UDBA o Milanu Stojadinovicu 1. deo

7/23/2019 UDBA o Milanu Stojadinovicu 1. deo

1/57

1

Milan StojadinoviuArhivu UDBE

Ekskluzivno, iz Arhiva UDB-e objavljujemo izvetaje jugoslovenskihobavetajaca iz kojih se vidi kako je teklo vrbovanje i kako je ostvarenasaradnja Milana Stojadinoviasa Brozovom obavetajnom slubom.


2/57

2

Nekoliko podataka o StojadinoviMilanu i njegovim vezamaIzvetaj Enrico, agent UDBE 29.3.1950. godine

Jo dok je bio u engleskoj internaciji Stojadinovi se obratio naDirekciju za migraciju u Buenos Airesu da mu se odobri dozvola ulaska uArgentinu.

Kako i drugima, tako ni njemu ova stvar nije ila lako, pa se on prekoraznih veza za ovo obraao, ali u prvo vreme bez uspeha. Na kraju seobratio dr Branku Benzanu da se zauzme za njega, ali ovaj, izgleda u prvovreme nije hteo da se za njega zauzme. Tada se Stojadinovi obratio drFilipu Dominikoviukoga je zamolio da se naesa Benzanom i da ga zamoliza njegovu intervenciju kod Direkcije za migracije. Dominikovinije hteo dase nae sa Benzanom motiviui da ne eli da ima nikakvih veza saelementima naklonjenim Paveliu, a najmanje sa njegovim najbliimsaradnicima. U meuvremenu Stojadinovi je dobio vizu za privremeni

boravak u Braziliji. Ovaj brod kojim je on putovao u Rio svratio je najpre uBuenos Aires, gde se zadrao etiri-pet dana, i tada je Stojadinoviiako kaotranzitni putnik nije imao pravo da doena kopno uspeo da izaeu grad isastane se sa Benzanom, a neki priaju, njegovim posredstvom da se sastao isa predsednikom Republike Peronom. Tada je Benzan obeaoStojadinoviuda emu izraditi ulaznu vizu za Argentinu. Ovog puta Stojadinovije pozvaoi Dominikovia na jedan sastanak koji se odrao na brodu sa kojim jeStojadinovi putovao. Tom prilikom je Stojadinovikritikovao Dominikoviato se nije hteo zauzeti za njega, na ta mu je ovaj odgovorio da nije hteo ida needa ima nikakve veze sa Pavelievimljudima.

Radi ovoga meu njima je dolo i do manje svae. Tomprilikom posetili su Stojadinoviana brodu jo i elalidr piro, Jovanovi

Sava, Ili Mijo, Popovi Radojica, i jo neki drugi Srbi.Stojadinovi je tada produio za Rio de aneiro gde mu se tada nalazilajedna kerka sa svojim muem. Posle kraeg vremena boravka u Rio deaneiru, posredstvom dr Branka Benzana Stojadinovi je uspeo dobitidozvolu za ulazak u Argentinu za sebe, enu, kerkei zeta, te su svi doliovamo.

Po dolasku u Buenos Aires, Stojadinovi je odseo u "Siti hotel" CalleBolivar 160. Ovde je primao posete naih reakcionarnih iseljenika, uglavnomiz srpskog dela. Izmeu ostali dolazili su kod njega elali dr piro,MilosavljeviBranislav, KebeliPetar, IliMijo, iviVasilije, i mnogi drugi,naroitonovi emigranti.

Dok je Stojadinovi boravio u "Siti hotelu" Dominikovi je sa njimrazmenio nekoliko pisama, a kako su mi prialii sastajao se sa njim. Na timsastancima dolo je i do izmirenja izmeu njih. Priali su mi neki koji sunjega poseivaliu hotelu, da je on izjavio da ne eli da se mea u koloniju inovu emigraciju, veda eiveti potpuno povueno. Drugi su, pak rekli, daje izjavio da e se posvetiti izuavanju ekonomskih problema, te da enapisati jednu finansijsku studiju. U to vreme pojavila se misao za osnivanje


3/57

3

"Velike Srbije". Tada su ga pokretaiovog drutva posetili i traili njegovusaradnju, koju je on, prema njihovim izjavama, odbio, izjavivi ponovo dane eli uestvovatini u kakvom radu kolonije i emigracije. Meutim, izgledada je on sam davao ove direktive koje su provoeneu delo preko orevi

Mike i FilipoviDuana. Ovo potvruje i ta injenica, da je drutvo "VelikaSrbija" uzelo Stojadinoviaza poasnogpredsednika, a rad ovog drutva nijebio plodan jer je odmah na poetkudolo do ozbiljnih sukoba izmeuionakomalog broja lanova i pristalica. Doneta je odluka da lanovi tog drutvamogu biti samo Srbi iz Srbije, a ostali, naroitoCrnogorci, da ne mogu bitilanoviistog. Rad drutva do sada se ograniiosamo na to to su izdali dvabroja lista "Srpska zastava" i to su priredili dve proslave - Vidovdan i SvetogSavu, koje su bile jako slabo poseene. U poslednje vreme drutvo ne radi nitoliko, ve jedino ivotari. Osim pomenutih, Stojadinovi se po dolasku uBuenos Aires sastajao esto sa Benzanom i Konte Montijem. O ovom smozadnji put poslali opirnije podatke - jose. Sastancima sa ovom dvojicomprisustvovali su ponekad i NovakoviBranko i Kosti dr Pera. Pre oko estmeseci Kostiu je umrla ena, pa se i on u zadnje vreme skoro sasvimpovukao, te se ne pojavljuje oko "Velike Srbije". Na kraju podvlaimsledeimomenat: za vreme Stojadinovievog boravka u "Siti hotelu" de FraneskiJoza je eleo saznati kako Stojadinoviisplaujehotelske raune. Saznao jeda u tom hotelu radi kao konobar jedan na iseljenik utina Ante, sadanjiblagajnik "Sokola" - koji je u dobrim odnosima sa Abadiem, pa je prekoAbadia pokuao da to sazna od utine. utina se zato zainteresirao kodblagajnika ili nekog od inovnika hotela, pa je saznao da je odmah podolasku Stojadinovia u hotel ili ak prije njegovog dolaska doao nekigospodin koji je kod posluge hotela ostavio 15.000 pezosa za Stojadinoviaipreporuio im da ga dobro slue. Kasnije su nametenici hotela meseno

podnosili raune Stojadinoviukoji ih je samo pregledao i potpisao, a pardana posle toga dolazio je onaj isti gospodin i isplaivaoih. utina, dalje jerekao, da je inovnikhotela primetio da Stojadinoviima mnogo novca i dau hotelu troi mnogo vie nego i jedan gost hotela.

Rukom pisano iz KP doma "Ni"5. maja 1952. godine,

oreA. Bodi

Dr Milan Stojadinovi, bivi narodni poslanik Radikalne stranke odizbora 1923. god, a biran je u Crnoj Gori kao ministar finansija u vladi "PP"(izborna vlada Pai-Pribievi) od 1923. godine.


4/57


5/57

5

na osnovu lana 131 Zakona o dravnom raunovodstvu. Ova zakonskaodredba sadri ovlaenje Ministru finansija: "Da moe privremenonareivatii isplate na raunputnih i selidbenih trokova dravnih inovnika(premetaj i slubeno putovanje), sitne dravne nabavke (kancelarijskog

materijala)" i gde nae za potrebno, s tim da svi takvi izdaci moraju unajkraem roku biti opravdani-likvidirani uredno dokumentovani. Ovazakonska odredba, kao i ostale odredbe pomenutog Zakona, pretpostavljalaje postojanje budetom predvienih i odobrenih kredita. Kako Ministarfinansija nije smeo da prima na sebe odgovornost naredbodavaca za utroakovako velikih izdataka, to je za svaku isplata idejstvovao odlukuMinistarskog saveta sa potpisima Predsednika vlade i svih ministara. Upomenutim odlukama je izloeno kako budetom za 22-23. nisu dovoljnopredvieni krediti, ili uopte nisu bili predvieni, zato se isti vreprivremeno i na osnovu lana 131 Zakona o raunovodstvu, s tim da svakiovakvi izdaci imaju odmah po sastanku Narodne skuptine i ozakoniti. "I akose budetom ne stieniti gubi pravo", to je Ministru finansija kao doktorufinansijskih nauka bilo vrlo dobro poznato, on je finansijskim zakonom (kojije jednogodinji zakon i ije je trajanje vezano za trajanje dotinogbudeta) priznao izvestan broj godina slube provedenih u privatnoj slubiza godine dravne slube i pravom na penziju svima onim inovnicimaprivatnih preduzea, banaka i ustanova koji bi stupili u dravnu slubu, takoda u sluajupolitikihizmena nijedan inovnikili slubenik koji bi tada biopostavljen ne bi mogao usled promene vlade biti otputen, ve samopenzionisan. Ovo su koristili i bankarski inovnici, sreske i optinskedelovoe, da su postavljanjem u dravnoj slubi za poreznike, policijskeinovnikei umare u umskim upravama, odmah sticali pravo i na penziju,dakle postavljen je sav onaj dravni aparat koji ima stalan dodir sa

narodnim masama, prema tome na iste je imao jak uticaj. Ovo su koristilinaroito u Crnoj Gori i docnije posle izbora, tako da je jedna najmanjaoblast imala nesrazmerno veliki broj penzionera. Pred Drugi svetski rat brojCrnogoraca penzionera popeo se na 30.000 lica to je dolo veinom naovakav nain i priznanjem godine slube za penziju, i godine provedene uratu. Napominje se da je doktor Milan Stojadinovibio biran u Crnoj Gori.

