U P U T S T V O ZA IZRADU SEMINARSKIH I ZAVRŠNIH · PDF fileUvod . Seminarski i završni rad na osnovnim akademskim studijama su stručni radovi koji sadrže delimično samostalnu

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST

U P U T S T V O ZA IZRADU SEMINARSKIH

I ZAVRŠNIH RADOVA NA OSNOVNIM I MASTER AKADEMSKIM STUDIJAMA

- Beograd, 2011.-

Uvod

Seminarski i završni rad na osnovnim akademskim studijama su stručni radovi koji sadrže delimično samostalnu stručnu obradu određene tematike iz nastavnog programa na osnovnim studijama. Svrha seminarskog rada je da studenti prošire i prodube teoretska i praktična znanja iz određene oblasti, razviju sposobnost korištenja različitih izvora podataka, te usavrše veštinu pisanja.

Izradom seminarskog rada student stiče prva iskustva u pisanju stručnih radova. Zbog toga seminarski rad treba shvatiti, između ostalog, i kao svojevrsnu vežbu za predstojeću izradu složenijeg i obimnijeg studentskog dela – završnog rada. Važnija razlika u svrsi jednih i drugih radova jeste u tome da se kod seminarskih radova studenti јoš uvek vežbaju pisanju, a kod završnih radova na osnovnim akademskim studijama, student mora da dokaže da je vežba uspela.

Seminarski i završni rad na master akademskim studijama imaju viši nivo aspiracija i predstavljaju samostalnu stručnu obradu izabranog problema i predmeta iz domena nastavnog programa na tom stepenu studija. Završni rad na master akademskim studijama poseduje i početne naučne osobine.

U odnosu na završni rad na osnovnim akademskim studijama, završni rad na master akademskim studijama treba da ima zahtevniju i složeniju tematiku, sa naglašenijim metodološkim pristupom. Izradom i odbranom završnog rada student treba da pokaže da je ovladao elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke.

Izradom završnog rada na master akademskim studijama student dokazuje sposobnost samostalnog rešavanja složenog problema. Kroz izradu završnog rada student treba da pokaže da je u stanju:

- primeniti teorijska i praktičnih znanja stečena tokom studija, - primeniti odgovarajuće naučne metode i instrumente tamo gde je to potrebno, u obradi problema i izradi rada, - samostalno se služiti odgovarajućom domaćom i stranom literaturom, odnosno na odgovarajući način koristiti saznanja, činjenice i stavove koji su objavljeni u tim izvorima.

Tokom osnovnih i master studija, studenti se sreću sa potrebom izrade više

seminarskih radova. Odluku o tome da li seminarski rad predstavlja obavezan deo provere znanja na određenom predmetu i koliko utiče na formiranje studentove konačne ocene, donosi svaki predmetni nastavnik samostalno i objavljuje u okviru programa konkretnog predmeta.

Nakon što je izabrao problem i predmet za obradu u radu, student pristupa

izboru, odnosno definisanju teme rada. Tema rada može biti razrada određenog teorijskog pitanja, praktično istraživanje određene pojave ili analiza slučaja iz prakse. Izbor teme rada u okviru odabranog nastavnog predmeta može se obaviti na dva načina, zavisno od pravila koja je predmetni nastavnik objavio za konkretni predmet: student može izabrati temu sa unapred objavljene liste tema ili može samostalno

definisati i predložiti neku drugu temu. U svakom slučaju, neophodno je studentu omogućiti da u što većoj meri aktivno učestvuje u izboru teme. U slučaju da student samostalno definiše i predlaže temu, neophodno je da uzme u obzir određene kriterijume.

Bez obzira da li je temu definisao predmetni nastavnik ili student, ona treba da

bude: • atraktivna i interesantna, • relevantna za datu oblast; • aktuelna; • podobna za obradu (sa stanovišta dostupnosti izvora i vremena za obradu); • precizno definisana (ni preuska niti preširoka); • konkretna (ne apstraktna ili uopštena).

1. Naziv rada

Naziv rada upućuje na njegov osnovni sadržaj. Ukoliko naziv, odnosno naslov

nije preuzet sa unapred objavljene liste tema, student treba da ga formuliše u saradnji sa mentorom, vodeći računa da naslov bude kratak, jasan, precizan, privlačan, inventivan i informativan. Iako naslov predstavlja prvu informaciju koju čitalac dobija o radu, nije neuobičajeno da se konačni naslov rada formuliše na kraju, a da se prethodno koristi radna verzija naslova.

2. Izbor i korišćenje literature

Student je u mogućnosti da u periodu opredeljivanja za predmet rada sagleda najpre količinu i kvalitet raspoložive građe i literature koja se odnosi na pretpostavljeni predmet rada. Pre identifikacije samog naslova rada veoma je korisno da student pregleda i istražiti dostupnu literaturu. Pod dostupnom literaturom podrazumeva se bilo koji oblik pisane ili elektronske građe kojoj student ima pristup i koju može da koristiti pri izradi rada.

Istraživanje treba započeti na osnovu osnovne relevantne literature i preporuka koje student dobije od mentora. Dostupna literatura ne sme da bude jedini opredeljujući činilac pri odabiru predmeta i naslova rada, ali se ipak mora voditi računa i o njenoj raspoloživosti.

Nakon sagledavanja količine i kvaliteta raspoložive literature, student treba da izvrši selekciju materijala i da koristiti samo onu literaturu koja je od značaja za obradu određene teme. Relevantne informacije lako se mogu pronaći uz pomoć sadržaja knjige, predmetnih odrednica i indeksa.

