TRANSNACIONALNA HOBOTNICA · 2020-07-23 · Volter Kemp je viši član u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i upravlja Opservatorijom civilnog

JUL 2020

ISTRAŽIVAČKI IZVEŠTAJ

VOLTER KEMP

TRANSNACIONALNA HOBOTNICA

Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana

TRANSNACIONALNA HOBOTNICA

W

jul 2020.

TRANSNACIONALNA HOBOTNICAGlobalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana

Volter Kemp

© 2020 Global Initiative Against Transnational Organized Crime. Sva prava zadržana.

Ni jedan deo ove publikacije ne sme biti reprodukovan ili objavljen bez pisane dozvole Globalne inicijative.

Dizajn naslovne strane: Flame Design Kartografija: Paulina Rosol-Barrass

Sve upite slati na: The Global Initiative Against Transnational Organized Crime Avenue de France 23 Geneva, CH-1202 Switzerland

www.globalinitiative.net

ZAHVALNICA

Ovaj izveštaj je sastavila Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Opservatorije civilnog društva za borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi (SEE-Obs).

Opservatorija civilnog društva je platforma koja povezuje i osnažuje organizacije civilnog društva u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Njen cilj je da omogući civilnom društvu da identifikuje, analizira i mapira kriminalne trendove, kao i njihov uticaj na tokove nelegalne robe, upravu, razvoj, međunacionalne odnose, bezbednost i vladavinu zakona. Ova organizacija podržava civilno društvo u procesu monitoringa nacionalne dinamike i širih regionalnih i međunarodnih trendova u organizovanom kriminalu. Opservatorija civilnog društva je osnovana kao posledica Samita Zapanog Balkana u Londonu 2018, koji predstavlja deo Berlinskog procesa.

Ovaj izveštaj je zasnovan na podacima, informacijama i analizama koje su prikupile organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu, prvenstveno grupa 15 istraživača i eksperata. Zahvaljujemo im na dragocenom uvidu i doprinosu, kao i konstruktivnom učešću u procesu. Rezultate istraživanja su sakupio i analizirao Valter Kemp, uz podršku Fatjone Medini, Ugija Zvekića, Fabijana Žile i Kristine Amerhauzer.

Ovu publikaciju je omogućila finansijska podrška Fonda za konflikt, stabilnost i bezbednost iz Velike Britanije. Za sadržaj je zadužena Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i on ne održava stavove Velike Britanije.

O AUTORU

Volter Kemp je viši član u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i upravlja Opservatorijom civilnog društva za borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi. Prethodno je bio na nekoliko viših pozicija u Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), kao i potpredsednik Međunarodnog instituta za mir i portparol i pisac govora u Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal. Dosta je pisao o sprečavanju kriminala, odnosu između kriminala i konflikta i različitim bezbednosnim pitanjima u Evropi.

SADRŽAJ

Sažetak .............................................................................................................................................................................. 1Međunarodna žarišta ....................................................................................................................................................2Kontekst: Izmeštanje zbog nestabilnosti ....................................................................................................................4

Komunistički period: Organizovan kriminal u Jugoslaviji i Albaniji ....................................................... 7Albanija...........................................................................................................................................................................8Turska veza ....................................................................................................................................................................9

Rat i njegove posledice.............................................................................................................................................11Kriminalci na prvoj liniji fronta .................................................................................................................................. 11

Sankcije i „fabrika kriminala“ ..................................................................................................................................... 12

Eksplozija kriminala kod kuće ................................................................................................................................... 13

Urušavanje albanske piramide .................................................................................................................................. 15

Kriminal i konflikt na Kosovu .................................................................................................................................... 15

Mafijaška država ......................................................................................................................................................... 16

Saberi se ili idi u inostranstvo ................................................................................................................................... 17

Albanci šire poslove ................................................................................................................................................... 19

Izmeštanje i dijaspora ................................................................................................................................................ 20

Zapadna Evropa .......................................................................................................................................................... 22Italija: Partneri u zločinu ............................................................................................................................................ 24

Španija: Od lopova do barona ................................................................................................................................... 27

Holandija: ‘Joegomaffia’ ............................................................................................................................................. 29

Češka Republika ......................................................................................................................................................... 32

Južna Afrika ................................................................................................................................................................ 35Uvoz kriminalaca ........................................................................................................................................................ 35

Krejčir i Gavrić ............................................................................................................................................................ 36

Sravnjivanje starih računa ......................................................................................................................................... 37

Novi igrači na novim tržištima? ................................................................................................................................ 39

Turska: Kapija ka istoku ..........................................................................................................................................41Bliske veze između Turske i Balkana ........................................................................................................................ 41

Od kofera do kamiona ............................................................................................................................................... 42

Privlačenje trgovine i investicija ............................................................................................................................... 43

„Balkanska ruta“ za heroin ........................................................................................................................................ 44

Kanabis i skank ........................................................................................................................................................... 46

Krijumčarenje migranata ........................................................................................................................................... 47

iv TRANSNACIONALNA HOBOTNICA

Latinska Amerika ............................................................................................................50Koreni grupa za rasturanje kokaina ................................................................................ 51

Privlačnost Latinske Amerike..........................................................................................53

Na pravom mestu u pravo vreme ................................................................................... 55

Uloga kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana ..............................................................56

Rute i metode ...................................................................................................................60

Drugi vidovi krijumčarenja droge ...................................................................................64

Biznis model koji pobeđuje..............................................................................................65

Australija: Hobotnica u zemlji kengura .................................................................. 67

Balkanske “mafije u pokretu” .....................................................................................70

Zaključci ............................................................................................................................... 74Odlike grupa .....................................................................................................................75

Neprikosnoveni biznis model .......................................................................................... 76

Omogućavajući faktori .................................................................................................... 76

Saradnja između policije i tužilaštva ...............................................................................77

Višeslojni pristup .............................................................................................................. 78

Uloga civilnog društva .....................................................................................................80

Nasilje i ćutanje ................................................................................................................80

Beleške ..............................................................................................................................81

Priština, Kosovo. Rat na Kosovu između 1998. i 1999. nije iznedrio samo humanitarnu tragediju, već stvorio i plodno tle za organizovani criminal.

© Pjeter Gjergjaj/EyeEm via Getty Images

SAŽETAK

1

Zapadni Balkan se često predstavlja kao žarište organizovanog kriminala. Kao što je već prikazano u drugim publikacijama Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), region predstavlja

tranzitni koridor za krijumčarenje droge, oružja i ljudi, a veliki problem predstavlja široko rasprostranjen kriminal i korupcija. Iz globalne perspektive, međutim, Zapadni Balkan je relativno stabilno mesto. Ova oblast predstavlja malo tržište za nelegalnu robu i usluge – veliki novac, kako su otkrile neke kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, pravi se na drugom mestu.

Ovaj izveštaj bavi se globalnim žarištima kriminalne aktivnosti koju sprovode grupe iz šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo,1 Crna Gora, Severna Makedonija2 i Srbija). Autori ne tvrde da je izveštaj iscrpan u potpunosti. Zbog ograničenja, naglasak je na nekim zemljama Zapadnog Balkana i Latinskoj Americi, kao i Južnoj Africi, Turskoj i Australiji. Ove zemlje i regioni su odabrani, zato što je tu moglo biti ustanovljeno koje su vrste različitih grupa uključene, kriminalna tržišta se razlikuju, veze su transnacionalne, takođe prikazan je razvoj aktivnosti koje u inostranstvu sprovode različite grupe sa Zapadnog Balkana. To su takođe mesta na kojima Globalna inicijativa ima lokalne eksperte. Više pažnje treba posvetiti kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana koje su aktivne u Brazilu, Bugarskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Rumuniji, SAD, kao i severnoj Africi. To će biti tema budućeg izveštaja.

U izveštaju su opisani potisni i privlačni faktori (push and pull) koji objašnjavaju kako su pojedinci sa Zapadnog Balkana uspostavili kriminalne operacije u različitim zemljama širom sveta. Takođe se u izveštaju prati kako su neke grupe sa Zapadnog Balkana uznapredovale na lestvici u poslednjih 20 godina, pa su od nepoznatih lopova i pešadinaca postale glavni distributeri droge u mrežama koje se prostiru od Latinske Amerike do zapadne Evrope i Južne Amerike. Takođe se ispituju veze koje kriminalne grupe održavaju sa Zapadnim Balkanom. Ipak, mora da napomenuti da iako se ovaj izveštaj bavi kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana, ne smemo zaboraviti da u većini društava u kojima ove grupe funkcionišu one nisu glavni izvor kriminala, to su lokalne kriminalne grupe.

Podgorica, Crna Gora. Poslednjih godina, Španija je postala ključno središte kriminalnih grupa. © Aiman Suhaimi/EyeEm via Shutterstock

2 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA

Izveštaj se oslanja na pokušaje Globalne inicijative da mapira kriminalnu aktivnost na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Takođe, ova publikacija se može smatrati dodatkom izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu (maj 2019). Kao i u slučaju studije iz 2019, ovaj izveštaj je rezultat rata Opservatorije za civilno društvo za borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi pri Globalnoj inicijativi za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Zasnovan je na informacijama i analizama koje su prikupljile i razmenile između sebe organizacije civilnog društva širom Zapadnog Balkana, kao eksperti (posebno istraživački novinari) u zemljama koje su aktivne kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana.

Ovaj izveštaj je zasnovan na otvorenim izvorima i intervjuima. Iako, autori su imali koristi od lokalnih doprinosa saradnika iz svih zemalja koje su spomenute u izveštaju, njegov domet je ograničen količinom i vrstom informacija koje su dostupne. Ono što se nalazi u javnom domenu, najčešće otkriva ono što se desilo i o čemu postoje izveštaji, što je najčešće samo delić onoga što se zapravo dešava. U procesu analize postoji neizbežno vremenskog odlaganje. Dok izveštaji kao što je ovaj se bave dešavanjima iz prošlosti, kriminalci se stalno prilagođavaju kako bi iskoristili nove mogućnosti, otkrili nova tržišta i razvili nove tehnike (kao što je korišćenje narko-aviona, komunikacija preko enkriptovanih mobilnih telefona i pranje novca u kriptovalutama u ofšor zonama). Službe koje se bave sprovođenjem zakona morale bi da idu korak napred.

Pisanje ovog izveštaja završeno je krajem marta 2020. i u tom trenutku nije bilo jasno kakav će uticaj imati kriza izavana virusom Kovid-19 i prateća ograničenja kretanja imati na kriminalna tržišta. Da li će se potencijalno pojaviti više pešadinaca, novih ranjivih žarišta ili će doći do smanjenja potražnje za drogom? Efekat globalne pandemije na operacije grupa sa Zapadnog Balkana biće tema koju će Globalna inicijativa pažljivo pratiti.

Međunarodna žarištaZapadni Balkan je relativno malo tržište za organizovani kriminal. Većina kriminalnih grupa iz regiona sada sprovodi operacije van ove oblasti, već u zapadnoj Evropi i Latinskoj Americi. Ta žarišta su tema ovog izveštaja.

Uprkos povremenim tvrdnjama u medijima, ne postoji jedinstveni, prepoznatljivi Balkanski kartel, iako neke grupe povremeno sarađuju jedne s drugima, a postoje i primeri multietničkih kriminalnih grupa. Većina kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana funkcioniše na diskretan i efikasan način u globalnim žarištima, iako ih prati reputacija da su nasilne. Većina nasilja koja se dogodi među grupama u vezi je sa svođenjem računa u samoj grupi ili sa rivalima.

Grupe iz regiona su moderne, dinamične i preduzetnički nastrojene, pokazuju sposobnost da se prilagode i prihvate inovacije, koriste tehnologiju u svoju korist

Većina kriminalnih grupa sa Zapadnog

Balkana obavlja svoje poslove u žarištima

van regiona.

3SAŽETAK

(na primer, korišćenjem enkriptovanih formi komunikacije; istraživanjem novih ruta i načina krijumčarenja, poput ’narko-aviona’ kojima se prenosi droga; pranjem novca putem kriptovaluta, kroz ofšor zone nazad u njihove zemlje porekla). Oni su navodno odgovorni za finansiranje, transport i distribuciju velikih količina kokaina koji se prenosi iz Južne Amerike u Evropu. Njihova sposobnost da rade sa lokalnim kriminalnim grupama i imaju pristup kokainu na izvoru, u kombinaciji sa prisustvom u velikim evropskim lučkim gradovima, znači da će biti u stanju da kontrolišu nabavku kokaina od izvora do krajnjeg cilja.

Operativnost je grupama omogućila da uznapreduju u kriminalnom lancu nekoliko mesta u poslednjih 20 godina. U nekim zemljama (kao što su Italija, Španija, Ekvador, Velika Britanija i Holandija), ove grupe su postale ključni igrači, prvenstveno u trgovini kokainom. Najveće tržište za krijumčarenu robu sa Zapadnog Balkana je Zapadna Evropa.

Kriminalci su se preselili u veliki broj žarišta analiziranih u ovom izveštaju, što je posledica uslova izazvanih ratom i nestabilnošću na Zapadnom Balkanu devedesetih. Sa izuzetkom Latinske Amerike, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su aktivne u zemljama gde postoji značajna dijaspora iz regiona, između ostalog u Holandiji, Italiji, Turskoj i Južnoj Africi. Mora biti spomenuto da iako problem organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu se preselio van regiona u najvećoj meri, aktivnosti ovih kriminalnih grupa štete reputaciji zemalja odakle potiču, ne samo u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Takođe, neki od osnovih razloga ugroženosti zbog koje su ljudi napuštali Zapadni Balkan i dalje postoje – prvenstveno nezaposlenost, nedostatak mogućnosti, nezadovoljstvo vlastima i spor proces pristupanja Evropskoj uniji. Ako ovi problemi budu ignorisani, položaj kriminalaca sa Zapadnog Balkana će biti dodatno učvršćen.

Suprotstavljanje pretnjama kriminalnih grupa sa Balkana moraće da dođe, delimično, izvana, prvenstveno u formi efikasnije međunarodne saradnje, praćenja i oduzimanje imovine, razmene informacija, ne samo zato što počinioci krivičnih dela često koriste više identiteta. Između 2018. i 2020. dogodio se veći broj uspešnih zajedničkih operacija sprečavanja krijumčarenja narkotika, a u nekima od njih zaplenjeno je nekoliko tona droge. Međutim, neophodna je bolja saradnja između policijskih službi u zemljama ponude i potražnje, kao i istim tim agencijama na Zapadnom Balkanu.

Civilno društvo, i na Zapadnom Balkanu i u dijaspori, takođe ima važnu ulogu, s obzirom da može da jača kulturu poštovanja zakona u pojedinačnim zemljama, podupire otpornost u zajednicama i zagovara stvaranje društva bez kriminala i nasilja.

Međunarodnoj zajednici, kao i vladama u zapadnoj Evropi, najveći izazov predstavlja smanjenje potražnje za robom i uslugama koje pružaju kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana i otklanjanje uslova izloženosti kriminalu i korupciji u zemljama kao što su Ekvador i Kolumbija, gde se proizvodi kokain. U suprotnom, hobotnica kriminalnih grupa, između ostalih i onih sa Zapadnog Balkana, nastaviće da steže svoje pipke oko cele planete.


Kontekst: Izmeštanje zbog nestabilnostiPromene u strateškoj sredini mogu da izazovu nestabilnosti koje imaju uticaj na kriminalna tržišta i učesnike na njima.3 Ove promene mogu da stvore plodno tle za kriminal i korupciju. Kako je Federiko Vareze ukazao u knjizi Mafije u pokretu (Mafias on the Move) „mafije se pojavljuju u društvima koja prolaze kroz iznenadnu i zakasnelu tranziciju u tržišnu privredu, kojima nedostaje zakonska struktura koja će pouzdano štititi pravo vlasništva, a gde postoji veliki broj ljudi obučenih da primenjuju nasilne metode, koji su u nekom trenutku postali nezaposleni.“.4 Kao što ćemo ilustrovati u ovom izveštaju, ovakvi uslovi su postojali u Albaniji i mnogim drugim zemljama u bivšoj Jugoslaviji krajem devedestih.

Pored stvaranja uslova da se pojave kriminalne grupe, česta posledica perioda sukoba ili humanitarnih kriza je selidba stanovništva, koja dovodi onoga što Vareze naziva „izmeštanjem“ kriminalnih grupa. Klasični primer ovoga je izmeštanje italijanske mafije iz Italije u Sjedinjene države dvadesetih godina 20. veka. Drugi primeri su izmeštanje ruske mafije posle raspada Sovjetskog Saveza ili Ibosa iz Nigerija u druge delove sveta.

U procesu izmeštanja, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana iskoristile su političku nestabilnost u zemljama koje takođe prolaze kroz dramatične

Posledice NATO bombardovanja Peći u bivšoj Jugoslaviji, avgust 1999. © Scott Peterson/Liaison via Getty Images

5SAŽETAK

promene u svojoj strateškoj sredini. Latinska Amerika je prolazila (i dalje prolazi) kroz turbulentni period, ne samo zbog formalnog završetka rata koji je trajao skoro 50 godina u Kolumbiji (najvećem proizvođaču kokaina na svetu) i nemira u Venecueli. Takođe, nefunkcionalna vlast i institucije u zemljama kao što su Ekvador i Južna Afrika omogućavaju i lokalnim i inostranim kriminalnim grupama da preuzmu teren. To potvrđuje Varezeovu tvrdnju da je kriminalnim grupama lakše da se izmeste u oblasti u kojima su poverenje, kultura učešća u civilnom životu i socijalni kapital na niskom nivou. U takvim sredinama, otpor je slab, a mogućnosti za pružanje kriminalne zaštite veće.5

S tim u vezi, ovaj izveštaj takođe ukazuje da kriminalne grupe mogu da se probiju i na već uspostavljena tržišta u već razvijenim zemljama. Deluje da je to slučaj u zemljama u kojima kriminalci mogu da iskoriste prisustvo velike dijaspore. Takođe, važno je spomenuti da kriminalci se ne sele u inostranstvo kao deo svesne strategije, već je često to posledica neplaniranih okolnosti.6 Da li su muškarci koji su se borili u ratovima na Balkanu devesetih mogli da zamisle da će dvadest godina kasnije pregovarati o kupovini kokaina u Brazilu ili raditi kao telohranitelji u Južnoj Africi? Da li su mladići, koji su odrastali u nekim od najsiromašnijih sela u Albaniji ili na Kosovu sredinom devedesetih mogli da zamisle da će biti veliki igrači na tržištu droge u Londonu, Amsterdamu ili Rimu?

Takođe, pored bavljenja hijerarhijski uređenim mafijaškim grupama, važno je istraživati i ozbiljne aktivnosti u kojima učestvuju preduzetničke mreže.7 Ovaj izveštaj pokazuje kako su ljudi sa Zapadnog Balkana stvorili i ogovorili na mogućnosti da profitiraju na tržištu nelegalne robe. Umesto da premeste već ustanovljene operacije sa Zapadnog Balkana u druge zemlje, mnogi pojedinci i grupe koji se spominju u ovom izveštaju započeli su aktivnosti u inostranstvu sa dna lestvice i zatim uznapredovali do toga da postanu glavni igrači u nekim od najvećih tržišta droge na svetu. Postoji rizik da će oni premestiti neke od svojih aktivnosti nazad na Balkan, kroz pranje novca i naručena ubistva. To može imati ozbiljan uticaj na političku ekonomiju Zapadnog Balkana.

Ovaj izveštaj pokušava da pokaže kako su prethodnih 20 godina, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana postale globalne i uznapredovale u kriminalnom lancu. Pipci ove hobotnice sada se šire oko celog sveta: od Latinske Amerike gde se pribavlja kokain do ulica Zapadne Evrope; od ruta za krijumčarenje heroina u Turskoj do Evrope; polja kanabisa u Albaniji do Turske i Evropske unije. Zapadni Balkan ostaje centar ove trgovine: kao tranzitni region, mesto za regrutaciju pešadinaca za ove grupe; sigurno mesto za sakrivanje i investiranje ili pranje novca stečenog kriminalnim aktivnostima, ali glavna akcija se odigrava u inostranstvu.

U poslednjih 20 godina, kriminalne grupe sa Zapanog Balkana su postale globalne.


KOMUNISTIČKI PERIODORGANIZOVAN KRIMINAL U JUGOSLAVIJI I ALBANIJI

6

7

Kako bismo razumeli današnja žarišta van Zapadnog Balkana, važno je podsetiti se istorije i evolucije kriminalnih struktura, tržišta i učesnika u regionu.

Ljudi koji su živeli sedamdesetih i osamdesetih u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji imali su relativno visok standard života u odnosu na stanovnike drugih komunističkih zemalja. Mogli su da putuju slobodno, zbog čega su mnogi otišli u inostranstvo da rade. Ono što su očekivali, ali i njihovi poslodavci, jeste da će tu biti privremeno (zbog čega je u nemačkom skovan naziv „gost radnik“) Neki su stigli čak i do Južne Afrike, odazivajući se na kampanju ove zemlje za privlačenje belih Evropljanina poslovnim ponudama.8 U drugim slučajevima, ljudi su išli u inostranstvo zbog sezonskih poslova.

Najveći broj Jugoslovena, koji su otišli u inostranstvo bili su vredni radnici, poštovali su zakon i tražili bolju budućnost. Ali, kao što se često desi kada velika grupa emigrira, ovaj pokret stvara priliku za kriminal. Kao što nekadašnji BBC novinar Miša Gleni objašnjava u svojoj knjizi iz 2008. Mekmafija, velika gastarbajterska zajednica „stvorila je milje u kome će manje plemeniti Jugosloveni moći da se sakriju ili nestanu, ako je to neophodno“.9 Ovakvi likovi su krenuli sa niskih lestvica kriminalnih aktivnosti, bavili su se reketiranjem, krađom prodavnica luksuzne robe, obijanjem kuća i sefova.

Neka od ozloglašenih imena koja su se proslavila u to vreme su Milenko Mikanović Lazin, Rade Kotur, Goran „Majmun“ Vuković i Ljubomir Magaš, kao i Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan. Između 1972. i 1983, Arkan je nagomilao nekoliko

Prizor iz Beograda, glavnog grada bivše Jugoslavije od 1918. do njenog raspada 2006. tokom komunističkog perioda. © Toronto Star Archives/Toronto Star via Getty Images


presuda i poternica u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji, najviše zbog oružanih pljački. Pamti se da je pobegao iz zatvora u pet različitih zemalja.10 Prvi talas kriminalaca su redovno putovali na relaciji zapadna Evropa – Jugoslavija. Kada su se vratili kući potrošili bi ili investirali svoj novac, a onda ponovo otišli nazad.

Ovo ponašanje nije prošlo nezapaženo kod službi državne bezbednosti. Zapravo su vlasti ohrabrivale kriminalce da odu u inostranstvo. Pomognuto im je tako što su im dati papiri, neki od njih su dobili i pasoše i druge putničke legitimacije. Omogućavajući im da putuju u inostranstvo, državne službe su sprečile kriminalce da stvaraju probleme kod kuće. Ova vrsta pomoći je takođe omogućavala službama bezbednosti korisnu mogućnost uticaja na kriminalce, a oni su bili korišćeni često za različite zadatke, kao što su ubistva političkih emigranata.11 Na primer, Đorđa Gišku Božovića, poznatog kao „kralja beogradskog podzemlja“, tajna služba je zvala da eliminiše političke disidente i državne neprijatelje. Na primer, on je navodno mozak iza ubistva hrvatskog političkog disidenta i biznismena Stjepana Đurekovića u zapadnoj Nemačkoj 1983.12

AlbanijaSituacija u Albaniji je drugačija, s obzirom da su granice ove zemlje bile zatvorene između 1945. i 1990. Dok je Jugoslavija bila jedna od najotvorenijih komunističkih društava, Albanija je bila jedno od najzatvorenijih. U ovoj veoma kontrolisanoj sredini, za svaku nezakonitu aktivnost državni zvaničnici su znali, ako ne i učestvovali u njoj.

Zbog ograničenog pristupa stranim investicijama, kao i siromašnoj infrastrukturi, privreda Albanije je bila među najslabijima u komunističkom bloku. U potrazi za načinom da dođu do deviza, albanski režim nije mogao da odbije ponudu iz 1968. za šverc cigareta.13 Plan je podrazumevao šverc američkih cigareta u Italiju, a zatim i na druga mesta u Evropi i na Bliskom istoku.

Švajcarski trgovci koji su načinili ponudu imali su veze sa italijanskom mafijom, koja je tražila nove poslovne mogućnosti, pogotovu od kada su policijske akcije u Tirenskom moru postale efikasnije. Kako kaže bivši italijanski tužilac protiv mafije, šefovi mafije kao što je Rafaelo Kutolo (vođa grupe Nuova Kamora Organizata) razumeli su da su kontrole iz gvozdene zavese bile jake zbog političkih razloga, ali nisu predstavljale prepreku krijumčarenju, između ostalog cigareta.

Albanske vlasti su otvorile slobodnu, privrednu zonu kako bi služila kao tranzitna tačka za švercovane cigarete koje su stizale iz Sjedinjenih država, a zatim i osnovale kompaniju Albatrans, kojom je navodno upravljala albanska tajna služba (Sigurimi), za šta je dobijala proviziju od 9 dolara po boksu. Veruje se da je albanska vlada pribavila blizu 35 miliona dolara kroz ovaj posao između 1968. i 1991.14 Na ovaj način, Jadransko more, koje je do tada bilo „plava granica“ postalo je unosna kapija italijanskih kriminalnih grupa na istok. Za uzvrat, albanski režim stekao je vredne kontakte, trgovinu i devize. To je predstavljalo rođenje „Balkanske rute“ kojom će biti omogućene kriminalne aktivnosti u godinama posle toga.

9KOMUNISTIČKI PERIOD: ORGANIZOVAN KRIMINAL U JUGOSLAVIJI I ALBANIJI

Turska vezaU isto vreme kada je italijanska mafija gledala na istok, turski krijumčari su uperili pogled ka zapadu. Na početku sedamdesetih, kriminalne grupe u Turskoj uspostavile su međunarodne trgovačke i transportne kompanije preko kojih su švercovale heroin na unosno tržište zapadne Evrope. Balkan je smatran niskorizičnom rutom i korišćen je za tranzit i privremeno skladištenje isporuka droge. Turske grupe su odabrale Albance (koji su smatrani vrednim i pouzdanim) i oni su često korišćeni kao vozači i kuriri.

Turske kriminalne grupe nisu smatrale Jugoslaviju unosnim tržištem, ali je delovala (poput Bugarske) kao bezbedno i korisno mesto za susrete, gde su mogli da se ugovore poslovi sa italijanskim i drugim grupama. Kada bi kupovali heroin, italijanske grupe bi ponekad prodavale oružje i municiju. Za pištoljima je vladala velika tražnja u Turskoj sedamdesetih, zbog intenzivnog i nasilnog rivaliteta između desničarskih nacionalista i komunista.15 Međutim, vojni puč 1980. zaustavio je nasilje i nova turska vlada se obračunala sa organizovanim kriminalom.16 U okviru operacije „Kumovi“ (Babalar Operasyonu), mnogi visokopozicionirani lideri mafije u Turskoj su bili uhapšeni i osuđeni na duge zatvorske kazne. Neke mafijaške vođe su ubijene pod misterioznim okolnostima, naverovatnije su izvršioci radili za takozvanu „duboku državu“. Drugi su uspeli da pobegnu iz zemlje, navodno zahvaljujući tajnim vezama sa državnim vrhom.17

Osamdesetih, službe bezbednosti u zapadnoj Evropi su obratile više pažnje na kriminalne grupe iz Turske. Mnogi turski državljani, među njima političari, zaposleni u tajnim službama i policajci, na tajnim zadacima su bili uhapšeni zbog šverca heroina u Evropi. Ali dok su operacija „Kumovi“ u Turskoj i efikasnije sprovođenja zakona u Zapadnoj Evropi uvećali rizik za turske kriminalne grupe, takođe su stvorili mogućnosti za grupe sa Balkana. Pošto su vozila sa turskim tablicama bila predmet međunarodne prismotre, krijumčari su često koristili vozila sa jugoslovenskim i bugarskim registarskim tablicama. Turske organizovane kriminalne grupe sarađivale su sa falsifikatorima pasoša iz Bugarske koji su izdavali lažne pasoše Albancima vozačima i kuririma (iz Jugoslavije) koji su bili uključeni u šverc droge.

Kraj komunizma doneo je dramatične promene. U Albaniji, studentske demonstracije održane u decembru 1990. u Tirani dovele su okončanja više od 45 godina izolacije, obeležene represivnim režimom Envera Hodže (1954–1985). Promene su donele ekonomske probleme, političku i društvenu nestabilnost, ali su takođe otvorile put slobodama koje mladi ljudi nikada nisu iskusili do tada. Mnogi su iskoristili mogućnost da se presele u inostranstvo. Jedna od najupečatljivijih slika tog perioda su hiljade Albanaca na teretnom brodu Vlora koji ulazi u italijansku luku Bari u avgustu 1991. Ali dok su mnogi Albanci i Jugosloveni očekivali bolju budućnost, nevolja je bila iza ugla.


RAT I NJEGOVE POSLEDICE

10

11

Dramatični događaji iz 1989. i 1999. u istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu imali su uticaj na Jugoslaviju. Komunistička partija se raspala na nacionalne stranke, a 1991. Slovenija i Hrvatska su proglasile

nezavisnost. Ono što je usledilo je period od četiri godine oružanih sukoba sa malim prekidima, prvenstveno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini do Dejtonskog sporazuma iz 1995. Region je bio dodatno destabilizovan propašću piramidalne šeme u Albaniji 1997, a zatim i ratom na Kosovu 1998. i 1999. U ovom odeljku bavimo se time kako su ovi događaji doprineli da se pojedina žarišta organizovanog kriminala na Balkanu presele van Jugoslavije i Albanije.

Kriminalci na prvoj liniji frontaKada je rat izbio 1991, kriminalci iz SFRJ, koji su radili po zapadnoj Evropi osamdesetih, vratili su se kući i organizovali paramilitarne jedinice. Uz blagoslov režima, u ratu su im se pridružili obični kriminaci, siledžije i fudbalski huligani.18 To Džon Miler opisuje ovako:

Najdinamičnije (najsmrtonosnije) srpske jedinice nisu bile sastavljene od posvećenih nacionalista ili ideologa, niti ih je činilo lokalno stanovništvo u želji da se osveti komšijama, ni obični ljudi koje su omađijali demagozi i mediji, već obični kriminalci koji su bili regrutovani za taj zadatak.19

Najozloglašenija jedinica bila je Srpska dobrovoljačka garda, poznata i kao Arkanovi tigrovi. Oni su ratovali, silovali žene i pljačkali, posebno po istočnoj Slavoniji i Bosni i Hercegovini.20 Postojale su ratne glavešine poput Mladena Naletića Tute, bosanskog Hrvata koji je predvodio Kažnjeničku bojnu, ili Jusufa „Juke“ Prazine, bosanskog gangstera čiju su paramilitarna jedinica činili pripadnici kriminalnih grupa koji su branili Sarajevo.21 Ove grupe, iako su imale relativno

Stanovnici Prizrena na Kosovu skrivaju se iza tenka međunarodnih jedinica na Kosovu u trenutku kad su srpski snajperisti otvorili vatru, jun 1999. © Christophe Simon/AFP via Getty Images


mali broj članova, često su bile predvodnici etničkog čišćenja i drugih zločina počinjenih tokom rata. Kao tipični kriminalci, oni su nudili „zaštitu“ onima koji su se povinovali ili platili. Zaodenuli su svoje kriminalne aktivnosti u nacionalne zastave, čime su učinili opravdanim svoje aktivnosti u odbrani otadžbine, dok su podsticali mržnju među narodima. Kao što je Miler primetio ono što mnogima izgleda kao „rat među etničkim grupama“ zapravo je nešto mnogo banalnije: „stvaranje kriminalnih zajednica koje se bave nasiljem i pljačkom“.22

I dok su kod mnogih ove siledžije izazivale strah, drugima su bili idoli. Kako je primetio Voren Cimerman „talog društva: prevaranti, siledžije, čak i profesionalne ubice, uzdigli su se iz blata i postali su borci za slobodu i nacionalni heroji.“23 U razgovoru za Vol strit džurnal 1993, novinar iz Beograda rekao je da su „za sada najveći heroji rata kriminalci. Rekao bih da je trenutno blizu 3.000 beogradskih

kriminalaca u Bosni na ratišu… Oni su neustrašivi hrabri, domišljati i lojalni ljudima za koje rade.“24

Bez obzira na to, neki od njih su preterali, pa su izazvali nezadovoljstvo kod svog naroda. Na primer, u oktobru 1993. snage bosanskih muslimana uhapsile su dva gangstera u svojim redovima koji su iznuđivali novac od naroda koji su navodno štitili tokom opsade Sarajeva. Prema pisanju iz tog vremena, njih dvojica (Ramiz Delalić, poznat kao Ćelo i Mušan Topalović Caco) predvodili su kampanju ubistava, pljačke i silovanja. Njihova banda navodno je preuzela monopol nad crnim tržištem, koje je predstavljalo jedinu trgovinu u okviru grada, obogativši se dok je većina stanovnika Sarajeva danima pokušavala da dođe do vode i hleba.25 Uzevši sve u obzir, rat je neke kriminalce učinio bogatijim, a neke ozloglašenim. Takođe, omogućio je nekim mladićima iskustvo najsurovije borbe, a stvorio je unosna tržišta za kriminalnu aktivnost.

Sankcije i „fabrika kriminala“Međunarodni emargo koji je uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija između 1992. i 1996. stvorio je teškoće u Jugoslaviji, a imao je domino efekat u susednim zemljama, ali je takođe doprineo stvaranju mogućnosti, kako ukazuje Dejvid Semjuels: „nevidljivi zid koji je podigao Zapad omogućio je kriminalnim elitama u Srbiji da se obogate, dok je ostatak poražene zemlje živeo u siromaštvu.“26

Crno tržište je imalo ključnu ulogu u omogućavanju razmene deficitarne robe. Hrvatima i Bosancima je na primer bilo potrebno oružje, s obzirom na to da su bili u nepovoljnijoj poziciji na početku rata, jer je većina imovine Jugoslovenske narodne armije otišla u Srbiju i Crnu Goru, a embargo na oružje Ujedinjenih nacija je uveden 1992. Bosancima u Sarajevu pod opsadom bilo je potrebno oružje, municija, gorivo i druga roba neophodna za opstanak; Srbima je bilo potrebno gorivo. Tržište ukradenih automobila bilo je neobično živo. Prevazilaženje sankcija često je zahtevalo da se pregovara sa neprijateljem: Hrvati su kupovali oružje od Srba, a Srbi gorivo od Bosanaca i Hrvata.