Najveu aferu u Jugoslaviji od 1918-41. godine predstavlja "afera sratnom tetom " koja pripada dr Milanu Stojadinoviukao Ministru finansijaod 22.-26. godine. U ovoj aferi uestvuju banke, kao saradnici ministrafinansija, industrijalcim trgovci, pa ak i sam vladaoc. Berzanskimtransakcijama banke i trgovci doli su do milionskih profita, dok suindustrijalci pomou obveznica 2% rente ratne tete na lak i jeftin nain

dobili na raunreparacije materijal, maine i instalacije za fabrike. Stvarnooteeni graani za vreme rata nisu obeteeni. Na raun reparacijestvoreni su novi poratni milioneri, a Ugovori o miru, Versajski, Senermenski, izigrani i povreenitako da kada je docnije Nemakaprestala dadaje reparacije dravi SHS u naturi i materijalu, naa drava izgubila je ispor u Hagu kod meunarodnogsuda kod koga je i tuila Nemaku. Prema


6/57

6

odredbama pomenutih Ugovora o miru, ratna teta dosuena je samooteenim graanima Srbije i Crne Gore, a naknada tete imala je da seizvri u ratama u roku od 33 godine po jednom planu. Naknadu su imale daplaajupobeenedrave u zlatu ili devizama kao to je to Nemakaplaala

Francuskoj i Belgiji. Francuska i Belgija primajuizlato od Nemake, isto suupotrebile za podlogu francuskom franku, a oteenimgraanimaisplaivalisu naknadu tete u zlatnicima. Na ovaj nain Francuska i Belgija reili susvoj novani problem i obe monete dobile su zlatnu podlogu i postalemeunarodno plateno sredstvo. Naknada tete u materijalu, mainama iinstalacijama, mogla je da usledi samo stvarno oteenim sopstvenicimafabrika i zanatskih radionica. Poto Nemaka niekonomski ni finansijski nije bila u stanju da plati saveznicima sveprouzrokovane tete kao dravama, kao naknadu za trokove kotanja rata iupropaenogmaterijala, to je u Versaju usvojeno reenje, a ono je u viduodredaba Ugovora o miru, priznalo samo naknadu prouzrokovane teteprivatnim licima oteenim graanima Francuske, Belgije, Srbije i CrneGore. Ove odredbe Ugovora o miru reparacijama samo oteenomgraanstvuSrbije i Crne Gore izigrane su od strane Kraljevine SHS Zakonomo ratnoj teti i obveznicima 2% rente ratne tete koje su glasile na"donosioca" i tako postale hartije od vrednosti vrlo pogodne za bankarsko-berzanske pekulacije i trgovake transakcije, umesto da glase na imestvarno oteenoglica i sopstvenika preduzea. U Ugovoru o miru stajalo jeprecizno da se ratna teta dosuujegraanimatadanje Kraljevine Srbije iCrne Gore u zlatnim francima (5,5 milijardi), meutim stvorena KraljevinaSHS izdaje Zakon o ratnoj teti i obveznice 2% rente ratne tete, i ona sepojavljuje kao poverilac za reparacije od Nemakezata nije imala aktivnulegitimaciju.

Greka koalicione vlade radikalsko-demokratske iskoriena je prvood strane Nemake kojoj je bilo u raunu da plati reparacije u naturi(mainama, starim materijalom itd), a da sebi obnovi industriju modernimmainama (sa jaim kapacitetom proizvodnje i savremenim izumima zavreme rata ) i da se na lak nain izvue jedne teke obaveze Ugovora omiru. Nemaka je tada uvidela greku nae drave, ali je utala iisporuivala materijal na osnovu obveznica ratne tete, da bi obustaviladocnije isporuku materijala. Drava, tada Kraljevina SHS, prema Ugovoru omiru podnese tubu Meunarodnom sudu u Hagu protivu Nemake zaneizvrenje ugovorene obaveze i jednostrano krenje versajskog Ugovora omiru. Delegati nae drave kao tuioca u Hagu predstavljali su predsednikJovanovi i profesori univerziteta dr Dragoljub Aranelovi i dr Mileta

Novakovi. Oni su se u Hagu pojavili kao opunomoenici kraljevine SHS.Poto je proitana tuba na Hakom sudu podneta od opunomoenihdelegata kraljevine SHS, Nemaka delegacija odmah je reagirala sazahtevom da se tuba tuioca kraljevine SHS odbaci poto Kraljevina nijeoteena i nema aktivnu legitimaciju da tui u ime oteenih graanaKraljevine Srbije (koja ne postoji), a oteenigraanine pojavljuju se kao


7/57


8/57


9/57


10/57


11/57


12/57


13/57

13

to pokazali u punoj strahoti i stradanju. Dok se on blagovremeno uklonio iizbegao opasnost. Poznata je afera s Konkordatom i iznenadna smrtpatrijarha Varnave za vreme vlade Milana Stojadinovia. U Beogradu segovorilo da je za izglasavanje konkordata u Narodnoj skuptini upotrebljen

novac koji je Vatikan stavio Stojadinoviuna raspolaganje u iznosu od 200miliona italijanskih lira, kod poznate italijanske banke "Banka di Milano",pomou kog novca su plaeni glasovi narodnih poslanika.Iznenadno teko oboljenje od stomaka, od egaje u tekim mukama umropatrijarh Varnava, pripisuje se Stojadinoviu. Pod sumnjom da je Varnavaotrovan u jelu prahom od tucanog dijamanta. Ovakva trovanja poznata su izvremena pape Bordije i nema spasa, a umire se u strahovitim bolovima imukama u stomaku. Posle izglasavanja konkordata Musolinijeva vladaskinula je sekvestar s imanja kneza Pavla u Florenciji u Italiji, koji je onnasledio od svoje majke, Italijanke po poreklu, i imala je neku plemikutitulu di San Danato, koje je papa davao istaknutim linostimakoje su imalezasluge za katolikucrkvu. Kako je deda kneza Pavla po majci bio milioner ivrlo bogat ovekkao brodovlasnik na Dnjepru, a iveo je u Kijevu u Rusiji,to je milionskim poklonima katolikojcrkvi dobio plemiku titulu od papeSan Donato, od svetog Donata. Pomenuto imanje u Florenciji kupio je dedapo majci od kneza Pavla u Florenciji i predstavlja vlastelinsko imanje sdvorcem i velikim vonjakomod pomorandi i limuna. Musolini je dolaskomna vlast stavio pod sekvestar vlastelinska imanja pa ga je posle postepenoskidao prema zaslugama. Poto je knez Pavle kao prvi namesnik dirigovaovoenjespoljne politike to je Stojadinovibio njegov izvrilac kao ministarspoljnih poslova, ali je zato sva odgovornost padala na Stojadinovia, dok suobojica crpeli materijalne koristi.

oreBodi

UDBA sainjavaplan12. avgust 1952. godine

Prvi izvetaj:Stojadinovidr Milan, njegovo dranje iza rata i na plan akcije u vezi toga:

1. itavo vreme rata je proveo u internaciji na ostrvu Mauricijus pod

nadzorom britanskih vlasti. Poetkom46 puten na slobodu, te se prebacio uRio de eneiro, a onda u Buenos Ajres. ena Augusta i dve kerkeprebeglesu iz Beograda u Rim poetkom 44. Tu se mlaaerka udala za etnikogporunika Duana Radonjia. Polovinom 46 su svo etvoro preli u BuenosAjres. Tu se starija erka kasnije udala za jednog rumunskog emigranta -grofa, ali se ubrzo od njega i razvela. Od prelaska u emigraciju niko odStojadinovieve porodice nije uzeo nikakvog uea niti izraenog


14/57

14

neprijateljstva prema FNRJ. Ovo vai i za njegovog zeta Radonjia. U zemljise nalazi njegov brat Dragomir i sestra koja ivi na slobodi. Narodne vlasti susvima radi kolaboracije zaplenile imovinu. Dragomir je osuenna 15 godinarobije, a nalazi se na izdravanju kazne u Sremskoj Mitrovici. Dri se

disciplinovano, pedantno izvrava sve zadatke, ne uestvuje u akcijamanedisciplinovanih kanjenika, ali iako znade o njihovom rovarenju,pretpostavljene o tome ne obavetava. Podneo je molbu za pomilovanje, alije ova odbijena.

2. Prelaskom u Buenos Ajres dr Milan Stojadinovi se odlino plasirao uekonomskim, a kroz to i politikim krugovima Argentine. Fungira kao stalnifinansijski savetnik vlade provincije Buenos Ajresa (sedite u La plata-i) kaopovremeni finansijski savetnik argentinske centralne banke, a povremeno gapo politikimlinijama konsultuje i argentinski MIP. Po nekim informacijamaima otvoren pristup i do Perona. Uz to kao akcionar uestvuje u nekolikoveih preduzea. Raunase da njegov meseniprihod iznosi neto ispod dvehiljade dolara. Na privrednom planu odrava kontakt sa svojimpredratnim interesentima iz Evrope.

