Tužba kao instrument za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu ......tužbenog pismena Sud kojem se tužilac obraća Stranke, sa podacima za identifikaciju Predmet spora Vrednost predmeta

TUŽBA Pojam Tužba kao instrument za ostvarivanje

prava na pravnu zaštitu Forma i sadržina tužbe Sadržina tužbenog pismena Vrste tužbi

Tužba u materijalnom smisluInicijalna procesna radnja tužiocaNemo judex sine actore

Tužba u formalnom smisluPosnesak koji sadrži tužbenu parničnu radnju

Šta je tužba?

Tužba kao procesni instrument za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu

Šta je pravo na pravnu zaštitu? Kako se ostvaruje pravo na

pravnu zaštitu?

Kojoj grupi stranačkih parničnih radnji pripada tužba?

Šta tužba treba da sadrži? Označenje subjekata parničnog

postupka, predmeta i sadržine parnice, predmeta raspravljanja i odlučivanja

Ko, od koga, protiv koga, na osnovu čega, šta traži, i čime svoja tvrđenja dokazuje

Šta tužbeni podnesak treba da sadrži?

Elementi obavezne sadržine tužbenog pismena

Sud kojem se tužilac obraćaStranke, sa podacima za identifikacijuPredmet spora Vrednost predmeta spora, kad je to potrebno za ocenu nadležnosti i/ili ulaganje revizije Činjenični osnov zahteva Pravni osnov zahteva, ako je to potrebno za njegovu identifikaciju Tužbeni zahtev

OSNOVNI SUD U PIROTUPIROT

TUŽILAC: Branko Ristić, iz Pirota, ul. Dušanova br. 18, koga zastupa advokatIvan Ivanović, iz Pirota, ul. Obrenovićeva 45, po punomoćju u prilogu

TUŽENI: Goran Ignjatović, iz Pirota, ul. Zetska br. 56

T U Ž B A

Predmet spora: ispunjenje ugovoraVrednost predmeta spora: 150.000 dinara

3 primerka, 3 priloga Punomoćje advokata u originalu

.................................................................................................................................

1. Dana 23. 12. 2010. godine tužilac i tuženi zaključili su usmeni ugovor o beskamatnom zajmu, kojim se tužilac obavezao da tuženom pozajmi 150.000 dinara, a da mu tuženi pozajmljeni novac vrati bez kamate u roku od šest meseci od dana sklapanja ugovora.

Dokaz: 1) Saslušanje stranaka2) Saslušanje svedoka Simić Olge iz Pirota, ul. Borska 183) Uviđaj

2. Po isteku šest meseci, tužilac se zatražio od tuženog da mu isplati pozajmljeni novac, a tuženi je odbio da to učini, uz obrazloženje da tužiocu ništa ne duguje jer je, navodno, posle sklapanja ugovora, na poziv tužioca, 45 dana radio kao građevinski radnik na renoviranju njegove kuće, čime je ispunio svoju obavezu. Tuženi je, međutim, samo nekoliko dana pomagao u obavljanju radova prilikom renoviranja kuće tužioca, pri čemu je to činio iz zahvalnosti prema tužiocu, koji mu je novac pozajmio bez kamate.

Dokaz: 1) saslušanje stranaka2) Saslušanje svedoka Dragana Đurića, iz Pirota,

Triglavska, 18

5. Pošto tuženi nije ispunio svoju obavezu iz ugovora o zajmu, tužilac predlaže da sud, pošto sprovede propisani postupak, donese

P R E S U D U

1. Tuženi Goran Ignjatović, iz Pirota, ul. Zetska br. 56, DUŽAN JE da tužiocu Branko Ristić, iz Niša, ul. Dušanova br. 18, isplati 150.000 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana dospeća potraživanja pa sve do konačne isplate, u roku od 15 dana.

2. Tuženi je dužan da tužiocu naknadi parnične troškove u roku od 15 dana.

TužilacU Pirotu, 14. 11. 2011. Branko Ristić, iz Pirota

____________________

Fakultativna sadržina tužbenog pismena

Procesni zahtevi Materijalnopravne izjave voljeIzjave trećeg lica

Tužbeni zahtevDeo tužbe kojim tužilac opredeljuje sadržinu presude koju od suda tražiJezgro tužbeObeležje tužbeOdredjuju se granice sudskog izviđanja i odlučivanja Mora biti jasan/opredeljen/odredjen

Tužba za osudu na činidbu tužba za osudu na buduću činidbu tužba za osudu na propuštanje

