVOJ OPZ-a

O suvremenom razvoju OPZ-a možemo govoriti nakon Drugog svjetskog rata. Tada je došlo do prave eksplozije cestovnog prometa čemu je svakako pridoni-jela i pojava, tzv. automobilskog turizma. Posjedovanje police OPZ-a bilo je vrlo korisno u situacijama promet-nih nezgoda u stranoj zemlji, sa stranim jezikom, s ne-poznatim pravnim pravilima, postupcima i običajima, i ponekad s neprijateljski raspoloženim stranim poli-cajcima i svjedocima nesreće. Već je početkom 50-tih godina prošlog stoljeća u Njemačkoj, rast OPZ-a dose-gnuo stopu od 50% godišnje (Pfenningstorf, 1975, 459).

Velikim rastom OPZ-a došlo je i do pojave velikog broja osiguratelja pravne zaštite, a to je posljedično vo-dilo jakoj međusobnoj konkurenciji. Da bi se održali na tržištu, mnogi su osiguratelji počeli nuditi OPZ i za ra-zličite ostale situacije, a ne samo vlasnicima automobi-la. Tako se pojavilo OPZ za poljoprivrednike, poslovne ljude, pojedina zanimanja, vlasnike nekretnina, zakupce, zaposlenike, zatim, tzv. obiteljska pokrića, obrane u ka-znenim postupcima, pokriće u sporovima za naknadu štete i sporova iz ugovornih odnosa, pa sve do pokrića određene pravne zaštite u obiteljskim i nasljednim stva-rima. No, ovaj razvoj, također, dokazuje povećanje spo-sobnosti osiguratelja i njihov tehnički napredak u preu-zimanju raznih novih rizika (Pfenningstorf, 1975, 459).

Razvoj suvremenog OPZ-a obilježava i njegov sukob s odvjetničkom profesijom. Kamen spoticanja odnosi se na pitanje mogu li osiguratelji pravne zaštite pružati i usluge pravne zaštite poput odvjetnika (i tako osigu-ravati pravnu zaštitu) ili se njihova zadaća svodi samo na fi nanciranje troškova pravne zaštite (izdataka za odvjetnike i sudske ili upravne pristojbe) (Isola, 2005, 12). Naime, još je „DAS” u doba svog početka, u svojim policama osiguranja predvidio kako se njegova obveza prema osiguraniku ne bi sastojala samo u plaćanju nov-čanog iznosa za nastale troškove pravne zaštite, nego i


2/2014

30 u raznim uslugama koje bi pružao svojim osiguranici-ma, a radi ostvarenja njihove pravne zaštite (Isola, 2005, 7–8). Na kongresu Međunarodnog udruženja odvjetni-ka 1958. godine u Kelnu iznesena su čak radikalna gle-dišta da se zabrani rad osigurateljima pravne zaštite jer se njihovo poslovanje protivi općim načelima prava, te da su ugovori o OPZ-u protupravni. No, prevladala su ipak, blaža gledišta kako bi bilo dobro da se djelatnost osiguratelja pravne zaštite ograniči samo na fi nancijski aspekt OPZ-a, koji bi obuhvaćao plaćanje troškova od-vjetnika i ostalih troškova postupaka, pri čemu bi osi-guranici slobodno izabirali svoje odvjetnike, a osigura-telji se ne bi miješali u vođenje postupka (Isola, 2005, 12). No, nakon ovih burnih događaja, ipak je pronađen zajednički jezik te se uvidjelo da od OPZ-a postoji vi-šestrana korist: ponajprije za osiguranike, a potom i za osiguratelje te i za odvjetnike (jer postojanjem OPZ-a i odvjetnici imaju određenu sigurnost da će im troškovi biti podmireni).

Tijekom višegodišnjeg razvoja OPZ-a uvidjelo se da ono omogućava pokriće rizika troškova pravne zaštite prvenstveno osobama srednjeg imovinskog stanja koje su spremne dio sredstava izdvajati u navedeno osigura-nje. Osobe slabijeg imovinskog stanja, u pravilu, nisu voljne na jednu takvu dodatnu fi nancijsku žrtvu. Stoga, 70-ih godina 20. stoljeća javila se ideja u pravnoj teoriji o uvođenju, tzv. općeg obvezatnog OPZ-a po uzoru na sustav zdravstvenog i mirovinskog (socijalnog) osigura-nja (Pfenningstorf, 1975, 459–460). Smatralo se da će se na taj način svim osobama neovisno o njihovom imo-vinskom stanju, učiniti ekonomski dostupnijim OPZ, a time posljedično i sve one pogodnosti koje takvo osigu-ranje nudi: lakši pristup pravnim institucijama, a radi ostvarivanja ili obrane svojih prava. No, ipak ova ideja nije naišla na prihvaćanje. Kao argumenti se navode: 1) takav jedan sustav bi dodatno opterećivao svoje po-tencijalne korisnike, 2) ne postoji tako velika učestalost rizika pravne zaštite kao što je učestalost rizika kod, na primer obveznog osiguranja od automobilske odgovor-nosti, 3) takav bi sustav depersonalizirao odnos odvjet-nik – klijent te bi doveo do smanjenja osobnog sudje-lovanja građana u pravosudnom sustavu. No, navele su se i neke pozitivne kritike takvog sustava: 1) rješavanje problema pristupa pravdi i pravosuđu, 2) smanjenje troškova raznih pravnih postupaka, 3) subvencionira-nje odvjetničkih tarifa i 4) poboljšanje sustava pravne pomoći građanima. Ipak, nije došlo do ostvarenja ove ideje, jer je prevladalo mišljenje da se osobama slabi-jih imovinskih mogućnosti pristup pravosuđu može ostvariti izravnim potporama u sustavu pravne pomoći, nego redistribucijom troškova među cjelokupnom po-pulacijom obveznim osiguranjem pravne zaštite, dakle među onima koji si mogu, ali i među onima koji si ne

mogu priuštiti plaćanje premije obveznog osiguranja pravne zaštite (Pfenningstorf, 1975, 460).5

Važan događaj u suvremenom razvoju OPZ-a svaka-ko je i donošenje Direktive br. 87/344 EEZ-a od 22. lip-nja 1987. godine (Council Directive 87/334/EEC), koja se odnosi na ujednačavanje zakonskih, podzakonskih i upravnih akata koji se odnose na osiguranje troškova pravne zaštite.6 Tom su Direktivom uređena neka bitna pitanja OPZ-a koja su tijekom povijesnog razdoblja bila sporna, te se na taj način pokušavalo ujednačiti pruža-nje usluga OPZ-a za čitavo područje Unije. Tako je u Direktivi dana defi nicija OPZ-a (čl. 2 Direktive), ure-đeno je pitanje rješavanja sukoba interesa kada jedan te isti osiguratelj pruža usluge OPZ-a zajedno s drugim vrstama osiguranja (čl. 3 Direktive), naglašeno je pravo osiguranika na slobodan izbor odvjetnika, kao i kada se ono može ograničiti (čl. 4 i 5 Direktive), priznato je pravo osiguraniku na provođenje posebnog postupka u slučaju sukoba mišljenja između njega i osiguratelja pravne zaštite (čl. 6 Direktive), propisana je i obveza osiguratelja da informira osiguranika o pravu na slo-bodan izbor odvjetnika, kao i o pravu na provođenje posebnog postupka u slučaju sukoba mišljenja između osiguratelja i osiguranika (čl. 7 Direktive), također je izričito navedeno kako se trebaju poništiti sve odredbe koje zabranjuju osiguratelju da osim OPZ-a pruža i us-luge iz ostalih grana osiguranja (čl. 8 Direkive).

I Europski sud pravde imao je priliku u nekoliko navrata odlučivati o pitanjima koja su uređena Direkti-vom. Gotovo sva pitanja o kojima je Sud odlučivao od-nosila su se na pravo osiguranika da slobodno izabere odvjetnika, odnosno na razna ograničenja toga prava koja su bila predviđena u uvjetima pojedinih osigura-telja. To i ne čudi imajući u vidu činjenicu da troškovi odvjetnika predstavljaju najveću stavku u pravnim troš-kovima, pa osiguratelji pokušavaju u plaćanju odvjet-ničkih troškova postići određene uštede. Ovakvo nasto-janje osigurateljima Europski sud ne osporava, ali se pri tome ne smije ograničiti ili ugroziti pravo osiguranika

5 Tako je, na primer u Njemačkoj problem pristupa sudovanju osoba slabijeg imovinskog stanja riješen posebnim Zakonom o pomoći u procesnim troškovima (Gesetz über Prozesskostenhilfe, BGBl. 1980 I S. 677) kojim je proširena primjena, tzv. siromaškog prava iz Zakona o parničnom postupku (Zvilipozeßordung, skraćeno: ZPO), kao i Zakonom o savjetodavnoj pomoći (Beratungshilfegesetz, BGBl. 1980 I S. 689) (Harbauer, 2004, 116).

6 Direktiva o OPZ-u od 22. lipnja 1987. godine, u svom čl. 1 poziva se na Dodatak Prve Direktive neživotnog osiguranja br. 73/239 EEZ-a gdje se u točki A paragrafa 17 Dodatka, klasifi ciraju troškovi pravne zaštite kao zaseban rizik osiguranja, a što je ujedno predstavljao i temelj za donošenje Direktive o OPZ-u od 22. lipnja 1987. godine koja pobliže regulira OPZ kao zasebnu vrstu osiguranja.

LORIS BELANIĆ

2/2014

31 na slobodan izbor odvjetnika, tj. pravnog zastupnika. Tako, prema stavu Europskog suda postoji ograničenje prava na slobodan izbor odvjetnika i ništetne (ništavne) su odredbe uvjeta osiguranja koje ovlašćuju osiguratelja pravne zaštite, u slučajevima u kojima velik broj osigu-ranih osoba pretrpi štetu iz istog događaja (tzv. klauzule o masovnim štetama), da izabere jednog pravnog zastu-pnika koji će zastupati interese više osiguranih osoba (i time ostvario uštede u plaćanju pravnih troškova). To pravo isključivo pripada osiguraniku.7 Također, Europ-ski sud smatra da postoji ograničenje prava na slobo-dan izbor odvjetnika, odnosno da je ono povrijeđeno i u slučaju kada je osiguratelj uvjetima osiguranja pred-vidio da neće isplatiti troškove odvjetnika ako u pojedi-nim pravnim postupcima nije obvezno zastupanje od strane odvjetnika (posrijedi je bio radni spor u Nizo-zemskoj), pa u tom slučaju osiguranika može zastupati i savjetovati zaposlenik osiguratelja pravne struke, osim ako sam osiguratelj odluči da je za zastupanje interesa osiguranika potrebno ovlastiti vanjskog odvjetnika u kom slučaju bi osiguratelj osigurao odvjetničke troško-ve. Time pravo na slobodan izbor odvjetnika ovisi o vo-lji osiguratelja što je protivno smislu čl. 4 Direktive.8 No, u jednom drugom slučaju Europski sud je sasvim jasno dao do znanja da pravo osiguranika na slobodan izbor odvjetnika nije povrijeđeno ako se osiguratelj uvjetima osiguranja obvezao snositi troškove odvjetnika čije je sjedište na području prvostupanjskog tijela koje vodi postupak, ako na tom području postoji veći broj od-vjetnika koje osiguranik može izabrati (u konkretnom slučaju radilo se o Beču). Inzistiranje na plaćanje od-vjetničkih troškova odvjetnika čije je sjedište u mjestu prebivališta osiguranika, ali koje je značajno udaljeno od mjesta prvostupanjskog tijela (u konkretnom sluča-ju radilo se o mjestu koje je 600 kilometara udaljeno od Beča), samo bi uvećalo odvjetničke troškove (u prvom planu, troškove puta i dnevnica), a pravo na slobodan izbor odvjetnika nije povrijeđeno jer je osiguranik mo-gao slobodno izabrati odvjetnika u mjestu u kojem se vodi prvostupanjski postupak (Beč).9

Ako o suvremenom razvoju OPZ-a govorimo o brojkama, onda treba znati da je 2011. godine na trži-štu osiguranja Europske unije ukupno uplaćena bruto premija u ovoj grani osiguranja iznosila 7,784 milijardi

7 Spor C-199/08 Eschig [2009] ECR I-8295, videti prikaz: Gazivoda, 2009, 94–101.

8 Spor C-422/12 Sneller [2013] ECR I-0000. Ovakvo rešenje je, na primer, prihvaćeno u par. 5 Uslova za pravnu zaštitu pacijenata njemačkog osiguravača „DAS” koje posluje u sastavu njemačkog koncerna „ERGO osiguranja” (Sonderbedingungen für den D. A. S. Patienten-Rechtsschutz, 2009, dostupno na: www. dkv. com/productdb_img/pdf/VF474-3A. pdf, 6. 2. 2014.)

9 Spor C-293/10 Stark [2011] ECR I-4711.

eura. Od toga je gotovo 3,331 milijardi eura otpalo na Njemačku, na Ujedinjeno Kraljevstvo oko 502 milijuna eura, na Francusku 920 milijuna eura, na Austriju 445 milijuna eura, Belgiju oko 389 milijuna eura i Italiju 301 milijun eura.10

Iz navedenih podataka može se zaključiti kako je u Njemačkoj došlo do daleko većeg razvoja OPZ-a nego u drugim zemljama. Smatra se da je razlog tomu što je Njemačka najranije od svih europskih zemalja zakon-ski uredila sudske pristojbe i odvjetničke tarife, kao i okolnost da je ZPO-om (njemački Zakon o parničnom postupku) propisano da ona strana koja je pretrpje-la neuspjeh u parničnom postupku snosi sve troškove spora, pa je time osiguratelj pravne zaštite, u slučaju „pobjede” svojeg osiguranika, imao pravo na naknadu troškova od protivnika osiguranika. Navedene okolno-sti omogućile su da mnogi njemački osiguratelji pravne zaštite, unatoč visokim svotama pokrića i velikog broja vrsti OPZ-a, posluju s relativno malim premijama, čime su privlačili veći broj potencijalnih osiguranika (Corne-lius-Winkler, 2006, 2).

S druge strane, tržište OPZ u državama na području bivše Jugoslavije izrazito je nerazvijeno. O tome svje-doči i činjenica da u Hrvatskoj godišnja bruto premi-ja nije dosegnula niti milijun eura od 2003. godine od kada uopće postoji takva vrsta osigurateljskog pokrića u Hrvatskoj. Na hrvatskom tržištu osiguranja još uvijek se nije pojavio specijalizirani osiguratelj koji bi isključi-vo pružao usluge iz OPZ-a, već takve usluge pruža vrlo mali broj osiguratelja koji obavljaju poslove osiguranja imovine općenito (tzv. kompozitni osiguratelji). Osigu-ratelji koji i obavljaju poslove OPZ-a, po pravilu nude police OPZ-a u okviru nekog drugog osiguranja, najče-šće osiguranja od odgovornosti (tzv. add on osiguranje pravne zaštite). Ono na što valja skrenuti pozornost jest da je za očekivati ekspanziju ove vrste osiguranja u Hr-vatskoj, pogotovo nakon njezinog ulaska u EU, što po-tvrđuje i primjer Slovenije u kojoj je odmah po ulasku u članstvo EU čak dvadesetdevet osiguratelja prijavilo obavljanje poslova OPZ-a (Pehar, 2006, 110), a 2012. godine u Sloveniji godišnja bruto zaračunata premija OPZ iznosila je oko 3,7 milijuna eura.11

5. NAJNOVIJE TENDENCIJE U RAZVOJU OPZ-a

Iako je u Njemačkoj došlo do najvećeg razvoja OPZ-a u Europi, ipak se navodi kako se na njemačkom tr-

10 Non-life Premiums of European Insurers, dostupno na: http://www. insuranceeurope. eu/facts-fi gures/statistical-series/non-life, 13. 1. 2014.

11 Dostupno na: http://www. zav-zdruzenje. si/statisticni-podatki-2012/ , 13. 1. 2014.


2/2014

32 žištu osiguranja osjeća određena zasićenost ponudom osiguratelja pravne zaštite. Stoga, postoje tendencije da osiguratelji pravne zaštite postupno preoblikuju svoju ulogu u plaćanju i naknadi pravnih troškova osigura-nika u ulogu dobavljača pravnih usluga (Gleichmann, 2006, 7). Radi se o tomu da osiguratelji pravne zašti-te nastoje svojim osiguranicima pomoći u rješavanju njihove pravne stvari u ranijoj fazi pravnog spora, „sve do vrata sudnice” (Fagnart, 2002, 2). Ovakve „šire” pravne usluge osiguratelja pravne zaštite odnosile bi se prvenstveno na davanje raznih pravnih savjeta svojim osiguranicima kako riješiti nastali pravni problem,12 odnosno kako izbjegnuti situacije iz kojih može nastati neki pravni problem (preventivno savjetovanje), te na zastupanju i pomoći osiguranicima u izvansudskom ili alternativnom načinu rješavanja pravnih sporova. Ovo posljednje je osobito povoljno za osiguranike ako žele izbjeći dugotrajni postupak pred državnim pravosud-nim aparatom i što brže riješiti spor na zadovoljavajući način (Moerland, 2006, 9).

Naravno da u jednom takvom opsegu pružanja pravnih usluga od strane osiguratelja pravne zaštite do-lazi do određenih sukoba s odvjetničkom komorom u pogledu postojanja ekskluzivnog prava na pravno sa-vjetovanje i zastupanje klijenata. Ovo zbog straha od-vjetništva od gubitka klijenata i smanjenja zarade. No, navodi se kako se takvi sporovi mogu razriješiti spo-razumima između osiguratelja i odvjetničkih komora po kojima bi se osiguratelji obvezivali uplatiti godišnje određen iznos na račun komore (Fagnart, 2002, 1).

S druge strane, a u cilju izbjegavanja sukoba s od-vjetništvom, a također i u cilju smanjenja troškova svojih obveza prema osiguranicima, mnogi su osigu-ratelji u Njemačkoj započeli s praksom sklapanja, tzv. partnerskih ugovora s pojedinim odvjetničkim ure-dima. Prema takvim ugovorima, osiguratelji pravne zaštite obvezuju se svojim osiguranicima, kada im je potrebna pravna pomoć, ponuditi, odnosno preporu-čiti odvjetnike s kojima su sklopili navedene ugovore o partnerstvu, a s druge strane, odvjetnici koji su partneri osiguratelja pružaju usluge po sniženoj tarifi , odnosno sniženim naknadama za one klijente koji su osigurani-ci osiguratelja s kojim takvi odvjetnici imaju sklopljen partnerski ugovor (Van Bühren, 2007, 3607). Na taj način, odvjetnici si osiguravaju stalan priliv klijenata, a

12 Kao dobar medij za pružanje pravnih savjeta spominje se Internet, e-mail i sl. Zatim, navodi se mogućnost i telefonskog savjetovanja (Heisen, 1997, 76-77). U složenijim pravnim stvarima osiguranik neposredno surađuje sa zaposlenikom osiguratelja pravne zaštite pravne struke, te se formira spis predmeta, pokušava se stupiti u kontakt s protivnom stranom i s njom postići nagodba za rješenje sporne situacije bez sudjelovanja pravosudnog aparata (Moerland, 2006, 8).

time i sredstava, a osiguratelji pak imaju niže troškove u plaćanju odvjetničkih naknada.

U posljednje vrijeme može se primijetiti da osigura-telji, pritisnuti žestokom konkurencijom, nastoje prido-biti osiguranike ponudom pokrića OPZ-a koje čim više odgovaraju njihovim potrebama, odnosno pružanjem novih pokrića u područjima u kojima ono nije do tada postojalo. Drugim riječima, na djelu je posvemašnja inovativnost među osigurateljima pravne zaštite. Pri-mjerice, u Austriji se pruža pravna zaštita koja se odnosi na uporabu motornih vozila na način da se osiguranici-ma olakša osiguranje pravne pomoći kod lakših tjele-snih ozljeda zadobivenih u prometnoj nesreći (kao po-sljedica uvođenja zakonske odredbe da se u kaznenom postupku ne može ostvariti pravo na naknadu štete ako je ozljeda kao posljedica prometne nezgode trajala ma-nje od dva tjedna) (Slavnić, 2013, 387). Potom, uvodi se pokriće pravne zaštite s područja mobinga, stalking-a (praćenja i zastrašivanja), te u predkaznenim postupci-ma. Novost je i pravna zaštita u vezi sporova iz ugovora osiguranju, te pokriće troškova pravne pomoći na pu-tovanjima (prvenstveno turističkih na kojima najčešće gravitiraju osiguranici iz EU) uz angažiranje lokalnog pravnog zastupnika (odvjetnika). Najnovija ponuda pokrića odnosi se na osiguranje troškova pravne zašti-te pacijenata kojeg je u Njemačkoj 2010. godine uveo „DAS.” Ova vrsta pokrića predstavlja poseban ugovor o osiguranju koji je vezan za privatno zdravstveno osi-guranje, a pokriva troškove pravne zaštite pacijentima kada se upuštaju u sporove u vezi kvalitete medicinske usluge, medicinskih savjeta i njege, s bolnicama, dok-torima medicine i ostalim zdravstvenim osobljem i za-poslenima u zdravstvu (Slavnić, 2013, 390). U Austriji je 2010. godine uvedeno posebno pokriće koje je speci-jalno kreirano za tzv. jednopersonalna poduzeća, odno-sno poduzeća s jednim vlasnikom (Slavnić, 2013, 388). Radi se o malim podzećima čije se potrebe razlikuju od onih za srednja i velika poduzeća, što je trebalo uzeti u obzir i u ponudi za pokriće troškova pravne zaštite.

Osim ponude novih pokrića suvremene tendencije razvoja OPZ-a ogledaju se i u povećanju svote osigura-nja, što je izravna posljedica povećanja odvjetničkih ta-rifa i sudskih pristojbi. Primjerice, pojedini osiguratelji u Austriji imaju svotu osiguranja i do 120. 000 eura, a u Njemačkoj i do 300.000 eura (Slavnić, 2013, 387,392).

6. ZAKLJUČAK

Od pojave prvog osiguratelja pravne zaštite pa do danas, razvoj OPZ-a karakterizira stalan rast i širenje. Između dva svjetska rata, osiguranje pravne zaštite pro-širilo se iz Francuske na Njemačku, Švicarsku, Belgiju.

LORIS BELANIĆ

2/2014

33

Th e historical development of legal expense insurance

Isprva je nudilo samo pokriće pravnih troškova vlasni-cima automobila i sportašima. Nakon Drugog svjetskog rata proširilo se po cijeloj Europi i svijetu. Razumljivo, najprije u zemlje tadašnje tzv. zapadne Europe, a potom i u sve današnje zemlje Europske unije. Konkurencija među osigurateljima pravne zaštite prisilila ih je da pro-šire ponude osigurateljskih pokrića izvan automobilske pravne zaštite na veći broj situacija u kojima može doći do potrebe za pružanjem pravne pomoći.

Međutim, u uvjetima gospodarske krize i smanjenog rasta, pa čak i pada na tržištu osiguranja, osiguratelji pravne zaštite nalaze se pred novim izazovima kako bi smanjili svoje troškove poslovanja, ali s druge strane i dalje pružali kvalitetno osigurateljsko pokriće. Smatra-mo da bi se buduće djelovanje osiguratelja pravne zašti-te moglo odvijati u dva smjera. Prvi je tijesna suradnja između osiguratelja pravne zaštite i odvjetnika. O tome svjedoči i primjer iz Njemačke gdje se sklapaju partner-ski ugovor s odvjetnicima pri čemu bi odvjetnici pru-žali usluge po sniženoj tarifi . Drugi smjer odnosi se na to da osiguratelji pravne zaštite pružaju pomoć svojim osiguranicima u rješavanju pravnih problema različi-

tim savjetima kako riješiti pravni problem prije formal-nog pokretanja sudskih ili drugih postupaka. Ovdje bi spadalo i preventivno savjetovanje, ali i mogućnost da osiguratelji pravne zaštite sudjeluju na neki način u al-ternativnom rješavanju sporova.

No, kako se radi o tome da bi osiguratelji pravne za-štite obavljali i poslove pravnog savjetovanja, sve gore navedene prijedloge valjalo bi uskladiti s propisima o odvjetništvu koji, bar što se tiče Hrvatske, još uvijek priznaju odvjetnicima isključivo pravo pravnog zastu-panja i savjetovanja klijenata. S druge strane, valjalo bi odvjetničkom tarifom predvidjeti mogućnost popusta na odvjetničke usluge kada se one pružaju putem osi-gurateljskog pokrića pravne zaštite. Ako bi osiguratelji pravne zaštite doista uspjeli u takvoj ideji, onda bi se s pravom mogli nazvati dobavljačima pravnih usluga. Osiguranik pravne zaštite bi jedino trebao platiti pre-miju osiguranja, a za svu ostalu komunikaciju s prav-nim zastupnicima i zastupanje u pravnim postupcima (ako nastupi osigurani slučaj, spor) pobrinuo bi se nje-gov osiguratelj pravne zaštite.

Loris BELANIC, PhD, Assistant Professor, Faculty of Law, Rijeka

Th e historical development of legal expense insuranceUDC: 368:34(091) Systematic Scientifi c Work

SUMMARY

This paper gives an account of the historical development of legal expense insurance as a branch of insurance aiming to cover all legal expenses that the policyholder may incur in a situation in which they are in need of legal aid. Th e history of legal expense insurance can be divided into four periods. Th e fi rst period, which lasted until 1917, was the time which saw the emergence of some basic forms of association s who assumed the duty of paying legal costs incurred by their members (La Sou Medical 1897, Physicians’ Defence Company 1899, Schutzverein deutscher Reeder 1901, Versicherungsverein der Haus- und Grundbesitzer A. G. 1910). Th e second period began in 1917 in Paris with the foundation of DAS, the fi rst mutual company offering legal expense insurance. The company provided coverage for legal expenses for anyone who signed an insurance policy. However, it was initially particularly oriented towards providing the coverage

for car owners and sportsmen. By the beginning of World War II, DAS expanded to neighboring countries (Germany, Belgium and Switzerland) and a number of new legal expense insurers appeared on the market. Th e third period in the development of LEI began aft er the end of World War II, with the rise of automobile tourism. Th is period saw a massive increase in the number of legal expenses insurance policies throughout Europe. Th e emergence of legal expenses coverage which was not restricted to car owners added new impetus to the spread of legal expense insurance. Legal expense insurance is also regulated and coordinated at EU level by the Directive 87/344/EEC. Finally, the last stage in the development of LEI began at the dawn of the 21st century, and it is marked by close cooperation between legal expense insurers and attorneys (who sign partnership contracts). Furthermore, in order to reduce legal costs, or, in other words, their own costs, legal expense insurers take preventive measures and advise

2/2014

34 their policyholders on how to avoid situations which may lead to disputes.

Key words: insurance, historical development, legal protection, legal expenses


Bühren Van, H., Plote, H. , (2007). ARB Rechtsschutzversicherung Kommentar, Verlag C. H. Beck: München.

Bühren Van, H. (2007). Rechtliche Probleme in der Zusammenarbeit mit Rechtsschutzversichern, NJW, 50, 3606-3610.

Cornelius-Winkler, J. , (2006). Rechtsschutzverischerung, Ein Leitfaden für die Praxis, Verlag Versicherungswirtschaft : Karlsruhe.

Council Directive 87/334/EEC of 22 June 1987 on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to legal expenses insurance, Offi cial Journal, L 185.

Fagnart, J. L. (2002). A lawyer’s point of view, RIAD Congress, Basel, dostupno na:

http://www. riad-online. eu/fileadmin/documents/homepage/events/past_events/ Basel/fangart_e. pdf, 1-12, 10. 1. 2014.

Gazivoda, J. (2009). Spor C-199/08, dr Erhard Eschig vs Uniqa Sachversiherung AG, Revija za pravo osiguranja, 3–4, 94-101.

Gleichmann, R. (2006). Legal Expenses Insurance – Now and the Future, Riad Congress in Paris on 22. 09. 2006. , dostupno na:

http://www. riad-online. eu/fileadmin/documents/homepage /events/past_events/Paris/Gleichmann_en. pdf, 1-12, 3. 1. 2014.

Harbauer, W. (1986). Aktuelle rechtliche und wirtschaft liche Probleme in der Rechtsschutzversicherung, Mannheimer Vorträge zur versicherungswissenschaft, Institut für Versicherungswissenschaft der Universität Mannheim, Verlag Versicherungswirtschaft : Karlsruhe.

Harbauer, W. (2004). Rechtsschutzversicherung, Kommentar zu den Allgemeinen Bedingugen für die Rechtsschutzversicherug (ARB 75 und ARB 94/2000), Verlag C. H. Beck: München.

Heisen, A. (1997). Kundesorientiertes Schadenmanagement am Beispiel der Rechtsschutzversicherung, Verlag Versicherungswirtschaft : Karlsruhe.

Horvat, M. (1977). Rimsko pravo, Školska knjiga: Zagreb. Isola, C. , Legal Expenses Insurance: Origins and

Developmnet, RIAD, dostupno na:http://www. riad-online. net/fileadmin/documents/

homepage/publications/general_publications/Historical_brochure. pdf, 3. 1. 2014.

Landwehr, G. (1975). Genossenschaft liche rechtsverfolgung im Mittelalter, u: Studien zur Rechtsschutzversiherung in eurpäisches Ländern und in den Vereinigten Staaten, redaktor: Möller, H. , Verlag Versicherungswirtschaft : Karlsruhe, 45-78.

Linssen, M. , Mathy, F. A. (2003). Rechtsschutzversicherung, u: Haft pfl ichtversicherung, Rechtsschutzversicherung, Verlag Versicherungswirtschaft GmbH: Karlsruhe.

Moerland, J. (2006). Legal Protection Insurance in the Netherlands: Eff ective and Effi cient Access to the Law, RIAD Congress in Paris, dostupno na:

http://www. riad-online. eu/fileadmin/documents/homepage/events/past_events/Paris/Moerland_en. pdf, 1- 14, 13. 1. 2014.

Non-life Premiums of European Insurers, dostupno na: http://www. insuranceeurope. eu/facts-fi gures/statistical-series/non-life,13. 1. 2014.

Pehar, V. (2006). Osiguranje pravne zaštite kao novi proizvod na tržištu osiguranja BiH, u: Talijan D. (urednik): Štete u osiguranju motornih vozila (109-113), Neum: EIB Internationale - Centar za motorna vozila.

Pfennigstorf, W. (1975). Legal Expense Insurance, Th e American Journal of Comparative Law, 23(3), 451-489.

Slavnić, J. (2013). Osiguranje troškova pravne zaštite pacijenata, Pravni život, 11, 383–398.

Sonderbedingungen für den D. A. S. Patienten-Rechtsschutz. (2009), dostupno na: http://www. dkv. com/productdb_img/pdf/VF474-3A. pdf, 20. 1. 2014.

LORIS BELANIC

2/2014Pitanja

35

Apstrakt

U ovom radu autor ispituje načine i oblike ispunje-nja zakonske obaveze poslodavca da osiguravajućim pokrićem zaštiti svoje zaposlene od raznih opasnosti po život i zdravlje, kojima su zaposleni u većoj ili ma-njoj meri, svakodnevno izloženi u zavisnosti od prirode posla koji obavljaju. Nakon upoznavanja sa propisima iz kojih ovakva obaveza proizlazi za poslodavce u Srbiji i nedostacima u pozitivnoj zakonskoj regulativi, dalje istraživanje se usmerava na analizu uslova osiguranja pojedinih domaćih i stranih osiguravača od čije sveo-buhvatnosti zavisi da li je poslodavac svoju zakonsku obavezu u potpunosti ispunio. Ovo otuda što obim po-krića ustanovljen predmetom osiguranja i isključenji-ma iz osiguranja, defi nisanim u uslovima osiguranja, posredno određuje da li će poslodavac ispuniti svoju obavezu kod osiguranja zaposlenih samo formalno ili će svoje zaposlene i suštinski osigurati od opasnosti i rizika koje je zakonodavac predvideo kao one koje bi bilo potrebno pokriti osiguranjem.

Ključne reči: poslodavac, zaposleni, povreda tela, profesionalna bolest, suma osiguranja, franšiza, sank-cija, uslovi

1. UVOD

U zakonodavstvima modernih društava osnovna prava, obaveze i odgovornosti subjekata koji učestvuju u radnom odnosu regulišu se zakonom koji se najčešće naziva Zakon o radu. I u Srbiji su sva osnovna pitanja vezana za ovaj obligaciono-pravni odnos regulisana navedenim zakonom. Sa aspekta osiguranja, najpre je bitna odredba predmetnog zakona kojim je regulisana obaveza poslodavca da zaposlenog prijavi za obavezno

socijalno osiguranje. Na odredbu koja je prva od zna-čaja za temu kojom se ovaj rad bavi, nailazi se u daljem tekstu zakona i njome se kaže sledeće: „Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođe-nja kvalitetne dodatne socijalne zaštite” (Zakon o radu, 2005, čl. 15, st. 5). U ovoj odredbi se pominje kolektiv-no osiguranje zaposlenih kao vid neživotnog osigura-nja kojim se zaposleni štite od povreda i bolesti koje ih mogu zadesiti bilo na radu, bilo van njega. Imajući u vidu neobavezujuću prirodu ovako defi nisane norme, kojom se ne kaže da poslodavac mora, već da može osi-gurati zaposlene, obaveza poslodavca da osigura svoje zaposlene od povreda i bolesti koji bi mogli biti posle-dica njegove odgovornosti, morala je biti predviđena nekim drugim zakonom. To je kod nas učinjeno Zako-nom o bezbednosti i zdravlju na radu. U daljem tekstu ovog rada prikazaćemo najpre prednosti i mane zakon-ske formulacije ove obaveze u Srbiji, a zatim ćemo ana-lizirati uslove pojedinih osiguravača i videti u kojoj su meri prilagođeni i defi nisani tako da odgovore zahtevu pozitivne zakonske regulative.

2. OBAVEZA POSLODAVCA NA OSIGURANЈE ZAPOSLENIH PREMA ZAKONU O

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLЈU NA RADU

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ustanov-ljena je obaveza poslodavca da osigura svoje zaposlene od opasnosti po zdravlje navedenih u tom Zakonu, a koje su u vezi sa radnim odnosom i profesionalnim an-gažovanjem kod poslodavca kao pravnog lica koje za-poslenog radno angažuje.

Zakon je defi nisao ovu obavezu na sledeći način: „Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povre-da na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi

* Viši preuzimač rizika, Energoprojekt Garant a. d. o. , e-mail: b.jovanovic@energoprojekt. rs.

ČLANCI

Bojan JOVANOVIĆ*

Oblici i načini ispunjenja obaveze poslodavca na osiguranje zaposlenih u Republici Srbiji

UDK: 368:349. 22(497. 11)Primljeno: 3. 4. 2014. Prihvaćeno: 14. 4. 2014. Naučna kritikadoi:10.5937/erpo1402035J

2/2014

36 BOJAN JOVANOVIĆ

sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete” (Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, čl. 53, st. 1). Ovako de-fi nisana zakonska odredba je veoma ekstenzivna i čini se da teži da obuhvati sve povrede, oboljenja ili bolesti koje su u vezi sa radom ili koje mogu proisteći iz radnog odnosa. Sa druge strane, ona se ograničava na povre-de i oboljenja, a ne pominje smrt kao, takođe, realnu posledicu do koje može doći pri obavljanju redovnih poslovnih obaveza i za koju, takođe, poslodavac može biti odgovoran isto koliko i za povredu ili oboljenje za-poslenog.

Kao nedostaci kako ove, tako i zakonske regulative nekih drugih obaveznih osiguranja (osiguranja od od-govornosti prilikom vršenja kliničkih studija, osigura-nja od odgovornosti iz upotrebe proizvoda itd.), mogu se navesti još i: 1) nepostojanje minimalne sume osigu-ranja na koju je osiguranje potrebno zaključiti i 2) ne-postojanje maksimalnog iznosa franšize koji je moguće polisom ugovoriti.

Minimalna suma osiguranja bi morala biti ustanov-ljena zakonom iz razloga što poslodavac može samo formalno ispuniti svoju obavezu osiguranja na sumu koja nije ni u kakvoj proporciji sa rizikom koji po nje-gove zaposlene realno postoji. Ovo bi bilo najbolje re-šiti na taj način što će se primenom određenih krite-rijuma izračunavati minimalni iznos sume osiguranja na koju svaki poslodavac mora zaključiti osiguranje. Kriterijum koji bi se obavezno morao uzeti u obzir bio bi broj zaposlenih koje poslodavac zapošljava u trenut-ku zaključenja ugovora o osiguranju. Kao drugi krite-rijum mogla bi se uzeti klasa opasnosti u koju bi bila svrstana svaka od delatnosti predviđena klasifi kacijom delatnosti, a za koju je poslodavac registrovan i koju na osnovu registracije obavlja. Time bi se poslodavac deli-mično onemogućio u zaključenju ugovora o osiguranju kojim samo formalno štiti zaposlene. Zašto kažemo da bi se poslodavac samo delimično onemogućio u ova-kvim ugovaranjima? Baš iz drugog nedostatka Zakona koji smo prethodno naveli. Nepostojanje maksimalnog iznosa franšize omogućava poslodavcu da zaključi ta-kav ugovor o osiguranju kojim će ugovaranjem visokog iznosa franšize smanjiti iznos premije koji će platiti osi-guravaču, a time posredno ostaviti svoje zaposlene bez odgovarajućeg pokrića. Uzmimo za primer da se osigu-ranje zaključi sa franšizom od 10.000 evra. Sa takvim učešćem osiguranika u šteti, a imajući u vidu izgrađenu sudsku praksu srpskih sudova i praksu koja se do danas razvila u podnošenju odštetnih zahteva1, osiguravači će se utrkivati sa niskim iznosima premije osiguranja kako

1 Imajući u vidu da, procentualno gledano, najveći broj povreda ne rezultira trajnom, već privremenom nesposobnošću za rad, većina odštetnih zahteva zaposlenih ne prelazi iznos od 5.000 evra.

bi osiguranika privukli da ugovor o osiguranju potpiše sa njihovom kompanijom. U ovom slučaju imali bismo zadovoljnog osiguravača koji bi iznosom franšize bio poprilično dobro zaštićen od eventualnih zahteva za naknadu štete, a takođe i zadovoljnog poslodavca koji bi za veoma mali iznos premije koji plaća, formalno is-punio svoju obavezu osiguranja zaposlenih. U takvoj si-tuaciji na gubitku su zaposleni, koji će u slučaju eventu-alne povrede ili oboljenja koji su u vezi ili su posledica obavljanja njihove poslovne delatnosti, biti u problemu da dođu do naknade koju bi na ime takvih povreda i oboljenja mogli da dobiju. Ovo iz razloga što zaposle-ni danas sve teže donose odluku da protiv poslodavca podnesu tužbu za naknadu štete, koja bi, imajući u vidu samo formalno postojanje osiguranja, rezultirala pre-sudom na osnovu koje bi poslodavac iz svojih sredstava bio dužan da zaposlenom nadoknadi štetu.