Potrebnu literature moguće je naći u biblioteci Akademije za diplomatiju i bezbednost, ali i u drugim bibliotekama, npr. Narodnoj biblioteci Srbije ili Univerzite-tskoj biblioteci “Svetozar Marković” čiji se katalozi mogu naći na web adresama www.nb.rs i www.unilib.bg.ac.rs. Spisak adresa svetskih biblioteka može se naći na adresi http://sunsite.berkeley.edu/Libweb/.

U potrazi za materijalima moguće je Internet koristiti i neposredno, čitajući podatke s Internet stranica. U prikupljanju podataka o odgovarajućim izvorima na Internetu preporučljivo je koristiti tzv. pretraživače (search engines) kao što su Altavista (www.altavista.com), Yahoo (www.yahoo.com), Google (www.google.com) ili Excite (www.excite.com). Pojedini pretraživači sadrže i posebne linkove (links) koji su u neposrednoj vezi sa traženim predmetom.

Veoma je važno da za vreme čitanja materijala student pravi zabeleške. Iskustvo velikog broja autora govori da je zabeleške najkorisnije raditi na tzv. fišama, odnosno papirima formata A-6, “hemijskom” olovkom. Pri tome, pod zabeleškom se podrazumeva prepisivanje citata iz određenog izvora, ali i pisanje sopstvenih ideja inspirisanih čitanjem određene građe. U ovoj fazi potpuno je nepotrebno da se student opterećuje gde i kako će u konačnom tekstu rada da upotrebi ono što je stavio na “fišu”. To pitanje se rešava kada postavi radnu strukturu rada, odnosno kada operacionalizuje predmet rada. Iskustvo pokazuje da najveći broj “fiša” neće biti upotrebljen, ali to ne treba da bude prepreka za studenta.

Zabeleške je moguće praviti i u posebno pripremljenim elektronskim bazama podataka u računaru u tekst-procesoru (npr. Word ili WordPerfect) ili unosom i anali-zom podataka u odgovarajućem tabličnom programu (npr. Excel) ili bazi podataka (npr. Access). Koji će metod student da primeni, prvenstveno zavisi od njegovih opredeljenja.

Od posebnog je značaja da student odmah zapisuje bibliografske odrednice svakog konsultovanog izvora kao što su: ime autora, naziv dela, izdanje, izdavač, mjesto i godina izdanja i sl. radi lakšeg sastavljanja popisa literature.

3. Određivanje strukture rada

Nakon prvog pregleda prikupljene literature potrebno je sačiniti teze koje će predstavljati osnovu za pisanje rada. Teze, odnosno operacionalno određenje iza-branog predmeta rada, odražavaju strukturu budućeg rada i istovremeno predsta-vljaju plan njegove izrade. U toj fazi utvrđuju se: redosled izlaganja tematike, svi de-lovi i poddelovi rada, te prostor koji će pojedinim delovima biti posvećen u radu. U toku izrade rada, kada student na osnovu detaljnog proučavanja literature i konsu-ltacija sa mentorom stekne bolji uvid u problematiku o kojoj piše, moguće je da dođe do delimične izmene prvobitno sačinjene strukture.

4. Uloga mentora

Mentor ima izuzetno značajnu ulogu u svim fazama izrade rada. Povremene konsultacije sa mentorom mogu značajno da ubrzaju proces izrade i doprinesu kvalitetu rada. Dužnost mentora je da pomogne studentu pri izboru teme, da preporuči izvore koje će koristiti i da ga uputi na metodologiju koju treba primeniti. Mentor će, takođe, u slučaju da se ukaže potreba, pomoći studentu u koncipiranju strukture rada, formulisanju naslova i rešavanju određenih dilema i poteškoća koje se mogu pojaviti prilikom istraživanja ili razrade odabrane tematike.

5. Osnovni elementi rada

5.1. Naslovna stranica

Naslovna stranica je prva stranica rada koja treba da pruži osnovne podatke o autoru i radu. Iz tog razloga naslovna stranica sadrži sledeće elemente:

• naziv Akademije i nivo studija; • naziv predmeta (kod seminarskih radova); • naslov rada; • naznaka vrste rada - „Seminarski rad“ ili „Završni rad“; • ime, prezime i broj indeksa studenta; • akademska titula, ime i prezime mentora i • mesto i godina predaje rada.

Na naslovnoj stranici ne navode se drugi podaci, niti stavljaju bilo kakve

ilustracije. Naslovna stranica ne označava se rednim brojem. Naslovna stranica bilo seminarskog ili završnog rada razlikuje se od korica rada po tome što se na koricama ne piše odrednica o mentoru (Prilozi 1,2,3 i 4).

5.2. Sadržaj

Sadržaj je prvi i obavezan deo svakog rada. Sadržaj predstavlja sistematizovan pregled strukture rada koji pruža osnovnu informaciju o delovima rada i mestu na kom se oni nalaze u radu.

Elementi sadržaja su:

• glavni naslovi i podnaslovi; • numeracija naslova i podnaslova; • redni brojevi početnih stranica svih delova rada.

Za seminarske i završne radove na osnovnim akademskim studijama, sadržaj ne

treba da ima više od četiri do pet glavnih naslova. Sadržaj se nalazi na početku rada - pre uvoda, a posle predgovora (ako rad ima predgovor) ili posle naslovne stranice (ako rad nema predgovor).

5.3. Uvod

Tekst rada obavezno počinje uvodom. Cilj uvoda je da kod čitaoca pobudi interesovanje i da ga preliminarno upozna sa tematikom koja se obrađuje u radu. Uvod treba da bude kratak (jedna do dve stranice teksta), jezgrovit, jasan, informativan i interesantan.