Kako se uticaj sankcija sve više osećao, vlasti u Beogradu su se okrenule ka kriminalnim tržištima kako bi zemlja mogla da funkcioniše. Lokalni novinar to ovako opisuje: „Crno tržište je glavni način očuvanja socijalnog mira u Beogradu. Tako da će se i država tu uključiti.“27 Vlasti pod vođstvom Slobodana Miloševića spojile su policijske i tajne službe sa organizovanim kriminalom, ne samo da bi se stvorile dobre veze između njih, već da bi se na taj način nadgledalo crno tržište i siva ekonomija. Šverc je bio u interesu države, a u nekim slučajevima bi ga država sama i organizovala.28 Na neki način, ilegalno crno tržište je ozakonjeno. Navodi se, na primer, da je Služba državne bezbednosti Srbije delom finansirana od prodaje krijumčarene robe (između ostalog i droge), koju bi zaplenila carina.29 Takođe, vlasti i u Beogradu i Podgorici su bile umešane u šverc cigareta, što je donosilo veliku količinu deviza. Procenjuje se da je crnogorska vlada zarađivala 700 miliona dolara godišnje od trgovine cigaretama, najviše u Italiji.

13RAT I NJEGOVE POSLEDICE

Sankcije su značajno opteretile i susedne države. Gleni o tome piše: „Ništa nije ponuđeno susedima Jugoslavije kao pomoć ili kompenzacija. Očekivalo se od svih tih država da izdrže trošak moralnog gneva Zapada. Jedini način na koji su ove države mogle da isplate penzije, dnevnice i zdravstvenu negu je da omoguće mafiji da preuzme kontrolu nad glavnim trgovinskim rutama u zemlji i da se prave da ne znaju da se to dešava ili da su bespomoćni ili i jedno i drugo. Kako se kriza produbljivala, isto se dešavalo i u simbiotskoj vezi između politike i kriminala.’30

Ozbiljan šverc nafte između Albanije i Crne Gore organizovan je na Skadarskom jezeru, kao i granici između današnje Severne Makedonije i Albanije. Zapravo su zaobilaženje sankcija, kao i činjenica da

je raspad Jugoslavije stvorio nove granice i nove prilike za šverc, imali neočekivane posledice, jer je u susednim zemljama došlo do razvoja kriminalne ekonomije.

Ukratko, neke od karakteristika kriminalnog ekosistema koji je opstao u mnogim delovima Balkana posledica su rata u Jugoslaviji i odgovora međunarodne zajednice na njega. Ovako je to Gleni opisao: „Na neki način je bio potrebno platiti za ovu ratnu orgiju i preterano trošenje …. jer industrija zaobilaženja sankcija je sada stvorila ogromnu pan-balkansku mrežu organizovanog kriminala .. najlakši način da se otpišu dugovi države jer kroz mafijaške operacije: krijumčarenje droge, oružja, nafte, žena i migranata. Temelji fabrike kriminala su bili postavljeni.’31

Eksplozija kriminala kod kućeNa domaćem frontu, organizovani kriminal je procvetao. Pištolji su bili svuda dostupni, rat i sankcije su uništile privredu i izazvale hiperinflaciju U prve dve godine rata 300.000 mladih ljudi je napustilo Jugoslaviju; nije bilo puno prilika za one koji su ostali. Kao što je prikazano u filmu Rane iz 1998. Srđana Dragojevića, mnogi mladi ljudi su se osetili napušteno i povređeno. Jedini ljudi koji su imali novca su bili kriminalci, bez obzira da li su to oni koji se vraćaju sa Zapada ili oni koji su zaradili od ratne privrede. Jedan sagovornik je u tom trenutku rekao: „Ništa ne možeš da postigneš poštenim radom. Sve više i više mladih ljudi pravi izbor između: smrti i slave.“32

I dok su se mnogi gangsteri koji su stvorili reputaciju na Zapadu osamdesetih priključili paramilitarnim jedinicama, mladi kriminalci su živeli svoj trenutak slave u velikim gradovima. Kao što je prikazano u dokumentarcu Vidimo se u čitulji, kriminalci, često na drogama, bili su nasilni i ozloglašeni, isto koliko su bili odlučni u bavljenju organizovanim kriminalom.33 Posledica nasilja između „gangova“, posebno grupa sa Novog Beograda i Voždovca je da se broj ubistava u prestonici Srbije udvostručio tokom prve dve godine rata. Jedan gangster je opisao situaciju u Beogradu tada rečima: „mala bara s puno krokodila.“34

Otprilike 1992. godine, stvoren je stil među mladim muškarcima koji su se bavili kriminalnim aktivnostima koji su karakterisale trenerke, patike, kratka kosa, naočare za sunce i blješteći zlatni lanci. Marka farmerki „Dizel“ je takođe bila popularna, što je poslužilo kao inspiracija za ime ovog gangsterskog stila: „dizelaši“.35 Aleksandar „Knele“ Knežević, već kao tinejdžer jedan od najozloglašenijih gangstera u Beogradu, bio je predstavnik ove kriminalne

Aleksandar “Knele” Knežević


kulture i „dizelaškog“ stila. „U zemlji, opustošenoj ratom i potpunim društvenim slomom, gde ste morali da potrošite platu odmah, jer bi je inflacija potpuno devalvirala u roku od nekoliko minuta, gangsteri poput Kneleta su postali idoli, jer su bili jedini koji su živeli dobar život.“36 Knele je živeo brzo i umro mlad, bio je ubijen pod misterioznim okolnostima u hotelu Hajat u 21. godini. Bio je pripadnik grupe mladih kriminalaca koji su izgubili živote u mafijaškim ubistvima, čiji počinioci nikada nisu pronađeni ni uhapšeni.37 Većina kriminalaca koji su preživeli ovaj nasilni period popeli su se na kriminalnoj lestvici posle rata ili su otišli u inostrastvo.

Bankomati i pljačkePočetkom devedsetih, kriminalce sa Zapadnog

Balkana pratio je zao glas da pljačkaju u s druge

strane okeana. Te akcije su obuhvatale pljačke

banaka i velikih količina nakita u Zapadnoj Evropi.

U Sjedinjenim državama, policiju su zbunile serije

organizovanih pljački bankomata i radnja s nakitom.

Primetili su da je većina počinilaca sa Balkana i

počeli su da grupu nazivaju JAHS (Jugosloveni,

Albanci, Hrvati, Srbi).38 Posmatrali su ih kao

mobilnu i neobaveznu neformalnu grupu ljudi, čiji

članovi su se okupljali da bi radili na pljačkama

koje su delovale nasumično, ali su bile dobro

isplanirane. Članovi grupe bi se onda razišli, a

zatim ponovo okupili za sledeću provalu.39 Tipična

JAHS pljačka bi obuhvatala sečenje rupa kroz

plafon40 kako bi se pristupilo sefu ili bankomatu,

kao i onesposobljavanje telefona i sistema za

obezbeđenje.41

Kako nisu bili upoznati sa kulturnim karakteristikama

Zapadnog Balkana i lokalnih balkanskih jezika,

policajci su imali teškoće da ih razumeju. Članovi

ovih bandi bi koristili lažne identitete, zbog čega je

bilo teško pratiti ih, a kada su bili uhapšeni, nosili

su sa sobom telefon, na kome bi bio broj i posle

kontaktiranja neko bi platio kauciju za izlazak iz

zatvora.42 U Sjedinjenim državama skoro 300

članova bandi su bili identifikovani 1998. kao

migranti sa Balkana43, najviše je bilo Albanaca sa

Kosova, neki od njih su ilegalno ušli u SAD. Ali u

grupi je bilo ljudi i sa drugim etničkim poreklom.44

Grupa je postala toliki problem da je sredinom

devedesetih FBI pokrenuo jedinicu čiji je zadatak

bio da uništi ovaj kriminalni krug.45 Iako se čini da

je grupa prestala da postoji već sledeće decenije,

njihovo ime je ponovo spomenuto 2017, kada je u

krađi nakita Kim Kardašijan u vrednosti od 9 miliona

dolara izgledalo da je korišćena tehnika do tada

poznata po pljačkama grupe JAHS.46 Međutim, ovo

nije potvrđeno zvanično.

U poslednjih nekoliko godina razne pljačke u

Zapadnoj Evropi su navodno izvršili stanovnici

Zapadnog Balkana, posebno Albanci. Takozvani

Jastrebovi su mala i mobilna grupa, okupili su se oko

toga da provalju u kuće, a zatim se grupa rastura.

Bez problema putuju iz regiona Zapadnog Balkana

do Evropske unije. Kao što će biti objašnjeno u delu

o Španiji u nastavku ovog izveštaja, ova tehnika se

koristila u pljačkama kuća fudbalera. Nedavno je

grupa Albanaca uhvaćena u Australiji nakon serije

pljački bankomata, koje su ličile na pljačke grupe

JAHS i one izvedene u Zapadnoj Evropi.47 Albanske

vlasti shvatile su problem toliko ozbiljno da su

napravile jedinicu za borbu sa Jastrebovima.


Urušavanje albanske piramideI pored toga što Albanija nije direktno bila uključena u rat, neki Albanci su profitirali od šverca. Taj novac u kombinaciji sa slabom regulacijom bankarskog sistema i snovima običnih ljudi o lakoj zaradi stvorio je piramidalnu šemu početkom 1996. Blizu dve trećine stanovnika uložili su novac u ove šeme, do tačke u kojoj su dugovanja iznosila polovinu BDP-a Albanije. Urušavanje ove piramidalne šeme 1997, nije stvorilo samo ekonomsku nestabilnost, već i društvene i političke nemire. Neredi su buknuli, a država je izgubila kontrolu nad nekoliko gradova, posebno onih blizu luka ili uz granicu sa bivšom Jugoslavijom i Grčkom.48

Provaljeno je u skladišta oružja i ona su opljačkana, nestalo je 600.000 komada oružja, od toga 226.000 kalašnjikova.49

U ovom slomu reda i zakona, gde je više od 2.000 civila ubijeno, neki ljudi su se organizovali u komitete za samoodbranu kako bi se zaštitili od kriminalnih grupa.50 S druge strane, kriminalne hijerarhijske strukture ispunile su prazninu koja je nastala i omogućile zaštitu. Neke kriminalne grupe su angažovale bivše članove specijalnih jedinica i tajne službe da bi povećali efikasnost i izveli sofisticiranije kriminalne aktivnosti.51

Organizovani kriminal procvetao je u ovoj sredini. Broj kriminalnih grupa povećao se u veoma kratkom vremenskom periodu, kao i broj njihovih članova.52 Krijumčarenje droge i krađe automobila su procvetali, kao i pranje novca.53 Nestabilnost se dodatno zakomplikovala zbog sve intenzivnije krize na susednom Kosovu. Veruje se da je najmanje 6.000 kalašnjikova prokrijumčareno iz Albanije na Kosovo pre i tokom sukoba kada je 465.000 ljudi napustilo Kosovo i otišlo u Albaniju.545556

Kriminal i konflikt na KosovuRat na Kosovu između 1998. i 1999. stvorio je humanitarnu tragediju i političke nemire, ali i plodno tle za organizovani kriminal.57 Zato što je Kosovo bilo nepriznat entitet, tokom rata mu je bila potrebna pomoć da bi preživelo. Kao posledica toga, pored političke i finansijske podrške iz inostranstva (između ostalog iz dijaspore), nekoliko kriminalnih aktivnosti se pojavilo, kao što su šverc oružja, nafte, droge i ukradenih automobila, takođe i korupcija.58 Ove aktivnosti su se oslanjale na neformalne mreže i sivu ekonomiju, koja se razvila kao odgovor na teško društveno-ekonomsko stanje na Kosovo devedesetih.

Između 1999. i 2008. Kosovom je upravljala međunarodna administrativna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), pravo prepuštanje upravljanja lokalnim vlastima počelo je 2005.59 Od 2008. Kosovu je u oblasti vladavine prava pomagala misija Evropske unije (EULEX) u izgradnji institucija i vođenju procesa evropskih integracija.60 U ovom postkonfliktnom kontekstu izgrađivanja države, sa slabim instuticijama i lošom infrastrukturom, moćni pojednici, koji su učestvovali u ratu i imali jake veze sa dijasporom uvećali su svoje bogatstvo i uticaj baveći se naizmenično legalnim i kriminalnim aktivnostima.61 Neki su završili u politici, a nekoliko njih su bili uključeni u proneveru javnih fondova.62 Neki članovi Oslobodilačke vojske Kosova su navodno bili povezani sa kriminalnim aktivnostima (kao što su benzinske stanice korišćene za

Temelji fabrike kriminala postavljeni su tokom rata u Jugoslaviji.

16

pranje novca).63 Drugi, posebno oni koji su radili u takozvanim „zaštitnim“ poslovima, zaogrnuli su svoje aktivnosti u legitimne tokove tako što su osnovali kompanije za privatno obezbeđenje.64

Uprkos napretku koji je učinjen u izgradnji države, centralne vlasti Kosova i danas nemaju kontrolu nad severom zemlje, gde većinu stanovništva čine Srbi. Institucije na severu imaju ograničenu moć zbog sporosti u upravljanju, a region je takođe predmet dugogodišnjeg sukoba između Beograda i Prištine o statusu severnog dela Kosova i granice. Posledica svega toga je siva zona koja je stvorila plodno tle za nelegalne aktivnosti.65 U izveštaju Evropske komije o Kosovu iz 2019. oseća se hladni ton u sledećoj tvrdi: „Situacija na severu Kosova u smislu organizovanog kriminala i dalje predstavlja izazov za službe bezbednosti.’66

Mafijaška državaKao što je opisano gore, tokom ratova u Jugoslaviji, Miloševićev režim je bio uključen u šverc kako bi preživeo u prethodnom delu, zbog čega je jedan broj kriminalaca postao njegov deo. Ovaj model nastavio se i posle rata, kad je u pitanju šverc droge i oružja. Gleni to objašnjava ovako: „Organizovani kriminal i tajna policija radili su veoma blisko u Jugoslaviji; zapravo često je bilo gotovo nemoguće razlikovati jedne od drugih.“67 Za razliku od drugih država u istočnoj Evropi, nije bilo lustracije posle rata ili kraja komunizma koja bi sprečila dalje učešće kriminalaca u novoj vlasti Savezne republike Jugoslavije. Stari vuk je samo promenio dlaku.

Srpski nacionalista i ratni zločinac Željko Ražnatović, poznat kao Arkan. Između 1972. i 1983, Arkan je iza sebe imao presude, kao i naloge za hapšenje iz Belgije, Holandije, Švedske, Zapadne Nemačke, Austrije, Švajcarske i Italije. © Antoine Gyori/Sygma via Getty Images


Međutim, Miloševićeva pozicija nije bila stabilna i u smislu političke moći i kontrole kriminalnih tržišta. Povećao se broj ubistava, među kojima su bila ubistva kriminalaca kao što je Arkan, ali i opozicionog političara Ivana Stambolića. Visoko pozicionirani pripadnici državne bezbednosti odigrali su ključnu ulogu u sukobu oko vlasti između Miloševića i opozicije u periodu od 1999. do 2003. Njihovo učešće su dodatno otežavale veze između tajne policije i organizovanog kriminala, kao i Jedinice za specijalne operacije, jer su postojali navodi da su članovi JSO bilo deo zloglasnog Zemunskog klana. Ova kriminalna grupa, nazvana po opštini u Beogradu, pojavila se 1993; a 2001. kada su oteli poznatog biznismena Miroslava Miškovića, Zemunski klan je opisivan kao „jedna od najjačih kriminalnih organizacija u Evropi, koja je godinama uživala zaštitu države.“68 U međuvremenu, političke prilike su se promenile. Milošević je podneo ostavku u oktobru 2000. nakon što je izgubio predsedničke izbore. Uhapšen je u aprilu 2001. i izručen Međunarodnom kriminalnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.69

Jedan od onih koji su prešli sa Miloševićeve strane i dali podršku novom premijeru Zoranu Đinđiću bio je vođa JSO Milorada „Legije“ Lukovića, koji se unervozio kada je Đinđić rekao da će se obračunati sa organizovanim kriminalom, a za njega se interesovao i Haški tribunal. Ono što je usledilo, grupa policajaca, neki od njih su bili članovi paramilitarnih formacija tokom rata, kao i neki sa kriminalnim vezama, izvršili su atentant na Đinđića 12. marta 2003.70

Drugi deo Savezne republike Jugoslavije, Crna Gora suočavala se sa nasleđem rata, parališućim efektima sankcija i hiperinflacije. Jedan način preživljavanja je kroz šverc cigareta. Između 1994. i 2002. šverc cigareta je obavljan u industrijskim razmerama. Nelegalni biznis, procenjeno je da donosi 700 miliona dolara godišnje, obavljao se u saradnji sa italijanskim mafijaškim grupama. Kako je istraga koju su pokrenule italijanske vlasti otkrila šverc je organizovala država, a na vrhu ilegalne operacije bio je bivši premijer Crne Gore, Milo Đukanović (sada predsednik države). Oni su raspisali poternicu za njegovo hapšenje 2005. Dok su optužnice protiv njega povučene 2009, ogromna krijumčarska operacija otvorila je vrata korupciji i osnažila je lokalne kriminalne mreže i njihove međunarodne veze. Takođe je pretvorila Crnu Goru u atraktivnu destinaciju za italijanske kriminalce. Prema rečima bivšeg tužioca protiv mafije u Bariju, većina italijanskih kriminalaca provodila je vreme u Crnoj Gori tokom devedestih: „Više od stotinu najopasnijih italijanskih begunaca su živeli u zemlju sa oko 600.000 stanovnika. Kako je to moguće?“

Saberi se ili idi u inostranstvoUbistvo Đinđića je bio udarac za Saveznu republiku Jugoslaviji. Kao odgovor na taj događaj, uvedeno je vanredno stanje i pokrenut je veliki obračun sa organizovanim kriminalom nazvan operacija „Sablja“. Više od 10.000 ljudi je uhapšeno, a istraga je otkrila mračne veze između političkim i kriminalnim grupama, kao i državnom bezbednošću i organizovanim kriminalom. Nekoliko članova Zemunskog klana bili su osuđeni za ubistva i terorističke napade. Kao posledica toga, ovaj kriminalna grupa je skoro rasformirana, članovi su se razbežali. Prema izveštajima, tokom operacije „Sablja“, broj dilera droge se dramatično smanjio da se cena narkotika značajno povećala.

Organizovani criminal i tajna policija u Jugoslaviji se prepliću; često je nemoguće razlikovati jedno od drugog.


Pink Panteri: razbij i zgrabiPink Panteri je ime koje je Interpol dao međunarodnoj

mreži kradljivaca dragulja i satova, koju čini blizu

200 članova i takozvanih pomagača (i drugih), od

kojih je većina sa Zapadnog Balkana. Mreža je

odgovorna je za neke od najvećih i najsmelijih krađi

nakita, a funkcionisala je u više zemalja i na nekoliko

kontinenata. Prema tvrdnjama različitih izvora, grupa

je odgovorna za krađe zlata i dijamanata u iznosu od

više od 350 miliona evra. Postoje navodi da neke od

njihovih operacija u izvršene na zahtev klijenata u

bogatim evropskim državama.72

Mnogi članovi pričaju više jezika, imaju više pasoša

i prošli su vojnu obuku i imaju nasilničku prošlost

tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Prema rečima jedne

osobe bliske ovoj grupi, deo motivacije članova grupe

je bes i osveta. „Jugoslavija je bila zemlja čiji pasoš je

vredeo više nego bilo koji drugi u Evropi … A onda

se sve promenilo. Postali smo građani trećeg sveta.

Smatraju nas divljacima. Zbog toga smo ljuti. I zbog

toga želimo da se osvetimo.“73

Pink panteri deluju više kao mreža nego kao

organizovana kriminalna grupa sa jednim liderom ili

vođstvom. Prema osobi bliskoj grupi „organizaciona

struktura Pantera podseća na oktopoda.“74 U

okviru grupe bilo je nekoliko značajnijih figura, koji

se smatraju „seniorima“, ali nemaju puno kontrole

nad mlađim članovima kriminalne grupe. Pljačke su

izvodile lokalne ćelije koje su već živele u toj zemlji ili

u oblastima blizu. Međutim, lopovi su se često vraćali

kući u Crnu Goru (najviše na Cetinje) ili Srbiju (najviše

ih je iz Niša), gde su živeli i ostajali dostupni za buduće

akcije. Mnogi od njih su imali kontakte i stanove u

Italiji.75 Velika Interpolova akcija iz 2007. smanjila je

efikasnost ove grupe, ali postoje indicije da su neki

članovi i dalje aktivni.

Snimak sa sigurnosnih kamera prikazuje članove grupe Pink Panter tokom pljačke nakita. © Facebook


Albanci šire posloveNakon izbora održanih u junu 1997, situacija u Albaniji se stabilizovala: formirana je nova vlada i novi predsednik je stupio na dužnost.76 Nova vlada je započela obračun sa organizovanim kriminalom: godine 2000. albanska vlada je saopštila da je podigla optužnicu protiv 23 kriminalne grupe umešane u šverc droge.77 U Albaniji je često dolazilo do hapšenja zbog trgovine ljudima, krijumčarenja migranata, oružja i krađe automobila.78

Zbog ratova za teritoriju, efikasnijeg sistema za borbu protiv kriminala i povoljnih prilika za rad u inostranstvu, pojedine albanske kriminalne grupe su premestile svoje operacije u Zapadnu Evropu i Tursku. Nesumnjivo, do 2000. je veliki broj Albanaca umešanih u nezakonite aktivnosti već napustio zemlju i započeo kriminalne poslove u inostranstvu, naročito u Grčkoj, Italiji i Nemačkoj. Okvirna cifra je 10.600 Albanaca i njome je obuhvaćena velika grupa kriminalaca koja je samo tokom proleća 1997. ilegalno emigrirala u Apuliju (Italija).79 Do 2001, grupe koje govore albanski (kojima pripadaju grupe sa Kosova i iz Severne Makedonije) bile su umešane u šverc heroina u nekolicini evropskih zemalja, poput Češke, Belgije, Grčke, Austrije i Švajcarske.80 81 Do 2005. počeli su sa švercom heroina u nordijskim državama, najviše u Švedskoj.82 Uobičajena trasa je vodila od naručivanja heroina od grupa iz Turske, a zatim bi usledio transport ka Zapadnoj Evropi, često preko Mađarske.83

Otprilike u to vreme (otprilike 2001), Albanija je postala početna destinacija kad je reč o kanabisu koji se prodaje u Evropi nakon što su, tokom 90-ih, u Albaniji zasađene brojne plantaže ove biljke.84 Albanija je takođe postala centar kad je reč o marihuani namenjenoj italijanskom i grčkom tržištu, a postepeno i kao važno središte za hašiš.85 Albanske kriminalne grupe su bile umešane i u krijumčarenje ljudi u Belgiju, Francusku, Italiju i Britaniju, naročito u Italiju, gde su blisko sarađivali sa članovima italijanske mafije.86 Te veze predstavljaju osnovu iz koje će se razviti buduće mreže za šverc droge. Takođe, postoje dokazi da su Albanci bili umešani u oružane pljačke po Grčkoj kao deo mešovitih kriminalnih grupa sastavljenih od Grka, Albanaca, Rumuna i građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije.87 Tokom kratkog perioda, albanske grupe su prerasli status pešadinaca za moćnije (turske i italijanske) grupe i postali ključni igrači na tržištima šverca droge, ilegalnih imigracija i trafikinga ljudi u pojedinim delovima Evrope.88

Kako Vareze ukazuje „mafije se sele na nove teritorije kako bi pobegle od progona države, mafijaških ratova i internih sukoba ili zato što im je država naredila da odu.“71 Srbija posle 2003. je dobar primer: poruka vlade je bila sledeća – saberite se ili idite u inostranstvo. Kao što ćete videti u nekim od studija slučaja, mnogi su izabrali drugu opciju i pobegli su u Zapadnu Evropu (posebno Španiju) i Južnu Afriku, često sa lažnim dokumentima i identitetima.

Do 2001, albanske grupe su bile aktivne u švercu heroina u nekoliko evropskih zemalja.


Izmeštanje i dijasporaZnačajna posledica rata u Jugoslaviji, koja je pospešila središta kriminalne aktivnosti u inostranstvu, bila je imigracija. Ranije je napomenuto da se prvi talas imigracije iz Jugoslavije odigrao tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Rat je izazvao drugi, veći talas. Tokom 90-ih stotine hiljada ljudi iz regiona je otišlo u inostranstvo, među kojima su i tražioci azila. Desetine hiljada je otišlo u Austriju, Dansku, Holandiju i Švedsku. Stotine hiljada u Nemačku. Slično tome, nestabilnost u Albaniji i na Kosovu dovela je do egzodusa u Italiju, Zapadnu Evropu i Tursku. Prema nekim procenama, nekoliko stotina hiljada građana Kosova živi u inostranstvu.89 Nakon rata, spori tempo reformi u pojedinim državama Zapadnog Balkana doveo je do “odliva mozgova”. Godine 2015. došlo je i do novog talasa emigracije sa Kosova i iz Albanije kada se velika grupa ljudi iz tih država priključila izbeglicama

i migrantima koji su se, uglavnom iz Sirije, kretali ka Zapadnoj Evropi.

Mali procenat te bujice ljudi činili su kriminalci. Vareze napominje: „ako je tačno data proporcija populacije koju čine kriminalci, što je veća migracija individualaca, veći je broj kriminalaca koji će stići na novu teritoriju.”90 Slične obrasce imali smo prilike da vidimo na drugim mestima u prošlosti, na primer u slučaju italijanske emigracije u Ameriku nakon Drugog svetskog rata. Dijaspore u zemljama poput Nemačke, Austrije i Holandije postale su ključna karika za kriminalne grupe sa Balkana, koje iskorišćavaju njihovo novo okruženje za razvijanje kriminalnih aktivnosti. Istovremeno, globalizacija je ponudila nove mogućnosti, olakšavajući kretanje ljudi, novca i dobara – razvoj koji su kriminalci koji deluju u Latinskoj Americii Južnoj Africi veoma brzo iskoristili.

Nestabilnost u Albaniji i na Kosovu pokrenula je egzodus ka Zapadnoj Evropi. Na slici su prikazane albanske izbeglice kako stižu u Bari. © Patrick Durand/Sygma via Getty Images

21

ZAPADNA EVROPA

Zapadna Evropa je globalno žarište gde su kriminalne grupa sa Zapadnog Balkana najaktivnije, budući da je to glavno tržište za prodaju droge. U ovom poglavlju ćemo prikazati profil njihovih aktivnosti u Italiji,

Španiji, Holandiji i Češkoj republici. Potražićemo odgovor na pitanja kako i zašto kriminalne grupe postaju aktivne na ovim tržištima, i kako su uznapredovale od uličnih kriminalaca do velikih snabdevača.

Grupe sa Zapadnog Balkana su danas glavni trgovci heroina, kanabisa i kokaina. One su posebno usredsređene na mesta gde živi veći broj pripadnika dijaspore, budući da se organizovani kriminal u početku najčešće oslanja na sopstvenu zajednicu. Na primer, takozvana frankfurtska mafija je poznata po švercovanju heroina iz Severne Makedonije u Frankfurt i Beč (dva grada sa velikom dijasporom).91 Grupu uglavnom čine makedonski državljani iz grada Veles. Prema saznanjima policije, frankfurtska mafija je uspela brzo da prodre na tržište zahvaljujući tome što je prodavala visokokvalitetni heroin po, kako je rečeno, prihvatljivoj ceni. Procenjuje se da je grupa samo u Beču ostvarila profit od €80.000 (US$105.000) po danu.92 Između 2010. i 2013. policije u Nemačkoj, Austriji i Severnoj Makedoniji su uhapsile oko 450 ljudi za koje se sumnja da su bili deo tog kruga. Godine 2013. Makedonska policija je uhapsila još 60 makedonska građana povezanih sa frankfurtskom mafijom.93 Uprkos ovim akcijama, grupa je još uvek aktivna i samo je promenila taktiku.94

Sledeći primer bili bi kriminalci sa Zapadnog Balkana koji su stigli do vrha kriminalne hijerarhije u Švedskoj. Nekolicina njih, poput Arkana, bila je 70-ih i 80-ih umešana u pljačke banaka i iznude. Potom se „Jugo mafija” (Juggemaffian, kao su ih zvali u Skandinaviji) preusmerila na šverc cigareta, droge i oružja. Oružje iz bivše Jugoslavije, između ostalog i ručne granate,

Zapadna Evropa je sada glavno tržište narkotika za kriminalne grupa sa Zapadnog Balkana. Na slici, nemački policajci hapse dilere u Frankfurtu, gde živi veliki broj pripadnika makedonske dijaspore. © Boris Roessler/ Picture Alliance via Getty Images

22

23ZAPADNA EVROPA

doprinele su porastu spirale nasilja u pojedinim švedskim mestima.95 Pojedini „eks-Jugosloveni”, kako ih ponekad nazivaju, najverovatnije su povezani sa bajkerskim grupama u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj. Jedna od najmoćnijih kriminalnih gurpa bila je okupljena oko Nasera Dželilija, Albanca iz Makedonije. Grupa, sa sedištem u Geteburgu, bavila se švercom droge, iznudom i oružanom pljačkom.96

U Švedskoj je nekoliko glavešina srpske mafije ubijeno u krvavim razmiricama. Dragan Jošković, blizak Arkanov prijatelj, poznat kao gangsterski kralj Stokholma, ubijen je 1998. na stazi za karting – nezvanično, po nalogu bivšeg sardanika Dragana Kovača. Nakon par meseci, Kovač je upucan ispred stokholmskog restorana. Joškovića je nasledio Ratko “Kobra” Đokić, ubijen u maju 2003. godine. Njega je nasledio Milo Ševo s nadimkom “kum Stokholma”.97 Ševo je, nezvanično, “biznismen” u današnjoj Srbiji.

Takođe, Zapadni Balkan se pominje u slučaju drske pljačke trezora, poznate kao Vestberška helikopterska pljačka, koja se odigrala u septembru 2009. godine.98 Ovakvi besprizorni zločini i najživopisniji likovi su inspirisali brojne skandinavske krimiće i dokumentarce. U skorije vreme je izvedena barem jedna velika operacija protiv albanske kriminalne grupe, zbog švercovanja 1.650 kilograma kokaina i heroina u Švedsku i Dansku.99

Slučaj braće Kulum, Armina i Nermisa, koji su emigrirali u Nemačku iz Bosne i Hercegovine, predstavlja nesvakidašnji primer kriminalaca sa Zapadnog Balkana. Godine 2004. osnovali su moto-klub Ujedinjeni borci, poznat po umešanosti u

FIGURA 1 Rute šverca u Zapadnoj Evropi istaknute u ovom izveštaju

Madrid

Sarajevo

Beograd

Priština

SkopljeTirana

PodgoricaRim

Pariz

Brisel

Berlin

Prag

Amsterdam

Drač

Bar

Trst

Valona

Alhesiras

Valensija

Kosta Brava

Avr

Roterdam LimburgAntverpen

Frankfurt

Đoja Tauro

Bari

Piraeus

Izmir

Gazijantep

Istanbul

Hamburg

Ankara

ŠPANIJA

FRANCUSKA

ITALIJA

NEMAČKA

ČEŠKA REPUBLIKABELGIJA

HOLANDIJA

TURSKAGRČKA

SRBIJA

ALBANIJA

CRNA GORA

KOSOVOSEVERNA MAKEDONIJA

BOSNA I HERCEGOVINA

Mediteransko more

Crno more

Međunarodna granicaGlavni gradBrisel GradIzmirKrijumčarenje migranata

Sintentičke droge

Kanabis

Heroin

Kokain

Athens


krijumčarenje ljudi, prostituciju i ubistva. Nemačka je 2014. označila Ujedinjene borce kao veliku pretnju po nacionalnu bezbednost. Izdati su brojni nalozi za hapšenje, nakon čega su se braća vratila u matičnu zemlju, odakle su nastavili da upravljaju akcijama.

Nekoliko hiljada ljudi sa Kosova i Metohije (među njima je bilo i onih iz Albanije koji su lažno tvrdili da su sa Kosova) ušlo je u Britaniju 1999. i 2000. godine. Poput drugih emigrantskih zajednica, mali procenat je počeo da se bavi nezakonitim aktivnostima, konkretno krijumčarenjem ljudi,

švercom heroina, kao i uzgajanjem i rasturanjem kanabisa.100 Početkom dvehiljaditih, Albanci su postepeno i efikasno preuzeli kontrolu velikog londosnskog tržišta kokaina.101 Do 2015. očigledno su postali glavni igrači u gradu a taj status su imali i kod pripadnika drugih zajednica u zemlji. Albanske bande se nisu bavile samo distribucijom, bile su čuvene i uživale opasnu reputaciju kad je reč o prodaji droge, iznudi i oružanoj pljački. Danas je svaki deseti zatvorenik u Britaniji Albanac.102

Italija: Partneri u zločinuU prethodnom delu je rečeno da su 80-ih uspostavljene bliske veze između kriminalnih grupa u Italiji i na Zapadnom Balkanu. U prve poslove ubrajaju se šverc cigareta sa Crnom Gorom, Srbijom i Albanijom, a Italija je bila jedna od prvih zemalja u kojoj su kriminalci sa Zapadnog Balkana napravili započeli uspon ka vrhu kriminalne lestvice. Kriminalci iz bivše Jugoslavije stigli su 80-ih i 90-ih, često u okviru talasa izbeglica iz jugoslovenskog rata, i bili su umešani u krađe skupocene robe, poput odeće i satova. Na primer, smatra se da je Milenko Mikanović Lazin počeo da se bavi kriminalom 80-ih godina.Otišao je iz Jugoslavije da bi radio u Italiji, gde je počeo tako što je pljačkao kuće imućnijih Italijana. Kasnije se udružio sa drugim kriminalcima iz regiona kako bi zajedno obijali zlatare. Bosanska polilcija je, navodno, znala čime se bavi ga nikada nije procesuirala.

-Kad je reč o švercu heroina i Italiji, izgleda da su grupe sa Zapadnog Balkana učvrstile svoje veze sa grupama iz Turske. Doduše, grupe iz Turske navodno su umanjile direktnu umešanost u šverc u Italiji, ostavljajući više prostora Albancima, čija aktivnost na tržištu kanabisa prevazilazi uvoz robe iz matične zemlje. Međutim, tržište kokaina je veliko. Tokom 90-ih Albanci su se bavili krijumčarenjem ljudi pre nego što su prešli na šverc droge. Isprva su bili mlađi partner Italijanima u ovom poslu, ali tokom poslednje dve decenije – zahvaljujući njihovoj povezanosti sa snabdevačima kokaina iz Latinske Amerike i mrežama u Zapadnoj

Evropi gde živi velika albanska dijaspora – njihova reputacija je porasla do te mere da su, u nekim slučajevima, postali ravnopravni partneri italijanskim mafijaškim grupama.