3. Tokom etvorogodinjerazrade njegove delatnosti u Buenos Ajresu nismomogli ustanoviti ni jedan sluaj njegovog aktivnog istupanja protiv FNRJ.Politikaemigracija se na njega mnogo obraalai pokuavala ga aktivizirati,ali je on to obijao. Dobija se dojam da on emigraciju smatra izgubljenom,bezvrednom i beskorisnim svaki njen rad. Jedino je u dva navrata manjimsumama pomogao crkvenu optinu u Buenos Ajresu i za neke pojedinceizdejstvovao useljenje. Sam izdaje jednu ekonomsku reviju, a u ovojredovno pie pozitivno o ekonomici i privrednom razvitku FNRJ.

4. Poetkom ove godine Stojadinovi se sluajno sreo s naim trgovinskimdelegatom Ljubibratiemu Buenos Ajresu. Taj susret smo mi podrali te je umeuvremenudolo do jo etirikontakta. Zadnjih dana Stojadinovi traida se sretne s nekim od slubenika naeg poslanstva. Za vreme gornjihkontakata Stojadinovi se drao vrlo prijateljski i izraavao u par navrataspremnost da pomogne FNRJ na privrednom planu. Za sebe iznosi da nemanikakvih politikihambicija, da je on pre rata dosta dao od sebe i da sadaeli biti jedino lojalan patriota. Neobino fali nau ekonomsku politiku inapore na privrednom razvitku zemlje. Nau spoljnu politiku potpunoodobrava.

Istiekao vrlo pametno to se mi nismo vezali uz nikakve blokove, a

za sebe kae da bi istu tu politiku i on sam vodio iza rata da je bio na vlasti.U razgovorima je aludirao na uspostavljanju legalnih veza s naim vlastimate se dobio dojam da se eli legalizovati kao na graaninu inostrantsvu.Svoju eventualnu pomo zemlji iz inostranstva on je na taktian nainvezivao uz nau prethodnu izmenu stava prema njegovom bratu i sestri uzemlji. Naime, govorio je da bi njima dvoma jako teko palo ako bi saznali


15/57


16/57

16

njegovim bivim prijateljima preao na seriju pitanja o dogaajimakoji suse odigrali u zemlji od momenta njegovog konfirniranja do danas. Pitanja sumu bila nesistematska, istrgana, to objanjavam njegovom eljom da saznato je mogue vie u isti mah. A osim toga i izvesnu zbunjenost. Valja

napomenuti da je Stojadinovi u poetku razgovora nastojao da zadrisuperioran stav u odnosu na mene, ali da je kako se razgovor razvijao takoon poputao u svom dranju. U prvom delu razgovora Stojadinovi sezadrao na reenju nacionalnog pitanja. Postavljao je mnoga pitanja -izmeu ostalog takvo da nisu sluajno Srbi danas proganjani u Hrvatskoj.Nastojao sam da mu objasnim nainreavanja nacionalnog pitanja uopte, aposebno u Hrvatskoj, pokuavajuida svoje izlaganje prilagodim njegovomnainu rezonovanja o tom problemu. Iznenadila ga je injenica da uHrvatskoj vladi uestvuju i Srbi, pripadnici srpske nacionalne manjine uHrvatskoj. Prilikom dodirivanja makedonskog nacionalnog pitanjaStojadinovije izraavao bojazan da Bugari ne podvale Srbima, zato to muje poznato da je u Makedoniji bio veliki broj bugarofila preko kojih su Bugarisprovodili svoju politiku. Stojadinovismatra da mu je taj problem prilinopoznat jer je i sam svojevremeno nastojao da ga rei uz oslonac i forsiranjesrbofilskih Makedonaca, odbacujui kompromitovane srpske i crnogorskeinovnikekoji su bili svojevremeno poslati u Makedoniju. Vrlo je zadovoljanda Jugoslavija nije izgubila nego naprotiv dobila jo teritorija (Istra) tosmatra velikim uspehom marala Tita i njegove politike. Prilikom reio ovimpitanjima traio je objanjenje o odnosima s Albanijom i dananjem statusui dranju albanske manjine. Problematika po gornjim pitanjima samo mu jedeliminopoznata. Toliko koliko je mogao da sazna iz amerikihpublikacija.Posle izvesnog naklapanja po gornjim pitanjima interesovao se o Drai injegovom pokretu. Pitao me je ta ja mislim o linosti Drainoj kao i o

samom pokretu. Odgovorio sam mu da smatram da je Draa bio hronianalkoholiar i lino vrlo nesposoban ovek za ma kakvu akciju. On me jeprekinuo u izlaganju o Drai tvrdeida se slae sa tom konstatacijom i da senjegovi podaci o Drai slau sa iznetim miljenjem. Ispriaoje pritom kakoje sam u svoje vreme imao mnogo muke s Draom kad je ovaj bio vojniatae u Sofiji, kojom prilikom je pravio neke kombinacije da ubije kraljaBorisa i da je on na kraju bio primoran da smeni tog ludaka. Za Jeveviaiujia govori da su veliki pokvarenjaci i budale. On kae da mu je samitalijanski poslanik u Buenosu, koga smatra antifaistom, ispriaoda su ovadvojica saraivali s italijanskom vojskom i ak se javno kretali sa vojnimfunkcionerima po Splitu. Za sam pokret veli da ga je u poetkushvatio kaopozitivan i da je u svetu u prvi mah poeo da se afirmira kao

rehabilitacija sramne kapitulacije jugoslovenske vojske. Kompromitacijasamog pokreta morala je da usledi jer je voen od politikih i vojnikihanalfabeta. Govoreio gornjem ispriaomi je jednu pikanteriju koju je onuo od raznih izbeglica, a koja uporeuje Drau i Tita. Po njoj Draa sedrao osobenjaki, sve ene je eliminisao iz svog pokreta nazivajui ihkurvama. Kada je dolazio u selo odsedao je u nekim kolibicama, dok je Tito,


17/57


18/57

18

Maeku i postavio mu pitanje o ustaama u Argentini i odnosu Peronovevlade prema njima. Stojadinovije okvalifikovao ustae kao krvodere i savelikom mrnjom je govorio o njima. On smatra da je priliv ustaa uArgentinu izvren uglavnom po elji Perona da primi to je mogue vie

emigranata radi popune ogromnih nenaseljenih prostora, a zatim ivomaktivnoukatolikecrkve problemu emigracije ustaa. U poetkuje vanuulogu odigrao dr Benzo, bivi konzul u Berlinu, koji je uspeo da ue uPeronovu okolinu i da linona istoga uplivie. Svoj uticaj Benzo je izgradiona svojoj lekarskoj specijalnosti, specijalista za srane bolesti, te je kaotakav uspeo da se plasira dobro u Peronovoj okolini. Benzo je postavljen odPerona za hrvatskog "konzula" sa kompetencijom reavanja svih pitanja okohrvatsko-ustake emigracije. Kod Benza se javila ambicija da postane voaHrvata u emigraciji i poeoje u tom smislu izvesnu aktivnost, zbog egajedoao sa Paveliem vie puta u otar sukob, pa se na koncu povukao.Stojadinovi veli da linon poznaje Benza, koji je kulturan ovek, i prekokoga moe dosta da se informie o delatnosti ustake emigracije. Postaviosam mu pitanje da li je za njega ko od merodavnih faktora pitao to oustaama. Stojadinovi je ispriao da su ga konsultovali najmerodavnijifaktori i da se on izjasnio kategoriki o ustaama i Paveliu kao obinimzloincimai krvolocima koji su pobili desetine hiljada Srba i da im je ukazaona eventualnu opasnost koju bi ustae mogle da predstavljaju za samPeronov reim u uslovima eventualnog vrenja u zemlji, poto je to elemenatkoji se vrlo lako moe podkupiti. Postavio sam mu pitanje imeobjanjavatoliku podrku od strane reima ustaama. Stojadinovi je odgovorio da jeprimarni momenat u svemu tome elja reima da privueto je moguevieizbeglica iz Evrope, bez ikakvog obzira na prolost jer je to jedini nainzapopunu ogromnih praznina u radnicima i strunjacima, i da je politikiazil

potovan u Argentini kao tradicija. Aktivnost ustaa oko formiranja vlade uizbeglitvu i izdavanja maraka smatra zloupotrebom od strane Pavelia itvrdi da je sigurno obaveten da tako smatraju i merodavni organi i da jePaveliuprilinootro skrenuta panja od strane policije da se takav rad i utakvoj formi ne dozvoljava. Za dokaz da je takav korak od policije uinjen,Stojadinovi navodi injenicu da je javno manifestovanje ustakog rada uznatnoj meri smanjen. Stojadinovi tvrdi takoe, da pouzdano zna da isadanje aktivisanje ustaa kroz neto izmenjene forme takoe je neradogledano od vlade i kontrolisano od policije. Stojadinovi veli da se ustaenalaze u looj materijalnoj situaciji i da nisu finansirani od reima i da im jeglavni izvor verc. Smatra da bi svaki korak napravljen kod Ministarstvaspoljnih poslova sa zahtevom za ogranienje ustake delatnosti sigurno

imalo dobrih rezultata, naravno uz uslov da se to je mogue boljedokumentuje i u zgodnoj formi iznese rad ustaa. Stojadinovismatra da bicitiranje naredbi iz ustakog lista koja imaju vojni karakter, zatimukazivanje na izdavanje maraka, bilo uglavnom dozvoljeno. Skrenuo mi jepanju da je obaveten da su ustae pripremale 300 naoruanih ljudi koje sutrebale da uzmu ueeu Estenzorovom prevratu u Boliviji. Ne zna tanoda