Tužba za utvrđenje Tužba za pozitivno utvrđenje Tužba za negativno utvrđenje

Tužba za preinačenje pravne situacije

Vrste tužbi

Modaliteti tužbenog zahteva

Objektivna kumulacija Obična kumulacija Evantualna kumulacija Alternativna kumulacija Supsidijarna kumulacija

Evantualna kumulacija Dva ili više zahteva Jedan osnovni, ostali istaknuti in eventu Sud vezuje redosled zahteva, ne vezuje ga redosled

stanja stvari Ako sud usvoji osnovni zahtev, rešenjem konstatuje da

su odstali bespredmetni Ako sud nađe da je osnovni zahtev neosnovan, tek onda

može oslučivati o eventualnom zahtevu: odluka suda uvek ima dva stava: odbija osnovni zahtev, usvaja ili odbija eventualni zahtev

Eventualna kumulacija i problem pobijanja presude Usvojen osnovni ili evantualni zahtev – pravo na žalbu ima samo

tuženi Ako je sud usvojio osnovni zahtev – tuženi traži ukidanje ili

preinačenje Može li drugostepeni sud da usvoji eventulani zahtev ako ukine

odluku kojom usvojen osnovni zahtev? Ako sud usvojio eventualni zahtev – tuženi ima pravo da napada

odluku kojom usvojen evantualni zahtev, ali ne stupa na pravnu snagu ni odluka o osnovnom zahtevu

Dve fikcije Smatra se da je tuženi izjavio žalbu i protiv odluke kojom je odbijen

osnovni zahtev Smatra se da je i tužilac izjavio žalbu protiv dela odluke kojom je

dobijen osnovni zahtev

Alternativna kumulacija

U parnicama povodom alternativnih obligacija Pravo izbora pripada tužiocu Pravo izbora pripada tuženom Pravo izbora pripada trećem licu

Kad tužilac traži osudu tuženog na istu činidbu po različitim osnovima

Supsirijarna kumulacija Obligacija sa fakultativnom obavezom dužnika Dužnik duguje jednu činidbu, ali se obaveze može

osloboditi ako poveriocu da neki drugi predmet određen zakonom, ugovorom ili jednostranom izjavom volje

Izjava o alternativnom ovlešćenju tuženog (da umesto dugovane ispuni neku drugu činidbu) može biti sadržana u tužbi

Tužilac ističe osnovni zahtev i supsidijarni zahtev Sud ispituje samo osnovanost osnovnog zahteva

Formulišite tužbeni zahtev Tokom intervjua od klijenta Sime Simića saznali ste: Da je Branku Brankoviću izdao u zakup stan u ul.

Prilepskoj 2, na neodređeno vreme, sa otkaznim rokom od 2 meseca.

Da se komšije žale da Branko Branković ne poštuje kućni red jer se iz stana stalno čuje glasna muzika i da ne plaća naknadu za zajedničke troškove u zgradi

Da Branko nije platio zakupninu puna tri meseca, da je telefon u stanu isključen zbog neplaćanja računa i da je stigla i opomena iz Elektrodistribucije jer je račun za struju dostigao iznos od 31.000 dinara.

Šta biste savetovali Simi? Da li biste Simi postavili neko pitanje? Kako bi glasio tužbeni zahtev u tužbi koju biste sastavili?

Tokom intervjua od klijenta Dragana Antića saznali ste: Da sa Goranom Perićem 12. 10. 2010. usmeno dogovorio kupoprodaju

stana i da mu je tom prilikom, u prisustvu svedoka Ace Đelića, isplatio 100.000 dinara. Pismeni ugovor o prodaji nije zaključen, niti je Dragan stupio u posed stana.

Da do zaključenja ugovora u propisanoj formi nije došlo krivicom Gorana Perića

Klijent traži od Vas da podignete tužbu i tražite od suda da Goranu Periću naloži da isplati 200.000 dinara na ime udvojene kapare, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.10. 2010. do dana isplate.

Šta biste savetovali klijentu? Ima li izgleda da sud usvoji ovakav zahtev? Kako bi trebalo da glasi tužbeni zahtev, imajući u vidu materijalno

pravo?