Italijanska istočna obala je važna početna tačka u trgovini droge, što pokazuje relativno veliki broj akcija presretanja kola u Bariju i Ankoni sa robom koja prističe na brodovima iz Drača. Albanci koji u Italiji uvoze drogu preko Pulje ubiru dvostruku korist: povezani su sa svojim sunarodnicima na izvoru isporuke kao i sa grupama Albanaca koje potpomažu distribuciju. Tako se dobija sistem poluge kada je reč o organizaciji velikih isporuka, formiranja cena i obavljanja poslova brokera i posrednika. Ukratko, postali su menadžeri isporuke i glavni u odlučivanju. Ponekad ih smatraju prinudnim odeljenjem udruženog poduhvata. To im je pribavilo ugled kod bolje uhodanih italijanskih grupa. Takođe su stekli reputaciju kod kuće, dok su kod policijskih snaga izazivali zabrinutost. Prema izjavi jednog italijanskog inspektora, spajanjem italijanskih i albanskih grupa dobijena je opasna kombinacija: „Udruživanje ljudi iz tradicionalnih mafija, naročito one kalabrijske, i svirepih albanskih bosova dovelo je do još razornijih posledica.”103

Neke od tih veza su formirane u zatvoru, (u februaru 2020. u italijanskim zatvorima je bilo više od 2.300 Albanaca). Umesto da bude ishodište, zatvor je često prvi stepenik u životu kriminalca. Na primer, u zatvorima u okolini Pulje, albanski

25ZAPADNA EVROPA

kriminalci su došli u kontakt sa italijanskom mafijom. To je očigledno bio slučaj sa Arbenom Zoguom koji je navodno pokrenuo dotok albanskog kokaina u Rim.104 Bio je u zatvoru sa Rokom Belokom, bosom jedne od najmoćnijih familija ‘Ndrageta, okolnost koja je dovela do stvaranja osnove za čvrsto prijateljstvo. Doduše, prema nekim saznanjima, albanske i italijanske grupe formiraju ne samo saveze, već i ujedinjene grupe. Reč je po svoj prilici o trendu – pojedine italijanske grupe sa zadovoljstvom autsorsuju aktivnosti i umanjuju svoje ljudstvo, prepuštajući drugima da obavljaju poslove na ulici uz njihovu dozvolu.105 Prema rečima, glavnog tužioca: Albanci ne biraju grupu sa kojom sarađuju. Oni imaju veze, znaju kako da nabave drogu, kako da je prenose. Dragoceni su i niko ne sme da ih dira jer su pod zaštitom najmoćnijih mafijaških grupa – Mafije, Komore i ‘Ndrangete. Ne bave se uličnim dilovanjem, oni su posrednici i dobri momci, njima se veruje.

Veze između italijanskih i albanskih grupa izbile su na videlo nakon brojnih operacija između 2019. i 2020. godine. U operaciji „Sabija 2“, sprovedenoj

s ciljem razbijanja šverca kanabisa i kokaina u Firenci, karabinjeri su u decembru 2019. pritvorili devetoro osumnjičenih – od kojih su sedmoro bili Albanci. U januru 2019, Albanci i Crnogorci su bili uhapšeni zajedno sa pripadnicima klana Kasamonika sa središtem u Rimu, u okviru akcije Brazil “Low Cost” koja je razotkrila grupu za snabdevanje Rima i Napulja kokainom. (Albanac Dorian Petoku je navodno poručnik Arbena Zogua.) Grupa je planirala da privatnim avionom prebaci sedam tona najčistijeg kokaina iz Brazila u Evropu. (Prvobitni plan je bio da destinacija leta bude Rim, ali je umesto toga odlučeno da se leti do Siona u Švajcarskoj.) Crnogorac Tomislav Pavlović je navodno bio u kontaktu sa kolumbijskim grupama tokom nekoliko isplaniranih poseta Brazilu.106

Prvog avgusta 2019. petorica Albanaca, Rumun i Italijan su uhapšeni u okviru operacije „Crni orao“. Prema navodima iz istrage, kokain iz Kolumbije je stigao u Roterdam gde je bio razdeljen u manje pakete od po 15 i 50 kilograma, a zatim su je Albanci prebacili u Italiju, u automobilima sa dvostrukim

Između italijanskih kriminalnih mreža i grupa sa Zapadnog Balkana postoje bliske veze već četiri decenije. Na slici, italijanski karabinjeri u toku zaplene 800 kilograma hašiša. © Salvatore Laporta/KONTROLAB /LightRocket via Getty Images


podom (prepravka je urađena u radionici u Madridu, koju navodno vode Kolumbijci, za 10.000 i 20.000 evra, dok je deo isplaćen u kokainu), kombijima i džipovima. Droga je potom prodata italijanskim grupama po unapred dogovorenim uslovima. Sličan mehanizam je razotkrila italijanska milicija u martu 2018. kada je 15 ljudi, među kojima i nekolicina Albanaca, uhapšeno u Bolonji zbog brižljivo planirane operacije šverca iz Belgije i Albanije.107 To je samo jedan od brojnih primera.108

U decembru 2019. italijanska policija je izvela veliku operaciju protiv organizovanog kriminala u Rimu. Na udaru je najviše bila italijanska mafija, međutim, policajci koji su radili na slučaju tvrde da su „Albanci novi neosporni vladari rimskog sveta droge. Kriminalni milje u Rimu okrenuo se njima kako bi kupovao beli prah za 28.000 evra po kilogramu. Cena kojoj ne možete parirati.” U februaru 2020, kao deo operacije Erostrato, grupa koju čine 11 Albanaca i Italijana, poznata kao Mafija Viterbese, osućena je na kombinovanih 135 godina zatvora za iznudu i reketiranje u gradu Viterbo. Bosovi, navodno Italijani iz Kalabrije i Albanci, nisu uhvaćeni.

Zanimljiva ilustracija dinamike moći između albanskih i italijanskih grupa mogao bi biti slučaj kada su Albanci, tokom pregovora sa mafijaškim grupama na Siciliji, uzeli kao taoce dvojicu sicilijanskih partnera kao jemstvo za garanciju da će nabavka biti isplaćena. Jedan pripadnik carine je prokomentarisao da uzimanje takvog jemstva nije neuobičajeno među kriminalnim grupama, „ali kada Albanci uzmu sicilijanske taoce, to je veliki obrt koji pokazuje koliko su postali moćni.”109

Serija ubistava u 2019. i 2020. ukazuje da se lukrativno kokainsko tržište u Rimu nalazi u sred tektonskih poremećaja. Sedmog avgusta 2019. u parku na klupi ubijen je Fabricio Piskiteli, jedan od kriminalnih glavešina u Rimu (takođe poznat i kao Dijabolik). U januaru 2020. ispred kuće je ustreljen Đentijan Kaza, albanski diler droge. Nagađa se da su ubistva pokazatelj borbe za prevlast među grupama, među kojime su Albanci i različite frakcije italijanske mafije.110 Stoga bi sagledavanje odnosa albanskih i italijanskih grupa samo kao hramoničnih i monolitnih bilo grubo pojednostavljivanje: očigledno postoji unutrašnja dinamika koja izaziva takmičenje i nasilje.

Albanac koji u Italiji živi već dugi niz godina opisao je kako su se njegovi sunarodnici probili u kriminalnom lancu: „Bili smo novi kad sam došao. Svi se sećamo velikog broda u luci u Bariju prepunoj očajnih ljudi, danas dolaziš kod nas ako tražiš posao. Na nas se sve više računalo ne ato što smo bili snažni, već zato što smo opsluživali. Danas u Italiji ima mnogo droge jer mi znamo kako da je nabavimo, ne samo iz Albanije već iz svih krajeva Evrope. Rizik je veliki, to je posao koji današnji Italijani neće više da rade… mi smo glavni, ali uvek znamo ko je glavni na terenu, poštujemo Italijane i oni poštuju nas jer znamo kako ovaj biznis funkcioniše.”

Nedavne policijske

operacije otkrile

su očigledne veze

između italijanskih

i albanskih

kriminalnih grupa.

27ZAPADNA EVROPA

Španija: Od lopova do baronaGrupe sa Balkana su stigle u Španiju nakon rata u Jugoslaviji. Španija je bila privlačna iz sličnih razloga kao i drugim kriminalcima (na primer kriminalcima iz Britanije i Rusije) koji operišu sa destinacija poput Kosta del Sol, Kosta Valensija i Kosta Brava – preciznije, dobro vreme, dobra lokacija, dobra infrastruktura i povoljne prilike za pranje novca. Prve kriminalne aktivnosti (s početka 2000-ih) bile su nasilništvo i krađe. Pojedine bande (naročito albanske i kosovske) izveštile su se u provalama u industrijska postrojenja. Obično se za takve kradljivce koristi naziv „butonjerosi” (provalnici), jer su specijalizovani za provaljivanje šifre na sefovima i zaobilaženje sigurnosnog sistema. Druge su se usredsredile na provalu i pljačkanje luksuznih kuća, naročito kuća profesionalnih fudbalera. Pojedine grupe su umešane u šverc oružja. Kao i u slučaju drugih žarišta, kriminalci obično imaju lažna dokumenta i nekoliko identiteta i neprestano odlaze u domovinu i vraćaju se iz nje. Zapravo, španska policija ih smatra putujućim grupama.

Pojedine grupe su uznapredovale u kriminalnom lancu upuštajući se u šverc droge (kanabisa, heroina i kokaina). Jedan visokorangirani član jedinice za borbu protiv narkotika i kriminala je primetio: „Oni sada više nisu lopovi, več baroni”.111 Španija je važno čvorište za prolazak kokaina prokrijumčarenog iz Latinske Amerike koji se doprema u najveće luke (poput Alherisasa i Valensije) u kontejnerima – često u brodovima kompanije „Mediterranean Shipping Company”. Takođe, u pojedinim izveštajima se pominje da članovi posade broda, nakon što on uplovi u španske vode, bacaju u more posebno izrađene vreće sa drogom koje imaju GPS odašiljač. Droga se potom ubacuje u jedrilice ili gumene čamce. Ovu tehniku je navodno koristila grupa predvođena Vinetuom Čokovićem (crnogorskim državljaninom), koga je španska policija uhapsila 2015. u operaciji u kojoj je zaplenjeno 3,5 tona kokaina i 9,3 miliona evra u kešu.112

Valensija je navodno središte srpskih i crnogorskih grupa. Luka Bojović, ozloglašeni član zemunskog klana (i bivši pripadnik Arkanovih Tigrova), uhapšen je u tom gradu u februaru 2012. (na osnovu Interpolove poternice koja ga tereti za nekoliko ubistava) zajedno sa još dvojicom članova zemunskog klana, Vladimirom Milosavljevićem i Sinišom Petrićem. Valensija je bila od ključne važnosti za razvoj kotorskog kartela. U tom gradu je, 2014, iz stana Gorana Radomana (crnogorski državljanin) nestalo oko 200 kilograma kokaina. Rasprava oko toga šta se desilo sa drogom pokrenula je razmirice unutar kotorskog klana, koji se dalje podelio na rivalske klanove – Škaljarski i Kavački. Radoman je ubijen u februaru 2015. godine. To je bio okidač za spiralu osvete koja do danas nije prekinuta.

Vredi pomenuti još jedan zanimljiv primer povezanosti španskih i balkanskih kriminalnih grupa. U januaru 2015. helikopter koji je nosio teret od 900 kilograma hašiša – najverovatnije iz Maroka – srušio se u blizini Malage.


Pilot je bio major u albanskoj vojsci.113 Daleko od toga da je ovo bio izolovani incident: u čitavom nizu slučajeva su helikopteri i manji avioni prevozili drogu između Maroka i Španije, iako nije uvek bilo potvrđeno učešće pilota poreklom sa Balkana.114

Postoje indicije da je Severna Afrika postala novi prostor gde operišu grupe sa Balkana. Dve velike zaplene u Alžiru 2019. pokazuju da je šverc kokaina u tom regionu u porastu.115 U avgustu 2018. policija je uhapsila jedanaestoricu Crnogoraca na brodu (plovili su sa Kanarskih ostrva ka Turskoj) sa 20 tona hašiša nakon što je italijanskim jedinicama bilo sumnjivo njegovo kretanje u blizini obale Severne Afrike116 Uz to, postoje indicije da se cigarete i droga švercuju preko Libije za Balkan,117 dok se iz Srbije u Libiju švercuje oružje.118

Dok se Albanci, Srbi i Makedonci obično povezuju sa švercom kokaina, zanimljivo je primetiti da su u decembru 2019. dvojica Severnomakedonaca bila uhapšena u okviru akcije sprovdene s ciljem sprečavanja šverca 700 kilograma kokaina na Balkan iz Madrida. Zanimljivo je da španske vlasti ne smatraju da kriminalne grupe sa Balkana predstavljaju veliku opasnost. Prema statistikama iz 2017. i 2018, samo 1% ljudi koji su došli sa Zapadnog Balkana se bavi kriminalom. Sugeriše se da su se neki od najvažnijih igrača preselili u Dubai.119 Moguće je da se radi o reakciji na značajno povećanje stepena nasilja u Kosta del Sol u 2018. godini.120 Bez obzira na to, uprkos malim ciframa, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana navodno su i dalje veliki igrači u španskom podzemlju.

Luka u Valensiji je ključno mesto ulaska kokaina koji u Evropu švercuju grupe sa Zapadnog Balkana. © Blom UK via Getty Images

29ZAPADNA EVROPA

Holandija: ‘Joegomaffia’U Holandiji su kriminalci sa Balkana počeli da se pojavljuju u policijskim izveštajima početkom 90-ih. Većina poslova u to vreme (naročito između Srba i Holanđana) svodila se na šverca oružja iz bivše Jugoslavije, ponekad u zamenu za sintetičke droge, poput ekstazija. Pojedinci iz “Joegomaffije”, kako ih zovu u holandskom slengu, potiču iz zajednice izbeglica nakon rata, dok su drugi ulazili i izlazili iz zemlje. U drugu grupu spadaju plaćene ubice sa Balkana. Prema mišljenju ratnog novinara Vutea Lomana, negde oko 2000. su organizovane kriminalne grupe iz Holandije unajmile ljude iz Srbije da vrše ubistva: „U kriminalnom miljeu, njihova reputacija je jasna: ‘Jugeo’ je istinski profesionalac kad je reč o sprovođenju naručenog ubistva.” Jedan od najopasnijih gangstera je bio Srbin Sreten Jocić, poznat kao „Joca Amsterdam”. Zbog napada na policajca za njim je 1993. bila podignuta optžnica.

Pobegao je u Bugarsku, ali je na kraju ipak bio uhvaćen i odslužio je kaznu. Godine 2010. kažnjen je sa 15 godina zatvora zbog ubistva svog rivala Gorana Marjanovića 1995. godine.

I dok su pojedini Albanci bili umešani u krijumčarenje ljudi tokom 90-ih i, skorije, krijumčarenje migranata (na primer iz holandskih luka u Britaniju), nakon 2010. su postali aktivniji na polju trgovine drogom. (Verovatno nije slučajnost što su 2010. ukinute vize za putovanje u Holandiju). Slično prethodnim opisima žarišta u ovom izveštaju, tokom izvesnog vremena vidi se jasan trend napredovanja Albanaca na kriminalnoj lestvici. Istina, isprva je delovalo da su na holandsko tržište ušli kao šegrti italijanskih grupa, ali do 2020. su izgradili reputaciju opasnih igrača koji igraju po svome. Zaista, na osnovu pojedinih informacija se može tvrditi da Albanci danas sami vode transatlantske operacije.


Holandija je primamljiva za kriminalne grupe sa Balkana zbog toga što po svojoj pozicioniranosti i kapacitetima predstavlja logističko središte, naročito zahvaljujući roterdamskoj luci i aerodromu Shiphol. Pošto je globalno središte za distribuciju kvarljive robe (naročito cveća, voća i povrća), holandske kompanije su veoma iskusne u brzom prenosu velike količine proizvoda. Međutim, zbog brzine i efikasnosti mnogi kontejneri ostaju nepregledani. To je savršena postavka za šverc droge.

Kao što je izneto u delu ovog izveštaja posvećenom Latinskoj Americi, luke u Holandiji i Belgiji (poput Roterdama i Antverpa) često koriste za uvoz velikih tovara iz Ekvadora, Brazila i Kolumbije – 2017. sedmoro ljudi je bilo uhapšeno, a desetine kilograma kokaina zaplenjeno na brodu koji je doplovio iz Ekvadora. U poslovima sa drogom, za albanske grupe se često koristi termin „uithalers” – bukvalno „skupljači” – odnosno, ljudi koji kupe drogu, naročito kokain i heroin, iz luka i distribuiraju je po čitavoj severozapadnoj Evropi. Mnoge albanske kriminalne grupe koje operišu van granica Holandije (i Belgije) koriste svoj položaj kao osbnovu za šverc kokaina u Britaniju, najveće evropsko tržište kokaina.

Holandija je središte za uzgoj kanabisa u zatvorenom prostoru koji distribuiraju albanske grupe širom Evrope © FlickrVision via Getty Images

31ZAPADNA EVROPA

Tihi Albanci

Bili bismo na pogrešnom tragu ako bismo ove grupe podveli pod Albanski kartel. Suprotno tome, pretpostavlja se da postoji 15 aktivnih albanskih kriminalnih grupa u zemljama Beneluksa povezanih sa tri ili četiri albanske kriminalne grupe sa sedištem u Latinskoj Americi, koje imaju direktan pristup celokupnom kokainskom tržištu. Prosečna albanska kriminalna grupa broji između 10 ili 15 članova. Ranije su običavali da rade sa ljudima koje poznaju (iz istog klana, grada ili regiona), ali u prethodnih nekoliko godina su pokazali da su otvoreniji prema multietničkim grupama. Kad je reč o distribuciji kanabisa, albanske kriminalne grupe blisko sarađuju sa holandskim, italijanskim i marokanskim organizacijama.121 Takođe, navodno su profitirali iz sukoba između bandi marokanskog porekla.122 Navodno vode glavnu reč u holadnskom podzemlju.123

U septembru 2018. u Roterdamu su uhapšena su dvojica pripadnika klana Bajri zbog šverca droge, krijumčarenja oružja, prostitucije, iznude, ilegalnog klađenja i kockanja.124 Takođe (što je već pomenuto u odeljku o Italiji), u avgustu 2019. je italijanska policija uhapsila 17 ljudi, članova albaske bande, koji su švercovali blizu 200 kilograma kokaina iz Holandije za Italiju.125

Prema zvaničnim podacima, u Holandiji živi veoma mali broj Albanaca – njih oko 1.200. Međutim, pretpostavlja se da ima mnogo onih koji tamo žive nelegalno, koristeći falsifikovane pasoše drugih zemalja EU (najčešće Italije i Grčke), dok su drugi prijavljeni na određeno.126 U jednom od izveštaja javnog tužioca piše da u Holandiji živi oko 40.000 Albanaca. Većina je smeštena na prostoru Amsterdama i Roterdama, ali postoji i brojna zajednica u Limburgu, na jugu zemlje.127 Ovaj region, smešten u blizini Belgije i Nemačke, postao je centar za kućno uzgajanje kanabisa u vrednosti koja se procenjuje na oko 200 miliona evra godišnje.128 Na primer, u maju 2019. je, u okviru akcije “Albanija”, u limburškoj oblasti uhapšeno tridesetoro osumnjičenih, od kojih su njih 25-orica bili Albanci.

Grupe koje vode operacije oko Limburga su dobro organizovane i informisane. Iz Albanije su doneli veštinu uzgajanja marihuane kao domaću radinost (koju su, na početku, usvojili od Holanđana). Doduše, izgleda da je to deo šireg trenda. Kada su albanske vlasti iskorenile uzgajanje kanabisa po kućama, albanske kriminalne grupe svoju stručnost iskoristile u inostranstvu, ne samo u Holandiji, već i u Britaniji i Turskoj. Kada su stigle u novu sredinu, albanske grupe su su posedovale, ili imale pristup ogromnim svotama, sudeći po broju kuća koje su kupili, često gotovinom, u limburškoj oblasti. Prema rečima jednog tužioca iz Limberga: „Iznenadilo me je sa koliko preciznosti mogu pronaći slabe tačke u našim društvenim strukturama. Znaju kako se koristi lažna lična karta prilikom nelegalnog iznajmljivanja kuće. Znaju kako da iskoriste holandske javne notare, znaju kako da iskoriste agente za prodaju nekretnina da bi kupili kuće, njihove metode su veoma sofisticirane, tačno znaju šta rade.”129

Albanske grupe se ne smatraju nasilnim, niti privlače pažnju na sebe pošto bi se to loše odrazilo na posao. Prema rečima javnog tužioca, čak i kada su uhapšeni, Albanci ćute, i veoma često tokom suđenja „uopšte ne progovore”.130

Albanske kriminalne grupe navodno igraju ključnu ulogu u amsterdamskom podzemlju.


Kartel Tito i DinoJedna od najozloglašenijih grupa sa Zapadnog Balkana

koje su delovale u Holandiji jeste Kartel Tito i Dino.

Predvodio ga je Edin Gačanin, koji je, zajedno sa

svojom porodicom, napustio Bosnu tokom rata i

preselio se u Bredu. Njegovoj organizaciji pripadali

su mnogi njegovi rođaci i ljudi iz njegovog starog

komšiluka u Sarajevu, koji su navodno sačuvali bliske

veze sa političarima i biznismenima iz Bosne. Gačanin

je ušao u poslove sa drogom tako što je pomagao

lokalnom kriminalcu Elviru Hodžiću da organizuje

i transportuje kokain iz Perua za Evropu. Danas ta

grupa ima bliske veze sa kolumbijskim i peruanskim

kartelima. Na primer, prema nekim saznanjima,

pojedini članovi kartela Tito i Dino nalaze se u ovom

trenutku u Truhilju (Peru), gde rade za četiri lokalna

kartela, organizujući poslove i pripremajući pošiljke

za Evropu.

Veze sa Bosnom održavaju preko pranja novca (iako

se novac nakon pranja prebacuje nazad na račune u

holandskim bankama). Takođe, osnovali su kompanije

u Španiji i Holandiji, verovatno za potrebe pranja

novca. Kartel je pustio duboko korenje u Latinskoj

Americi, Americi i Evropi, i povezan je sa Šri Lankom i

Hong Kongom (gde su takođe otkrivene pošiljke koje

je kartel organizovao). Navodno, Gačanin trenutno

živi u Dubaiju.131 Postoje saznanja da je njegova grupa

uspostavila bliske veze sa holandsko-marokanskim,

italijanskim i irskim grupama (neki ih nazivaju

„superkartelom”) koje navodno voze 30 tona kokaina

godišnje preko luka Roterdam i Antverp.132

Češka RepublikaDobra ilustracija teze da su države koje prolaze kroz brzu i burnu tranziciju privlačne mafiji koja je u pokretu jeste Češka Republika.133 U ovoj studiji neće biti toliko reči o švercu kolilko o ekonomskom kriminalu.

Nakon Plišane revolucije 1989, Republika Češka je brzo prošla kroz period postkomunističke tranzicije, uključujući sistem privatizacije preko vaučera. Tokom procesa političke i ekonomske tranzicije, slabi sistemi zakonodavstva i pravosuđa, nesposobni da se suoče sa novim metodama organizovanog kriminala, stvorili su tržište podložno protekcionizmu, korupciji i pranju novca. Mada su pojedine kriminalne grupe bile prisutne u Češkoj i pre 1989, haos nastao tokom 90-ih je stvorio vakuum u kom su kriminalci prilično jednostavno koristili trenutak promene sistema za svoje potrebe.

Republika Češka je bila atraktivno mesto za ambiciozne kriminalce, naročito iz bivšeg Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, iz nekoliko razloga. Najpre, bila je veoma blizu zemljama Zapadne Evrope. Drugo, češke vlasti su bile podložne korupciji.134 Treće, stranci su mogli veoma lako da otvore račun u banci i registruju kompaniju u zemlji – čak i pod imenom treće osobe.135 Kao posledica toga, mogli ste mnogo lakše nego u drugim zemljama srednje Evrope dobiti dozvolu boravka na neodređeno, što je bio cilj članova kriminalnih grupa.136 Među ozloglašenim ljudima iz sveta balkanskog organizovanog kriminala koji su registrovali kompanije u Republici Češkoj, bili su: Darko Šarić, Andrija Drašković, Milan „Limun” Narandžić, Ismet Osmani, Kvazi Osmani, kao i Borislav Plavšić.137 138 Naravno, češki Centar za istraživačko novinarstvo otkrio je 2015. da je

33ZAPADNA EVROPA

na desetine kompanija povezano sa kriminalom i da ih je nekolicina moćnih balkanskih kriminalnih organizacija, umešanih u šverc droge i cigareta i ubistva koristilo kao mašine za pravljenje novca.

Tokom 90-ih su se češke vlasti najviše usredsredile na suočavanje sa rastom moći organizovanih kriminalnih grupa iz bivšeg Sovjetskog Saveza, koje su važile kao opasnije od grupa sa Zapadnog Balkana. To je značilo su kriminalne grupe sa Balkana mogle gotovo neopaženo da deluju u zemlji.139 Stoga su saznanja o toj temi, čak kad je reč o ekspertima koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala, do danas ostala prilično oskudna.

Prag je postao prebivalište ljudima sa dobrim vezama sa Zapadog Balkana. Kao dobar primer može poslužiti Jordan Mijalkov, otac Saša Mijalkova, koji je postao čelni čovek tajne službe Bivše Jugoslovenske republike Makedonije pod vladom Nikole Gruevskog, koji je svrgnut s vlasti zbog optužbi za masovno prisluškivanje, afere koja je izbila 2015. godine. Jordan Mijalkov je bio prvi ministar inostranih poslova Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Takođe je bio zastupnik jugoslovenske kompanije Makoteks sa središtem u Pragu tokom 80-ih.140 I dok u vezi sa aktivnostima Jordana Mijalkova u Pragu postoji malo validnih dokumenata, njegov sin Sašo, u vreme dok je bio prvi čovek tajne policije, nije dao podatke o svojim prihodima, uključujući imovinu vrednu 2 miliona dolara i veze sa brojnim građevinskim kompanijama, u kojima su njegovi partneri, među kojima su bili braća Sparavalo, Dejan i Vojislav, ostvarivali pravo na učešće.141

Pojedinci poput njih su razvijali probitačne kontakte među političarima i biznismenima. Zaista, činjenica da je pozicija ključnih ljudi sa Balkana iz sveta droge, kocke i biznisa nekretnina ostala gotovo nepromenjena tokom prethodnih par dekada govori o tome da se ovi igrači osećaju komotno u češkom društvu zahvaljujući svojim kontaktima. I što se više osećaju bezbedno, to su bolje njihove veze sa lokalnim administracijama kad je, na primer, reč o nekretninama, javnim tenderima i građevinskom biznisu.

S druge strane, pojedinci sa albanskog govornog područja (sa Kosova, iz Albanije i Severne Makedonije) više su umešani u ulični kriminal, pod šta potpada krijumčarenje ljudi i droge, naročito u gradovima, blizu granice sa Nemačkom.142 Pojedine takve grupe su se u skorije vreme našle pod istragom zbog prevara vezanih za porez na dodatu vrednost i osiguranja.143 Uprkos tome, i dalje su prisutni veliki igrači, među kojima je najzvučnije ime Albanca Princa Dobrošija. On je bio najveći švercer droge, koju je provlačio duž balkanske rute preko Češke u pravcu nordijskih zemalja. Uhapšen je u Pragu, u februaru 1999, i deportovan u Oslo (iz zatvora u Oslu je pobegao 1997). Zbog „dobrog vladanja”, u januaru 2005. je dobio uslovnu kaznu i deportovan je. Navodno se vratio na Kosovo.144

Drugi razlog zbog kog je Češka Republika postala stecište kriminalnih grupa sa Balkana jeste kockanje. Još u ranim 90-im kriminalci su koristili tu državu za pranje novca preko kockarnica i aparata. Prema rečima bivšeg ministra finansija Ondreja Zavodskog, kockanje u Češkoj Republici nije bilo zakonski regulisano do 2017. godine. Pre reforme u toj oblasti, u državi je bilo 6.000 kockarnica i 70.000 slot aparata.145 Kockarska industrija je stoga privlačila najrazličitije ljude sa kriminalnim zaleđem, među kojima je Kvazim Osmani (koji je potpomogao osnivanje kompanije „Banco casino”).146 Na kraju, kako je primetila Pavla Halcova, danas gotovo da više ne postoji potreba da se kockarski biznis koristi za pranje novca.147 Razlog tome je što su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana sa središtem u Češkoj poboljšale svoju poziciju unutar globalnih mreža organizovanog kriminala.148 Mogu koristiti međunarodne mreže za pranje novca umesto da ga drže u Ćeškoj.

Da rezimiramo, delovanje kriminalnih grupa u Zapadnoj Evropi pokazuje na koji način su iskoristili prilike i uspeli da se probiju na čvrsto postavljena kriminalna tržišta. U sledećem poglavlju pokazaćemo da su se i oni kretali ka istoku.


JUŽNA AFRIKA 34

35

U 2018. i 2019. serija ubistava je uzdrmala Južnu Afriku. Otkriveno je da su mnogi među učesnicima tih dela, organizatori kao i žrtve, bili sa Zapadnog Balkana, naročito iz Srbije. Ovo poglavlje govori o tome kako nasleđe prošlosti

uvek sustigne one koji pokušavaju da mu umaknu. Takođe, u njemu je dat nagoveštaj da Južna Afrika može postati žarište šverca droge za grupe sa Zapadnog Balkana.

Uvoz kriminalacaPrema nekim procenama, jugoslovenska zajednica u Južnoj Africi broji više od 10.000 ljudi. Jednu grupu njihovih članova čine emigranati iz bivše Jugoslavije u periodu 1960–1980. Prirpadnici druge grupe su stigli u drugom talasu, napustili su zemlju nakon raspada Jugoslavije i tranzicije Južne Afrike ka demokratiji početkom 2000-ih. Mnogi od njih imaju zvanje i iskustvo, poput doktora i računovođa, dok drugi pripadaju krugu kriminalaca i bivših vojnika u bekstvu. Jedan lokalni stručnjak je primetio: „Bukvalno smo uvezli kriminalce.”149 Jedan srpski novinar, koji piše za Telegraph, prokomentarisao je lakoću sa kojom se ti kriminalci pozicioniraju u Južnoj Africi:

Većinu čine pošteni, radni ljudi, ali ima i kriminalaca koji su se inflitrirali među njih i nastavili svoj posao u novoj sredini. Veoma lako su ušli u Južnu Afriku bez bilo kakve stroge kontrole. Južna Afrika je bila otvorena za ljude iz Istočne Evrope, i oni su to iskoristili. Često donose pozamašne sume novca i onda lako započinju posao. Veoma su prilagodljivi, ne oklevaju kad treba da uđu u bilo koju vrstu krim-inala, u okviru bilo koje lokalne organizacije ili sa bilo kojim gangsterom, bez obzira na njihovo religijsko opredeljenje, boju kože ili nacionalnost. Dolaze ovde već kao iskusni u poslovima šverca droge, reketiranja, iznude, pljačke, ubistva i krađe.150

Južna Afrika je privlačna destinacija za kriminalce sa Zapadnog Balkana jer otežava pravosudnim sistemima njihovih matičnih država da im uđu u trag (između ostalog, zbog slabog kanala komunikacije, oskudnih informacija i nepostojanja bilateralnih sporazuma o ekstradiciji). Istovremeno, Južna Afrika je dobro mesto za započinjanje posla, legalnog ili ilegalnog. To je država sa stabilnim finansijskim sistemom, dobrom infrastrukturom, povezana sa globalnim trgovinskim lancem i tržištima. S druge strane, pravosudni sistem je slab, korupcija je ušla u sve pore, a tržište protekcije je već uspostavljeno.151 Prema

Srpski ubica Dobrosav Gavrić u Okružnom sudu u Kejptaunu na suđenju na kome se odlučuje o njegovoj ekstradiciji Srbiji u februaru 2012. Gavrić je osuđen za ubistvo Arkana 2008, a pre toga je napustio Srbiju i živeo u Južnoj Africi pod novim imenom. © Nardus Engelbrecht/Gallo Images via Getty Images


mišljenju jednog analitičara, zbog korupcije i čak zarobljene države Južna Afrika privlači kriminalne kartele.152 Nadalje, „visoka procenat ubistava omogućava im da se lako izvuku prilikom planiranja ubistava jer su policajci bogato nagrađeni”.153 Zbog toga što većina kriminalaca koji stignu u zemlju

koriste lažne identitete, teško je utvrditi tačno koliko ih ima u Južnoj Africi.154 Prema indicijama iz policije, od januara 2020. su njihovi pripadnici ušli u trag devetorici ljudi, mada se pretpostavlja da mreža broji „mnogo više” članova.155

Krejčir i GavrićDvojica ozloglašenih kriminalaca stigli su 2007. u Južnu Afriku: češki begunac Radovan Krejčir i Dobrosav Gavrić.

Između 2007. i 2013, Krejčir je preuzeo ulogu mafijaškog bosa u Južnoj Africi, navodno podmitivši niže redove i komandire u tamošnjoj policiji. Takođe ga povezuju sa brojnim ubistvima ljudi iz podzemlja, iako još čeka presudu po toj tužbi za ubistvo. Najzad, osuđen je za pokušaj ubistva i kidnapovanje i trenutno se nalazi na odsuženju 35-ogodišnje kazne zatvora. Pokušavao je preko sudova da izdejstvuje ekstradiciju za Češku Republiku.

Zahvaljujući ugledu koji je uživao u kriminalnim krugovima, Krejčir je pridobio mnoštvo begunaca iz Češke Republike, Bugarske, Libana i Srbije da rade za njega. Jedan od njih bio je Srbin Veselin Laganin, koji je ubijen 2013. u svom stanu u Johanesburgu nedugo nakon Krejčirovog hapšenja. Krejčirova sposobnost da manipuliše policijskim službama poslala je poruku drugima u inostranstvu sa je Južna Afrika potencijalno tržište za njih.156

Gavrićev dolazak u Južnu Afriku 2007. prošao je ispod radara. Doduše, on je u Johanesburgu živeo četiri, godine pod pseudonimom „Saša Kovačević” a da obaveštajne službe uopšte nisu imale podatke o njegovom prisustvu u zemlji. Razlozi zbog kojih je krio identitet su bili ubedljivi. Prema pismenom iskazu datom pod zakletvom, u koji je Zapadno odeljenje Visokog suda Kejpa imalo uvid, Gavrić je bio pripadnik srpskih policijskih snaga pripojenih Jedinici za suzbijanje kriminala, koja je, između ostalog, obavljala poslove zaštite VIP ličnosti.157 Gavrić je prisustvovao ubistvu Željka Ražnatovića Arkana u holu beogradskog hotela WInterkontinental”, 15. januara 2000. godine. Tom prilikom je bio i ranjen: zalutali metak mu je oštetio

kičmu, zbog čega je vidno šepao. Tvrdio je da nije ubica, ali je kasnije protiv njega podignuta optužnica za ubistvo Arkana. Bilo mu je jasno da Arkanovi ljudi žele da ga ubiju i da su „dokazi namešteni tako da obezbede osuđujuću presudu i odlazak u zatvor” i „da mu je jedina šansa da pobegne iz Srbije”.

Prema podacima obaveštajne službe, lažno identitet koji je Gavrić preuzeo, pripadao je drugom Srbinu, koji je takođe neko vreme živeo u Johanesburgu i koji je takođe šepao. Zahvaljujući lažnom identitetu, Gavrić je mogao da obezbedi zvanične papire Južne Afrike, vozačku dozvolu, dozvolu za biznis i dozvolu za nošenje oružja. Čak je otvorio i restoran u Johanesburgu, a pošlo mu je za rukom i da pokrene biznis sa uvozom i izvozom. Navodno je bio u dobrim odnosima sa lokalnim kriminalcima, a nasilna reputacija među balkanskim kriminalcima mu je donela zaradu.