19/57

19

li su uzeli uea, no sam fakat da su se organizovali u tu svrhu smatra vrlovanim, naroitokada je Estenzor poeoda okree leaPeronu kada su sePeronove nade u zadravanje potpunog uticaja nad Estenzorom poele dajalove. Ovaj momenat bi takoemogao da bude nabaenkao opasnost za

Peronov reim uz zgodnu aluziju na to, da onako kako su to naoruaneustae kupljene od Estenzora, tako mogu biti u jednom trenutku kupljene iod Peronovih protivnika. On smatra da bi ovo bilo dovoljno za pozitivanuspeh, korak. Skreepanju na jedan momenat iz argentinskih zakona, pokome se ne dozvoljava organizovana delatnost emigracije zemlje sa kojompostoje diplomatski odnosi, istina na ovakvu ustaku delatnost. Eventualnizahtev za izruenjenaiao bi, po njegovom miljenju, na odbijanje. Skreepanju da bi se trebalo informisati o eventualnoj ustakoj aktivnosti uBoliviji, poto pretpostavlja da isti mogli pokuati da u Boliviji izgrade jednosvoje uporite. Postavio sam mu pitanje na osnovu egaon zakljuujeda bikorak za ogranienjeustake delatnosti imao uspeha. Stojadinovi tvrdi daje pouzdano obaveten od svojih prijateljskih veza, a zatim da je to u skladusa nastojanjem Perona da likvidira sve nacionalne emigrantske organizacije,poto iste smetaju otrom kursu asimilacije svih emigranata. Podvlai dapolicija prati Pavelievu delatnost. Vratio sam se na linost Stojadinovianavodei da mi ispria kako je dolo do njegovog odlaska u Argentinu.Stojadinovije poeosa tim kako mnogi misle da je on pokrao milione, dokon pak ovde ivi od svoga rada. Peron mu je navodno uputio poziv, poto jebio obaveten o njegovoj visokoj strunosti, jer je Peron u to vreme koristionastalu situaciju i skupljao iz celog sveta sve strunjake koji su imaliinteresa da douu Argentinu. Doao je kao Peronov gost i stanovao godinudana u najskupljem hotelu na raunvlade sa celom porodicom. Zaposlen jekao finansijski savetnik vlade provincije La Plata, no on daje i privredne

finansijske savete. Na moju primedbu da prihodi koje ima od toga, ne mogubiti dovoljni za takvu jednu linostkao to je on, odgovorio je da njegov zetRadonji ima nekoliko preduzea i da su time prihodi poveani. Posle togaon je preao na razgovor o svojim vezama, kako u Buenosu, tako i u svetu.Oito nastojei da mi stavi do znanja da su mu mnoga vrata u Argentiniirom otvorena, a i van nje. Podvukao je da odrava svoje stare ekonomskeveze kako u Nemakojtako i u Engleskoj, akje u tome iao tako daleko dami je pokazivao neka pisma koja je nedavno dobio iz Nemakei Engleske odnavodno visokih linosti. Palo mi je u oi da je Stojadinovi naroitonastojao da me ubedi u vanost tih svojih veza. Na moje pitanje tanamerava u skoroj perspektivi, da li misli da ide u Evropu ili pak da ostanetu, odgovorio je da nema nameru da ide za godinu ili godinu i po, jer je

poeo da pie svoje memoare, koje misli za to vreme da zavri, a ioptereenostvelikom familijom ne bi mu dozvolila da se tako lako odluinaneku seobu. No posle isteka toga vremena odluivaeprema situaciji. Pitaosam ga da li je venapisao svoje memoare, i da li bi mi mogao dati onaj deokoji tretira njegovo progonstvo, da proitam. Stojadinovi je odgovorio daje tek skiciran taj deo i da ga jo nije obradio. U vezi sa memoarima


20/57


21/57

21

Drugi razgovor Boka Vidakoviasa Stojadinoviem22.8 1952. godine

Drugi razgovor bio je mnogo neposredniji. Posle moje izjave da imammalo vremena, poto putujem za Santjago, Stojadinovije shvatio da mu jeovo zadnja ansa i omah je posle kraeguvoda u razgovor koji se odnosio nagraanskepolitiarenabacio pitanje koje ga je najvie interesovalo.

Atmosfera je ve bila pogodna za obostrani nastup i otkrivanjekarata.

Stojadinovime je pitao da li ta znam o njegovom bratu o ijoj jesituaciji vrlo malo obaveten preko sestre. Rekao sam mu da sam neto maloobaveten i da znam da je njegovom bratu sada znatno bolje, da radiintelektualne poslove i da akima izvesnu nagradu za iste, da je sam ili sajo jednim u sobi, itd. Objasnio sam mu da mi je ovo poznato poto sam jo

u zemlji pretpostavio mogunost jednog ovakvog sastanka te sam seinteresovao za njegove. Stojadinovi je izrazio uenje da je njegov brattako estoko osuen, navodei da nije napisao ni jedan jedini lanak u"Vremenu" i da on prema tome nije ni kolaborirao sa Nemcima, zatim kadaje ve osuen, zar nije mogao do sada biti pomilovan, kada su puteni ipomilovani mnogi ratni zloinciNemci, pa aki Stepinac. Odgovorio sam muda o detaljima u vezi njegovog brata nisam upoznat, ali da pretpostavljamda ga je sama funkcija na kojoj se Dragomir nalazio u toku okupacijeautomatski morala uvui u tesnu kolaboraciju. Momenat je bio tu. Izjaviosam da se teko oslobaajukolaboracionisti takve vrste, ali i pored toga dasam spreman da se zainteresujem za sluaj. Stojadinovije izjavio da bi bio

vrlo zahvalan i da bi bio time linozaduen. Podvukao sam da smatram dae teko ii, ali da pretpostavljam da uneto moi da uinim u pogledusmanjenja kazne u poetku, a kasnije moda i dalje ukoliko se budepovoljno razvijala situacija. Stojadinovije podvukao da mu je poznato dase ne moe pomilovati nijedan kanjenik koji nije izdrao pola kazne i da ekroz est meseci Dragomiru proi pola kazne, te da e se time stvoritipogodna situacija. Poto smo jo malo razgovarali po ovom sluaju ipodvukao sam da mi on mora pomoipo nekim problemima, koji u svakomsluaju nee ii u ozbiljan raskorak sa njegovim linim uverenjima.Konstatovao sam da se obojica nalazimo u istoj (patriotskoj) poziciji uodnosu na ustae i njihovu delatnost u Argentini i u svetu, i da epo tompitanju Stojadinovimoiverovatno mnogo da uini. Stojadinovije izjavio

da se potpuno slae po ovom pitanju i da ebez ikakve rezerve uinitisveto je njegovoj moi. Uveravao me je da ima dosta dobrih veza ovde meuvisokim funkcionerima, a i meudiplomatskim korom, navodeineke svojeveze. Stojadinovitvrdi da mu je liniprijatelj pomonikMinistra inostranihposlova preko koga je informisan o mnogim pitanjima i zvaninimstavovimaiz oblasti Peronove spoljne politike, mada je takoe dobro informisan i ounutranjim problemima kod svojih drugih veza.


22/57


23/57

23

zaposlenja. Takoe traio je da mu pribavim knjigu "Jedan kralj, jednadrava, jedan narod", jer mu je ista potrebna zbog pisanja memoara(predizborni govor sa slikama). Obeaosam mu da unastojati da je naemi da je poaljem. Molio me da mu pribavim komplete "Politike" ili "Vremena"

u vremenu od 35 do 39. godine. Nita mu nisam obeao. Postavljao jepitanja dravljanstva. On bi bio zadovoljan kada bi mu mogao izdejstvovatida dobije zvaninimputem preko poslanstva reenje o tom pitanju, pa biloono pozitivno ili negativno. Ocenio sam da mu je do toga prilino stalo ipostavio sam mu pitanje zato mu je to potrebno kada pretposatvljam danema nameru da se vraau zemlju. Stojadinovi se malo zbunio i izbegaoodgovor, navodeida mu je to potrebno zbog Argentinaca. Odgovorio sammu da unastaojati da izvidim taj problem. Pitao me za savet da li bi dobioneka dokumenta iz arhiva MIP-a (o ugovorima koje je on zakljuivao) ako bizatraio zvaninimputem. Naravno on bi morao da se obrati preko Peronovevlade. Ponovo sam odgovorio da znam da je vei deo arhive uniten i dasumnjam da su isti sauvani. Obeao sam da u videti i da umu kasnijejaviti. Obeao sam takoe da u izviditi umenost traenja na taj nain.Podvlaim da je Stojadinovi insistirao da ove dokumente trai zvanino ipored toga to sam mu predloio da ako koji dokument pronaempoaljemkopiju preko veze. Ponovo je postavio pitanje njegovih kuaa u vezi s tim injegovog poloaja. Odgovorio sam mu da uizviditi stvar i da uodgovoriti,mada smatram da su po zakonu o nacionalizaciji nacionalizovane i njegovevile i da e ma kakav pokuaj u ovom pravcu biti najverovatnije jalov.Napominjem da Stojadinovi nije na ovome mnogo insistirao. Dobio samutisak da je Stojadinovi prilino raistio s tim stvarima mada nijeproputao priliku da ivi od svojih deset nokata i da nema nikakve imovine.Kroz razgovor Stojadinovi je pitao da li bi mogao da proputuje kroz