Takođe, kao ozbiljan propust zakonske regulative moramo napomenuti da ovim Zakonom nije predviđe-na ni sankcija za poslodavca koji svoju obavezu da osi-gura zaposlene ne ispuni. Imajući u vidu da predmetna sankcija nije regulisana ni drugim zakonima, a da ovom Zakonu ne manjka broj kaznenih odredbi, verovatno se radi o slučajnom previdu zakonodavca koji za posledi-cu ima pravnu prazninu koju je potrebno u budućnosti popuniti.

Prema tome, uvođenje minimalne sume osigura-nja i određivanje sankcije su obavezne teme koje treba razmatrati pri prvoj sledećoj izmeni zakonskih propisa koji se bave oblašću obaveznog osiguranja zaposlenih od povreda i bolesti koje su posledica njihovog radnog angažovanja. O potencijalnim rešenjima koja se odnose na postojanje franšize u obaveznim osiguranjima govo-rićemo nešto kasnije u radu.

3. USLOVI DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

Do danas su se u praksi osiguranja razvila dva mo-daliteta osiguravajućeg pokrića kojima se pruža zaštita poslodavcima od odštetnih zahteva zaposlenih, odno-sno naknada štete zaposlenima u slučaju povreda na radu i / ili van rada, kao i naknada štete korisnicima osiguranja u slučaju smrti osiguranika.

Jedan modalitet, tj. vid osiguranja je osiguranje za-poslenih od posledica nesrećnog slučaja, dok je drugi vid osiguranje od odgovornosti poslodavca. Većina društava za osiguranje poseduje uslove osiguranja za oba vida osiguranja, koji iako imaju isti cilj, na različi-ti način defi nišu kriterijume koji moraju biti ispunjeni kako bi nastala obaveza društva za osiguranje na na-knadu štete.

2/2014

37


Dakle, uslovi osiguranja su ti u kojima je defi nisan predmet osiguranja, kao opis situacije, odnosno situ-acije u kojima će osiguranik i / ili korisnik osiguranja ostvariti pravo na naknadu štete.

U daljem tekstu ovog dela rada govorićemo najpre o opštim karakteristikama osiguranja zaposlenih od po-sledica nesrećnog slučaja, nakon čega ćemo prikazati i analizirati neke od uslova osiguranja iz ove oblasti, da bismo potom istim redosledom izvršili i prikaz i ana-lizu uslova za osiguranje od odgovornosti poslodavca.

3.1. Zaštita zaposlenih na osnovu kolektivnog osiguranja zaposlenih od

posledica nesrećnog slučajaSvest o potrebi obezbeđenja i zaštite zaposlenih na

osnovu osiguranja od posledica nesrećnih slučajeva koji mogu rezultirati povredama zaposlenih, u mo-dernom obliku, počinje da se razvija u drugoj polovini 19. veka pod patronatom nemačkog državnika Ota fon Bizmarka.2 Zakon koji je izglasan u doba njegovog kan-celarstva, 1884. godine, tzv. „Zakon o osiguranju nez-gode” (Unfallversicherungsgesetz), sa sada već brojnim amandmanima, i dalje je na snazi u Nemačkoj i služio je kao osnova za donošenje brojnih zakona i akata koji-ma je počeo razvoj osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja. On je predvideo jedan veoma širok krug potencijalnih osiguranika (koji se amandmanima dodatno širio), u automatsko pokriće uključio je sve za-poslene koji su zarađivali ispod 3.000 maraka (na one sa višim platama osiguravajuće pokriće je moglo biti dobrovoljno prošireno), a bilo je predviđeno da će po-krićem biti osigurane samo nesreće koje su posledica i proizlaze iz samog zaposlenja (Williams, 1991, 124).

Osnovna karakteristika kolektivnog osiguranja za-poslenih od posledica nesrećnog slučaja je da se ono bazira na takozvanoj doktrini naknade štete bez obzira na krivicu. Ovaj vid osiguranja se danas, prilično jed-noobrazno, reguliše kod većine osiguravača, najpre Op-štim uslovima za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (u daljem tekstu: Opšti uslovi), a koji su praćeni Posebnim uslovima za kolektivno osiguranje zaposle-nih od posledica nesrećnog slučaja i za slučaj smrti od bolesti (u daljem tekstu: Posebni uslovi).

Jedna od najvažnijih stavki Opštih uslova je ona ko-jom se defi niše pojam nesrećnog slučaja, a koji se najče-šće defi niše na sledeći način: „Svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj koji, delujući uglavnom spolja i na telo osiguranika, ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nes-

2 Više o istorijskom razvoju principa naknade zaposlenih u slučaju povrede na radu videti na: http://www. ncbi. nlm. nih. gov/pmc/articles/PMC1888620/ , 5. 3. 2014.

posobnost za rad ili narušenje zdravlja koje zahteva le-karsku pomoć” (Wiener Städtische Osiguranje a. d. o, 2009, čl. 6). Na ovaj način, sa eventualno minimalnim razlikama od kojih nijedna nije suštinskog karaktera, većina osiguravača u Srbiji defi niše pojam nesrećnog slučaja. U daljem tekstu ovih uslova vrši se preciziranje situacija koje se smatraju nesrećnim slučajem3 koje su dovoljno iscrpne i sveobuhvatne da se većina povreda i narušenja zdravlja mogu podvesti pod, makar, jednu od tih taksativno navedenih situacija. Takođe, jako va-žan deo ovih uslova (najčešće poslednji) čini tablica in-validiteta kojom se u procentualnom iznosu (od sume osiguranja) određuje naknada za svaku od povreda koje mogu prouzrokovati potpuni ili delimični invaliditet osiguranika i po kojoj lekar-cenzor u slučaju nastan-ka štetnog događaja, a na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju osiguranika, procenjuje iznos naknade koji će se u pojedinom slučaju isplatiti osiguraniku.

Pored uobičajenih odredbi sadržanih u Posebnim uslovima (o sposobnosti za ugovaranje, plaćanju pre-mije, teritorijalnom važenju, trajanju osiguranja itd.), u njima je mesto posvećeno defi nisanju lica koja mogu biti potencijalni osiguranici: 1) lica koja sa ugovaračem osiguranja imaju zasnovan radni odnos na neodređeno ili određeno vreme; 2) lica koja sa ugovaračem osigura-nja imaju zasnovan dopunski radni odnos; 3) lica koja sa ugovaračem osiguranja imaju zaključen ugovor o povremenim i privremenim poslovima; kao i 4) člano-vi porodica osiguranih zaposlenih lica, i to samo deca i bračni drug (Wiener Städtische Osiguranje a. d. o, 2005, čl. 2), a zatim se određuju i varijante samog osiguranja kojim se konstatuje da osiguranje može biti zaključeno sa naznakom i bez naznake imena i prezimena osigura-nika u zavisnosti od toga o kojoj se od napred navede-nih grupa osiguranika radi u datom slučaju.

Ono što je bitno napomenuti, to je da se za ovaj vid osiguranja razvila takva praksa kojom se ovo osigura-nje, po pravilu, zaključuje bez franšize, odnosno uče-šća osiguranika u šteti. U opštim i posebnim uslovima osiguranja, kao i u tarifi premija koja prati ove uslove, franšiza se uopšte ne pominje kao pojam, te se samim tim ona ni ne ugovara. Razlog za kreiranje ovakvog po-

3 Gaženje, sudar, udar kakvim predmetom ili o kakav predmet, udar električne struje ili groma, pad, okliznuće, survavanje, ranjavanje oružjem, eksplozivnim sredstvom ili drugim predmetima, ubod predmetom, udar ili ujed životinja, ubod insekata, trovanje hranom koje za posledicu ima smrt, infekcije prouzrokovane nezgodom, trovanje usled udisanja gasova i otrovnih para, opekotine, davljenje i utapanje, gušenja ili ugušenja usled zatrpavanja zemljom, peskom i sl. , prsnuća, iščašenja, lomovi zglobova i kostiju, delovanje svetlosnih i sunčevih zraka, temperature ili lošeg vremena i delovanje rendgenskih i radijumskih zraka (Wiener Städtische Osiguranje a. d. o. 2009, čl. 6).

2/2014

38 krića bio je isključivo želja da se, imajući u vidu vrstu pokrića koja se ovim osiguranjem pruža osiguraniku u slučaju povrede ili bolesti, odnosno korisniku osigura-nja u slučaju smrti osiguranika, nadoknadi šteta u pot-punosti kako je predviđeno polisom osiguranja i prate-ćim uslovima bez umanjivanja naknade na ime učešća osiguranika u šteti.

Dakle, ovaj vid osiguranja poslodavcu omogućuje da osigura sve svoje zaposlene nezavisno od pravnog osnova po kojem su oni zaposleni kod njega, odno-sno nezavisno od vrste ugovora po kome zaposleni obavlja poslove za svog poslodavca. Sa druge strane, on osiguranicima pruža veliki obim pokrića koji je, međutim, ograničen decidiranim navođenjem sluča-jeva koji se ne smatraju nesrećnim slučajem po ovim uslovima4 i navođenjem slučajeva u kojima je obaveza osiguravača isključena.5 Ono što je bitno napomenuti, a vezano je za odnos pozitivne zakonske regulative u Srbiji i odredbi uslova osiguranja domaćih osiguravača, to je da zakonska regulativa, između ostalog, kaže da je poslodavac obavezan da zaposlene osigura od pro-fesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, dok su uslovima osiguranja zarazne, profesionalne i ostale bolesti, po pravilu, isključene iz osiguranja. Tako, uslo-vi osiguranja osiguravača „Delta Generali Osiguranje a. d. o.” ne smatraju nesrećnim slučajem sve zarazne,

4 Zarazne, profesionalne i ostale bolesti, kao i posledice psihičkih uticaja, razne vrste kile (osim onih koje nastanu zbog direktnog oštećenja trbušnog zida pod neposrednim delovanjem spoljašnje mehaničke sile na trbušni zid), infekcije i oboljenja koja nastanu zbog raznih oblika alergija, rezanja ili kidanja žuljeva ili drugih izraslina tvrde kože, anafi laktički šok (osim ako nastupi prilikom lečenja od nesrećnog slučaja), sve vrste hernija, lumbalgija, diskopatija, sakralgija, miofascitis, kokcigodinija, išijalgija, fi brozitis i sve promene slabinsko-krsne regije označene analognim terminima, odlepljenje mrežnjače prethodno bolesnog ili degenerativno promenjenog oka, posledice koje nastanu zbog delirijum tremensa i delovanja droge, posledica medicinskih, naročito operativnih zahvata koji se preduzimaju radi lečenja ili radi sprečavanja bolesti (osim ako je do tih posledica došlo dokazanom greškom medicinskog osoblja (vitium artis), patološke promene kostiju i patološke epifi ziolize i sistemske neuromuskulatorne i endokrine bolesti (Wiener Städtische Osiguranje a. d. o. 2009, čl. 6).

5 Iz osiguranja su po ovim uslovima kod praktično svih osiguravača isključene štete nastale: usled zemljotresa, ratnih događaja ili oružanih akcija (osim osiguranikovog učešća u istima, shodno njegovom zanimanju ili pozivu ovlašćenih državnih organa), usled događaja koji se direktno pripisuju ratu, invaziji, oružanim sukobima, građanskom ratu, ustanku, pobuni ili revoluciji, usled terorizma, pri upravljanju vazduhoplovima svih vrsta, usled pokušaja ili izvršenja samoubistva osiguranika, usled namernog prouzrokovanja nesrećnog slučaja, pri pripremanju, pokušaju ili izvršenju umišljajnog krivičnog dela, kao i pri begu posle takve radnje i usled dokazane uzročne veze delovanja narkotičkih sredstava ili alkoholisanog stanja osiguranika i nastanka nesrećnog slučaja.

profesionalne i ostale bolesti, kao i posledice psihičkih uticaja (Delta Generali Osiguranje a. d. o. 2009, čl. 4, st. 5, tač. 1), uslovi osiguravača Uniqa a. d. o. ne smatraju nesrećnim slučajem sve obične, zarazne i profesionalne bolesti (Uniqa Osiguranje a. d. o. 2007, čl. 5, st. 2, tač. 1), a uslovi osiguravača „DDOR Novi Sad a. d. o.” ne smatraju nesrećnim slučajem zarazne, profesionalne i ostale bolesti, kao i posledice psihičkih uticaja (DDOR Novi Sad a. d. o. 2009, čl. 5, st. 4, tač. 1). Bez želje da da-lje nabrajamo odredbe koje su prepisivačkom metodom dospele i u uslove ostalih srpskih društava za osigura-nje, napomenućemo da po pitanju postojanja ovakve odredbe, izuzetak nisu ni društva za osiguranje „AXA Neživotno osiguranje a. d. o.” (AXA Neživotno osigu-ranje a. d. o. 2011, čl. 5, st. 3, tač. 1), „Wiener Städtische Osiguranje a. d. o.” (Wiener Städtische Osiguranje a. d. o”, 2009, čl. 6, tač. 3, st. 1) i „Energoprojekt Garant a. d. o.” (Energoprojekt Garant a. d. o. 2005a, čl. 18, st. 1, tač. 1).

Kada su u pitanju uslovi stranih osiguravača, ovde ćemo prikazati uslove koji bi mogli da budu dobar pu-tokaz našim osiguravačima na koji bi način mogli da koriguju svoje uslove u ovoj materiji. Uslovi za kolek-tivno osiguranje zaposlenih osiguravača „L&T General Insurance Company Limited” na sledeći način defi nišu obavezu osiguravača na naknadu štete: „Ukoliko u bilo kom trenutku tokom perioda osiguranja, bilo koji za-posleni kod osiguranika doživi povredu usled nezgode ili oboljenje koje proizlazi iz njegovog zaposlenja kod osiguranika i ukoliko bi osiguranik bio odgovoran da plati naknadu na ime takve povrede, bilo prema pravi-lima defi nisanim u prilogu ove polise ili prema pravili-ma defi nisanim zakonom, onda će osiguravač obeštetiti osiguranika za sve sume koje ovaj bude dužan da plati na ime povreda, kao i za sve troškove koji su proizašli iz odbrane od zahteva za naknadu štete” (L&T Gene-ral Insurance Company Limited, 2010, st. 2). Imajući u vidu da i uslovi naših osiguravača predviđaju najpre jako širok pojam nesrećnog slučaja koji je osnov za na-knadu, a zatim isključenjima iz pojma nesrećnog slu-čaja bitno sužavaju taj osnov, moramo videti i koja su isključenja iz osiguranja predviđena ovim uslovima. Tako, osiguravač nije dužan da naknadi štetu u slede-ćim slučajevima: „1) bilo koje povrede ili bolesti koje su direktna posledica rata, invazija, delovanja stranog neprijatelja (bilo da je rat objavljen ili ne), građanskog rata, pobune, revolucije ili vojne uzurpacije vlasti; 2) osiguranikove odgovornosti prema zaposlenima kod osiguranikovog podizvođača nekog posla; 3) bilo koje odgovornosti osiguranika koja se pripisuje odredbama nekog posebnog sporazuma koja ne bi postojala u ne-dostatku takvog sporazuma i 4) bilo koje sume koju bi osiguranik imao pravo da povrati od neke druge stra-

BOJAN JOVANOVIĆ

2/2014

39 ne” (L&T General Insurance Company Limited, 2010, st. 4). Ova isključenja se mogu svrstati u standardna isključenja iz osiguravajućeg pokrića i vrlo jasno i usko sužavaju krug isključenja. Ono što je specifi čnost ovih uslova za kolektivno osiguranje je što oni osiguravajuće pokriće vezuju samo za povrede ili bolesti koje proizla-ze iz zaposlenja. Pod tim se, verovatno, podrazumevaju povrede koje zaposleni pretrpi na samom radu, kao i u odlasku i povratku sa posla, budući da su i odlazak i povratak sa posla vezani za zaposlenje. Uslovima osigu-ranja domaćih osiguravača, tačnije defi nicijom njiho-vih predmeta osiguranja, pretpostavlja se dvadesetče-tvoročasovno pokriće, ali se osiguraniku dozvoljava da osiguranje ograniči i samo na period od osam radnih sati, kao i vreme koje je zaposlenom potrebno da stigne do posla i da se sa njega vrati.6

Prema tome, možemo zaključiti da i pored dobro defi nisane zakonske odredbe u domenu samog pred-meta osiguranja, uslovi za kolektivno osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja domaćih osiguravača ne obezbeđuju poslodavcima zakonski traženi nivo pokri-ća. U nastavku rada ćemo videti da li je drugi vid osi-guranja koji je na raspolaganju poslodavcima, u smislu pokrića, više u skladu sa domaćom legislativom u ovoj oblasti.

3.2. Zaštita zaposlenih osiguranjem od odgovornosti poslodavca za štetu koju

pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radomU osiguranju se vremenom razvila opcija ugovara-

nja osiguravajućeg pokrića nazvanog „osiguranje od odgovornosti poslodavca”, koje je postalo alternativa ugovaranju kolektivnog osiguranja zaposlenih od po-sledica nesrećnog slučaja. Ovaj tip osiguranja nastao je iz potrebe koju su za takvim osiguranjem imali osigu-ranici i želje osiguravača da svojim osiguranicima iza-đu u susret proširenjem osiguranja od opšte zakonske odgovornosti za štete pričinjene trećim licima i na do-datno pokriće kojim se osigurava odgovornost poslo-davca za štete koje pretrpe zaposleni na radu ili u vezi sa radom. Dakle, ovaj vid osiguranja je nastao kao oblik dodatnog pokrića kojim se proširuje pokriće opšte za-konske odgovornosti, odnosno odgovornosti iz delat-nosti i na štete koje zaposleni mogu pretrpeti, a za koje poslodavac može biti direktno odgovoran (na primer, propustima u održavanju mašina kojima zaposleni ru-kuju, propustu da zaposleni prođe sertifi kovanu obuku za obavljanje određenog posla itd.). Ovde dolazimo do najvažnije razlike između dve vrste osiguranja o kojima

6 Na ime ovako umanjenog pokrića i realno smanjenog rizika po osiguravače, domaći osiguravači odobravaju popust pri kalkulaciji premije u iznosu od 30% do 40%.

u ovom radu govorimo. Osiguranje od odgovornosti poslodavca osigurava baš ono što samo njegovo ime kaže – odgovornost poslodavca. Dakle, ne radi se o tipu osiguranja „bez obzira na krivicu”, nego o osiguranju koje stupa na snagu samo u slučaju dokazane odgovor-nosti poslodavca u nastanku štetnog događaja.

Od propisa vezanih za ovu vrstu osiguranja treba pomenuti onaj koji je na snazi u Velikoj Britaniji. U Velikoj Britaniji je 1969. godine donet Zakon o oba-veznom osiguranju od odgovornosti poslodavca (Em-ployers’ Liability /Compulsory Insurance/ Act 1969) kojim je predviđeno da: „Ukoliko nije drugačije pred-viđeno ovim Zakonom, svaki poslodavac koji obav-lja određeni posao u Velikoj Britaniji ima obavezu da osigura i da održava na snazi osiguranje, po jednoj ili više zaključenih polisa, sa ovlašćenim osiguravačem ili osiguravačima od odgovornosti za povredu tela ili bolest koju pretrpi njegov zaposleni, a koja proizlazi iz njegovog zaposlenja u Velikoj Britaniji na tom poslu, isključujući povrede ili bolesti koje zaposleni doživi obavljanjem poslova van Velike Britanije, izuzev ukoli-ko Zakon ne propisuje nešto drugo.” (Employers’ Liabi-lity /Compulsory Insurance/ Act, 1969, poglavlje 57, st. 1, tač. 1). Kao mana ovakvog načina uređenja obaveze poslodavca da osigura svoje zaposlene može se navesti, eventualno, to da ona ne predviđa potrebu za pokrićem povreda ili bolesti koje zaposleni doživi obavljanjem poslova van Velike Britanije. Najverovatnije objašnjenje ovakvog zakonskog rešenja je u tome da je zakonoda-vac očekivao da se takve povrede pokriju nekim vidom putnog osiguranja. Sa druge strane, ima mnogo više dobrih rešenja predviđenih ovim Zakonom. Najpre, predviđena je jedna vrlo kratka i, samim tim, uopštena obaveza poslodavca da osigura svoje zaposlene od svih povreda tela i bolesti koje ga mogu pogoditi dok obavlja poslove za svog poslodavca. Takođe, ovim Zakonom je predviđena i minimalna suma osiguranja u iznosu od 5 miliona funti (Employers’ Liability /Compulsory Insu-rance/ Act 1969 – A brief guide for employers), kao i ka-zna za poslodavce u iznosu do 2.500 funti za svaki dan u kome nemaju propisano osiguranje na snazi (Bridge, 2011). Kao odlično rešenje ovog Zakona treba navesti i to da on zabranjuje učešće u štetnom događaju, tačnije predviđa mogućnost ugovaranja franšize, ali u jednom specifi čnom obliku. Zakonom se ne zabranjuje odredba u polisi kojom će osiguranik (poslodavac) nadokna-diti osiguravaču određeni iznos troškova nakon što on isplati štetu korisniku osiguranja (Gibbs, Williams, Barton, Callan, Slater, Smith, Whelan, 2000, 14). Dakle, ovde se radi o vrsti franšize koju osiguravač ne odbija od svoje obaveze odmah pri naknadi štete, već nado-knađuje štetu korisniku osiguranja, odnosno ošteće-nom licu u potpunosti, a ugovarač osiguranja, koji je


2/2014

40 u ovom slučaju poslodavac, nadoknadiće osiguravaču iznos određen u polisi osiguranja.7 Međutim, i u slučaju kada su regulativom ovako dobro defi nisani svi para-metri koje zahteva jedna vrsta obaveznog osiguranja, posebno ona kod koje je predmet osiguranja, u sušti-ni, ljudsko biće, odgovor na pitanje da li su zaposleni polisom osiguranja zaštićeni u onom obimu u kojem je to bila zamisao zakonodavca, leži u uslovima osigura-nja društava za osiguranje. U nastavku ćemo prikazati i ukratko analizirati neke od uslova kako domaćih, tako i britanskih osiguravača.

Imajući u vidu napred pomenuto, da se ovaj vid osi-guranja razvio, zapravo, kao proširenje osiguravajućeg pokrića opšte zakonske odgovornosti, danas imamo dva modaliteta kroz koje je ovo osiguranje obuhvaćeno uslovima osiguranja. Pojedini osiguravači i dalje ovaj vid osiguranja inkorporiraju u opšte uslove osiguranja od odgovornosti i tretiraju ga kao proširenje tog pokri-ća, dok drugi osiguravači imaju donete posebne uslove osiguranja od odgovornosti poslodavca.

Analizu možemo početi, kao i u prethodnoj glavi, od uslova osiguranja domaćih osiguravača. Uslovi osigu-ranja osiguravača „Energoprojekt Garant a. d. o.” sadr-že sledeće: „Osiguranjem od odgovornosti poslodavca osiguravač plaća po odštetnim zahtevima potraživanja, uključujući i materijalne troškove, koji proizlaze iz ne-sreće na radu, u skladu sa Zakonom o radu” (Energo-projekt Garant a. d. o. , 2005, čl. 1). Kao isključenja iz osiguranja u uslovima navedeno je da osiguravač neće platiti obeštećenje za: „1) nesreće na radu pokrivene bilo kojim drugim osiguranjem; 2) nesreće na radu prouzrokovane motornim vozilom koje su obuhvaće-ne obaveznim osiguranjem motornih vozila; 3) bilo koju odgovornost čiji je uzrok profesionalna bolest; 4)

7 Istim rešenjem poslužila se i Narodna banka Srbije kada je, nakon uvida u uslove osiguranja kojima se osigurava odgovornost nastala kao posledica vršenja kliničkih ispitivanja, koje je u Srbiji kao obavezno osiguranje određeno Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, donela sledeću odluku: „Imajući u vidu da je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima (Službeni glasnik RS, br. 30/2010) propisana obaveznost osiguranja od odgovornosti nastala kao posledica kliničkih ispitivanja, odredbe uslova osiguranja kojima se utvrđuju pravila za naknadu i visina odštete, potrebno je izmeniti na način da se pri isplati naknade oštećenom licu (subjektu testa) isplata ne umanjuje za iznos ugovorene franšize (učešća osiguranika u šteti). S tim u vezi, dejstvo eventualnog ugovaranja franšize uslovima osiguranja treba ograničiti isključivo na plaćanja između društva za osiguranje i osiguranika” (Narodna banka Srbije, 2012, Odluka br. VII-255/1/12). Budući da je ovo rešenje izuzetno dobro (iako podložno teškoći izvršenja pravosnažne sudske odluke kada je u pitanju osiguranik koji je pravno lice osnovano van Republike Srbije), za osiguranja koja su propisana kao obavezna, mislimo da ga treba primeniti i na ostale vrste obaveznih osiguranja, nezavisno od toga da li je potencijalni oštećeni u tim vrstama osiguranja fi zičko ili pravno lice.

štete koje nisu kvalifi kovane kao profesionalne bolesti, ali proizlaze iz profesionalnih rizika na poslu i 5) štete zasnovane na jednostranoj izjavi osiguranika kojom on prihvata strože obaveze od onih propisanih zakonom” (Energoprojekt Garant a. d. o. 2005, čl. 8). Uslovima osiguranja osiguravača „Delta Generali Osiguranje a. d. o.” predmet osiguranja defi nisan je kao: „građansko-pravna odgovornost osiguranika – poslodavca za pro-uzrokovanu štetu usled smrti, povrede tela ili zdravlja, odnosno oštećenja ili uništenja stvari zaposlenih, prou-zrokovanih iznenadnim i neočekivanim štetnim doga-đajem. Ovim osiguranjem pokrivena je i odgovornost za prouzrokovanu štetu ako je nastala ili iz registrovane delatnosti osiguranika, ili iz posedovanja stvari, ili iz svojstva kao izvora opasnosti koji su označeni u polisi osiguranja” (Delta Generali Osiguranje a. d. o. 2007, čl. 2). Isključenja iz osiguranja su taksativno pobrojana i budući da ih ima puno, pomenućemo samo ono najbit-nije za temu ovog rada, a to je isključenje „šteta koje su posledica profesionalnog oboljenja radnika osigurani-ka” (Delta Generali Osiguranje a. d. o. 2007, čl. 5, st. 3, tač. 11). Prema tome, ni uslovi osiguranja od odgovor-nosti poslodavca pomenuta dva domaća osiguravača ne pružaju poslodavcu pokriće u onom obimu u kojem je to predviđeno i zahtevano Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Od stranih osiguravača prikazaćemo uslove ogranka švajcarskog „Cirih osiguranja” u Velikoj Britaniji, kao i posebne uslove „skrojene” od strane osiguravača „AIG” po meri određenog osiguranika. Uslovi „Cirih osigura-nja” defi nišu pokriće na sledeći način: „Ako bilo koje lice na osnovu ugovora o radu ili ugovora o obavljanju pripravničkog staža sa osiguranikom doživi bilo koju telesnu povredu ili bolest izazvanu tokom perioda osi-guranja, a koja proizlazi iz i u toku njegovog zaposlenja kod osiguranika na poslovima napred pomenutim, osi-guravač će obeštetiti osiguranika za sve iznose za koje će osiguranik biti odgovoran u slučaju tužbe za nakna-du štete prouzrokovane takvom povredom ili bolešću, a koji su dogovoreni uz saglasnost osiguravača. Osigura-vač će, takođe, naknaditi sudske troškove podnosioca zahteva i sve troškove nastale uz saglasnost osiguravača u odbrani od takvih tužbi za naknadu štete” (Zurich Insurance plc, 2014, 6). Od isključenja se navode samo dva, i to: isključenje zaposlenih u bilo kojem ogranku u inostranstvu ili u tranzitu između inostranih ogranaka, kao i isključenje svih šteta koje su morale biti pokrivene obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti (Zurich Insurance plc, 2014, 9). Uslovi osiguravača „AIG” pred-viđaju da će osiguravač obeštetiti osiguranika za „sve iznose za koje će osiguranik postati zakonski obavezan da plati odštetu, kao i sudske i ostale troškove podnosi-oca zahteva u pogledu telesne povrede koju je zadobio

BOJAN JOVANOVIĆ

2/2014

41 zaposleni, a koja proizlazi iz i tokom njegovog zaposle-nja od strane ugovarača osiguranja, nastale u toku pe-rioda osiguranja i u okviru teritorijalnog pokrića nave-denog u polisi” (AIG Europe /UK/ Limited, 2001, čl. 1). Imajući u vidu da se u predmetu osiguranja kao osigu-rani slučaj pominje samo telesna povreda zaposlenog, moglo bi se pomisliti da se radi o nešto užem obimu pokrića od onog koji pružaju uslovi „Cirih osiguranja.” Međutim, ovim uslovima je pri defi nisanju termina telesna povreda, on određen veoma ekstenzivno, tako da se telesnom povredom, u smislu ovih uslova, smatra „smrt, povreda, oboljenje ili bolest, kao i smrt usled ta-kve povrede oboljenja ili bolesti, uključujući i duševne bolove, duševnu patnju i šok” (AIG Europe /UK/ Limi-ted, 2001, uvodne odredbe, tač. 1). Kao isključenja iz osiguranja, pominju se, najpre, jedno koje se vezuje za razne oblike radioaktivne kontaminacije, a zatim dva koja su, iako različito defi nisana, suštinski ista kao i ona u uslovima „Cirih osiguranja” koje smo napred naveli.

Sumirajući odredbe uslova domaćih i britanskih osi-guravača u ovoj oblasti, vidi se da su pri pisanju uslova osiguranja britanski osiguravači, za razliku od naših, vodili računa da se uslovima osiguranja, potpuno u skladu sa zakonskom regulativom, osiguraniku pruži potreban nivo osiguravajućeg pokrića. Na našim osigu-ravačima je da uslove prilagode zakonskoj regulativi i, samim tim, ih približe modernijim rešenjima, već aktu-elnim u uslovima inostranih osiguravača.

4. PORESKI TRETMAN KOLEKTIVNOG OSIGURANЈA LICA OD POSLEDICA

NESREĆNOG SLUČAJA I OSIGURANЈA OD ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

U ovom delu rada ćemo se kratko osvrnuti na po-reski tretman kolektivnog osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja i osiguranja od odgovornosti poslo-davca. Imajući u vidu predmet kolektivnog osiguranja lica od posledica nezgode, logična je bila odluka zako-nodavca da ovaj vid osiguranja, po uzoru na životno osiguranje, oslobodi dodatnog nameta u vidu poreza na premiju osiguranja (Zakon o porezu na premije ne-životnih osiguranja, 2004, čl. 6, tač. 1). Međutim, kako i osiguranje od odgovornosti poslodavca za predmet ima ako ne isti, onda vrlo sličan objekat8, može se postavi-ti pitanje: Da li i ovu vrstu osiguranja treba oslobodi-ti od obaveze plaćanja poreza na premiju osiguranja? Razlog zašto ovo osiguranje nije oslobođeno poreske obaveze leži, verovatno, u tome što se ovaj vid osigu-

8 Kod obe vrste osiguranja potencijalni štetni događaj rezultira povredom tela ili zdravlja ljudi.

ranja najčešće zaključuje kao proširenje osiguranja od opšte odgovornosti osiguranika. Kako osiguranje od odgovornosti poslodavca danas sve češće nalazi svoje mesto u polisama osiguranja kao isključivi predmet osi-guranja, i predstavlja način na koji poslodavci žele da ispune svoju obavezu propisanu Zakonom o bezbedno-sti i zdravlju na radu, možda bi se moglo razmisliti da u tim slučajevima i ovaj vid osigurаnja bude oslobođen od poreza na premiju osiguranja.

Imajući u vidu još nedovoljno uređenu regulativu u ovoj oblasti, ovo pitanje u Srbiji danas nije od poseb-nog značaja. Porez od 5% na premiju osiguranja, koja se računa u promilima na sumu osiguranja kao osnovicu, uglavnom nije veliki izdatak za ugovarača osiguranja, budući da su i sume osiguranja, najčešće, simbolične. Međutim, ako bismo uzeli za primer britansku regula-tivu koju smo pominjali u tekstu, u kojoj je određena minimalna suma osiguranja u visini koja povlači za sobom i značajan iznos premije osiguranja, porez koji potom opterećuje tu premiju postaje ozbiljna stavka u rashodima svakog osiguranika.

5. ZAKLJUČAK

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu u Srbiji je ustanovljena obaveza poslodavca da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i obolje-nja u vezi sa radom. Na ovaj način defi nisana obaveza poslodavca predstavlja dobru polaznu osnovu za ure-đenje ove materije. Međutim, bez dodatno određenih bitnih elemenata (suma osiguranja, franšiza) koje jedno obavezno osiguranje mora da poseduje da bi bilo svr-sishodno, i bez određene kazne za nepoštovanje ove za-konske obaveze, ova odredba ostaje podložna brojnim izigravanjima njenog smisla.

Bitnu ulogu u ispunjenju cilja ove zakonske obaveze, sa druge strane, imaju osiguravači. Oni bi svojim po-lisama trebali kako da omoguće poslodavcu da ispuni svoju obavezu predviđenu zakonom, tako i da ga zašti-te od potencijalnih odštetnih zahteva zaposlenih. Me-đutim, osiguravači to čine samo delimično, jer kao što smo videli, na srpskom tržištu osiguranja skoro da i ne postoje uslovi osiguranja koji iz osiguravajućeg pokrića ne isključuju profesionalne bolesti.

Dakle, u ovoj materiji su u Srbiji potrebne sistemske promene koje bi počele korigovanjem i uređenjem naj-pre regulative, a koja bi se odvijala uporedo sa akcijom Narodne banke Srbije (kao organa koji obavlja nadzor-nu delatnost nad društvima za osiguranje), kojom bi Narodna banka Srbije uputila društva za osiguranje na potrebne promene u njihovim uslovima osiguranja. Na zakonodavcu je da odredi, pored obaveze osiguranja,


2/2014

42 još makar minimalnu sumu osiguranja na koju se po-slodavac mora osigurati i kaznu u slučaju da poslodavac ne ispuni svoju obavezu. Na Narodnoj banci Srbije je da osiguravače uputi da profesionalna oboljenja i bole-sti uključi u osiguranje, njihovim kako isključivanjem iz defi nicije onog što se ne smatra nesrećnim slučajem prema uslovima, tako i brisanjem iz isključenih rizika. Što se tiče franšize, kao bolje rešenje od onog kojim bi

se zakonom regulisao maksimalni iznos franšize, vidi-mo rešenje koje je na snazi kako u Velikoj Britaniji baš za ovu vrstu osiguranja, tako i u Srbiji za osiguranje od odgovornosti nastale kao posledica kliničkih ispitiva-nja. Oštećeno lice od osiguravača mora dobiti naknadu kao da franšiza nije ugovorena, a na poslodavcu je, kao ugovaraču osiguranja, izbor da li i u kom obimu će on snositi deo rizika ugovaranjem učešća u štetnom doga-đaju.

SUMMARY

In the fi rst part of this paper, the author is presenting two acts of Serbian positive legislation of which one allows the employer to insure their employees as a form of additional social care and the other is obligating them to insure the employees from injuries and diseases that can arise out of and in the course of their employment by the employer.

In the second part, Law on Safety and Health at Work, as the law that obligates them on insurance, is analised, and the good solutions (the defi nition of the obligation) and shortcomings (absence of minimum sum insured) of the Law are presented. In addition, it is appointed that the obligation that is established, does not have the sanction for non-fulfi lment of the obligation.

Th e third section of this paper outlines Worker’s compensation insurance and Employer’s liability insurance, as the types of insurance through which the employer can fulfi l their obligation. Furthermore, the conditions of both types of insurance, of some Serbian and foreign insurers were analyzed and it was concluded that the conditions of Serbian insurers are not providing the necessary coverage.

In the penultimate section, tax treatment of these two types of insurance in Serbia is shown and bearing in mind that one of them is excluded from tax on insurance premium and the other one is not, the equalization of their tax treatment is suggested.

In the last part of the paper it is concluded that in Serbia, the structural changes in both legislation and conditions of insurance in this domain are necessary. It is suggested that the legislation needs to prescribe the minimum sum insured and the sanction for non-fulfi lment of the obligation and on the other side the National bank of Serbia should point out to the insurers on the neccesary changes in their insurance conditions.

Key words: employer, employee, bodily injury, disease, sum of insurance, deductible, sanction, conditions


AIG Europe (UK) Limited. (2001). Employers Liability Public and Products Liability Policy.

AXA Neživotno osiguranje a. d. o. (2011). Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode).

Bridge, K. (2011). U. K. Employers’ Liability – a guide, International Alert, dostupno na: http://www. willis. com/Documents/Publications/Services/International/2011/UK_Intl_Alert_0911_v3. pdf, 10. 03. 2014.

DDOR Novi Sad a. d. o. (2009). Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode).

Delta Generali Osiguranje a. d. o. (2009). Posebni uslovi za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) uz osiguranje života.