Gavrićev pravi identitet je postao poznat u martu 2011, nakon što je bio ranjen prilikom ubistva bosa kejptaunskog podzemlja Sirila Bika. Gavrić je bozio Bikovo vozilo u vreme incidenta. (Izgleda da se Gavrić bavio Bikovom zaštitom i obaveštavao ga je o organizovanim kriminalnim mrežama iz Istočne Evrope i Srbije, dok je Bik štitio Gavrića od tajnih službi.) Gavrić je bio uhapšen zbog posedovanja kokaina i zbog posedovanja lažnih dokumenata na ime Saša Kovačević. Njegov zahtev za dobijanje azila je odbijen i ostao je u zatvoru u Kejptaunu, a njegova duga borba da izbegne ekstradiciju u Srbiju se nastavlja. Postupak protiv Gavrića pokazuje ogromne slabosti južnoafričkog pravosudnog sistema. Trebalo je da traje tri meseca, ušao je u devetu godinu – dokumentacija je dvaput nestala i mora ponovo da se popuni.

37JUŽNA AFRIKA

Slučaj begunca Darka Šarića predstavlja još jedan primer Srba u bekstvu koji su našli pribežište u Južnoj Africi. Sudeći prema natpisima u medijima i izvorima unutar kriminalne zajednice, on se u periodu 2012–2013. krio u Gautengu. U to vreme, on je bio jedan od najtraženijih švercera droge. Navodno je živeo pod lažnim imenom, a lokalni

bosovi su mu pomagali da ostane neprimećen koristeći svoju mrežu i veze sa korumpiranom policijom. Takođe se smatra da je Šarić bio u dobrim odnosima sa Krejčirom, zbog čega je i odlučio da živi u Gautengu.158 Čim su vlasti naslutile njegovo prisustvo i pokrenule istragu, pobegao je iz Južne Afrike.

Sravnjivanje starih računaU periodu 2018–2020. u Johanesburgu se dogodilo najmanje devet ubistava i dva pokušaja ubistva u kojima su učestovali Srbi umešani u organizovani kriminal ili bivši pripadnici paramilitarnih organizacija. Većina tih incidenata liče jedan na drugi i izvedeni su na sličan način. Najčešće, mete su neupadljiva i često obična vozila. Obično se pojavlju dvojica na motociklu, obojica nose kacige kako bi sakrili svoje identitete. Ubica sedi iza vozača, nosi automatsko oružje, otvara vatru, ispaljuje veliki broj metaka pre nego što pobegnu. Na snimcima zabeleženim pomoću sigurnosnih kamera, deluje kao da ubice učestvuju u vojnoj vežbi, kao i preciznost u egzekuciji, što navodi na zaključak da je reč o ljudima koji su bili u paravojnim ili vojnim jedinicama.159

Serija ubistava predstavlja poravnanje starih računa. Kako tvrdi Milica Vojinović, oni su u Južnu Afriku stigli pre nekoliko godina i njihovi odnosi su zasnovani na istorijskim vezama.160 „To su uglavnom stariji kriminalci koji su bili aktivni u Srbiji 90-ih. Starinski ljudi koji su na Balkanu poslednji put delovali na početku 2000-ih.” Postalo je jasno da su brojni Srbi koji su ubijeni u periodu 2018–2020. sarađivali sa Gavrićem, bili su deo njegove mreže i inicijalno su došli u Južnu Afriku zbog njega. Najpoznatiji među njima bio Milan „Miki” Đuričić, koji je ubijen u parku Strijdorm (u predgrađu Johanesburga) u aprilu 2018. godine. I njega je tražila srpska policija zbog učešća u Arkanovom ubistvu sa Gavrićem. Đuričić se gotovo tri godine

Uhapšeni vođa češkog sindikata organizovanog kriminala Radovan Krejčir u Okružnom sudu u Palm Ridžu u Johanesburgu u decembru 2013. © Moeletsi Mabe/The Times/Gallo Images via Getty Images


verovatno krio u Južnoj Africi i u to vreme je imao belgijski pasoš. U izveštajima se sugeriše da je vodio mali biznis sa hotelima ali je takođe bio umešan i u krijumčarenje ljudi i trgovinu drogom.

Darko Kulić, koji je u julu 2018. ubijen u Randburgu (blizu Johanesburga), takođe se dovodi u vezu sa Đuričićem, i moguće je da ubijen zbog toga što je znao ko je ubio Đuričića. Pre nego što je navodno zagazio u organizovani kriminal i izdržavao sebe i porodicu u Johanesburgu, Kulić je bio pripadnik Srpske garde, paramilitarne jedinice koja je učestovala u građanskom ratu u Jugoslaviji tokom 90-ih. Bio je u prijateljskim odnosima sa južnoafričko-crnogorskim biznismenom Džordžom “Holivudom” Mihaljevićem, koji je ubijen u Bedfordvjuu u septembru 2018. godine. Moguće je da su razvijali zajednički biznis ili su u Južnu Afriku stigli jer su znali sunarodnike koji bi mogli da im pomognu da se što bolje uklope u novu sredinu. U septembru 2017. čovek po imenu Ivan Đorđević je ustreljen, ali nije ubijen, ispred restorana KFC blizu Bredfordvjua. Ubijen je u aprilu 2019. kada su dvojica maskiranih ubica su se svojim kolima priljubila uz njegovo vozilo i otvorila rafalnu paljbu iz poluautomatskog naoružanja. Navodno je njegovo ubistvo povezano sa nestankom pošiljke u kojoj je bilo više tona kokaina.161 Prilikom ubistva Đorđevića i Kulića ubice su ostavile vozilo u blizini i zapalile ga. Za bekstvo su koristile drugo vozilo.

Neki veruju da su plaćene ubice za svaki zadatak ponaosob dolazile iz Srbije, ulazeći i izlazeći u rasponu od svega par dana. Drugi pak misle da su ubice bili lokalci. Moguće je da su ih vrbovali iz bandi koje deluju u Kejptaunu, možda su bili bišvi vojnici zimbabveanske ili mozambičke vojske, ili su možda radili u taksi industriji. Kao što je rekao Mark Šo u knjizi Plaćeni ubica za iznajmljivanje, gotovo je nepregledna paleta izbora ako u Južnoj Africi želite da unajmite plaćenog ubicu.162

Pošto nije bilo hapšenja ni sudskih postupaka, ne postoji konačno objašnjenje za porast nasilja. Podaci lokalnih bezbednosnih službi su takođe oskudni, što je posledica propadanja državnih agencija tokom dve godine zarobljene države. Ipak, na osnovu intervjua i izveštaja, mogu se izdvojiti dve teorije. Prema prvoj, ubistva su predstavljala odmazdu za ubistvo Arkana 2000. godine. To proističe iz činjenice da se većina ubijenih, već nekoliko godina, krila u Južnoj Africi, često pod pseudonimima, i bili su povezani sa mrežom oko Gavrića. Navodno su njihovi pravi identiteti bili otkriveni, nakon čega su bili određeni kao mete. Neki povezuju dolazak doušnika Džordža Darmanovića u Srbiju, oko 2016, i objavljivanje informacija o tome ko se sve nalazi u Južnoj Africi, kao i o preciznim destinacijama gde se mogu naći. On je navodno bio u dobrim odnosima sa srpskim podzemljem, kao i sa srpskim i južnoafričkim obaveštajnim službama, i bio je posrednik za informacije između dve strane. Navodno je zbog toga bio obeležen. Ubijen je u maju 2018: dvojica motociklista su pucala na njega ispred suda, u srpskoj opštini Novi Beograd, manje od dve nedelje od Đuričićevog ubistva.

Prema drugoj teoriji, pozadina ubistava je trgovina drogom – ili se radi o sukobu zaraćenih frakcija Srba oko kontrole nad rutama transporta droge ili o svađi oko novca za isporuku. Takođe, pretpostavlja se, mada bez čvrstih dokaza, da je reč o produžetku rata koji traje između kavačkog i škaljarskog klana.163 Možda je u pitanju kombinacija dve teorije – droga u sprezi sa osvetom.

Južna Afrika je privlačna sredina za kriminalce sa

Zapadnog Balkana.

39JUŽNA AFRIKA

Ozbiljno se sumnja u kapacitete i sposobnost južnoafričke policije kad je reč o hapšenju i razbijanju kartela. Zapravo, mnogi među onima koji su pristali na razgovor su rekli kako veruju da policija namerno ne deluje kako bi „Srbi mogli da pobiju jedni druge.” Prema nekima, ne postoji spremnost za rešavanje slučajeva zbog toga što kolateralna šteta mala i u interesu je države da

kriminalci uklone jedni druge. Ali ovaj pristup bi mogao da se obije o glavu. Nedostatak istraga i razvučeni sudski procesi, poput onog u Gavrićevom slučaju, mogu odaslati poruku da kriminalci mogu delovati nekažnjeno u Južnoj Africi. To dakle može obodriti njihova kriminalna udruženja i privući druge zemljake u državu mogućnosti kako bi proširili mrežu.164

Novi igrači na novim tržištima? Čini se da postoji nova generacija kriminalaca iz bivše Jugoslavije koji su umešani u trgovinu drogom u Južnoj Africi. Do sada nije bilo nikakvih hapšenja, saslušanja i sudskih postupaka, što otežava prikupljanje bilo kakvih informacija. Međutim, Južna Afrika se pojavila kao ključna tranzitna tačka u uspostavljenim putevima droge koje karteli koriste za krijumčarenje kokaina, a dobro je poznato da su srpske mreže glavni akteri u kontinentalnoj trgovini kokainom. Jedan viši policijski službenik sugeriše da se kokain doprema preko luka Port Elizabet i Durban, premešta u Gauteng (gde se prepakuje), te se potom šalje na dalja odredišta. Moguće je i da kokain putuje iz Južne Amerike u Južnu Afriku i ulazi u Evropu preko Turske.

Takođe je moguće da je Južna Afrika tranzitna tačka na putu ka unosnim tržištima poput Australije. U prošlosti je bilo nekoliko hapšenja koja su sugerisala pokušaje uspostavljanja puteva droge između ove dve zemlje – poput Krejčirovog pokušaja da prebaci metamfetamin u Australiju 2013. godine i slučaja iz 2019. godine kada je otkrivena pošiljka kokaina skrivena u građevinskoj opremi poslatoj iz Južne Afrike u Australiju, a medijski izveštaji su povezivali ovaj tovar sa srpskom mafijom koja posluje u Južnoj Africi. Takođe se čini da postoje pokušaji da se razvije domaće tržište droge: prema rečima jednog šefa bezbednosti iz podzemlja, Srbi u Južnoj Africi kupuju kokain od Kolumbijaca i donose ga u Južnu Afriku na prodaju, koristeći lokalno stanovništvo kao „trkače“ za distribuciju narkotika. Takođe postoji obaveštajna informacija da su u Južnoj Africi ustanovljene laboratorije za proizvodnju narkotika, koji se potom izvoze.165

Budući da su kolumbijski karteli pod pritiskom međunarodnih policijskih organizacija i pokušavaju da uspostave nove puteve, moguće je da oni nastoje da pojačaju aktivnosti u Južnoj Africi. Dva primera dokazuju postojanje ovog trenda. U martu 2017. godine, portugalska obalska straža zaustavila je jednu jedrilicu u Atlantskom okeanu, na oko 900 km od Azorskih ostrva. Tokom pretrage pronađeno je 400 kilograma kokaina visoke čistoće. Naknadno, pojavile su se informacije da je kokain utovaren u Južnoj Africi. Brod je registrovana u Trstu i čini se da je to bilo i odredište. Rezultati istrage još uvek nisu poznati, ali veruje se da su transport ove pošiljke narkotika organizovali crnogorski državljani. Jedan Crnogorac, Marko Božović, uhapšen je 2019. u Južnoj Africi pod sumnjom da je umešan u krijumčarenje 807 kilograma kokaina iz Venecuele u Evropu. Sada je u zatvoru u Južnoj Africi. Prilikom hapšenja policija je kod njega pronašla južnoafrički pasoš.166

Ukratko, slučaj kriminalaca iz zemalja Zapadnog Balkana u Južnoj Africi ukazuje na trajne rane i nasleđe rata i nestabilnosti u bivšoj Jugoslaviji. Iako se muškarci koji su emigrirali ne mogu zaista smatrati kriminalnom grupom, ovaj slučaj pokazuje kako su pokušali da izbegnu pravdu i život kriminalca kod kuće (uglavnom u Srbiji) i kako ih je on na kraju sustigao. Takođe, on pokazuje ranjivost sistema krivičnog pravosuđa u Južnoj Africi koji takvim ljudima dozvoljava ulazak u zemlju, omogućava im da slobodno deluju, a ipak nije u stanju da razreši njihova ubistva. Za budući period, najviše zabrinjava to što se čini se da je Južna Afrika žarišna tačka za novu generaciju kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana koje su uključene u globalne mreže trgovine kokainom.

4040

TURSKAKAPIJA KA ISTOKU

41

Turska je ključno čvorište za trgovinu heroinom i krijumčarenje migranata. Ovaj odeljak bavi se angažmanom kriminalnih grupa iz zemalja zapadnog Balkana u Turskoj, kao i interakcijom

između njih i turskih kriminalnih grupa.

Bliske veze između Turske i BalkanaKriminalne grupe iz zemalja zapadnog Balkana imaju veze sa Turskom još od 1970-ih i 1980-ih godina. U to vreme su ljudi iz regiona korišćeni kao vozači i kuriri za prenošenje droge, a Balkan je bio region za tranzit, prepakivanje i dalju distribuciju. Nekoliko slučajeva pokazuje da su „jugoslovenski Albanci“, kako su opisani (drugim rečima, sa Kosova i iz Severne Makedonije), bili uključeni u pomaganje u prometu heroina i morfijuma iz Turske preko Jugoslavije i Bugarske u Italiju.167 Kao što je ranije rečeno, bilo je i krijumčarenja oružja.

Kao i u nekim drugim žarištima, i Turska ima veliku dijasporu sa Zapadnog Balkana. Većina ovog stanovništva potiče iz raseljavanja i transfera stanovništva u periodu između balkanskih ratova u 19. veku i Prvog svetskog rata i raznih talasa emigracije nakon osnivanja Republike Turske 1923. godine.168169 Prema jednoj proceni, 1,8 miliona ljudi emigriralo je sa Balkana u Tursku između 1923. i početka 1990-ih, a sledilo ih je još nekoliko desetina hiljada kao rezultat nestabilnosti u bivšoj Jugoslaviji i Albaniji 1990-ih.170171 Neki od ovih imigranata sa Balkana živeli su u relativno siromašnim četvrtima gde su se povezali sa kurdskim uličnim dilerima u metropolama Turske, poput Istanbula i Izmira.

Turske oružane snage čuvaju stražu tokom operacije krijumčarenja ljudi u Bodrumu u oktrobru 2013. Veze sa mrežama švercera droge grupe sa Zapadnog Balkana koriste za krijumčarenje ljudi i ilegalne prelaske granica. © Ali Balli/Anadolu Agency via Getty Images


Za vreme rata u Jugoslaviji, turske kriminalne grupe uglavnom su izbegavale Zapadni Balkan. Međutim, krajem 1990-ih, Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina pojavile su se kao mesta za privremeno skladištenje povećane količine heroina koji je proticao regionom ka zapadnoj Evropi usled povećanog uzgoja opijuma i proizvodnje heroina omogućenog ratom u Avganistanu. Uistinu, istraživanje je otkrilo

93-postotnu korelaciju između avganistanske proizvodnje opijuma i zaplene heroina u Turskoj.172

Glavna interakcija između balkanskih i turskih

grupa odvijala se na Zapadnom Balkanu (i u

Bugarskoj), a ne u Turskoj. Region je smatran

sigurnim mestom za sastanke. Iako nisu bili na

domaćem terenu, Turci su bili stariji partner u

ovom asimetričnom odnosu.

Od kofera do kamionaPočetkom 1990-ih, balkanski imigranti u Turskoj započeli su „trgovinu koferima“ između Turske i svoje zemlje porekla. Kupovali su legalno dostupne proizvode po nižim cenama u Istanbulu i prodavali ih po višim cenama na balkanskim tržištima. Mogli su da putuju između zemalja zbog blaže vizne politike Turske prema građanima zemalja zapadnog Balkana. To nije bio ozbiljan organizovani kriminal, ali ovaj sitni šverc ubrzo su iskoristile turske i zapadnobalkanske švercerske grupe za krijumčarenje cigareta i droge.173 Zapravo, dok su neki koristili kofere, bilo je i onih koji su koristili kamione, a pomagači, Albanci, ubrzo su od svojih turskih supervizora naučili zanat nezakonite trgovine. Iskoristili su sve veći broj albanskih imigranata u zapadnoj Evropi da bi proširili svoje podzemne mreže. Ubrzo su Albanci (naročito sa Kosova) bili angažovani duž celog „lanca vrednosti“: otkup tereta od turskih kriminalnih grupa, prebacivanje droge (često preko Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije) i distribucija preko dijaspore u zapadnoj Evropi.

Jedan primer je Sami Hoštan, u kriminalnom podzemlju takođe poznat kao Arnavut (Albanac) Sami. Njegova porodica je emigrirala u Tursku iz Severne Makedonije. Prema turskim bezbednosnim institucijama, Hoštan je švercovao velike količine droge između Turske, Južne Amerike i Evrope. Imao je mutna „poslovna partnerstva“ sa mrežama krijumčarenja droge u Holandiji i Kolumbiji.

Obogatio se na ilegalnoj trgovini narkoticima u veoma kratkom roku. Potom je uložio ogromna sredstva u sektor kockanja i bio je jedan od vlasnika Sheraton Hotel kazina u Istanbulu. Albanac Sami je proglašen krivim i osuđen na četiri godine zatvora zbog uspostavljanja i vođenja kriminalne mreže.

Balkanski trgovci drogom profitirali su od heroinskog buma u Avganistanu tokom poslednjih 20 godina. Poznato je da turske i zapadnobalkanske kriminalne grupe prerađuju transportovani heroin da bi umanjile njegovu čistoću i posledično povećale profit. Na istočnim ulaznim tačkama čistoća heroina obično je veća od 70%, dok u zapadnim pokrajinama pada ispod 50%.174 Ovo ukazuje da se čistoća heroina smanjuje kako bi se povećao profit. U 2015. godini, ukupni bruto profit trgovaca opijatima u jugoistočnoj Evropi procenjen je na 1,7 milijardi USD godišnje.175

Istovremeno, rastuće tržište kanabisa, ekstazija i sintetičkih droga u Turskoj stvorilo je prilike za državljane zemalja zapadnog Balkana da te droge unesu iz Evrope u Tursku u zamenu za heroin. Pored toga, visoki porezi na cigarete u Turskoj doveli su do velike potražnje za mnogo jeftinijim švercovanim cigaretama koje se donose sa Balkana.176 Štaviše, tvrdi se da su neke grupe koje se bave trgovinom heroinom prešle na šverc cigareta zbog većih profita i manjeg rizika od zatvora.177

43TURSKA: KAPIJA KA ISTOKU

Privlačenje trgovine i investicijaNakon raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, Turska je tragala za novim investicijama. Početkom 1990-ih doneti su zakoni koji olakšavaju putovanje i investiranje u Tursku. Jedna od nuspojava bila je ta što je kriminalcima sa zapadnog Balkana postalo lakše da, predstavljajući se kao poslovni ljudi, putuju i trguju u Turskoj, pa čak i da dobiju turske pasoše i peru novac. Recipročno, turskim državljanima je postalo lakše da dobijaju pasoše i vize zemalja zapadnog Balkana.

Prema stanju u 2020. godini, građani svih država zapadnog Balkana mogu da borave u Turskoj do 90 dana bez vize.178 Oni mogu da koriste svoje nacionalne lične karte, a njihovi pasoši u Turskoj važe pet godina čak i nakon njihovog isteka. Recipročno, turski državljani mogu da borave bez viza u državama zapadnog Balkana 90 dana. Režim bezviznog putovanja otvara široke mogućnosti kriminalnim grupama za sprovođenje trans-regionalnih aktivnosti šverca. Štaviše, mnogi imigranti iz zemalja Zapadnog Balkana imaju dvostruko državljanstvo, što im

omogućava da slobodno putuju između Turske i svoje zemlje porekla.

U 2018, turska vlada objavila je novu politiku na polju državljanstva koja je olakšala dalji priliv mreža organizovanog kriminala u zemlju. Prema novoj regulativi, onaj ko donese 250.000 USD u Tursku dobiće državljanstvo bez ikakvog ispitivanja izvora novca.179 Ova politika je privlačna ljudima sa nezakonitim primanjima, od kojih su neki naime kupili luksuzne nekretnine, naročito u Istanbulu i Izmiru, koji funkcionišu kao koordinacioni centri za regionalnu nelegalnu trgovinu.180

Tokom poslednjih 20 godina, došlo je do ozbiljnog povećanja komercijalne aktivnosti između Turske i zemalja Zapadnog Balkana, zahvaljujući nizu sporazuma koji su liberalizovali trgovinu (vidi Sliku 2). Neke kriminalne grupe, kako u Turskoj, tako i na Zapadnom Balkanu, iskoristile su ovu otvorenost tako što su otvorile fiktivne firme kojima pokrivaju velike pošiljke droge, cigarete i oružja.181

SLIKA 2 Bilateralna trgovina Turske sa zemljama Zapadnog Balkana (u dolarima)

IZVOR: Turski institut za statistiku, Statistika spoljne trgovine, pristupljeno 3. aprila 2020. na adresi https://biruni.tuik.gov.tr/disticaretapp/disticaret.zul?param1=4&param2=0&sitcrev=0&isicrev=0&sayac=5808

Trgo

vina

am

erič

kim

dol

arim

a (u

mili

onim

a)

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1 000

Albanija Bosna i Hercegovina

Kosovo Crna Gora Severna Makedonija

Srbija

Uvoz 2000 Uvoz 2019 Izvoz 2000 Izvoz 2019

https://biruni.tuik.gov.tr/disticaretapp/disticaret.zul?param1=4&param2=0&sitcrev=0&isicrev=0&sayac=5808

https://biruni.tuik.gov.tr/disticaretapp/disticaret.zul?param1=4&param2=0&sitcrev=0&isicrev=0&sayac=5808


„Balkanska ruta“ za heroinTakozvana balkanska ruta najpoznatija je po protoku heroina iz Avganistana preko Irana u Tursku, a potom na Zapadni Balkan. Odatle se droga šalje na glavna tržišta (Holandija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Španija). Od 1970-ih u Turskoj se proizvodi velika količina heroina od sirovinske osnove – morfijuma uvezenog iz Irana i Avganistana. Hemijska supstanca koja je potrebna za pravljenje heroina iz opijuma – tj. anhidrid sirćetne kiseline – isporučuje se iz Češke, Rusije i Nemačke.182 Ova proizvodnja heroina omogućila je turskim grupama organizovanog kriminala da postanu dominantni dobavljači heroina za Evropu.

Turske grupe su proizvele visokokvalitetan heroin (70–97% čistoće) koristeći svoje višegeneracijsko iskustvo.183 Posedovanje proizvodnih pogona, transportnih preduzeća i distributivnih lanaca u Evropi omogućilo je turskim grupama da dominiraju na evropskom tržištu heroina već decenijama. Procenjuje se da je godišnji promet trgovine ilegalnim drogama iznosio oko 50 milijardi američkih dolara sredinom 1990-ih.184 Jedna druga procena utvrđuje godišnji promet trgovine ilegalnim drogama u Turskoj na oko 15 milijardi dolara do 2014. godine.185 Ovaj broj se verovatno povećao od 2014. s obzirom na značajan rast domaćeg tržišta droge i trans-regionalne ilegalne trgovine. Obim trgovine heroinom takođe može da se proceni i velikim brojem pritvora, slučajeva i zaplena povezanih sa heroinom (vidi Sliku 3).

0

5 000

10 000

15 000

20 000

25 000

30 000

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Slučajevi Osumnjičeni Zaplenjeno (kg)

SLIKA 3 Pritvori, slučajevi i zaplene povezane sa heroinom (u kilogramima), Turska, 2012–2018

IZVOR: TUBIM, Turski izveštaj o drogama 2019, Ankara, 2019.


Grupe sa Zapadnog Balkana su polako uznapredovale u kriminalnom lancu u Turskoj.

Kriminalne grupe sa zapadnog Balkana uglavnom sklapaju heroinske poslove u Istanbulu, Izmiru, Tekirdagu, Jedrenama i, u manjoj meri, u Gaziantepu.186 Često razmenjuju stimulanse tipa amfetamina (ATS), ekstazi i skank dopremljen iz Evrope za heroin dopremljen iz Irana.

Albanci često ne prevoze heroin direktno u zapadnu Evropu. Umesto toga, oni prepakuju i prerađuju heroin kupljen od turskih i iranskih grupa, često smanjujući njegovu čistoću pre otpremanja avganistanskog heroina dalje u zapadnu Evropu.187 Ponekad privremeno skladište heroin u raznim magacinima u zemljama Zapadnog Balkana. Na primer, makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izvestilo je da je u februaru 2019. godine rasturilo jednu kriminalnu organizaciju u partnerstvu sa američkom Upravom za suzbijanje narkotika (DEA). Ta kriminalna grupa je bila sistematski uključena u prenošenje heroina i kanabisa iz Turske u Severnu Makedoniju, Albaniju, a zatim u Švajcarsku i zapadnoevropske zemlje. Ova grupa je takođe imala laboratorije za proizvodnju ATS-a.188 Postoje i dokazi o prenosu heroina preko Kosova.189

Nedavni razvoj situacije nagoveštava moguću evoluciju obrazaca krijumčarenja droge koja ukazuje na rastuću samouverenost švercera Albanaca. Čini se da su u nekim slučajevima pokušavali da zaobiđu turske mreže krijumčarenja droga uspostavljajući direktne veze sa iranskim dobavljačima heroina. Na primer, sedam albanskih državljana uhapšeno je sa 250 kilograma heroina u sklopu slučaja protiv jedne multietničke bande (u koji su uključeni i Iranci) koja je sistematski prebacivala heroin iz Turske u Holandiju i Nemačku. Jedinice iz Odeljenja turske policije za borbu protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala (KOM) uhapsile su drugu grupu od sedam Albanaca u okviru pet istraga koje su dovele do zaplene 82 kilograma heroina, 5 kilograma opijuma, 6 kilograma hemijskih agenasa i 450 grama kanabisa.190 Sa svoje strane, iranske mreže izgleda pokušavaju da uspostave uporište na zapadnom Balkanu. Ovo ima potencijalno veće implikacije za bezbednost na Balkanu.191

Trgovci heroinom navodno koriste najmanje 18 različitih puteva od Turske do evropskih tržišta. Osnovne mete pošiljki heroina su Holandija, Nemačka, Albanija i Moldavija.192 Pored kopnenih puteva, istrage u Turskoj, Grčkoj i Albaniji ukazuju na to da tursko-albanske mreže koriste 174 turske morske luke i hiljade marina duž obala Crnog mora, Mramornog, Egejskog i Sredozemnog mora za prenošenje kanabisa i heroina. Primarno poreklo pomorskog transporta droge je Južna Amerika i Bliski istok, dok su pošiljke iz Turske namenjene Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Velikoj Britaniji, Grčkoj i Italiji.193 Od 2015. godine do sada, turske agencije zaplenile su veliku količinu droge sa morskih plovila koja su bila pod kontrolom albanskih kriminalnih grupa. Generalno, bezbednosna kontrola u marinama je ograničena.194 Uistinu, čini se da su one najslabija karika granične kontrole između Turske i zemalja EU, gde Albanci koriste luksuzne jahte i glisere kojima dolaze i odlaze bez odgovarajućeg nadzora.

Neke droge se takođe transportuju vazdušnim putem. Nedavno su afričke grupe počele da švercuju drogu preko turskih aerodroma.195 Izgleda da su zapadnoafričke grupe regrutovale avio-kurire sa zapadnog Balkana kako bi preko Turske transportovali heroin i kokain na evropska tržišta.196

Iako je heroin svakako problem, Turska je od 1990-ih takođe postala rastuće tržište za evropski ekstazi, koji se delom prenosi preko zapadnog Balkana.197 U ovo su


uključene grupe sa Kosova.198 Postoje takođe indicije da su neki državljani zemalja zapadnog Balkana uključeni u proizvodnju metamfetamina u Turskoj. Na primer, kada je istanbulsko odeljenje za narkotike 2018. godine rasturilo met-laboratoriju u Bejkozu, zaplenili su 9 kilograma metamfetamina, 350.000 tableta ekstazija i 1100 kg metilaminske supstance

(dopremljene iz Kine) koja se koristi u proizvodnji metamfetamina.199 Multinacionalni kriminalni klan činili su turski, uzbekistanski, iranski, britanski i albanski državljani. Nadalje, postoje indicije da je Turska preplavljena novim psihoaktivnim supstancama (NPS).200 Nije jasno u kojoj su meri grupe sa zapadnog Balkana uključene u trgovinu NPS.

Kanabis i skankKanabis je daleko najzastupljenija droga na domaćem tržištu Turske. Turske bezbednosne agencije zaplenile su 177,5 tona kanabisa u 2017. i 80,7 tona 2018. godine.201 Skank, još jedna droga na bazi kanabisa (proizvedena u Albaniji), takođe je popularna: 11 tona ove droge zaplenjeno je 2018. godine, što je povećanje od 530 procenata u odnosu na prethodnu godinu.202 Očekuje se da će potražnja za skankom nastaviti da raste u Turskoj, posebno u velikim gradovima.203

Trgovina kanabisom između Turske i Balkana uglavnom se odvija u velikim količinama, a turske i balkanske vlasti su napravile nekoliko zaplena kanabisa većih od 1 tone. Nema zvaničnih podataka o broju trgovaca kanabisom iz zemalja zapadnog Balkana, ali mogu se izvući neka zapažanja o umešanosti Albanaca koji trguju kanabisom u Turskoj. Za početak, Albanci donose velike količine kanabisa morskim plovilima u turske luke na egejskoj obali. Oni često razmenjuju kanabis za heroin koji

Pripadnici turske policije pregledaju pakete heroina tokom zaplene u decembru 2018. © Kemal Ozdemir/Anadolu Agency via Getty Images


se zatim prevozi nazad istim pomorskim putem. Zatim, sve veći broj državljana balkanskih zemalja, uglavnom Albanaca, uključen je u trgovinu skankom.204 Turske vlasti zaplenile su rekordne količine skanka od 2016. godine do sada, a stručnjaci veruju da značajnu količinu skanka dobavljaju albanske mreže.205

Zaista, neke albanske grupe pretvorile su Jadransko more u pomorski autoput trgovine drogom. Jedan od najozloglašenijih trgovaca drogom je Albanac Met Kenani, koji je isporučivao velike količine droge morskim plovilima. U martu 2018. godine, zajednička istraga policijskih uprava Istanbula i Mugle dovela je do zaplene oko 1100 kilograma skanka na dva luksuzna glisera. Ukupno je izvršeno 13 hapšenja, uključujući i Kenanijevo.206 Ovo je bilo jedno od mnogih velikih hapšenja povezanih sa Kenanijevom mrežom koje su se desile u razmaku od nekoliko godina. Tokom 2017. godine turske vlasti su zaplenile 2,1 tone kanabisa, navodno iz iste mreže, a 2018. godine sud u Tirani izdao je nalog za hapšenje za 18 članova mreže trgovine drogom na dve rute: Turska–Grčka–države EU i Turska–Makedonija–Albanija– države EU.207 26. januara 2018. grčka policija zaplenila je 1586 kilograma kanabisa i uhapsila devet Albanaca i četiri Grka koji su radili za isti kriminalni klan.208 U martu 2018. godine, istanbulska policija za borbu protiv narkotika upala je u jedno skladište i uhapsila jednog turskog državljanina sa 24 kg skanka i 214 stabljika kanabisa.209 Policija je izvestila da je Turčin radio za Kenanija, koji je evidentno počeo da proizvodi i kanabis i skank na raznim lokacijama u Turskoj. Ovo ukazuje da su albanske grupe ne samo prebacivale drogu na tursko tržište, već́ su u Turskoj uspostavile i proizvodne pogone – staklenike.

Hapšenje Kenanija nije zaustavilo protok kanabisa. U decembru 2018. godine, turski carinici na grčkoj granici zaplenili su 1,5 tone hašiša iz kamiona koji je prevozio soju.210 Tri osobe su uhapšene, uključujući albanskog državljanina koji je upravljao kamionom. U julu 2019. istanbulsko odeljenje za borbu protiv narkotika izvršilo je raciju nad međunarodnom grupom organizovanog kriminala koja je redovno švercovala skank iz Albanije u Tursku i zaplenila 525 kilograma skanka.211 U oktobru 2019, grčka policija pokrenula je istragu protiv albanske kriminalne grupe koja je prebacivala velike količine marihuane iz Albanije u Tursku preko Grčke. Zajednička akcija grčke policije, obalske straže i Evropske agencije za pograničnu i obalsku stražu (Frontex) dovela je do zaplene 1172 kilograma sirovog opijuma. Ova albanska grupa koristila je glisere za isporuku kanabisa u nekoliko gradova na turskoj obali. Istraga je otkrila da Albanci koriste nenaseljena grčka ostrva za privremeno skladištenje droge.212 Istražitelji su zapazili da je albanska grupa razmenjivala heroin za kanabis u Turskoj i istim putem prevozila kanabis nazad kući.

Krijumčarenje migranataDo sada je većina žarišta opisanih u ovom izveštaju bila fokusirana na umešanost kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana u trgovinu drogom. U slučaju Turske, od 2015. godine, krijumčarenje migranata je takođe izrazito prisutna i unosna kriminalna aktivnost.

U prošlosti je postojala je izvesna stopa ilegalne imigracije sa Zapadnog Balkana ka Turskoj: turske vlasti su između 1995. i 2012. identifikovale 4676 ilegalnih imigranata


iz Albanije i 3060 iz Jugoslavije213 , ali tu cifru je daleko nadmašio broj izbeglica i migranata koji preko Turske dolaze na Zapadni Balkan od 2015. godine. Zaključno sa martom 2020. u Turskoj ima oko 4 miliona sirijskih izbeglica i migranata, od kojih bi mnogi želeli da nastave put ka EU. Međutim, Turska je bila pod pritiskom da zaustavi protok ljudi koji stižu do zemalja EU, te je pojačana pogranična kontrola. Ovo je otvorilo mogućnosti za krijumčarske i švercerske mreže, uključujući i neke sa zapadnog Balkana.214

Većina krijumčara ljudi posluje iz tri grada u zapadnoj Turskoj: Istanbul (21 procenat), Izmir (19 procenata) i Ajdin (17 procenata).215 Ovi gradovi su koordinacioni i transportni centri za krijumčarenje ljudi morskim i kopnenim putevima. Prema podacima prikupljenim za ovaj izveštaj, migranti koji dolaze sa Bliskog istoka, iz srednje Azije i jugozapadne Azije slede šest glavnih kopnenih i morskih trasa kako bi stigli do svojih krajnjih destinacija u Evropi. Od ovih puteva, tri idu preko zemalja Zapadnog Balkana:

■ Turska – Grčka – Albanija – Italija – zapadna Evropa (stari kopneni put)■ Turska – Bugarska – Srbija – Bosna i Hercegovina –Slovenija – Austrija –

zapadna Evropa (stari kopneni put)■ Turska – Grčka – Albanija – Crna Gora – Bosna i Hercegovina – Hrvatska –

Slovenija (nova morska / kopnena trasa)

Pored toga, postoje izveštaji o morskoj trasi od Turske do Italije i Španije, koju navodno vode albanske grupe.216 Albansko-turske krijumčarske mreže koriste jahte za prebacivanje dobrostojećih migranata iz Turske u Grčku i Italiju. Samo je nekoliko ovih plovila presretnuto duž egejskih, mediteranskih i jadranskih pomorskih puteva u poslednjih pet godina.