Uvodna razmatranja treba da obuhvate sledeće elemente:

• definisanje problema i predmeta istraživanja; • određivanje osnovnog cilja istraživanja; • postavljanje osnovne hipoteze i eventualno pomoćnih hipoteza; • navođenje metoda koje su primenjene u istraživanju;

• ukazivanje na opravdanost rada, odnosno na teorijski i praktični značaj obrade izabrane tematike; • kratko opisivanje sadržaja pojedinih delova rada; • ocena dosadašnjih istraživanja u datoj oblasti; • navođenje osnovnih izvora informacija.

Ukoliko rad nema predgovor, uvod dodatno sadrži elemente koji se obično

navode u predgovoru i o kojima je prethodno bilo govora. Premda se nalaze na samom početku rada, predgovor i uvod se po pravilu pišu poslednji, kada su ostali delovi rada već napisani. Ukoliko se rad ne sastoji u čisto teorijskom objašnjavanju određene tematike, već se zahteva preduzimanje istraživanja, uvod treba da sadrži i kratke metodološke napomene.

5.4. Razrada teme

Glavni deo rada odnosi se na razradu izabrane teme. Taj deo zauzima najviše prostora u radu i obično je podeljen na više užih delova. Preporučuje se da se izlaganje tematike rasporedi u tri osnovna dela, od kojih svaki može imati više podelova:

a. Istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni deo U prvom delu izlaže se istorijat nastanka određenog problema, upućuje na dosadašnja istraživanja i navode postojeća teorijska saznanja o problemu.

b. Analitičko-eksperimentalni deo U drugom delu rada izlažu se činjenice, informacije, podaci, zapažanja i ideje do kojih se došlo na osnovu sopstvenih istraživanja ili na osnovu analize tuđih istraživanja, a radi potkrepljivanja postavljene hipoteze.

c. Perspektivni deo U trećem, najvažnijem delu rada, predlažu se konkretna rješenja problema ili se nastoji predvideti dalji razvoj situacije u vezi analiziranog problema. U tom, glavnom delu, zbog njegove obimnosti, najviše dolaze do izražaja osobine rada. Stoga je pri pisanju glavnog dela potrebno obratiti pažnju na određene

principe kao što su:

- Katkoća i jezgrovitost;

Treba nastojati da se izlaganje ne počinje suviše “izdaleka”, da se iznosi samo ono što je neposredno vezano za temu i što je značajno, da se izbegavaju opširna objašnjenja i ponavljanja.

- Skladnost i jedinstvo delova;

Delovi moraju biti srazmerni, usklađeni i logički povezani u jedinstvenu celinu. Svi delovi treba da budu usmereni na objašnjavanje i rešavanje postavljenog problema.

- Adekvatno isticanje;

Isticanje se postiže posvećivanjem određenog prostora i davanjem određenog

mesta u redosledu izlaganja. Važnije konstatacije treba da dobiju više prostora i da budu stavljene na poslednje mesto, manje važne dobiće manje prostora i biće stavljene na prvo mjesto itd.

- Pravilno rasuđivanje;

Svaki stav mora biti obrazložen i argumentovan. Pri tome, treba voditi računa da se ne uzimaju u obzir samo argumenti koji idu u prilog postavljenoj tezi. Od studenta se zahteva da navede različita mišljenja i nalaze, ukoliko postoje, da ih uporedi, da kritički razmišlja i da ne sledi slepo mišljenja autoriteta.

- Navođenje primera;

Poželjno je da iznešeni stavovi budu praćeni adekvatnim primerima – hipotetičkim ili stvarnim primerima preuzetim iz raznih dokumenata, knjiga ili prakse.

Nije neuobičajeno da pisanje teksta počinje od glavnog dela, dok se uvod i zaključna razmatranja ostavljaju za kraj. Pri tome, preporučuje se da se najpre napi-še koncept, odnosno prva (radna) verzija rada o kojoj se može diskutovati sa mentorom, a zatim da se radi revizija koncepta i piše konačan tekst.

5.5. Zaključna razmatranja

Zaključna razmatranja su završni deo rada. U tom delu rada se na koncizan, jezgrovit, precizan i logičan način iznose rezultati i saznanja do kojih se došlo u obradi teme. Zaključna razmatranja sadrže odgovore na postavljena pitanja u uvodu, u njima se potvrđuje ili odbacuje glavna hipoteza. U zaključnim razmatranjima se ponavljaju najvažnije konstatacije i stavovi iz glavnog dela rada, vodeći računa da se ne koriste iste formulacije i iste rečenice. Zaključna razmatranja ne sadrže tabele i ilustracije. Po pravilu, u zaključnim razmatranjima se ne koriste citati niti fusnote. Zaključna razmatranja pišu se na posebnoj stranici, a njihova dužina treba da se kreće od jedne do dve stranice teksta.

5.6. Literatura

Detalji svih citiranih dokumenata navode se na kraju rada, u delu pod naslovom „Literatura“. U tu listu ne uključuje se ni jedan drugi dokument osim direktno citiranih izvora. O citiranim izvorima daje se kompletna bibliografska informacija.

6. Prilozi

Prilozi radu mogu biti rezultati merenja, sheme, slike i sl., što nije bilo svrsishodno za predstavljanje u tekstu rada, a može biti od koristi za njegovo potpunije predstavljanje. U slučaju da je završni rad rezultat empirijskih istraživanja, u Prilozima se nalaze svi relevantni podaci koji se odnose na istraživanje: anketni listići

(njegova sadržina), mišljenja, stavovi i td. (tip stava, broj, procenat, indeks, izveštaj o korišćenim metodima, tehnikama i sl.).