Formulišite tužbeni zahtev

Kako biste postupili?U referatu tužbe navedeno je: Da je tuženi 3.9. 2010.ispostavio račun tužiocu br. 6789 za

avgust mesec na ime potrošenih telefonskih impulsa u iznosu od 104.000 dinara za pretplatničku telefonsku liniju br. 2345-458

Tužilac je ovaj račun reklamirao jer su njegovi zaposleni avgusta meseca bili na kolektivnom godišnjem odmoru

Tuženi je odbio reklamaciju sa napomenom da će isključiti telefom u slučaju da račun ne bude plaćen u roku od 3 dana

Tužilac je platio račun. Pošto je tuženi ispostavio račun na iznos koji tužilac nije

potrošio, tužilac je podigao tužbi sa sledećim zahtevom : UTVRĐUJE SE da tuženi nema pravo naplate po računu

br. 6789 od 3.9. 2007. OBEVEZUJE SE tuženi da plati tužiocu nastale troškove

parnice.

Podizanje tužbe Pojam podizanja tužbe Kada je tužba podignuta? Ko podiže tužbu? Ko može podneti tužbu? Kakva su dejstva podizanja tužbe?

Procesna dejstvaMaterijalnopravna dejstva

Fikcije o podizanju tužbe

Fikcije o podizanju tužbe Ustupanje pravne stvari od strane vanparničnog

suda Preinačenje tužbe Pristupanje novog tužioca “Nastavljanje” postupka u parnici za razvod braka

posle smrti jednog od supružnika Usvajanje prigovora protiv rešenja o izvršenju na

osnovu verodostojne isprave (mandatna tužba) Odustajanje od povlačenja tužbe

Promene tužbe Promene kojima se tužba ne preinačuje

dopune, ispravke, promene vezane za tužbene navode, sužavanje tužbenog zahteva promena pravnog osnova

Promene kojima se tužba preinačuje

Preinačenje tužbe Tužilac menja identitet tužbe

Parnične stranke Tužbeni zahtev

Preinačenje u subjektivnom smislu Proširenje na novog tuženog Umesto prvobitnog tuženog tužlac tuži

drugo lice

Preinačenje u objektivnom smislu Kvantitativno povećanje zahteva Isticanje novog zahteva uz postojeći Isticanje novog zahteva umesto prvobitnog Promena činjeničnog osnova tužbe

Pretpostavke za dopuštenost preinačenja

Преиначење тужбеЧлан 199

Тужилац може до закључења главне расправе да преиначи тужбу.

После достављања тужбе туженом, за преиначење тужбе потребан је пристанак туженог.

Суд може да дозволи преиначење и кад се тужени томе противи

Ако је парнични суд за преиначену тужбу стварно ненадлежан, уступиће предмет надлежном суду.

Против решења којим се допушта или одбија преиначење тужбе није дозвољена посебна жалба.

Кад дозволи преиначење тужбе, суд ће решењем да одреди нов временски оквир за спровођење поступка.

Preinačenje tužbe je promena istovetnosti zahteva, povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahteva uz postojeći.

Ako tužilac preinačuje tužbu tako što usled okolnosti koje su nastale posle podizanja tužbe, zahteva iz istog činjeničnog osnova drugi predmet ili novčani iznos, tuženi se takvom preinačenju ne može protiviti.

Tužba nije preinačena ako je tužilac promenio pravni osnov tužbenog zahteva, ako je smanjio tužbeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tužbeni zahtev nije promenjen.

Pretpostavke za dopuštenost objektivnog preinačenja

Član 201 Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave svoju

tužbu preinačiti i tako što će umesto prvobitno tuženog tužiti drugo lice.

Za preinačenje tužbe u smislu stava 1 ovog člana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuženog, a ako se tuženi već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuženog.

Ako se tuženi upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tužioca može da stupi u parnicu novi tužilac samo ako na to pristane tuženi.

Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

Pretpostavke za dopuštenost subjektivnog preinačenja

Zadatak Tužilac je tražio od suda da tuženom naloži predaju u

državinu zemljišne parcele i nedovršene stambene zgrade u kojoj stanuju on i tuženi. U završnoj reči, na poslednjem ročištu, tužilac je zatražio da sud utvrdi njegovo pravo svojine na prvom spratu zgrade i da naloži tuženom da prestane da ga uzmenirava u mirnom vršenju prava svojine. Sud je usvojio zahtev onako kako ga je tužilac formulisao na poslednjem ročištu. Da li je tužba preinačena? Kako biste postupili da ste sudija?

Zadatak Tužilac je podigao tužbu kojom je tražio isplatu duga i

kao tuženog označio preduzeće “Transjug” iz Surdulice, koje je pre podizanja tužbe prestalo da postoji. Pošto je od samog tužioca saznao da tuženi ne postoji, sud mu je naložio da otkloni nedostatak u tužbi. Tužilac je kao pravnog sledbenika označio preduzeće “Vlasina”. Na ročištu za glavnu raspravu zastupnik “Vlasine” izjavio je da ovo preduzeće nije pravni sledbenik “Transjuga” i priložio izvod iz Registra. Da li je dopušteno preinačenje tužbe ako u vreme

preinačenja ne postoji prvobitno tužena stranka? Da li je zastupnik “Vlasine” pristao na preinačenje? Koje sredstvo odbrane koristi zastupnik “Vlasine”? Koju biste odluku doneli da ste sudija?