Migracija nekim delovima ovih puteva vrši se uz pomoć krijumčara iz zemalja Zapadnog Balkana.217 Na primer, albanska policija je prijavila rasturanje mreže koja je preko Grčke, Albanije, Crne Gore i Hrvatske krijumčarila turske, sirijske i iračke državljane u zapadnu Evropu preko planinskih terena na Balkanu. Ovu mrežu je vodio turski državljanin koji je sarađivao sa albanskim pojedincima.218 Reklo bi se da postoje i arapske mreže koje se oslanjaju na balkanske kriminalne mreže za realizaciju lokalnih komunikacija, transporta i kriminalnih aktivnosti izvan turskih granica.219

Veze između nekih ustaljenih mreža trgovine drogom koriste se za trgovinu ljudima i krijumčarenje migranata.220 Operacija Limit albanske policije, sprovedena u saradnji sa Grčkom i Centrom za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC), otkrila je da je jedna albanska grupa za trgovinu drogom „organizovala i sprovela ilegalni prelazak migranata bliskoistočnog porekla iz Grčke u Albaniju, a zatim u Crnu Goru“.221 Albanska policija uhapsila je 57 članova ove mreže pod optužbom za veletrgovinu drogom i krijumčarenje ljudi.

Na zapadnim granicama Turske, turske krijumčarske mreže sarađuju sa arapskim, albanskim, grčkim i bugarskim mrežama koje zapošljavaju profesionalce u oblasti trgovine ljudima, specijalizovane za krivotvorenje pasoša, transport, prevođenje i imigracione propise u Moldaviji, Iraku, Siriji, Maroku, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji,


za prevoz migranata i izbeglica u evropsko zaleđe.222 Prema ekspertima intervjuisanim za ovaj izveštaj, cene ispostavljene migrantima kreću se između 3000 i 8000 evra za prevoz u šengenski prostor, pa sve do 30000 američkih dolara za put u SAD i Kanadu.

Krijumčari ljudi koriste postojeći labavi vizni i pasoški režim između Turske i zemalja Zapadnog Balkana, posebno Bosne i Hercegovine. Prema važećim propisima u 2020. godini turski državljani mogu da putuju u BiH sa ličnim kartama. Mnogi Sirijci i Iračani pribavili su turske lične karte na legalne i ilegalne načine. Neki od njih su već́ dobili tursko državljanstvo zahvaljujući liberalnoj politici turske vlade u ovoj oblasti. Ostali kupuju lične karte od kriminalnih mreža koje su specijalizovane za falsifikovanje dokumenata.223 Lična karta može da se dobije za nekih 1000 dolara na crnom tržištu. Primećeno je da imigranti sa validnim dokumentima putuju u BiH sa aerodroma u Istanbulu kao turisti, a zatim iz BiH pronalaze druge kanale za prelazak u zapadnu Evropu.224

Ustanovljene mreže krijumčarenja ljudi u BiH pomažu dalje kretanje tih imigranata. U junu 2019. godine policija u Elbasanu sprovela je operaciju Tranzit protiv jedne albansko-turske mreže krijumčara migranata. Operacija je dovela do hapšenja osam članova kriminalnog klana, od kojih su sedam bili Albanci i jedan Turčin. Grupa je pomagala ilegalan prelazak imigranata iz Turske u Grčku, a potom dalje prema Albaniji i Crnoj Gori.225

Albanski trgovci ljudima takođe su bili umešani u krijumčarenje migranata iz Turske i Bliskog istoka u Italiju, Španiju i Veliku Britaniju. U martu 2019. karabinjeri su u provinciji Modena uhapsili sedam osoba, među kojima italijanske, albanske, kolumbijske i turske državljane, pod optužbom za trgovinu ljudima.226 Albanski član mreže takođe je optužen za posedovanje droge i oružja. Istraga je otkrila da je ova organizacija ilegalno prevozila turske državljane u Italiju i Evropu, naplaćujući od 3000 do 5000 evra po osobi. Istražitelji su izvestili da je mreža prevozila 30-tak ljudi, uglavnom iz Turske, tokom šestomesečnog perioda. U avgustu 2019. albanska policija uhapsila je 19 albanskih i turskih državljana koji su pokušali da otputuju iz Tirane u London sa ukradenim ličnim kartama i falsifikovanim dokumentima.227 Ova mreža je krijumčarila turske državljane sa lažnim dokumentima u SAD, Veliku Britaniju i Kanadu.

Da zaključimo, kriminalne grupe sa zapadnog Balkana – posebno sa Kosova i iz Albanije – stabilno se kreću uzlaznom putanjom duž lanca kriminalnih aktivnosti, kako u Turskoj, tako i sa turskim grupama koje imaju veze sa Balkanom. Kako su se mreže Albanaca širile po Evropi, uspevale su da smanje broj posrednika tako što su kupovali heroin u Turskoj i isporučivali ga svojim distributivnim mrežama u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji i Holandiji. U poslednje vreme, albanske mreže počele su da isporučuju velike količine kanabisa i skanka na domaće tržište Turske preko Jadranskog i Egejskog mora. Takođe postoji unosno tržište krijumčarenja cigareta, a grupe sa Zapadnog Balkana su uključene u krijumčarenje migranata iz Turske.

Krijumčari ljudi koriste labav imigracioni režim između Turske i zemalja na Zapadnom Balkanu, prvenstveno Bosne i Hercegovine.

50

LATINSKA AMERIKA

51

LATINSKA AMERIKA

Latinska Amerika je postala El Dorado za kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana. U ovom odeljku se prati kako je nekoliko preduzimljivih kriminalaca sa Zapadnog Balkana došlo u region oko 2008/09. sa ciljem da uđu u posao sa kokainom

i kako su u narednoj deceniji postali uspešni izaslanici između lokalnih dobavljača i etabliranih kriminalnih grupa, a u poslednje vreme glavni posrednici i distributeri. Poseban fokus je stavljen na Ekvador i Kolumbiju.

U periodu između 2008. i 2020. godine, Latinska Amerika je postala žarište za kriminalne grupe sa Balkana. Postoji nekoliko razloga za to. Prvo, svetska ponuda koke i kokaina se povećala, a potražnja je ostala velika, posebno na unosnom evropskom tržištu i u Australiji. Drugo, došlo je do poremećaja u snabdevanju u Kolumbiji nakon mirovnog sporazuma sa kolumbijskom pobunjeničkom kriminalnom grupom FARK (koja je kontrolisala mnoga područja u kojima se gaji koka) iz 2016, što je otvorilo mogućnosti kriminalcima sa zapadnog Balkana da uspostave veze sa novim dobavljačima. Treće, krijumčarenje droge iz Latinske Amerike nosi relativno nizak rizik, zahvaljujući sveprisutnoj korupciji, nizu rupa u zakonu, nestabilnosti u nekim ključnim zemljama (poput Venecuele) i korupciji sklonim lučkim zvaničnicima na oba kraja lanca snabdevanja. Kao rezultat toga, neki preduzimljivi kriminalci iz Albanije, Crne Gore i Srbije otišli su u zemlje iz kojih kokain potiče da bi se uključili u distribuciju.

Koreni grupa za rasturanje kokainaPrve indikacije (barem u otvorenim izvorima informacija) postojanja veza između mafija u istočnoj Evropi i kolumbijskih kartela pojavile su se 2001. godine. Te godine, tri Albanca uhapšena su u okviru operacije „Journey“ (Putovanje), dvogodišnje multinacionalne akcije DEA protiv krijumčarenja droge morskim putem u Kolumbiji. Iste godine otkrivena je prva kriminalna grupa koja se bavila trgovinom kokainom u Albaniji. Policija je uhapsila šest članova ove grupe, uključujući dve osobe koje su u to vreme radile u kancelariji tužilaštva u Tirani. Operacija „Putovanje“ potvrdila je da je

Farmer u Boliviji suši sveže posađene listove koke. Između 2008. i 2020, Latinska Amerika je postala žarište za kriminalne grupe sa Balkana, zbog rastuće potražnje za kokainom. © Georg Ismar/Picture Alliance via Getty Images


ova grupa imala kontakte sa kartelom Medeljin u Kolumbiji još od 1999. godine i da je deo svetske mreže trgovine kokainom.228 Ova veza se može objasniti činjenicom da albanska mafija ima bliske odnose sa italijanskom mafijom, koja pak ima tradicionalne odnose sa kolumbijskim kartelima.

No, čini se da je glavna akcija počela oko 2008/09. godine, kada se Darko Šarić uključio u trgovinu drogom iz Latinske Amerike u Evropu. Šarić je prvi put privukao pažnju 2009. godine kada je urugvajska policija, delujući po prijavi američkih i srpskih službi za borbu protiv droge, na reci La Plata koja razdvaja Urugvaj i Argentinu zaplenila jahtu koja je krenula ka Evropi sa tovarom od preko 2 tone kokaina. Nakon toga, 490 kilograma kokaina – pakovanog u raznobojne balone – pronađeno je u kući u Buenos Airesu koja je bila povezana sa Šarićevom grupom.229 Šarić je, po svemu sudeći, imao dobre kontakte sa kolumbijskom grupom Los rastrohos (Los Rastrojos) koju je vodio Vilber „Soap“ Varela, a koji je ubijen u Venecueli 2008. godine.230 Neki Šarićevi saučesnici koji su uhvaćeni priznali su da je Šarićeva mreža prevozila drogu iz Kolumbije, Urugvaja i Brazila u istočnu Evropu . Ovo je bio samo vrh ledenog brega u, ispostaviće se, višemilionskom poslu koji je Šariću doneo nadimak „kralj kokaina“.231 Dve godine kasnije, u aprilu 2011, policija je u Urugvaju zaplenila pošiljku od 2 tone kokaina koja je stigla iz Kolumbije i koja je bila namenjena Evropi. Uhapšen je jedan državljanin Srbije.

SLIKA 4 Trgovina kokainom iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu, Južnu Afriku i Australiju

BRAZIL

AUSTRALIJA

ŠPANIJA

FRANCUSKA ITALIJA

NEMAČKAČEŠKA REPUBLIKA

TURSKAGRČKA

BELGIJAHOLANDIJA

URUGVAJJUŽNA AFRIKA

PERUEKVADORKOLUMBIJA

Bogota

Brazilija

Kejptaun

Johansburg

Montevideo

LimaCallao

KaliPereira

Truhiljo

Medeljin

MantaGvajakilMaćala

Santos

Međunarodna granica

Zapadni Balkan

Glavni gradKitoGradKaliRute slanja kokaina

Kito

53LATINSKA AMERIKA

Godine 2008/09, otprilike u isto vreme kada je Šarić stvarao sebi uporište u Latinskoj Americi, Arber Čekaj, Albanac, ušao je u Ekvador i osnovao firmu za trgovinu bananama.232 Ovo se pokazalo kao plodan biznis, pošto je za samo nekoliko godina Čekaj postao najveći diler droge u Albaniji,

koristeći isporuke banana u Evropu za krijumčarenje droge.233 Drugi su ubrzo sledili primer Šarića i Čekaja, a zaplene, hapšenja i vesti ukazuju na sve veći angažman ljudi sa zapadnog Balkana u trgovini kokainom iz Latinske Amerike.234

Privlačnost Latinske AmerikeKao izvor jedne od najlukrativnijih svetskih droga – kokaina – Latinska Amerika je očigledno privlačna za kriminalne grupe sa Balkana. Kolumbija je vodeći proizvođač lista koke u svetu i najveći izvoznik kokaina, a slede je Peru i Bolivija. Ovo, međutim, nije ništa novo. Ono što je interesantno jeste kako su se grupe sa zapadnog Balkana uključivale u posao kojim su dugo dominirale kolumbijske i italijanske grupe. Da bismo bolje razumeli kako, kada i zašto su neke zemlje Latinske Amerike postale žarišne tačke za kriminalne grupe sa zapadnog Balkana, treba detaljnije proučiti mesto na kome je Čekaj, kao i neki drugi, pronašao ulaznu tačku – Ekvador.

Ekvador

U organizovanom kriminalu, kao i u nekretninama, lokacija je sve. Ekvador se nalazi između Kolumbije i Perua, koji proizvode oko 90 odsto svetskog kokaina. Između 1996. i 2006. godine, Ekvador se smatrao najnestabilnijom demokratijom Latinske Amerike. Ovo se ilustruje činjenicom da je imao osam različiti h predsednika u toku jedne decenije, od čega je trojicu zbacio Kongres i ulični protesti. Ostali faktori koji Ekvador čine privlačnim međunarodnim grupama organizovanog kriminala su njegove porozne granice, slabi zakoni i lakoća kojom je moguće promeniti identitet i kupiti lažne dokumente, poput ličnih karata i pasoša.

Još jedan faktor koji je doprineo tome bilo je zatvaranje američke vojne baze u primorskom gradu Manta 2009. godine.235 Tokom cele jedne decenije, SAD su iz baze izvodile operacije protiv trgovine drogom. Prema bivšem direktoru obaveštajne službe ekvadorske vojske, zatvaranje baze olakšalo je dolazak kriminalnih struktura sa Balkana, Bliskog istoka i iz Azije zainteresovanih za korišćenje ove značajne luke.236

Otprilike u isto vreme, uvođenje koncepta univerzalnog državljanstva u novi ustav (izmenjen 2008.) omogućilo je stranim posetiocima bilo koje nacionalnosti da borave u Ekvadoru do 90 dana bez turističke vize: ovaj period se može produžiti za dodatnih 90 dana, što omogućava posetiocima da legalno borave u Ekvadoru šest meseci uzastopno.237 Za one koji ilegalno borave u Ekvadoru, maksimalna kazna je samo 800 USD. To čini ovu zemlju prijateljskim okruženjem za kriminalce koji je „posećuju“ sa Balkana (i drugih mesta).

Nekoliko izvora konsultovanih u izradi ovog izveštaja navodi korupciju pravosudnog sistema kao još jedan olakšavajući faktor za prodor stranih kriminalnih grupa u zemlju. Uistinu, u najmanje dva slučaja u koje su umešani kriminalci sa zapadnog Balkana, krijumčarima droge su izrečene smanjene kazne ili uopšte nisu kažnjeni. Na primer, 2014. godine, osam Ekvadoraca, dva Albanca i jedno lice sa Kosova i Metohije zarobljeni su u okviru operacije „Balkan“ i optuženi da su skladištili velike količine droge u Gvajakilu sa namerom da je pošalju u Evropu, međutim, uprkos ozbiljnim optužbama, kosovski Albanac Remzi Azemi pušten je u roku od mesec dana nakon hapšenja. U novembru 2018, jedan Albanac i jedan Grk uhapšeni su u operaciji protiv narkotika na ekvadorskoj obali i optuženi za trgovinu drogom, zajedno sa šest Ekvadoraca. Kada je slučaj dospeo na sud, Prvi sud za krivične garancije osudio je Ekvadorce, ali je pustio strance na slobodu.238 Čini se da je slična situacija u Kolumbiji. Kolumbija ima jednu od najviših stopa sudske nekažnjivosti u Latinskoj Americi (nalazi se na petom mestu liste nekažnjivosti organizacije Transperensi internešnal (Transparency International)). Prema Organizaciji za transparentnost u Kolumbiji, od svakih 100 zločina


počinjenih u zemlji samo šest biva kažnjeno (drugim rečima, stopa nekažnjivosti od 94 procenta). Ovo sugeriše da je Kolumbija sigurno utočište za kriminalce.

Još jedna karakteristika koja Ekvador čini atraktivnim za organizovani kriminal je dolarizacija. Ekvador, koji je 2000. usvojio američku valutu nakon bankarske krize, sada ima jaku valutu, ali ima i nizak nivo bankarizacije (dostupnost bankarskih usluga široj javnosti). Na primer, u 2018. godini 48,1 odsto Ekvadoraca nije koristilo nikakve finansijske usluge, pokazuje istraživanje Centralne banke Ekvadora. Drugim rečima, velika količina gotovog novca ostaje izvan formalnog bankarskog sistema, što otežava praćenje finansijskih tokova i olakšava pranje novca (na primer, izgradnjom i nekretninama). Pored toga, u Ekvadoru ne postoji zakon koji predviđa oduzimanje imovine trgovcima drogom. Kao rezultat, prema jednom policijskom izvoru, „kriminalci služe dve do tri godine zatvora, a zatim izlaze i uživaju u svom novcu“.

Kad su strane kriminalne grupe počele da se infiltriraju u Ekvador, država je imala malo resursa da ih identifikuje i suprotstavi se njihovim aktivnostima. Prema jednom bivšem visokom zvaničniku ekvadorske obaveštajne službe, glavni fokus tokom vlade Rafaela Koree (2007–2017) bila je politička obaveštajna delatnost, a ne kriminalistička obaveštajna služba. Pored toga, zemlja se uglavnom fokusirala na saradnju sa SAD u borbi protiv organizovanog kriminala (na primer, sporazumom obnovljenim 2019.), a ne na međunarodnu saradnju, međusobnu pravnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka. Ovaj problem nije jedinstven za Ekvador. Na primer, Kolumbija nema ugovor o izručivanju ni sa jednom od šest zemalja zapadnog Balkana.239

Kokain skriven u kutijama banana uvezenim iz Kolumbije zaplenjen u Berlinu u januaru 2014. Arber Čekaj, najveći diler droge u Albaniji, koristio je isporuke banana za skrivanje droge. © Odd Andersen/AFP via Getty Images

55LATINSKA AMERIKA

Organi za sprovođenje zakona su takođe hendikepirani i činjenicom da je Ekvador jedna od retkih zemalja koje nemaju bazu podataka sa otiscima prstiju i fotografijama posetilaca. Zbog toga je veoma teško pratiti pasoše, posebno kada kriminalci koriste više od jednog pseudonima. Nepoznavanje balkanskih jezika i kriminalnih grupa je još jedan hendikep. Iako se priča da mnogi srpski i albanski kriminalci koji obavljaju poslove u Latinskoj Americi tečno govore španski, policija ima veoma mali broj stručnjaka za balkanski kriminal ili jezike.240

Nije samo policiji teško da utvrdi etničku pripadnost lica sa Balkana. Navodno, kolumbijski trgovci drogom često sve svoje istočnoevropske partnere nazivaju „Rusima“.241 Jedan od najozloglašenijih kriminalaca sa Balkana, Miro Nimajer Rizvanović, bio je poznat kao „El Ruso” („Rus“), iako je bio bosanskog i nemačkog porekla.

Na pravom mestu u pravo vremeUlaskom na latinoameričko tržište početkom 2000-ih, kriminalci sa Balkana imali su sreću da se nađu na pravom mestu u pravo vreme, kada je tržište kokaina prolazilo kroz period previranja. Glavni faktor bio je mirovni proces u Kolumbiji. Tokom pregovora kolumbijske vlade i FARK-a između 2012. i 2016, površina useva koke počela je da se značajno povećava nakon što je dostigla istorijski minimum tokom velike ofanzive iskorenjivanja koju je vodila vojska (vidi sliku 5). Prema podacima Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), broj hektara pod usevima koke se više nego učetvorostručio između 2013. i 2019, sa

SLIKA 5 Hektari pod uzgojem koke u Kolumbiji, 2008–2019.

IZVOR: Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), Columbia: Monitoreo de territorios afectados por cultivos ilícitos 2018, avgust 2019, str. 22, https://www.unodc.org/documents/crop-monitoring/Colombia/Censo_cultivos_coca_2018.pdf.

0

50 000

100 000

150 000

200 000

250 000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

https://www.unodc.org/documents/crop-monitoring/Colombia/Censo_cultivos_coca_2018.pdf

https://www.unodc.org/documents/crop-monitoring/Colombia/Censo_cultivos_coca_2018.pdf


50.000 hektara u 2013. na 212.000 hektara u 2019. godini.242 U međuvremenu, potencijalna proizvodnja čistog kokaina porasla je na vrtoglavih 951 tonu.243 To je posledica opadanja ofanzive protiv narkotika i manuelnog iskorenjivanja useva, obustave programa zaprašivanja iz vazduha po nalogu Ustavnog suda 2015. godine, i povećanja sadnje usled očekivanja dobrovoljnih programa zamene useva koji će poljoprivrednicima doneti novčanu korist.

FARK je 2017. godine nakon potpisivanja mirovnog sporazuma počeo da se povlači sa teritorija koje je okupirao. To je stvorilo vakuum moći koji su počeli da ispunjavaju drugi kriminalni akteri, privučeni unosnim poslom koji je ostao bez vlasnika. Među tim novim akterima bile su i kriminalne bande, FARK disidenti koji su odbacili mirovni sporazum i strukture drugih malih marksističkih gerila poput Nacionalne oslobodilačke vojske (ELN) ili „narko“ krila gotovo izumrle Narodne oslobodilačke vojske.

Istovremeno, kokain koji je držan na zalihama od početka mirovnih pregovora počeo je da preplavljuje tržište. S obzirom na obilje kokaina, kolumbijski karteli i grupe u Brazilu, poput Prve komande kapitala (Primeiro Comando da Capital – PCC), tražili su nova tržišta i partnere.244 Grupe sa zapadnog Balkana su bile u poziciji da pomognu.

Uloga kriminalnih grupa sa zapadnog BalkanaKao što je opisano u odeljku o zapadnoj Evropi, do ranih 2000-ih srpske i albanske kriminalne grupe su imale bliske kontakte sa italijanskim mafijaškim grupama, koje su bile glavni distributeri kolumbijskog kokaina u zapadnoj Evropi. One su koristile ove kontakte da bi odigrale ključnu ulogu kao posrednici između latinoameričkih dobavljača i evropskih distributera. Zapravo, u nekim slučajevima su napredovali na lestvici i sami postajali ključni distributeri. Neki preduzetni Srbi i Crnogorci (poput Darka Šarića) su čini se čak pokušali da potpuno izbace posrednike tako što su transportovali drogu iz Latinske Amerike do Evrope pa čak i do Afrike jedrilicama ili malim avionima.

Nakon fragmentacije kolumbijskih kartela tokom 1990-ih, posrednici koji su mogli da povežu latinoameričke proizvođače sa evropskim potrošačima i koordinišu isporuke od nekoliko tona postali su ključni akteri u kriminalnom svetu.245 Preduzetnici sa zapadnog Balkana pomogli su da se popuni ta niša. Videli su svoje prilike u inostranstvu, bili su pod pritiskom domaćih organa za sprovođenje zakona, bili su u prilici da se uključe u rastuće kriminalne mreže u zapadnoj Evropi i imali su veštine, pameti i petlje da to urade. Dobar primer ovog novog talasa kriminalnih preduzetnika je „El Ruso“, koji je navodno razvio blisko poslovno partnerstvo sa Dairom Antoniom Usugom (poznatim i pod nadimkom „Otoniel“), čelnikom Zalivskog klana, najveće organizacije za trgovinu drogom u Kolumbiji. Njegov posao je postao koordinacija isporuka droge iz Kolumbije i Brazila u Evropu i Aziju morskim putem.246 Pomogao je u povezivanju kolumbijskih kartela sa mafijama iz Albanije, sa Kosova i Metohije i Kalabrije.247

Vlasti su otkrile barem četiri grupe

sa Zapadnog Balkana koje

imaju veze sa kolumbijskim

kartelima.

57LATINSKA AMERIKA

Otprilike 2008. Albanci dolaze u Latinsku Ameriku kao izaslanici italijanskih mafijaških grupa, poput Ndrangete i Kamore, te kao predstavnici mafijaških grupa iz drugih evropskih zemalja, poput Grčke i Španije. Čini se da imaju i sopstvene veze sa turskom i marokanskom mafijom za distribuciju narkotika u Evropi. Njihova uloga, prema ovom izvoru, pre svega je usredsređena na unutrašnju distribuciju droge, naročito u službi italijanskih i španskih mafijaških organizacija, koje imaju starije veze sa kolumbijskim kartelima.

Prema policijskim izvorima u Ekvadoru i Kolumbiji, ovi izaslanici obično dolaze „sa misijom koju sponzorišu i vode ljudi u odredišnim zemljama u Evropi“. Obično se predstavljaju kao biznismeni i turisti i dosta dobro govore španski, što olakšava njihovo povezivanje sa lokalnim kriminalnim grupama. Posao ovih izaslanika je da uspostave kontakte, pregovaraju o poslovima (uključujući cene), dogovore pošiljke i otpreme drogu. Što više dogovora sklope, utoliko je bolja njihova mreža kontakata. Istovremeno (ako posao prođe dobro), raste njihova vrednost u okviru matične grupe pošto postaju oči i uši svojih evropskih šefova. Još nije jasno kako je na rad izaslanika sa zapadnog Balkana uticala kriza prouzrokovana pandemijom Kovid -19, iako može da se pretpostavi da će ograničenja otežati putovanja, te da će prebacivanje velikih svota novca postati rizičnije. Mada se kokain još uvek transportuje preko Atlantika, čini se da je karantin širom planete stvorio uska grla u distribuciji droge u Evropi, kao i poteškoće u plaćanju isporuka kokaina.248

U Kolumbiji se izaslanici navodno sastaju sa lokalnim mafijama u gradovima kao što su Pereira, Medeljin, Kali, Pasto i Kukuta. Policija je takođe identifikovala nekoliko slučajeva u kojima su posrednici iz zemalja zapadnog Balkana putovali u proizvodna područja u Kolumbiji, poput Tibua u pokrajini Norte de Santander (na granici sa Venecuelom), koju kontroliše ELN, ili do Tumaka u pokrajini Narinjo (blizu granice sa Ekvadorom) gde je stecište više različitih naoružanih grupa, uključujući i grupe koje su se odvojile od FARK-a. U incidentu koji se desio u aprilu 2020. godine, jedan Srbin – Dejan Stanimirović (poznat i kao „Markos“) – umro je pod neobičnim okolnostima u društvu bivšeg kolumbijskog paravojnog lidera, Hozea Visente Rivera Mendoze, poznatog i pod nadimkom „Soldado“, u Guamalu, Kolumbija.249 On je bio poznat policijama nekoliko zemalja zapadne Evrope, koje su ga pratile skoro deset godina pod sumnjom da koordiniše isporuke droge iz Latinske Amerike u Evropu.250

Čini se da su u Ekvadoru grad Gvajakil i provincija El Oro glavna mesta za sastanke. U Peruu je objavljeno da je jedna srpska grupa uspostavila direktne kontakte sa porodičnim klanovima koji proizvode kokain u dolini reka Apurimek, Ene i Mataro i prevoze ga do Lime i obale251. Kao što je navedeno u studiji slučaja o Holandiji, klan Tito i Dino takođe je navodno krijumčario drogu iz Perua.

Policija je utvrdila obrazac u kretanju ovih izaslanika: oni borave u poseti između osam dana i jednog meseca; često putuju u grupama od po tri osobe, često sa španskim ili italijanskim državljanima (koji imaju istoriju kontakata i bolje razumeju španski); i često koriste lažne dokumente. Razlog za putovanje u trojkama ima praktičnu svrhu: kada se pregovara o pošiljkama kokaina, lokalni karteli često zahtevaju da jedna osoba iz organizacije ostane u Kolumbiji kako bi proverila kvalitet pošiljke, a ujedno i da bi služila kao „osiguranje“ ili garancija kako bi se obezbedilo da kupac plati celokupan iznos nakon što pošiljka stigne na odredište.

Pošto se kokain prenosi preko Atlantika, mere izolacije su stvorile probleme u distribuciji širom Evrope.


GRUPE

Ponekad se kaže da postoji „Balkanski kartel“ koji

deluje izvan Latinske Amerike. Takav opis je previse

rigidan. Pre bismo mogli da kažemo da postoji širok

spektar igrača sa Zapadnog Balkana (posebno

iz Albanije, Crne Gore i Srbije) koji su umešani u

trgovinu kokainom iz Latinske Amerike. Oni ponekad

rade zajedno, a povremeno, izgleda, među njima

postoje nesuglasice, ali ipak oni načelno posluju bez

mnogo buke, efikasno.

U proteklih deset godina, vlasti su utvrdile da

postoje najmanje četiri grupe ili ćelije sa Zapadnog

Balkana – koje su često povezane sa porodicama ili

malim gradovima iz kojih potiču – koje imaju veze

sa kolumbijskim kartelima i trgovinom kokainom iz

Kolumbije. Nejasno je da li su sve te grupe i dalje

aktivne, posebno zato što su najmanje dve ostale

bez svojih šefova.

Grupa Amerika Grupa Amerika (koja beleži svoje početke na ulicama

Beograda 90-ih godina) očigledno se specijalizovala

za logistiku i transport kokaina (i heroina) između

Kolumbije, Severne Amerike i Evrope. Grupu je

predvodio Mile Miljanić, dok je njegov zamenik bio

Zoran Jakšić. Jakšić je u julu 2016. godine zarobljen

u Peruu i optužen da je organizovao transport droge

iz Južne Amerike u Evropu. Istražitelji tvrde da imaju

dokaze da je Jakšić stvorio kriminalnu strukturu kako

bi nabavljao kokain iz Perua i Ekvadora.252 U januaru

2019. godine, Smail Šikalo (rodom iz Bosne) pripadnik

Grupe Amerike uhapšen je tokom racije kada je

zaplenjeno 1.5 tona kokaina.253 U aprilu 2019., u

Beogradu je uhapšen važan pripadnik klana Amerika,

Veselin Raičević.254

Šarićeva grupa Šarićeva grupa dobila je ime po svom lideru Darku

Šariću koga je 2018. sud u Srbiji osudio na 15 godina

zatvora.255256 Izgleda da je Šarić (koji je postao

poznat javnosti tokom operacije „Balkanski ratnik“

2009. godine kada je zaplenjeno 2.7 tona kokaina u

Urugvaju) jedan od prvih sa Zapadnog Balkana koji

je uspeo da uspostavi kontakate u Latinskoj Americi.

Njegova grupa bila je odgovorna za transport velikih

pošiljki (tona) kokaina iz Latinske Amerike u Evropu

preko Balkana. Prema navodima srpske policije, Šarić

je organizovao dve pošiljke kokaina godišnje. Šarić

je navodno mogao da plati kolumbijskim kriminalnim

organizacijama nekoliko tona kokaina u kešu.257

Takođe su izgleda i povezani sa PEP-om u Brazilu.

U dve velike zaplene droge u avgustu i septembru

2016. u luci Santos učestvovali su (između ostalih)

Srbin Božidar Kapetanović (poznat i kao Judo) za

koga se, prema navodima brazilske policije, sumnja

da je deo Šarićeve grupe. Brazilske vlasti su uhapsile

njegovu desnu ruku, čoveka po imenu Miroslav

Jevtić – poznatog i pod imenom Felipe – (takođe

Srbin) zbog trgovine drogom i sumnji da je umešan

u pranje novca, što je uključivalo i korišćenje

bitkoina.258 Osuđen je na 17 godina zatvora 2019.

godine.

Grupa Sretena Jocića Grupa Sretena Jocić je dobila ime po svom vođi,

istaknutom pripadniku srpske mafije takođe poznatom

i kao Joca Amsterdam. Grupa deluje na Zapadnom

Balkanu, u Holandiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i

Nemačkoj. Smatra se da stoji iza organizovanja velikih

pošiljki kokaina iz Kolumbije i sa Kariba, posebno na

Arubi. Navodno, tesno sarađuje sa albanskim grupama

iz Zapadne Evrope. Prema jednoj proceni, Jocićeva

59LATINSKA AMERIKA

grupa je zadužena za direktnu saradnju sa kolumbijskim

proizvođačima i distributerima kokaina u Kolumbiji kako

bi se kokain dopremio u evropske luke putevima koji

obuhvatajui Kanarska ostrva.259 Jocić je, kako se navodi,

posetio Kolumbiju 1996. godine. U jednoj oceni stoji

da: „Uprkos Jocićevoj strateškoj kontroli grupe, taktičke

operacije, uključujući i trgovinu drogom iz Kolumbije,

nadgledaju vođe manjih grupa i široko rasprostranjena

mreža dobro organizovanih timova“.260 Čini se da je

to doprinelo jačanju grupe, čak i nakon što je Jocić

uhapšen u aprilu 2009. godine i proglašen krivim za dva

ugovorena ubistva.

Beranski klan Beranski klan se uglavnom bavi trgovinom drogom,

posebno krijumčarenjem kokaina iz Južne Amerike, a

naročito iz Venecuele i Kolumbije, navodi isti izvor.261

Vrlo se malo zna o grupi, i nije poznato u kojoj meri su još

uvek aktivni. Nekoliko istaknutih članova klana optuženo

je u Crnoj Gori 2004. godine zbog krijumčarenja 200

kilograma kokaina iz Venecuele u Srbiju preko italijanske

luke Đoja Tauro i crnogorske luke Bar.262

Albanske i crnogorske grupeKao što je ranije napomenuto (vidi fusnotu 235), takođe

postoji nekoliko albanskih grupa organizovanog kriminala

koje su deo trgovine kokainom iz Latinske Amerike u

Evropu. One su pronašli svoje tržište na kome posluju

kao ključni distributeri između latinoameričkih kartela i

italijanskih mafijaških grupa i – kao što je primećeno u

slučaju Velike Britanije i zemalja Beneluksa – sve više

se bave maloprodajom. Najuspešnije albanske grupe

sada imaju više od decenije iskustva i sticanja kontakata.