Delta Generali Osiguranje a. d. o. (2007). Uslovi za osiguranje odgovornosti poslodavca.

BOJAN JOVANOVIC

Bojan JOVANOVIC, LLMEnergoprojekt Garant Insurance PLC

Forms and means of fulfi lling the obligation for insurance of employees by the employer in the Republic of Serbia

UDC: 368:349. 22(497. 11)Scientifi c Critic

2/2014

43

Forms and means of fulfi lling the obligation for insurance of employees by the employer...

Employers’ Liability (Compulsory Insurance) Act. (1969). dostupno na http://www. legislation. gov. uk/ukpga/1969/57/pdfs/ukpga_19690057_en. pdf, 10. 03. 2014.

Employers’ Liability (Compulsory Insurance) Act 1969 – A brief guide for employers, HSE, dostupno na: http://www. hse. gov. uk/pubns/hse40. pdf, 10. 03. 2014.

Energoprojekt Garant a. d. o. (2005a). Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja.

Energoprojekt Garant a. d. o. (2005b). Posebni uslovi osiguranja od odgovornosti poslodavca.

Gibbs, J. , Williams, N. , Barton, C. , Callan, G. , Slater, D. , Smith, M. , Whelan, O. (2000). Employers’ Liability Insurance, dostupno na: http://www. actuaries. org. uk/research-and-resources/documents/employers-liability-insurance-0, 10. 03. 2014.

L&T General Insurance Company Limited. (2010). Workmen’s compensation insurance policy.

Narodna banka Srbije. (2012). Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, Odluka br. VII-255/1/12, od 24. 02. 2012.

Uniqa a. d. o. (2007). Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja.

Wiener Städtische Osiguranje a. d. o. (2005). Dopunski uslovi za osiguranje radnika od posledica nesrećnog slučaja (nezgode).

Wiener Städtische Osiguranje a. d. o. (2009). Opšti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode).

Williams, A. (1991). An International Comparison of Workers’ Compensation. Boston: Kluwer Academic Publishers.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Službeni glasnik RS, br. 101/2005.

Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja, Službeni glasnik RS, br. 135/2004.

Zakon o radu, Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009.

Zurich Insurance plc. (2014). Employers’ Liability Policy Document, Zurich, dostupno na: http://www. zurich. com/NR/rdonlyres/73F45180-3B2F-40A7-BF5F-2CA74808AC8C/0/15500680015EmployersLiabilityPolicy0111LoRes. pdf, 15. 03. 2014.

2/2014

44

Apstrakt

U radu se analiziraju odredbe Principa evropskog ugovornog prava osiguranja o nepravičnim klauzu-lama. Autor polazi od značaja defi nicije nepravične odredbe za podizanje standarda zaštite ugovarača osi-guranja, osiguranika i korisnika usluga osiguranja, kao slabije strane kod ugovora o osiguranju. Central-ni deo rada posvećen je analizi nepravične klauzule iz ugla Principa evropskog ugovornog prava osiguranja i razlikama u odnosu na koncept iz Direktive 93/13 o nepravičnim klauzulama u ugovorima zaključenim sa potrošačima. Kao primer neusklađenosti potrošačkih i propisa o ugovoru o osiguranju navodi se primer fran-cuskog prava i dve klauzule ugovora o osiguranju – kla-uzula o raskidu ugovora nakon nastanka osiguranog slučaja i klauzula o gubitku prava iz osiguranja zbog zakasnele prijave osiguranog slučaja. Autor predlaže da se u Prednacrt Građanskog zakonika Srbije unese i član o nepravičnim odredbama u ugovorima o osiguranju.

Ključne reči: principi evropskog ugovornog prava osiguranja, nepravične klauzule, zaštita potrošača, za-štita slabije strane

1. PRINCIPI EVROPSKOG UGOVORNOG PRAVA OSIGURANJA – OPŠTA

RAZMATRANJA

Komisija sačinjena od uglednih evropskih profeso-ra: Jürgen Basedow, John Birds, Malcolm Clarke (pred-sednik), Herman Cousy i Helmut Heiss ponudila je 17. decembra 2007. godine evropskoj javnosti Nacrt opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osigu-ranja (Draft Common Frame of Reference, Chapter III, Section IX, Insurance Contract). Reč je o svojevrsnoj

kodifi kaciji evropskog ugovornog prava osiguranja, ko-jom se nastoji dovršiti harmonizacija ugovornog pra-va osiguranja koja je na nivou Evropske unije u velikoj meri sprovedena direktivama tzv. treće generacije. Prin-cipi evropskog ugovornog prava osiguranja (Principles of European Insurance Contract Law; u daljem tekstu: Principi), sadržani u opštem referentnom okviru, treba da posluže kao model-zakon evropskim zakonodavci-ma. Oni su koncipirani kao opcioni instrument, budući da omogućavaju ugovaraču osiguranja (osiguraniku) i osiguravaču da izaberu primenu ovih principa umesto nacionalnog prava, tj. njegovih imperativnih odredbi. Time se stvaraju dalji uslovi za stvarno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta osiguranja Evropske unije, a građa-nima obezbeđuje pristup stranim uslugama osiguranja. Imajući u vidu da je formirana Komisija koja radi na Nacrtu Građanskog zakonika Srbije, koji će po priro-di stvari sadržati i deo posvećen ugovoru o osiguranju, čini se korisnim upoznavanje sa odredbama Principa, koji predstavljaju najnovija dostignuća evropskog ugo-vornog prava osiguranja.

Principi evropskog ugovornog prava osiguranja sa-stoje se od četiri dela: zajedničke odredbe za sve ugo-vore uključene u principe evropskog ugovornog prava osiguranja, zajedničke odredbe za osiguranja odštetnog karaktera, zajedničke odredbe za osiguranja zaključena na fi ksnu sumu i posebne odredbe za pojedine grane osiguranja.1

Prvi deo nosi naziv zajedničke odredbe za sve ugo-vore uključene u Principe evropskog ugovornog prava osiguranja.2 Analizom celokupnog teksta Principa do-

1 Treći i četvrti deo opšteg referentnog okvira razmatraju se u daljem izlaganju.

2 Prvi deo Principa ima sedam odeljaka. Oni uređuju sledeća pitanja: uvodne odredbe, postupak zaključenja i trajanje ugovora, posrednike osiguranja, osigurani rizik, premiju osiguranja, osigurani slučaj i zastarelost. Drugi deo sadrži odredbe zajedničke odštetnim osiguranjima. Njime su regulisani: osigurana suma i osigurana vrednost, pravo na naknadu iz osiguranja, subrogacija, osigurana lica, osigurani rizik, grupna

* Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, e-mail: nataly@ius. bg. ac. rs.

Doc. dr Nataša PЕTROVIĆ TOMIĆ

Nepravične klauzule i Principi evropskog ugovornog prava osiguranja

UDK: 366+368:347. 7(4-672EU) Primljeno: 13. 3. 2014. Prihvaćeno: 24. 3. 2014. Stručni raddoi:10.5937/erpo1402044P

ČLANCI

2/2014

45


lazi se do zaključka da su u prvom delu sadržane odred-be koje se primenjuju na sve ugovore o osiguranju, uk-ljučujući i uzajamna osiguranja (Principi, čl. 1: 101 (1)). Iz polja primene Principa rationae materiae eksplicite su isključena reosiguranja, što je sasvim logično i očeki-vano budući da u oblasti reosiguranja kao svojevrsnog „osiguranja osiguranja” važe principi i pravila drugačiji od onih koji predstavljaju srž osiguranja (Principi, čl. 1: 101 (2)).3 Pokušaj kodifi kacije principa koji vladaju u oblasti osiguranja i reosiguranja istim model-zakonom bio bi, u najmanju ruku, problematičan i pun odredbi kompromisnog karaktera.

2. PRINCIPI I NEPRAVIČNE ODREDBE

Uređenje nepravičnih klauzula specijalnom regula-tivom, tj. za potrebe prava osiguranja, predstavlja ko-rak napred ka podizanju standarda zaštite osiguranika i korisnika usluga osiguranja od zloupotrebe ekonom-ske i pravne nadmoći osiguravača i unošenja u ugovor o osiguranju drakonskih klauzula. Principi evropskog ugovornog prava osiguranja kao „opcioni instrument”4 mogu ostvariti značajnu ulogu u ostvarivanju zaštite korisnika usluga osiguranja na nivou EU (Rokas, 2013, 32).5 Njihovo usvajanje treba da omogući prekogranič-nu prodaju proizvoda osiguranja na teritoriji EU. Ako ugovore primenu Principa na svoj ugovor, ugovarači su oslobođeni problemskih situacija koje nastaju usled primene potencijalno različitih merodavnih prava dr-žava članica, tj. problema prilagođavanja njihovim pri-i osiguranja zasnovana na kolektivnim sporazumima. Treći deo Principa je posvećen osiguranjima zaključenim na fi ksnu sumu. Principi predviđaju da se osiguranje od nesrećnog slučaja, zdravstveno osiguranje, životno, bračno, osiguranje za slučaj rođenja i druga slična osiguranja mogu zaključiti kao osiguranja na fi ksni iznos. Četvrti deo Principa se bavi specifi čnim vrstama osiguranja.

3 Do ovakvog zaključka dolazi se i na osnovu naslova drugog, trećeg i četvrtog dela koji uređuju odštetna osiguranja, osiguranja na fi ksnu sumu i ostale grane osiguranja.

4 U perspektivi je usvajanje Principa (ili nekog drugog akta) kao obavezujućeg instrumenta. Suština je u tome da bi oni tada imali istu pravnu snagu kao i privatna prava država članica, pod uslovom da su ih strane izabrale za svoj ugovorni odnos!

5 Namera je da Principi služe kao instrument ugovornih strana kod ugovora o osiguranju. Pravila Principa predstavljaju nezavisan skup pravila sačinjen od prinudnih pravila kojima se štiti ugovarač osiguranja. Ona će se primenjivati kada se ugovorne strane, ukoliko to dopušta merodavno pravo (izabrano ili određeno po međunarodnom privatnom pravu), saglase da se ona primenjuju na njihov ugovor. Zapravo, pravila su „poluprinudna”, što implicira da su odstupanja moguća jedino u korist ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika.

nudnim propisima (Belanić, 2010, 1335–1368).6 Inte-resantno je primetiti da, iako Principi polaze od toga da ni jedna odredba nije mandatorna, ukoliko se strane opredele za njihovu primenu, oni će važiti kao celina (Principi, čl. 1: 102). Eventualna odstupanja od pojedi-nih odredbi biće moguća samo ako nisu na štetu imao-ca polise, osiguranika ili korisnika osiguranja (Principi, čl. 1: 103). Pribegavanje nacionalnom pravu, bilo radi ograničenja ili dopune Principa, nije dopušteno.7

3. ZAŠTITA UGOVARAČA OSIGURANJA KAO IZRAZ IZBEGAVANJA „PRAVA JAČE STRANE

U UGOVORNIM ODNOSIMA”

Važno je odrediti koji klijent i pod kojim uslovima se nalazi u slabijem ugovornom položaju u poređenju sa drugom stranom koja se nalazi u superiornom po-ložaju. Pritom se u oblasti osiguranja slabija strana ne izjednačava sa potrošačem usluga osiguranja. Ovo zato što je defi nicija potrošača suviše uska i ne može obu-hvatiti sva lica koja imaju potrebu za dodatnom zašti-tom kada zaključuju ugovor o osiguranju (Herre, Hon-dius, Alpa, 2010, 4).8 Zato je pojam „slabija strana” u ugovornom odnosu osiguranja šire određen i obuhvata svakog ugovarača osiguranja, osiguranika i korisnika prava. Dakle, za potrebe primene dodatnih zaštitnih pravila, treba praviti razliku između ugovarača osigu-ranja, osiguranika i korisnika prava u statusu potrošača i ostalih ugovarača osiguranja, osiguranika i korisnika prava. Svi ugovarači osiguranja kod masovne prodaje osiguranja u državama Evropske unije uživaju dodat-nu zaštitu kroz prinudna pravila propisa o ugovoru o osiguranju, pod uslovom da ne spadaju u izuzetke po

6 I pored brojnih direktiva kojima je uspostavljena sloboda osnivanja i sloboda pružanja usluga osiguranja, između država članica postoje velike razlike u pogledu prinudnih pravila koja se primenjuju na ugovor o osiguranju. To je smetnja stvaranju evropskog proizvoda osiguranja, koji bi se prodavao na teritoriji cele EU.

7 To se ne odnosi na mandatorne odredbe nacionalnog prava, donete za vrste osiguranja koje nisu pokrivene specijalnim pravilima sadržanim u Principima (Principi, čl. 1: 105 (1)). Za defi nisanje polja primene Principa bitan je i njihov odnos sa Principima evropskog ugovornog prava (Lando, Beale, 1999, Parts I, II; Lando, Clive, Zimmerman, 2002, Part III (2002)). Ovi drugi mogu poslužiti kao dopunski izvor evropskog ugovornog prava osiguranja, a ako neko pitanje nije uređeno ni njima, ona će biti rešena primenom opštih principa prava država članica (Principi, čl. 1: 105 (2)).

8 Potrošač se u različitim direktivama određuje kao fi zičko lice koje se snabdeva ili koristi robu ili uslugu za neprofesionalnu upotrebu.

2/2014

46 NATAŠA PЕTROVIĆ TOMIĆ

osnovu defi nicije velikih rizika.9 Isti pristup usvajaju i Principi. Kada je reč o ugovaračima osiguranja, osigu-ranicima i korisnicima, koji se u smislu zaštite potroša-ča smatraju potrošačima usluga osiguranja, oni uživaju zaštitu potrošačkog zakonodavstva.

Suština ovog razlikovanja je u tome da ugovarači osiguranja uživaju dodatnu zaštitu prema zakonima o ugovoru o osiguranju i onda kada ne ispunjavaju uslove da budu okarakterisani kao potrošači u smislu propi-sa potrošačkog zakonodavstva, tj. zakona o zaštiti po-trošača. Propisi o osiguranju ne dozvoljavaju nikakva ugovorna odstupanja od zakonskih propisa na štetu ugovarača osiguranja, bez obzira na to da li je ugovarač zaključio osiguranje u vezi sa profesionalnim aktivno-stima. Ugovarač osiguranja, osiguranik i korisnik prava iz osiguranja uživaju dodatnu zaštitu, osim ako se mogu podvesti pod defi niciju velikih rizika. To je stanovište Principa, koji uvode jedan i jedinstveni nivo zaštite za sve ugovarače osiguranja, osiguranike i korisnike prava.

4. NEPRAVIČNA KLAUZULA

4.1. Defi nicijaPrincipi defi nišu nepravičnu klauzulu na sledeći

način: „Ugovorna klauzula koja nije bila predmet in-dividualnih pregovora ne vezuje ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika ugovora ako, protivno načelu savesnosti i poštenja i uzimajući u obzir prirodu ugo-vora, ostale ugovorne odredbe i okolnosti u trenutku zaključenja ugovora, stvara na štetu ovih lica značajnu neravnotežu između prava i obaveza strana” (Principi, čl. 2: 304).

Defi nicija nepravičnih klauzula iz Principa se ra-zlikuje od defi nicije iz Direktive 93/13 o nepravičnim klauzulama u ugovorima zaključenim sa potrošačima

9 Zakoni o osiguranju država članica EU usvajaju princip imperativnosti najvećeg broja normi i time pružaju adekvatnu zaštitu slabijoj ugovornoj strani. Princip imperativnosti ne primenjuje se jedino u pogledu tzv. velikih rizika. Veliki rizici, u smislu direktiva EU, obuhvataju: 1) klase osiguranja šinskih vozila železnice, letelice, brodove, robu u prevozu, odgovornost avioprevoznika i odgovornost brodara, kao i kredite i garancije kada se ugovarač osiguranja profesionalno bavi nekom industrijskom ili komercijalnom delatnošću ili nekim od slobodnih zanimanja, pod uslovom da se rizici odnose na tu delatnost; 2) klase osiguranja kopnenih vozila, požara i elementarnih nepogoda, ostalu štetu na imovini, odgovornost iz upotrebe motornih vozila, opštu odgovornost i ostalu fi nansijsku štetu, pod uslovom da ugovarač osiguranja premašuje najmanje dva od sledeća tri limita: a) bilans stanja 6,2 miliona evra; b) promet 12,8 miliona evra ili c) prosečan broj zaposelnih je 250. Dakle, veliki rizici se određuju prema prirodi rizika ili vrsti ugovarača osiguranja u vezi sa prirodom rizika.

(u daljem tekstu: Direktiva 93/13)10 u pogledu tri pita-nja: 1) u pogledu korisnika zaštite; 2) klauzula na koje se odnosi i 3) sankcije. Korisnik zaštite je svaki ugova-rač osiguranja, osiguranik i korisnika usluga osigura-nja, bez obzira na to da li je potrošač ili profesionalac. Ovim je zaštita od nepravičnih klauzula specifi kova-na i prilagođena osobenostima ugovora o osiguranju. Principi uvažavaju argument da svi osiguranici, bili oni potrošači ili profesionalci, imaju potrebu za zaštitnom funkcijom nepravičnih klauzula. Kako je istaknuto u teoriji, ugovor o osiguranju obeležava neravnoteža in-herentna njegovoj prirodi. Stoga je svojstvo ugovornih strana sekundarni kriterijum za identifi kaciju nepra-vičnih klauzula (Lisanti, 2009, 1012). Principi, dakle, usvajaju objektivnu koncepciju identifi kacije nepravič-nih klauzula, jer upućuju na predmet klauzula, a ne na svojstvo strana (Alkhalfan, 2012, 301).11 Stoga postoji mogućnost proširenja polja primene nepravičnih klau-zula na pristupioca ugovoru o osiguranju, čak i kada ne postoji ugovorna veza između osiguravača i pristupioca (Alkhalfan, 2012, 300).

4.2. Razlike u odnosu na defi niciju iz Direktive 93/13

Za praktičnu primenu nepravičnih klauzula značaj-no je i pitanje koje klauzule mogu biti nepravične, od-nosno da li su neke izuzete od primene. Iako i evropski zakonodavac nepravični karakter vezuje za „ugovornu neravnotežu” između prava i obaveza strana, postoje tri razlike između stare i nove defi nicije. Prvo, konstitutiv-ni element nepravičnih klauzula je odsustvo individu-alnih pregovora. To znači da ugovor nije bio predmet izričitih pregovora između strana ugovora o osiguranju. Pošto se ugovor o osiguranju zaključuje prema standar-dizovanim uslovima i ugovorima, u teoriji se ističe da je ovaj uslov ispunjen za većinu ugovora o osiguranju (Lisanti, 2009, 1016).

Principi uvode pretpostavku nepregovaranja o odre-đenim klauzulama. „Smatra se da klauzula nije pred-met individualnih pregovora kada je unapred redigo-vana i kada zbog toga ugovarač osiguranja nije imao uticaja na njenu sadržinu, naročito u okviru ugovora po pristupu. Činjenica da su pojedini elementi klauzule ili

10 Directive concernant clauses abusives dans les contrats conclus avec les consommateurs (engl. Council Directive 93/13 of 5 April 1993 on unfair terms in consumer contracts).

11 Ovo je velika razlika u odnosu na Direktivu 93/13 i nacionalna zakonodavstva država članica EU, koja usvajaju subjektivni kriterijum identifi kacije nepravičnih klauzula. Pravni položaj ugovornih strana, od kojih je jedna potrošač, a druga profesionalac, predstavlja preduslov za proveru da li ugovor sadrži nepravične klauzule.

2/2014

47 sama klauzula bili predmet individualnih pregovora ne isključuje primenu ovog člana na ostatak ugovora ako na osnovu opšte procene proizlazi da se radi o ugovoru po pristupu” (Principi, čl. 2: 304). Uz to, izričito je pred-viđeno da „ako profesionalac tvrdi da je standardizova-na klauzula bila predmet individualnih pregovora teret dokazivanja je na njemu.” Time je ugovorač osiguranja, koji pokušava da se pozove na nepravični karakter stan-dardizovane klauzule, dovoljno zaštićen.

Procena nepravičnog karaktera klauzula mora se vršiti u svetlu povrede principa savesnosti i poštenja, što je preuzeto iz Direktive 93/13. Indikativno je i to da Principi ne sadrže ni crnu, ni sivu listu nepravičnih klauzula. Principi sadrže odredbu o tome koje su kla-uzule izuzete od primene nepravičnih klauzula. „Ova odredba se primenjuje na klauzule koje ograničavaju ili menjaju pokriće, ali se ne primenjuje na: 1) adekvatnost po vrednosti pokrića i premije i 2) na odredbe koje se odnose na fundamentalne elemente pruženog pokrića ili ugovorene premije, ako su ove klauzule redigovane na jasan i razumljiv način” (Principi, čl. 2: 304). Tehni-ka formulacije isključenih šteta je krajnje diskutabilna. Preciziranje učinjeno na početku stava se čini beskori-snim. Dovoljno je bilo precizno odrediti koje klauzule su isključene. To bi značilo da se defi nicija odnosi na sve ostale klauzule.

Dakle, iz Principa proizlazi da se odredba o nepra-vičnim klauzulama primenjuje na sve klauzule ugovora o osiguranju, osim dve kategorije. Prvu čine klauzule koje se odnose na „adekvatnost pokrića i premije po vrednosti.” Reč je o klauzulama o ceni osiguranja i po-stoji konsenzus Direktive 93/13 i nacionalnih prava o opravdanosti njihovog izuzimanja od primene nepra-vičnih klauzula. Drugu kategoriju čine klauzule koje se „odnose na fundamentalne elemente pruženog pokrića ili ugovorene premije, iako su redigovane na jasan i ra-zumljiv način.” Postavlja se pitanje: Kako razumeti ter-min fundamentalni elementi pokrića i premije? Da li je to isto što i predmet ugovora i cena iz Direktive 93/13 i nacionalnih prava? O ovome postoje različita mišljenja.

Prema mišljenju jednog autora, „odredbe koje se odnose na fundamentalne elemente pokrića ili premije su klauzule koje defi nišu glavni predmet ugovora” (Li-santi, 2009, 1015). Drugi autor smatra da postoji razlika između dva isključenja. „Odredba Principa o tome da se pojam nepravičnih klauzula ne odnosi na fundamen-talne elemente pokrića je šira defi nicija od predmeta ugovora. Ona može da obuhvati sve klauzule u granica-ma pokrića” (Dreher, 2013, 410). U kontekstu rasprave o tome šta se podrazumeva pod glavnim predmetom ugovora u smislu isključenja iz Direktive 93/13, teorija je zauzela stav da se radi o onome što direktno određuje suštinu primarne prestacije osiguravača. Dakle, sve kla-

uzule koje nameću obaveze osiguraniku, koje sankcio-nišu njegove propuste ili se odnose na pogoršanje rizika ne mogu se smatrati suštinom prestacije osiguravača.12 Razlika u odnosu na dosadašnju regulativu nepravič-nih klauzula ogleda se i u tome što se zahtev jasnosti i razumljivosti ne odnosi na sve klauzule izuzete od pri-mene nepravičnih klauzula, već samo na one o funda-mentalnim elementima pokrića (Alkhalfan, 2012, 305). Ostaje da izrazimo sumnju da će usvajanje isključenja od primene nepravičnih klauzula defi nisano u Princi-pima značajno umanjiti zaštitu osiguranika, ugovarača osiguranja i korisnika usluga osiguranja.

Principi propisuju dve sankcije za nepravične klau-zule. Prva je klasična – ukidanje klauzule. Druga je no-vina i sastoji se u zameni nepravične klauzule važećom klauzulom. Principi navode da nepravična klauzula „ne vezuje ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika.” Time se ne precizira priroda sankcije. To može biti i ni-štavost i nesuprotstavljivost. Što se tiče zamene nepra-vične klauzule drugom, validnom klauzulom, Principi kažu: „Ugovor nastavlja da vezuje strane u meri u kojoj može opstati bez nepravične klauzule. U suprotnom slučaju, nepravična klauzula može biti zamenjena kla-uzulom koju su strane razumno mogle usvojiti, da su znale da je klauzula nepravična” (Principi, čl. 2: 304). Reč je o potpuno novoj i originalnoj sankciji, nepozna-toj Direktivi 93/13 i nacionalnim pravima. Zamena ne-pravične klauzule drugom klauzulom je jedna od mo-gućnosti za sud. Upućivanje na „klauzulu koji bi strane razumno usvojile” je mogući pravac sudskog razmi-šljanja u ponovnom sastavljanju klauzule (Alkhalfan, 2012, 307). Kako je istakao francuski autor ovim se op-tira u korist održavanja ugovora na snazi (Lisanti, 2009, 1020).

Pojam nepravičnih klauzula iz Principa ima dve pogodnosti u odnosu na postojeće defi nicije. Osnovna prednost je u proširenju zaštite na sve ugovarače osigu-ranja, osiguranike i korisnike osiguranja. Druga dobra strana je uvođenje sankcije zamene nepravične klauzule drugom validnom klauzulom. S druge strane, defi niciji iz Principa se upućuju bar dve kritike. Prva je njen ogra-ničen značaj. Principi se primenjuju na dobrovoljnoj osnovi, tj. ako su saugovarači odlučili da se na njihov ugovor primenjuju Principi umesto merodavnog prava. Drugo, veliki značaj isključenih klauzula čini potenci-jalno ograničenim polje primene nepravičnih klauzu-la. One ostaju primenjive na manje značajne ugovorne klauzule (Alkhalfan, 2012, 308). I pored ovih primedbi,

12 Podsećamo da je Direktiva 93/13 direktiva minimalne harmonizacije. S tim u vezi je Evropski sud pravde zauzeo stanovište da države članice mogu svojim propisima dozvoliti i kontrolu nepravičnog karaktera klauzula o predmetu ugovora i ceni, čak i ako su one jasne i razumljive.


2/2014

48 Principi ostaju prvi pokušaj kreiranja regulative nepra-vičnih klauzula prilagođene ugovoru o osiguranju.

4.3. Lista nekorektnih klauzulaPrincipi sadrže „indikativan i neograničen” spisak

klauzula koje se mogu smatrati nekorektnim. Nekorek-tni uslovi u ugovorima o osiguranju su:

1. Uslovi koji pogrešno navode osiguranog potroša-ča u vezi sa ugovorom, gde se ubrajaju: „uslovi sa ko-jima potrošač nema stvarnu mogućnost da se upozna pre zaključenja ugovora”, uslovi skriveni u dugačkim dokumentima, odštampani malim slovima (tzv. neko-rektna iznenađenja), i uslovi koji ograničavaju obavezu osiguravača da „poštuje obaveze koje su preuzeli nje-govi zastupnici ili uslovljavanje obaveza ispunjavanjem posebnih formalnosti”;

2. Uslovi koji oslobađaju odgovornosti zbog neade-kvatnog izvršavanja ugovornih obaveza. Pod tim se po-drazumavaju uslovi koji isključuju ili ograničavaju oba-vezu zakašnjenja u likvidaciji i isplati odštetnih zahteva. Uslovi kojima se neadekvatno isključuju ili ograničava-ju zakonska prava osiguranika prema osiguravaču za slučaj potpunog ili delimičnog neizvršenja ili neade-kvatnog postupanja osiguravača u vezi sa ugovornim obavezama ulaze u ovu kategoriju. Isto važi i za uslove koji obavezuju osiguranika da ispuni svoje obaveze i u slučaju da osiguravač ne ispuni svoje;

3. Uslovi koji predstavljaju prepreku za regres. Ovde spadaju uslovi kojima se isključuje ili otežava pravo osiguranika da preduzme pravne radnje ili da se kori-sti bilo kojim pravnim sredstvom, uslovi koji ovlašćuju osiguravača da uloži prigovor, uslovi kojima se zahteva „zadovoljavajući dokaz prema osiguravaču i dozvolja-va osiguravaču da postavlja nekorektne zahteve prema oštećenom osiguraniku”, klauzule kojima se prebacuje teret dokaza na osiguranika, arbitražne klauzule;

4. Uslovi koji osiguravaču daju pravo da raskine ugo-vor ad libitum, a da to isto pravo nema osiguranik, ili uslovi koji ovlašćuju osiguravača da zadrži iznose pla-ćene za usluge koje osiguraniku još nisu izvršene kaš-njenjem osiguravača, ako osiguravač raskida ugovor;

5. Uslovi koji ovlašćuju osiguravača da raskine ugo-vor bez razumnog obaveštenja, osim ako postoje ozbilj-ni razlozi za tako nešto;

6. Uslovi koji dozvoljavaju osiguravaču da jedno-strano izmeni uslove ugovora o osiguranju, bez valja-nog razloga navedenog u ugovoru (uslovi koji ovlašćuju osiguravača da jednostrano izmeni premiju ili da ugo-vor prenese na drugog osiguravača); i

7. Uslovi koji zahtevaju od osiguranika koji prekrši ugovor da plati „nesrazmerno visoku sumu naknade štete.”

Pored Principa, Uredbe Komisije br. 3932/92 i br. 358/2003 sadrže spisak klauzula za standardne uslove osiguranja na koje se izuzeće od čl. 81 st 1) Ugovora o osnivanju EEZ nije primenjivalo zbog nametanja neo-pravdanih ograničenja ugovornim stranama. Izuzeće se nije odnosilo na sledeće klauzule:

1. Uslovi koji omogućavaju osiguravaču da održi po-lisu na snazi, ako otkaže deo pokrića, poveća premiju bez povećanja rizika ili promene obima pokrića, ili na drugi način izmeni uslove osiguranja bez izričite sagla-snosti ugovarača;

2. Omogućavanje osiguravaču da izmeni uslov osi-guranja bez izričite saglasnosti osiguranika;

3. Nametanje ugovaraču osiguranja u oblasti neži-votnog osiguranja dužeg ugovornog perioda od tri go-dine;

4. Nametanje produženja ugovora na više od godi-nu dana u slučaju automatskog produženja osiguranja, osim ako je poslato pismeno upozorenje;

5. Zahtev ugovaraču da prihvati obnavljanje polise osiguranja koja je suspendovana zbog prestanka osigu-ranog rizika, ako je on ponovo izložen riziku iste vrste;

6. Zahtev ugovaraču da zaključi pokriće sa istim osi-guravačem za rizike različite od onih koji su osigurani;

7. Zahtev ugovaraču, u slučaju raspolaganja predme-tom osiguranja, da sticalac preuzme polisu osiguranja;

8. Isključivanje ili ograničavanje pokrića rizika ako ugovarač koristi bezbedonosne aparate ili instalacije ili održavanje preduzeća nije odobreno u skladu sa rele-vantnim sprecifi kacijama koje su dogovorila udruženja društava za osiguranje u jednoj ili više država članica ili na nivou Evrope;

9. Odredbe uslova kasko osiguranja o gubitku prava osiguranika ako nakon prijavljene krađe vozila nije u mogućnosti da osiguravaču predoči originalne ključe-ve, vlasnički list i saobraćajnu dozvolu (Šimac, 2007, 2–19);13

10. Unošenje u ugovor o osiguranju klauzule kojom se u korist osiguravača, za slučaj raskida ugovora od strane pribavioca osigurane stvari ili naslednika osi-guranika, ugovara iznos na ime naknade štete koji je veći od iznosa godišnje premije osiguranja (Hammoud, 2012, 177);

11. Klauzule kojima se protivno zakonskim nor-mama priznaje pravo osiguravaču na raskid ugovora o

13 Ovakva odredba je očigledno protivna svrsi zaključenog ugovora i preterano stroga. Kao takva, predstavlja primer nepravične klauzule. U hrvatskoj sudskoj praksi je tokom dužeg perioda ova klauzula smatrana punovažnom, sve dok Trgovinski sud u Splitu nije doneo presudu kojom je osiguraniku kasko osiguranja priznato pravo da se od osiguravača namiri za štetu koju je pretrpeo usled krađe vozila, a bez prethodne predaje saobraćajne dozvole osiguravaču.

NATAŠA PЕTROVIĆ TOMIĆ

2/2014

49 osiguranju zbog neplaćanja premije ili dela premije od strane osiguranika (Hammoud, 2012, 177-178);

12. Klauzule kojima se skraćuju zakonski roko-vi zastarelosti potraživanja iz ugovora o osiguranju (Hammoud, 2012, 179).

5. NEPRAVIČNE KLAUZULE I ZAKONIK O OSIGURANJU FRANCUSKE

Usvajanje posebnih normi o nepravičnim klauzula-ma u ugovorima o osiguranju je opravdano iz dva ra-zloga. Prvo, ono je u skladu sa zakonskom politikom zaštite osiguranika kao slabije ugovorne strane. Dru-go, zbog neusklađenosti između nepravičnih klauzu-la i prava osiguranja. Svi zakoni o osiguranju u svetu usvajaju set pravila protekcionističkog karaktera prema ugovaraču osiguranja, osiguraniku i korisniku usluga osiguranja. Osim podele na tzv. velike i masovne rizike, zakonodavci ne prave nikakvu distinkciju po pitanju delovanja normi zaštitnog karaktera. Isti je slučaj i sa stranom sudskom praksom. Do donošenja potrošačkih propisa, francuska praksa je više puta koristila termin „nestručnjak” za označavanje lica koje ne poznaje prav-ne i tehničke aspekte ugovora o osiguranju. Pojam po-trošač je mnogo manje pominjan u sudskoj praksi.

Iako su odredbe potrošačkih propisa načelno pri-menjive na ugovor o osiguranju, postoje brojni primeri neusklađenosti odredbi dva zakona značajna za zašti-tu potrošača usluga osiguranja. Primer neusklađenosti su norme francuskog Zakonika o osiguranju (u daljem tekstu: ZOO) o tome da su validne klauzule ugovora o osiguranju obuhvaćene crnom ili sivom listom ne-pravičnih klauzula. Navodimo dve klauzule: klauzulu o raskidu ugovora nakon nastanka osiguranog slučaja i klauzulu o gubitku prava zbog zakasnele prijave osi-guranog slučaja. Ove klauzule su regulisane na među-sobno kontradiktoran način u francuskom Zakoniku o zaštiti potrošača (u daljem tekstu: ZZP) i ZOO.

5.1. Klauzula o raskidu ugovora nakon nastanka osiguranog slučaja

Klauzula o raskidu ugovora o osiguranju propisana je francuskim ZOO, što omogućava osiguravaču da je unese u ugovor i odredi uslove njene primene. S druge strane, na crnoj listi nepravičnih klauzula ZZP nalazi se i klauzula koja daje diskreciono pravo profesionalcu da raskine ugovor, bez priznanja istog prava potroša-ču. Postavlja se pitanje: Kako rešiti koliziju između ova dva člana? Odgovor se može dobiti tek kada se analizira pravo na raskid ugovora od strane osiguravača nakon

nastanka osiguranog slučaja. Da li je ovo pravo diskre-ciono i ekskluzivno?

O tome da li je određeno pravo diskreciono posto-je dve teorije. Prema prvoj, pravo je diskreciono kada ne podleže sudskoj kontroli zloupotrebe. Iz dostupne francuske sudske prakse proizlazi da „pravo na raskid nakon nastanka osiguranog slučaja nije podvrgnuto is-punjenju ni jednog drugog uslova, osim nastanka osi-guranog slučaja koji aktivira odgovornost osiguravača” (Kullmann, 2000, 1036). Čitanje sudskih presuda odaje utisak da pravo na raskid ugovora o osiguranju nakon nastanka osiguranog slučaja, izvršeno u skladu sa za-konom, ima apsolutni ili diskrecioni karakter. Prema drugoj koncepciji, pravo je diskreciono kada njegovo vršenje ne mora biti obrazloženo. Sledeći ovu koncepci-ju, pravo osiguravača na raskid ugovora nakon nastan-ka osiguranog slučaja je diskreciono, jer osiguravač vrši pravo predviđeno ugovorom i ne mora da iznosi razlo-ge za to (Lambert-Faivre, Leveneur, 2011, 397; Chagny, Perdrix, 2009, 219). Nastanak osiguranog slučaja je, da-kle, uslov za raskid, a ne obrazloženje odluke o raskidu. Prema stavu Kasacionog suda, osiguravač nije dužan da obrazloži razloge raskida u izjavi o raskidu; „zakon ne nameće osiguravaču obavezu da u obaveštenje o ra-skidu unese i određene napomene.”14 Izgleda da iz obe koncepcije diskrecionog prava proizlazi da je pravo osi-guravača na raskid ugovora nakon nastanka osiguranog slučaja diskreciono. Ostaje da utvrdimo da li je ovo pra-vo isključivo pravo osiguravača.

Pravo osiguravača da raskine ugovor nakon na-stanka osiguranog slučaja je ekskluzivno, jer isto pravo nema osiguranik. Suštinu ne menja podatak da osigu-ranik ima pravo da raskine sve druge ugovore zaklju-čene sa istim osiguravačem, kao reakcija na njegovo vršenje prava na jednostrani raskid. Nije u pitanju isto pravo osiguranika. Njime se osiguranik ne stavlja u isti položaj kao osiguravač i ne priznaje mu se identično pravo. Osiguranik može vršiti pravo na raskid samo ako osiguravač izvrši pravo na raskid prvog ugovora nakon nastanka osiguranog slučaja. Pravo osiguranika je tako uslovljeno vršenjem diskrecionog prava osiguravača, tj. nije slobodno (Alkahalfan, 2012, 313). Osim toga, ono se ne odnosi na ugovor o osiguranju koji je osiguravač raskinuo nakon nastanka osiguranog slučaja, već na druge ugovore zaključene sa istim osiguravačem. Ono pretpostavlja postojanje više ugovora kod istog osigu-ravača. Međutim, u praksi se osiguranik najčešće za-dovoljava zaključenjem samo jednog ugovora sa istim osiguravačem. U tom slučaju, on nema na raspolaganju identično pravo kao osiguravač nakon nastanka osigu-ranog slučaja.