Povlačenje tužbe

Povlačenje tužbeČlan 196

Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Tužba se može povući i docnije, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je pristao na povlačenje.

Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podneti.

Fikcije o povlačenju tužbe

Ako tuženi ne uredi tužbu Ako tuženi ne plati aktorsku kauciju Ako preinači tužbu promenom tužbenog osnova, a raniji

zahtev ne istakne kao eventualni Ako tužilac ne dodje na pripremno ročište, a tuženi ne

predloži da se raspravlja u njegovom odsustvu Ako sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostanu

obe stranke Ako se ne tražiu donošenje dopunske presude u pogledu

zahteva o kome sud nije odlučio Pomirenje supružnika Odricanje od tužbenog zahteva u parnicama u kojima nije

dopušteno odricanje ...

Kako biste postupili? Tužilac je 11. 11. 2009. povukao tužbu za razvod braka.

Tužena je 5. 12. 2009. povukla protivtužbu za razvod braka. Prvostepeni sud je 8. 12. 2009. održao ročište za glavnu raspravu kome je prisustvovao samo tužilac i on je, u odsustvu tužene, izjavio da povlači izjavu o povlačenju tužbe. Sud je doneo presudu kojom je razveo brak. Da li se tužilac kretao u granicama svojih procesnih

ovlašćenja? Da li je bila dopuštena dispozicija tužioca? Da li je sud doneo zakonitu odluku? Kakav karakter ima procesna ustanova koja se pojavila u

navedenom zadatku?

Odricanje od tužbenog zahteva Povlačenje tužbe Odricanje od tužbenog zahteva

Sličnosti i razlike Dopuštanost odricanja Granice dispozicije

Član 3 st. 3. Sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Dejstvo odricanja od tužbenog zahteva

Opozivanje izjave o odricanju od tužbenog zahteva

Odricanje od tužbenog zahteva

ZadatakU nedeljniku “Evropa” od 24. januara 2008. objavljena je sledeća vest:

Ministar pravde Dušan Petrović i ministar finansija Mirko Cvetković potpisali su 11. januara 2008. sporazum sa štrajkačkim odborima ratnih vojnih rezervista iz nerazvijenih opština Kuršumlija, Lebane, Bojnik, Žitorađa, Doljevac, Prokuplje i Blace. Njime je regulisano da Vlada Republike Srbije isplati pomoć nerazvijenim opštinama u ukupnom maksimalnom iznosu od dve milijarde dinara, i to u šest mesečnih rata. Na taj način opština Kuršumlija dobila je 421, Blace 142, Bojnik 70, Lebane 299, Žitorađa 155, Doljevac 333 i Prokuplje 580 miliona dinara. Kriterijume za raspodelu novčane pomoći izradiće zajedničke komisije predstavnika lokalnih samouprava i štrajkačkih odbora ratnih vojnih rezervista, i to s opredeljujućom saglasnošću predstavnika štrajkačkih odbora u komisijama. Sporazum precizira i da je jedinstven kriterijum za sticanje prava na dobijanje pomoći dostavljanje pravosnažne presude donete na osnovu odricanja od tužbenog zahteva podnetih od strane vojnih rezervista iz navedenih opština pred nadležnim sudovima Republike Srbije. Drugim rečima, Vlada se obavezala da će desetak hiljada rezervista iz opština s juga Srbije „pomoći” prosečno sa po dvesta hiljada dinara

Komentarišite odricanje od tužbenog zahteva s aspekta njegove dopuštenosti

ZadatakSud je dobio podnesak sledeće sadržine:

“U ovoj pravnoj stvari tražio sam da mi tuženi isplati 200.000 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana podizanja tužbe. Izjavljujem da se odričem svog prava na kamatu”

Kakva je priroda ove izjave? Kako sud treba da postupi?

Zadatak Pošto je saznao za rezultate veštačanje u

parnici za osporavanje vanbračnog očinstva, tuženi je izjavio da se odriče svog tužbenog zahteva.

Sud je doneo presudu na osnovu odricanja kojom je odbio zahtev tužioca. Da li je zakonita odluka suda? Kako je sud trebalo da postupi?