Oni obično broje između 15 i 20 članova, fleksibilni

su, brzo se prilagođavaju, politički su dobro povezani,

imaju snažnu finansijsku moć i smatra se da nude

dobar kvalitet po konkurentnim cenama. Ove grupe su

relativno autonomne, ali sarađuju sa širim kriminalnim

mrežama ukoliko im to odgovara. Albanske grupe koje

deluju u Latinskoj Americi smatraju se sofisticiranijim od

onih koje deluju isključivo u Albaniji ili imaju veze samo

sa jednom organizacijom u susednoj zemlji.263

Kada se pominje uloga grupa sa Zapadnog Balkana,

važno je da napomenemo da izgleda da mornari iz

Crne Gore imaju nesrazmernu ulogu u posadi brodova

koji su deo trgovine drogom. Prema jednoj proceni,

7.000 crnogorskih mornara radi za svetske pomorske

kompanije. Smatra se da Crnogorce privlači da rade

za međunarodne pomorske kompanije s obzirom na

teške socio-ekonomske uslove u zemlji. Iako su ovi

poslovi relativno unosni, neki crnogorski mornari

izgleda odolevaju iskušenju da za samo jedno putovanje

zarade novac srazmerno godišnjoj plati, tako što

pomažu kriminalnim grupama koje trguju kokainom.264

U februaru 2020. godine nekoliko članova crnogorske

posade uhapšeno je kada je sa broda nedaleko od

Arube konfiskovano 5 tona kokaina. Četiri crnogorska

mornara uhapšena su u Filadelfiji u junu 2019. godine

zbog učešća u trgovini skoro 20 tona kokaina iz Latinske

Amerike. Godine 2015. pet crnogorskih mornara je

uhapšeno nakon što su organizovali pošiljku kokaina,

bačenog sa teretnog broda kraj obale Španije i koji su

pokupile jahte. Godinu dana kasnije, još jedan Crnogorac

osuđen je na šest godina zatvora zbog toga što je

bacio 261 kilogram kokaina sa teretnog broda koji su

ribari pokupili u blizini holandske obale. A u martu

2020. godine crnogorski član posade uhapšen je dok

je 500 kilograma kokaina zaplenjeno u Hamburgu na

crnogorskom teretnom brodu (po imenu Budva) koji je

putovao iz Santosa u Brazilu preko Kazablanke.265 Kao

što je prethodno opisano u delu posvećenom Južnoj

Africi, oni su takođe uhapšeni zbog trgovine kokainom

na jahtama.266 U aprilu 2019. godine čak je objavljeno

da je 50 kilograma kokaina pronađeno na trenažnom

brodu crnogorske mornarice, usidrenom u jadranskoj

luci Tivat.267


Neki od ovih izaslanika dolaze i odlaze, često koristeći dva ili više imena pri ulasku u neku zemlju. Prema rečima jednog agenta kolumbijske obaveštajne službe: „Kada dođu, ne dodiruju ni gram kokaina, oni samo uspostavljaju kontakt radi definisanja forme poslovanja.“268 Ovakvo viđenje ponovio je viši tužilac iz Državnog pravobranilaštva (Fiscalía General de la Nación) koji je specijalista za borbu protiv narkotika: „Oni dolaze bez novca i odlaze bez droge. Nema šanse da ih uhvatite in flagrante.“269

Međutim, čini se da neki izaslanici (na primer, u Ekvadoru) provode vreme u zemlji i ne plaše se da žive na visokoj nozi. Jedan tužilac kojeg citiraju ekvadorski mediji izjavio je da se Albanci upleteni u trgovinu drogom predstavljaju kao preduzetnici, posećuju otmene hotele i barove, provode puno vremena u teretanama i poseduju luksuznu robu za koju ne može da se utvrdi odakle im. Ako iznajmljuju stanove, obično je to u privatnim kvartovima sa obezbeđenjem. Novac primaju putem bankarskih transfera i upravljaju velikim iznosima. Oni u zemlji uglavnom ne poseduju imovinu, već́ iznajmljuju dobro obezbeđene kuće u skupim krajevima.270

Tokom protekle decenije, grupe sa Balkana su se ubacile u lokalne kriminalne mreže u Ekvadoru, posebno u gradovima Gvajakil i Mačala, gde se droga skladišti i odakle se stavlja u promet. Izgleda da su postali stariji partner u odnosima sa lokalnim kolegama. Međutim, čini se da postoje i partnerstva između albanskih i ekvadorskih mafija koje su se udružile u prometu kokaina i podelile zaradu. Kriminalci sa zapadnog Balkana plaćaju Ekvadorcima da izvršavaju njihove naloge i obave različite zadatke koje njihovi ilegalni poslovi zahtevaju, kao što su čuvanje pošiljki, prevoz kontejnera i skrivanje droge u kontejnerima uz saučesništvo lučkih zvaničnika. Takođe, čini se da uspevaju da izbegnu odlazak u zatvor, što sugeriše da ili sve rade čisto ili imaju dovoljno sredstava za značajno podmićivanje.

Iako ovi izaslanici obično pripadaju srednjem nivou komande u svojoj zemlji, kada se nađu u Ekvadoru oni bivaju unapređeni u vođe kriminalne grupe u toj zemlji. Ipak, čini se da održavaju bliske kontakte sa kriminalnim mrežama na zapadnom Balkanu i dijasporom u zapadnoj Evropi, sve više putem šifrovanih mobilnih telefona. Kada je 2014. godine uhapšen Dritan Redžepi, opasni begunac koji se nalazi na Interpolovoj poternici u tri evropske zemlje, on je pokušao da razbije svoj mobilni telefon tako što ga je bacio na zemlju.

Rute i metodeVećina kokaina koji se iz Latinske Amerike doprema u Evropu skladišti se u kontejnerima na velikim brodovima. I zaista, 90 odsto kokaina koji ulazi u Evropu dolazi u kontejnerima, koji se nalaze na velikim trgovačkim brodovima koji pristaju u lukama kao što su Antverpen, Alhesiras, Avr, Roterdam i Hamburg.271 Pošiljke kokaina obično se stavljaju u kontejnere sa svežim voćem (posebno bananama), kao i smrznutom voćnom pulpom iz Kolumbije i Ekvadora.272 Paketi droge se navodno umotavaju u ugljenik kako ne bi bili otkriveni. Budući da takve pošiljke sadrže lako kvarljivu robu zbog čega je brzina od velike važnosti, na ulaznim lukama ima manje kontrole.

61LATINSKA AMERIKA

Ponekad se droga krije u kontejnerima na farmi koja proizvodi poljoprivredne proizvode, ponekad na putu do luke, a ponekad u luci. Očigledno je da je najčešći metod je razbijanje sigurnosnih plombi kontejnera koji nose legalnu robu i stavljanje droge unutra. Na odredištu se saučesnicima saopštava serijski broj kontejnera u kome se nalazi kokain, droga se uzima i postavljaju se lažne plombe na vrata kontejnera kako bi prikrili provalu.273 Činjenica da je to moguće ukazuje na visok stepen korupcije među pripadnicima obezbeđenja u lukama, kako ulaznih tako i izlaznih. Navodno da vozač kamiona (u Gvajakilu) može da zaradi i do 10.000 dolara za preusmeravanje kontejnera, dok vozač viljuškara (na primer u Antverpenu) može da zaradi između 25.000 i 75.000 evra ukoliko omogući da teret bude bezbedno raspakovan.274 Tužioci spominju da karteli mogu da ponude carinskim službenicima između 500.000 i milion američkih dolara kako pošiljka ne bi morala da prođe kontrolu.

Na osnovu podataka o zaplenama, izgleda da se u Evropu doprema znatna količina kokaina. I zaista, zaplijenjena količina kokaina u Evropi dostigla je istorijski maksimum. 2017. godine bilo je ukupno 104.000 zaplena (uglavnom manjih količina), ukupno 140.4 tone. Količina zaplenjena kokaina bila je 20 tona više u odnosu na prethodni zabeleženi rekord iz 2006. godine i dva puta veća u odnosu na količinu zaplenjenu 2016. godine. Najveći deo kokaina zaplenjenog u Evropi 2017. godine zabeležen je u Belgiji (44.752

Hamburg: carinici pretražuju teretni brod; 90 odsto kokaina koji ulazi u Evropu stiže na ovakvim brodovima; na samo dva odsto ovakvih plovila se vrše provere. © Christian Charisius/Picture Alliance via Getty Images


kilograma), a slede Španija (40.960 kilograma) ; Francuska (17.500 kilograma); Holandija (14.629 kilograma); i Velika Britanija (5.697 kilograma), stoji u izveštaju Evropske unije.275 Droga se čak pojavila i na obali Crnog mora. Dvojica Srba uhapšena su u martu 2019. godine nakon što je skoro tona kokaina otkrivena na napuštenom brodu, i u paketima duž rumunske obale.276 Čistoća kokaina na tržištu EU takođe je dostigla svoj najviši nivo u poslednjih 10 godina.277 Na primer, kokain koji je more izbacilo na obali Rumunije, imao je više od 90% čistoće.278

Venecuela je „najistaknutija zemlja porekla iz koje se obavljaju direktne isporuke kokaina u Evropu“, navodi se u izveštaju UNODC iz 2011. godine, dok najveveći deo droge dolazi iz Kolumbije. Od 2006. do 2008. godine više od polovine svih pošiljki droge kojima je Evropa krajnja destinacija, a kojima je presečen put u Atlantiku, krenule su iz Venecuele. Nema mnogo informacija o delovanju grupa sa Zapadnog Balkana u Venecueli. Izuzetak je nedavna zaplena 5 tona kokaina na brodu blizu Arube na Karibima u februaru 2020. Brod je isplovio iz Surinama, pristao u Guaranau u Venecueli i krenuo ka Solunu u Grčkoj. Nekoliko članova crnogorske posade uhapšeno je zbog trgovine drogom.279

Znatna količina droge dolazi direktno iz Kolumbije. Ranije je većina bila namenjena Sjedinjenim Državama. Međutim, prema izveštaju obaveštajne službe kolumbijske policije, Evropa je sada konačno odredište za 60 odsto kokaina koji dolazi iz Kolumbije. Od ukupne količine kokaina koji uđe u Evropu, skoro 70 procenata rasturaju grupe povezanim sa kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana, navodi isti izvor.280 Ipak, ovu cifru treba uzeti sa rezervom.

Balkanske kriminalne grupe su, takođe, navodno umešane u trgovinu drogom u luci Kalao, u Peruu. Navodno srpske mafijaške grupe sarađuju sa lokalnim kriminalnim organizacijama („ćalako“) kako bi švercovale drogu teretnim brodovima koji putuju za Evropu.281 Ove lokalne grupe, poznate zbog svoje spretnosti i kao „nindže“, ozloglašene su zbog svog skakanja na kamione i brodova kako bi tamo sakrile kokain u pošiljkama vina, orašastih plodova ili povrća. Godine 2019, objavljeno je da kako su utovarivali drogu na brod (MSC Gajen) u blizini peruanske obale. Drugi oficir palube, po imenu Ivan Đurašević iz Crne Gore, rekao je istražiteljima da ga je glavni oficir palube angažovao kako bi pomogao najmanje dvojici članova posade i četvorici ljudi

SLIKA 6 Droga konfiskovana u Ekvadoru na putu ka Belgiji, 2014–2020

IZVOR: Lokalne vesti i sajt policije u Ekvadoru

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Met

ričke

tone

63LATINSKA AMERIKA

koji su nosili skijaške maske, da izvuku bale kokaina na brodu Gajen sa manjih brodova koji su mu prišli ubrzo pošto je napustio Peru.282 Za trud je trebalo da mu platiti 50.000 američkih dolara u kripto valuti.283 Kada je u junu u Filadelfiji pretražen brod, koji je krenuo prema Roterdamu, policija je pronašla gotovo 20 tona kokaina (u vrednosti većoj od milijardu dolara) – drugoj po veličini akciji zaplene droge u američkoj istoriji.284

Kao što je ranije napomenuto u vezi sa Šarićevom grupom, takođe postoji veza između kriminalnih grupa Zapadnog Balkana i Prve ekipe prestonice (PCC) koja švercuje kokain iz brazilske luke Santos u Zapadnu Evropu, uključujući luke u severnoj Evropi i Đoju Tauro, jednu od najvećih luka u Sredozemlju za koju se zna da se u nju infiltrirala ‘Ndrangeta.

Čini se da Urugvaj stiče sve veću popularnost kao mesto odakle se droga otprema. Godine 2019, broj zaplena droge u zemlji se udvostručio u odnosu na prethodnu godinu. Najmanje tri velike zaplene kokaina dogodile su se na brodovima koji su krenuli iz ili su se zaustavili u Urugvaju, a 2019. godine sprovedna je velika akcija zaplene droge u jednom avionu u privatnom vlasništvu, koji je leteo iz Montevidea.285

Izgleda da je ruta od Ekvadora ka Evropi, posebno ka Belgiji, popularna među trgovcima narkoticima (vidi sliku 6). Prema jednom analitičaru, kriminalne grupe koje deluju u Ekvadoru favorizuju luku Antverpen zbog niskih tarifa i lakoće daljeg transporta. I zaista, pregled pomenutih odredišta na koje je trebalo da stignu pošiljke kokaina koje su zaplenjene u ekvadorskim lukama, pokazuje da je veći deo pošiljki bio namijenjen Antverpenu. Dana 8. januara 2020, belgijske vlasti su objavile da je u 2019. godini zaplenjena rekordna količina od gotovo 62 tone kokaina u Antverpenu, drugoj najvećoj luci u Evropi. Od ovog izvoza, 17% (10.5 tona) potiče iz Ekvadora, koji se, pored Kolumbije i Brazila, prema belgijskom Ministarstvu finansija, svrstava među prva tri izvoznika kokaina u Antverpen.286 Prema izveštaju agencije AFP, generalni direktor luke Antverpen Kristijan Vanderveren prokomentarisao je za nacionalnu radioteleviziju VRT da „belgijska carina trenutno može da kontroliše samo jedan do dva procenta od ukupno miliona kontejnera koji stižu u ovu flamansku luku“.287

Ekvador ima osam glavnih luka, od kojih je Gvajakil ključna tačka za grupe sa Zapadnog Balkana. Na primer, u okviru operacije Balkan u junu 2014.

SLIKA 7 Droga zaplenjena u lukama u Ekvadoru, 2016–2019, izraženo u tonama

IZVOR: Nacionalni direktorat policijske uprave za borbu protiv droga u EkvadoruBELEŠKA: Podaci koji su bili dostupni do 25. septembra 2019.

0

5

10

15

20

25

30

35

2016 2017 2018 2019

Met

ričke

tone

Neki krijumčari sa Balkana preferiraju jahte za prenos droga. Na slici je luksuzna jahta na kojoj je pronađen kokain tokom provere u blizini obale Irske. © Niall Carson/PA Images via Getty Images


godine, u Gvajakilu je uhapšeno 11 osoba, uključujući Ekvadorce, Albance i Kosovare. Istraga je otkrila da je banda imala svoj operativni centar u tom gradu, odakle su planirali da dostavljaju drogu u Evropu. U još jednom slučaju, od maja 2019. godine, banda na čijem se čelu nalazio Albanac uhapšena je u primorskoj provinciji El Oro. Odatle je kriminalna grupa slala drogu u Evropu sakrivši švercovanu robu u pošiljke sa poljoprivrednim proizvodima. Lokalni stručnjak za bezbednost je izjavio da lukama Ekvadora nedostaje oprema za skeniranje. Kao rezultat toga, samo 1 procenat kontejnera podvrgnut je slučajnim policijskim pregledima za koje se korsite obučeni psi.288 Nedostatak kontrola navodno je povezan sa visokim nivoom korupcije u lukama.289

Između 2016. i 2019. policija je zaplenila gotovo 63 tone droge u ekvadorskim lukama (vidi sliku 7). Ali u poređenju sa procenjenom količinom koja prođe kroz luku, to je verovatno manje od 10 procenata kokaina koji je namenjen Evropi, gde jedan gram droge može da se proda po 20 puta većoj ceni nego u Ekvadoru.290

Drugi vidovi krijumčarenja drogeDroga se transportuje i na druge načine. Mali teret se šalje po kuririma koji putuju komercijalnim letovima u Evropu, na primer, sa aerodroma Gvajakil i Kito. Izgleda da je metoda čarter letova, ili takozvanih „narko-aviona“, relativno nova.291 Na primer, u aprilu 2018. godine, dvojica Albanca uhapšena su nakon što je 1.000 kilograma kokaina, i više od 1,5 miliona američkih dolara otkriveno na čarter letu iz Kolumbije za Madrid.292 U julu 2019. godine, Majkl Dokovič, državljanin Crne Gore albanskog porekla, uhapšen je nakon što je zaplenjeno 600 kilograma kokaina u privatnom avionu tipa „Galfstrim džet“ u Bazelu, u Švajcarskoj, koji je stigao iz Urugvaja (sa presedanjem u Nici).293 Njegova desna ruka, Pero ‘Pjer’ Šarac, takođe je uhapšen nakon što je 2018. godine tri puta posetio Južnu Ameriku, kako bi navodno organizovao isporuke kokaina.294 Ova operacija, poznata pod nazivom operacija „Familija“, koju su organizovali

Drugs raid finds 403m of cocaine

The luxury yacht “Dances with Waves” which was seized off the west coast of Ireland, yesterday carrying a huge haul of cocaine, is escorted into the harbour at Castletown Bere in Co. Cork. (Photo by Niall Carson – PA Images/PA Images via Getty Images)

65LATINSKA AMERIKA

američka Uprava za suzbijanje narkotika (DEA) i EUROPOL, završila se hapšenjem 16 osoba. Zanimljivo je da je pet hapšenja izvršeno u Aziji, gde se navodi da su “balkanski trgovci “ pomagali i organizovali brodski prevoz više kilograma kokaina, uglavnom u Hong Kongu i Makau.295

Neki balkanski trgovci drogom izgleda najradije koriste jahte.296 Grk i Albanac uhapšeni su u Gvajakilu 2018. godine zbog pokušaja prevoza droge do Evrope i Australije jedrilicom. Darko Šarić koristio je jahte, a upotreba jahti je zapažena i u studijama slučaja koje obuhvataju Južnu Afriku i Tursku. Jedan broj ljudi sa Zapadnog Balkana (posebno Srbi) uhapšen je poslednjih godina zbog krijumčarenja kokaina na jahtama (koje se nazivaju narkovelaro) iz Latinske Amerike u Evropu preko Azorskih ili Kanarskih ostrva. Na primer, u maju 2015. na Azorima su uhapšena četiri Srbina kada je u njihovom čamcu zaplenjenjeno 1,150 kilograma kokaina.297 U julu 2019. godine, 797 kilograma kokaina zaplenjeno je u blizini Azora u čamcu koji je očigledno iznajmila srpska kriminalna grupa.298 Takođe se čini da barem od 2018. godine, Australija postaje krajnje odredište kokaina poreklom iz Ekvadora.

Biznis model koji pobeđujeUkratko, Latinska Amerika je u protekloj deceniji postala centar trgovine drogom za grupe sa Zapadnog Balkana. Prema najnovijim informacijama ovaj trend će se nastaviti. Na primer, prema jednom izvoru iz službe za borbu protv narkotika iz Ekvadora, u ovu zemlju je 2018. ušlo 160 Albanaca, od čega 20 potencijalnih trgovaca drogom, dok je jedan kolumbijski policijski izvor izjavio da su otkrili „neobjašnjiv porast“ ulaska građana iz Albanije u Kolumbiju. Postoji mogućnost da se broj mesta ulaska proširi: u januaru 2020. Albanija i Gvajana (koja se graniči sa Brazilom i Venecuelom) potpisale su sporazum o ukidanju viza.299

I dalje postiji velika potražnja i ponuda kokaina, iako se čini da raste i broj zaplena. Nije jasno da li je to rezultat efikasnijeg sprovođenja zakona ili je jednostavno odraz povećanog obima prometa. Čini se da slabe tačke koje koriste kriminalne grupe Zapadnog Balkana u Latinskoj Americi neće uskoro prestati da postoje, niti će se smanjiti obim kontejnerskog saobraćaja ka Zapadnoj Evropi (čak i tokom pandemije COVID-19).

Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su očigledno izgradile reputaciju da su efikasne i pouzdane. Takođe imaju neophodan faktor straha. To im omogućava da razviju dobre odnose sa dobavljačima u Latinskoj Americi i povećava im uticaj u distributivnim mrežama, a da pri tom koriste luke u Zapadnoj Evropi gde imaju saučesnike. Mogućnost kupovine direktno od izvora u Latinskoj Americi i direktna prodaja korisnicima u Zapadnoj Evropi omogućava im kontrolu celokupnog tržišnog lanca. To im je omogućilo da povećaju čistoću, smanje cene i steknu monopol na tržištu. Na primer, objavljeno je da su u Velikoj Britaniji albanske grupe mogle da nabave kokain od kolumbijskih kartela po ceni od 4.000 do 5.500 funti po kilogramu, u vreme kada su rivali smatrali da su dobro prošli, jer im je omogućeno da koriste holandske trgovce na veliko koji prodaju kilogram za 22.500 funti.300 Takođe, oni su izraženo oportunistički nastrojeni, traže nove partnere, puteve i tržišta; nove načine isporuke; i kreativne načine pranja novca (uključujući kripto valute). Ukratko, čini se da su pronašli pobednički model poslovanja.

Ponekad se čuje u javnosti da u Latinskoj Americi postoji Balkanski kartel. Takav opis je ipak preteran.


AUSTRALIJAHOBOTNICA U ZEMLJI KENGURA

67

Australija ima najveću potrošnju kokaina po glavi stanovnika na svetu. To je unosno tržište. Poslednjih godina uočen je porast trgovine drogom iz Latinske Amerike preko Pacifičkih ostrva do Australije.301 Postoje izvesni

dokazi o ljudima sa Balkana koji su umešani u trgovinu drogom u regionu, što je otkriveno u velikoj akciji zaplene kokaina na Novom Zelandu 2017.302 Ne bi bilo nimalo iznenađujuće, imajući u vidu modalitete grupa sa Zapadnog Balkana u drugim delovima sveta, da to postane nova trgovinska ruta.

Prema navodima jednog policijskog izvora iz Australije „balkanski organizovani kriminal je sada najveća pretnja Australiji, toliko ukoren i disciplinovan i uticajan u lokalnim zajednicama, da pokušaj da se on razbije predstavlja ozbiljan izazov.“303 Međutim, prema stručnjaku i članu komisije australijske kriminalističke obaveštajne službe, dok organizovani kriminal sa Zapadnog Balkana nije toliko izražen, „druge etničke i neetničke grupe su u tom smislu daleko zastupljenije u Australiji“.304

Kao i u drugim globalnim žarištima, čini se da su kriminalne grupe Zapadnog Balkana u Australiji nastale iz dijaspore koja je emigrirala iz Jugoslavije osamdesetih i početkom devedesetih. Navodi se da su se pripadnici zemunskog klana neko vreme boravili u Australiji, pre i posle operacije „Sablja“.

Glavna kriminalna grupa u Australiji navodno je bila okupljena oko Albanca po imenu Vaso Ulić (koji ima dvojno australijsko i crnogorsko državljanstvo). Na svom vrhuncu, ta grupa je navodno krijumčarila šest tona droge godišnje u Australiju, Južnu Afriku i Kinu. Poput kriminalaca sa Zapadnog Balkana u drugim delovima sveta, Ulić je počeo kao sitni prevarant na ozloglašenoj „zlatnoj milji“ u Sidneju i za 20 godina postao glavni krijumčar droge u Australiji (poznat je kao crnogorski Eskobar), koji je imao bliske veze sa ključnim igračima australijskog podzemlja. Ulić je pobegao iz Australije 2005. godine, kada se australijska policija spremala da ga ispituje o devet nerešenih naručenih ubistava i u vezi sa zaplenom velike količine

Vođu bajkerske grupe Anđeli pakla i nekadašnjeg člana kriminalne grupe Bandido, Srbina Željka Mitrović je čovek koji je u njegovoj grupi „kuvao” amfetamin. © Getty Images


droge. Ali, navodno je i dalje imao uticaj iz Crne Gore gde je i živeo. Uhapšen je u avgustu 2017. godine pod sumnjom da je od jula 2007. do maja 2008. godine bio vođa kriminalne organizacije koja je iz drugih zemalja krijumčarila 60 kilograma metamfetamina u Australiju. Pušten je na slobodu 2019. godine.

Članovi srpske zajednice u Australiji takođe su ključni igrači u bajkerskim bandama u toj zemlji. Navodi se da su se neki od takozvanih „Balkanskih bandita“ upoznali kao deca na plesnim večerima u lokalnoj pravoslavnoj crkvi. U stvari, sin bivšeg sveštenika sada je vođa grupe Bandidos.

Vođa Anđela pakla u Australiji, Željko Mitrović, bio je srpskog porekla. Godine 2013, ubio ga je njegov bivši kolega, koji je godinama pravio metamfetamin – i sahranjen je na groblju lokalne srpske pravoslavne crkve. Godine 2014, Senad Ćatić rođen u Bosni (takođe bivši član Bandidos koji je imao nekoliko zakonskih prekršaja) uhapšen je zbog toga što je navodno predvodio sindikat za trgovinu metamfetamina vredan nekoliko miliona, a koji je moguće prao zaradu putem bitkoina. Srbija je 2016. godine izručila Australiji još jednog bivšeg član Bandidosa, Bogdana Ćuića, kako bi odgovarao za optužbe za ubistvo povezano sa drogom. Uprkos činjenici da ne postoji dogovor o izručivanju između Australije i Srbije, australijska policija pohvalila je saradnju sa srpskim vlastima.305

Između septembra 2011. i aprila 2012. godine, tri muškarca balkanskog porekla ubijena su u južnom predgrađu Volongonga. Navodi se da su sva trojica bila umešana u trgovinu drogom.306 Dvojica muškaraca (Sašo Ristevski i Goran Nikolovski) znali su se od ranije i zajedno su služili zatvorsku kaznu nakon što ih je policija uhvatila sa velikom količinom kokaina 2004. godine.307

Albancu su takođe ozloglašeni na australijskom tržištu droge. Jedan primer je Danijel Kalaja, čiji je otac emigrirao iz Albanije u Australiju sedamdesetih. Kalaja je prešao put od rasturanja kanabisa u Melburnu do vođe imperije sintetičkih droga na Zlatnoj obali.308 Bio je ozbiljan igrač sve dok nije uhapšen 2010. godine. Australijska policija je 2012. deportovala Albanca Leonarda Gjeka,koga je bio glas da je zadužen za disciplinu među bajkerskim bandama u Južnoj Australiji.309

„Organizovani kriminal s

Balkana je sada najveća pretnja

u Australiji.“

69

BALKANSKE “MAFIJE U POKRETU”

69

Pre nego što iznesemo zaključak, vredi pogledati kakav je odnos različitih žarišta pomenutih u ovom izveštaju i Zapadnog Balkana.

Glavno zapažanje je da ne postoji jedan centar koji koordinira aktivnosti različitih kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana u inostranstvu. Na Zapadnom Balkanu ne postoji jedna država koja je sedište kriminala, niti jedan glavni organizator u regionu koji stoji iza aktivnosti različitih grupa Zapadnog Balkana. Međutim, ovaj region ima takve istorijske i društveno-ekonomske prilike koje su doprinele nastanku okolnosti zbog kojih su se kriminalne aktivnosti preselile u inostranstvo. Takođe ima i političku ekonomiju, u nekim slučajevima čak i vlast povezanu sa kriminalom i sve to doprinosi nastanku faktora privlačenja zahvaljujući kojima pojedinci i grupe traže ili nude zaštitu, razvijaju mreže i peru ilegalno stečen novac.

Jedna od glavnih spona između globalnih žarišta i Zapadnog Balkana ima veze sa logistikom. Region je tako pozicioniran da je oduvek bio važno raskršće, na primer, trgovine heroinom balkanskom rutom ili glavno čvorište za krijumčarenje migranata. Negde od 2010. godine, region je postao glavno središte za trgovinu kokainom. U protekloj deceniji bilo je više zaplena u crnogorskim i albanskim lukama, kao što su Bar i Drač, što ukazuju na to da se te luke koriste za pretovar kokaina koji dolazi iz Latinske Amerike, a koji se zatim šalje na glavna tržišta u Italiji i centralnoj Evropi.

Drugi važan razlog jeste pranje zarade od kriminala širom regiona. Izgleda da ovo ima poseban uticaj na nekretnine i izgradnju – tako što utiče na rast cena uprkos tome što ne postoji povećanje prihoda. Ostale popularne metode pranja novca su kroz turističku industriju, kockanje, kol centre, menjačnice i novčane doznake iz inostranstva. Ovo je pitanje koje zahteva dodatno istraživanje kojim će se GI-TOC baviti u narednom izveštaju.

Neke grupe šalju novac u svoje zemlje u pošiljkama skrivenim u posebno napravljenim pregradama u automobilima i džipovima. Takođe postoje indikacije da neke od sofisticiranijih grupa peru svoj prihod direktno u Zapadnoj Evropi, u ofšor rajevima ili u kriptovalutama. Iako su zemlje Zapadnog Balkana prilagodile

70

Budva, Crna Gora. U posljednjoj deceniji na Jadranu je bilo nekoliko konfiskacija droge u raznim balkanskim lučkim gradovima. © Velveteye via Shutterstock

71AUSTRALIJA

svoje zakone protiv pranja novca i nelegalnih finansijskih tokova kako bi udovoljile evropskim standardima, u praksi se situacija često opisuje kao sasvim suprotna tome. Biće zanimljivo videti uticaj ovog novca na ekonomije – posebno na Zapadnom Balkanu – ako nastupi kriza likvidnosti kao posledica pandemije Kovid-19.

Na osnovu ovog izveštaja teško je suditi o uticaju globalnih žarišta na političku ekonomiju Zapadnog Balkana. S jedne strane, jasno je da ekosistem korupcije, nekažnjivost u političkim krugovima i loš krivično-pravni sistem na Zapadnom Balkanu stvara krov koji štiti neke od velikih igrača. Sa druge strane, neki politički lideri smatraju pojedine aktere nepoželjnim. Nasuprot tome, prema nekim sagovornicima sa kojima smo razgovarali za potrebe ovog izveštaja kriminalnima grupama je sigurnije i lakše da vode posao van regiona Zapadnog Balkana, gde ne moraju da brinu o kontroli i zaštiti lokalnih vlasti ili izloženosti lokalnim kriminalnim grupama. Možda deluje iznenađujuće, ali čini se da postoje slučajevi kada kišobran u vidu političkog pokrića, za koji je utvrđeno da je toliko važan u žarištima organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu, može da predstavlja opterećenje za grupe koje uspešno posluju u inostranstvu.310

Bez obzira koliko su bliske ili namerne veze između kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana koje posluju u inostranstvu i glavnih organizatora kod kuće, ugled zemalja Zapadnog Balkana trpi zbog aktivnosti kriminalnih grupa u žarištima širom sveta. Mnogi klišeji sa kojima je ovaj region morao da živi tokom devedesetih godina i danas delimično postoje zbog aktivnosti balkanskih kriminalnih grupa u inostranstvu. I zaista, pretnja koju su kriminalci sa Zapadnog Balkana predstavljali u nekim zemljama kao što je Holandija, korišćena je kao argument protiv pridruživanja zemlje EU.

Teško je reći koliko tačno vremena kriminalci iz regiona provode u samim žarištima širom sveta i na Zapadnom Balkanu. Postoje pokazatelji iz nekoliko studija slučaja da se posrednici na višem nivou smenjuju. Neki poručnici su više deo zajednice u kojoj posluju ili, kao u slučaju Latinske Amerike, putuju po regionima kao izaslanici. Postoje i naznake sezonskog kriminala, gde članovi grupe putuju kako bi izvršili određene zadatke, a zatim se vraćaju kući.311

Čini se da su neki od najuspešnijih kriminalaca sa Balkana (poput Darka Šarića) iskoristili prednost mreže u „Jugosferi“312 Zapadnog Balkana koje su udružili sa mogućnostima koje pružaju globalne žarišne tačke. Drugi primer je Naser Keljmendi (kosovski Albanac sa bosanskim državljanstvom). Organizacija Keljmendija navodno je umešana u trgovinu drogom (posebno heroinom), krijumčarenje cigareta, pranje novca i zelenašenje. Srž Keljmendijeve kriminalne grupe čini bliski članovi njegove porodice (npr. sinovi, rođak i njegovi saradnici). Veruje se da ova organizacija ima značajan uticaj na Kosovu i Bosni i Hercegovini, kao i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji, Nemačkoj i SAD.313 Osnovni sud Kosova podigao je optužnicu protiv Keljmendija po različitim tačkama zbog počinjenih krivičnih dela (uključujući teško ubistvo), međutim on je 2018. godine osuđen samo na šest godina zatvora zbog trgovine drogom.314

Kriminalci koji su aktivni u žarištima širom pokazuju tendenciju vraćanja na Zapadni Balkan. Primećeno je da su se neki od članova Pink Pantera povukli na Zapadni Balkan između pljački kao i da se neke plaćene ubice poreklom sa Zapadnog Balkana nakon obavljenog posla ponovo vraćaju kući. Kao što je ilustrovano u ovom


izveštaju, postoje i slučajevi da se kriminalci vraćaju iz žarišta, da bi se pritajili, i izbegli da ih razotkriju organi za sprovođenje zakona u žarištu u kome su aktivni, da eliminišu svoje protivnike ili da pronađu sigurno utočište nakon što su optuženi u inostranstvu. Suprotno Varezeovoj tvrdnji, neki od njih koji su karijeru započeli u žarištima, preselili su se ponovo na Zapadni Balkan. Države Zapadnog Balkana bi sigurno mogle da ulože veći trud kako bi otežali povratak i odlazak traženih kriminalaca.

Pored toga, postoji i rizik da grupe sa Zapadnog Balkana koje funkcionišu u globalnim žarištima sa sobom donesu neke od problema, ali i znanje kao i zaradu. Na primer, partneri iz inostranstva bi mogli da traže da investiraju u Balkan – da li bi to možda privuklo pogrešnu vrstu stranih investicija i pogrešnu vrstu ljudi?

Štaviše, ako se deo novca pere na Zapadnom Balkanu tako što se ulaže u poslovanje koje nije dovoljno regulisano zakonom (na primer, turizam, kockarnice i industrija zabave), da li bi se na taj način stvorilo okruženje u kome bi drugi akteri pošli istim stopama? Da li bi to postao magnet za kriminalne grupe iz Azije, sa Bliskog Istoka, iz Turske ili Rusije? Ili za sumnjive strane investitore koji bi mogli da iskoriste ograničene mehanizme zakonske regulative – kao što je istaknuto u studiji slučaja Češke Republike početkom devedesetih? Takođe se treba zapitati može li digitalno okruženje jednog dana ili uskoro postati (virtuelno) globalno žarište za kriminalce sa Zapadnog Balkana.315

I za kraj, iako su neke kriminalne grupe profitirale od rata na Bliskom Istoku, trgovinom oružjem i krijumčarenjem migranata, takođe javio se u efekat bumeranga, s obzirom na to da postoji opšte nezadovoljstvo zbog sve većeg broja migranata, kao i zabrinutost zbog povratak stranih boraca i radikalizacije. Ubuduće će biti važno da se prati ne samo kako se organizovani kriminal sa Zapadnog Balkana izvozi na globalnom nivou, već i ako se (i na koji način) grupe organizovanog kriminala sele iz inostranstva na Zapadni Balkan.

Neki od najuspešnijih balkanskih kriminalaca

su iskoristili prednost mreža u „Jugosferi“

na Zapadnom Balkanu i spojili ih sa

mogućnostima koje im nude žarišta.

ZAKLJUČCI73

Ovaj izveštaj ima za cilj da pokaže gde se nalaze globalna žarišta aktivnosti kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana. Razmatrane su studije slučaja u Latinskoj Americi, zapadnoj Evropi, Turskoj i Južnoj

Africi i donekle Australiji..

Postoje neke sličnosti između ovih žarišta, ali i važne razlike. Mnoga žarišta su u direktnoj vezi sa dramatičnim događajima koji su se odigrali u Jugoslaviji i Albaniji devedesetih, dok druga imaju više veze sa novijim zbivanjima i mogućnostima koji su nastale usled političkih promena i globalizacije. U većini žarišta živi značajan broj pripadnika dijaspore sa Zapadnog Balkana, a u nekima ne (poput onih u Latinskoj Americi). Neka žarišta imaju relativno loše institucije i krivnično-pravne sisteme, ili su bile privlačne kriminalnim grupama za vreme tranzicije, dok druge (poput Zapadne Evrope, Australije i Turske) nisu.