Jugoslaviju (aljivim tonom) odgovorio sam mada to ne bi bilo nemoguealibi njegova erka mogla lake da proe i da se ak zadri jedno vreme.Ponudio sam mu svoje usluge u sluajutakve potrebe. Stojadinovije rekaoda ne sumnja u takvu mogunost i ispriao da je sestra njegove eneAugustine ve putovala iz Atine za Beograd i da joj je neko iz naegpredstavnitva prilikom izdavanja vize rekao da e se uveriti da je ivot uBeogrdau jeftiniji i bolji nego ivot u Grkoj u ta ona nije verovala.Dolaskom u Jugoslaviju bila je prijatno iznenaena. Ona mu je o tome pisalakao i o nekim drugim stvarima koje su ih pozitivno iznenadile. Posle kraegdijaloga po beznaajnim stvarima preli smo na problem utvrenja veze,poto sam podvukao da ne bih eleo da za nas znaju ma ta funkcioneri uposlanstvu, Stojadinovi je postavio pitanje kako da se odrava veza.

Odgovorio sam mu da je moj lini prijatelj jedan Srbin koji radi uposlanstvu. Stojadinovi je upao s pitanjem da li je to konzul. Odgovoriosam potvrdno. Stojadinovi se saglasio s reima "vrlo dobro, on je Srbin -Bosanac". Videlo se da je oekivao da to bude Piljuga zbog ve ranijezakazanog sastanka sa njim. Stojadinovi se interesovao za sve ljude unaem predtavnitvu navodeinjihova imena i prezimena iz ega se videlo


24/57


25/57


26/57


27/57


28/57


29/57


30/57


31/57


32/57


33/57


34/57


35/57


36/57

36

Mercedes je opet preao na drugu temu, samo sada vie povezan, poevisaizlaganjem kako ni samom njemu nije jasan njegov poloaj, njegova prava,kako pravno i stvarno tretiraju nae vlasti njega, uporedivi se sa raznimitalijanskim emigrantima koji prema njemu kao bivi funkcioneri vlasti

dobivaju sada od Italije penzije, razne diplomatskefunkcije u inostranstvu i slino. Ovu je temu nadovezao sa situacijom uemigraciji uopte, tumaei kako bi se sa jednim taktinijim postupkommoglo privoleti mnogo emigranata na povratak kui ili ih bar pasivizirati uneprijateljskom radu protiv nas. Istina, kae, nije se moglo meusrpskomemigracijom osetiti da je stav poslanstva netaktian, ali se oseanedovoljnaaktivnost na toj liniji, jer bi na primer, uz izjavu ministra Rankoviamoglislati na adrese emigranata i pozivi za povratak sa raznim obeanjimada eim se regulisati njihova prava u Jugoslaviji, pitanje imovine, penzije islino, to bi omoguilo vei kontakt emigranata sa poslanstvom ipasiviziralo njihovu aktivnost u suprotnom taboru. Na ovo mu se svakakomoralo kroz diskusiju odgovoriti, te mu je reeno da se u naoj situacijimoraju u prvom redu klasificirati ljudi u emigraciji i da mi ne moemojednako postupati sa ratnim zloincima i sa ostalim emigrantima koji nisutako kvalifikovani, a da se i ne govori o uporeivanjuodnosa nae vlade ivlade Italije prema svojim emigracijama. Dalje je upozoren na to da su naedomaevlasti u sadanjoj situaciji daleko vie angaovane na mnogo vanijeprobleme, nego to je problem politike emigracije i da je uinjen jedanozbiljan korak, a to je izjava ministra Rankoviakojom je omoguenoda sesvi oni koji nisu okvalifikovani kao ratni zloinci vrate kui bez ikakveodgovornosti, po emuje i od strane poslanstva preduzeto vie mera da seupoznaju sva ona lica na koja se izjava ministra Rankoviaodnosi. Meutim,da se iz razumljivih razloga nije moglo svima poslati poziv, jer se prosto nije

posedovalo adrese. Oko ovoga se razvila diskusija pri emuje iskorienodamu se ispriao situaciji u zemlji i tekoamaizazvanim poslednjom suom(razume se sve openito to se i iz tampe moe videti) o problemima nakoje naa vlada nailazi u poslednjih nekoliko godina, pri emu se kada segleda po krupnoi i znaaju stvari skoro gubi problem emigracije,a i pored toga su ipak poduzete izvesne mere sa imese on potpuno sloio.

Zatim je zamolio da ako bi mogao ispitati u zemlji kako stoji stvar sanjegovim dravljanstvom, sa njegovim imanjem u zemlji, da li ima pravo napenziju, i kako stoji stvar sa njegovim pravom na povratak u zemlju. Izloioje kako ga to mnogo interesuje jer hoe da bude naisto sa stavom naihvlasti prema njemu i da zna kakav je njegov poloaj. Napomenuo je da bijo najbolje bilo ako bi ga MIP zvanino izvestio preko poslanstva ovde o

ovim pitanjima koja ga interesuju. Ja sam mu obeaoda uzainteresovatiBosanca po ovoj stvari, ne uputajuise u davanje svojih miljenja o tome.Nije bilo pogodno povraati se na diskusiju o bratu iako nije bila zavrenamisao o njegovim obavezama kad se govori okonanomreenju, tj. putanjaDragomira na slobodu, jer se u momentu ocenilo da edoido diskusije otome, kada mu budu postavljena konkretna traenja poto se pretpostavlja


37/57

37

otpor. Zato se prelo na pitanje njegovog puta u Evropu sa pitanjem: Da li jetano da putuje, poto se tako pria? Mercedes kao da je bio iznenaenovakvim pitanjem, ali je brzo odgovorio da odlazi na jedno kraevreme poprivatnim poslovima i to prvo po Junoj Americi, a zatim u Evropu. Odmah

je to povezao sa ureenjem nekih poslova u Evropi u vezi Ekonomista ineposredno upitao: Da li sada ve primam njegov list? Poto je dobionegativan odgovor ustao je i otiao u drugu kancelariju odakle se pojavio saregistrom imena kojima se alje "Ekonomist" i pokazao i moju adresu,ponudivi da mi alje ubuduena stan, stalno se udei kako se to moglodogoditi, jer da su iz redakcije sigurno slali. Verovatno je na taj nainmislioizbei dalju diskusiju o njegovom putu, ali im je seo postavljeno mu jenaredno pitanje: Kada misli krenuti i koliko ese zadrati na putu, na ta jeMercedes rekao da putuje iza Nove godine i da se misli zadrati oko dvameseca. Primeeno je da e se na ovom putu, poto e sigurno posetitiPariz, sresti sa svojim starim prijateljima (pri ovome je M ne doekavida sezavri misao dobacio sa Cvetkoviem) da sa Cvetkoviem, reeno je,princom Pavlom, Trivuncem i slino. Reagirao je kratko nazvavi Pavlabitangom, odbijajuisvaku mogunostda se sa njima nae. Primetilo se daje nezadovoljan sa diskusijom o njegovom putu te je hteo da se to prezavri. Mercedes je preao sa teme o njegovom putu upitavi: da li sam itaoposlednju "Srpsku zastavu i lanak o Veverici"? Odgovoreno mu je da jeitano i da je lanak dosta dobar, ali da se ba po pitanju "Zastave"nameravalo sa njim razgovarati. Zatim mu je izneta primedba da "Zastava"svakim brojem pie sve vie protiv FNRJ, slueise nesolidnim i neistinitimpriamao Titu i slino, dok zapostavljaju napade na ustae. Pri tome mu jepokazano u "Zastavi" neke lanke koji su vrlo otro i na mestima veomaneozbiljno napadali nau zemlju. On se sloio s time da je pisano stvari

protiv nas koje nisu trebali pisati. Izneto mu je kako mi na ovom pitanjuoekujemo od njega uslugu tj. da on preko svojih prijatelja u "Zastavi"onemoguiovakvo napadanje na nas i orijentie list protiv ustaa. On nijedao nikakav direktan odgovor rekavi da "Zastava" pie protiv ustaa i da jeovaj poslednji lanaksrozao Vevericu. Jo smo kratko o tome diskutovali priemuje Mercedes izneo kako mu je jako teko uticati na pisanje ovog listajer su ljudi vrlo udnii osetljivi, uvredljivi, iznevi sluajbiveg pukovnikaDimitrijevia koji se uvredio i naljutio radi toga to je u jednom broju(poslednjem) nije mogao biti tampan jedan njegov feljton u celini negosamo deo. Meutim, Mercedes po ovom pitanju nije dao nikakvo obeanje.U nastavku postavljeno mu je da bi bilo potrebno da nam pomogne uspreavanju ustakog "Radio asa". On je upitao ta bi po tome trebalo

preduzeti, to se upravo eli postii. Objanjeno mu je da je potrebnopostiizabranu davanja ustakog "Radio asa" preko stanice SPLENDID. On jeizloio kako bi on mogao intervenisati samo u sluaju ako se radi dapomenuti radio sati deluju antisrpski tj. da bi njegova intervencija samo utom sluaju uspela. Izloeno mu je da ovi "Ustaki asovi" nemaju samoantisrpsku poziciju, a niti se javno napada FNRJ, ali da isti predstavljaju