7. Obim rada

Obim rada zavisi od teme i nastavnog predmetu iz čije oblasti se rad piše. Ipak,

postoje određene okvirne granice ispod kojih (odnosno iznad kojih) radovi ne bi smjeli da idi.

Preporučeni obim seminarskog rada na osnovnim akademskim studijama iznosi oko deset standardnih kartica, odnosno stranica obima 1800 slovnih znakova na stranici. Obim seminarskog rada na master akademskim studijama iznosi oko jednog autorskog tabaka (16 stranica).

Poželjni obim završnog rada na osnovnim akademskim studijama iznosi oko tri

autorska tabaka, a na master akademskim studijama četiri do pet autorskih tabaka.

8. Osnovna uputstva za citiranje, navođenje i komentarisanje

8.1. Sistemi citiranja

VANKUVERSKI: Primer: Posebnu pažnju zaslužuje komunikacijska funkcija crkvenih zvona koja

svojim javljanjem u određeno doba dana definišu društveno vreme zajednice i tako omogućavaju da se njeni pripadnici koordiniraju u vremenu i integrišu u prostoru. Identičnu ulogu ima javljanje mujezina koji pet puta u toku svakog dana sa minareta poziva muslimane da čine abdest. Pri tom, zvonici i minareta dominiraju okolinom tako što se uzdižu uvis i na taj način šalju dodatnu vizuelnu religijsku poruku. (H. Schwartz, 89:1985.)

Schwartz, H, Divine Communication, Word and Sacrament in Biblical, Historical

and Contemporary Perspective, University of Philadelphia Press, Philadelphia, 1985.

HARVARDSKI:

Primer: Although data on TNFa levels in serum and CSF of MS patients are not consistent, a number of reports demonstrated cytokine increase during the phases of disease activity (Spuler et al., 1996; Drulovic et al., 1998) implying the significance of therapeutic approaches which would downregulate TNFa secretion or inactivate circulating TNFa. However, a pilot study in two rapidly progressive MS patients with a monoclonal anti-TNF antibody (cA2) unexpectedly revealed transiently increased magnetic resonance imaging activity with the increase of cells and immunoglobulins in CSF and no clinically significant neurologic changes (van Oosten et al., 1996). Furthermore, a phase III trial of lenercept, another TNFa inactivating agent was discontinued because of lack of efficacy (Weilbach and Gold, 1999). It has been also shown that inhibitor of TNFa synthesis, pentoxifylline lead to worsening of the disease in 12 of the 14 MS patients while the production of TNFa by monocytes was reduced (Myers et al., 1998).

Braun, N., Michel, U., Ernst, B.P., Metzner, R., Bitsch, A., Weber, F. and Rieckmann, R., Gene polymorphism at position –308 of the tumor-necrosis-factor-a in multiple sclerosis and it's influence on the regulation of TNF-a production, Neurosci. Lett., 215 (1996) 75-78.

Drulović, J., Mostarica Stojković, M., Lević, Z., Mesaroš, Š., Stojsavljević, N., Popadić, D. and Pravica, V., Serum interleukin-12 levels in patients with multiple sclerosis, Neurosci. Lett., 251 (1998) 129-132.

Ebers, G.C. and Sadovnick, A.D., The role of genetic factors in multiple sclerosis susceptibility, J. Neuroimmunol., 54 (1994) 1-7.

8.2. Pravila citiranja

Citate treba ubaciti na za to predviđena mesta u tekstu uz obavezno stavljanje navodnika na početak i kraj citata. Navesti u zagradi prezime autora, godinu objavlji-vanja izvora i stranicu pismom kojim je štampan izvor na koji se poziva. Primer: „..........................“ (Weber, 1898:59), ili (Veber, 1989:59).

Kada se navodi referenca unutar teksta treba navesti prezime autora, prvo slovo imena i godinu izdanja. Ako referenca ima dva autora navodi se prezime i prvo slovo imena oba, a ukoliko ima više autora stavlja se prezime prvog i skraćenica „i sar.“ ili „et al.“. Primer: (Veber, M. 1989.), ili (Brown, Smith, 2003), ili (Brown, et al., 2003)

8.3. Navođenje citirane literature

Citirana literatura navodi se abecednim redom, po prezimenu autora. Ukoliko se navodi više dela istog autora voditi se godinom objavljivanja.

Kod knjiga navode se prezime, ime autora, godinu izdanja, naziv knjige,

izdavača, mesto izdavanja.

Primer:

Garfinkel, Harold (1984) Studies in Ethnomethodology. Cambridge: Polity Press. Goffman, Erving (2000) Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu. Beograd: Geopoetika.

Haralambos, Michael i Holborn, Martin (2002) Sociologija: teme i perspektive. Zagreb: Golden marketing. Kod poglavlja knjiga, tekstova u časopisima i tematskih zbornika navode se prezime, ime autora, godina, naslov poglavlja-članka, naziv zbornika, časopisa, obim, mesto izdavanja i brojevi stranica (od – do).

Primer: 1. Attewell, Paul (1974) Ethnomethodology Since Garfinkel. Theory and

Society : 179-210.

2. Giddens, Anthony (1990) Društvene nauke i filozofija: trendovi u novijoj socijalnoj teoriji. Kulturni radnik 43(1): 95-117.

3.Valić Nedeljković Dubravka (2007.), Pseudo događaj ili dvosmislena istina-studija slučaj javni servis Vojvodine 1967-1987, S.Malović (ur.) Medianali, Međuna-rodni naučni časopis za pitanja medija, novinarstva, masovnog komuniciranja i odnosa s javnošću, godište 1, broj 2. Univerzitet u Novom Sadu.

Kod izvora sa Interneta navode se prezime i ime autora, naziv teksta – kurzivom, godina, datum kada je sajt posećen i URL.