Skoro svako identifikovano žarište navedeno u ovom izveštaju odnosi se na privredu prodaje droga; bilo da je reč o snabdevanju (Latinska Amerika), tranzitu (Turska) ili distribuciji i maloprodaji (Zapadna Evropa i Australija). Takođe je stavljen akcenat na krijumčarenje migranata i cigareta, posebno kada je reč o Turskoj.

Južna Afrika je izuzetak. Izgleda da je 2018. i 2019. bila žarište zbog poravnavanja starih računa među malom grupom ljudi koja je nekako povezana sa atentatom na Arkana. Ipak, postoje indicije da postaje žarište trgovine kokainom, uključivanjem grupa sa Zapadnog Balkana.

U većini žarišta, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su se pomerile u lancu vrednosti u poslednjih 20 godina. Muškarci iz malih gradova na Zapadnom Balkanu (uključujući i žarišta identifikovana u ranijem izveštaju koji je sačinio GI-TOC) sada organizuju višestruke pošiljke kokaina iz džungli Latinske Amerike preko nekih od najprometnijih luka u Evropi do ulica glavnih gradova. Mornari iz malih balkanskih luka koriste jahte za slanje droge u Južnu Afriku i Australiju

Nova generacija krijumčara sa Zapadnog Balkana upoznata je s tehnologijama i koristi ih kako bi izbegla gonjenje policijskih snaga. © Millenius/Shutterstock

74

75ZAKLJUČCI

ili migrante iz Turske koji idu u Zapadnu Evropu. Posrednici sa Zapadnog Balkana sklapaju dogovore sa nekim od najvećih latinoameričkih kartela, italijanskom mafijom i dobro organizovanim turskim kriminalnim grupama. Oni su sada deo kriminalne premijer lige.

Većina kriminalnih aktivnosti u žarištima nije nasilna. Južna Afrika se opet izdvaja, ali izgleda da je to zbog krvavih sukoba koje su pre posledica osvete nego konkurencije na tržištima kriminala. Takođe je u poslednje vreme došlo do nasilja u Italiji, što nagoveštava da postoji nadmetanje sa grupama koje osporavaju uspon albanskih mreža na glavnim tržištima kokaina, poput Rima. Drugi uočeni izuzetak je nasilje povezano sa krvavim sukobom između škaljarskog i kavačkog klana. Ali, ako izuzmemo nekoliko ubistava u Zapadnoj Evropi, nasilje se uglavnom dešava u Srbiji i Crnoj Gori, a ne u žarištima u inostranstvu.

Odlike grupaTeško je napraviti generalizacije kada je reč o kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana koje deluju u globalnim žarišnim, delom jer ne postoji jedinstveni model, a delom i zbog nedostatka informacija. Jasno je, međutim, da ne postoji Balkanski kartel, pa čak ni albanska mafija, koja je opasna kao i hobotnica sa prve strane ovog izveštaja. Takvi opisi ukazuju na stepen organizacije i kohezije koji ne postoji. Umesto toga, postoji određeni broj grupa i mreža koje ponekad sarađuju jedne sa drugima i / ili sa lokalnim partnerima.

Kriminalne grupe Zapadnog Balkana koje deluju u globalnim žarištima retko su etnički homogene, iako albanske grupe tradicionalno radije posluju sa ljudima iz svog klana ili zajednice. Još uvek postoji tendencija da kriminalci sa Zapadnog Balkana rade sa drugima iz regiona. Ali, slučajevi koji su bili predmet istraživanja ovog izveštaja ukazuju na to da su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana koje deluju u inostranstvu vrlo prilagodljive i spremne i sposobne da rade efikasno zajedno sa ljudima širokog spektra nacionalnosti.

Manjak nasilja grupa sa Zapadnog Balkana ukazuje na to da su oni ili pragmatični i da su pronašli načine da se slažu sa lokalnim partnerima i drugim grupama, ili su sigurni u svoju sposobnost da kontrolišu određena tržišta. Ovo se u nekim slučajevima može pripisati savezništvu sa moćnim partnerima, reputaciji da su skloni nasilju, dovoljnoj količini novca kojim bi sigurno izbegli kaznu u zemljama sa slabim krivično pravnim sistemom, kao i zaštitnim „kišobranom“ u zemlji iz koje potiču.

Neki članovi ovih grupa – posebno iz Srbije i Crne Gore – još uvek imaju nasleđe iz jugoslovenskih ratova devedesetih, ali mnogi iz te generacije kriminalaca su ili mrtvi, ili u zatvoru ili se izašli iz posla. Izuzetak je Južna Afrika, gde se nalazi veliki broj ljudi (uglavnom starijih od 50 godina) sa vezama iz ranih 2000-ih koji su, paradoksalno, želeli da pobegnu od svoje prošlosti.

Ima i drugih koji su deo „druge generacije“ koji su ili napustili Zapadni Balkan kao deca, ili su rođeni u inostranstvu. U nekim slučajevima imaju veze sa grupama sa Zapadnog Balkana, ali u drugim slučajevima ih nazivaju balkanskim kriminalcima, iako ih jedino prezime povezuje sa regionom.

Danas postoji generacija mladih, profesionalnih kriminalaca koji su veoma vešti u korišćenju novih tehnologija.


Danas postoji generacija mlađih, profesionalnih kriminalaca koji dobro znaju jezik, vešti su u korišćenju tehnologije, koji čuvaju svoj novca u inostranstvu ili u kriptovalutama i profitiraju od globalizacije. Oni su iz Jugosfere postali građani sveta. Oni predstavljaju globalni ekvivalent onome što se na Balkanu nekada zvalo „kontroverznim biznismenima“. Nova generacija trgovaca narkoticima postala je dobro tehnološki potkovana kako bi izbegla policijski nadzor. Na primjer, koriste GPS za isporuku droge ili kako bi upravljaja putevima droge. Koriste satelitske telefone, tehnologiju prenosa glasa putem Internet protokola (VoIP) i šifrovane načine komunikacije posredstvom interneta koje je teško presresti. Takođe su aktivni na darknetu i sve više koriste kripto valute poput Bitkoina kojima je teško ući u trag.

Neprikosnoveni biznis modelJedan od najupečatljivijih zaključaka ovog izveštaja jeste uzlazna mobilnost kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkan. U periodu od 20 godina prešli su put od sitnih kurira ili prevaranata koji pokušavaju da pobegnu od nestabilnosti i nerazvijenosti do velikih snabdevača na nekim od najvećih tržišta droge na svetu. Oni su se pozicionirali blizu izvora najvećih svetskih zaliha kokaina i heroina, a – u slučaju Albanaca – ponekad su čak i proizvođači kanabisa. Takođe su aktivni u trgovini na malo, posebno u zapadnoj Evropi zbog pristupa različitim lukama u EU, kao što su Antverpen, Amsterdam, Hamburg, Valensija, Alhesiras i Pirej.316317 Takođe imaju veze sa prodavcima na ulici, uključujući i sa sunarodnicima sa Zapadnog Balkana. To im omogućava da snize cene, omoguće uštedu potrošačima, pruže dobar kvalitet po fer ceni i na taj način eliminišu konkurenciju. Ovaj poslovni model je neprikosnoven. Ako nastave da se igraju kako treba, ovaj poslovni model će i dalje biti unosan, jer postoji velika ponuda i potražnja za kokainom, heroinom i kanabisom.

Razvoj ovakvog načina poslovanja koji podrazumeva sveobuhvatnog pružaoca usluga nije se razvio slučajno. Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana pokazale su spremnost da rizikuju i istražuju i iskoriste mogućnosti, na primer tako što koriste nove rute i nove tehnologije. Izgradili su poštovanje lokalnih partnera na oba kraja lanca snabdevanja. Pokazali su se kao inovativni, preduzimljivi i prilagodljivi.

Omogućavajući faktoriU ovom izveštaju su istaknuti brojni faktori koji su omogućili kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana da posluju u inostranstvu. Kao što je napomenuto, u nekim slučajevima reč je o lošem sistemu upravljanja i korupciji u zemljama u kojima su aktivne. Drugi faktor je njihova sposobnost da koriste više identiteta i samim tim uspevaju da ne budu razotkriveni.

Ograničena sigurnost kontejnera predstavlja problem, bilo zbog korupcije bilo zbog velike količine kontejnera koji prolaze kroz neke od luka. Sasvim je moguće da se neki deo nedozvoljene robe isporučuje kroz slobodne ekonomske zone: zbog toga ih je teško presresti. U nekim slučajevima, usled slabe granične i carinske kontrole, kao i ograničenog pomorskog nadzora, krijumčarenje je relativno bezbedno.

77ZAKLJUČCI

Kao što je već pomenuto, tehnologija je jedan od omogućavajućih faktora opisanih u ovom izveštaju: na primer, korišćenje šifrovanja, kriptovaluta i GPS praćenje. Čini se da finansijski sistem takođe pogoduje tokovima novca nekih od pomenutih grupa. Kako je drugačije moguće da se prenese i uloži toliko novca? Da li banke i kompanije za prodaju nekretnina zaista znaju svoje kupce?

Ključna stvar koju treba imati na umu je da neki od osnovnih faktora zbog kojih su ljudi sa Zapadnog Balkana postali skloni organizovanom kriminalu devedesetih godina i dalje postoje: nedostatak mogućnosti zapošljavanja, korupcija, nejednakost, frustracija domaćom političkom situacijom i spor proces pristupanja EU. Ako se ovo ne reši, i dalje će postojati grupa mladih ljudi sa Zapadnog Balkana ili iz dijaspore spremnih da se oprobaju u kriminalnima vodama.

Saradnja između policije i tužilaštvaDok kriminalci sa Balkana pokazuju prednosti međunarodne saradnje, ovaj izveštaj takođe pokazuje da organi za sprovođenje zakona mogu efikasno da sarađuju. Operacija „Balkanski ratnik“ bila je zajednička operacija američke Uprave za suzbijanje narkotika (DEA), srpske obaveštajne agencije i policije Urugvaja i Argentine koje su pomogle u hapšenju Darka Šarića 2010. godine. Bilo je i nekoliko drugih uspešnih operacija u kojima su učestvovale policijske snage iz SAD-a, zapadne Evrope, Latinske Amerika i Zapadnog Balkana. Centar za sprovođenje zakona u Jugoistočnoj Evropi (SELEC) se pokazao kao koristan mehanizam koordinacije za sprovođenje zajedničkih istraga. Deo dodane vrednosti SELEC-a je to što je Turska njegova članica.

Takođe je postojala dobra saradnja na moru, poput akcije zaplene droge u februaru 2020. godine, na obali Arube, koja je bila deo zajedničke operacije srpskih, crnogorskih, holandskih i britanskih organa za sprovođenje zakona. Zaista, izgleda da su se u periodu između 2018. i 2020. godine broj akcija zaplene droge kao i količina zaplenjenih narkotika povećali, bilo kao rezultat veće saradnje između organa za sprovođenje zakona ili kao odraz povećanog obima trgovine narkoticima, ili oboje.

Europol igra ključnu ulogu. Na primer, 11. marta 2020., Europol je objavio da je pomogao da se razbije velika balkanska kriminalna mreža koja je iz Latinske Amerike preprodavala drogu u Evropi, uglavnom kokain. Složena međunarodna istraga, pokrenuta 2017. godine, presrela je katamaran koji je krijumčario 840 kilograma kokaina koji je sa Kariba putovao ka Evropi.318 Četiri člana posade bosanske, crnogorske i srpske nacionalnosti uhapšena su 2018. godine, a još

nekoliko članova grupe uhapšeno je 10. marta 2020. To pokazuje kako Europol može da olakša razmenu informacija, pruži podršku prilikom koordinacije i analizira operativne informacije u odnosu na baze podataka kako bi istražiteljima dao neki trag. Ovaj pristup je primenjen i za suzbijanje trgovine ljudima i cigaretama, kao i krijumčarenje migranata na Zapadnom Balkanu.

Evropska jedinica za pravosudnu saradnju (Eurojust) pomaže zemljama Zapadnog Balkana da ojačaju kapacitet i pruža pomoć u krivičnom gonjenju. Uopšteno gledajući, pošto je krivično gonjenje često najslabija karika kada se radi o slučajevima ozbiljnog organizovanog kriminala, podrška drugih zemalja može biti od koristi, uključujući izručenje. U nekim slučajevima, oficiri za vezu iz policijskih odeljenja Zapadnog Balkana raspoređeni su u svoje matične zemlje kako bi im pomogli da identifikuju osumnjičene i pružili pomoć u analizi. Takva saradnja pokazala se uspešnom.

Takođe je neophodna bilateralna saradnja. Dobar primer je saradnja italijanskih i albanskih agencija za sprovođenje zakona, uključujući zajedničke operacije. Italija, zajedno sa SAD-om i nizom zemalja EU-a, takođe je podržala proces reforme albanskog krivično pravnog sistema. Takođe je ostvarena saradnja u kontekstu EU instrumenta za pretpristupnu pomoć, koji kandidatima za EU pruža finansijsku i tehničku pomoć. U nekim slučajevima to je dovelo do uspešnih operacija protiv grupa organizovanog kriminala, kao i zaplene ilegalno stečene imovine. Sprovedene istrage obuhvatile su čitav spektar manifestacija organizovanog kriminala – od trgovine ljudima, oružjem i drogom do terorizma i pranja novca – i sprovedene su kako na zapadnom


Balkanu, tako i u zemljama EU, a ponekad i u drugim zemljama. Saradnja sa EU mogla bi biti još efikasnija, ako bi zemlje zapadnog Balkana imale pristup Šengenskom informacionom sistemu. Ovo bi poboljšalo i ubrzalo sposobnost policije i graničara da identifikuju osobe koje od interesa.

Interpol igra ključnu ulogu u pogledu koordinacije zajedničkih akcija. Na primer, u januaru 2020, vodio je veliku operaciju protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata na Balkanu pod nazivom „Operacija Tezej“. Kao rezultat toga, uhapšena su 72 trgovca ljudima i 167 krijumčara migranata, 89 žrtava trgovine ljudima je spašeno, a identifikovano je 2000 migranata.319 Interpolov sistem Crvene poternice je takođe presudan za identifikaciju kriminalaca.320 Zanimljivo je napomenuti da je Interpol imao čitav projekat posvećen praćenju Pink Pantera.

Mnogo više bi moglo da se uradi, posebno u pogledu unapređenja saradnje između organa za sprovođenje zakona u zemljama ponude i potražnje, a takođe i uključivanjem kolega sa Zapadnog Balkana. Potrebna je veća pažnja kada je reč o pomorskoj bezbednosti (naročito u opreacijama koje predvode obaveštajne službe), i rešavanju problema bezbednosti kontejnera, na primer, efikasnijim korišćenjem programa kontrole kontejnera UNODC- svetske

carinske organizacije. Takođe treba što pre poboljšati uzajamnu pravnu pomoć zemalja Zapadnog Balkana i globalnih žarišta u kojima su aktivne kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana.

Budući da su kriminalne grupe finansijski motivisane i s obzirom na to da je novac izvor njihove snage, još toga treba da se uradi kako bi se sagledali finansijskih tokova grupa Zapadnog Balkana koje posluju u inostranstvu. Kako bi se povećali rizici i smanjila korist, potrebna je veća saradnja na praćenju pranja novca i povraćaja ukradene imovine. Pravni okviri postoje u Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv međunarodnog kriminala (UNTOC) i Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC). Ključ je saradnja u praksi. U suprotnom, taj novac bi mogao da se upotrebi za kupovinu moći ili zloupotrebu nacionalnih ekonomija. Zapravo, ukoliko bi došlo do krize likvidnosti kao posledica virusa Kovid-19, investicije kriminalaca koji poseduju značajne iznose gotovog novca mogao bi da ima veliki uticaj na poslovanje i politiku. Ukratko, ako bi balkanski kriminal krenuo od unutra ka spolja, veliki deo rešenja moraće da stigne spolja kroz međunarodnu saradnju. Ili kako je rekao jedan italijanski tužilac, “kao što nalaze saveznike jedni u drugima, tako i mi moramo zajedno da sarađujemo”.

Višeslojni pristupRešavanje pitanja uticaja kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana koje posluju u inostranstvu zahtevaće reagovanje na različitim nivoima. Unutar Zapadnog Balkana važno je ojačati otpornost društva na faktore koji omogućavaju razvoj kriminala. To bi smanjilo žarišta kriminala u zemlji i inostranstvu. Reforma krivično pravnog sistema u Albaniji je dobar primer. Možda je sam process spor i mukotrpan, ali ovo je prilika da se uvede nova generacija službenika krivično pravnog sistema i izgradi veći integritet i poverenje u sistem. U širem smislu, u svim zemljama regiona biće važno da postoje efikasne institucije, a ne samo dobro zakonodavstvo. I od suštinskog je značaja da se otvara što više radnih mesta I da postoje uslovi za normalnu egzistenciju, posebno među ugroženim grupama (poput mladih) u ugroženim regionima.

Ovde sponzori moraju takođe da igraju ulogu u rešavanju faktora koji izazivaju nerazvijenost, marginalizaciju i odliv mozgova. Ovo bi moglo postati još ozbiljniji problem ako se uzme u obzir negativne posledice po ekonomiju zbog virusa Kovid-19.

Zemlje Zapadne Evrope imaju ključnu ulogu u

smanjenju potražnje za robom i uslugama koje

podstiču kriminal na Zapadnom Balkanu. Zapravo,

sa izuzetkom Australije i Južne Afrike, svi trgovinski

tokovi od kojih kriminalne grupe sa Zapadnog

Balkana profitiraju usmereni su ka EU i Velikoj

Britaniji. Iako neki kritičari i delovi medija imaju

mogućnost da upozore na aktivnosti kriminalnih

grupa sa Zapadnog Balkana, manji broj ističu da su

oni kurirska služba za nelegalna tržišta Zapadne

Evrope.

Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine. Veći deo organizovanog kriminala se „preselio van“. © Boris Stroujko/Shutterstock

79ZAKLJUČCI

Štaviše, ostavljanje zemalja sa Zapadnog Balkana bez evropske perspektive neće poboljšati situaciju. Ljudi sa Zapadnog Balkana koji su želeli da se presele u EU već su tamo – uključujući kriminalne grupe, kako je istaknuto u ovom izveštaju. Ako su se neki od njih odali kriminalu zbog sistema koji ih je po njihovom mišljenju izneverio, zašto produbljivati ranjivost tog sistema? Umesto toga, izazov bi trebalo da bude pozabaviti se uslovima zbog kojih je sistem postao ranjiv.

To je veliki podvig, ali treba učiniti više na jačanju otpornosti u zemljama snabdevanja. Zemlje koje su glavna tržišta za kokain iz Latinske Amerike imaju interes da jačanju krivično-pravnih sistema i održivi razvoj u zemljama kao što su Ekvador, Kolumbija i Peru. Pored toga, bavljenje problemom kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana bez nastojanja da se smanje tržišne sila koje stoje iza njih jednostavno će dovesti do toga će njih zameniti neke druge grupe. Zapravo, kao što je navedeno u mnogim žarištima kojima se ovaj izveštaj bavi, oni nisu glavni akteri u trgovini drogom.


Uloga civilnog društvaAkteri civilnog društva i na Zapadnom Balkanu i u inostranstvu imaju ključnu ulogu. Oni bi trebali da nastave da se zalažu za efikasno upravljanje i institucije i promovišu kulturu zakonitosti. I oni bi trebalo da sarađuju sa vladama kako bi omogućilu da postoji prostor i sloboda da se da glas onima – posebno u medijima, civilnom društvu i dotičnim građanima – koji veruju u društvo bez kriminala i korupcije. U suprotnom, nezadovoljstvo politikom i nedostatak vere kada govorimo o daljim mogućnostima u oblasti formalne ekonomije i nastaviće da utiču na to da mladi ljude na

Zapadnom Balkanu budu ranjivi ili da se odlučuju na odlazak u inostranstvo ili pridružiuju kriminalnim grupama (ili oba).

Sunarodnici u dijaspori treba da učestvuju u

promociji kulture poštovanja zakona, jer zbog

aktivnosti kriminalnih grupa mogu da budu i na

lošem glasu. Većina pripadnika dijaspore nema

koristi od kriminalnih aktivnosti svojih sunarodnika,

a neki čak i trpe zbog toga. Zaista, mnogi od

njih su napustili Zapadni Balkan zbog kriminala i

nestabilnosti – ne žele to ponovo na svom pragu.

Nasilje i ćutanjeNa kraju, važno da se o ovom problem govori. Kriminalne grupe profitiraju više od ćutanja nego od nasilja. Iako kriminalne grupe često dospevaju u žižu javnosti kada dolazi do nasilja, to je obično znak da na tržištu postoji konkurencija ili da je došlo do poremećaja na tržištu, dok je veoma efikasno tržište ono koje neometano funkcioniše u tišini.

Do sada se malo toga zna o ulozi grupa sa Zapadnog Balkana izvan njihovog matičnog regiona, kao i o njihovoj međusubnoj povezanosti. Prednost ovog izveštaja je u tome što se zasniva na informacijama stručnjaka (uključujući novinare, akademske radnike i pripadnike građanskog društva) za oblasti globalnih žarišta i veliki broj izvora.

Uprkos tome, u mnogim slučajevima davaoci tih informacija primetili su da nedostaju podacu i analize o ulozi kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana u organizovanom kriminalu. Među problemima

se navode problemi nedovoljnog razvrstavanja podataka na osnovu etničke pripadnosti, nedovoljno poznavanje Zapadnog Balkanu, upotreba višestrukog identiteta od strane počinilaca (uključujući pasoše iz zemalja EU) i stav da kriminalci sa Zapadnog Balkana ne predstavljaju veliku pretnju u zemlji o kojoj je treč. Ipak, možda ovaj izveštaj može da da doprinos većem razumevanju korena, odlika i uticaja ovog problema kako bi pružio pomoć stimulaciji korektivnih mera.

I za sam kraj, ovaj izveštaj pokazuje ulogu grupa sa Zapadnog Balkana u žarištima širom sveta. Potrebno je preduzeti više mera kako bi se smanjila ponuda i potražnje za vrstom robe koju ove grupe isporučuju, odnosno važno je nastojati da se njihovih aktivnosti osujete. U suprotnom, pipci kriminalnih grupa – uključujući one sa Zapadnog Balkana – nastaviće da se protežu širom sveta.

81

BELEŠKE

1 Kada se spominje Kosovo u ovom izveštaju ne prejudicira se stav o statusu, što je u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti UN 1244/1999 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o objavi nezavisnsoti Kosova.

2 U izveštaju se koristi ime Severna Makedonija, iako tokom perioda diskusije ova država se zvala Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

3 James Cockayne, Hidden Power: The Strategic Logic of Organised Crime. London: Hurst, 2016, str. 298.

4 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime Conquers New Territories. Princeton: Princeton University Press, 2011, str. 193.

5 Ibid., str. 22.6 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime

Conquers New Territories. Princeton: Princeton University Press, 2011, str. 21.

7 Videti prvo poglavlje u Letizia Paoli, The Oxford Handbook of Organized Crime, Oxford University Press, 2014.

8 Videti: Isidore Jack Donsky, Aspects of the immigration of Europeans to South Africa 1946–1970. M.A. thesis, University of Johannesburg, 1989: „Imigrantima je pomagano u svakoj fazi preseljenja od transporta, prijema u Južnu Afriku, pronalaženja smeštaja, posla i u procesu asimilacije.“

9 Miša Gleni Mekmafija, (McMafia: Seriously Organised Crime. London: Bodley Head, 2008, str. 53.)

10 Na suđenju je objavljeno da je bio agent tajne službe. Videti: Gleni, str.53

11 Videti: Božidar Spasić, Lisica koja govori, Auto-Komerc, 2000. 12 Videti: Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in

der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph Links Verlag, 2003, str. 31–32.

13 Panorama Gazette Ish drejtori Albtrans: Pse Enveri lejoi kontrabanden e cigareve nga Shqiperia (Bivši direktor Albatransa: Zašto je Enver dozvolio švec duvana iz Albanije, prvi deo), 16. novembar 2016, http://www.panorama.com.al/ish-drejtori-i-albtrans-pse-enveri-lejoi-kontrabanden-e-cigareve-nga-shqiperia/.

14 Pogledajte ceo dokumentarac Ferdinanda Dervišija, ABC Story, the Contraband of Cigarettes, 13. novembar 2016, https://www.youtube.com/watch?v=poPq5cryFNg.

15 Uğur Mumcu Silah Kaçakçılığı ve Terör. İstanbul: Tekin Yayınevi, 1994.

16 Mahmut Cengiz, The Illicit Economy in Turkey: How Criminals, Terrorists and the Syrian Conflict Fuel Underground Markets. Lanham: Lexington Books, 2019.

17 Uğur Mumcu, Papa-Mafya-Ağca. Ankara: Uğur Mumcu Vakfı Yayınları, 2020.

18 Videti: Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph Links Verlag, 2003, str. 37–47.

19 John Mueller, The Banality of ‘Ethnic Conflict’, Quarterly Journal: International Security, 25, 1, 42–70, str: 49.

20 Videti: Tim Judah, The Serbs: History, Myth, and the Destruction of Yugoslavia. New Haven: Yale University Press, 1997, str. 184–186; Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph Links Verlag, 2003, str. 37–42.

21 John Mueller, The Banality of ‘Ethnic Conflict’, Quarterly Journal: International Security, 25, 1, 42–70, str. 50.

22 Ibid., str. 53. 23 Ibid., str. 51. 24 Blaine Harden, Fast life, flashy end for Belgrade mobster,

The Washington Post, 21. novembar 1992, https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1992/11/21/fast-life-flashy-end-for-belgrade-mobster/87289547-9458-427c-84d1-8561f66a68f0/.

25 John F. Burns, Two gang leaders in Sarajevo face crackdown in Bosnia, The New York Times, 27. oktobar 1993, https://www.nytimes.com/1993/10/27/world/2-gang-leaders-in-sarajevo-face-crackdown-in-bosnia.html.

26 David Samuels, The Pink Panthers, The New Yorker, 5. april 2010, str. 10, https://www.newyorker.com/magazine/2010/04/12/the-pink-panthers.

https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1992/11/21/fast-life-flashy-end-for-belgrade-mobster/87289547-9458-427c-84d1-8561f66a68f0/




https://www.nytimes.com/1993/10/27/world/2-gang-leaders-in-sarajevo-face-crackdown-in-bosnia.html



https://www.newyorker.com/magazine/2010/04/12/the-pink-panthers



27 Blaine Harden, Fast life, flashy end for Belgrade mobster, The Washington Post, 21. novembar 1992, https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1992/11/21/fast-life-flashy-end-for-belgrade-mobster/87289547-9458-427c-84d1-8561f66a68f0/.

28 Marko Hajdinjak, Smuggling in Southeastern Europe, Centre for the Study of Democracy, 2002, https://seldi.net/fileadmin/public/PDF/Publications/Smuggling_in_SEE.pdf

29 Ibid., str. 13. 30 Misha Glenny, McMafia: Seriously Organised Crime. London:

Bodley Head, 2008, str. 43. 31 Ibid., str. 46.32 Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić, Vidimo se u čitulji,

B92, 1995, na osnovu knjige istih autora Kriminal koji je promenio Srbiju

33 Ibid. 34 Ibid. 35 Gornji deo trenerke bi bio uvučen u farmerke ili donji deo

trenerke, koji bi zatim bio uvučen u čarape, Prema Aleksu Eroru „ovaj detalj je osmislio Aleksandar Knele Knežević …. koji je navodno uradio to kako bi sprečio da mu pištolj sklizne sa struka, niz nogu i da padne na pod, u slučaju da mora da beži ili da se sakrije kad suparnička grupa krene s pucnjavom. Uvlačenje trenerke u pantalone čini da se ona napuni vazduhom, zbog čega osoba koja je nosi deluje veće i opasnije“.Aleks Eror, Dizelaš: the ‘Serbian gopnik’ style that defined the 90s is making a comeback, The Calvert Journal, https://www.calvertjournal.com/articles/show/8931/dizelasi-serbian-gopnik-style-90s-comeback.

36 Aleks Eror, Dizelaš: the ‘Serbian gopnik’ style that defined the 90s is making a comeback, The Calvert Journal, https://www.calvertjournal.com/articles/show/8931/dizelasi-serbian-gopnik-style-90s-comeback.

37 Postoji teorija da su ove muškarce ubile ubice službe državne bezbednosti. Videti:Smuggling in Southeast Europe str. 25

38 Janet Kelley, Crooks rip ATM out of floor, intruders steal machine from Brecknock store, 26. februar 2008, Lancaster Online, https://lancasteronline.com/news/crooks-rip-atm-out-of-floor/article_08eb5442-6e1e-5bd1-a9b6-e7e4b475f8be.html.

39 Tom Callahan, F.B.I. Slows, but Hasn’t Stopped, Wily Safecrackers, The New York Times, 15. novembar 1998, https://www.nytimes.com/1998/11/15/nyregion/fbi-slows-but-hasn-t-stopped-wily-safecrackers.html.

40 Geoff Manaugh, The rise and fall of fall of an all-star crew of jewel thieves, The Atlantic, 17 December 2019, https://www. theatlantic.com/technology/archive/2019/12/rise-and-fall- -all-star-heist-crew/602977/.

41 Robert W. Frank, Security beat: State-of-the-art burglars burn ‘safe’ safes, JCK, 1. jun 1997, https://www.jckonline.com/magazine-article/security-beat-state-of-the-art-burglars-burn-safe-safes/.

42 FBI Law Enforcement Bulletin, 67, 11, 1998, https://www.hsdl.org/?view&did=464222.

43 Neki od ovih kriminalaca potiču iz istog sela. 44 Tom Callahan, F.B.I. Slows, but Hasn’t Stopped, Wily

Safecrackers, The New York Times, 15. novembar 1998, https://www.nytimes.com/1998/11/15/nyregion/fbi-slows-but-hasn-t-stopped-wily-safecrackers.html.

45 FBI Law Enforcement Bulletin, 67, 11, 1998, https://www.hsdl.org/?view&did=464222.

46 Dok je služio zatvorsku kaznu, Pavle Stanimirović je odlučio da priča sa medijima; Videti: https://www.thedailybeast.com/an-ex-pink-panther-on-his-old-crew-blamed-for-robbing-kim-kardashian.

47 John Silvester, How the ATM gang’s wild Australian tour ran out of road, The Age, 14. februar 2020, https://www.theage.com.au/national/victoria/how-the-atm-gang-s-wild-australian-tour-ran-out-of-road-20200212-p54049.html

48 Christopher Jarvis, The Rise and Fall of Albanian’s Pyramid Schemes, International Monetary Fund Finance & Development, 37, 1, 2000, https://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2000/03/jarvis.htm.

49 Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Organized Crime: Risk Assessment in Albania. Tirana: Open Society Foundation for Albania, 2015, str. 64.

50 Christopher Jarvis, The Rise and Fall of Albanian’s Pyramid Schemes, International Monetary Fund Finance & Development, 37, 1, 2000, https://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2000/03/jarvis.htm.

51 Jednu od najozloglašenijih kriminalnih organizacija, poznata pod imenom banda iz Lušnje, osnovao je Alfred Škurti (poznat i pod imenom Aldo Bare), bivši član specijalne jedinice 326. Videti: Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Evolution of the Albanian Organized Crime Groups. Tirana: Open Society Foundation for Albania, 2016, str. 25, http://www.osfa.al/sites/default/files/evolution_of_the_albanian_organized_crime_groups.pdf#overlay-context=ngjarje/prezantim-studimi-evoluimi-i-strukturave-te-organizuara-kriminale-ne-shqiperi.

52 Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Organized Crime: Risk Assessment in Albania, str. 23.

53 Savet Evrope, Izveštaj o organizovanom kriminalu iz 2001. godine, Strasburg, decembar 2002, str. 30, https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report2001E.pdf.

54 Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Organized Crime: Risk Assessment in Albania, str. 64.

55 United States Committee for Refugees and Immigrants, U.S. Committee for Refugees World Refugee Survey 2000 – Albania, June 2000, https://www.refworld.org/docid/3ae6a8cb48.html.

56 BBC World Service, Global Crime Report: Interview with an arms smuggler, http://www.bbc.co.uk/worldservice/programmes/global_crime_report/crime/armssmuggler.shtml

57 Prema spisku koji je sakupio beogradski Centar za humanitarno pravo i Centar za humanitarno pravo sa Kosova, koji je poslednji put dopunjen u novembru 2014, 13.517 ljudi je ubijeno ili su nestali u periodu između januara 1998. i 31. decembra 2000, među kojima su i civili i pripadnici vojnih snaga tokom rata na Kosovu, dok je 800.000 ljudi (Albanaca i Srba) navodno napustili Kosovo: Videti: Milka Domanović, List of Kosovo War Victims Published, Balkan Transitional Justice, 10 December 2014, https://balkaninsight.com/2014/12/10/kosovo-war-victims-list-published/. Videti: podatke o Kosovu u knjizi činjenica Centralne obaveštajne agencije SAD (CIA) : https://www.cia.gov/library/





https://www.calvertjournal.com/articles/show/8931/dizelasi-serbian-gopnik-style-90s-comeback





http://theatlantic.com/technology/archive/2019/12/rise-and-fall-

https://www.thedailybeast.com/an-ex-pink-panther-on-his-old-crew-blamed-for-robbing-kim-kardashian



https://www.theage.com.au/national/victoria/how-the-atm-gang-s-wild-australian-tour-ran-out-of-road-20200212-p54049.html



83BELEŠKE

publications/the-world-factbook/geos/kv.html. Komitet za izbeglice Ujedinjenih nacija navodi nižu cifru, Videti:: https://www.unhcr.org/3e2d4d50d.html. Ključna odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o političkom rešenju kosovske krize, Videti:: Rezolucija 1244, jun 1999.

58 Christopher Tütsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence, Working Paper, FAST Risk Profile Kosovo 4, Swiss Peace, 2005, str. 11, https://www.files.ethz.ch/isn/13723/WP_4_2005_kosovo_sicher.pdf.

59 See Freedom House, Nations in Transit, 2007, pp 349–372, https://freedomhouse.org/report/nations-transit/2007/ kosovo.

60 EULEX, What is EULEX?, https://www.eulex-kosovo.eu/?pa- ge=2,16.

61 Ivan Briscoe & Megan Price, Kosovo’s new map of power: governance and crime in the wake of independence, Netherlands Institute of International Relations, 2011, str. 14, http://www.operationspaix.net/DATA/DOCUMENT/4156~v~Kosovo_s_New_Map_of_Power__Governance_and_Crime_in_the_Wake_of_Independence.pdf.

62 Videti:, na primer, slučaj bivšeg poslanika Azema Zile, bivšeg komandanta OVK: Matthew Beinart, Kosovo: Ex-KLA Commander Indicted on Organized Crime Charges, Organized Crime and Corruption Reporting Project, 26. oktobar 2016, https://www.occrp.org/en/27-ccwatch/cc-watch-briefs/5744-kosovo-ex-kla-commander-indicted-on-organized-crime-charges. Videti takođe slučaj Avnija Beriše: Adelina Ahmeti, Aktakuza ndaj ‘Tarkan’-it, deklaratat e Agron Mustafës shfajësuan Nazim Sahitin, kallxo, 24 May 2018, https://kallxo.com/shkurt/ekskluzive-aktakuza-ndaj-tarkan-it-deklaratat-e-agron-mustafes-shfajesuan-nazim-sahitin/.