14 Cass. Civ. 1re, 8 avril 1946.


2/2014

50 Iz analize uslova elemenata i uslova primene klauzule o raskidu nakon nastanka osiguranog slučaja proizlazi da je njome priznato diskreciono i ekskluzivno pravo osi-guravaču, što omogućava da se u odnosu na nju primeni neoboriva pretpostavka da ima nepravični karakter.

Klauzula o raskidu ugovora o osiguranju nakon na-stanka osiguranog slučaja može biti punovažna ako se osiguravač obaveže da opravda raskid (iznese razloge za to) ili ako se isto pravo prizna i osiguraniku (Alka-halfan, 2012, 316). Čini nam se da je drugi način sigu-ran put harmonizacije sa rešenjima iz ZZP i Principima evropskog ugovornog prava osiguranja, u kojima stoji: „klauzula koja predviđa mogućnost raskida ugovora nakon nastanka osiguranog slučaja proizvodi dejstvo samo ako garantuje ovo pravo obema stranama” (Prin-cipi, čl. 2: 604).

Priznanjem bilateralnog karaktera prava na raskid nakon nastanka osiguranog slučaja obezbeđuje se ravno-pravnost osiguravača i osiguranika. Pritom, svesni smo da je interes za priznanjem ovog prava osiguranika čisto hipotetički. Njemu ne ide u prilog da se, nakon nastanka osiguranog slučaja, od čijih posledica je želeo da obezbe-di zaštitu, poziva na vršenje prava na raskid ugovora.15

5.2. Klauzula o gubitku prava zbog zakasnele prijave osiguranog slučaja

Sledeća problematična odredba francuskog ZOO je ona o gubitku prava zbog zakasnele prijave osiguranog slučaja. Da li je ona u koliziji sa odredbom ZZP, tj. sa klauzulama sa sive liste? Prema ZOO, klauzula o gu-bitku prava zbog zakasnele prijave osiguranog slučaja može biti istaknuta protiv osiguranika ako osiguravač dokaže da mu je zakašnjenje izazvalo štetu. Da bi osi-guravač mogao da se koristi pravom na raskid u ovom slučaju treba da budu ispunjena dva uslova – da postoji ugovorna klauzula koja predviđa to pravo i da osigura-vač dokaže da mu je zakašnjenje izazvalo štetu. S druge strane, na sivoj listi se nalazi klauzula koja pretpostav-lja nepravičnom klauzulu koja ima za posledicu ili cilj „nametanje potrošaču koji nije ispunio svoje obaveze naknade štete koja je očigledno neproporcionalna.”

Čini se da je klauzula o gubitku prava zbog zakasne-le prijave osiguranog slučaja uneta u ugovor koji nije u direktnoj vezi sa profesionalnom aktivnošću osigu-ranika nepravična u smislu ZZP, ako lišava osiguranika naknade iz osiguranja, iako šteta koju trpi osiguravač zbog zakasnele prijave osiguranog slučaja može biti manja. Takva klauzula nameće osiguraniku naknadu koja je očigledno nesrazmerna (Alkahalfan, 2012, 318).

15 I pored toga, autori Principa se zalažu za uvođenje ovog prava osiguranika, jer je jednostrano pravo osiguravača na raskid nakon nastanka osiguranog slučaja protivno „ugovornoj pravdi, obavezujućoj snazi ugovora, kao i poverenju u ugovorni odnos.”

6. ZAKLJUČAK

U Prednacrt Građanskog zakonika Srbije treba uneti član kojim se defi nišu i sankcionišu nepravične klauzu-le u ugovoru o osiguranju. Takva odredba bi omogućila svakoj slabijoj strani ugovora o osiguranju (ugovaraču osiguranja, osiguraniku i korisniku prava) da bude za-štićena od nepravičnih klauzula koje je u ugovor unela jača strana (osiguravač). Ovakvo zakonsko opredeljenje donelo bi dva pozitivna efekta. Unošenje nepravičnih klauzula u ZOO predstavljalo bi korak dalje u pružanju zaštite osiguranicima, bez uzimanja u obzir njihovog svojstva kao potrošača ili profesionalca. Što je još zna-čajnije, pravo osiguranja ne treba da zavisi od drugih zakona u materiji zaštite od nepravičnih klauzula. Sma-tramo da pomenuti član treba da glasi:

„Nepravična je klauzula koja stvara značajnu ne-ravnotežu između prava i obaveza ugovornih strana na štetu ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika prava.

Nepravični karakter klauzule ceni se uzimanjem u obzir prirode ugovora, kao i svih ostalih ugovornih odredbi.

Nepravična klauzula može biti revidirana ili ukinuta na zahtev osiguranika na čiju štetu je ugovorena.”

U prvom stavu je sadržana defi nicija nepravičnih klauzula, koja se zasniva na opšteprihvaćenom kriteri-jumu „značajne neravnoteže između ugovornih prava i obaveza na štetu ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika prava.” Posebno značajnim smatramo pro-širenje zaštite na svakog ugovarača osiguranja, osigu-ranika i korisnika prava. To je u skladu sa Principima Evropskog ugovornog prava osiguranja i prirodom ugovora o osiguranju, koji uključuje ugovorne strane nejednake ekonomske snage i nejednake upućenosti u mehanizam i tehniku osiguranja.

Što se tiče elemenata na osnovu kojih se ceni ne-pravični karakter, oni su nešto drugačiji od Principa. Prvo, ne pominje se princip dobre vere. Drugo, odsu-stvo individualnih pregovora nije uslov nepravičnog karaktera. Ugovor o osiguranju često sadrži standardne klauzule o kojima se ne pregovara i kriterijum neprego-varanja je ispunjen za većinu njegovih klauzula. S druge strane, čak i klauzula o kojoj se pregovaralo u trenutku zaključenja ugovora može biti nepravična u trenutku izvršenja ugovora.

Sankcija za nepravične klauzule ostavljena je na volju ugovaraču na čiju štetu je ugovorena. On ima pravo izbo-ra između revizije i ukidanja. Osiguranik samo izuzetno ima interes da zahteva ukidanje klauzule (ako ekstremno šteti njegovim interesima). On se najčešće odlučuje za iz-menu klauzule i održavanje ugovora na snazi.

NATAŠA PЕTROVIĆ TOMIĆ

2/2014

51

Unfair clauses and Principles of European Insurance Contract Law

Pritom, autor se ne zalaže za unošenje isključenih klauzula u pojam nepravičnih klauzula (za razliku od Direktive 93/13 i većine pozitivnih zakonodavstava). Ovo zbog bojazni da će njihovo postojanje značajno

umanjiti zaštitu osiguranika od nepravičnih klauzula. Zaštita od nepravičnih klauzula mora da se odnosi na sve ugovorne odredbe ugovora o osiguranju, a ne samo na sekundarne i akcesorne klauzule.

Natasa PETROVIC TOMIC, PhD Assistant Professor, Faculty of Law University of Belgrade

Unfair clauses and Principles of European Insurance Contract LawUDC: 366+368:347. 7(4-672EU) Professional Paper

SUMMARY

Provisions of Principles of European Insurance Contract Law regarding the unfair clauses are analyzed in the paper. Th e author has come from the importance of defi nition of unfair clause to the raising of standards of protection of insured as weaker party to the contract of insurance. Th e central part of the work is devoted to the analysis of unfair clause form the point of view of Principles as well as to the diff erences between the concept of Principles and concept of Directive on unfair contract terms in contracts concluded with consumers. French law is stressed as an example of inconsistency between consumer law and insurance contract law. Th ere are two clauses of insurance contract: clause of resolution of contract aft er the realization of risk insured and clause of loss of protection because of late declaration of risk insured. Th e author proposes the introduction of article on unfair clauses in insurance contracts into the preliminary draft of Serbian Civil Code.

Key words: Principles of Insurance Contract Law, unfair clauses, consumer protection, protection of weaker party


Alkhalfan, I. (2012). La protection contre les clauses abusives du contrat d’assurance, Université Montpellier I: Montpellier.

Belanić, L. (2010). Harmonizacija prava osiguranja u Evropskoj uniji s osvrtom na ugovorno pravo osiguranja, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 3, 1335–1368.

Chagny, M. , Perdrix, L. (2009). Droit des assurances, LGDJ: Paris.

Coteur, J. P. Un intrument optionnel pour le contrat d’assurance: le point de vue des consommateurs, dostupno na: www. europarl. europa. eu. , 1. 12. 2013.

Directive concernant clauses abusives dans les contrats conclus avec les consommateurs (engl. Council Directive 93/13 of 5 April 1993 on unfair terms in consumer contracts, Offi cial Journal, L 095).

Draft Common Frame of Reference, Chapter III, Section IX, Insurance Contract, dostupno na: www. restatement. info. 1. 12. 2013.

Dreher, M. (2013). Versicherungsaufsichtsrecht und Verbraucherschutz im Solvency-II-und EIOPA-System, Versicherungsrecht, Heft 10, 410.

Hammoud, M. (2012). La protection du consommateur des services bancaires et des services d’assurance, Th èse de doctorat, Université Panthéon-Assas, Université libanaise: Paris.

Herre, J. , E. Hondius, E. , Alpa, G. Th e notions of consumer and professional and some related questions, dostupno na: www. europarl. europa. eu. 1. 12. 2013.

Lando, O. , Beale H. (1999). Principles of European Contract Laws, Parts I, II, Th e Commission of the European Contract Law: Brussels.

Lando, O. , Prüm, A. , Clive, E. , Zimmerman, R. (2002). Principles of European Contract Law, Part III (2002), Th e Commission of the European Contract Law: Brussels.

Lisanti, C. (2009). La polise des clauses abusives dans les principes du droit européen du contrat d’assurance, Les principes du droit européen du contrat d’assurance (séminaire), Revue Générale du Droit des Assurances, 3, 1012–1021.

Kullmann, J. (2000). La sanction d’une résiliation licite, Revue Générale du Droit des Assurance, No. 4, 1030-1036.

Lambert-Faivre, Y. , Leveneur, L. (2011). Droit des assurances, Dalloz: Paris.

Rokas, I. (2013). Principi evropskog ugovornog prava osiguranja kao napredan i uravnotežen sistem zaštite ugovarača osiguranja, Evropska revija za pravo osiguranja, 1, 32–36.

Šimac, S. (2007). Nevaljanost pojedinih odredbi općih uvjeta iz ugovora o kasko osiguranju motornog vozila, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Rijeci, 1, 2–19.

2/2014

52 PREDMET C-111/09Česká podnikatelská pojišt’ovna as,

Viena Insurance Groupvs

Michal Bilas

Presuda Evropskog suda od 20. maja 2010. godine

1. Uvodne napomene

Odluka Evropskog suda koja je predmet ovog pri-kaza neposredno se odnosi na tumačenje člana 24 i člana 26 Uredbe Saveta (EC) br. 44/2001 od 22. decem-bra 2000. godine o nadležnosti i priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i privrednim sporovima (Council Regulation (EC) No. 44/2001 of 22 December 2000, u daljem tekstu: Uredba).

Povod za pokretanje postupka pred Evropskim su-dom predstavljao je spor između društva za osiguranje Česká podnikatelská pojišt’ovna as, Viena Insurance Gro-up, sa sedištem u Republici Češkoj, i gospodina Mihala Bilasa, osiguranika sa prebivalištem u Republici Slovač-koj, u vezi sa plaćanjem premije osiguranja.

2. Pravni okvir

Odredbe koje uređuju pitanje nadležnosti u sporovi-ma koje se odnose na osiguranje sadržane su u Poglav-lju II, Odeljak 3 Uredbe, kao i članovi 8–14.

Član 8 Uredbe propisuje da će se u sporovima u pogledu osiguranja, nadležnost određivati na način propisan Odeljkom 3, bez obzira na to šta je propisa-no članom 4 i tačkom 5, člana 5 Uredbe. Član 12, stav 1 Uredbe propisuje da bez obzira na odredbu člana 11 stav 3 Uredbe, osiguravač može da pokrene spor samo pred sudom države članice Evropske unije u kojoj se nalazi prebivalište tuženog. Navedeno pravilo se pri-menjuje bez razlike u odnosu na to da li se u svojstvu tuženog pred sudom pojavljuje imalac polise osigura-nja, osiguranik ili korisnik osiguranja. Član 13 Ured-be propisuje da se može odstupiti od primene odred-bi propisanih Odeljkom 3 samo na osnovu ugovora koji je zaključen nakon otpočinjanja spora, odnosno u drugim slučajevima propisanim Uredbom. Član 22, Odeljka 6, Poglavlja II pomenute Uredbe uređuje pra-vila o „ekskluzivnoj nadležnosti.” Član 24 Uredbe, sa-držan u Odeljku 7, Poglavlja II pod nazivom „Promena nadležnosti” propisuje da se, bez obzira na odredbe o nadležnosti sadržane u drugim odredbama Uredbe, nadležnost suda države članice ustanovljava presudom

one države članice pred kojim tuženi pristupi po osno-vu podnete tužbe. Ovo pravilo se neće primenjivati u slučaju kada je tuženi pristupio po pozivu na ročište na kome je osporio nadležnost suda, niti se može primeni-ti u slučaju kada se nadležnost suda određuje u skladu sa pravilima o ekskluzivnoj nadležnosti, što je propisa-no članom 22 Uredbe.

Odeljak 8 Uredbe naslovljen je kao „Ispitivanje i po-tvrđivanje nadležnosti.” On sadrži članove 25 i 26 Ured-be. Član 25 propisuje da kada sud države članice reša-va o zahtevu koji se tiče pravne stvari u pogledu koje sud druge države članice ima ekskluzivnu nadležnost u skladu sa članom 22 Uredbe, tada je sud kome je pod-net zahtev dužan da donese odluku kojom se oglašava nenadležnim u predmetnoj pravnoj stvari. Član 26 stav 1 propisuje da u slučaju kada je tuženi, koji ima prebi-valište u jednoj državi članici, tužen pred sudom druge države članice pred koji ne pristupi po pozivu, tada će sud države članice pred kojim je tuženi tužen doneti odluku kojom se oglašava nenadležnim, osim u slučaju kada nadležnost tog suda proizilazi iz primene drugih odredbi Uredbe.

Član 35 pomenute Uredbe sadržan u Glavi III, pod nazivom „Priznanje i izvršenje sudskih odluka”, u Odeljku I koji nosi naziv „Priznanje”, propisuje sledeće:

„1. Oduka suda neće biti priznata u slučaju kada je ona u suprotnosti sa Odeljcima 3, 4, ili 6 Poglavlja II, niti u slučajevima na koje se primenjuje član 72.

. . . 1. U skladu sa odredbom stava 1 ovog člana, nadlež-

nost suda države članice porekla ne može se preispitiva-ti. Ispitivanje javnog poretka koji uređuje tačka 1, člana 34 Uredbe ne može se shodno primeniti na pravila koja uređuju pitanje nadležnosti suda.”

3. Predmet spora i pravna pitanja u odnosu na koja je zatraženo tumačenje Evropskog suda

Češko društvo za osiguranje „Česká podnikatelská pojišt’ovna as, Viena Insurance Group” je 14. aprila 2008. godine podnelo tužbu protiv gospodina Bilasa, državljanina Slovačke, pred sudom Republike Češke za-htevajući od suda da obaveže gospodina Bilasa na ispla-tu 1. 755 čeških kruna (CZK) na ime premije osiguranja po osnovu ugovora o osiguranju, koji je zaključen iz-među navedenih strana 30. maja 2002. godine. Tužbom je zahtevana i isplata pripadajuće zakonske kamate na utuženi iznos osnovnog duga.

Gospodin Bilas je primio tužbu preko Okružnog suda u Cheb-u povodom koje je bio dužan da se izjasni podnošenjem odgovora na tužbu. U odgovoru na tuž-bu, gospodin Bilas se upustio u osporavanje tužbenog

SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT PRACTICE OF THE EU MEMBER-STATES COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE

2/2014

53

Presuda Evropskog suda od 20. maja 2010. godine u predmetu C-111/09

zahteva, ulazeći u meritum spora, ali nije istakao prigo-vor nenadležnosti Okružnog suda u Cheb-u.

Međutim, u postupku ispitivanja nadležnosti po službenoj dužnosti, Okružni sud u Cheb-u je stao na stanovište da prema Uredbi proizlazi da, u slučaju kada nije istaknut prigovor nenadležnosti od strane učesnika u postupku, postupajući sud ne može da po službenoj dužnosti ispituje da li konkretan spor potpada pod nad-ležnost tog suda, budući da se u tom slučaju ne primen-ljuju članovi 25 i 26 Uredbe.

Okružni sud u Cheb-u je dalje rezonovao da u sluča-ju kada bi predmetni sud odlučivao o meritumu spora, s tim da prethodno ne postavi pitanje nadležnosti, ta-kva odluka ne bi mogla da bude priznata u smislu člana 35 Uredbe. Navedena odredba Uredbe zabranjuje pri-znanje sudske odluke u državi članici, pod uslovom da takvu odluku nije doneo sud koji je nadležan u smislu pravila koja sadrže Odeljci 3, 4 i 6 Poglavlja II Ured-be. Prema stanovištu Okružnog suda u Cheb-u, odluka ovog suda ne bi mogla da bude priznata u drugoj drža-vi, članici budući da bi predmetni sud odluku doneo u suprotnosti sa članom 12, stav 1 Uredbe.

Iz prethodno navedenih razloga, Okružni sud u Cheb-u nije bio siguran u to da li je njegovo tumačenje Uredbe ispravno, te samim tim i da li je stanovište koje je zauzeo utemeljeno. Postupajući češki sud je smatrao da on ili ima pravo da postavi pitanje svoje nadležnosti u skladu sa članom 26 Uredbe ili ima pravo da shodno primeni odredbu člana 24 Uredbe Saveta i da ustano-vi svoju nadležnost, iako član 8 Uredbe ne ustanovlja-va eksplicitino mogućnost shodne primene navedene odredbe.

Imajući u vidu navedenu argumentaciju, Okružni sud u Cheb-u je odlučio da zastane sa daljim vođenjem postupka sve dok Evropski sud pravde ne da odgova-rajuće tumačenje koje će obezbediti dalje vođenje po-stupka.

Evropskom sudu pravde su postavljena sledeća pi-tanja:

„1. Može li se član 26 Uredbe tumačiti na način da se njime ne daje ovlašćenje postupajućem sudu da po službenoj dužnosti ispituje svoju nadležnost u postup-ku koji uključuje element inostranosti u odnosu na tuženog, čak i u slučaju kada se na konkretan slučaj primenjuju pravila o ekskluzivnoj nadležnosti u smislu Odeljka 3, Poglavlja II Uredbe, a tužba kojom je započet postupak je podneta suprotno ovim pravilima?

2. Može li tuženi na osnovu činjenice da učestvuje u konkretnom sudskom postupku, da ustanovi među-narodnu nadležnost suda u smislu primene člana 24 Uredbe, čak i u slučaju kada bi u redovnim okolnostima takav postupak potpadao pod opšta pravila o ekskluziv-noj nadležnosti u smislu Odeljka 3, Poglavlja II Uredbe,

a tužba kojom je započet postupak je podneta suprotno ovim pravilima?

3. Ukoliko je odgovor na drugo pitanje negativan, može li okolnost da tuženi učestvuje u postupku pred sudom koji u redovnom toku stvari, u smislu tumačenja Uredbe, ne bi potpao pod nadležnost tog suda u prav-noj stvari koja se tiče osiguranja, tumačiti kao ugovor, odnosno sporazum oko nadležnosti u smislu člana 13, stav 1 Uredbe?”

4. Obrazloženje Suda

Drugim pitanjem, postupajući sud je suštinski zatra-žio odgovor na pitanje: Da li se član 24 Uredbe mora tumačiti tako da je postupajući sud nadležan u slučaju kada tuženi pristupi ročištu, s tim da ne istakne prigo-vor nenadležnosti konkretnog suda, čak i u slučaju kada ovo nije u skladu sa pravilima sadržanim u Odeljku 3, Poglavlja II Uredbe?

Ovo pitanje je posebno značajno u slučajevima na koja se primenjuju pravila koja uređuju posebnu nad-ležnost, kao što su pravila sadržana u Odeljku 3, Po-glavlja II Uredbe u pravnim stvarima koja se tiču osigu-ranja, a u kojima pristupanje tuženog pred postupajući sud bez isticanja prigovora nenadležnosti suda, dovodi do prećutnog priznanja nadležnosti suda, ali i do odla-ganja vođenja postupka.

S tim u vezi, analiza mora započeti od prve rečeni-ce člana 24 Uredbe koja propisuje opšte pravilo o usta-novljavanju nadležnosti koje počiva na postulatu da se nadležnost suda ustanovljava na osnovu pristupanja tuženog pred konkretan postupajući sud, u svim sud-skim sporovima gde se nadležnost suda ne ustanovljava u skladu sa drugim normama propisanim Uredbom. Ovo pravilo se, takođe, primenjuje i u slučajevima kada je nadležnost suda ustanovljena protivno drugim pro-pisanim normama i podrazumeva da se pristupanje tuženog može smatrati prećutnim prihvatanjem usta-novljene nadležnosti suda, a tako i odlaganjem vođenja postupka pred postupajućim sudom.

Druga rečenica člana 24 Uredbe propisuje izuzetke od opšteg pravila. Ona propisuje da nema prećutnog prihvatanja ustanovljene nadležnosti suda kada tuženi istakne prigovor nenadležnosti suda, ističući na taj na-čin jasno i nedvosmisleno da ne želi da prihvati nadlež-nost konkretnog suda, ili u slučaju kada je pravna stvar koja je predmet konkretnog spora takva da se u odno-su na konkretno pravno pitanje primenjuju pravila o ekskluzivnoj nadležnosti. Druga rečenica pomenutog člana 24 propisuje pravilo kojim se ograničava domašaj primene opšteg pravila. Prema stanovištu Vlada Repu-blike Češke, Nemačke i Slovačke, kao i prema stanoviš-

2/2014

54 tvu Komisije Evropske zajednice, druga rečenica člana 24, mora se tretirati kao izuzetak od opšteg pravila i shodno tome i tumačiti.

U skladu sa sudskom praksom koja se odnosi na tumačenje i primenu člana 18 Konvencije od 27. sep-tembra 1968. godine o nadležnosti i izvršenju sudskih odluka u građanskim i privrednim sporovima (Conven-tion of 27 September 1968 on Jurisdiction and the Enfor-cement of Judgments in Civil and Commercial Matters), na odredbe koje su po svojoj suštini identične članu 24 Uredbe, u slučajevima koji se ne mogu eksplicitno pod-vesti pod izuzetke koje propisuje druga rečenica pome-nutog člana 18 Konvencije, primenjuje se opšte pravilo o prećutnom ustanovljavanju nadležnosti. U slučajevi-ma u kojima su ugovorne strane postigle sporazum o nadležnosti, Evropski sud je stao na stanovište da niti opšte pravilo, niti ciljevi donošenja pomenute Konven-cije, ne mogu dati osnova za tumačenje prema kome su ugovorne strane onemogućene da svoj spor iznesu pred sud koji nije sud u vezi sa čijom nadležnošću su ugovor-ne strane postigle sporazum, u vezi sa kojim pitanjem se Sud već izjašnjavao u sporovima C-150/80 Elefanten Schuh1 i C-48/84 Spitzley.2

Budući da pravila o nadležnosti sadržana u Odelj-ku 3, Poglavlja II Uredbe nisu pravila o ekskluzivnoj nadležnosti, sud pred kojim je započet postupak, i kada pravila nisu u celosti ispoštovana, mora da se oglasi nadležnim i da nastavi sa vođenjem postupka u svakom slučaju kada tuženi pristupi pred postupajući sud, a da pri tom ne istakne prigovor nenadležnosti suda.

U svom zahtevu za davanjem tumačenja, Okružni sud u Cheb-u traži tumačenje Evropskog suda u vezi sa pitanjem da li će priznanje nadležnosti ovog suda u skla-du sa članom 24 Uredbe, u situaciji u kojoj pravila Odelj-ka 3, Poglavlja II Uredbe nisu ispoštovana, uticati na to da odluka ovog suda možda neće biti priznata u skladu sa članom 35, stav 1 Uredbe. Član 35 Uredbe propisuje da je osnov za odbijanje priznanja strane sudske odluke koli-zija sa odredbom koja uređuje posebnu nadležnost suda, u konkretnom slučaju u vezi sa pravnim stvarima koja se tiču osiguranja, pri čemu su posebna pravila o nadležno-sti suda u konkretnim pitanjima doneta iz razloga da bi se njima obezbedila bolja pravna zaštita slabije strane u određenom pravnom odnosu.

Navedena odredba tiče se nepriznavanja sudske odluke koju je doneo nenadležan sud. Argumentum a contrario, ova odredba se ne može primeniti na slučaj kada je sudsku odluku doneo sud koji je bio nadležan za vođenje konkretnog postupka. Isto pravilo se prime-njuje i na slučaj kada je, između ostalog, odluku doneo

1 C-150/80 Elefanten Schuh [1981] ECR 1671, para 10. 2 C-48/84 Spitzley [1985] ECR 787, para 24 i 25.

sud čija je nadležnost, suprotno pravilu koje uređuje posebnu nadležnost suda u konkretnoj pravnoj stva-ri, bila ustanovljena započinjanjem sudskog postupka pristupanjem tuženog sudu, uz odsustvo isticanja pri-govora nenadležnosti postupajućeg suda. Takav sud se, shodno odredbi člana 24 Uredbe, ima smatrati nadlež-nim sudom u konkretnoj pravnoj stvari. Stoga ni član 35 Uredbe ne predstavlja smetnju za priznanje sudske odluke koju je doneo sud koji je na ovakav način usta-novio svoju nadležnost.

Iako je cilj, koji se želeo postići normama sadrža-nim u Odeljcima 3–5 Poglavlja II Uredbe, obezbeđi-vanje bolje pravne zaštite slabijoj strani u određenom pravnom odnosu, o čemu se Sud ranije izjašnjavao u slučaju C-463/06 FBTO Schadeverzekeringen3, nadlež-nost suda koja je propisana pomenutim odredbama ne može se nametnuti učesniku u sudskom sporu. Ukoli-ko učesnik u postupku odluči da želi da uzme učešća u konkretnom sudskom postupku, Uredba mu ostavlja slobodu da izabere da li želi da pristupi sudu kome je podneta tužba, kao i da li želi da pred tim sudom ista-kne prigovor nenadležnosti, odnosno da iznese svoj odgovor na tužbu izjašnjavajući se o meritumu spora.

Vlade Češke i Slovačke su u vezi sa predmetom kon-kretnog spora isticale da tuženi, kao slabija strana u ugovornom odnosu sa osiguravačem, mora imati pri-liku da u potpunosti razume posledice iznošenja svoje odbrane u pogledu merituma spora pred postupajućim sudom. Prema gledištu pomenutih vlada, postupajući sud bi u cilju zaštite interesa slabije strane trebalo da ispita da li je namera te strane da ustanovi nadležnost postupajućeg suda ozbiljna i zasnovana na razumnoj i svojom voljom donetoj odluci kojom se nadležnost po-stupajućeg suda i ustanovljava.

Ovakva obaveza se ne može nametnuti na drugači-ji način, osim unošenjem eksplicitne norme u Uredbu kojom bi se takva obaveza ustanovila. Međutim, bez obzira na ovakav pristup, sud koji je ustanovio nadlež-nost, imajući u vidu odredbe sadržane u Odeljcima 3–5, Poglavlja II Uredbe, kojima se obezbeđuje jača pravna zaštita slabijoj strani u određenom ugovornom odnosu, uvek ima pravo da se uveri da li je tuženi u potpunosti svestan pravnih posledica pristupanja pred postupajući sud i ustanovljavanja nadležnosti konkretnog postupa-jućeg suda.

Iz svega navedenog, izvodi se zaključak da je odgo-vor na drugo pitanje da se član 24 Uredbe ima tumačiti tako da se sud koji je započeo postupak, čak i u slučaju kada ovo nije bilo u skladu sa odredbama sadržanim u Odeljku 3, Poglavlja II Uredbe, mora oglasiti nad-ležnim za vođenje konkretnog sudskog spora u situa-

3 C-463/06 FBTO Schadeverzekeringen[2007] ECR I-11321, para 28.


2/2014

55 cijama kada tuženi pristupi pred postupajući sud i ne istakne prigovor nenadležnosti, budući da samo pristu-panje sudu bez preduzimanja aktivne radnje u pogledu potencijalnog osporavanja nadležnosti, u suštini znači prećutno priznavanje nadležnosti konkretnog postupa-jućeg suda.

Uzimajući u obzir da je Evorpski sud dao pozitivan odgovor na drugo postavljeno pitanje, nije bilo potrebe da se izjašnjava o trećem postavljenom pitanju. Dava-nje odgovora na treće pitanje bilo bi potrebno samo u slučaju da je Evropski sud na drugo postavljeno pitanje negativno odgovorio.

Budući da je odgovor Evropskog suda na drugo po-stavljeno pitanje pozitivan, odnosno da bi postupajući sud bio dužan da se oglasi nadležnim i nastavi da vodi pred njim započet sudski postupak, to bi odgovor na prvo postavljeno pitanje, u vezi sa tumačenjem člana 26, bio bez značaja.

5. Odluka Evropskog suda

Član 24 Uredbe ima se tumačiti tako da se sud koji je započeo postupak, čak i u slučaju kada ovo nije bilo u

skladu sa odredbama sadržanim u Odeljku 3, Poglavlja II Uredbe, mora oglasiti nadležnim za vođenje konkret-nog sudskog spora u situacijama kada tuženi pristupi pred postupajući sud i ne istakne prigovor nenadležno-sti, budući da samo pristupanje sudu, bez preduzimanja aktivne radnje u pogledu potencijalnog osporavanja nadležnosti, u suštini, znači prećutno priznavanje nad-ležnosti konkretnog suda.


Convention of 27 September 1968 on Jurisdiction and the Enforcement of Judgments in Civil and Commercial Matters, Offi cial Journal 1978, L 304.

Council Regulation (EC) No. 44/2001 of 22 December 2000 on jurisdiction and recognition and enforcement of judgments in civil and commercial matters, Offi cial Journal, L 12/1.

Prevela i priredila za prikaz:mr Jelena Gazivoda, advokat,e-mail: jelena. gazivoda@jpm. rs


2/2014

56

ODGOVORNOST ZA PREVREMENI RASKID UGOVORA – PRODUŽENJE NA DESET

GODINA?

Na dnevnom redu nemačkog zakonodavca nalazi se paket izmena u vezi sa odgovornošću za raskidanje ugovora o osiguranju. Za klijente bi to značilo, uglav-nom, pozitivan pomak, ali za posrednike u osiguranju predviđaju se loše, odnosno fatalne posledice. Naime, broj posrednika u osiguranju opada, istina za jedan procenat u martu ove godine (upisanih posrednika u registar u Nemačkoj sada ima 244.317) u odnosu na isti period prethodne godine. To je trend koji traje već tri godine. Takvi signali ukazuju da na ovu pojavu u osi-guranju treba obratiti veću pažnju. Kretanja u sektoru osiguranja se razlikuju i po kategoriji posrednika, a si-tuacija je povoljnija za one kojima za rad nije potrebna dozvola, čiji broj raste na štetu drugih.

Mere koje se u vidu zakonskih izmena pripremaju pogodovaće nastavku ovakvog trenda. Naime, Savezno ministarstvo za fi nansije Nemačke planira izmene uče-šća osiguranika u tzv. prikrivenim rezervama (rezerve koje se formiraju iz razlike tržišne i knjigovodstvene vrednosti sredstava) u isplati otkupne vrednosti ugo-vora o osiguranju, a što je u vezi sa smanjenjem po-sredničkih provizija. Planirano je i produženje perioda odgovornosti za raskid ugovora, što posrednika stavlja u situaciju da prilikom prevremenog raskida ugovora

mora da vraća proviziju koju zaradi za zaključenje ugo-vora.

U Nemačkoj postoji institucija koja zastupa intere-se ugovarača koji prevremeno raskidaju ugovor, a koja se, ipak, zalaže da ostane period od pet godina u kom periodu bi posrednik imao obavezu da vrati odgovara-juću proviziju. Ovaj deo je utvrđen i izmenama Zakona o nadzoru osiguranja od 1. aprila 2012. godine. Nove zakonske izmene predviđaju period od, čak, deset godi-na. Problem je u tome što posrednici imaju veoma pro-menjiva primanja i time im i poreski izdaci često teško padaju. Provizije za zaključenje ugovora, dakle poreska osnovica, mogu biti u jednom periodu visoke, a zah-tevi za raskid ugovora i povraćaj provizija mogu da se nastanu upravo u godini slabih zarada. Sledeći primeri prikazuju, radi jednostavnosti, samo porez na prihod koji igra najveću ulogu.

U prvom slučaju, posrednik u prvoj godini zaradi oko 50.000 evra. Zaključenje jednog životnog osigu-ranja na veću osiguranu sumu doneće mu proviziju od 10.000 evra, što povećava i poresku obavezu za 4. 411 evra (bez drugih zakonski propisanih opterećenja). Po-srednik se u prvoj godini raduje iznosu od 5.589 evra, međutim, ako se ugovor posle jedne godine raskine, a obaveza za prevremeni raskid traje deset godina, mo-raće da vrati 9.000 evra. Ako u godini raskida ugovo-ra ima niska primanja, i ostvari zaradu od, na primer, 25.000 evra, uštedeće na porezu samo 2.581 evro. Dru-gim rečima, posrednik je u godini raskida opterećen

OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS

Primer br. 1 U EUR

God. Prihodi Porez Provizija Prihod + provizija

Novo sta-nje poreza

Poreska razlika

Neto po odbitku poreza u godini1 2

1 50.000,00 13.483,00 10.000,00 60.000,00 17.894,00 4.411,00 5.589,00 5.589,002 25.000,00 4.261,00 –9.000,00 16.000,00 1.680,00 –2.581,00 –6.419,00 –5.685,003 25.000,00 4.261,00 –8.000,00 17.000,00 1.946,00 –2.415,00 –830,00 –96,00

Primer br. 2 U EUR

God. Prihodi Porez Provizija Prihod + provizija

Novo stanje poreza

Poreska razlika

Neto po odbitku poreza u godini

1 21 80.000,00 26.756,00 10.000,00 90.000,00 31.187,00 4.431,00 5.569,00 5.569,002 40.000,00 9.432,00 –9.000,00 31.000,00 6.199,00 –3.233,00 –5.767,00 –5.107,003 40.000,00 9.432,00 –8.000,00 32.000,00 6.539,00 –2.893,00 –198,00 462,00

Izvor: Savezno ministarstvo za fi nansije Nemačke, www. bmf-steuerrechner. de

2/2014

57 porezom od 6.419 evra. To znači da je za napore i posao oko nalaženja klijenta, usluge savetovanja, izbor proi-zvoda, prijem zahteva za osiguranje, uspešno održava-nje ugovora tokom cele godine, razne administrativne aktivnosti za svog klijenta i slično – ostvario gubitak od 830 evra. Posrednik koji ostvaruje bolju zaradu ima, istina, i bolji konačan rezultat, što se vidi iz drugog pri-mera.

Desetogodišnja odgovornost za raskid je razlog za razmišljanje, jer preteće visoke obaveze ugrožavaju egzistenciju posrednika. Ako takva regulativa ugleda svetlo dana, prirodna reakcija će biti uvođenje potpuno novog načina nagrađivanja posrednika osiguranja pu-tem tekućih isplata. Ipak, svi ovi pristupi, uopšte, sma-njuju motivaciju za nalaženje klijenata i sve aktivnosti koje treba unapred fi nansirati.

Iz svega navedenog je sasvim razumljivo da signali koji dolaze iz osiguranja ukazuju pre na odbijanje, nego prihvatanje paketa zakonskih izmena. Jedan od većih osiguravača, kompanija „Generali”, iskazao je nameru da će radije odustati od novog načina procene prikrive-nih rezervi, nego prihvatiti ovaj način isplate provizija.

Izvor: http://www. versicherungsmagazin. de/Aktuell/Nachrichten/195/21480/Bei-zehn-Jahren-Stornohaft ung-

zahlen-Vermittler-drauf. html, 7. 4. 2014.

TREBA KORIGOVATI PROPISE ZA PROCENU PRIKRIVENIH REZERVI

Stav Udruženja osiguravača Nemačke u pogledu isplate klijentima iz prikrivenih rezervi jeste da ih tre-ba korigovati „u interesu klijenata.” Tako kaže jedan od članova uprave ovog Udruženja, koje je u više gradova Nemačke proaktivno učestvovalo u razgovorima sa no-vinarima, a takva inicijativa je, sa aspekta nepovoljnog tretmana životnog osiguranja, u štampi poslednjih me-seci, i više nego razumljiva. U Frankfurtu na Majni su u razgovoru učestvovali pretežno novinari specijalizova-ni za oblast osiguranja. Udruženje smatra da rezerve za povraćaj premija moraju imati centralnu ulogu kako bi se u kriznim vremenima obezbedila stabilna isplata. Za razliku od drugih fi nansijskih proizvoda, u životnom osiguranju se prinosi planiraju unapred i na taj način klijenti za sve vreme trajanja ugovora ostvaruju stabil-no ukamaćivanje. Ukoliko i dalje kamate ostanu ova-ko niske, čak i na duži rok – „izdržaće se.” Osiguravači su razvili sisteme dugoročnog upravljanja sredstvima i poznaju teškoće. Cilmerova metoda i visoki troškovi životnog osiguranja u prvih pet godina osiguranja tre-balo bi da proizvedu niže troškove ako klijent zaključi ugovor na duži rok. U životnom osiguranju je u pro-

seku, tek posle četrnaest godina, iznos uplata jednak iznosu koji može da se isplati.

Izvor: http://www. versicherungsmagazin. de/Aktuell/Nachrichten/195/21478/GDV-Regelung-zu-

Bewertungsreserven-muessen-korrigiert-werden. html, 7. 4. 2014.