Primer:

Tripp, Laurel (2003) Harold Garfinkel: Biographical Sketch. URL: http://web.class.ufl.edu/users/ltripp/garfinkel.htm (28.11.2003.)

Za ostale izvore iz elektronskih medija i sa weba važi isto: tačna URL adresa (ili link) i datum kada je sajt posećen.

Primer: Wikipedia: The Free Encyclopedia, URL: http://en.wikipedia.org/ (22.03.2006.)

9. Pisanje teksta i tehnička obrada rada

Tehnička obrada predstavlja završnu fazu izrade rada, u kojoj posebnu pažnju

treba obratiti na sistematičnost i preglednost rada, te jezičko-stilska pravila pisanja.

Tehnička obrada rada obuhvata:

• izradu korica i naslovne stranice; • izradu sadržaja; • pisanje teksta na računaru; • citiranje literature; • izradu ilustracija; • izradu priloga; • pravljenje popisa korištene literature; • pravljenje popisa ilustracija; • numerisanje stranica; • prelom, štampanje i uvezivanje rada.

9. 1. Označavanje strukture rada

Seminarski i završni radovi, iako ne moraju da budu preobimni, spadaju u one forme teksta koje po svojim osobinama nužno zahtevaju unutrašnje strukturiranje da bi bile pregledne i jasne.

Za razliku od nekih druih formi, kod seminarskih i završnih radova nije dovoljno strukturirati rad na uvod, glavni deo i zaključna razmatranja, nego je

(posebno glavni deo) potrebno razlomiti na više celina – delove, poglavlja i potpoglavlja.

Koliko će delova imati rad, koliko će duboko ići grananje unutar pojedinih

delova, i kako će ta grananja biti raspoređena – zavisi od teme i pristupa rada. U svakom slučaju, treba nastojati da se postigne pregledna i uravnotežena struktura. U takvoj strukturi raspored pojedinih elemenata treba da bude ravnomeran. Treba izbegavati poglavlja koja su suviše kratka (npr. da se sastoje se od samo jednog odlomka) ili suviše obimna (npr. potpoglavlja od pet i više stranica).

Celine unutar pojedinih delova označavaju se brojevima i slovima na sledeći način:

- delovi – veliki rimski brojevi (I., II., III., IV. itd.); - poglavlja – velika slova (A., B., C., D. itd.); - potpoglavlja – arapski brojevi (1., 2., 3., 4. itd.);

Ukoliko postoji potreba za pojedinim užim grananjima unutar potpoglavlja, ona

mogu da se označavaju malim slovima (a., b., c., d. itd.), malim rimskim brojevima (i., ii., iii., iv. itd.) i slično. Takva će niža grananja ipak, po pravilu, biti potrebnija kod završnog rada na diplomskim akademskim studijama, nego kod seminarskih radova.

Drugi način označavanja delova rada jeste onaj koji se služi samo arapskim brojevima, i to tako da najviša celina ima samo jedan broj (1., 2., 3. itd.), a da se celinama unutar nje dodaju arapski brojevi odvojeni tačkom (tako unutar celine 1. nalaze se celine 1.1., 1.2., 1.3., 1.4. itd., a unutar celine 1.3. celine 1.3.1., 1.3.2., 1.3.3. itd.).

Za pojedina nabrajanja u samom tekstu rada mogu se koristiti alineje, označene crticom (-) ili nekim drugim znakom – zvjezdicom (*) ili drugim simbolom (npr. #).

9. 2. Isticanje delova teksta

Što se tiče načina isticanja pojedinih delova teksta, treba se pridržavati sledećih pravila:

- podvlačenje i kurziv osnovni su načini isticanja delova teksta; - podvlačenjem ili kurzivom ističu se strani izrazi (ad hoc, fairness), pojedini delovi citata (op. cit., ibid. – vidi infra …) i mesta u tekstu na koja se posebno želi obratiti pažnja čitataoca. - ”masnu štampu” (bold) ili s p a c i o n i r a n j e treba koristiti samo izuzetno, i to isključivo za isticanja pojedinih nivoa naslova i podnaslova. 9.3. Tehnička obrada rada

Tehničkom oblikovanju rada treba posvetiti značajnu pažnju. Uredno i

pregledno pripremljen rad olakšava čitanje i daje uvid u sistematičnost izlaganja i obrade teme rada. U svakom slučaju, rad se piše na računaru.

- Format: Završni rad piše se na papiru formata A4 (210x297mm).

- Margine: Margine se podešavaju na: 3,5 cm leva, 2,5 cm gornja, 2,5 cm donja i 2,5 cm

desna.

- Prored: U pisanju rada koristiti prored 1,5 lines, osim fusnota koje se pišu u single

proredu.

- Fontovi: Preporučeni font za pisanje osnovnog dela teksta rada je Arial 12 pts, osim

fusnota koje se pišu u Arial 10 pts. Naslove glava treba pisati velikim slovima, Arial 14 pts, boldirano. Na naslovnoj strani korica koristi se Arial 14 pts za čitav tekst, osim naslova

rada koji se piše u Arial 16 pts. Na prvoj strani rada koristi se Arial 14 pts za sav tekst, osim naslova rada koji se piše u Arial 16 pts.

Sažetak na srpskom i engleskom jeziku pišu se u Arial 10 pts, single proredom.

Sadržaj se piše u Arial 12 pts, uz boldiranje naslova glava.