Dostavljanje tužbe tuženom Rok za dostavljanje tužbe tuženom Dejstva dostavljanja tužbe tuženom

Materijalnopravna dejstva Procesna dejstva

Litispendencija Zabrana dvostruke litispendencije Posledice dvostruke litispendencije

Zadatak Tužilac je u tužbi tražio naknadu zakupnine

za jul i avgust 2007. Tuženi je pokrenuo novu parnicu pred nadležnim sudom i tražio da sud utvrdi da je ugovor o zakupu prestao da postoji.

Da li je dopušteno vođenje kasnije pokrenute parnice?

Zadatak Tužilac je tužbom tražio plaćanje duga od

100.000 dinara. Nakon što je parnica počela da teče, tužilac je cedirao svoje potraživanje. Cedent je podigao novu tužbu protiv tuženog iz ranije parnice.

Kako treba da postupi sud pred kojim je cedent pokrenuo parnicu?

Zadatak BB je tražio da se utvrdi nepunovažnost ugovor o

zajmu. Posle dostavljanja tužbe, tuženi MM podigao je tužbu kojom je tražio da sud naloži BB da mu isplati 100.000 dinara po osnovu ispunjenja obaveze iz ugovora o zajmu, sa ugovorenom kamatom, počev od dana zaključenja ugovora, do konačne isplate.

BB je istakao prigovor listispendencije? Da li ima igleda da BB uspe sa svojim

prigovorom?

Zadatak Tužilac je tražio da sud utvrdi punovažnost

ugovora. Po dostavljanju tužbe tuženom, tuženi je podigao

tužbu kojom je tražio da sud utvrdi da ugovor nije punovažan.

Kako treba da postupi sud pred kojim je istaknuta tužba za negativno utvrđenje?

Ako obe presude budu donete, koja će važiti?

Odbrana od tužbe Procesno ponašanje tuženog Procesnopravna odbrana

Cilj Sredstva

Materijalnopravna odbranaCiljSredstva

Tužilac A tužbom traži novčanu naknadu štete u iznosu od 200.000 dinara, zasnivajući zahtev na činjenici da je u njegov parkirani aktomobil u kome se nalazio, udarilo vozilo BMW reg. br. BG 100-100,

da su mu tim nanete teške telesne povrede i da je tuženi B kao vlasnik tog vozila dužan da mu naknadi štetu. Tuženi B u odgovoru na tužbu navodi sledeće:

a) da sud kome je podneta tužba nije mesno nadležan da sudi u ovoj parnici

b) da je tačno da se odigrao ovaj saobraćajni udes, da tužioca jeste udarilo vozilo BMW reg. br. BG 100-100 i da je tuženi vlasnik tog vozila, ali da nije tačno da su tužiocu nanete teške, već su mu nanete lakše telesne povrede;

c) da je tuženi u dobroj veri zaključio pre spora sa tužiocem vansudsko poravnanje i da mu je po tom poravnanju isplatio ovu naknadu štete u celosti;

d) da je tuženom u ovom udesu oštećeno vozilo, te prigovorom ističe i zahtev da sud odlukom prebije potraživanje tuženog na ime naknade štete zbog oštećenja na vozilu do iznosa od 200.000 dinara sa potraživanjem tužioca, ako nađe da je tužbeni zahtev osnovan.

Navedite koja ODBRAMBENA SREDSTVA tuženi ovde koristi:

Zadatak

Procesnopravna odbrana

Procesni prigovori – ne sprečavaju razvoj postupka

Aktorska kaucija Imenovanje prethodnika

Materijalnopravna odbrana

Osporavanje činjeničnih navoda Obično oporavanje Protivtvrđenje

Pobijanje pravnog osnova Materijalnopravni prigovori

Prigovori protiv punovažnog nastanka prava Prigovori protiv sadašnjeg ostvarivanja prava Prigovori protiv konačnog ostvarivanja prava

Protivzahtevi

Odgovor na tužbu Forma odgovora na tužbu Rok za odgovor na tužbu Sadržina odgovora na tužbu Odgovor mora biti kvalifikovan Procesni progovori Izjašnjenje o tužbenom zahtevu Ako zahtev osporava i traži njegovo odbijanje, mora

navesti činjenice i dokaze na kojima zasniva ovaj svoj zahtev

Propuštanje odgovora na tužbu Fikcija o propuštanju odgovora na tužbu

Novi zahtevi za presudu u toku parnice

Protivtužba Medjupredlog za utvrđenje Prigovor protivtražbine radi

prebijanja