PENZIJSKO OSIGURANJE I FINANSIJSKA SIGURNOST PORODICE – GLAVNI MOTIVI

ZA ZAKLJUČENJE ŽIVOTNOG OSIGURANJA

U Austriji, državi koja istorijski važi za imperiju osi-guranja, još uvek postoji veliki kapacitet za zaključenje životnih osiguranja. Dok u zapadnoj Evropi prosečan udeo životnog osiguranja iznosi oko 4,5%, u Austriji je to manje od polovine – oko 2,1%.

Jedan od najvažnijih kriterijuma zaključenja ugovo-ra su garantovane usluge i sigurnost investicija. Privat-no životno osiguranje u Austriji je instrument od ele-mentarnog značaja kada se radi o sigurnosti i ličnom osiguranju. Anketa instituta „GfK-Austria” pokazuje da Austrijanci, u prvom redu, zaključuju životno osigura-nje zbog penzijskog zbrinjavanja radi primanja doži-votne rente (42%), fi nansijskog obezbeđenja porodice za slučaj smrti hranioca (29%) i formiranja kapitala za budućnost (28%). Više od polovine anketiranih smatra da su garantovane isplate glavni kriterijum za zaklju-čenje ugovora. Važan faktor zaključenja ugovora je si-gurnost investiranja sredstava od uplaćenih premija, što je odlučujuće za gotovo svaku drugu anketiranu osobu (46%). U klasičnom životnom osiguranju, ge-neralno, glavni motiv zaključenja ugovora je pravo na punu, ugovorenu osiguranu sumu, već posle uplate jed-ne jedine premije. Premije ne služe samo za formiranje kapitala, nego i za pokriće troškova za slučaj smrti. U slučaju doživljenja, osiguranik ima pravo da osiguranu sumu pretvori u doživotnu rentu bez obzira na trajanje života. Pritom, visina rente je, tek za 20% anketiranih, odlučujući faktor za zaključenje ugovora.

Trenutno u Austriji ima oko 9,8 miliona zaključenih ugovora o životnom osiguranju, među kojima najveći udeo imaju klasična životna osiguranja – oko 7 miliona, a ostali deo čine životna osiguranja vezana za investici-one fondove.

Aktuelne debate i realno stanje vezano za kamate Evropske centralne banke koje i dalje ostaju na niskom nivou unose nesigurnost među osiguranike, u smislu, da se na dugi rok neće moći ostvarivati prihod od ga-rantovanih kamata kao do sada. Austrijski osiguravači, ipak, smatraju da mogu da pruže odgovarajuće garan-cije, navodeći da je uprkos dužoj fazi niskih kamata, ukupno ukamaćivanje krajem 2013. godine bilo na ni-vou od 3,25%, što je znatno iznad kamate na štednju.

Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News

2/2014

58 Nijedna druga forma zbrinjavanja ne nudi takvu kom-binaciju sigurnosti prinosa i zaštite od rizika. Da bi ova sigurnost dobila i zakonski oslonac, Agencija za nadzor fi nansijskog tržišta Austrije je 2013. godine odredila obavezu formiranja dodatnih rezervi za kamatu, kako bi osiguravači, i za slučaj trajnije faze niskih kamata, mogli da izvršavaju garantovane obaveze. Za razliku od Nemačke, naknada gubitaka u Austriji ne ide na teret

klijenata u okviru njihovog udela u dobiti, već u celosti na teret osiguravača. Dodatne rezerve za isplatu garan-tovanih kamata u 2013. godini su smanjile dobit u bi-lansima osiguravača za oko 80 miliona evra.

Izvor: http://www. vvo. at/lebensversicherung-ein-system-mit-zukunft . html, 7. 4. 2014.

Izbor i prevod: Nela Bukorović,e-mail: nela. bukorovic@yahoo. de

Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News

2/2014

59

ODABRANE KNJIGE / SELECTED BOOKS

Peter Hilpold, Walter Steinmair, Nova evropska fi nansijska arhitektura (Neue europäische

Finanzarchitektur), Springer Verlag Berlin, 2014, ISBN 978-3-642-37867-6, strana XII i 269, 92,51 €

Ovo izdanje predstavlja prvi celovit prikaz evrop-ske fi nansijske strukture, prikazujući ovu komplek-snu temu na vrlo razumljiv način. Autor je pošao od aktuelnog značaja i ekonomske važnosti teme. Svetska ekonomska kriza je stvorila veliku potrebu za preduzi-manjem korenitih mera u Evropskoj ekonomskoj i mo-netarnoj uniji. Do tada je monetarnu uniju podržavala loše koordinirana ekonomska politika, a sagledavanjem efekata krize stvorena je jaka volja za uvođenjem pro-mišljenije ekonomske politike. Evropska ekonomska i monetarna unija je, od izbijanja svetske ekonomske krize, pokazala veći stepen integracijske sposobnosti. Sa jedne strane se od država članica traži veći stepen discipline u raspolaganju budžetom, a sa druge strane ima više uzajamne solidarnosti. U ovoj knjizi su poznati fi nansijski eksperti Evrope dali svoja stručna mišljenja o Evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji i ukazali na dalji razvoj njene fi nansijske strukture. U radu se ana-lizira sudska praksa Evropskog suda pravde i Saveznog ustavnog suda Nemačke. Takođe, analizira se „paket” fi skalnih propisa, zatim tzv. „Šestostruki” paket mera EU za efi kasnije zajedničko ekonomsko upravljanje sa-stavljen od šest izveštaja i ESM (Mehanizam evropske stabilnosti). Analiza se vrši iz perspektive evropskog, međunarodnog i ustavnog prava, uz uvažavanje princi-pa ekonomskih i političkih nauka.

Lotar Jeger, Zakon o pravima pacijenata – (Patientenrechtegesetz), 2013, Springer Verlag

Versicherungswirtschaft Karlsruhe, ISBN 978-3-89952-749-0, cena 39,00 €

Predstavljena knjiga daje komentar Zakona o pravi-ma pacijenata u Nemačkoj koji je na snagu stupio 26. februara 2013. godine. Ovaj Zakon uređuje ugovorna prava pacijenata i obaveze lekara i donosi nova zakon-ska rešenja u oblasti pružanja lekarskih usluga. Do sada su se prava pacijenata, uglavnom, rešavala na osnovu sudske prakse i pacijentima su bila potpuno nejasna, te je namera ovog Zakona i bila prvenstveno da omogu-ći potrebnu preglednost i jasnoću. Pacijenti će na ovaj način steći jasniju sliku o pravima koja imaju u odno-

su na lekara koji ih leči i zahtevima koje i sami mogu da istaknu. Lekarima su ovim zakonom propisane veće obaveze, u smislu obavezne dokumentacije, koja bezu-slovno služi kao dokaz o obavljenom poslu i pruženoj usluzi. Autor, koji je gotovo tri decenije član uređivač-kog odbora časopisa „Pravo osiguranja” ove izdavačke kuće, prikazanim komentarima pruža vrlo vredan ma-terijal za rad advokatima, sudijama, lekarima i struč-nim udruženjima navedenih profesija i bolju efi kasnost udruženja za zaštitu pacijenata.

ODABRANI ČLANCI / SELECTED ARTICLES

EIOPA – IZLAZAK IZ EVROPSKOG OKVIRA I PRAKTIČNE POSLEDICE

EIOPA je institucija formirana 1. januara 2011.

na nivou Evropske unije sa zadatkom vršenja nadzo-ra u oblasti osiguranja i penzija. Osnivanje ovog tela, kao dela novog sistema fi nansijskog nadzora u EU, predstavljalo je reakciju na posledice fi nansijske krize 2007/2008. godine. U predstavljenom članku razmatra-ju se pitanja poslovanja EIOPA, u smislu njene uskla-đenosti sa zakonodavstvom EU i država članica, kao i pitanja dometa njenih ovlašćenja ograničenih sudskom praksom Evropskog suda pravde i principima ustavnog prava i prava EU. U članku se rasvetljavaju razlozi koji su od osnivanja EIOPA na dalje doveli do poteza koji su bili protumačeni kao pogrešni.

Izvor: http://link. springer. com/article/10. 1007/s12297-013-0257-z, 5. 4. 2014.

PENZIJSKI SISITEM AUSTRIJE ZAHTEVA HITNE REFORME

Na osnovu ankete koju je sprovela osiguravajuća kuća „Allianz”, izrađena je studija o uspešnosti pen-zijskog sistema Austrije. Rezultati ankete su mereni na bazi indeksa održivosti penzijskih sistema (Pensions Sustainability Index – PSI), iz kojih proizlazi da je Au-strija, u okviru, od 50 država, tek na 27. mestu.

Države koje su svoje penzijske sisteme ranije refor-misale bolje su pozicionirane na rang listi. Najbolje je pozicionirana Australija, kao što je to bila i 2011. go-dine. Za njom slede Švedska i Novi Zeland. Na posled-

BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHY

2/2014

60 njem, 50-om mestu je Tajland, posle Slovenije, Indije, Japana i Brazila. Austrija je u Evropi jedina država (sa izuzetkom država bivšeg Varšavskog pakta) u kojoj je prosečna godina starosti u kojoj se stiče pravo na penzi-ju ispod 60 godina, odnosno 58,6 godina. Globalno po-smatrano, 14,1% društvenog bruto proizvoda Austrije odlazi u tzv. prvi stub penzijskog sistema, odnosno na državne penzije, što je stavlja na treće mesto u odnosu na ostale zemlje. Ipak, prosečna penzija iznosi 48% pri-manja, što je pak stavlja tek na dvadeseto mesto. Gene-ralni direktor kompanije „Allianz”, Volfram Litih, kaže da iz rezultata jasno proizlazi da je reforma penzijskog sistema u Austriji neophodna. Reforma je realno izvo-diva jedino u kombinaciji državnih penzija i privatnih penzija. Prema njegovim rečima, državna penzija, isti-na, pruža još relativno dobru osnovnu penziju, ali pro-duženje očekivanog životnog veka i zaduženja države će bez sumnje dovesti do ograničenja u prvom stubu. Fleksibilna i dodatna briga za slučaj radne nesposobno-sti, smrti hranioca porodice, za starost, za negu, moraju se rešavati u privatnom aranžmanu.

Izvor: http://www. asscompact. at/article/allianz-studie-oesterreichs-pensionssystem-braucht-dringend-reformen/

studien/y/contentpool/55225, 7. 4. 2014.

DA LI SU KAMATE PRENISKE? EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA I POSLEDICE NA ŽIVOTNO

OSIGURANJE U NEMAČKOJ

Poznato je da se posle fi nansijske krize pribeglo sni-žavanju kamata na tržištu državnih obveznica Nemač-ke, SAD, Velike Britanije i dr. Niski prinosi su, među-tim, doneli probleme evropskoj industriji osiguranja, i to posebno životnom osiguranju. U ovom radu su pred-stavljena empirijska istraživanja čiji rezultati pokazuju strukturne nedostatke u pogledu dugoročnih kamata na kapital, potrošačkih cena i industrijskih proizvoda u Nemačkoj, a pritom se ističu i jasni signali da bi porast prinosa izazvao i porast infl acije.

Izvor: http://link. springer. com/article/10. 1007/s12297-

013-0256-0, 8. 4. 2014.

Izbor i prevod: Nela Bukoroviće-mail: nela. bukorovic@yahoo. de

Odabrani članci / Selected articles

2/2014

61

IV DEO

POGLAVLJE VII

DRUŠTVA ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE SA FINANSIJSKIM PROBLEMIMA ILI U

NESREĐENOJ SITUACIJI

Član 136. Utvrđivanje i obaveštavanje o slabljenju fi nansijskog stanja od strane društva za

osiguranje i društva za reosiguranjeDruštva za osiguranje i društva za reosiguranje us-

postavljaju postupke za utvrđivanje slabljenja fi nansij-skog stanja i odmah obaveštavaju nadzorne organe o nastupanju takvih uslova.

Član 137. Neispunjavanje odredbi vezanih za tehničke rezerve

U slučaju da društvo za osiguranje ili društvo za re-osiguranje ne primenjuje odredbe iz Poglavlja VI, Ode-ljak 2, nadzorni organi njegove matične države članice mogu da mu zabrane slobodno raspolaganje kapitalom nakon što o svojim namerama obaveste nadzorne orga-ne države članice-domaćina. Nadzorni organi matične države članice će označiti kapital koji će biti pokriven takvim merama.

Član 138. Neispunjavanje zahteva vezanih za

potreban kapital za obezbeđenje solventnosti1. Društva za osiguranje i društva za reosiguranje će

odmah obavestiti nadzorne organe čim primete da se više ne ispunjavaju zahtevi vezani za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti, ili kada postoji rizik njihovog neispunjavanja u naredna tri meseca.

2. U roku od dva meseca od kada je primećeno ne-ispunjavanje zahteva vezanih za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti, predmetno društvo za osi-

guranje, odnosno društvo za reosiguranje će podneti realan plan oporavka nadzornom organu na odobrenje.

3. Nadzorni organ će zahtevati da predmetno druš-tvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje preduzme neophodne mere kojima će, u roku od 6 meseci od kada je primećeno neispunjavanje zahteva vezanih za potrebni kapital za obezbeđenje solventno-sti, ponovno uspostaviti nivo prihvatljivih sopstvenih fondova koji pokriva potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti ili smanjiti profi l rizika kako bi se obezbe-dilo ispunjavanje zahteva vezanih za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti.

Nadzorni organi mogu, ukoliko je to primereno, da produže ovaj rok za tri meseca.

4. U slučaju izuzetnog pada na fi nansijskom tržištu, nadzorni organ može da produži rok utvrđen u drugom podstavu stava 3 za odgovarajući period, uzimajući u obzir sve relevantne faktore.

Predmetno društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje će, svaka tri meseca, podnositi izveštaj o napretku svom nadzornom organu u kome će navesti preduzete mere i ostvaren napredak u smislu ponovnog uspostavljanja nivoa prihvatljivih sopstvenih fondova koji pokriva potrebni kapital za obezbeđenje solven-tnosti ili smanjenja profi la rizika u cilju obezbeđivanja ispunjavanja zahteva vezanih za potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti. Produženje defi nisano u pr-vom podstavu biće ukinuto ukoliko izveštaj o napretku pokaže da nije bio ostvaren značajan napredak u smislu postizanja ponovnog uspostavljanja nivoa prihvatljivih sopstvenih fondova koji pokrivaju potreban kapital za obezbeđenje solventnosti ili smanjenja profi la rizika kojim se obezbeđuje ispunjavanje zahteva vezanih za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti od datu-ma kada je primećeno neispunjavanje zahteva vezanih za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti do da-tuma podnošenja izveštaja o napretku.

5. U izuzetnim okolnostima, kada nadzorni organ smatra da će se fi nansijska situacija predmetnog društva dalje pogoršavati, može da ograniči ili zabrani slobodno raspolaganje sredstvima tog društva. Taj nadzorni organ

DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS

Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 25. 11. 2009. godine o započinjanju

i obavljanju delatnosti osiguranja i reosiguranja (Solventnost II) (prerađeno)

2/2014

62 će obavestiti nadzorne organe države članice domaćina o svim merama koje je preduzeo. Ti organi će, na zahtev nadzornog organa matične države članice, preduzeti iste mere. Nadzorni organ matične države članice će označiti sredstva na koja će se te mere odnositi.

Član 139. Neispunjavanje zahteva u pogledu

minimalnog potrebnog kapitala1. Društva za osiguranje i društva za reosiguranje će

obavestiti nadzorni organ odmah kada primete da se više ne ispunjavaju zahtevi vezani za minimalni potreb-ni kapital ili kada postoji rizik njihovog neispunjavanja u naredna tri meseca.

2. U roku od mesec dana od kada primeti neispunja-vanje zahteva u pogledu minimalnog potrebnog kapita-la, predmetno društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje podneće na odobravanje nadzornom organu, svoj kratkoročan realan fi nansijski plan po kome će, u roku od tri meseca od kada je neispunjava-nje primećeno, oporaviti prihvatljive osnovne sopstve-ne fondove, najmanje do nivoa minimalnog potrebnog kapitala ili kroz smanjenje svog portfelja rizika, tako da se obezbedi zadovoljavanje zahteva u pogledu mini-malnog potrebnog kapitala.

3. Nadzorni organ matične države članice, takođe, može da ograniči ili zabrani slobodno raspolaganje sredstvima društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje. On će obavestiti nadzorne organe države članice domaćina shodno tome. Na zahtev nadzornog organa matične države članice, ti organi će preduzeti iste mere. Nadzorni organ matične države članice će označiti sredstva na koja se te mere odnose.

Član 140. Zabrana slobodnog raspolaganja sredstvima

koja se nalaze na teritoriji države članiceDržava članica će preduzeti neophodne mere tako

da bude u stanju, u skladu sa nacionalnim zakonima, da zabrani slobodno raspolaganje sredstvima koja se nalaze na njenoj teritoriji u slučajevima predviđenim članovima 137-139 i članu 144(2) na zahtev matične države članice društva, koja će označiti sredstva na koje se takve mere odnose.

Član 141. Ovlašćenja za nadzor u uslovima

pogoršanja fi nansijskog stanja Ne dovodeći u pitanje odredbe iz članova 138. i 139.,

ako solventnost društva i dalje nastavi da se pogoršava,

organi nadzora imaju ovlašćenje da preduzmu sve po-trebne mere za zaštitu interesa ugovarača osiguranja u slučaju ugovora o osiguranju ili obaveza koje proizilaze iz ugovora o reosiguranju.

Te mere će biti srazmerne i tako odraziti nivo i tra-janje pogoršanja solventnosti predmetnog društva za osiguranje ili društva za reosiguranje.

Član 142. Plan oporavka i fi nansijski plan

1. Plan oporavka pomenut u članu 138(2) i fi nansij-ski plan iz člana 139(2) obuhvatiće, u najmanju ruku, pojedinosti ili dokaze o sledećem:

(a) proceni troškova upravljanja, naročito tekućih opštih troškova i provizija;

(b) proceni prihoda i rashoda u odnosu na direktne poslove, prihvatanje reosiguranja i ustupanje reosiguranja;

(c) prognozi bilansa stanja;(d) proceni fi nansijskih izvora za pokriće tehničkih

rezervisanja i kapitala za obezbeđenje solventnosti; (e) opštoj polisi reosiguranja. 2. Ako organi nadzora traže plan oporavka pomenut

u članu 138(2) ili fi nansijski plan iz člana 139(2) u skla-du sa stavom 1. ovog člana, uzdržaće se od izdavanja sertifi kata u skladu s članom 39. sve dok smatraju da su ugrožena prava ugovarača osiguranja ili ugovorne oba-veze društva za reosiguranje.

Član 143. Mere implementacije

Komisija usvaja mere implementacije precizirajući faktore koji se uzimaju u obzir u cilju primene člana 138(4) uključujući maksimalno podesni rok, izražen ukupnim brojem meseci, koji će biti isti za sva društva za osiguranje, društva za reosiguranje kako se pominje u prvom podstavu člana 138(4).

Ako treba unaprediti pokriće, Komisija može da usvoji mere implementacije koje određuju dalje speci-fi kacije plana oporavka iz člana 138(2), program fi nan-siranja iz člana 139(2) i u vezi s članom 141. , vodeći računa o izbegavanju cikličnih efekata.

Ove mere, predviđene za izmene elemenata ove Di-rektive koji nisu ključni, putem dopunjavanja Direkti-ve, usvajaju se u skladu s regulatornom procedurom uz strogu kontrolu u smislu člana 301(3).

Član 144. Povlačenje odobrenja

1. Nadzorni organ zemlje članice domaćina može da povuče odobrenje dato društvu za osiguranje ili reosi-guranje u sledećim slučajevima:

Direktiva br. 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 25. 11. 2009. o započinjanju...

2/2014

63 (a) ako dotično društvo ne iskoristi ovlašćenje u roku od 12 meseci, izričito ga odbije ili prestane da se bavi tim poslovima duže od šest meseci, osim ako do-tična država članica ne donese odredbu da se odobrenje u takvim slučajevima ništi;

(b) ako dotično društvo ne ispunjava uslove za odo-brenje;

(c) ako dotično društvo ozbiljno propusti da izvrši svoje obaveze prema propisu kome podleže.

Nadzorni organ matične zemlje članice povlači ovla-šćenje dato društvu za osiguranje ili reosiguranje u slu-čaju da se društvo ne pridržava minimalne obavezne rezerve kapitala, a nadzorni organ smatra da je fi nansij-ski plan koji je podnet očito neadekvatan ili se dotično društvo ne pridržava odobrenog programa u roku od tri meseca od uviđanja nepoštovanja minimalne obave-zne rezerve kapitala.

2. U slučaju povlačenja ili ništavosti ovlašćenja, nad-zorni organ matične države članice obavestiće nadzor-ne organe drugih država članica o tome, a ti organi pre-duzimaju odgovarajuće mere za sprečavanje društva za osiguranje ili reosiguranje da počinju novo poslovanje unutar njihove teritorije.

Nadzorni organ matične države članice s tim orga-nima zajedno preduzimaju sve potrebne mere za zaštitu interesa osiguranih lica, a posebno ograničavanje slo-bodnog raspolaganja sredstvima društava za osiguranje u skladu s članom 140.

3. Svaka odluka o povlačenju ovlašćenja mora sadr-žati u potpunosti razloge za oduzimanje dozvole rad i biće dostavljena društvu za osiguranje ili reosiguranje koje je u pitanju.

POGLAVLJE VIIIPRAVO OSNIVANJA I SLOBODA

PRUŽANJA USLUGA

O d e lj a k 1. Osnivanje društva za osiguranje

Član 145. Uslovi za osnivanje ogranka

1. Države članice će obezbediti da društvo za osi-guranje koje predloži osnivanje ogranka na teritoriji druge države članice obavesti nadzorni organ njegove matične države članice.

Svako trajno prisustvo društva na teritoriji države članice tretira se na isti način kao ogranak, čak i kada to prisustvo nema oblik ogranka, već se sastoji samo od kancelarije kojom upravlja sopstveno osoblje društva ili

neko lice koje je nezavisno, ali ima trajno ovlašćenje da nastupa za društvo kao predstavništvo.

2. Države članice će zahtevati od svakog društva za osiguranje koje predloži osnivanje ogranka na teritoriji druge države članice da dostavi sledeće informacije pri-likom podnošenja obaveštenja iz stava 1:

(a) državu članicu na čijoj teritoriji predlaže da osnuje ogranak;

(b) plan poslovanja koji određuje, u najmanju ruku, vrste poslova koji se predviđaju i organizacionu struk-turu ogranka;

(c) ime lica koje ima dovoljna ovlašćenja da obaveže društvo za osiguranje, ili u slučaju LLoyd-a, predmetne osiguravače prema trećim licima i da ga zastupa ili da ih zastupa pred organima i sudovima države članice do-maćina (ovlašćeni zastupnik);

(d) adresu u državi članici domaćinu na kojoj se mogu dobiti dokumenta i na koju se mogu dostavljati, uključujući sva obsvrštenja za ovlašćenog zastupnika.

Osigurana lica, u slučaju sudskog postupka protiv individualnih osiguravača Lloyd’s u državi članici do-maćinu koja proizilazi iz obaveza po reosiguranju, ne smeju biti tretirana ništa manje povoljno nego da je sudski postupak pokrenut protiv uobičajenih društava za osiguranje.

3. Ako društvo za neživotno osiguranje namerava da njegov ogranak pokriva rizike vrste 10 iz Dela A Anek-sa 1, ne uključujući odgovornost prevoznika, daće izja-vu da je postalo član nacionalnog biroa i nacionalnog garantnog fonda države članice domaćina.

4. U slučaju promene bilo kojih pojedinosti saop-štenih pod tačkama (b), (c) ili (d) stava 2, društvo za osiguranje dostavlja pismeno obaveštenje o promeni nadzornim organima matične države članice i države članice u kojoj se taj ogranak nalazi najmanje mesec dana pre izvršenja promene, tako da nadzorni organi matične države članice i nadzorni organi države članice u kojoj se taj ogranak nalazi, mogu da ispune svoje od-nosne obaveze prema članu 146.

Član 146. Dostavljanje informacija

1. Osim ako nadzorni organi matične države čla-nice imaju razloga da sumnjaju u adekvatnost sistema upravljanja ili fi nansijskog stanja društva za osiguranje, ili valjanost i adekvatnost uslova prema članu 42. ovla-šćenog predstavnika, uzimajući u obzir planirani posao, oni će u roku od tri meseca od prijema svih informacija koje se pominju u članu 145(2), dostaviti te informacije nadzornim organima matične države članice i o tome će obavestiti predmetno društvo za osiguranje.


2/2014

64 Nadzorni organi matične države članice, takođe, po-tvrđuju da društvo za osiguranje pokriva potreban ka-pital za obezbeđenje solventnosti i obaveznu minimal-nu rezervu kapitala obračunatu u skladu s članovima 100. i 129.

2. Kada nadzorni organi matične države članice odbiju da saopšte informacije koje se pominju u članu 145(2) nadzornim organima države članice domaćina navešće razloge za odbijanje dotičnom društvu za osi-guranje u roku od tri meseca po prijemu svih informa-cija u pitanju.

Takvo odbijanje ili nečinjenje podleže pravu obraća-nja sudu u domaćoj državi članici.

3. Pre nego što ogranak društva za osiguranje poč-ne s radom, nadzorni organi države članice domaćina će, gde je potrebno, u roku od dva meseca od prijema informacija pomenutih u stavu 1, obavestiti nadzorni organ matične države članice. Nadzorni organ matične države članice dostaviće tu informaciju dotičnom druš-tvu za osiguranje.

Društvo za osiguranje može da osnuje ogranak i počne poslovanje od datuma kada nadzorni organ ma-tične države članice primi takvo obaveštenje, ili ako se obaveštenje ne primi, po isteku perioda utvrđenog u prvom podstavu.

O d e lj a k 2. Slobodno pružanje usluga od strane

društva za osiguranje

Pododeljak 1. Opšte odredbe

Član 147. Prethodno obaveštenje matične države članiceSvako društvo za osiguranje koje namerava da se

bavi poslovima prvi put u jednoj ili više država članica, po principu slobodnog pružanja usluga, prvo će obave-stiti nadzorne organe matične države članice, navodeći karakter rizika ili obaveza koje namerava da pokrije.

Član 148. Obaveštenje od strane matične države članice

1. U roku od mesec dana od obaveštenja određenog u članu 147, nadležni organi matične države članice do-staviće državi članici ili državama članicama na čijim teritorijama društvo za osiguranje namerava da se bavi poslovima, po principu slobodnog pružanja, usluga sle-deće:

(a) potvrdu da društvo za osiguranje pokriva oba-vezni kapital za obezbeđenje solventnosti i obaveznu minimalnu rezervu kapitala obračunate u skladu s čla-novima 100. i 129. ;

(b) vrste osiguranja koje društvo za osiguranje ima ovlašćenje da nudi;

(c) karakter rizika ili angažmana koje predlaže da pokrije u državi članici domaćinu.

Istovremeno, nadzorni organi matične državne čla-nice o navedenom će obavestiti dotično društvo za osi-guranje.

2. Države članice na čijoj teritoriji društvo za neži-votno osiguranje namerava, po principu slobodnog pružanja usluga, da pokriva rizike u vrsti 10 u Delu A Aneksa I, osim obaveze prevoznika, može da traži da društvo za osiguranje podnese sledeće:

(a) ime i adresu predstavnika koji se pominje u članu 18(1)(h);

(b) izjavu da je postalo član nacionalnog biroa i na-cionalnog garantnog fonda države članice domaćina.

3. Kada nadzorni organi matične države članice ne dostave informacije koje se pominju u stavu 1, u peri-odu koji je tamo utvrđen, navešće razloge za odbijanje izdavanja društvu za osiguranje u tom istom roku.

Takvo odbijanje ili nečinjenje podleže pravu žalbe pred sudovima matične države članice.

4. Društvo za osiguranje može da počne poslovanje od datuma obaveštenja utvrđenog u prvom podstavu stava 1.

Član 149. Promene karaktera rizika ili angažovanja

Svaka promena koju društvo za osiguranje namera-va da preduzme u vezi sa informacijama koje se pomi-nju u članu 145 podleže proceduri utvrđenoj u članovi-ma 147 i 148.

Pododeljak 2. Osiguranje od auto odgovornosti

Član 150. Obavezno osiguranje od auto odgovornosti

1. Kada društvo za osiguranje, putem organizacije locirane u jednoj državi članici pokriva rizik, osim od-govornosti prevoznika, kategorisan u vrstu 10 u Delu A Aneksa I, koji se nalazi u drugoj državi članici, država članica domaćin će zahtevati da to društvo postane član i da učestvuje u fi nansiranju njenog nacionalnog biroa i njenog nacionalnog garantnog fonda.

2. Finansijski doprinos koji se pominje u stavu 1, odnosi se samo na rizike, osim odgovornosti prevozni-


2/2014

65 ka kategorisane u vrsti 10 Dela A Aneksa I pokrivene putem pružanja usluga. Taj doprinos se obračunava na istoj osnovici kao neživotno osiguranje koje pokriva te rizike, preko organizacije locirane u državi članici.

Obračun se vrši pozivanjem na prihod od premije društva za osiguranje iz te vrste u državi članici doma-ćinu ili broj rizika u toj vrsti koji se tamo pokriva.

3. Država članica može da zahteva od društva za osiguranje koje pruža usluge da se pridržava pravila u dotičnoj državi članici u pogledu pokrića pogoršanih rizika, u meri koja se primenjuje na društva za neživot-no osiguranje osnovana u toj državi.

Član 151. Nediskriminacija lica koja podnose odštetne zahteve

Država članica domaćin zahtevaće od društva za neživotno osiguranje da obezbedi da lica koja podnose odštetne zahteve po osnovu štetnih događaja nastalih na njenoj teritoriji ne budu stavljena u manje povoljan položaj zbog toga što društvo pokriva rizik, koji nije odgovornost prevoznika, klasifi kovan u vrstu osigu-ranja 10 Dela A Aneksa I putem pružanja usluga, a ne preko poslovne jedinice koja se nalazi u toj državi.

Član 152. Predstavnik

1. U smislu člana 151, država članica domaćin zah-tevaće od društva za neživotno osiguranje da imenuje predstavnika sa stalnim boravkom ili koji je osnovan na njenoj teritoriji, koji će prikupljati sve potrebne infor-macije u odnosu na odštetne zahteve, i koji će imati do-voljna ovlašćenja da zastupa društvo u odnosu na lica koja pretrpe štetu, a koja bi mogla da podnesu odštetni zahtev, uključujući isplatu takvih odštetnih zahteva, i da ga zastupa ili, kada je potrebno, da se postara za nje-govo zastupanje po osnovu tih odštetnih zahteva pred sudovima i organima te države članice.

Od predstavnika se, takođe, može zahtevati da za-stupa društvo za neživotno osiguranje pred nadzornim organima države članice domaćina u pogledu provere postojanja i valjanosti polisa osiguranja od autoodgo-vornosti.

2. Država članica domaćin neće tražiti od predstav-nika da se bavi delatnošću u ime društva za neživotno osiguranje koje ga je imenovalo, osim one utvrđene u stavu 1.

3. Imenovanje predstavnika, samo po sebi, ne pred-stavlja otvaranje ogranka u smislu člana 145.

4. Kada društvo za osiguranje ne imenuje predstav-nika, države članice mogu da izdaju odobrenje likvida-toru šteta imenovanom u skladu s članom 4, Direktive

2000/26/EC da preuzme funkciju predstavnika koja se pominje u stavu 1. ovog člana.

O d e lj a k 3. Nadležnosti nadzornih organa države članice

domaćina

Pododeljak 1. Osiguranje

Član 153. Jezik

Nadzorni organi države članice domaćina mogu zahtevati da im se informacije za koje su ovlašćeni da ih traže u vezi sa poslovima društva za osiguranje, koje posluje na teritoriji te države članice, dostave na službe-nom jeziku ili jezicima te države.

Član 154. Prethodno obaveštenje i prethodno odobrenje 1. Država članica domaćin neće usvojiti propise ko-

jima se traži prethodno odobrenje ili sistematsko oba-veštavanje o opštim i posebnim uslovima osiguranja, premijskim stopama, ili, u slučaju životnog osiguranja, tehničkim osnovama koje se naročito koriste za obra-čun premijskih stopa i tehničkih rezervi, ili formulari-ma i drugim dokumentima koje društvo za osiguranje namerava da koristi u svom radu sa osiguranicima.

2. Država članica domaćin će samo zahtevati od društva za osiguranje, koje predlaže da se bavi poslo-vima osiguranja na njenoj teritoriji, da obavlja nesiste-matsko obaveštavanje o uslovima osiguranja i drugoj dokumentaciji u cilju verifi kacije poštovanja nacional-nih propisa o ugovorima o osiguranju i taj zahtev ne predstavlja preduslov za društvo za osiguranje da se bavi svojim poslovanjem.

3. Država članica domaćin neće zadržati ili uve-sti uslove za prethodno obaveštavanje ili odobravanje predloženog povećanja stopa premije, osim kao deo op-šteg sistema kontrole cena.

Član 155. Društva za osiguranje koja ne

poštuju zakonske propise1. Ako nadzorni organi države članice domaćina

utvrde da društvo za osiguranje sa ogrankom ili koje se bavi poslovima po principu slobode pružanja usluga na njenoj teritoriji, ne poštuje zakonske odredbe koje se od-


2/2014

66 nose na njega u toj državi članici, zahtevaće od predmet-nog društva za osiguranje da otkloni ovu nepravilnost.

2. Ako predmetno društvo za osiguranje ne preduz-me potrebne mere, nadzorni organi predmetne države članice će o tome obavestiti nadzorne organe matične države članice.

Nadzorni organi matične države članice obavestiće nadzorne organe države članice domaćina o preduze-tim merama.

3. Ako, uprkos preduzetim merama od strane ma-tične države članice ili ako se te mere pokažu neade-kvatnim ili nedovoljnim u toj državi članici, društvo za osiguranje i dalje krši zakonske propise na snazi u dr-žavi članici domaćina, nadzorni organi države članice domaćina mogu, posle obaveštavanja nadzornih orga-na matične države članice, da preduzmu odgovarajuće mere da spreče ili da kazne dalje nepravilnosti, uklju-čujući, u meri koja je striktno neophodna, sprečavanje društva da nastavi zaključivanje novih ugovora o osigu-ranju na teritoriji države članice domaćina.

Države članice će obezbediti da na njihovim teritorija-ma bude moguće dostavljanje društvima potrebnih prav-nih dokumenata za takve mere društvima za osiguranje.

4. Stavovi 1, 2 i 3 ne utiču na pravo odnosnih drža-va članica da preduzmu odgovarajuće vanredne mere kako bi sprečile ili sankcionisale nepravilnosti na svoji teritorijama. Ovo pravo uključuje i mogućnost spreča-vanja društava za osiguranje da nastave da zaključuju nove ugovore o osiguranju u okviru njihovih teritorija.

5. Stavovi 1, 2 i 3 ne utiču na pravo država članica da izriču kazne za prekršaje na svojim teritorijama.

6. Ako društvo za osiguranje koje je učinilo prekr-šaj ima sedište ili poseduje imovinu u predmetnoj dr-žavi članici, nadzorni organi te države članice mogu, u skladu s nacionalnim pravom, da primene nacionalne upravne kazne propisane za to kršenje putem izvršenja nad tim sedištem ili imovinom.

7. Svaka mera usvojena po stavovima 2. do 6. koja sadrži restrikcije u pogledu vršenja poslova osiguranja mora da bude valjano zasnovana i saopštena predmet-nom društvu za osiguranje.

8. Društvo za osiguranje dostavlja nadzornim orga-nima države članice domaćina, na njihov zahtev, svu dokumentaciju koju zatraže u svrhe stavova 1. do 7. u onoj meri u kojoj su društva za osiguranje, koja ima-ju sedišta u toj državi članici, isto tako obavezna da to učine.

9. Države članice obaveštavaju Komisiju o broju i vrstama slučajeva koji su doveli do odbijanja, u smislu članova 146. i 148. i merama koje su bile preduzete u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Na osnovu tih informacija, Komisija će obaveštavati Evropski odbor za osiguranje i penzije svake dve godine.

Član 156. Reklamiranje

Društva za osiguranje sa sedištem u državama čla-nicama mogu da reklamiraju svoje usluge, putem svih raspoloživih sredstava komunikacije, u državi članici domaćinu, pod uslovom da je to reklamiranje u skladu s pravilima koja uređuju oblik i sadržaj takvog reklami-ranja i koja su donesena u interesu opšteg dobra.

Član 157. Porezi na premije

Ne dovodeći u pitanje naknadna usklađivanja, sva-ki ugovor o osiguranju podleže isključivo indirektnim porezima i parafi skalnim naknadama na premije osigu-ranja u državi članici u kojoj je se nalazi rizik ili državi članici obaveze.

U svrhe ovog podstava, pokretna imovina u zgradi koja je locirana na teritoriji neke države članice, osim roba u komercijalnom tranzitu, smatra se rizikom loci-ranim u toj državi članici, čak i kada zgrada i sve što je u njoj nisu pokriveni istom polisom osiguranja.

U slučaju Španije, ugovor o osiguranju, takođe, pod-leže doplatama koje su zakonski utvrđene u korist špan-skog „Consortio de Compensacion de Seguros” za vrše-nje njegovih funkcija u pogledu naknade šteta nastalih od vanrednih slučajeva koji nastupe u toj državi članici.

2. Pravo koje važi za ugovor prema članu 178. ove Direktive i prema Uredbi (EZ) br. 593/2008 ne utiče na važeće fi skalne aranžmane.

3. Svaka država članica primenjuje svoje nacionalne odredbe na ona društva za osiguranje koja pokrivaju rizike ili obaveze koji se nalaze na njenoj teritoriji u po-gledu mera za obezbeđenje naplate indirektnih poreza i parafi skalnih naknada prema stavu 1.