38/57

38

stalne moralne injekcije za ustaku emigraciju s jedne strane i da se prekonjih ta emigracija afirmie kao legalna snaga kod javnosti s druge strane, tobi prema tome bez obzira na karakter tj. sadraj "asova" trebalo spreiti.Dalje da "Zbor" koji peva prilikom tih asovapreko radija sadri vie ustakih

ratnih zloinacato takoemoe biti baza za intervenciju uzevi s njegovog(srpskog) ili naeg stanovita, itd. On je na temelju toga razvio priu upotvrdu ovoga to mu je izneseno govoreio ustakim pokoljima nad srpskimivljem. Osetivi da on uglavnom govori o svojoj zvaninoj intervencijipredloeno mu je da bi bilo najpogodnije da uiniintervenciju preko svojihprijatelja i veza ako ih ima u direktrijumu radia Splendid, a ne da ininikakve zvaninekorake, tj. da bi ovo prvo bilo mnogo prihvatljivije manjekomplikovano. On se setio da je direktor ovog radija neki njegov dobarprijatelj Rotari (nije sigurno ime) i da ukoliko taj bude, onda eon to lakourediti. Svakako je nekoliko puta na kraju ponovio da e po tomeintervenisati te da je dobio utisak da misli ozbiljno. Zabeleio je nazivradija kao i vreme davanja "asa". Zatim je zamoljen da prui informacije iliako ne zna neto vie to mi je ispriaoproli put, da sazna ako moe prekosvojih prijatelja o delovanju ustake vlade u Monte Videu. Kada je zapitaota nas intersuje, reeno mu je da nas zanima uglavnom sve jer maloznamo. Zainteresovao se da li imamo koga u Monte Videu, nata sam muodgovorio da imamo jednog oveka, ali da taj nema mogunosti nitiinstrukcije za ova pitanja. Mercedes je potom izneo da nije tano da sevlada nalazi u Monte Videu, veda su svi oni zajedno sa Vevericom ovde uBuenos Airesu, ali da poto im je zabranjeno politiko delovanje piu ideluju preko Monte Videa. Nekoliko puta je ponovio da su oni svo vreme,praveigrimasu licem, kao da je hteo dokazati kako se radi o jednoj igri dabi se zamaskiralo pravo stanje, ali je takoevie puta ponovio ili bolje rei

ispriaosve ono sa prolog sastanka i stavom Argentinaca prema Veverici, damu zabranjuju kretanja na skupovima, politiki je onemoguen, da naavlada moe pored Veverice u Argentini mirno vladati hiljadu godina, dajuijak akcenat na to da im domainine ineusluge i da su ustae radi toga iprimorani da tu svoju delatnost prebacuju preko Monte Videa. Pomenuo jeopet onog dopisnika Anse agencije koji je intrvjuisao Vevericu, rekavi da sesve to odigralo ovde u Buenos Airesu, da on poznaje toga dopisnika linoi daako elim moe i mene upoznati da se uverim. Odgovoreno mu je da ne bibilo zgodno to povezivanje jer se ne bi htelo povezivati se preko njega, a inije neke potrebe kada ga on vepoznaje. Primeenomu je dalje iz seanjas prolog sastanka kako je on izneo da se ustaka vlada zaista nalazi uMontevideu, to ne odgovara dananjoj tvrdnji. Meutim, Mercedes je ne

obaziruise na sutinu primedbe nastavio tvrditi da to nije tanoi da je svata vlada ovde. Govorio je dalje o mogunostima intervencije, da oni bazbog toga to FNRJ ima normalne diplomatske onose s Argentinom i nesmeju nita da piu protiv nje, jer da je u tom sluajupotpuno normalankorak naeg ministarstva kod domaihvlasti da se to spreii sl. O razgovoruo ustaama i njihovom delovanju omalovaavao je ove i hteo oito stvoriti


39/57


40/57


41/57


42/57


43/57


44/57

44

o izjavi vlade iz Monte Videa i predloio da za dokumentaciju da je ta vladaovde uzmemo "Zastavu", koja je u jednom od poslednjih brojeva napadajuiPaveliadosta javno iznela da se on nalazi u Argentini. Ovaj sastanak bio jevremenski najkrai do sada. Mercedes je sam prekinuo dalju diskusiju,

ustavi i traivi kljueve za sporedna vrata kancelarije ime je stavio doznanja da bi eleo prekinuti.

Jo ranije ula je neka inovnicai upozorila ga da ima stranku, na taje on rekao da ta prieka, to je takoe moglo biti nameteno da biomoguio prekid sastanka kada njemu bude pogodno. Momenat prekidadoao je u diskusiji o emigraciji gde smo mi imali nameru, bez obzira todosadanje zadatke nije izvrio insistirati u drugoj formi. Saveti i predlozi nasaradnju.

K. Karlos.

Arhiv UDB-e. Sektor E.23.2.1953.godine

Drue Vito,1. U vezi sa Mercedesom mi ne bi poduzimali momentalno nikakve

mere dok ne bi primili vae primedbe na poslednji sastanak s njime o emusmo javili ifrovanim pismom od 2.2. tekue godine. Ovo zato to everovatno doi do izmene miljenja obzirom na novije momente sapomenutog sastanka. On je kako smo i javili, to se dataljnije vidi izpriloene zabeleke (zauzeo ovoga puta potpuno otvoren stav - dok mu se nepusti brat needa sarauje). Ovakav stav Mercedes je zauzeo uprkos toga

to smo mu na nekoliko sastanaka uzastopno naglaavali i postavili otvorenoda on mora svojim uslugama nama obezbeivati konano reenje sluajanjegovog brata. Takoeje ovog puta aludirao dosta otvoreno na povratak uzemlju sa odreenompozicijom. Osim ovoga, nije nam potpuno jasan drugideo Vae takepod 1 u operativnom pismu poslednje pote, gde govorite oMercedesu: "Takvo je stanje danas, no to jo uvek ne znai da se pitanjanjegovog ekonomskog opskrbljivanja po povratku u zemlju, kao i pitanjedravljanstva ne bi moglo reiti na jedan zadovoljavajuinain". Da li ovorazumeti kao dozvolu za povratak u zemlju kada god on eli jer e on urazgovoru sigurno traiti preciznije objanjenje.

2. Sa Calorovom enom nemamo veze jer ona nije pokazala interes.Slaemo se da njena kompromitacija moe biti korisna u emigraciji za nae

plasiranje raznih vesti i bolje ifrovanje stalne agenture na vezi. O ovomeemosvakako jo promisliti i precizirati nainnajpogodnije kompromitacije.udinas da njen otac jo nije stigao. On nam nije rekao gde ese nastanitijer nije ni sam znao. Odputovao je naim pasavanom koji vredi za jednoputovanje.

3. Ibro. Nae traenje odmah iza kontaktiranja da mu se pusti enausledilo je iz sledeih razloga: 1. to smo ocenili da od njega moe biti


45/57

45

koristi i to je odmah pokazao na delu volju za rad bez ikakvog ustezanja naistoj osnovi mi njemu porodicu, on nama informacije o slovenakojemigraciji. U tom cilju da bi nam ostvario obeanopristupio je angaovanjutim organizacijama, iako do tada nije bio aktivan. Stupio je prvo u jedno, a

nedavno i u drugo drutvo "Slovencev". 2. to u slovenkomsektoru imamonajtee stanje sa agenturom i sa mogunostima za proirenje iste. 3. tosmo imali veiskustvo sa Trigom na istom sektoru sa kojim se zakasnilo satraenjem ene iz zemlje, radi ega je ovaj saradnik potpuno otpao izmree. Osim toga Ibro je od poetkadavao materijale, pa mislimo da smoimali realne podloge za na predlog. Prvi materijali koje je dao bili supodaci za razna lica koja niste ni mogli zapaziti u potama jer se izvori nepotpisuju (aljemo Vam u prilogu), a u ostalim izvetajima materijale koji supo naem miljenju korisni. Oni su u uzvetajima 6, 7 i 8. Dalje, mismatramo da saradnja sa njim nije postavljena nepravilno od poetka, jermu nije davano nikakvih izriitihobeanja, nego se s njim sporazumevalo,da on za nas radi i da mu mi za to pustimo enu i sina (mi smatramo da setako neto moe samo poeleti). Meutim pored svega toga, nama jenajneugodnije bilo ekatii skoro celu godinu dana na Vae miljenje o ovojstvari i radi toga smo i urgirali. Mi nismo za to da se takvom licu (Ibri ili dr.)udovolji elji odmah, na prvom sastanku i na osnovu prvih utisaka, ali se ponaem miljenju nije trebalo postupiti tako da se njegovoj eni dva putaodbija molba, to je njega naravno demoralisalo i uticalo na tok saradnje.Moglo se zadrati molbu bez ikakvog reenja (a ne odbijati) to bi njih obojedralo u nadi za doro reenje stvari, a nama omoguilo da uzvratimosaradnju. U protivnom sluaju, mi se nalazimo u jako loem poloaju, jersaradnik gubi volju za rad (te praktino ne postoje uslovi za nastavaksaradnje), a mi, nemajui nikakve informacije o toku stvari, nemamo

argumenata da paraliemo praznim reima. Na kraju podvlaim, da je za nasluaj Ibre, vezano u prvom redu to je on u slovenakom sektoru, poredErazma sa kojim je veza neredovna, jedini saradnik, to mi smatramo da seveza sa njim dobro razvija i da je koristan, te glede toga molimo vas danjegov sluajpozitivno reite.