- Naslovi i podnaslovi: Kao što je rečeno, kod pisanja naslova i podnaslova glavnog dela teksta

potrebno je izvršiti njihovu numeraciju i adekvatno je preneti u sadržaj. Preporučuje se sledeće:

- Naslove glava teksta (reda 1., 2., 3., ...) treba pisati velikim slovima veličine 12 pts, bold. - Naslove poglavlja sa dve decimalne jedinice (npr.: 1.1., 1.2., 1.3., ...) treba pisati malim slovima veličine 12 pts, bold. - Naslove podpoglavlja sa tri i više decimalnih jedinica (npr. 1.2.1, 1.2.1.1.) treba pisati malim slovima veličine 12 pts, bold. - Sve naslove treba pisati uvučeno od leve margine za pet do deset slovnih mesta.

- Označavanje stranica: Page number: Bottom of page (footer), Center. Veličina fonta 10 pts.

- Neka pravopisna i daktilo pravila: Prilikom pisanja teksta rada treba obratiti pažnju na sledeće: - iza svake reči treba da bude jedan razmak; - iza svakog znaka interpunkcije (tačka, upitnik, uzvičnik, zarez, dvotačka, tačka zarez) sledi jedan razmak;

- znakovi interpunkcije, znak za procenat i sl. pišu se zajedno s rečju ili brojem iza kojeg slede tj. bez razmaka; posle tih znakova u rečenici sledi jedan razmak; - skraćenice merne jedinice i oznake valutne jedinice odvojene su jednim razmakom od broja koji im prethodi i razmakom od reči koja sledi; - navodnici na početku navoda i otvorena zagrada pišu se zajedno sa rečju ispred koje se nalaze tj. bez razmaka; navodnici na kraju navoda i zatvorena zagrada pišu se zajedno sa rečju iza koje se nalaze tj. bez razmaka; - ako iza neke reči dolazi tekst u zagradi, između te reči i zagrade stavlja se jedan razmak; - crtica se piše zajedno s rečima između kojih stoji, ako se radi o složenici (Primer: društveno-ekonomski), a odvojeno ako se koristi u neku drugu svrhu (Primer: "Pre uvođenja hromatografije – razdvajanja na papiru – u široku upotrebu…"); - skraćenice u tekstu pišu se u maloj zagradi nakon navođenja njihovog punog značenja, a onda se u daljem tekstu koristi samo skraćenica (Primer pisanja skraćenice u tekstu: „Svetska trgovinska organizacija (STO) osnovana je 1. januara 1995. godine. STO je...“); - ako se datum piše samo arapskim brojevima iza svakog broja piše se tačka i ostavlja jedan razmak (Primer pisanja datuma: 15. 12. 2005.); - za isticanje pojedinih delova teksta preporučuje se koristiti kurziv (italic slova); - za pisanje formula preporučuje se upotreba editora formula. Svaka formula se označava malom zagradom u kojoj stoji broj glave teksta i redni broj koja se stavlja uz desnu marginu (npr. 1.5).

Za sve simbole iz formule potrebno je dati objašnjenje, odnosno napisati koju

varijablu simbol označava.

10. Metodologija izbora teme i protokol odbrane završnog rada

10.1. Izbor teme i mentora i prijava teme za završni rad

Student bira temu završnog rada i prijavljuje ga tokom poslednje godine studija, neposredno po overi pretposlednjeg semestra studija. Završni rad prijavljuje se na propisanim obrascima čiji oblik utvrđuje Direktor Akademije. Popunjeni obrasci prijava podnose se rukovodiocu studentske službe Akademije.

Student, načelno, ima pravo da slobodno izabere predmet, mentora i temu svog završnog rada. Predmeti između kojih se bira su, po pravilu, obavezni predmeti u nastavnom programu Akademije, a mentor može da bude svaki nastavnik Akademije. Teme za završni rad određuju se u dogovoru s mentorom, a potvrđuje ih Nastavno-naučno veće Akademije.

Sloboda kod izbora teme može biti ograničena zbog raspoloživih kapaciteta.

Broj završnih radova po nastavniku ograničen je na pet. Zato se preporučuje rani izbor mentora i teme za završni rad. U slučaju da se istovremeno prijavi više studenata, prednost pri prijavi završnog rada imaju studenti koji su položili više ispita, a između njih oni s boljim prosekom ocena.

Nastavno-naučno veće Akademije može da, do početka poslednjeg semestra, odredi spisak tema za završne radove.

10.2. O pripremi i izradi rada

U pripremi završnog rada treba primeniti načelno isti metodološki pristup kao i u pripremama za sastavljanje seminarskih radova. Tema završnog rada trebala bi da bude takva da student može da je obradi u roku od tri mjeseca. Taj rok treba uzeti cum grano salis, jer tačno vreme trajanje procesa pripremanja, istraživanja i pisanja rada teško je odrediti. Ono zavisi, prvenstveno, od samog studenta – o njegovoj pripremljenosti i motivaciji, dubini i intenzitetu rada i sposobnosti za brzo i kvalitetno pisanje rada.

10.3. Nacrt i konačna verzija rada

Za završni rad još više važi pravilo da se prvi nacrt rada predaje mentoru neuvezan, kako bi on mogao da ga analizira i vrati na ispravke. Tek kad mentor odobri, završni rad može da se koriči.

Rad, po pravilu, treba koričiti na primeren način – završni radovi koji su u

fasciklima ili uvezani tzv. spiralom, neće biti primljeni. Student koriči najmanje četiri primeraka rada – po jedan za svakog člana komisije za ocenu i odbranu rada, kao i primerak za arhivu Akademije.

10.4. Protokol odbrane i ocena završnog rada

(a) Završni rad na osnovnim akademskim studijama Završni rad student brani i usmeno pred tročlanom komisijom za ocenu i

obranu završnog rada. Komisijom ne može da predsedava mentor studenta. Odbrana rada mora biti zakazana u roku od 30 dana od dana kada je konačna verzija rada dostavljena komisiji.