Pododeljak 2. Reosiguranje

Član 158. Društva za reosiguranje koja ne poštuju zakonske odredbe

1. Ako nadzorni organi države članice utvrde da društvo za reosiguranje sa ogrankom ili koje se bavi po-slovima prema slobodi pružanja usluga na njenoj teri-torij i ne poštuje zakonske odredbe koje za njega važe u toj državi članici, zahtevaće od predmetnog društva za reosiguranje da ispravi tu neregularnost. Istovremeno, uputiće te konstatacije nadzornom organu matične dr-žave članice.


2/2014

67 2. Ako uprkos merama koje preduzme matična država članica ili zbog toga što se te mere pokažu ne-adekvatnim, društvo za reosiguranje nastavi da krši zakonske odredbe koje važe za njega u državi članici domaćinu, nadzorni organi države članice domaćina mogu, pošto obaveste nadzorne organe matične države članice, da preduzmu odgovarajuće mere da spreče ili kazne dalje nepravilnosti, uključujući, ukoliko je strik-tno neophodno, sprečavanje društva za reosiguranje da nastavi da zaključuje ugovore o reosiguranju na terito-riji države članice domaćina.

Države članice obezbeđuju da na njihovim terito-rijama omoguće dostavu dokumenata neophodnih za takve mere protiv društava za reosiguranje.

3. Svaka mera usvojena prema stavovima 1. i 2. koja znači sankcije ili restrikcije u vezi sa vođenjem poslova reosiguranja, mora biti dobro argumentovana i biće do-stavljena dotičnom društvu za reosiguranje.

O d e lj a k 4. Statističke informacije

Član 159. Statističke informacije

o prekograničnim aktivnostimaSvako društvo za osiguranje obaveštava nadležni

nadzorni organ svoje matične države članice, odvojeno o poslovima koje obavlja prema pravu osnivanja po-slovne jedinice i onim prema pravu pružanja usluga, o iznosu premija, šteta i provizija, bez odbitaka reosigu-ranja, po državi članici, i to:

(a) za neživotno osiguranje po grupama vrsta osigu-ranja kako je utvrđeno u Aneksu V;

(b) za životno osiguranje za svaku vrstu od I do IX, kako je utvrđeno u Aneksu II.

Što se tiče vrste osiguranja 10 u Delu A Aneksa I, ne uključujući odgovornost prevoznika, predmetno druš-tvo obaveštava nadzorni organ i o učestalosti i proseč-nim troškovima šteta.

Nadzorni organ matične države članice dostaviće informacije pomenute u prvom i drugom podstavu u realnom roku i u zbirnom obliku nadzornim organima svake od dotičnih država članica na njihov zahtev.

O d e lj a k 5. Tretman ugovora ogranaka u postupcima likvidacije

Član 160. Likvidacija društava za osiguranje

Kada se društvo za osiguranje likvidira, obaveze koje proizilaze iz ugovora zaključenih preko ogranka ili pre-

ma slobodi pružanja usluga izvršavaju se na isti način kao one koje proizilaze iz drugih ugovora o osiguranju tog društva, bez razlike u pogledu nacionalnosti kada se radi o osiguranim licima i korisnicima.

Član 161. Likvidacija društava za reosiguranje

Kada se društvo za reosiguranje likvidira, obaveze koje proizilaze iz ugovora zaključenih preko ogranka ili prema slobodi pružanja usluga izvršavaju se na isti način kao one koje proizilaze iz drugih ugovora o reosi-guranju tog društva.

POGLAVLJE IX

OGRANCI KOJI SU OSNOVANI U EVROPSKOJ ZAJEDNICI I PRIPADAJU DRUŠTVIMA ZA OSIGURANJE, ODNOSNO DRUŠTVIMA ZA

REOSIGURANJE SA SEDIŠTIMA KOJA SE NALAZE VAN EVROPSKE ZAJEDNICE

O d e lj a k 1. Započinjanje poslovanja

Član 162. Princip odobrenja za rad i uslovi

1. Države članice predviđaju da je za pristupanje po-slovima, koji se pominju u prvom podstavu člana 2(1), društvu sa sedištem van Zajednice neophodno odobre-nje za rad.

2. Država članica može da izda odobrenje ako druš-tvo ispunjava najmanje sledeće uslove:

(a) ima pravo da se bavi poslovima osiguranja prema nacionalnom pravu;

(b) ima pravo da se bavi poslovima osiguranja na te-ritoriji države članice u kojoj se traži odobrenje;

(c) obavezuje se da u mestu upravljanja ogrankom vodi račune specifi čne za poslove kojima se bavi i da tu čuva svu evidenciju koje se odnosi na poslovne tran-sakcije;

(d) da imenuje generalnog predstavnika koga treba da odobre nadzorni organi;

(e) poseduje, u državi članici u kojoj traži odobre-nje, sredstva u iznosu koji je jednak najmanje polovini apsolutne donje granice propisane u članu 129(1)(d) u odnosu na minimalni potrebni kapital i depozite od jedne četvrtine od te apsolutne donje granice kao obez-beđenje;


2/2014

68 (f) obavezuje se da pokrije potreban kapital za obez-beđenje solventnosti u skladu sa uslovima koji se pomi-nju u članovima 100. i 128;

(g) dostavi ime i adresu predstavnika za štete koga imenuje svaka država članica koja nije država članica u kojoj se traži ovlašćenje gde su rizici koje treba pokriti klasifi kovani pod vrstom 10 Dela A Aneksa I, osim od-govornosti prevoznika,

(h) podnese program poslovanja u skladu sa odred-bama člana 163;

(i) ispunjava uslove za upravljačke strukture utvrđe-ne u Poglavlju IV Odeljak 2.

3. U svrhe ovog poglavlja, „ogranak” znači trajno prisustvo na teritoriji neke države članice društva koja se pominje u stavu 1. , koje je dobilo odobrenje za rad u toj državi članici i koje se bavi poslovima osiguranja.

Član 163. Plan poslovanja ogranka

1. Plan poslovanja ogranka koji se pominje u članu 162(2)(h) sadrži sledeće:

(a) prirodu rizika ili obaveze koje društvo predlaže da pokriva;

(b) vodeće principe u vezi sa reosiguranjem;(c) procene budućeg minimalnog potrebnog kapita-

la, kako je utvrđeno u Poglavlju VI, Odeljak 4, na bazi predloga bilansa stanja, kao i obračunski metod koji je korišćen za izvođenje tih procena;

(d) procene budućeg minimalnog potrebnog kapita-la, kako je utvrđeno u Poglavlju VI, Odeljak 5, na bazi procenjenog bilansa stanja, kao i metoda obračuna ko-rišćenog za izvođenje tih procena;

(e) stanje prihvatljivih sopstvenih fondova i prihvat-ljivih osnovnih sopstvenih fondova društva u odnosu na potreban kapital za obezbeđenje solventnosti, kako se pominje u Poglavlju VI, Odeljci 4. i 5;

(f) procene troškova za osnivanje administrativnih službi i organizacije za obezbeđenje poslovanja, fi nansij-ska sredstva usmerena na pokrivanje tih troškova i kada se radi o rizicima koji će se pokrivati iz vrste 18 Deo A Aneksa I, raspoloživim sredstvima za pružanje pomoći;

(g) informacije o strukturi sistema upravljanja. 2. Pored uslova utvrđenih u stavu 1. , u prve tri fi -

nansijske godine, plan poslovanja obuhvatiće sledeće:(a) prognozu bilansa stanja;(b) procenu fi nansijskih sredstava namenjenih po-

kriću tehničkih rezervi, minimalni potrebni kapital i potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti;

(c) neživotno osiguranje:(i) predračun troškova upravljanja osim troškova in-

staliranja, posebno tekućih opštih troškova i provizija;(ii) predračun premija ili doprinosa i šteta;

(d) za životno osiguranje, plan koji sadrži detaljne predračune prihoda i rashoda u odnosu na direktne po-slove, prihvatanje reosiguranja i ustupanje reosiguranja.

3. U pogledu životnog osiguranja, države članice mogu da traže od društava za osiguranje da podnose sistematska obaveštenja o tehničkim osnovama kori-šćenim za obračun premijskih stopa i tehničkih rezervi, a da taj uslov ne predstavlja preduslov za obavljanje po-slova životnog osiguranja.

Član 164. Prenos portfelja

a) Pod uslovima utvrđenim u nacionalnom pravu, države članice će odobriti ograncima osnovanim na nji-hovoj teritoriji i obuhvaćenim ovim poglavljem da pre-nesu sav ili deo svojih portfelja ugovora društvu koje prihvata prenos, a koje je osnovano u istoj državi članici gde nadzorni organi države članice koji se pominju u članu 167. , potvrde da posle uzimanja prenosa u obzir, društvo koje je prihvatilo prenos portfelja ima potrebne sopstvene fondove za pokriće kapitala za obezbeđenje solventnosti koji se pominje u prvom stavu člana 100.

b) Pod uslovima utvrđenim nacionalnim pravom, države članice odobravaju osnovanim ograncima na svojim teritorijama i obuhvaćenim ovim poglavljem prenos svih ili dela svog portfelja ugovora društvu za osiguranje sa sedištem u drugoj državi članici, ako nad-zorni organi te države članice potvrde da posle uzima-nja prenosa u obzir, društvo na koje se vrši prenos po-seduje potrebne sopstvene fondove za pokriće kapitala za obezbeđenje solventnosti pomenutog u prvom stavu člana 100.

3. Kada u skladu sa uslovima nacionalnog prava dr-žava članica odobri ograncima osnovanim na njenoj teritoriji i prenese sve ili deo portfelja ugovora nekom ogranku obuhvaćenom ovim poglavljem i osnovanom na teritoriji druge države članice, ona će obezbediti da nadzorni organi države članice društva koje je prihva-tilo prenos portfelja, ili ako je pogodno, države članice koja se pominje u članu 167. potvrde da:

(a) društvo koje je prihvatilo prenos portfelja, nakon što je prenos uzet u obzir, poseduje potrebne sopstvene fondove za pokriće kapitala za obezbeđenje solventnosti;

(b) zakon države članice društva koje je prihvatilo prenos portfelja dozvoljava takav prenos, i

(c) se ta država članica saglasila sa prenosom. 4. U okolnostima pomenutim u stavovima 1. do 3., drža-

va članica u kojoj se nalazi ogranak koji obavlja prenos portfelja, odobriće prenos posle pribavljanja saglasnosti nadzornih organa države članice u kojoj se nalaze rizici, ili države članice angažovanja, ako se razlikuje od drža-ve članice u kojoj se nalazi ogranak koji obavlja prenos.


2/2014

69 5. Nadzorni organi konsultovanih država članica daće svoje mišljenje ili saglasnost nadzornim organima matične države članice ogranka koji obavlja prenos u roku od tri meseca od prijema zahteva. Ako u tom roku konsultovani organi ne daju odgovor, smatraće se isto kao da je dato povoljno mišljenje i prećutna saglasnost.

6. Prenos portfelja odobren u skladu sa stavovima 1. do 5. objaviće se kao što je utvrđeno nacionalnim za-konima u državi članici u kojoj se nalazi rizik ili državi članici obaveza.

Ovakav prenos automatski važi u odnosu na ugova-rača osiguranja, osigurana lica i sva druga lica koja ima-ju prava ili obaveze koji proizilaze iz prenetih ugovora.

Član 165. Tehničke rezerve

Države članice će tražiti od društava da uspostave tehničke rezerve za pokriće obaveza iz osiguranja i re-osiguranja preuzetih na njihovim teritorijama obraču-natih u skladu sa Poglavljem VI, Odeljak 2. Države čla-nice tražiće od društava da procene imovinu i obaveze u skladu s Poglavljem VI, Odeljak 1. i utvrde sopstvene fondove u skladu s Poglavljem VI, Odeljak 1.

Član 166. Potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti

1. Svaka država članica tražiće od ogranaka koji su osnovani na njenoj teritoriji da raspolažu iznosom po-trebnih sopstvenih fondova koji se sastoje od stavki po-menutih u članu 98 (3).

Potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti i mi-nimalni potrebni kapital obračunavaju se u skladu s odredbama Poglavlja VI, Odeljci 4 i 5.

Međutim, u svrhe obračuna potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti i minimalnog potrebnog ka-pitala, kako za životno tako i za neživotno osiguranje, vodiće se računa samo o poslovima realizovanim od strane predmetnog ogranka.

2. Potreban iznos osnovnih sopstvenih fondova za pokriće minimalnog potrebnog kapitala i apsolutne do-nje granice tog minimalnog potrebnog kapitala konsti-tuiše se u skladu s članom 98(4).

3. Potreban iznos osnovnih sopstvenih fondova neće biti manji od polovine apsolutne donje granice koja se traži po članu 129(1)(d).

Depozit položen u skladu s članom 162(2)(e), raču-na se u odnosu na potrebne sopstvene fondove za po-krivanje minimalnog potrebnog kapitala.

4. Imovina koja predstavljaju potreban kapital za obezbeđenje solventnosti moraju se držati do iznosa

potrebnog minimalnog kapitala u državi članici u kojoj se obavljaju delatnosti, a višak u Zajednici.

Član 167. Pogodnosti za društva koja imaju

odobrenje za rad u više država članica1. Svako društvo koje je zatražilo ili dobilo odobre-

nje za rad od više od jedne države članice može da pod-nese zahtev za sledeće pogodnosti koje se mogu odobri-ti samo zajedno:

(a) kapital za pokriće solventnosti koji se pominje u članu 166. obračunava se u odnosu na čitavo poslovanje koje se obavlja unutar Zajednice;

(b) depozit koji se traži prema članu 162(e), polaže se u samo jednoj od tih država članica;

(c) imovina koja predstavlja minimalni potrebni ka-pital biće lokalizovana u skladu s članom 134. u bilo kojoj od država članica u kojoj se bavi svojim delatnostima.

U slučaju pomenutom u tačci (a) prvog podstava, vodiće se računa samo o poslovima realizovanim od strane svih ogranaka osnovanih unutar Zajednice u svrhe ovog obračuna.

2. Zahtev za korišćenje pogodnosti utvrđenih u sta-vu 1, podnosi se nadzornim organima dotičnih država članica. U zahtevu će biti naveden nadzorni organ dr-žave članice koji u buduće treba da nadzire solventnost čitavog poslovanja ogranaka osnovanih u Zajednici. Moraju se objasniti razlozi za izbor nadzornog organa.

Depozit koji se pominje u članu 162(2)(e) polaže se u državi članici.

3. Pogodnosti koje se obezbeđuju u stavu 1. mogu se dati samo ako to prihvate nadzorni organi svih država članica u kojima je podnet zahtev.

Te pogodnosti stupaju na snagu od momenta kada izabrani nadzorni organ obavesti druge nadzorne orga-ne da će on nadzirati stanje solventnosti čitavog poslo-vanja ogranaka u Zajednici.

Nadzorni organ će pribaviti od drugih država čla-nica informacije neophodne za nadzor ukupne solven-tnosti ogranaka osnovanih na njihovoj teritoriji.

4. Na zahtev jedne ili više država članica u pitanju, pogodnosti odobrene u skladu sa odredbama stavova 1, 2 i 3 , istovremeno se ukidaju u svim državama čla-nicama.

Član 168. Računovodstvene, prudencijalne i statističke

informacije i društva u teškoćamaU svrhe ovog odeljka, primenjuju se član 34, član

139(3) i član 140. i 141. Što se tiče primene članova od 137. do 139. , ako

se društvo kvalifi kuje za pogodnosti utvrđene u članu


2/2014

70 167(1), (2) i (3), nadzorni organ zadužen za proveru solventnosti ogranaka osnovanih u Zajednici u pogle-du čitavog poslovanja tretiraće se na isti način kao nad-zorni organ države članice na čijoj teritoriji je sedište društva osnovanog u Zajednici.

Član 169. Odvajanje neživotnog od životnog osiguranja

1. Ogranci koji se pominju u ovom odeljku neće se istovremeno baviti životnim i neživotnim osiguranjem u istoj državi članici.

2. Izuzetno od odredbi stava 1, države članice mogu da utvrde da ogranci koji se pominju u ovom odeljku, koji se na određeni datum, koji se pominje u prvom podstavu člana 73(5), bave obema delatnostima isto-vremeno u jednoj državi članici, mogu da nastave s tim, pod uslovom da se svakom delatnošću odvojeno uprav-lja u skladu s članom 74.

3. Svaka država članica koja prema drugom podsta-vu člana 73(5) zahteva da društva osnovana na njenoj teritoriji prestanu s istovremenim bavljenjem delatno-stima kojima su se bavila na određeni datum koji se pominje u podstavu člana 73(5), mora da postavi ovaj uslov i ograncima koji se pominju u ovom odeljku koji su osnovani na njenoj teritoriji i koji se istovremeno bave obema delatnostima.

Države članice mogu da utvrde da ogranci iz ovog odeljka, čije se sedište istovremeno bavi obema delatno-stima i koje na datum iz podstava člana 73(5) posluje na teritoriji države članice samo u oblasti životnog osigura-nja, mogu da nastave svoje poslovanje u tim državama. Ako društvo želi da se bavi neživotnim osiguranjem na toj teritoriji, može da se bavi samo delatnošću životnog osiguranja preko zavisnog društva (društva kćeri).

Član 170. Oduzimanje odobrenja za rad društvima koja imaju odobrenje za rad u više država članica

U slučaju oduzimanja odobrenja za rad od strane or-gana koji se pominje u članu 167(2), taj organ će obave-stiti nadzorne organe drugih država članica gde društvo posluje i ti organi će preduzeti odgovarajuće mere.

Ako je razlog za oduzimanje odobrenja za rad nea-dekvatnost ukupnog stanja solventnosti kako su utvrdi-le države članice koje su prihvatile zahtev koji se pomi-nje u članu 167. , države članice koje su dale odobrenje za rad, takođe, oduzimaju svoja odobrenja.

Član 171. Sporazumi s trećim zemljama

Zajednica može, putem sporazuma zaključenih shodno Ugovoru sa jednom ili više trećih zemalja, pri-

hvatiti primenu odredbi koje su drugačije od onih u ovom odeljku, pod uslovom reciprociteta, u cilju obez-beđivanja adekvatne zaštite za ugovarače osiguranja i osigurana lica u državama članicama.

O d elj a k 2. Reosiguranje

Član 172. Istovetnost

1. Komisija će usvojiti mere implementacije precizi-rajući kriterijume za procenu da li je režim solventnosti treće zemlje za delatnost reosiguranja društava sa sedi-štem u toj trećoj zemlji istovetan onome koji je utvrđen u Naslovu 1.

Ove mere, predviđene za izmenu elemenata ove Di-rektive koji nisu ključni putem dopune, usvajaju se u skladu s regulatornom procedurom uz strogu kontrolu u smislu člana 301(3).

2. Komisija može, u skladu s regulatornom procedu-rom koja se pominje u članu 301(2) i uzimajući u obzir kriterijume usvojene u skladu sa stavom 1. , odlučiti da li je režim solventnosti treće zemlje, koji se primenjuje na delatnost reosiguranja društava sa sedištem u toj tre-ćoj zemlji, istovetan režimu iz Naslova I.

Te odluke se redovno preispituju. 3. Ako se,u skladu sa stavom 2. , režim solventnosti

neke treće zemlje smatra istovetnim onom koji je utvr-đen ovom Direktivom, ugovori o reosiguranju zaključe-ni s društvima sa sedištem u toj trećoj zemlji, tretiraće se isto kao ugovori o reosiguranju zaključeni sa društvi-ma ovlašćenim u skladu s ovom Direktivom.

Član 173. Zabrana zaloge imovine

Države članice neće zadržati ili uvesti sistem sa bru-to rezervisanjem radi uspostavljanja tehničkih rezervi, koji zahteva zalogu imovine za pokrivanje prenosnih premija i rezervi za nerešene štete ako je reosiguravač društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosigura-nje iz treće zemlje koje se nalazi u zemlji čiji se režim solventnosti smatra istovetnim onom koji je utvrđen ovom Direktivom u skladu s članom 172.

Član 174. Principi i uslovi za obavljenje

delatnosti reosiguranjaDržava članica neće primeniti na društva za reosigu-

ranje trećih zemalja ili društva koja se bave poslovima reosiguranja na njenoj teritoriji propise koji dovode do


2/2014

71 povoljnijeg tretmana od onoga odobrenog društvima za reosiguranje sa sedištem u toj državi članici.

Član 175. Sporazumi s trećim zemljama

1. Komisija može da podnosi predloge Savetu za sklapanje sporazuma s jednom ili više trećih zemalja u pogledu načina vršenja nadzora nad:

(a) društvima za reosiguranje iz trećih zemalja koja se bave poslovima reosiguranja u Zajednici;

(b) društvima za reosiguranje Zajednice koja se bave reosiguranjem na teritoriji treće zemlje.

2. Sporazumima iz stava 1. nastoji se naročito obez-bediti, pod uslovima istovetnosti prudencijalne regula-tive, efi kasan pristup tržištu na teritoriji svake ugovorne strane i uzajamno priznavanje pravila nadzora i prakse u reosiguranju. Nastojaće, takođe, da obezbede i sledeće:

(a) da nadzorni organi država članica mogu da pri-bave potrebne informacije za nadzor društava za reosi-guranje sa sedištem na teritoriji Zajednice i koja obav-ljaju delatnost na teritoriji dotičnih trećih zemalja;

(b) da nadzorni organi trećih zemalja mogu da pri-bave potrebne informacije za nadzor društava za reo-siguranje sa sedištima unutar njihovih teritorija i koja obavljaju delatnost u Zajednici.

3. Ne dovodeći u pitanje odredbe iz člana 300(1) i (2) Ugovora, Komisija će uz pomoć Evropskog odbora za osiguranje i penzije ispitati ishod pregovora koji se pominju u stavu 1. ovog člana i nastale situacije.

POGLAVLJE XZAVISNA DRUŠTVA DRUŠTAVA ZA

OSIGURANJE I DRUŠTAVA ZA REOSIGURANJE KOJA SU REGULISANA ZAKONIMA TREĆE

ZEMLJE I STICANJE VLASNIĆKOG UDELA OD STRANE OVIH DRUŠTAVA

Član 176. Informacije država članica Komisiji

Nadzorni organi država članica obavestiće Komisiju i nadzorne organe drugih država članica o svim odo-brenjima direktnog ili indirektnog zavisnog društva, čije jedno i više matičnih društava uređuje zakonodav-stvo treće zemlje.

Ta informacija će sadržati i naznaku o strukturi predmetne grupe.

Kada društvo uređeno zakonodavstvom treće ze-mlje stekne vlasnički udeo u društvu za osiguranje ili društvu za reosiguranje, koje je dobilo za to odobrenje

u Zajednici, a društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje postaje zavisno društvo tog društva iz treće zemlje, nadzorni organi matične države članice obavestiće Komisiju i nadzorne organe drugih država članica.

Član 177. Tretman društava za osiguranje i društava za reosiguranje iz Zajednice u trećim zemljama

1. Države članice će obavestiti Komisiju o svim op-štim teškoćama s kojima se suočavaju njihova društva za osiguranje ili društva za reosiguranje prilikom osni-vanja i poslovanja u trećoj zemlji ili obavljanju delatno-sti u trećoj zemlji.

2. Komisija će, periodično, podnositi izveštaj Savetu ispitujući tretman koji u trećim zemljama imaju druš-tva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje koja su dobila odobrenje u Zajednici u vezi sa:

(a) osnivanjem u trećim zemljama društava za osi-guranje, odnosno društava za reosiguranje u trećim ze-mljama koja su dobila odobrenje u Zajednici;

(b) sticanjem vlasničkog udela u društvima za osi-guranje, odnosno društvima za reosiguranje u trećim zemljama;

(c) bavljenjem delatnostima osiguranja, odnosno re-osiguranja od strane tako osnovanih društava;

(d) prekograničnom pružanju usluga osiguranja i reosiguranja iz Zajednice trećim zemljama.

Komisija će podneti te izveštaje Savetu zajedno sa svim podesnim predlozima ili preporukama.

NASLOV II

SPECIFIČNE ODREDBE ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE

POGLAVLJE I MERODAVNO PRAVO I USLOVI ZA

DIREKTNE UGOVORE O OSIGURANJU

O d e lj a k 1. Merodavno pravo

Član 178. Merodavno pravo

Svaka država članica koja ne podleže primeni Ured-be (EZ) br. 593/2008, primenjivaće odredbe te Uredbe u cilju utvrđivanja merodavnog prava za ugovore o osi-guranju koji spadaju pod obuhvat člana 7. te Uredbe.


2/2014

72 O d e lj a k 2. Obavezno osiguranje

Član 179. Povezane obaveze

1. Društva koja pružaju neživotna osiguranja mogu da nude i zaključuju ugovor o obaveznom osiguranju pod uslovima utvrđenim u ovom članu.

2. Ako država članica propiše obavezu zaključenja osiguranja, ugovor o osiguranju neće ispuniti tu oba-vezu ukoliko ne poštuje specifi čne odredbe koje se tiču osiguranja utvrđenog od strane te države članice.

3. Ako država članica propiše obavezno osiguranje, a od društva za osiguranje se zahteva da obavesti nadzor-ne organe o prestanku pokrića, takav prestanak može da se koristi samo u okolnostima utvrđenim od strane te države članice.

4. Svaka država članica dostaviće Komisiji rizike za koje je, prema njenom zakonodavstvu, osiguranje obve-zno, te navodi sledeće:

(a) specifi čne pravne odredbe koje se odnose na to osiguranje,

(b) pojedinosti koje se moraju navesti u potrvdi koju društva, koja pružaju neživotno osiguranje, moraju da izdaju osiguranom licu kada ta država članica zahteva dokaz da je obaveza da ugovori osiguranje ispoštovana.

Država članica može da zahteva da društvo za osi-guranje uključi pojedinosti iz tačke (b) prvog podstava u izjavu društva za osiguranje da je ugovor u skladu sa specifi čnim odredbama koje se odnose na to osiguranje.

Komisija će objaviti pojedinosti koje se pominju u tački (b) prvog podstava u Službenom listu Evropske unije.

O d e lj a k 3. Opšte dobro

Član 180. Opšte dobro

Ni država članica u kojoj se nalazi rizik ni država čla-nica obaveze neće sprečavati ugovarača osiguranja da za-ključi ugovor o osiguranju sa društvom za osiguranje koje je dobilo odobrenje za rad prema uslovima iz člana 14. sve dok to zaključivanje ugovora nije protivno zakonskim odredbama koje štite opšte dobro u državama članicama u kojima se rizik nalazi ili u državi članici obaveze.

O d e lj a k 4. Uslovi ugovora o osiguranju i premijske stope

Član 181. Neživotno osiguranje

1. Države članice neće propisati prethodno odo-brenje niti sistematsko davanje obaveštenja o opštim i

posebnim uslovima osiguranja, premijskim stopama, ili obrascima i drugim štampanim dokumentima koja društva za osiguranje planira da koristi u svojim poslo-vima sa ugovaračima osiguranja.

Države članice mogu da zahtevaju nesistematska obaveštavanja o tim uslovima osiguranja i drugim do-kumentima samo u svrhu proveravanja usklađenosti sa nacionalnim odredbama koje se tiču ugovora o osigu-ranju. Ti zahtevi neće predstavljati prethodni uslov za društvo za osiguranje za obavljanje delatnosti.

2. Država članica koja propisuje obavezno osigura-nje može da zahteva da društva za osiguranje saopšte svojim nadzornim organima opšte i posebne uslove ta-kvog osiguranja pre otpočinjanja njihove primene.

3. Države članice neće zadržati niti uvesti obavezu prethodnog obaveštavanja ili odobravanja predloženog povećanja premijskih stopa, izuzev u okviru opšteg si-stema kontrole cena.

Član 182. Životno osiguranje

Države članice neće zahtevati prethodno odobrenje niti sistematsko obaveštavanje o opštim i posebnim uslovima osiguranja, premijskim stopama, tehničkim osnovama koje se koriste posebno za obračun premij-skih stopa i tehničkih rezervi ili obrazaca i drugih štam-panih dokumenata koja društvo za životno osiguranje planira da koristi u svom poslovanju sa ugovaračima osiguranja.

Međutim, matična država članica može, isključi-vo u svrhu proveravanja usklađenosti sa nacionalnim odredbama koje se tiču aktuarskih principa, da zahteva sistematsko saopštavanje tehničkih osnova koje se ko-riste posebno za obračun premijskih stopa i tehničkih rezervi. Ti zahtevi neće predstavljati prethodni uslov za obavljanje delatnosti društva za osiguranje.

O d e lj a k 5. Informacije za ugovarače osiguranja

Pododeljak 1.Neživotno osiguranje

Član 183. Opšte informacije za ugovarače osiguranja

1. Pre zaključivanja ugovora o neživotnom osigura-nju, društvo za osiguranje koje pruža neživotno osigu-ranje obaveštava ugovarača osiguranja o:

a) merodavnom pravu koje se primenjuje na ugovor, kada ugovorne strane nemaju slobodan izbor;


2/2014

73 b) činjenici da ugovorne strane imaju slobodu izbo-ra merodavnog prava i prava koje osiguravač predlaže da bude izabrano.

Ne dovodeći u pitanje pravo ugovarača da se obra-ti sudu, društvo za osiguranje obaveštava ugovarača osiguranja o aranžmanima za obradu šteta ugovarača osiguranja koji se tiču ugovora uključujući i, gde je to primereno, o postojanju tela za obradu štete.

2. Obaveze pomenute u stavu 1. primenjuju se samo na ugovarače osiguranja koji su fi zička lica.

3. Detaljna pravila za sprovođenje stava 1. i 2. utvr-đuju članice u kojima se nalazi rizik.

Član 184. Dodatne informacije u slučaju neživotnog osiguranja koje se nudi u skladu sa pravom

osnivanja ili slobode pružanja usluga1. Kada se neživotno osiguranje nudi po osnovu

prava osnivanja ili slobode pružanja usluga, ugovarač osiguranja, pre nego što preuzme bilo kakvu obavezu, treba da bude informisan o državi članici u kojoj se na-lazi sedište ili, gde je to primereno, ogranak sa kojim se zaključuje ugovor.

Sva dokumenta koja se izdaju ugovaraču osiguranja sadrže informacije pomenute u prvom podstavu.

Obaveze predviđene u prvom i drugom podstavu ne odnose se na velike rizike.

2. Na ugovoru i svakom dokumentu kojim se daje pokriće, zajedno sa predlogom osiguranja, kada je oba-vezujući za ugovarača osiguranja, biće navedena adresa sedišta ili, gde je to primereno, ogranaka društva za ne-životno osiguranje koje daje pokriće.

Država članica može da zahteva da se na dokumen-tima navedenim u prvom podstavu ovog stava, takođe, navedu naziv i adresa predstavnika društva koje pruža neživotno osiguranje pomenutog u članu 148 (2) (a).

Pododeljak 2.Životno osiguranje

Član 185. Informacije za ugovarače osiguranja

1. Pre zaključivanja ugovora o životnom osiguranju, ugovaraču osiguranja će biti saopštene najmanje one informacije koje su predviđene u stavovima od 2. do 4.

2. Saopštavaju se sledeće informacije o društvu za životno osiguranje:

a. naziv društva i njegov pravni oblik;b ime države članice u kojoj se nalazi sedište i, gde je

to primereno, ogranak koji zaključuje ugovor;

c adresa sedišta i, gde je to primereno, ogranka koji zaključuje ugovor;

d konkretno upućivanje na izveštaj o solventnosti i fi nansijskim uslovima kako je utvrđeno u članu 51. , što će ugovaraču osiguranja omogućiti lak pristup ovim informacijama.

3. Saopštavaju se sledeće informacije u vezi sa oba-vezom:

a. defi nicije svake naknade i svake opcije;b. trajanja ugovora;c. načina prestanka ugovora;d. načina plaćanja premija i trajanja plaćanja;e. načina obračuna i distribuiranja bonusa;f. naznake otkupne i isplaćene vrednosti i obima u

kojem se ona garantuje;g. informacija o premijama za svaku naknadu, kako

za glavne naknade tako za dopunske naknade, gde je to primereno;

h. za unit-linked polise, defi nicije jedinica za koje su naknade vezane;

i. naznake prirode osnovnih sredstava za unit-linked polise;

j. aranžmana za primenu perioda mirovanja;k. opšte informacije o poreskim aranžmanima koji

važe za tu vrstu polise;l. aranžmana za obradu prigovora ugovarača osi-

guranja po osnovu ugovora, osiguranika po osnovu životnog osiguranja ili korisnika osiguranja po osnovu ugovora uključujući, gde je to primereno, postojanja tela za obradu prigovora, ne dovodeći u pitanje pravo pokretanja sudskog postupka;

m. merodavnog prava za ugovor kada ugovorne strane nemaju slobodan izbor ili, kada ugovorne stra-ne mogu da izaberu merodavno pravo, onda pravo koje društvo za životno osiguranje predlaže da bude izabra-no kao merodavno.

4. Osim toga, daje se posebna informacija kako bi se obezbedilo da ugovarač osiguranja pravilno razume osnovne rizike na kojima počiva ugovor, a koje on pre-uzima.

5. Ugovarač osiguranja se stalno obaveštava tokom trajanja ugovora o svim eventualnim promenama koje se tiču sledećih informacija:

a. uslovima osiguranja, opštim i posebnim;b. nazivu društva za životno osiguranje, njegovom

pravnom obliku ili adresi njegovog sedišta i, gde je to primereno, ogranka koji zaključuje ugovor;

c. svim informacijama navedenim u tačkama od (d) do (j) stava 3. u slučaju promena uslova osiguranja ili izmena i dopuna zakona kojim se reguliše ugovor;

d. jednom godišnje, informacijama o stanju bonusa. Kada, u vezi sa ponudom ili zaključivanjem ugo-

vora o životnom osiguranju, osiguravač pruža brojča-


2/2014

74 ne podatke u vezi sa iznosom potencijalnih plaćanja iznad i izvan ugovorno dogovorenih plaćanja, osigura-vač ugovaraču osiguranja daje model obračuna kojim je potencijalno dospelo plaćanje određeno primenom osnova za obračun premija korišćenjem tri različite kamatne stope. Ovo ne važi za ročna osiguranja i ugo-vore. Osiguravač obaveštava ugovarača osiguranja na jasan i sveobuhvatan način da je ovaj model obračuna samo primer računanja zasnovan na pretpostavkama, i da ugovarač osiguranja ne može da ostvaruje nikakva ugovorna potraživanja.

U slučaju osiguranja sa učešćem u profi tu, osigura-vač obaveštava ugovarača osiguranja, jednom godišnje, u pisanom obliku, o statusu potraživanja ugovarača osi-guranja, obuhvatajući učešće u profi tu. Osim toga, kada osiguravač daje brojčane podatke o potencijalnom bu-dućem razvoju učešća u profi tu, osiguravač obaveštava ugovarača osiguranja o razlikama između stvarnog ra-zvoja i inicijalnih podataka.

6. Informacije navedene u stavovima od 2. do 5. , pružaju se na jasan i tačan način, u pisanoj formi, na službenom jeziku države članice obaveza.

Međutim, takva informacija može da bude na dru-gom jeziku ukoliko tako zahteva ugovarač osiguranja a to dozvoljava zakon države članice ili ukoliko ugovarač osiguranja ima slobodu izbora merodavnog prava.

7. Država članica obaveze može da zahteva da druš-tva za životno osiguranje daju dodatne informacije uz one navedene u stavovima od 2. do 5. , samo ukoliko je to neophodno za pravilno razumevanje bitnih eleme-nata obaveze od strane ugovarača osiguranja.

8. Detaljna pravila za sprovođenje stavova od 1. do 7. utvrđuje država članica obaveze.

Član 186. Otkazni period

1. Država članica predviđa da ugovarači osiguranja, koji zaključuju individualne ugovore o životnom osigu-ranju, mogu da otkažu ugovor u periodu od 14 do 30 dana od datuma kada su obavešteni da je ugovor za-ključen.

Obaveštenje o otkazu koje daje ugovarač osiguranja ima dejstvo njihovog oslobađanja od bilo kakvih budu-ćih obaveza nastalih iz tog ugovora.

Druga pravna dejstva i uslove otkaza određuje pravo koje je merodavno za ugovor, posebno u pogledu spo-razuma u pogledu informisanja ugovarača osiguranja da je ugovor zaključen.

2. Država članica može da odluči da ne primeni stav 1. u sledećim slučajevima:

a. kada ugovor traje šest ili manje meseci;

b. kada, zbog statusa ugovarača osiguranja ili okol-nosti u kojima je ugovor zaključen, ugovaraču osigura-nja nije potrebna posebna zaštita.

Kada država članica iskoristi mogućnost predviđenu u prvom stavu, ona navodi tu činjenicu u svom pravu.

POGLAVLJE IIODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU

NA NEŽIVOTNO OSIGURANJE

O d e lj a k 1. Opšte odredbe

Član 187. Uslovi osiguranja

Opšti i posebni uslovi osiguranja ne obuhvataju bilo kakve uslove kojima se, u pojedinačnom slučaju, na-meravaju ispuniti posebne okolnosti rizika koji će biti pokriven.

Član 188. Ukidanje monopola

Države članice obezbeđuju ukidanje monopola u pogledu započinjanja delatnosti određenih vrsta osi-guranja, koje su bile odobrene institucijama osnovanim na njihovim teritorijama, a pomenute su u članu 8.

Član 189. Učešće u nacionalnim garantnim programimaDržave članice domaćini mogu da zahtevaju da se

društva koja pružaju neživotno osiguranje uključe i da učestvuju, pod istim uslovima kao društva koja pružaju neživotno osiguranje koja imaju odobrenje za rad na nji-hovoj teritoriji, u bilo kom programu koji je uspostavljen s ciljem garantovanja isplate odštetnih zateva iz osigura-nja osiguranim licima i oštećenim trećim stranama.