4. Elvir. U sluajuElvir smatramo da postoje dobri uslovi da se krenenapred. Mislimo da je to vie pitanje vremena i podesnog momenta, a manjenjegovog opiranja, iako ni ono nije malo jer on redovno kao lajt motiv iznosina svakom susretu kako on ne bi hteo biti nikada agent OZNE, jer on uistinumrzi Vevericu do kraja i smatra ga odgovornim ne samo za sudbinu ustakogpokreta ranije vei sudbinu emigracije i njihovih porodica. Na tome se uvekmoe neto graditi i s tim raunati. Iz priloene zabeleke e se to jo

jasnije videti. Osim toga, nama je kontakt interesantan vie zbog diskusijeo emigraciji, njihovom ivotu i moralu, nego u pogledu informacija, jer nekestvari nam kae na pola, neke uskrati otvoreno, ali ipak u celini mi smodosta saznali od njega. Naravno, mi njegove informacije ne moemouporediti sa informacijama "ene" i drugih, i na takvom planu on nemaperspektivu da se razvije, u prvom redu jer je izolavan iz onog ueg kruga


46/57

46

Veverice gde se sve priprema i gradi. No njegov odnos prema nama postajeotvoreniji, slobodniji i u tom pogledu moe se oekivatida eon moidati unarednim kontaktima vie stvari koje emo moi koristiti. Takoe nam seinida je u odnosu protiv Veverice odlunijinego ranije. Zbog svega toga mi

bi predloili da se nastavi sa postojeom linijom da: koritenje uinformativnom pogledu i priprema za javni istup protiv Veverice. Kad o tomegovorimo ne vidimo mogunost da se oko njega okupi neka grupa, ak ninjemu to ne bi odgovaralo u sadanjem momentu. On bi sam hteo daraskrinkava Vevericu i to na jednom vrlo irokom planu: prva emigracija,stara Jugoslavija, NDH i nova emigracija. S toga bi saekali sa svakomdrugom namerom i nastavili kako smo poeli. Malo je neugodno delovalaposeta porodici njegove ene i jako ga uplaila, a on sepobojava vlasti naih domaina, kao i "koljaa". To sve je izneo nekako krozzube, ali sigurno je da je strah tu. On jo uvek smatra sebe najodgovornijimza sudbinu svoje porodice u svakom pogledu, i mi smatramo da je toozbiljan razlog da ne pie javno protiv Veverice, a zbog sujete i straha nedaje materijal nama. Inae na kontakt je redovan: jedanpu ili dvaputmeseno, obinoetiri i pet sati, jo uvek sa porodicom. Nije suzdrljiv uiznoenju stvari iz prolosti. On se najvie uvamaterijala koji bi ga mogaokompromitovati kod domaina. Mi nismo pisali ni slali detaljne zabeleke,jer izvan ranije poslatog, nema naroitihnovosti, a informacije smo slali uifrovanim pismima, no ubudueemo vas detaljnije obavetavati kako serazvija kontakt. Za dokumentaciju, nama se jo uvek inikao najprikladnijesnimiti razgovor, samo ne moemo nabaviti ono to smo od vas traili. To bibilo lake realizovati.

5. Esteban: U poslednje vreme Steban se na dva sastanka postavio dase razmotre mogunostida ga se povrate kui. Uzeo je za argumentaciju da

slabo ivi, nastojeina ovoj bazi(po naem miljenu izvuiveunagradu). Miga nismo ubeivali u potrebu da ostane, nego smo rekli da e se ta stvarrazmotriti. On je inaeiznosio to nama skoro na svakom sastanku kakva sunjemu obeanjabila data u Austriji kada je primao saradnju, te da je samopola od toga ostvareno da bi on odlinoiveo. Ali da se od svega toga maloispunilo i slino. Meutim, posle nekoliko sastanka postavio je sasvim drugopitanje, tj. Da li bi se moglo urediti da njegova majka doekod njega zastalno. Opravdavao je da i drugi dolaze te da njen dolazak nee izazvatipozornost. Ranije postavio je, a tome smo vas obavestili, i ve imamo vaodgovor da mu se majci dodeli neka finansijska pomojer se nalazi u tekojsituaciji poto ne prima rente. Kako se vidi u poslednje relativno kratkovreme Esteban je postavio par stvari jednu drugoj suprotne. Da ga se povue

u zemlju, da mu se dovede majka u zemlju, te da se njoj dodeli pomouzemlji. Nae je miljenje da on ne bi iao u zemlju, i da na ovaj nainelisamo ucenjivati radi poveanjanagrade, te bi mu radi toga i odgovorili da seslaemo da bi ga trebali povui u zemlju, poto smo uvereni da on ne bihteo ii. U vezi dolaska majke dali bismo mu negativan odgovor jersmatramo da kad bi mu majka dola ovde on bi jo vie ucenjivao tako da


47/57


48/57


49/57


50/57

50

Jugoslavije i na taj nain se nalazi na liniji zapada, a istovremeno neeslinimizjavama da unitava svoje pozicije kod zapadnog kapitala koji danasradi i trguje u Jugoslaviji, i istovremeno zahteva da se njegove invisticijepriznaju od sadanjih i buduih jugoslovenskih vlasti. Iz Mikainovievog

prianjadalo bi se zakljuitida predstojeiStojadinovievdolazak u Evroputreba da bude ne samo trgovake, nego i politikeprirode. Trgovakiutolikoto Stojadinovi sklapa trgovinske ugovore za argentinsku vladu i od togaima procenat, politikeprirode utoliko to Stojadinoviputuje kod Franka upaniju, gde treba da dobije odlikovanje. Zatim treba da otputuje za Rim,gde od ranije ima svoje veze i poznanstva. Verovatno ebiti primljen i odpape, a razgovarae i sa vladinim zvaninicima. Ako dananja vladinakoalicije ostane u Nemakoj na vlasti, Stojadinovi treba da doe i uNemakugde bi vodio razgovore s vladinim zvaninicimakao i sa nemakimkapitalistima, Krupom i drugima. Ovaj Stojadinoviev dolazak u Evroputrebao bi da znai poetak Stojadinovievog politikog rada i to ne naorganizovanju emigracije i slino, ve istupanju pred zapadom u imejugoslovenske emigracije. Mikainovi nije politiki nimalo zreo iinteresantan. Jedino vlada novinarskom tehnikom. Ne spada u ljude koji sezanosi povratkom "demokratizma" u zemlji.

Zabeleka o razgovoru s Mercedesom30.7.53.

imje doao izvadio je koverat i predao mi ga pohvalivi se kako jeon ove policijske stvari nauionajvie od Koroca, koji je bio specijalista za

konspiraciju. Da je u pismu naveo tri stvari koje einteresovati Bosanca i dajo samo nije izvrio obavezu po pitanju ustakog radio sata. Interesovao se ipribeleio vreme odravanja "asa", rekavi da ga mora sluati kako bi naaomotive za intervenciju, jer na slepo ne moe nita. Rekao je "Morauradiopreneti u spavau sobu, jer je nekako rano nedeljom u devet dizati se".U razgovoru koji je trajao jedan i po sat interesovao se o Rusima, pitao taznai NKVD, jer e u vezi toga neto pisati u "Ekonomistu", prio dosta izabavno o svom sukobu s Aleksandrom, Pavlom o svom zetu i njegovojtrgovini, o Amigu, da je u Beu, i dosta detaljno o njegovim odnosima.Interesovao se dosta detaljno za Ivu Andria, govorili smo dosta o aktuelnojsituaciji u Italiji i sl. Govorio je da je upozorio urednika "Srpske zastave" davie ne smeju pisati protiv Marala jer je on sada predsednik republike, to

su inae mogli dok je bio predsednik vlade. Pitao je da kada nazovetelefonom da li moe reieni ko zove. Kako mu je reenoda ne, predloioje da samo saopti tj. zamoli "da gospodin nazove zemljaka". Izgovorio se daje to pogodnije nego Bosanac. Zamolio me da mu poaljem kakvihinterensantnih knjiga i poto smo ve o tome razgovarali priloge zabiografiju Tita. Zaalio je to ne moe doido kompleta "Vremena" o emu


51/57

51

je ve razgovarao i sa B. Pri polasku objasnio je da emo se ovakopovremeno nalaziti ako ja umem.

Karlos.1.8.1953.

Izvetaj o ragovoru s Mercedesom2.10.53.