Na početku javne odbrane završnog rada, predsednik komisije, nakon pozdravne reči, upoznaje prisutne sa kandidatom, temom završnog rada i sastavom komisije.

Nakon što predsednik komisije obavesti prisutne da su ispunjeni uslovi da se

pristupi usmenoj odbrani rada, student-kandidat izlaže osnovne teze i rezultate svog rada. Izlaganje može trajati do 15 minuta, u zavisnosti od teme i odluke komisije. Nakon što kandidat usmeno izloži osnovne teze svog rada, članovi komisije pojedi-načno iznose svoja zapažanja o radu i postavljaju pitanja kandidatu. Pri tome, pre-dsednik komisije daje reč najpre članu komisije koji nije mentor, potom mentoru, dok on poslednji uzima reč.

Broj i vrsta pitanja koje postavljaju članovi komisije mogu biti različiti, kao i

ukupno trajanje odbrane. U svakom slučaju, odbrana traje dok članovi komisije ne steknu potpunu sliku o kandidatu i njegovom radu.

Kandidat pristupa odgovaranju na pitanja neposredno po njihovom postavljanju od strane svakog člana komisije ponaosob.

Za uspešnu ocenu završnog rada potrebno je da većina članova komisije

oceni prolaznom ocenom i pismeni rad, i njegovu usmenu odbranu. Ako je bilo šta od toga ocenjeno negativno, student mora da pristupiti izradi novog završnog rada.

Ako je student pozitivno ocenjen, tada mu se na osnovu ocene pismenog rada i njegove odbrane daje konačna ocena.

Pri ocenjivanju uzima se u obzir i verbalni nastup studenta na odbrani, kako kod prezentacije rada, tako i kod odgovora na pitanja članova komisije. Kod ocene usmene odbrane uzimaju se u obzir, između ostaloga, sposobnost studenta da organizovno i sažeto predstavi najvažnije elemente rada; uverljivosti i sigurnost nastupa; kvalitet usmenih argumenata, kao i sposobnost studenta da iznese zadovoljavajuće odgovore na pitanja članova komisije.

Kako je odbrana završnog rada javna, to je predsednik komisije u obavezi da

omogući licima koja prisustvuju odbrani rada da postave jedno ili više pitanja. Pitanja se ne postavljaju direktno kandidatu, već preko predsednika komisije koji procenjuje da li pitanje ili pitanja imaju osnova u radu kandidata, te da li će dozvoliti kandidatu da odgovara.

Kada kandidat odgovori na sva pitanja, predsednik komisije određuje pauzu u trajanju od 10 minuta za koje vreme se članovi komisije povlače radi konsultacija oko konačne ocene završnog rada.

U nastavku javne odbrane, predsednik komisije saopštava konačnu ocenu komisije i kandidatu uručuje Uverenje o uspešno odbranjenom završnom radu na osnovnim akademskim studijama i stečenom zvanju.

U slučaju da to zahteva, kandidat ima pravo da se još jednom obrati komisiji i

licima koja prisustvuju javnoj odbrani završnog rada. (b) Završni rad na master akademskim studijama

Završni rad student brani i usmeno pred tročlanom komisijom za ocenu i

obranu završnog rada. Komisijom ne može da predsedava mentor studenta. Odbrana rada mora biti zakazana u roku od 30 dana od dana kada je konačna verzija rada dostavljena komisiji.

Na početku javne odbrane završnog rada, predsednik komisije, nakon pozdravne reči, upozaje prisutne sa kandidatom, temom završnog rada, sastavom komisije i protokolom odbrane završnog rada.

Nakon što predsednik komisije obavesti prisutne da su ispunjeni uslovi da se

pristupi usmenoj odbrani rada, daje reč članu komisije koji koji nije mentor, koji čita “Izveštaj o završnom radu” sa biografijom kandidata.

Predsednik komisije potom daje reč studentu-kandidatu koji izlaže osnovne teze i rezultate svog završnog rada. Izlaganje može trajati do 20 minuta, u zavisnosti od teme i odluke komisije.

Nakon što kandidat usmeno izloži osnovne teze svog rada, članovi komisije

pojedinačno iznose svoja zapažanja o radu i postavljaju pitanja kandidatu. Pri tome, predsednik komisije daje reč najpre članu komisije koji nije mentor, potom mentoru, dok on poslednji uzima reč.

Broj i vrsta pitanja koje postavljaju članovi komisije mogu biti različiti, kao i

ukupno trajanje odbrane. U svakom slučaju, odbrana traje dok članovi komisije ne steknu potpunu sliku o kandidatu i njegovom radu.

Kandidat pristupa odgovaranju na pitanja neposredno po njihovom

postavljanju od strane svakog člana komisije ponaosob. Za uspešnu ocenu završnog rada potrebno je da većina članova komisije

oceni prolaznom ocenom i pismeni rad, i njegovu usmenu odbranu. Ako je bilo šta od toga ocenjeno negativno, student mora da pristupiti izradi novog završnog rada.

Ako je student pozitivno ocenjen, tada mu se na osnovu ocene pismenog rada i njegove usmene odbrane daje konačna ocena.

Pri ocenjivanju uzima se u obzir i verbalni nastup studenta na odbrani, kako kod prezentacije rada, tako i kod odgovora na pitanja članova komisije. Kod ocene usmene odbrane uzimaju se u obzir, između ostaloga, sposobnost studenta da organizovno i sažeto predstavi najvažnije elemente rada; uverljivosti i sigurnost nastupa; kvalitet usmenih argumenata, kao i sposobnost studenta da iznese zadovoljavajuće odgovore na pitanja članova komisije.