O d e lj a k 2. Saosiguranje u Evropskoj zajednici

Član 190. Poslovi saosiguranja u Evropskoj zajednici1. Ovaj odeljak važi za poslove saosiguranja u

Evropskoj zajednici koji uključuju poslove saosiguranja koji se odnose na jedan ili više rizika klasifi kovanih u klase 3 do 16 Dela A Aneksa I, a koji ispunjavaju sledeće uslove:


2/2014

75 a. rizik spada u velike rizike;b. rizik je pokriven jednim ugovorom, uz plaćanje

ukupne premije, za isti period od strane dva ili više dru-štava za osiguranje, svaki za svoj deo kao saosiguravač, a jedno od njih je vodeće društvo za osiguranje;

c. rizik se nalazi na teritoriji Zajednice;d. u svrhu pokrivanja rizika, vodeće društvo za osi-

guranje se tretira kao da je društvo za osiguranje koje pokriva celokupan rizik;

e. najmanje jedan od saosiguravača učestvuje u ugovoru preko sedišta ili ogranka osnovanog u državi članici različitoj od one iz koje je vodeće društvo za osi-guranje;

f. vodeće društvo za osiguranje u potpunosti preuzi-ma ulogu vodećeg društva u praksi saosiguranja i odre-đuje uslove osiguranja i premiju.

2. Članovi od 147. do 152. primenjuju se samo na vodeća društva za osiguranje.

3. Poslovi saosiguranja koji ne zadovoljavaju uslove predviđene u stavu 1. , ostaju predmet odredbi ove Di-rektive, osim odredbi iz ovog odeljka.

Član 191. Učestvovanje u saosiguranju u Evropskoj zajednici

Pravo društva za osiguranje da učestvuje u saosigu-ranju u Zajednici ne reguliše se samo odredbama ovog odeljka.

Član 192. Tehničke rezerve

Iznos tehničkih rezervi se određuje od strane različitih saosiguravača u skladu sa pravilima utvrđenim od strane njihovih matičnih država članica ili, ako nema takvih pra-vila, u skladu sa uobičajenom praksom u toj državi.

Međutim, tehničke rezerve će biti najmanje jednake onima koje odredi vodeći osiguravač u skladu sa pravi-lima njegove matične države članice.

Član 193. Statistički podaci

Matične države članice obezbeđuju da saosigurava-či vode statističke podatke koji pokazuju obim poslova saosiguranja u Zajednici u kojima učestvuju oni i odgo-varajuća država članica.

Član 194. Tretiranje ugovora o saosiguranju u postupcima

likvidacije društava za osiguranjeU slučaju likvidacije društva za osiguranje, obaveze

nastale iz učestvovanja u saosiguranju u ugovorima o

saosiguranju u Zajednici, ispunjavaju se na isti način kao obaveze nastale po drugim ugovorima o osiguranju tog društva bez razlike u pogledu državljanstva osigu-ranika i korisnika osiguranja.

Član 195. Razmena informacija između nadzornih organaU svrhu sprovođenja ovog odeljka, nadzorni organi

države članice, u okviru saradnje pomenute pod Naslo-vom 1, Poglavlje 4, Odeljak 5, jedna drugoj pružaju sve neophodne informacije.

Član 196. Saradnja na sprovođenju

Komisija i nadzorni organi države članice tesno sa-rađuju u svrhu ispitivanja svih poteškoća koje bi se javi-le u sprovođenju ovog odeljka.

U toku ove saradnje, one posebno ispituju sve prakse koje bi mogle da ukažu na to da vodeće društvo za osi-guranje ne igra ulogu vodećeg društva u praksi saosigu-ranja ili da je jasno da rizici ne zahtevaju učestvovanje dva ili više saosiguravača za njihovo pokrivanje.

O d e lj a k 3. Osiguranje pomoći

Član 197. Poslovi koji su slični turističkoj pomoći

Države članice mogu propisati da se u vezi s pruža-njem pomoći licima koja zapadnu u poteškoće u okol-nostima koje su različite od onih iz člana 2 (2), primje-njuje ova Direktiva.

Kada država članica donese takve odredbe, takve aktivnosti se tretiraju kao da su klasifi kovane u vrstu osiguranja 18 u Delu A Aneksa I.

Drugi stav ni na koji način ne utiče na mogućnost klasifi kacije utvrđene u Aneksu I za aktivnosti koje oči-gledno spadaju u druge vrste.

O d e lj a k 4. Osiguranje troškova pravne zaštite

Član 198. Oblast primene ovog odeljka

1. Ovaj odeljak važi za osiguranje troškova pravne zaštite pomenute u vrsti osiguranja 17 u Delu A Aneksa I prema kome društvo za osiguranje obećava, po osno-vu plaćanja premije, da snosi troškove sudskog postup-


2/2014

76 ka i da pruži druge usluge koje su direktno povezane sa osiguranim pokrićem, posebno u pogledu sledećeg:

a. obezbeđenja nadoknade za gubitak, štetu ili po-vredu koju je pretrpelo osigurano lice, putem vansud-skog poravnanja ili putem građanskog ili krivičnog po-stupka;

b. odbrane ili zastupanja osiguranog lica u građan-skim, krivičnim, administrativnim i drugim postupci-ma ili u pogledu bilo kojeg odštetnog zahteva podnetog protiv tog lica.

2. Ovaj odeljak se ne primenjuje u pogledu sledećeg:a. osiguranja troškova pravne zaštite kada se takvo

osiguranje tiče sporova ili rizika nastalih iz, ili u vezi sa korišćenjem pomorskih prevoznih sredstava;

b. aktivnosti koje obavlja društvo za osiguranje koje daje pokriće za građansku odgovornost u svrhu odbra-ne ili zastupanja osiguranog lica u istrazi ili postupku u kojem se ta aktivnost istovremeno obavlja u sopstve-nom interesu tog društva za osiguranje u skladu s ta-kvim pokrićem;

c. kada država članica tako odluči, poslova osigura-nja troškova pravne zaštite preuzetih od strane osigura-vača koji obezbeđuje pomoć, koji su u skladu sa slede-ćim uslovima:

i. poslovi se obavljaju u državi članici u kojoj osigu-rano lice nije stalno nastanjeno;

ii. poslovi čine deo ugovora koji pokriva isključivo pomoć koja se pruža licima koja zapadnu u poteškoće prilikom putovanja, dok su van svoje kuće ili uobičaje-nog mesta boravka.

U svrhu tačke (c) prvog podstava, ugovor jasno na-vodi da je odgovarajuće pokriće ograničeno na okolno-sti navedene u toj tački i da je ono dopunsko uz osigu-ranje pomoći.

Član 199. Posebni ugovori

Pokriće troškova pravne zaštite se reguliše zasebnim ugovorom od onoga koji je sačinjen za druge klase osi-guranja ili se reguliše zasebnim odeljkom jedinstvene polise u kojoj je navedena priroda pokrića troškova pravne zaštite i, ukoliko država članica tako zahteva, iznos relevantne premije.

Član 200. Upravljanje odštetnim zahtevima

1. Matična država članica obezbeđuje da društvo za osiguranje usvoji, u skladu sa opcijom koju je odabrala država članica, ili po sopstvenom izboru, kada je država članica s tim saglasna, najmanje jedan način za uprav-

ljanje odštetnim zahtevima, koji su predviđeni u stavo-vima 2, 3 i 4.

Ma koje rešenje da je usvojeno, interes lica koje ima osiguravajuće pokriće troškova pravne zaštite smatra se zaštićenim na istovetan način shodno ovom odeljku.

2. Društvo za osiguranje obezbeđuje da nijedan član njegovog osoblja, koji se bavi upravljanjem odštetnim zahtevima po osnovu troškova pravne zaštite ili prav-nim savetima u vezi sa istim, istovremeno ne obavlja slične poslove u drugom društvu koje ima fi nansijske, komercijalne ili administrativne veze sa prvim druš-tvom za osiguranje i bavi se jednom ili više drugih vrsta osiguranja predviđenih u Aneksu I.

Kompozitna društva za osiguranje obezbeđuju da nijedan član njihovog osoblja, koji se bavi upravljanjem odštetnim zahtevima po osnovu troškova pravne zašti-te ili pravnim savetima u vezi sa istim, istovremeno ne obavlja slične poslove za drugu vrstu osiguranja koju društvo sprovodi.

3. Društvo za osiguranje će poveriti upravljanje od-štetnim zahtevima po osnovu osiguranja troškova prav-ne zaštite društvu koje ima posebnu pravnu ličnost. To društvo se navodi u posebnom ugovoru ili posebnom odeljku kako je pomenuto u članu 199.

Kada društvo sa zasebnom pravnom ličnošću ima veze sa društvom za osiguranje koje se bavi jednom ili sa više vrsta osiguranja pomenutih u Delu A Aneksa I, članovi osoblja tog društva koje ima zasebnu pravnu ličnost, a koja učestvuju u upravljanju odštetnim zah-tevima ili pravnim savetima vezanim za takvo upravlja-nje, neće istovremeno obavljati istu ili sličnu aktivnost u drugom društvu za osiguranje. Države članice mogu da postave iste zahteve za članove administrativnih, ru-kovodećih ili nadzornih tela.

4. Ugovor obezbeđuje da osigurana lica mogu da daju uputstvo advokatu po svom izboru ili, u meri u ko-joj nacionalno pravo to dozvoljava, bilo kojem drugom odgovarajućem kvalifi kovanom licu, od trenutka kada ta osigurana lica imaju odštetni zahtev po tom ugovoru.

Član 201.Slobodan izbor advokata

1. Svi ugovori o osiguranju troškova pravne zaštite izričito obezbeđuju:

a) da kad je advokat ili druga osoba sa odgovaraju-ćim kvalifi kacijama u skladu s nacionalnim zakono-davstvom za odbranu, zastupanje ili služenje interesima osiguranog lica u bilo kojoj istrazi ili postupku, da osi-gurano lice može slobodno odabrati takvog advokata ili drugu osobu;

b) da osigurana lica mogu po svojoj volji da odaberu advokata ili, ako im to više odgovara i ukoliko to nacio-


2/2014

77 nalni zakon dozvoljava, drugo odgovarajuće kvalifi ko-vano lice, da služi njihovim interesima kad god se javi sukob interesa.

2. U svrhu ovog odeljka, „advokat” znači svako lice koje ima pravo da obavlja svoju profesionalnu delatnost u skladu sa jednom od vrsta predviđenih u Direktivi Sa-veta 77/249/EEZ od 22. 03. 1977. godine kojom se ad-vokatima olakšava efi kasna primena slobode pružanja usluga (1).

Član 202.Izuzetak od slobodnog izbora advokata

1. Države članice mogu zahtevati izuzimanje od pri-mene člana 201(1) u pogledu osiguranja troškova prav-ne zaštite ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

(a) osiguranje je ograničeno na slučajeve koji pro-ističu iz upotrebe vozila na teritoriji države članice u pitanju;

(b) osiguranje proističe iz ugovora kojim se reguliše pomoć u slučaju saobraćajne nezgode ili kvara vozila;

(c) ni osiguravač troškova pravne zaštite ni osigura-vač pomoći ne nude bilo koju vrstu osiguranja od od-govornosti;

(d) preduzete su mere da pravni savetnici i zastupni-ci svake od strana u sporu budu nezavisni advokati u slučaju da stranama u sporu osiguranje troškova pravne zaštite pruža isti osiguravač.

2. Izuzetak odobren u smislu stava 1. , ne utiče na primenu člana 200.

Član 203.Arbitraža

Države članice će, za potrebe rešavanja svakog spo-ra između društva koje se bavi osiguranjem troškova pravne zaštite i osiguranika, ne dovodeći u pitanje pra-vo obraćanja sudskom organu u skladu sa važećim za-konima, obezbediti arbitražu ili drugi postupak kojim se postiže zadovoljavajući stepen nepristrasnosti.

Ugovor o osiguranju mora sadržati pravo osigurani-ka na pribegavanje tim postupcima.

Član 204.Sukob interesa

U slučaju sukoba interesa ili neslaganja oko nači-na rešavanja spora, osiguravač troškova pravne zaštite ili, u shodnom slučaju, kancelarija za likvidaciju šteta, mora obavestiti osiguranika o pravu navedenom u čla-nu 201(1) i o mogućnosti pribegavanja postupku nave-denom u članu 203.

1 Sl. list L78, 26. 03. 1977, str. 17

Član 205.Ukidanje specijalizacije osiguranja

troškova pravne zaštiteDržave članice moraju ukinuti sve odredbe koje za-

branjuju osiguravaču da u okviru svoje teritorije pruža osiguranje troškova pravne zaštite i druge vrste osigu-ranja u isto vreme.

O d e lj a k 5. Zdravstveno osiguranje

Član 206.Zdravstveno osiguranje kao

alternativa socijalnom osiguranju1. U pogledu ugovora kojima se regulišu rizici iz vr-

ste 2 u Delu A Aneksa I, koji mogu služiti kao delimična ili potpuna alternativa zdravstvenom osiguranju koje podrazumeva obavezno socijalno osiguranje, države članice mogu zahtevati da:

(a) takvi ugovori budu u skladu s konkretnim za-konskim odredbama važećim u državi članici kojima se štiti opšte dobro u toj vrsti osiguranja;

(b) opšti i specijalni uslovi takvog osiguranja budu saopšteni nadzornom organu države članice pre prime-ne.

2. Države članice mogu zahtevati da se, sistem zdrav-stvenog osiguranja na koji se odnosi stav 1, sprovodi na tehničim osnovama osiguranja sličnim onima koje se primenjuju u slučaju životnog osiguranja, kada su ispu-njeni sledeći uslovi:

(a) isplaćene premije se obračunavaju na osnovu tabela bolesti i drugih statističkih podataka važećih u državi članici u kojoj rizik nastaje u skladu s matematič-kim metodama koje se koriste u osiguranju;

(b) postoji rezerva vezana za godine starosti;(c) osiguravač može raskinuti ugovor samo u okviru

fi ksnog perioda određenog od strane države članice u kojoj rizik nastaje;

(d) ugovor predviđa da premije mogu biti uvećane i da isplate mogu biti umanjene, čak i za važeće ugovore;

(e) ugovor predviđa da vlasnici polise mogu izme-niti važeći ugovor tako da imaju novi ugovor u skladu sa stavom 1. , koji će im ponuditi isto društvo za osigu-ranje ili isti ogranak i koji će u obzir uzimati njihova stečena prava.

U slučaju na koji se odnosi tačka (e) prvog podstava, u obzir se mora uzeti rezerva vezana za godine starosti, a novi medicinski pregled može biti zahtevan samo za proširenje pokrivenosti osiguranjem.

Nadzorni organ države članice u pitanju mora objavljivati tabele bolesti i druge statističke podatke na


2/2014

78 koje se odnosi tačka (a) prvog podstava i proslediti ih nadzornom organu države članice domaćina.

Premije moraju biti dovoljne, u skladu s razumnim aktuarskim pretpostavkama, kako bi društva za osigu-ranje mogla da ispune svoje obaveze imajući u vidu sve aspekte svog boniteta. Država članica domaćin mora da zahteva da se tehničke osnove za obračun premija saop-šte njenom nadzornom organu pre nego što se proizvod pusti u promet.

Treći i četvrti podstav će se primenjivati u slučajevi-ma kada dolazi do modifi kacije važećih ugovora.

O d e lj a k 6. Osiguranje od nezgoda na radu

Član 207.Obavezno osiguranje od nezgode na radu

Države članice mogu zahtevati da svako društvo za osiguranje koje nudi, na sopstveni rizik, obavezno osi-guranje od nesreće na radu u okviru njihovih teritori-ja, poštuje konkretne odrednice njihovog zakona koji reguliše takvo osiguranje, osim onih odredaba koje se tiču fi nansijskog nadzora, koje će biti isključivo u nad-ležnosti države članice domaćina.

POGLAVLJE IIIODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU

NA ŽIVOTNO OSIGURANJE

Član 208.Zabrana obaveznog ustupanja

dela poslova osiguranjaDržave članice ne zahtevaju od društava za osigu-

ranje koja pružaju životna osiguranja da ustupaju deo poslova osiguranja navedenih u članu 2(3) organizaciji ili organizacijama određenih njihovim nacionalnim za-konodavstvom.

Član 209.Premije za novu vrstu osiguranja

Premije za novu vrstu osiguranja moraju biti dovolj-ne, u skladu s razumnim aktuarskim pretpostavkama, kako bi društva za osiguranje mogla da ispune svoje obaveze i, naročito, kako bi se ustanovile odgovarajuće tehničke rezerve.

U tu svrhu, moraju u obzir biti uzeti svi aspekti fi -nansijskog stanja društva za životno osiguranje, pri čemu se priliv od sredstava koja nisu premije ili pre-mijski prihod ne uzimaju u obzir sistemski i stalno na

način koji može dugoročno ugroziti solventnost pred-metnog društva.

POGLAVLJE IVPOSEBNA PRAVILA KOJA SE

PRIMENJUJU NA REOSIGURANJE

Član 210.Ograničeno reosiguranje

1. Države članice se moraju postarati da društva za osiguranje i reosiguranje koja zaključuju ugovore o ograničenom reosiguranju ili obavljaju delatnost ogra-ničenog reosiguranja imaju mogućnost da rizike, koji proističu iz takvih ugovora ili delatnosti, na adekvatan način uoče, izmere, prate, kontrolišu, njima upravljaju i o njima izveštavaju.

2. Kako bi se postarala da je u pogledu aktivnosti ve-zanih za ograničeno reosiguranje primenjen harmoni-zovan pristup, Komisija može usvojiti mere implemen-tacije u kojima će podrobnije biti objašnjene odredbe stava 1. koje se tiču praćenja, upravljanja i kontrolisanja rizika koji proističu iz delatnosti vezanih za ograničeno reosiguranje.

Takve mere, koje su osmišljene da unaprede elemen-te ove Direktive koji nisu od suštinskog značaja, inter alia, time što će je dopuniti, moraju biti usvojene u skla-du s regulatornim postupkom uz nadzor opisan u članu 301(3).

3. U smislu stavova 1. i 2. , ograničeno reosiguranje znači reosiguranje u okviru kog izričiti maksimalni potencijalni gubitak, izražen kao maksimum prenetog ekonomskog rizika, koji proističe iz prenosa značajnog rizika osiguranja i vremenskog rizika, prevazilazi pre-miju tokom trajanja ugovora za ograničen, ali značajan iznos, i koje karakteriše najmanje jedna od sledećih od-lika:

(a) eksplicitno i materijalno razmatranje vremenske vrednosti novca;

(b) odredbe ugovora kojima se uspostavlja uravno-teženost ekonomskog iskustva ugovornih strana tokom vremena, kako bi se postigao željeni prenos rizika.

Član 211.Pravno lice za posebne svrhe

1. Države članice moraju dozvoliti osnivanje prav-nog lica za posebne svrhe na svojim teritorijama, pod uslovom da dobiju odobrenje nadzornog organa.

2. Kako bi se obezbedio usklađen pristup za pravna lica za posebne svrhe, Komisija će usvojiti mere imple-mentacije, defi nišući sledeće:


2/2014

79 (a) opseg dozvole za rad;(b) obavezne uslove koji moraju biti sadržani u sva-

kom potpisanom ugovoru;(c) razumne i adekvatne uslove navedene u članu 42.

, vezane za osobe koje upravljaju pravnim licem za po-sebne svrhe;

(d) razumne i adekvatne uslove vezane za akcionare ili članove koji imaju kvalifi kovano učešće u pravnom licu za posebne svrhe;

(e) adekvatne administrativne i računovodstvene procedure, mehanizme unutrašnje kontrole i obavezne instrumente upravljanja rizikom;

(f) propisane računovodstvene, nadzorne i statistič-ke podatke;

(g) potreban kapital za obezbeđenje solventnosti. Takve mere, koje su osmišljene da izmene elemente

ove Direktive koji nisu od suštinskog značaja, inter alia, time što će je dopuniti, moraju biti usvojene u skladu s regulatornim postupkom uz nadzor opisan u članu 301(3).

3. Pravna lica za posebne svrhe čiji je rad odobren pre 31. oktobra 2012. biće regulisana u skladu sa zako-nima države članice koja je odobrila rad pravnog lica za posebne svrhe. Međutim, svaka nova delatnost koju takvo pravno lice za posebne svrhe počne da obavlja nakon tog datuma, biće regulisana stavovima 1. i 2.

NASLOV III

NADZOR DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE I DRUŠTAVA ZA REOSIGURANJE U GRUPI

POGLAVLJE INADZOR GRUPE: DEFINICIJE, SLUČAJEVI

PRIMENE, OBLAST PRIMENE I NIVOI

O d e lj a k 1. Defi nicije

Član 212.Defi nicije

1. Za potrebe ovog Naslova, važiće sledeće defi nicije:(a) „imalac značajnog učešća” jeste ono društvo koje

je ili matično društvo ili društvo koje ima učešće u dru-gom društvu ili je povezano s drugim društvom na na-čin opisan u članu 12(1) Direktive 83/349/EEC;

(b) „povezano društvo” jeste zavisno društvo ili društvo u kome drugo društvo ima učešće ili društvo povezano s drugim društvom na način opisan u članu 12(1) Direktive 83/349/EEC;

(c) „grupa” jeste grupa društava koja:(i) se sastoji od imaoca značajnog učešća, njegovih

zavisnih društava i društava u kojima imalac značajnog učešća ili njegova zavisna društva imaju učešće, kao i društva međusobno povezana na način opisan u čla-nu 12(1) Direktive 83/349/EEC; ili

(ii) je, ugovorno ili na drugi način, zasnovana na us-postavljanju čvrstih i održivih fi nansijskih veza među takvim društvima i u koju mogu spadati društva uzaja-mnog osiguranja ili društva tipa uzajamnog osiguranja, pod uslovom:

– da jedno od takvih društava efektivno vrši, putem centralizovane koordinacije, dominantan uticaj na do-nošenje odluka, uključujući odluke fi nansijske prirode, nad ostalim društvima koja su delovi grupe; i

– da je zasnivanje i raskidanje takvih veza, u smi-slu ovog Naslova, predmet prethodnog odobrenja od strane nadzornog organa grupe, gde će se društvo koje sprovodi centralizovanu koordinaciju smatrati matič-nim društvom, a sva ostala društva se smatrati zavisnim društvima;

(d) „nadzorni organ grupe” jeste nadzorni organ nadležan za nadzor nad grupom, određen u skladu s članom 247;

(e) „kolegijum supervizora” jeste stalno telo pro-menljivog sastava osnovano u cilju koordinacije među nadležnim organima država članica u pitanju;

(f) „osiguravajući holding” jeste matično društvo koje nije mešoviti fi nansijski holding u smislu Direktive 2002/87/EC i čija je osnovna poslovna delatnost pribav-ljanje i posedovanje učešća u zavisnim društvima, onda kada su takva zavisna društva isključivo ili u većoj meri društva za osiguranje ili reosiguranje, ili društva za osi-guranje i reosiguranje iz trećih država, pod uslovom da je najmanje jedno takvo zavisno društvo društvo za osi-guranje ili reosiguranje.

(g) „osiguravajući mešoviti holding” jeste matično društvo, izuzev društva za osiguranje, društva za osi-guranje iz trećih država, društva za reosiguranje, osigu-ravajućeg holdinga i mešovitog fi nansijskog holdinga u smislu Direktive 2002/87/EC, među čijim se zavisnim društvima nalazi najmanje jedno društvo za osiguranje ili reosiguranje.

2. Za potrebe ovog Naslova, nadzorni organi će ma-tičnim društvom smatrati i svako društvo koje, prema mišljenju nadzornog organa, efektivno vrši dominantni uticaj nad drugim društvom.

Takođe, zavisnim društvom će se smatrati svako društvo nad kojim, prema mišljenju nadzornog organa, matično društvo vrši dominantni uticaj.

Takođe, učešćem će se smatrati posedovanje, nepo-sredno ili posredno, glasačkog prava ili udela u kapitalu


2/2014

80 u preduzeću nad kojim se, prema mišljenju nadzornog organa, efektivno vrši znatan uticaj.

O d e lj a k 2. Slučajevi primene i oblast primene

Član 213.Slučajevi primene nadzora nad grupom

1. Države članice moraju obezbediti nadzor, na ni-vou grupe, društava za osiguranje i reosiguranje koji su deo grupe, u skladu sa ovim Naslovom.

Odredbe ove Direktive u kojima se propisuju pravi-la nadzora nad društvima za osiguranje i reosiguranje, uzete pojedinačno, primenjivaće se na takva društva, osim u slučajevima kada je drugačije propisano u okvi-ru ovog Naslova.

2. Države članice moraju obezbediti vršenje nadzora na nivou grupe na sledeći način:

(a) na društva za osiguranje, odnosno društva za re-osiguranje, koja su imaoci značajnog učešća u najmanje jednom društvu za osiguranje, društvu za reosiguranje, društvu za osiguranje iz trećih država ili društvu za re-osiguranje iz trećih država, u skladu sa članovima od 218. do 258. ;

(b) na društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje, čije je matično društvo osiguravajući hol-ding sa sedištem u Zajednici, u skladu sa članovima od 218. do 258. ;

(c) na društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje, čije je matično društvo osiguravajući hol-ding sa sedištem van Zajednice, ili društvo za osigura-nje, odnosno društvo za reosiguranje iz treće države, u skladu sa članovima od 260. do 263. ;

(d) na društva za osiguranje, odnosno društva za re-osiguranje, čije je matično društvo osiguravajući mešo-vit holding, u skladu sa članom 265.

3. U slučajevima opisanim u tačkama (a) i (b) sta-va 2, kada je društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje koje ima značajno učešće ili osigurava-jući holding sa sedištem u Zajednici povezano društvo regulisanog društva ili mešovitog fi nansijskog holdin-ga koji je predmet dodatnog nadzora u skladu s čla-nom 5(2) Direktive 2002/87/EC, nadzorni organ grupe može, nakon konsultacija sa ostalim odnosnim nad-zornim organima, odlučiti da ne vrši, na nivou takvog društva za osiguranje, odnosno društva za reosigura-nje koje ima značajno učešće ili takvog osiguravajućeg holdinga, nadzor koncentracije rizika iz člana 244. ove Direktive, nadzor transakcija unutar grupe iz člana 245. ove Direktive, ili ni jedno ni drugo.

Član 214.Oblast primene nadzora nad grupom

1. Vršenje nadzora nad grupom u skladu sa čla-nom 213. ne podrazumeva obavezu nadzornih organa da sprovode nadzor u odnosima s društvom za osigu-ranje iz treće države, društvom za reosiguranje iz treće države, osiguravajućeg holdinga ili osiguravajućeg me-šovitog holdinga, uz punu primenu člana 257. , u sluča-jevima u kojima se radi o osiguravajućim holdinzima.

2. Nadzorni organ grupe može odlučiti u svakom pojedinačnom slučaju da ne vrši nadzor nad pojedinim društvom u okviru nadzora nad grupom iz člana 213. , kada je:

(a) sedište takvog društva u trećoj državi u kojoj po-stoje zakonske prepreke za prenos neophodnih podata-ka, uz punu primenu člana 229;

(b) društvo koje bi trebalo uključiti u nadzor od za-nemarljivog značaja za ciljeve nadzora nad grupom; ili

(c) uključivanje društva neprimereno ili irelevantno za ciljeve nadzora nad grupom.

Međutim, u slučaju kada je veći broj društava u okvi-ru iste grupe, pojedinačno gledano, isključen u skladu s tačkom (b) prvog podstava, takva društva svakako mo-raju biti uključena kada, kolektivno gledano, nisu od zanemarljivog značaja.

U slučaju da je nadzorni organ grupe mišljenja da društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje ne treba uključiti u nadzor nad grupom u skladu s tač-kama (b) ili (c) prvog podstava, nadzorni organ mora konsultovati ostale nadzorne organe pre nego što do-nese odluku.

U slučaju da nadzorni organ grupe ne uključi druš-tvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje u nadzor nad grupom u skladu s tačkama (b) ili (c) pr-vog podstava, nadzorni organ države članice u kojoj se nalazi takvo društvo može od društva koje je na čelu grupe da zahteva sve podatke koji mogu olakšati nad-zor takvog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje.

O d e lj a k 3. Nivoi

Član 215.Najviše matično društvo na nivou Zajednice

1. U slučajevima kada je društvo za osiguranje, od-nosno društvo za reosiguranje koje ima značajno uče-šće, ili osiguravajući holding iz člana 213(2)(a) i (b) i samo zavisno društvo drugog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje, ili drugog osigura-vajućeg holdinga sa sedištem u Zajednici, članovi od 218. do 258. će važiti samo na nivou najvišeg matičnog


2/2014

81 društva za osiguranje ili reosiguranje ili osiguravajućeg holdinga čije je sedište u Zajednici.

2. U slučajevima kada je najviše matično društvo za osiguranje, odnosno društvo za reosiguranje, ili osigu-ravajući holding čije je sedište u Zajednici, na koje se odnosi stav 1, zavisno društvo društva koje je predmet dodatnog nadzora u skladu s članom 5(2) Direktive 2002/87/EC, nadzorni organ grupe može, nakon kon-sultacija s ostalim nadzornim organima, odlučiti da ne vrši, na nivou takvog najvišeg matičnog društva nadzor koncentracije rizika iz člana 244. ove Direktive, nadzor transakcija unutar grupe iz člana 245. ove Direktive, ili ni jedno ni drugo.

Član 216.Najviše matično društvo na nivou države

1. U slučajevima kada društvo za osiguranje, od-nosno društvo za reosiguranje koje je imalac značaj-nog učešća, ili osiguravajući holding čije je sedište u Zajednici, iz člana 213(2)(a) i (b), nema sedište u istoj državi članici kao najviše matično društvo na nivou Za-jednice iz člana 215. , države članice mogu prepustiti svojim nadzornim organima, nakon konsultacija sa nadzornim organom grupe i takvim najvišim matičnim društvom na nivou Zajednice, odluku da li će najviše matično društvo za osiguranje, odnosno društvo za re-siguranje, ili osiguravajući holding na nivou države biti uključen u nadzor nad grupom.

U tom slučaju, nadzorni organ mora da obrazlo-ži svoju odluku i nadzornom organu grupe i najvišem matičnom društvu na nivou Zajednice.

Članovi od 218. do 258. biće primenjivani prema na-čelu mutatis mutandis, u zavisnosti od odredaba nave-denih u stavovima od 2. do 6.

2. Nadzorni organ može ograničiti grupni nadzor nad najvišim matičnim društvom na nivou države na jedno ili više odeljaka Poglavlja II.

3. U slučaju da nadzorni organ donese odluku da na najviše matično društvo na nivou države primeni Poglavlje II, Odeljak 1, izbor načina u skladu s članom 220. , od strane nadzornog organa grupe u pogledu naj-višeg matičnog društva na nivou Zajednice na koje se odnosi član 215. , biće smatran konačnim i primenjen od strane nadzornog organa države članice u pitanju.

4. U slučaju da nadzorni organ donese odluku da na najviše matično društvo na nivou države primeni Po-glavlje II, Odeljak 1, i u slučaju da je najviše matično društvo na nivou Zajednice na koje se odnosi član 215. , u skladu s članom 231. ili članom 233(5), dobilo dozvo-lu da obračuna potreban kapital za obezbeđenje solven-tnosti grupe, kao i potreban kapital za obezbeđenje sol-ventnosti društava za osiguranje, odnosno društava za

reosiguranje u okviru grupe na osnovu internog meto-da, ta će odluka biti smatrana konačnom i sprovedena od strane nadzornog organa države članice u pitanju.

U takvoj situaciji, u slučaju da nadzorni organ sma-tra da profi l rizika najvišeg matičnog društva na nivou države u znatnoj meri odstupa od internog mode-la usvojenog na nivou Zajednice, i u slučaju da takvo društvo ne odgovori primereno na primedbe nadzor-nog organa, taj nadzorni organ može doneti odluku da nametne dodatak na potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti grupe čiji je takvo društvo deo, kao rezul-tat primene tog modela, ili, u izuzetnim situacijama kada ovaj dodatak na kapital ne bi bio primeren, nad-zorni organ može od društva da zahteva da obračuna potreban kapital za obezbeđenje solventnosti grupe na osnovu standardnih formula.

Nadzorni organ mora da obrazloži takve odluke i društvu i nadzornom organu grupe.

5. U slučaju da nadzorni organ donese odluku da na najviše matično društvo na nivou države primeni Poglavlje II, Odeljak 1, takvom društvu neće biti do-pušteno da zahteva dozvolu, u skladu s članom 236. ili članom 243. , da se na bilo koje od njegovih zavisnih društava primene odredbe članova 238. i 239.

6. U slučaju da države članice dopuste svojim nad-zornim organima da donesu odluku na koju se odnosi stav 1, države članice će se postarati da nijedna takva odluka ne bude donesena niti sprovedena kada je naj-više matično društvo na nivou države zavisno društvo najvišeg matičnog društva na nivou Zajednice na koje se odnosi član 215. i kad najviše matično društvo na ni-vou Zajednice, u skladu sa članom 237. ili članom 243. dobije dozvolu da na takvo zavisno društvo budu pri-menjeni članovi 238. i 239.

7. Komisija može usvojiti mere implementacije u kojima će podrobnije biti navedene okolnosti u kojima se može doneti odluka iz stava 1. Takve mere, koje su osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od ključnog značaja, inter alia, time što će je dopuniti, moraju biti usvojene u skladu s regulatornim postup-kom uz nadzor predviđen članom 301(3).

Član 217.Matično društvo koje pokriva

više od jedne države članice1. U slučaju da države članice dopuste svojim nad-

zornim organima da donesu odluku na koju se odno-si član 216. , takođe im moraju dopustiti da donesu odluku o sklapanju ugovora s nadzornim organima u drugim državama članicama u slučajevima kada postoji drugo povezano najviše matično društvo na državnom


2/2014

82 nivou, u cilju vršenja grupnog nadzora na nivou pod-grupe koja pokriva više od jedne države članice.

U slučaju da su nadzorni organi u pitanju sklopili odluku na koju se odnosi prvi podstav, grupni nadzor neće biti vršen na nivou bilo kog najvišeg matičnog društva na koje se odnosi član 216. koje posluje u drža-vama članicama, izuzev u državi članici u kojoj se nalazi podgrupa na koju se odnosi prvi podstav ovog stava.

2. Član 216(2) do (6) primenjivaće se prema načelu mutatis mutandis.

4. Komisija može usvojiti mere implementacije u kojima će podrobnije biti navedene okolnosti u kojima se može doneti odluka iz stava 1. Takve mere, koje su osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od ključnog značaja, inter alia, time što će je dopuniti, moraju biti usvojene u skladu s regulatornim postup-kom uz nadzor iz člana 301(3).

POGLAVLJE IIBONITET

O d e lj a k 1. Solventnost grupe

Pododeljak 1.Opšte odredbe

Član 218.Nadzor nad solventnošću grupe

1. Nadzor nad solventnošću grupe biće vršen u skla-du sa stavovima 2. i 3. ovog člana, članom 246. i Poglav-ljem III.

2. U slučaju na koji se odnosi član 213(2)(a), drža-ve članice moraju zahtevati od društava za osiguranje, odnosno društava za reosiguranje koja imaju značajna učešća da se postaraju da potrebni sopstveni fondovi budu dostupni u okviru grupe, i to u iznosu ne manjem od potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti obračunatog u skladu s pododeljcima 2, 3 i 4.

3. U slučaju na koji se odnosi član 213(2)(b), drža-ve članice moraju zahtevati od društava za osiguranje, odnosno društava za reosiguranje koja imaju značajna učešća da se postaraju da potrebni sopstveni fondovi budu dostupni u okviru grupe, i to u iznosu ne manjem od potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti obračunatog u skladu s pododeljkom 5.

4. Propisani uslovi na koje se odnose stavovi 2. i 3. biće predmet revizije od strane nadzornog organa gru-pe u skladu s Poglavljem III. Član 136. i član 138(1) do (4) biće primenjivani prema načelu mutatis mutan-dis.

5. Čim imalac značajnog učešća uoči i obavesti nad-zorni organ grupe da potreban kapital za obezbeđenje solventnosti grupe više nije adekvatan ili da postoji ri-zik da tokom naredna tri meseca neće biti adekvatan, nadzorni organ grupe mora o tome obavestiti ostale nadzorne organe u okviru kolegijuma supervizora, koji mora sprovesti analizu boniteta grupe.

Član 219.Učestalost obračunavanja

1. Nadzorni organ grupe će se postarati da se obra-čun iz člana 218(2) i (3) vrši najmanje jednom godišnje, bilo od strane društava za osiguranje, odnosno društa-va za reosiguranje koja imaju značajna učešća, bilo od strane osiguravajućeg holdinga.

Relevantni podaci neophodni za obračun i rezultati obračunavanja moraju biti predati nadzornom organu grupe od strane društava za osiguranje, odnosno dru-štava za reosiguranje koja imaju značajna učešća, ili, u slučaju da na čelu grupe nije društvo za osiguranje, od-nosno društvo za reosiguranje, od strane osiguravaju-ćeg holdinga ili od strane onog društva u okviru grupe koje odredi nadzorni organ grupe nakon konsultacija s ostalim nadzornim organima i samom grupom.

2. Društvo za osiguranje i društvo za reosiguranje i osiguravajući holding moraju redovno pratiti potreban kapital za obezbeđenje solventnosti grupe.

Ukoliko profi l rizika grupe u znatnoj meri odstupa od pretpostavki na kojima se zasniva poslednji izveštaj o potrebnom kapitalu za obezbeđenje solventnosti gru-pe, potreban kapital za obezbeđenje solventnosti grupe biće bez odlaganja ponovo obračunat i izveštaj o tome će biti prosleđen nadzornom organu grupe.

Ukoliko postoje dokazi u prilog pretpostavci da se profi l rizika grupe u znatnoj meri promenio u odnosu na datum poslednjeg izveštaja o potrebnom kapitalu za obezbeđenje solventnosti grupe, nadzorni organ grupe može zahtevati ponovno obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti grupe.

Pododeljak 2.Izbor metode obračunavanja i opšti principi

Član 220.Izbor metode

1. Obračun solventnosti na nivou grupe društava za osiguranje i društava za reosiguranje, na koje se odnosi član 213(2)(a), mora biti izvršen u skladu s tehničkim principima i u skladu s jednim od načina navedenih u članovima od 221. do 233.