Odmah po susretu izneo sam mu da on nije izvrio obaveze koje jepreuzeo na sebe, dok smo mi uinilisve to smo obeali, te da radi toga mivie nemamo interesa podravati ovakvo stanje stvari. Mercedes je otpoeodiskutovati o onome to je pisao i uinio,ali da u zadnje vreme nemanikakve informacije od brata i sestre te smatra da im je zabranjeno da piu.Dalje izneo je kako ne moe nita uinitipre nego to se njegov brat pustina slobodu. Rekao tj. upozorio da ne trebamo da pravimo neprijatelje, kako

od njega mogu da puu topli i hladni vetrovi na Jugsolaviju i sl. Uglavnomstare stvari. Odgovorio sam mu da je njemu poznato da su nas vemnogopuhali razni i topli i hladni vetrovi, ali da je to bez rezultata, pa neka puukakvi hoejer ih se ne bojimo. Na to mu je reenoda mu se brat ne moepustiti pre nego to on pokae rezultate ovde, a da nije niti bilo reenoudogovoru tako, nego ono to smo mi obeali izvreno je, a i pitanje bratastavljeno je na put najboljeg reenja. Na to je nastala malo munasituacija, poto smo obojica vrlo malo govorili, i ja upravo nameravaozakljuitisa sastankom. U meuvremenuje M. pitao ta o tome javljaju izzemlje, nata sam mu odgovorio da sam izneo miljenje iz zemlje. Zatim meupitao ta mi zapravo traimo od njega. Ponovio sam mu date obaveze

rekavi da je to njemu bilo poznato jer je detaljnije razgovarao sa G.K.Zatim je diskutovao po svakoj pojedinanoj obavezi, u vezi s trgovakimugovorom kako kae M ispunio je obeanje. Odmah mu je reeno da nijeimao ta uraditi poto je ugovor sklopljen budui da su obe strane bilezainteresovane. Dalje je istakao kako je po pitanju promene stava "Zastave"prema Stepincu ispunio sa dva lanka koja je on sam napisao. Odgovorio sammu da nije problem s pisanjem "Zastave" samo prema Stepincu nego uopte,te da je Zastava u poslednje vreme poprimila izrazito antiFNRJ stav, da akima uvreda na predsednika republike, posebno sa zadnjim brojem i njegovimintervjuom Septime Gjorno o Trstu. Razvio sam mu tezu da se mi ne bojimotakvog pisanja Zastave, da to ne moe omesti razvoj FNRJ vani iunutra, ali da je govoreio emigranstkim listovima Zastava imala po ovom

problemu najreakcionarniji stav. Da je on M jedini pored Pelle stao otvorenou poziciju i pisao u tampi da se Trst preda Italiji, da mi to sve skupa nemoemo oceniti kao pozitivnu promenu u Zastavi, nego obratno. Mercedesuje oiglednobilo nezgodno govoriti o njegovoj izjavi o Trstu, pa se poeobraniti. Izneo je da su u Zastavi neovlaeno skratili njegovu izjavu upomenutom italijanskom listu, da je on istina miljenja da za JugoslavijuTrst nije od ivotnog pitanja, i da on poto ima veinu italijanskog ivlja


52/57


53/57

53

istom broju objavila o njemu i M neke stvari da su nekolicina emigranatadoli kod njega da interveniu da bi zabranio pisanje o Petru u istom listugde piu o njemu i sl. Ispriao je da je na dva diplomatska prijema viaoJuareza i da su mu ponudili upoznavanje to je on odbio. Priao je o sebi

inaekako slika i ivi mirno te pozvao me da vidim njegove radove. Ponovioje da eovih dana otiiu argentinski MIP da vidi da li preko njih ili direktnoda trai dokumete iz zemlje, isto da oni znaju. Dalje kako mi imamozajednikomiljenje o izgradnji Jugoslavije ponovio hvalospeve o jedinstvuzemlje zata ima glavnu zasluge na maral, da je istomiljenik sadanjepolitike koju vodi Jugoslavija i da zato nema razloga ni da se ustruavaodnas. Kae poaljite mi koga hoeteda razgovara sa mnom, ja u sa svimarazgovarati. Aludirao verovatno na javni kontakt s Huarezom i radi togaiznosio napred postavljene stvari. Na kraju smo ponovili ugovoreno a onzamolio da u zmelji nastave kako su zapoeliobeavajuikako eon uinitito moe. Kae, ako mi pustite brata budite uvereni da emomi to znaticeniti.

Karlos.4.10.53

Izvetaj agenta Matijasa10.1.55.Arhiv UDB-e

Stanoje Vasilibivi peadijski kapetan iz apca. Radio za amerikuslubu, a onda stigao u Buenos Ajres. S njim sam ovde doao u vezu preko

ustae Mile Ravlice, mog kolskog druga. Vrlo rado se sa mnom sastao.Matijas javlja u izvetaju o izvesnoim Vasiliu, koji je blizak prijateljStojadinovievog zeta Radonjia da je Stojadinovi potpisao sporazum sPaveliemnajverovatnije pod italijanskim pritiskom, i to u vreme italijanskekrize. On to pretpostavlja i zbog toga to je Stojadinoviuglavni kompanjonu listu "Ekonomist" neki Talijana. Od toga sporazuma, kae Vasili nemanita, da su Srbi u veini ogoreni, a da je Stojadinovi primio masuprotesnih pisama od Srba iz raznih krajeva sveta. Posebno su dolazili mnogiSrbi protestirati u Buenos Ajres. Inae, Va Lic kae da je Stojadinoviovekradian, majstor i kombinator. On samo od svoje redovne zarade koju primakao savetnik nekih banaka prima meseno oko 30.000 pezosa. U kui muvlada red, ima nekoliko sluavki. Inaese bavi slikarstvom. Ima svoj atelje u

koji dovodi mlade enske i gole ih slika. Pije pivo i dnevno popije preko 20flaa. Vasiljevimi je dalje priao kako je poznavao neke etnike koji suradili na prebacivanju u Jugoslaviju diverzanata i etnika, meu njima subili Sinia OdakoviPazarac, SrekoAni, ije je pravo ime Engl, takoejepoznavao nekog majora Tenoka iz amerikeobavetajne slube. Dalje kaeda je u Trsila u to vreme bila dola neka Karmen Kosanovi, koja je bila unaoj slubi i da je ona mnoge stvari otkrila. Miljenja sam da mi je Vasili


54/57

54

ispriaomnoge stvari kada sam mu postavio konkretna pitanja. Ispriaomije da je doao brat Milana Stojadinovia. Kae da je priaoo tekoamauJugoslaviji , kako vlada vrtsa ruka, takoe kae da je prije odlaska biopozvan od druga Rankovia koji je s njim govorio. Na pitanje ta mu je

Rankovigovorio kae da ne zna, ali da pretpostavlja da mu je govorio kakotreba da se dri kad doe ovamo. Mnogi Srbi izbeglice opsedajuStojadinovievabrata, a izgleda da ovaj ne voli da pria. Isto tako mi sadakae da se skoro posvadio sa zetom Stojadinovia jer da sada branisporazum Stojadinovi-Paveli.

10.1.55

Izvetaj o razgovoru sa StojadinoviDragomiromVoenim 7.11.1955. godine u prostorijama slube za kontrolu stranaca.Arhiv UDB-e

Na prvom sastanku traio sam od Stojadinovia da iznese na kojimpitanjima nam moe pruiti usluge koje je on ponudio prilikom razgovora sdravnim sekretarom SUP-a. On je uglavnom iznosio sledee:

-Da po dolasku u Argentinu utie na brata Milana kako bi se ovajpovukao iz politikogivota i prekinuo neprijateljsko delovanje protiv nas.Istakao je da je uoda je Milan javno davao negativne izjave po transkompitanju, kao i njegovoj sardnji s ustaama.

-da svojim prisustvom uini da nam Milan pomogne kod trgovakihposlova s Argentinom ukoliko Milan i sada ima dobre pozicije kodargentinske vlade,

-da kroz "Srpsku zastavu" napada na Cvetkovia i Pavla po

materijalima koje bi mu se pruili.Dalje je izneo kako bi on svoje usluge ponuene nama smatrao

rehabilitacijom za sebe, da on eli da ostane u vezi sa svojom zemljom, damu ena i sin koji se nalaze u Argentini dobiju nae dravljanstvo, da ovdeima rodbine (sestre) i da se nada opet nekad doiovamo. Na ove njegoveponude nisam dao konaanodgovor ali sam mu rekao da stvar s uticajem naMilana u vezi njegovog neprijateljskog delovanja za nas nije bitna i vie jekorisna za njega samog nego za nas, poto je on svojom saradnjom sustaama upropastio svoj "dobar" glas kod Srba u emigraciji. Ispriaosam muneke detalje iz Milanovog delovanja u Argentini, kao davanju izjava u vezi sTrstom, sastanku s Paveliem , razgovoru s delegacijom "Izbora". Milan jesve ove akcije vodio po zadatku. Izjavu o Trstu dao je po nalogu Italijana, asaradnju s ustaama poeo je na zahtev argentinske policije na anti-komunistikojbazi. Ovo mu pominjem da bi imao u vidu da je Milan vezanza argentinsku policiju, zbog njegovog dranja po dolasku tamo. Milan jepostao aktivniji prema neprijateljskom delovanju prema nama ba u vremekada je tretirano njegovo otputanje iz zatvora, pa stoga ne moemo sepohvaliti da je mnogo doprineo njegovom izlasku iz zatvora. Naprotiv, ako bi


55/57


56/57


57/57

UDBA o Milanu Stojadinovicu 1. deo

Documents