Kako je odbrana završnog rada javna, to je predsednik komisije u obavezi da

omogući licima koja prisustvuju odbrani rada da postave jedno ili više pitanja. Pitanja se ne postavljaju direktno kandidatu, već preko predsednika komisije koji procenjuje da li pitanje ili pitanja imaju osnova u radu kandidata, te da li će dozvoliti kandidatu da odgovara.

Kada kandidat odgovori na sva pitanja, predsednik komisije određuje pauzu u trajanju od 10 minuta za koje vreme se članovi komisije povlače radi konsultacija oko konačne ocene završnog rada.

U nastavku javne odbrane, predsednik komisije saopštava konačnu ocenu komisije i kandidatu uručuje Uverenje o uspešno odbranjenom završnom radu na master akademskim studijama i stečenom zvanju.

U slučaju da to zahteva, kandidat ima pravo da se još jednom obrati komisiji i

licima koja prisustvuju javnoj odbrani završnog rada.

11. Protokol svečane dodele diploma, nagrade „Prof. dr SMILJA AVRAMOV“ i uručivanja indeksa novim studentima

Odbrana završnog rada na osnovnim ili master akademskim studijama

predstavlja završni čin školovanja studenta na tom nivou školovanja na Akademiji za diplomatiju i bezbednost. Kako je rečeno u tačkama 10.4. (a) i (b), studentu se, nakon uspešno odbranjenog završnog rada, dodeljuje Uverenje o uspešno odbranjenom završnom radu na studijama i stečenom zvanju. Diplome se dodeljuju na jedinstvenoj svečanosti, koja se organizuje prvog dana školske godine, za sve studente koji su završili školovanje od poslednje dodele diploma.

Svečanost se organizuje, načelno, u prostorijama Akademije, koje se za tu priliku posebno pripremaju. Pored celokupnog osoblja i svih studenata Akademije, gostiju koje poziva Akademija i predstavnika medija, svečanosti prisustvuju i gosti koje pozivaju studenti kojima se tog dana dodeljuje diploma, nagrada “Prof. dr SMILJA AVRAMOV” ili uručuje indeks.

Za sve prisutne stil odevanja je “strogi poslovni” sa detaljima koji su dati u “Kodeksu ponašanja i kućnom redu” Akademije.

Na početku svečanosti, intonira se međunarodna studentska himna “Gaudeamus igitur”, za koje vreme svi prisutni stoje.

Prisutnima se najpre obraća Direktor Akademije. Po završetku izlaganja, on poziva rukovodioca Studentske službe koji čita spisak studenata kojima se dodeljuje diploma. Najpre se čita spisak studenata koji su završili master akademske studije, a potom spisak studenata koji su završili osnovne akademske studije.

Za to vreme diplome su poređane na posebno dekorisanom stolu. Diplome se dodeljuju neposredno pošto rukovodilac Studentske službe

pročita ime i prezime studenta. Diplome uručuje Direktor Akademije, a pored njega svakom student čestita i zamenik Direktora Akademije. Svaka pojedinačna dodela diploma se fotografiše.

Po završenoj dodeli diploma, rukovodilac Studentske službe Akademije čita Odluku Direktora Akademije o dodeli nagrade “Prof. dr SMILJA AVRAMOV” najuspešnijim studentima I, II i III godine osnovnih akademskih studija.

Dobitnicima Nagrade Direktor Akademije uručuje Plakete. Po prijemu Plakete, najuspešniji student završne godine osnovnih akademskih studija obraća se prisutnima.

Nakon toga, Sekretar Akademije čita spisak studenata koji su upisali prvu godinu osnovnih i master akademskih studija kojima Direktor Akademije ponaosob uručuje indekse.

Svečanost zaključuje Direktor Akademije. Po završetku tog dela svečanosti, organizuje se zajedničko fotografisanje

rukovodstva i osoblja Akademije sa studentima kojima su dodeljene diplome, nagrade “Prof. dr SMILJA AVRAMOV” ili uručeni indeksi.

Svečanost se završava koktelom i prigodnim programom koji organizuje Akademija.

DIREKTOR Prof. dr Nenad Đorđević

Prilozi:

1. Izgled korica završnog rada na master akademskim studijama 2. Izgled korica završnog rada na osnovnim akademskim studijama 3. Izgled korica seminarskog rada 4. Izgled prve stranice seminarskog rada

Prilog 1

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST MASTER AKADEMSKE STUDIJE

SISTEM BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE U SUPROTSTAVLJANJU SAVREMENOM TERORIZMU

ZAVRŠNI RAD

AUTOR:

MILENA SAVIĆ 17/2007 - Beograd, 2011. -

Prilog 2

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

GRAĐANSKI RATOVI U POSTHLADNORATOVSKOM PERIODU

ZAVRŠNI RAD

AUTOR: MILENA SAVIĆ 17/2008

- Beograd, 2011. -

Prilog 3

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: MEĐUNARODNA BEZBEDNOST

BEZBEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE NA PROSTORU BALKANSKOG POLUOSTRVA

NA POČETKU 21. VEKA

SEMINARSKI RAD

AUTOR: MILENA SAVIĆ 17/2010

- Beograd, 2011. -

Prilog 4

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: MEĐUNARODNA BEZBEDNOST

BEZBEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE NA PROSTORU BALKANSKOG POLUOSTRVA

NA POČETKU 21. VEKA

SEMINARSKI RAD MENTOR: AUTOR: Prof. dr JOVAN KATIĆ MILENA SAVIĆ 17/2010

- Beograd, 2011. -