2/2014

83 2. Države članice se staraju da obračun solventno-sti na nivou grupe društava za osiguranje i društava za reosiguranje na koje se odnosi član 213(2)(a) bude iz-vršen u skladu s načinom 1, koji je opisan u članovima od 230. do 232.

Međutim, države članice dozvoljavaju svojim nad-zornim organima koji su preuzeli ulogu nadzornog organa nad određenom grupom da donesu odluku, nakon konsultacija sa ostalim nadzornim organima u pitanju i samom grupom, da na takvu grupu primene način 2, koji je opisan u članovima 233. i 234. , ili kom-binaciju načina 1 i 2, u slučaju da je isključiva primena načina 1 neprimerena.

Član 221.Uključivanje proporcionalnog udela

1. Pri obračunavanju solventnosti grupe uzima se u obzir proporcionalni udeo koji imalac značajnog uče-šća ima u svojim povezanim društvima.

Za potrebe prvog podstava, proporcionalni udeo će biti jedno od sledećih:

(a) u slučaju da se primenjuje način 1, procenat koji se koristi pri uspostavljanju konsolidovanih računa; ili

(b) u slučaju da se primenjuje način 2, proporcija upisanog kapitala koji je u posedu, posredno ili nepo-sredno, imaoca značajnog učešća.

Međutim, bez obzira na to koji se način primenjuje, u slučaju da je povezano društvo zavisno društvo i ne poseduje dovoljne potrebne sopstvene fondove za po-trebni kapital za obezbeđenje solventnosti, u obzir će biti uzet i ukupni manjak solventnosti zavisnog društva.

U slučaju da je, prema mišljenju nadzornih organa, odgovornost matičnog društva koje poseduje deo kapi-tala strogo ograničena na taj udeo u kapitalu, nadzorni organ grupe ipak može dozvoliti da se manjak solven-tnosti zavisnog društva uzme u obzir u proporcionalnoj meri.

2. Nadzorni organ grupe mora, nakon konsultaci-ja sa ostalim nadzornim organima u pitanju i samom grupom, odrediti koliki je proporcionalni udeo koji se mora uzeti u obzir u sledećim slučajevima:

(a) kada ne postoje veze između kapitala pojedinih društava u grupi;

(b) kada nadzorni organ utvrdi da se posedovanje, posredno ili neposredno, glasačkog prava ili udela u kapitalu u jednom društvu može smatrati učešćem, zato što se, prema mišljenju nadzornog organa, nad tim društvom efektivno vrši znatan uticaj;

(c) kada nadzorni organ utvrdi da je jedno društvo matično drugom zato što, prema mišljenju nadzornog

organa, jedno društvo efektivno vrši dominantan uticaj nad drugim društvom.

Član 222.Ukidanje duplog korišćenja

potrebnih sopstvenih fondova1. Kod obračunavanja nije dozvoljeno duplo ko-

rišćenje sopstvenih fondova potrebnih za kapital za obezbeđenje solventnosti među različitim društvima za osiguranje, odnosno društvima za reosiguranje.

U te svrhe, prilikom obračunavanja solventnosti grupe, kada metode objašnjene u pododeljku 4 nisu do-voljne, iz obračuna se isključujuje sledeće:

(a) vrednost bilo koje imovine društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje, koje ima značajno učešće, a koja predstavlja fi nansiranje sopstvenih fon-dova potrebnih za kapital za obezbeđenje solventnosti nekog od povezanih društava za osiguranje ili reosigu-ranje;

(b) vrednost bilo koje imovine povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje ili reosiguranje koje ima značajno učešće, a koja predstavlja fi nansiranje sopstvenih fondova po-trebnih za kapital za obezbeđenje solventnosti tog druš-tva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje koje ima značajno učešće;

(c) vrednost bilo koje imovine povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje ili reosiguranje koje ima značajno uče-šće, a koja predstavlja fi nansiranje sopstvenih fondova potrebnih za kapital za obezbeđenje solventnosti bilo kog drugog povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje ili reosi-guranje koje ima značajno učešće.

2. Ne dovodeći u pitanje primenu stava 1, sledeći kapital se može uključiti u obračun jedino ako služi za pokrivanje potrebnog kapitala za obezbeđenje solven-tnosti datog povezanog društva:

(a) rezervni fondovi na koje se primenjuje član 91 (2) koji nastaju iz povezanog društva za životno osi-guranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje ili reosiguranje koje ima značajno učešće, za koje se obračunava solventnost grupe;

(b) sav upisan neuplaćen kapital povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje ili reosiguranje koje ima značajno učešće, za koje se obračunava solventnost grupe.

Sledeći kapital se uvek izuzima iz obračunavanja: (i) upisan, ali neuplaćen kapital koji predstavlja po-

tencijalnu obavezu imaoca značajnog učešća; (ii) upisan, ali neuplaćen kapital društva za osigura-

nje, odnosno društva za reosiguranje koje ima značajno


2/2014

84 učešće, koji predstavlja potencijalnu obavezu poveza-nog društva za osiguranje, odnosno društva za reosi-guranje;

(iii) upisan, ali neuplaćen kapital povezanog druš-tva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje, koji predstavlja potencijalnu obavezu nekog drugog pove-zanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosi-guranje istog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje koje ima značajno učešće.

3. Kada nadzorni organ ustanovi da se određeni sopstveni fondovi potrebni za kapital za obezbeđenje solventnosti povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje, a koji se ne odnose na fondove iz stava 2. , ne mogu efektivno iskoristiti za pokrivanje potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti druš-tva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje koje ima značajno učešće za koje se obračunava solventnost grupe, ti fondovi se mogu uključiti u obračun samo ako su prihvatljivi za pokrivanje potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti povezanog društva.

4. Zbir sopstvenih fondova iz stava 2. i 3. ne može da premaši vrednost potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje.

5. Svi potrebni sopstveni fondovi povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje koje ima značajno učešće, za koje se obračunava solventnost grupe, a koji su prethodno odobreni od strane nadzor-nog organa u skladu sa odredbom iz člana 90. , biće uključeni u obračun samo u meri u kojoj su zvanično odobreni od strane nadzornog organa zaduženog za nadzor povezanog društva.

Član 223.Ukidanje stvaranja kapitala unutar grupe

1. Kod obračunavanja solventnosti grupe, neće se računati sopstveni fondovi potrebni za kapital za obez-beđenje solventnosti, koji su nastali recipročnim fi nan-siranjem između društva za osiguranje, odnosno druš-tva za reosiguranje koje ima značajno učešće i nekog od sledećih:

(a) povezanog društva;(b) imaoca značajnog učešća;(c) drugog povezanog društva u okviru bilo kog od

njegovih imalaca značajnog učešća. 2. Kod obračuna solventnosti grupe, neće se računa-

ti sopstveni fondovi potrebni za kapital za obezbeđenje solventnosti povezanog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje društva za osiguranje ili reosi-guranje koje ima značajno učešće za koje se obračunava solventnost grupe, ukoliko su dati sopstveni fondovi nastali recipročnim fi nansiranjem sa nekim drugim po-vezanim društvom tog društva za osiguranje, odnosno društva za reosiguranje koje ima značajno učešće.

3. Smatraće se da postoji recipročno fi nansiranje ukoliko društvo za osiguranje, odnosno društvo za reo-siguranje ili neko od njegovih povezanih društava pose-duje akcije ili daje pozajmicu drugom društvu koje, di-rektno ili indirektno, ima sopstvene fondove potrebne za kapital za obezbeđenje solventnosti prvog društva.

Član 224.Vrednovanje

Vrednost imovine i obaveza će se procenjivati u skla-du sa odredbama člana 75.


2/2014

85

Poštovanje etike objavljivanja i sprečavanje zloupo-trebe objavljivanja su odgovornost i obaveza svakog au-tora, recenzenta, urednika i izdavača.

Časopis Evropska revija za pravo osiguranja objav-ljuje Izjavu o etici objavljivanja i zloupotrebi objav-ljivanja naučnih i stručnih radova. Pomenuta Izjava sastavljena je u skladu sa standardima Komiteta o eti-ci objavljivanja (Committee on Publications Ethics: COPE). Redakcija časopisa i Udruženje za pravo osi-guranja Srbije, kao izdavač Evropske revije za pravo osi-guranja, obavezuju se da poštuju etiku objavljivanja i sprečavaju zloupotrebe u objavljivanju naučnih i struč-nih radova. Istovremeno, poštovanje etike objavljivanja obaveza je svakog autora. Niko ne može biti izuzet od ove obaveze.

A) U oblasti objavljivanja i autorstva, svaki članak objavljen u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja mora da sadrži spisak literature, naveden u posebnom odeljku na kraju članka, i instituciju koja je fi nansijski pomogla sprovedeno istraživanje u članku, ukoliko po-stoji takva institucija. Osim toga, mora postojati sagla-snost za objavljivanje članka od strane institucije koja je fi nansijski pomogla istraživanje objavljeno u članku. Članak ne sme biti plagijat, niti sme sadržati krivotvo-rene podatke. Časopis ne prihvata ranije objavljene članke. Zabranjeno je ponovo objavljivanje istih istra-živanja. Časopis Evropska revija za pravo osiguranja, prijavljen je kod Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON). Preko sistema ASEESTANT dostavljeni radovi biće proveravani preko servisa CrossCheck, od-nosno iTh enticate i dobijaće DOI (Digital Object Iden-tifi er) brojeve.

B) Odgovornost autora:Svi autori navedeni u članku moraju dati značajan

intelektualni doprinos istraživanju, odnosno pisanju rada. Da bi neko imao status autora nije dovoljno da je samo učestvovao u prikupljanju podataka, pružao po-moć u tehničkoj obradi podataka, odnosno teksta ili je samo prevodio tekst. Biti autor znači: aktivno učestvo-vati u osmišljavanju sadržaja članka, njegove strukture, metodologije izrade članka; pisati članak, vršiti izmene i prepravke u tekstu; odobriti konačnu verziju teksta.

Autori su u obavezi da potpišu izjavu da su sva istra-živanja u članku originalna, da je rad u potpunosti sa-mostalno napisan uz naznaku punog naziva izvora dru-gih autora koji su korišćeni u radu i da navedeni rad u celosti ili neki njegov deo nije ranije objavljivan. Autori

treba da potvrde da rukopis podnet na recenziranje nije u postupku recenziranja niti je prihvaćen za objavljiva-nje u drugom časopisu. Autori treba da potvrde da su svi podaci navedeni u članku istiniti i autentični, i da, u slučaju potrebe, na zahtev recenzenata i Redakcije časo-pisa, isprave greške, odnosno opozovu članak.

Autori moraju da uklone sve informacije iz članka na osnovu kojih bi recenzenti mogli da ih identifi kuju. Zato je neophodno da u članku i citatima govore o sebi u trećem licu.

C) Odgovornost recenzenata:Kroz objektivno i blagovremeno recenziranje pod-

netih rukopisa, recenzenti treba da doprinesu i pomo-gnu poboljšanju kvaliteta članka. Na sajtu časopisa na-lazi se poseban deo namenjen recenzentima u kome je detaljnije opisano koje su obaveze recenzenata. U časo-pisu Evropska revija za pravo osiguranja primenjuje se dvostruko anonimno recenziranje. Recenzenti ne sme-ju biti u sukobu interesa sa sprovedenim istraživanjem, autorima članka, odnosno sa fi nansijerima istraživanja. Od recenzenata se očekuje da upozore urednika na bilo koji objavljeni članak, odnosno dostavljeni članak koji je suštinski sličan članku koji je u postupku recenzira-nja. U toku recenziranja članka, recenzenti treba autoru da ukažu na relevantan objavljen rad koji u rukopisu nije citiran, a koji je od značaja za temu koja se u član-ku obrađuje. Recenzirani članci treba da budu tretirani kao poverljivi. Rukopisi ne smeju biti zadržani, niti ko-pirani.

D) Odgovornost urednika:U obavljanju svojih dužnosti urednik mora da delu-

je objektivno, pošteno i ne sme da diskriminiše autore po bilo kom osnovu. Urednik ima pravo da dostavlje-ni članak odbije, odnosno prihvati. U odabiru radova, urednik se mora rukovoditi kvalitetom, originalnošću, naučnim značajem radova (unapređenjem naučnih znanja), primenljivošću rezultata istraživanja u rešava-nju problema iz prakse, atraktivnošću teme za čitaoce, jasnoćom teksta.

Urednik ne sme da bude u sukobu interesa sa autori-ma članaka koje odbacuje, odnosno prihvata. Članak se prihvata kada je osnovano sigurno: da nije plagijat; da nije prethodno objavljen u potpunosti, odnosno njegov veći deo; kada ne sadrži krivotvorene podatke. Kada se utvrde krupne materijalne greške, urednik objavlju-je ispravku ili opoziv članka. Urednik je odgovoran za

Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja

2/2014

86 očuvanje anonimnosti recenzenata. U slučaju prigovo-ra istaknutih od strane autora čiji je rad odbijen, odno-sno od strane trećih lica, a koji se odnose na povredu etike objavljivanja članaka ili prigovora zbog konfl ikta interesa, urednik i Redakcija časopisa Evropska revija za pravo osiguranja, sprovešće postupak za utvrđivanje osnovanosti prigovora i razmatranje prigovora. Uko-liko urednik, odnosno recenzenti istaknu prigovore, autorima treba pružiti mogućnost da odgovore na sve prigovore urednika, odnosno recenzenata.

Urednik ima pravo da objavi rad u časopisu Evrop-ska revija za pravo osiguranja, s tim što ne sme da otkri-je svoj identitet recenzentima.

E) Odgovornost izdavača:Udruženje za pravo osiguranja Srbije, kao izdavač

Evropske revije za pravo osiguranja, obavezuje se da čuva reputaciju (ugled) časopisa nastojeći da objavljuje kvalitetne radove, originalne naučne i stručne radove. Kada je to potrebno, članci koji nisu napisani u skladu sa etikom objavljivanja, biće povučeni. Ispravke će biti učinjene u što kraćem roku.

Izdavač se obavezuje na dobru komunikaciju sa uredništvom, autorima i recenzentima.

F) Posebna pitanja etike objavljivanja:Etika objavljivanja i sprečavanje zloupotreba objav-

ljivanja u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja podrazumeva:

• Vršenje konstantnog praćenja poštovanja svih prethodno navedenih tandard u cilju poštovanja dobre prakse I etike objavljivanja;

• Nastojanje Redakcije i izdavača časopisa da se za-dovolje interesi čitaoca i autora;

• Konstantno poboljšanje kvaliteta objavljenih čla-naka;

• Slobodu izražavanja, odnosno pisanja;• Ukoliko je to neophodno, primenu postupka opo-

ziva članaka, objavljivanje ispravki, objašnjenja i izvi-njenja;

• Vođenje uredne evidencije prispelih radova, recen-zija i potpisanih autorskih izjava o originalnosti rada od strane Redakcije časopisa;

• Nastojanje časopisa da očuva integritet akademske evidencije;

• U slučaju sumnje u tačnost podataka, istraživanja i rezultata, traženje objašnjenja i potrebnih ispravki od autora;

• Sprečavanje objavljivanja plagijata i krivotvorenih podataka.

Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja

2/2014

87

Respecting publication ethics and the prevention of publication malpractice is the responsibility of each individual author, reviewer, editor and publisher.

The journal European Insurance Law Review publishes Publication Ethics and Malpractice Statement of scientific papers. This Statement is written according to Committee on Publications Ethics standards (COPE). Th e journal’s Editorial Board and Insurance Law Association of Serbia, as publisher of the European Insurance Law Review, are obliged to respect publication ethics and to prevent publication malpractice. In the same time, respecting of publication ethics is obligation of each author. No one can be exempted from this obligation.

A) In the area of publishing and authorship, each published article in the European Insurance Law Review should contain the list of references, listed in separate section at the end of the article, and the institution which has fi nancially supported the research carried out, if exists. Also, there must be consent for the publication of an article by the institution which has fi nancially supported the research in the article. Th e article must not be a plagiarism, and must not contain fraudulent data, either. Th e journal does not accept previous published articles. It is also forbidden to publish the same research. Th e European Insurance Law Review has registered to the CEES (Center for Evaluation in Education and Science). Th rough the system ASEESTANT articles will be checked through service CrossCheck, that is iTh enticate. Articles will get DOI numbers (Digital Object Identifi er).

B) Author’s responsibilities:All authors must significantly intellectually

contribute to the research. Having assisted in the collection of data or participated in a technical processing of data or text, or just translating the text are not in and of themselves suffi cient criteria for listing as an author. Being listed as an author requires the fulfi llment of the following requirements: actively participate in the conception and drafting of the article, its structure and its methodology; participate in writing article; making changes and corrections; having approved the fi nal version to be published.

Authors are obliged to sign a statement that all the research in the submitted manuscript is original, that article is written completely independently, indicating

the full name of the source of other authors that were used in the article, and neither the entire work, nor any of its parts have been previously published. Th e authors confi rm that the article has not been submitted to peeer review, nor is in the process of peer reviewing, nor has been accepted for publishing in another journal. Th e author(s) confi rms that the research in their work is original, and that all the data given in the article are real and authentic. If it necessary, the article can be recalled, and errors corrected.

Th e author should remove from the text all the details that could identify him or her as the author. In the text and quotations, the author should refer to himself or herself in the third person.

Th e European Insurance Law Review expects from the authors to declare any commercial association that may represent a confl ict of interest as regards the article submitted.

C) Peer review / responsibility for the reviewers:Th rough an objective and timely review of the

submitted articles, reviewers should contribute to the decision-making process and help improve the quality of the published article. At the website of the European Insurance Law Review is a special section for reviewers which is described in more detail what the obligations of reviewers. All manuscripts submitted to the European Insurance Law Review applies double-blind peer review. Reviewers must not have any confl ict of interest with respect to the research, the authors and/or the research funders. Reviewers are expected to warn the editor of any published or submitted article essentially similar to the manuscript being reviewed. Reviewers should point out the relevant published article which is not cited in the manuscript, and which is important for topic of the article. Reviewed articles should be treated confi dentially. Manuscripts must not be retained, or copied, either.

D) Editorial responsibilities:Th e editor is expected to act in a objective and fair

way in the performing of his or her expected duties, not discriminating authors on any grounds. Th e editor has complete responsibility and authority to reject or accept an article. In selecting the papers, the editor must be guided by the quality, attractiveness topics to readers and the clarity of the text.

Publication Ethics and Malpractice Statement

2/2014

88 Th e editor should have no confl ict of interest with respect to articles that rejects or accepts. An article is accepted when it is reasonably certain: that it’s not plagiarism; if it were not previously published in full, or part of it; when it does not contain fraudulent data. Once errors have been found, the editor promotes publication of correction or retraction. Th e editor is responsible for preserving the anonymity of reviewers. In the event of complaints by authors whose work is rejected, or by third parties, which are related to the violation of publication ethics or complaints for confl ict of interest, editor and Editorial Board of the European Insurance Law Review, should conduct the procedures to determine the merits and consideration of the complaints. In the event of complaints by the editor and the reviewers, the authors should be given an opportunity to respond to any complaint.

Th e editor has the right to publish a paper in the European Insurance Law Review, but he or she must not reveal his identity to reviewers.

E) Publisher’s responsibilities:Insurance Law Association of Serbia, as the

publisher of the European Insurance Law Review, obliged to protect reputation of the journal by only publishing articles of the highest quality and scientifi c relevance in a timely and responsible manner. When it necessary, publisher will retract articles that not contain ethical standards or that are misleading.

Publisher is obliged on good communication with Editorial Board, authors and reviewers.

F) Publishing ethics issues:Publication ethics and the prevention of publication

malpractice in the European Insurance Law Review means:

• Constant monitoring of compliance with all of the above standards in order to respect the publication ethics.

• Trying Editorial Board and the publisher to meet the interests of readers and authors.

• Constantly improving the quality of published articles.

• Freedom of expression and writing. • If necessary, apply the standard procedure of

articles retraction, publish corrections, clarifi cations and apologies.

• Accurate records of submitted papers, reviewers’ reports and signed statement on the originality of the work by the Editorial Board of the journal.

• Maintain the integrity of the academic record. • If there doubt in the accuracy of the data or research

results, it must be immediately sought explanation and necessary corrections from the authors.

• Prevent plagiarisms and fraudulent data from being published.

Publication Ethics and Malpractice Statement

2/2014

89

Uslovi koje rad treba da ispunjava Rad se recenzira i prihvata za objavljivanje pod sle-

dećim uslovima:• Da je originalan;• Da se prvi put dostavlja na recenziju za objavljiva-

nje u Evropskoj reviji za pravo osiguranja;• Da njegovo objavljivanje ne razmatra neki drugi

izdavač;• Da nije u celini ili nekim delom već objavljen;• Da nije već prihvaćen za objavljivanje kod nekog

drugog izdavača;• Da neće biti objavljen u nekom drugom časopisu

sve dok ne bude doneta odluka o njegovom objavljiva-nju u Evropskoj reviji za pravo osiguranja.

Svi radovi podležu dvostrukoj anonimnoj recenziji. Autori svoje radove treba da šalju Redakciji časopi-

sa, odnosno glavnom i odgovornom uredniku, Jasmini Labudović Stanković, na e-mail: jlabudovic@sbb. rs i/ili prof. Pjerpaolu Maranu (Pierpaolo Marano), zame-niku glavnog urednika, na e-mail: Pierpaolo. Marano@unicatt. it. Radovi se mogu dostaviti na srpskom, engle-skom i nemačkom jeziku. Uz rad treba dostaviti potpi-sanu i skeniranu autorsku izjavu koja se nalazi na sajtu www. erevija. org.

F ormatČlanak ne sme da bude duži od 12 strana, sve mar-

gine - 2,54 cm, format strane – A4, prored - „1”. Au-tori treba da koriste Times New Roman, vode računa o abecednom redosledu citiranja, strane reči i fraze pišu kurzivom (italic).

Na slov radaNaslov treba da odražava temu rada. U interesu je

časopisa i autora da se koriste reči koje su adekvatne za indeksaciju i pretraživanje. Naslov ne treba da bude duži od 10 reči. Treba da bude centriran, ispisan veli-kim slovima (Font 14, bold). Podnaslovi treba da budu centrirani, ispisani velikim slovima (Font 12), označeni arapskim brojevima. Sledeći podnaslovi pišu se malim slovima po abecednom redosledu: a), b), c), d).

Primer:OS IGURANJE ODGOVORNOSTI BROKERA

1. UVOD2. DEFINICIJA OSIGURANJA PROFESIONALNE

ODGOVORNOSTI 2. 1. Građanska odgovornost bro-kera osiguranja 2. 1. 1 Analiza a) Uporedno pravo

Ap strakt, Zaključak i SummaryNa početku, a posle naslova rada, treba da se nala-

zi apstrakt koji ne sadrži više od 20 redova. Treba da bude kucan običnim slovima (bez bolda i kurziva), bez podvlačenja i citata. Naslov „Apstrakt” treba da bude centriran.

Apstrakt treba da ima između 100 i 250 reči i da se nalazi posle zaglavlja (autorovog imena, naslova), a pre ključnih reči iza kojih sledi tekst rada. Apstrakt mora da bude jasan i da ukratko informiše čitaoca o sadržini rada. Naročito treba voditi računa o tome da apstrakt sadrži: cilj istraživanja, korišćene metode, rezultate istraživanja i zaključak.

Zaključak se daje na kraju rada. Zaključak bi trebalo da bude u strukturisanoj formi i da iznosi do 1/10 duži-ne rada (duži od apstrakta).

Rad, na kraju, treba da sadrži rezime na engleskom jeziku – Summary, dužine do 2/3 strane.

Klj učne rečiKljučne reči se daju posle apstrakta, a pre glavnog

teksta. Ključnih reči ne treba da bude više od 6. Red tre-ba da počne kurzivom, a zatim da se nastavi redovno kucanim rečima.

Ime autoraSvoje ime i prezime, sa titulom „mr”, „dr” itd. ispred

imena, autor navodi pre apstrakta sa gornje leve strane, dok u fusnoti označenoj „*” u Superscriptu navodi na-ziv institucije u kojoj je zaposlen, kao i e-mail adresu.

Primer: Doc. dr Slavko Đorđević* U fusnoti:Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Kraguje-

vac, e-mail: slavko. djordjevic77@gmail. comTab eleZa tabele važe ista tehnička uputstva kao i za tekst,

sačinjavaju se u MS Wordu ili Excelu, označavaju red-nim arapskim brojevima sa gornje strane tabele. Sva-ka tabela mora da ima naslov na gornjoj strani tabele i treba da bude postavljena što bliže tekstu na koji se odnosi.

Fus noteFusnote treba navoditi ispod teksta na svakoj stra-

ni na koju se odnose. Molimo autore da nastoje da sva dodatna pojašnjenja i detalje najvećim delom umetnu

U putstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja

2/2014

90 u kontekst izlaganja u samom tekstu, a što manji deo ostave za fusnote.

LiteraturaLiteraturu koja je korišćena u pisanju rada navesti

kao posebnu sekciju na kraju rada, iza rezimea na en-gleskom jeziku (APA Style). Literaturu poređati po abe-cednom redu prema prezimenu autora. Ako je isti autor citiran više puta, literaturu navesti po godini izdanja, počevši od najnovije. Na kraju svake reference navesti DOI broj, ukoliko postoji.

Primer: Croly, C. , Jeff eries, I. (2012). Pitanja u vezi sa istovetnošću isplate u reosiguranju prema engleskom pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema Ne-mačke i SAD, Revija za pravo osiguranja, 11(1), 6-16.

Jensen, C. M. , Meckling, H. W. (1976). Th eory of the Firm: Managerial Behavior, Agency Costs and Ownership Structure, Journal of Financial Economics, 3(4), 305-360.

Giovannini Group. (2001). Cross-Border Clearing and Settlement Arrangements in the EU, Brussels, do-stupno na: http://ec. europa. eu/internal_market/fi -nancial-markets/docs/fi rst_giovannini_en. pdf, 21. 10. 2008.

Mehr, R. , Osler, R. (1961). Modern Life Insurance – a textbook of income insurance, New York: Th e Macmillan Company.

Rorbah, V. (2013). Značaj interkulturalne kompen-tencije u osiguranju, u: Marano, P. , Jovanović, S. , Labu-dović Stanković, J. (urednici): Pravo osiguranja Srbije u tranziciji ka evropskom (EU) pravu osiguranja (99-111). Beograd: Udruženje za pravo osiguranja Srbije.

Žarković, N. (2011). Životna osiguranja, Novi Sad: Skonto.

Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS. br. 125/2004.

Prav ila citiranjaCitiranje knjiga, članaka, radova u zbornicima, treba

vršiti u tekstu rada i to u skladu sa sledećim pravilima:U zagradi navesti (prezime autora, godinu objavlje-

nog rada, stranu). Primer: (Žarković, 2011, 157)Ukoliko knjiga, odnosno članak ima više autora,

prezimena autora odvojiti zarezom, zatim navesti go-dinu i stranu.

Primer: (Mehr, Osler, 1961, 243)Ukoliko se u radu navodi više radova istog autora u

istoj godini, pored godine dodati slovo (a, b, c). Primer: (Slavnić, Jovanović, 2008a, 26) (Slavnić, Jovanović, 2008b, 20)Prilikom citiranja propisa navesti pun naziv, godinu

usvajanja zakona i član. Primer: (Zakon o osiguranju, 2004, čl. 15)

U putstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja

2/2014

91

Conditions of submissionManuscripts are reviewed with the understanding

that they:• are original;• are not under consideration by any other publisher;• have not been previously published in whole or in

part;• have not been previously accepted for publication;• have not been previously reviewed by European

Insurance Law Review;• will not be submitted elsewhere until a decision

is reached regarding their publication in European Insurance Law Review.

All works are subject to a double-blind review. Author should send article to the Editorial Board by

electronic mail at: Jasmina Labudovic Stankovic, Editor, e-mail: jlabudovic@sbb. rs and/or Prof. Pierpaolo Marano, Associate Editor, e-mail: Pierpaolo. Marano@unicatt. it. Articles may be written in Serbian, English or German. All the articles should be submitted with accompanying signed and scanned statement on originality of the work, that can be found at www. erevija. org.

Th e author alone is responsible for the claims made in the article. Texts which fail to meet the standards of academic publication in terms of content, methodological coherence, bibliographical support or presentation and structure will not be sent out for external review. In such cases, the Editorial Board will contact the author(s) to supply a reasoned explanation for the decision taken.

FormatArticle must not be longer than 12 pages, 2. 54 cm

(1) all margins, A4 page format, spacing “one”. Authors should use Times New Roman, take care of alphabet order when citing, write foreign words and phrases in italic.

Article TitleTitle should refl ect the article topic. It is in the

interest of the magazine and author to use words adequate for indexing and searching. Title should not have more than 10 words and abbreviations. Work title should take up central position, written in capital letters (Font 14, bold). Subtitles should be in the central position, in capital letters (Font 12) and numbered with

arabic numbers. Further subtitles are in small italic alphabet letters: a), b), c) d).

Example:BROKER LIABILITY INSURANCE

1. INTRODUCTION 2. PROFESSIONAL LIABILITY INSURANCE DEFINED 2. 1. Civil liability of an insurance broker 2. 1. 1 Study a) Comparative lawAbstract, Conclusion and SummaryAt the beginning, aft er work title, article must

contain an abstract up to 20 lines. It should be typed in ordinary font, (no bold, no italic), without underlining and citation marks. Word „Abstract” should be in the page middle.

Abstract should have between 100 and 250 words and be situated between heading (title, author name etc.) and key words, followed by article text. Abstracts must be clear and briefl y inform the reader about the content of the work. Above all, abstracts should include: purpose of the research, the methods used, research results, and the conclusion.

Summary is given at the end of the article up to 2/3 of a page. It is desirable that the conclusion is in structured form. Conclusion length may be up to 1/10 of the article’s length (longer than abstract).

Key wordsKey words are given aft er an abstract, before the

main text. Number of key words may not be more than six. Line should start in italic, followed by ordinarily typed words.

Author nameAuthor indicates his/her title „LLM”, „PhD”, „LLD”

etc. , name and surname aft er work title, but before an abstract on the left -hand side, while citing company’s or institution’s title of employment and place and e-mail in the footnote designated by „*” in Superscript.

Example: Assistant Professor Slavko Djordjevic, PhD*

In the footnote: University in Kragujevac, Faculty of Law,

Kragujevac, e-mail: slavko. djordjevic77@gmail. com TablesTables are written same as text, produced in MS

Word or Excel, and desiganted by orderly arabic

Instruction for Authors of the Works in the European Insurance Law Review

2/2014

92 Instruction for Authors of the Works in the European Insurance Law Review

numbers on the top of the table. Each table must have title on the top of the table. Tables should take up place as closer as possible to the reference text.

FootnotesFootnotes should be given at the bottom of the page

they relate to. Please ensure that additional explanations and details are in the text rather than in a footnote.

ReferencesReferences used in the work should be stated as

a separate section at the end of the work, aft er the summary in English. Th e references should be listed in accordance with the APA Style. Th ey should be given alphabetically, by author’s last name. If one author is cited several times, the references should be stated by year of publication, starting with the most recent. Th e DOI number (if there is one), should be given aft er each reference.

Example: Croly, C. , Jeff eries, I. (2012). Questions relating to follow the statements in reinsurance under English Law with comparative reference to the laws of Germany and the USA, Insurance Law Review, 11(1), 17-26.

Jensen, C. M. , Meckling, H. W. (1976). Th eory of the Firm: Managerial Behavior, Agency Costs and Ownership Structure, Journal of Financial Economics, 3(4), 305-360.

Giovannini Group. (2001). Cross-Border Clearing and Settlement Arrangements in the EU, Brussels. Retrieved October, 10, 2008, from: http://ec. europa. eu/internal_market/financial-markets/docs/first_giovannini_en. pdf.

Mehr, R. , Osler, R. (1961). Modern Life Insurance – a textbook of income insurance, New York: Th e Macmillan Company.

Rohrbach, W. (2013). Die Bedeutung der Interkulturellen kompetenz im Versicherungswesen, in: Marano, P. , Jovanović, S. , Labudović Stanković, J. (Eds.): Serbian insurance law in transition to European (EU) insurance law (112-126). Belgrad: Insurance Law Association of Serbia.

Žarković, N. (2011). Životna osiguranja, Novi Sad: Skonto.

Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS. No. 125/2004.

Ci tation rulesCiting books, articles and conference papers should

be made in the text in accordance with the rules: c) In parentheses should be given (the author’s

surname, year of publication, and page). Example: (Žarković, 2011, 157)b) If there are several authors, surnames should be

separated by coma, ten shoud be given year and page.

Example: (Mehr, Osler, 1961, 243)c) If there are several works by the same author

published the same year, provide further specifi cation using letters (a, b, c)

Example: (Slavnić, Jovanović, 2008a, 26) (Slavnić, Jovanović, 2008b, 20)(b) In citing regulations it is necessary to cite the

whole title, year of publication, abbreviation art. and the number of the article.

Example: (Insurance Law, 2004, art. 15)

2/2014

93

Prof. dr Stefan Pürner, Nemačka fondacija za me-đunarodnu pravnu saradnju, Nemačka

Prof. dr dr habil. Peter Hauser, Univerzitet „Joha-nes Kepler Linc”, Ekonomski fakultet Beč i Zapadno-mađarski univerzitet u Šopronu, Austrija

Prof. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautempto-nu, Pravni fakultet, Velika Britanija

Prof. dr Jerome Kullmann, Univerzitet Pariz-Do-fi n, Privatno pravo, Francuska

Prof. dr Helmut Heiss, Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet, Švajcarska

Prof. dr Herman Cousy, Univerzitet u Luvenu, Pravni fakultet, Belgija (profesor emeritus)

Prof. dr Josef Dezsy, Zapadnomađarski univerzitet u Šopronu, Ekonomski fakultet, Mađarska

Prof. dr Jovan Slavnić, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Predrag Šulejić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Jakov Radišić, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Volfgang Rorbah, Univerzitet u Beču, Eko-nomski fakultet, Austrija, (u penziji)

Prof. dr Stevan Šogorov, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Prof. dr Miodrag Orlić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Pierpaolo Marano, Katolički univerzitet „Svetog Srca”, Fakultet za nauku bankarstva, fi nansija i osiguranja, Italija

Prof. dr Ioannis Rokas, Atinski univerzitet za eko-nomiju i privredu, Departman za privredu i pravosuđe, Grčka

Prof. dr Nebojša Žarković, Univerzitet „Mega-trend” Beograd, Fakultet za poslovne studije Vršac, Re-publika Srbija

Prof. dr Katarina Ivančević, Univerzitet „Union” Beograd, Pravni fakultet, Republika Srbija

Prof. dr Marijana Dukić Mijatović, Univerzitet Pri-vredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravo-suđe, Republika Srbija

Prof. dr Slobodan Jovanović, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Re-publika Srbija

Prof. dr Jasmina Labudović Stanković, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Doc. dr Slavko Đorđević, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Doc. dr Srđan Vladetić, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Doc. dr Loris Belanić, Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, Republika Hrvatska

Doc. dr Nikola de Luka, Drugi Univerzitet Napulj, Italija

Dr Kyriaki Noussia, Advokatska komora Atine, Grčka

Dr Lola Stamenković, Jubmes banka, Republika Sr-bija

Lista recenzenata

2/2014

94

Prof. Stefan Pürner, LLD, Deutsche stift ung fur Internationale Rechtliche Zusammenarbeit, Deutschland

Prof. habil. Peter Hauser, PhD, Universitä t Johannes Kepler Linc, Wirtschaft suniversitä t Wien and West-Ungarishen Universität Sopron, Austria

Prof. Robert Merkin, LLD, University of Southampton, Southampton Law School, UK

Prof. Jerome Kullmann, LLD, Université Paris-Dauphine, Droit privé, France

Prof. Helmut Heiss, LLD, Universitä t Z ürich, Rechtswissenschaft liche Fakultät, Switzerland

Prof. Herman Cousy, LLD, KU Leuven – Universiteit, Faculteit Rechtsgeleerdheid, Belgium

Prof. Josef Dezsy, PhD, West-Ungarishen Universität Sopron, Wirtschaft swissen Fakultät, Hungary

Prof. Jovan Slavnic, LLD, University of Novi Sad, Faculty of Economics, Serbia,(ret.)

Prof. Predrag Sulejic, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia, (ret.)

Prof. Jakov Radisic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia, (ret.)

Prof. Wolfgang Rohrbach, PhD, State University of Vienna, Faculty of Economics, Austria, (ret.)

Prof. Stevan Sogorov, LLD, University of Novi Sad, Faculty of Law, Serbia

Prof. Miodrag Orlic, LLD, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia, (ret.)

Prof. Pierpaolo Marano, PhD, Università Cattolica del Sacro Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie, fi nanziarie e assicurative, Italy

Prof. Ioannis Rokas, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο Αθηνών, Τμήμα Οργάνωσης και Διοίκησης Επιχειρήσεων (Athens University of Economics and Business, Business Administration Department), Greece

Prof. Nebojsa Zarkovic, PhD, University „Megatrend” Belgrad, Serbia

Prof. Katarina Ivancevic, LLD, University „Union” Belgrad, Faculty of Law, Serbia

Prof. Marijana Dukic Mijatovic, PhD, University Business Academy, Faculty of Law, Serbia

Prof. Slobodan Jovanovic, PhD, University Business Academy, Faculty of Law, Serbia

Prof. Jasmina Labudovic Stankovic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Slavko Djordjevic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Srdjan Vladetic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Loris Belanic, PhD, University Rijeka, Faculty of Law, Croatia

Assistant Professor Nicola de Luca, PhD, Second University Naples, Italy

Kyriaki Noussia, LLD, Athens Bar Association, Greece

Lola Stamenkovic, PhD, Jubmes bank, Serbia

Referees