63 Alexandros Yannis, Kosovo: The Political Economy of Conflict and Peace-building, in Karen Ballentine and Jake Sherman (eds), The Political Economy of Armed Conflict: Beyond Greed and Grievance. Boulder: Lynne Rienner, 2003, str. 181.

64 Videti izveštaj Federalne obaveštajne službe Nemačke (BND) o aktivnostima organizovanog kriminala na Balkanu: BND Kosovo intelligence report, 22. februar 2005, via Wikileaks, https://wikileaks.org/wiki/BND_Kosovo_intelligence_report,_22_Feb_2005.

65 Global Initiative Against Transnational Organized Crime, Hotspots of Organized Crime in the Western Balkans, May 2019, str. 24–27, https://globalinitiative.net/wp-content/uploads/2019/05/Hotspots-Report-English-13Jun1110-Web.pdf.

66 European Commission, Kosovo 2019 Report, Brussels, maj 2019, str. 4, https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20190529-kosovo-report.pdf.

67 Ibid., p 48. 68 Spomenuto u Majinom dodatnom dokumentu o Zemunskom

klanu69 Umro je u zatvoru u martu 2006. 70 Videti: Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in

der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph Links Verlag, 2003, str. 44–53, and Hugh Griffiths, Balkan Reconstruction Report: A Mafia Within the State, Transitions Online, 28. mart 2003.

71 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime Conquers New Territories. Princeton: Princeton University Press, 2011, p 190.

72 David Samuels, The Pink Panthers, The New Yorker, 5. april 2010, str. 11, https://www.newyorker.com/magazine/2010/04/12/the-pink-panthers.

73 Videti: https://www.youtube.com/watch?v=nKOhNs4Mqag.74 David Samuels, The Pink Panthers, The New Yorker, 5. april

2010, https://www.newyorker.com/magazine/2010/04/12/the-pink-panthers, str. 14.

75 Ibid., str. 12. 76 OSCE–ODIHR, Albania: Parliamentary Elections

June 29, 1997, https://www.osce.org/odihr/elections/14029?download=true

77 Council of Europe, Organised crime situation report 2001, Strasbourg, 2002, str. 94, https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report2001E.pdf.

78 U Albaniji je 2000. uhapšeno 74 osoba optuženih za krađu vozila, oko 1.800 komada nelegalnog oružja je zaplenjeno, a prokrijumčareno 117 žena i 13.819. migranata.

79 Russell King and Julie Vullnetari, Migration and Development in Albania, Working Paper C5, Sussex Centre for Migration Research, December 2003, str. 9, http://www.sussex.ac.uk/Units/SCMR/drc/publications/working_papers/WP-C5.pdf.

80 Council of Europe, Organised crime situation report 2001, Strasbourg, December 2002, str. 82, https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report2001E.pdf.

81 European Cottee on Crime Problems (CDPC), Report on the Organised Crime Situation in Council of Europe Member States – 1998, Strasbourg, 1999, str. 26, https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report1998E.pdf.

82 Europol, OCTA 2006: EU Organised Crime Threat Assessment, The Hague, April 2006, str 7, https://www.europol.europa.eu/activities-services/main-reports/octa-2006-eu-organised-crime-threat-assessment.

83 Council of Europe, Organised crime situation report 2001, Strasbourg, December 2002, str. 23, https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report2001E.pdf.

84 Ibid, str. 28 85 EUROPOL, European Union Organised Crime Report 2004,

The Hague, December 2004, str. 13, https://www.europol.europa.eu/activities-services/main-reports/european-union-organised-crime-report-2004.

86 Council of Europe, Organised crime situation report 2001, Strasbourg, December 2002, str. 4, 3https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report2001E.pdf.

87 Ibid, str. 4788 EUROPOL, European Union Organised Crime Report 2004,

The Hague, December 2004, str. 7–8 https://www.europol.europa.eu/activities-services/main-reports/european-union-organised-crime-report-2004.

89 Zemlje u kojima živi najveći broj Albanaca sa Kosova su Nemačka (250.000), Švajcarska (150.000), Austrija (50.000), Velika Britanija (50.000), skandinavske zemlje (50.000),

https://freedomhouse.org/report/nations-transit/2007/

https://www.eulex-kosovo.eu/?pa-

https://globalinitiative.net/wp-content/uploads/2019/05/Hotspots-Report-English-13Jun1110-Web.pdf







https://www.coe.int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/Report2001E.pdf




zemlje Beneluksa (50.000), Italija (više od 20.000). Videti takođe: Ardiana Gashi & Amir Haxhikadrija, Social Impact of Emigration and Rural-Urban Migration in Central and Eastern Europe: Final Country Report: Kosovo, April 2012, str. 7–8.


91 Prema izveštajima, grupa je bila u stanju da zaradi €80.000 u Beču na dan. Kerry Skyring, Police in three countries take on ‘Frankfurt mafia’ drug ring, Deutsche Welle, 24. decembar 2010, https://www.dw.com/en/police-in-three-countries-take-on-frankfurt-mafia-drug-ring/a-14735371.

92 Ibid.93 Sinisa Jakov Marusic, Macedonian nabs gangsters linked to

Frankfurt mafia, Balkan Insight, 20. septembar 2013, https://balkaninsight.com/2013/09/20/macedonian-police-swoops-on-drug-lords/

94 ‘Frankfurter Mafia’ weiterhin aktiv: 13 Personen in Haft, Kronen Zeitung, 14. maj2013, https://www.krone.at/361605

95 Videti: The New York Times, 3. mart 2018, https://www.nytimes.com/2018/03/03/world/europe/sweden-crime-immigration-hand-grenades.html

96 Jeffrey Fleishman, Midnight sun has a dark side, Los Angeles Times, 10. decembar 2006, https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2006-dec-10-fg-mafia10-story.html

97 Ibid.98 Evan Ratliffe, Lifted, The Atavist Magazine, 2011, https://

magazine.atavist.com/lifted99 Albanian drug smuggling gang dismantled in Europe-wide

operation, EU-OCS, 3 JULY 2019, https://eu-ocs.com/albanian-drug-smuggling-gang-dismantled-in-europe-wide-operation/

100 Gang jailed after 7,500 cannabis plants seized, BBC News, 6 jun 2014. https://www.bbc.com/news/uk-wales-south-east-wales-27741781.

101 Mark Townsend, Kings of cocaine: How the Albanian mafia seized control of the UK drugs trade, The Guardian, 13 januar 2019, https://www.theguardian.com/world/2019/jan/13/kings-of-cocaine-albanian-mafia-uk-drugs-crime

102 https://www.thesun.co.uk/news/9668851/foreign-prisoners-albanian-gangsters-drugs/

103 Marco di Risi, Roma, pusher ucciso in strada al Nuovo Salario: aveva capito di essere finito in un agguato, Il Messaggero, 27. januar 2020, https://www.ilmessaggero.it/roma/news/roma_omicidio_nuovo_salario_gentian_kasa_ultime_notizie-5009500.html

104 Giampiero Calapà, I nuovi ‘re di Roma’: narco-albanesi e eredi Senese & Casamonica, Il Fatto Quotidiano, 1. oktobar 2019, https://www.ilfattoquotidiano.it/in-edicola/articoli/2019/10/01/i-nuovi-re-di-roma-narco-albanesi-e-eredi-senesecasamonica/5488784/

105 Vincenzo Scalia, From the octopus to the spider’s web: The transformations of the Sicilian mafia under postfordism, Trends in Organized Crime, 13, str. 283–298, https://link.springer.com/article/10.1007/s12117-010-9106-9.

106 Floriana Bulfon, Wie ein Sieben-Tonnen-Koks-Deal in Sitten geplatzt ist, Swissinfo.ch, 12. februar 2019, https://www.swissinfo.ch/ger/wirtschaft/drogenkriminalitaet_wie-ein-sieben-tonnen-koks-deal-in-sitten-geplatzt-ist/44739298

107 Auto modificate e linguaggio criptato, così la cocaina arrivava dall’Albania: 15 arresti, Bologna Today, 28. novembea 2019, http://www.bolognatoday.it/cronaca/albania-droga-operazione-casper-arresti-polizia.html. Otada je organizovano mnogo sličnih operacija na području Bolonje.

108 Italy and Albania: 43 arrests for drug trafficking, Eurojust, 12. decembar 2018, http://www.eurojust.europa.eu/press/PressReleases/Pages/2018/2018-12-12.aspx

109 Intervju sa pukovnikom specijalne jedinice carinske službe za borbu protiv organizovanog kriminala, februar 2020.

110 Marco di Risi, Roma, pusher ucciso in strada al Nuovo Salario: aveva capito di essere finito in un agguato, Il Messaggero, 27. januar 2020, https://www.ilmessaggero.it/roma/news/roma_omicidio_nuovo_salario_gentian_kasa_ultime_notizie-5009500.html

111 Intervju sa jednim od čelnika Centralne brigade za borbu protiv organizovanog kriminala, Madrid, 10. februar 2020.

112 Alberto Pozas, Ochenta años de cárcel y casi cien millones en multas para los narcos de Vinetu Cokovic, 24. septembar 2017, https://cadenaser.com/ser/2017/09/19/tribunales/1505830248_585223.html; takođe videti: F. Javier Barroso, Una pachanga de fútbol permite desarticular una red de ‘narcos’, 30. jun 2015, El País, https://elpais.com/ccaa/2015/06/30/madrid/1435665134_755996.html

113 Gjergj Erebara, Albanian pilot dies transporting drugs to Spain, Balkan Insight, 29. januar 2015, https://balkaninsight.com/2015/01/29/albanian-army-pilot-may-have-died-while-transporting-cannabis-in-spain/

114 Daniel Verdú, The mystery of Spain’s abandoned drug helicopters, El País, 30. jun 2015, https://english.elpais.com/elpais/2015/06/29/inenglish/1435568070_393000.html

115 Matt Herbert, The butcher’s bill, GI-TOC, 2018, https://globalinitiative.net/the-butchers-bill-cocaine-trafficking-in-north-africa/

116 Italy seizes 20 tons of hashish hidden in ship fuel tanks, DW, 9. avugust 2018, https://www.dw.com/en/italy-seizes-20-tons-of-hashish-hidden-in-ship-fuel-tanks/a-45018092

117 Mark Micallef, Shifting sands: Libya’s changing drug trafficking dynamics on the coastal and desert borders, Background paper commissioned by the EMCDDA for the EU Drug Markets Report, 2019, https://globalinitiative.net/wp-content/uploads/2019/11/EDMR2019_BackgroundReport_Libya.pdf.

118 Ivan Angelovski, Kidnap deaths spotlight Serbia-Libya arms deals, Balkan Insight, 23. februar 2016, https://balkaninsight.com/2016/02/23/kidnap-deaths-turn-spotlight-on-serbia-libya-arms-deals-02-22-2016/

119 Razgovori sa prvim čovekom Centralne obaveštajen jedinice za borbu protiv droge iz pravosudne policijskske civilne garde , Madrid, 18. februar 2020; Razgovor sa jednim od čelnih ljudi iz odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, Madrid, 10. februar 2020.

https://www.nytimes.com/2018/03/03/world/europe/sweden-crime-immigration-hand-grenades.html



https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2006-dec-10-fg-mafia10-story.html

https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2006-dec-10-fg-mafia10-story.html

https://magazine.atavist.com/lifted

https://magazine.atavist.com/lifted

https://eu-ocs.com/albanian-drug-smuggling-gang-dismantled-in-europe-wide-operation/



https://www.bbc.com/news/uk-wales-south-east-wales-27741781

https://www.bbc.com/news/uk-wales-south-east-wales-27741781

https://www.theguardian.com/world/2019/jan/13/kings-of-cocaine-albanian-mafia-uk-drugs-crime


https://www.thesun.co.uk/news/9668851/foreign-prisoners-albanian-gangsters-drugs/

https://www.thesun.co.uk/news/9668851/foreign-prisoners-albanian-gangsters-drugs/

https://www.ilmessaggero.it/roma/news/roma_omicidio_nuovo_salario_gentian_kasa_ultime_notizie-5009500.html



https://www.ilfattoquotidiano.it/in-edicola/articoli/2019/10/01/i-nuovi-re-di-roma-narco-albanesi-e-eredi-senesecasamonica/5488784/



https://link.springer.com/article/10.1007/s12117-010-9106-9

https://link.springer.com/article/10.1007/s12117-010-9106-9

http://Swissinfo.ch

https://www.swissinfo.ch/ger/wirtschaft/drogenkriminalitaet_wie-ein-sieben-tonnen-koks-deal-in-sitten-geplatzt-ist/44739298



http://www.eurojust.europa.eu/press/PressReleases/Pages/2018/2018-12-12.aspx

http://www.eurojust.europa.eu/press/PressReleases/Pages/2018/2018-12-12.aspx




https://elpais.com/ccaa/2015/06/30/madrid/1435665134_755996.html

https://elpais.com/ccaa/2015/06/30/madrid/1435665134_755996.html

https://english.elpais.com/elpais/2015/06/29/inenglish/1435568070_393000.html


https://globalinitiative.net/the-butchers-bill-cocaine-trafficking-in-north-africa/



https://www.dw.com/en/italy-seizes-20-tons-of-hashish-hidden-in-ship-fuel-tanks/a-45018092

https://www.dw.com/en/italy-seizes-20-tons-of-hashish-hidden-in-ship-fuel-tanks/a-45018092

85BELEŠKE

120 Patricia Ortega Dolz and Nacho Sánchez, Narco warfare on the rise on Spain’s Costa del Sol, 11. decembar 2018, El País, https://english.elpais.com/elpais/2018/12/10/inenglish/1544440625_847219.html

121 Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga, An assessment of the extent of Albanian(-speaking) organised crime groups involved in drug supply in the European Union: characteristics, role and the level of influence, 2019, str.10 http://www.emcdda.europa.eu/system/files/attachments/12102/EDMR2019_BackgroundReport_AlbanianSpeakingOCGs.pdf.

122 Daniel Boffey, Netherlands becoming a narco-state, warn Dutch police, The Guardian, 20. februar 2018, https://www.theguardian.com/world/2018/feb/20/netherlands-becoming-a-narco-state-warn-dutch-police

123 Janene Pieters, Albanians play leading role in Amsterdam underworld: Police, NL Times, 18 April 2018, https://nltimes.nl/2018/04/18/albanians-play-leading-role-amsterdam-underworld-police

124 https://www.telegraaf.nl/nieuws/2592956/kopstukken-albanees-misdaadsyndicaat-opgepakt-in-rotterdam

125 Jan-Willem Navis and Vincent Triest, Kopstukken Albanees misdaadsyndicaat opgepakt in Rotterdam, De Telegraaf, 24 September 2018, https://eu-ocs.com/albanian-cocaine-smuggling-gang-dismantled-in-italy/.

126 Napominjemo da se Albanci nalaze na drugom mestu kad je reč o broju hapšenja zbog lažnog identiteta na aerodromu Shiphol.

127 Prema pisanju jednog lokalnog novinara, većina Albanaca u Limburgu i njegovoj okolini došla je iz jednog grada u Albaniji, tačnije iz Lušnja.

128 Razgovor sa Tužiocem iz Limburga, 27. februarr 2020.129 Ibid.130 Razgovor sa javnim tužiocem, Amsterdam, 26. februar 2020.131 Koen Voskuil and Yelle Tieleman, Bundelen cokekartels de

krachten in Dubai?, Algemeen Dagblad, 18. oktobar 2019, https://www.ad.nl/binnenland/bundelen-cokekartels-de-krachten-in-dubai~aaec6071/?referrer=https://www.google.com/

132 The Netherlands’ most wanted drug trafficker arrested in Dubai, EU-OCS, 17 December 2019, https://eu-ocs.com/the-netherlands-most-wanted-drug-trafficker-arrested-in-dubai/


134 Ova sklonost korupciji u Češkoj republici pretočena je u BBC-jevu seriju “MekMafija” 2017, zasnovanu na istoimenoj knjizi Miše Glenija. Videti: David Stubbs, McMafia recap – series one, episode three, The Guardian, 7. januar 2018, https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2018/jan/07/mcmafia-recap-series-one-episode-three-james-norton.

135 Pavla Holcová and Stevan Dojčinović, Balkánští narkobaroni v Praze – Život a dílo Darko Šariće, Investigace.cz, 20. januar 2016, https://www.investigace.cz/balkansti-narkobaroni-v-praze-zivot-a-dilo-darko-sarice

136 Miroslav Nožina, Mezinárodní organizovaný zločin v České republice. Prague: Themis, 2003, str. 114.

137 Pavla Holcová and Stevan Dojčinović, Balkánští narkobaroni v Praze – Život a dílo Darko Šariće, Investigace.cz, 20. januar 2016, https://www.investigace.cz/balkansti-narkobaroni-v-praze-zivot-a-dilo-darko-sarice

138 Kurzy.cz, MIZZORA s.r.o. v likvidaci – obchodní rejstřík, úplný výpis, https://rejstrik-firem.kurzy.cz/rejstrik-firem/DO-64578518-mizzora-s-r-o-v-likvidaci

139 Miroslav Nožina, Mezinárodní organizovaný zločin v České republice. Prague: Themis, 2003.

140 Lidovky.cz, Makedonie, balkánské jablko sváru. Chapadla protivládních bouří sahají i do Česka, 19. maj 2015, https://www.lidovky.cz/svet/makedonie-balkanske-jablko-svaru-chapadla-protivladnich-bouri-sahaji-i-do-ceska.A150518_174600_ln_zahranici_msl

141 Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), The landlord spy, 8. maj 2014, https://www.occrp.org/en/investigations/2437-the-landlord-spy

142 Prema razgovoru sa istrađiteljem češke policije specijalizovanom za organizovani kriminal (Prag, 6. februar 2020).

143 Prema neformalnom razgovoru sa policijskim istražiteljem od 3. februara 2020 u Liberecu.

144 Profil – Princ Dobroshi bosi i mafias shqiptare të drogës, i njohur me nofkën ‘peshkaqeni’, Insajderi, https://insajderi.com/profil-princ-dobroshi-bosi-i-mafias-shqiptare-te-droges-i-njohur-me-nofken-nofken-peshkaqeni/.

145 Hospody a benzinky s hracími automaty ‘vychcípají’ do roku 2019, doufá odcházející náměstek Závodský, iROZHLAS, 19. decembar 2017, https://www.irozhlas.cz/zpravy-domov/zavodsky-herny-automaty-rozhovor-namestek-dvacitka_1712191235_miz

146 Prema neformalnom razgovoru sa Ondrejem Zavodskim, 10. februar 2020, Prag. Takođe videti Pavla Holcová and Stevan Dojčinović, Balkan organized crime sets up in Prague, Organized Crime and Corruption Reporting Project, 23. novembar 2015, https://www.occrp.org/en/investigations/4632-balkan-organized-crime-sets-up-in-prague; and Ministerstvo spravedlnosti České republiky, Sbírka listin, https://or.justice.cz/ias/ui/vypis-sl-detail?dokument=14189593&subjektId=535296&spis=79243.

147 Prema razgovoru sa Pavlom Holcovim, 13. februar 2020.148 Ibid.149 Razgovor sa Čedom Tomasom, vođom tima forenzičara iz

IRS-a. 150 Razgovor sa Milošem Lazićem vođenim u aprilu 2019. u

okviru novinarskog istraživanja za News24.151 Prema Indeksu korupcije (CPI) 2019, koji je Transparency

International (TI) objavio u januaru 2020, Južna Afrika se neznantno pomerila, 2018. je imala 43, poena, a 2019. je rezultat bio 44, tako da je poziionirana na 70/180. To je smešta direktno među zemlje u kojima je korupcija ozbiljan problem i koje ne čine dovoljno u borbi protiv nje.

152 Razgovor vođen preko imejla sa Geretom Njuemom, šef odeljenja za Upravljanje, kriminal i pravdu na Fakultetu za bezbednost, 29. januar 2020.

153 Ibid.154 Razgovor sa konsultantom forenzike Polom O’ Salivenom, 23.

januar 2020.



https://nltimes.nl/2018/04/18/albanians-play-leading-role-amsterdam-underworld-police



https://www.telegraaf.nl/nieuws/2592956/kopstukken-albanees-misdaadsyndicaat-opgepakt-in-rotterdam

https://www.telegraaf.nl/nieuws/2592956/kopstukken-albanees-misdaadsyndicaat-opgepakt-in-rotterdam

https://eu-ocs.com/albanian-cocaine-smuggling-gang-dismantled-in-italy/

https://eu-ocs.com/albanian-cocaine-smuggling-gang-dismantled-in-italy/

https://www.ad.nl/binnenland/bundelen-cokekartels-de-krachten-in-dubai~aaec6071/?referrer=https

https://www.ad.nl/binnenland/bundelen-cokekartels-de-krachten-in-dubai~aaec6071/?referrer=https

http://www.google.com/

http://www.google.com/

https://eu-ocs.com/the-netherlands-most-wanted-drug-trafficker-arrested-in-dubai/



http://Investigace.cz

http://Investigace.cz

http://Kurzy.cz

http://Lidovky.cz

https://www.occrp.org/en/investigations/2437-the-landlord-spy

https://www.occrp.org/en/investigations/2437-the-landlord-spy

https://insajderi.com/profil-princ-dobroshi-bosi-i-mafias-shqiptare-te-droges-i-njohur-me-nofken-nofken-peshkaqeni/




155 Razgovor sa višim predstavnikom policije iz Hoksa, januar 2020.

156 Razgovori sa pripadnicima služne i pripadnicima policije u Houksu, januar 2020.

157 Judgment in the Western Cape High Court, Gavric v Refugee Status Determination Officer, Cape Town and Others (3474/13), 6. april 2016, http://www.saflii.org/za/cases/ZAWCHC/2016/36.html.

158 Razgovor sa pripadnicima srpske zajednice, January 2020. See also Vincent Cruywagen, Whistle-blower links Serbian drug lords, SA gangs, IOL, 16. januar 2012, https://www.iol.co.za/news/whistle-blower-links-serbian-drug-lords-sa-gangs-1213613.

159 Mandy Wiener, Bryanston hit captured on CCTV, News24, 10. april 2019, https://www.news24.com/SouthAfrica/News/watch-bryanston-hit-captured-on-cctv-20190410.

160 Razgovor putem imejla sa Milicom Vojinović, januar 2020.161 Graeme Hosken, Was Marc Batchelor slain for a ton of

cocaine?, Times Live, 21. jul 2019, https://www.timeslive.co.za/news/south-africa/2019-07-21-was-marc-batchelor-slain-for-a-ton-of-cocaine/.

162 Mark Shaw, Hitmen for Hire: Exposing South Africa’s Underworld. Johannesburg and Cape Town: Jonathan Ball Publishers, 2017.

163 Razgovor sa dobropozicioniranim članom srpske zajednice, januar 2020. Više o ratu klanova: https://www.occrp.org/en/balkan-cocaine-wars/

164 Razgovor sa dobropozicioniranim članom srpske zajednice, januar 2020.

165 Razgovor sa službenikom Hawksa, januar 2020.166 Uhapšen crnogorski Eskobar sa 807 kilograma kokaina:

Droga je stigla iz Venecuele!, Telegraf, 18. april 2019, https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3052641-uhapsen-crnogorski-eskobar-sa-807-kilograma-kokaina-droga-je-stigla-iz-venecuele.

167 Çokuluslu Kaçakçılık, Cumhuriyet Newspaper, 3. jul 1983, https://www.cumhuriyetarsivi.com/katalog/192/sayfa/1983/7/3/6.xhtml. Prema arhivima Cumhuriyet Newspaper, Hanefi Aslan, Ivan Galic, Maral Angelo, M. Ali Karakafa, Fevzi Ozdemir i Ahmet Erdem su bili glavni dileri duž rute koja je vodila od Turske do Italije preko Jugoslavije. Vidi takođe Uğur Mumcu, Papa-Mafya-Ağca. Ankara: Uğur Mumcu Vakfı Yayınları, 2020.

168 Kemal H. Karpat, Osmanlı Nüfusu (1830-1914): Demografik ve Sosyal Özellikleri. İstanbul: Türkiye Ekonomik ve Tarih Vakfı Yayınları, 2003.

169 Filiz Doğanay, Türkiye’ye Göçmen Olarak Gelenlerin Yerleşimi, Ankara: DPT.YBM, 1997.

170 Bilal, N. Simşir, Türkiye ve Balkanlar, Balkan Türkleri, in Balkanlarda Türk Varlığı, Balkan Araştırmaları Dizizi 9, ed. Erhan Türbedar. Ankara: Avrasya Stratejik Araştırmalar Merkezi Yayınları, 2003. See also Peter Alfrod Andrews, Türkiye’de Etnik Gruplar. İstanbul: Ant Yayınları, 1992.

171 H.Yıldırım Ağanoğlu, Osmanlı’dan Cumhuriyet’e Balkanları’ın Majus Talihi Göç. Istanbul: Kum Saati Yayınları, 2001.

172 Behsat Ekici, i Adem Çoban, Afghan heroin and Turkey: Ramifications of an international security threat, Turkish Studies, 15, 2, str. 341–364.

173 Razgovor sa bivšim istražiteljem KOM-a, 6. februara 2020. Tursko policijsko odeljenje za suzbijanje krijumčarenja i organizovanog kriminala (KOM) pokrenulo je operaciju pod nazivom Kofer početkom 2000-ih. Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI) korišćena je kao platforma za razmenu informacija u ovom projektu. Istraga je otkrila da su tursko-albanske mreže krijumčara droge koristile kurire različitih nacionalnosti, uključujući i Afrikance, za transport droge u koferima.

174 Turkish Monitoring Center for Drugs and Drug Addiction (TUBIM), Turkish Drug Report 2013, Ankara, 2014.

175 Vidi UNODC, Drug Money: The illicit proceeds of opiates trafficked on the Balkan route, 2015, https://www.unodc.org/documents/rpanc/Publications/other_publications/Balkan_route_web.pdf, str.9

176 Derya Gültekin-Karakaş, Market-oriented transformation of tobacco sector in Turkey, Turk Toraks Derg, 15 (2014) str. 71–91.

177 Behsat Ekici, Country Report of Turkey: Illicit Markets and State Response in Turkey, Siracusa International Institute for Criminal Justice and Human Rights, 2018. Vidi i KOM, Annual Report 2016, Ankara: KOM Publications.

178 Tursko ministarstvo spoljnih poslova, Vizni režim za strance, http://www.mfa.gov.tr/yabancilarin-tabi-oldugu-vize-rejimi.tr.mfa.

179 Predsednički dekret br. 106, Turski državni glasnik, Resmi Gazete, 1. septembar 2018.

180 Razgovor sa jednim bivšim pripadnikom kriminalističke službe, 2, februar 2020.

181 Uğur Mumcu, Papa-Mafya-Ağca. Ankara: Uğur Mumcu Vakfı Yayınları, 2020.

182 Razgovor preko Skajpa sa bivšim šefom Odeljenja za narkotike u Istanbulu, 19. februara 2020.

183 Cengiz Erdinç, Overdose Türkiye: Türkiye’de Eroin Kaçakçılığı, Bağımlılığı ve Politikalar. İstanbul: İletişim Yayınları, 2004. Vidi takođe Behsat Ekici i Adem Çoban, Afghan Heroin and Turkey: Ramifications of and International Security Threat, Turkish Studies, 15, 2, str. 341–364.

184 Frank Bovenkerk i Yucel Yeşilgöz, Türkiye’nin Mafyası. İstanbul: İletişim Yayınları, 2000.

185 Behsat Ekici, International Drug Trafficking and National Security of Turkey, Journal of Politics and Law, 7, 2., str. 113–126.

186 Skoro da nije izvršena nijedna zaplena od zapadnobalkanskih krijumčara droge u provincijama na istočnoj granici Turske, kao što su Hakari, Van i Sirnak.

187 Razgovor sa bivšim inspektorom u sedištu KOM, 2. februara 2020.

188 Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije, Strateški plan, februar 2019, https://mvr.gov.mk/Upload/Editor_Upload/190313-SP-2019-2021-finalen-sajt.pdf.

189 European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction, National Report: Kosovo, 2014, str. 33, http://www.emcdda.europa.eu/system/files/publications/847/National_Report_Kosovo_2014_EN_483865.pdf.

190 Vidi TUBIM’s annual national drug reports, 2012–2018. 191 Iranske kriminalne organizacije često su prikriveno

čedo Iranske revolucionarne garde (IRGC) koju su SAD okarakterisale kao terorističku organizaciju u aprilu 2019.

https://www.timeslive.co.za/news/south-africa/2019-07-21-was-marc-batchelor-slain-for-a-ton-of-cocaine/



https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3052641-uhapsen-crnogorski-eskobar-sa-807-kilograma-kokaina-droga-je-stigla-iz-venecuele




87BELEŠKE

godine. Vidi Mahmut Cengiz, The Illicit Economy in Turkey: How Criminals, Terrorists and the Syrian Conflict Fuel Underground Markets. Lanham: Lexington Books, 2019. U oktobru 2019. albanska policija objavila je da je demontirala terorističku ćeliju kojom je upravljao operativac Quds Force IRGC-a. Prema izjavi albanske bezbednosne agencije, ova ćelija prikupljala je dokaze u saradnji sa trgovcima narkoticima i planirala da izvrši samoubilačke napade protiv disidenata iranskog režima u Evropi. Vidi Albanian State Police, Drejtori i Përgjithshëm i Policisë së Shtetit, Ardi Veliu, së bashku me Drejtorin e Drejtorisë së Antiterrorit Gledis Nano, në deklaratë për mediat, për parandalimin e një sulmi terrorist, 23. oktobar 2019, https://www.asp.gov.al/drejtori-i-pergjithshem-i-policise-se-shtetit-ardi-veliu-se-bashku-me-drejtorin-e-drejtorise-se-antiterrorit-gledis-nano-ne-deklarate-per-mediat-per-parandalimin-e-nje-sulmi-terrorist/.

192 Behsat Ekici i Adem Coban, Afghan heroin and Turkey: Ramifications of an International Security Threat, Turkish Studies, 15, 2, str. 341–364, https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14683849.2014.926668.

193 Ibid.194 Behsat Ekici, Country Report of Turkey: Illicit Markets and

State Response in Turkey, International Institute for Criminal Justice and Human Rights, Syracuse, 2018.

195 Behsat Ekici, African transnational Threat to Turkey, African Security Review, 22, 3, str. 123–144, https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/10246029.2013.793206.

196 Ibid.197 Turska je rastuće tržište evropskog ekstazija od 1990-ih.

U 2018. godini turske vlasti su sprovele zajedničku istragu sa svojim bugarskim kolegama. Kao rezultat toga, bugarske vlasti zaplenile su ukupno 500.000 tableta ekstazija blizu granice sa Srbijom. Ekstazi je prevožen iz Holandije u Tursku preko zapadnog Balkana. Vidi Habip Atam, Bulgaristan/Sırbistan Sınırında uyuşturucu operasyonu, Sözcü, 24 December 2018, https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/son-dakika-bulgaristan-sirbistan-sinirinda-uyusturucu-operasyonu-2837472/.

198 EUROPOL, 2004 European Union Organised Crime Report, The Hague, December 2004, str. 21, https://www.europol.europa.eu/activities-services/main-reports/european-union-organised-crime-report-2004.

199 Çetin Aydın, İstanbul’da Zehir Baskını! Türkiye’de İlk kez ele geçirildi, Hürriyet, 7. maj 2018, https://www.hurriyet.com.tr/gundem/istanbulda-zehir-baskini-turkiyede-ilk-kez-ele-gecirildi-40828338.

200 Behsat Ekici, Country report of Turkey: Illicit markets and state response in Turkey, International Institute for Criminal Justice and Human Rights, Syracuse 2018.

201 TUBIM, Turkish Drug Report 2019, Ankara, 2019, http://www.narkotik.pol.tr/kurumlar/narkotik.pol.tr/TUB%C4%B0M/Ulusal%20Yay%C4%B1nlar/2019-TURKIYE-UYUSTURUCU-RAPORU.pdf.

202 Ibid. 203 Razgovor sa bivšim zapovednikom Odeljenja za narkotike u

Istanbulu, 16. februar 2020.204 Ibid.205 TUBIM, Turkish Drug Report 2019, Ankara, 2019. Na primer,

albanska policija je sprovela operaciju kodnog naziva LIMIT, protiv međunarodne kriminalne mreže koja je krijumčarila

drogu i imigrante širom Balkana i Turske. Operacija je koordinisana sa SELEC-om i grčkim organima za sprovođenje zakona. Istraga je otkrila da je ta grupa proizvodila kanabis u Albaniji i prenosila ga u Grčku, Tursku i države EU. Vidi izveštaj albanske policije, Raporti ditor i ngjarjeve, 12. septembar 2019, https://www.asp.gov.al/raporti-ditor-i-ngjarjeve-policia-e-shtetit-12-shtator-2019/.

206 Hürriyet Daily News, Turkish court to try Albanian ‘drug kingpin’ caught in Turkey’s west, 2. april 2018, https://www.hurriyetdailynews.com/turkish-court-to-try-albanian-drug-kingpin-caught-in-turkeys-west-129673.

207 Albanian State Police, Operacioni ‘Precizioni’, 18 të arrestuar për përfshirje në grup kriminal të trafikut të narkotikëve, 12. maj 2018, https://arkiva.asp.gov.al/index.php/forca-e-ligjit/14245-operacioni-precizioni-18-te-arrestuar-per-perfshirje-ne-grup-kriminal-te-trafikut-te-narkotikeve.

208 Ibid.209 Habib Atam, Arnavut baronun seracısı yakalandı, Sözcü, 29.

mart 2018, https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/arnavut-baronun-seracisi-yakalandi-2318325/.

210 Sputnik News, İpsala Gümrüğünde 1.5 ton esrar ele geçirildi, 28. decembar 2018, https://tr.sputniknews.com/turkiye/201812281036846447-ticaret-bakanligi-ipsala-sinir-kapisi-esrar/.

211 Habib Atam, Çocuk Yorganına bile uyuşturucu koymuşlar, Sözcü, 22. jul 2019, https://www.sozcu.com.tr/2019/gundem/cocuk-yorganina-bile-uyusturucu-koymuslar-5242672/.

212 Greek police crackdown on wide Albania–Turkey drug trafficking network, Tirana Times, 1. oktobar 2019, https://www.tiranatimes.com/?p=143209.

213 Halil Akbaş, Göçmen Kaçakçılığı: Genel Bir Değerlendirme, Oğuzhan Ömer Demir i Bahadır Küçükuysal (eds), Organize Suçlar. Ankara: Adalet Yayınevi, 2013.

214 Razgovor sa bivšim članom turske obalske straže, 1. februar 2020.

215 Yavuz Kahya i Murat Sever, Türkiye’de Göçmen Kaçakçıları. Ankara: Karınca Yayınları, 2013.

216 Razgovor sa bivšim članom turske obalske straže, 1. februar 2020.

217 M. Zeki Bodur, Ege Denizinden Yapılan Yasadışı Göç ve Göçmen Profilleri, Göçmenlerin Geleceğe Yönelik Beklentiler ve Öngürüler, Güvenlik Stratejileri Dergisi, 6, 12, https://dergipark.org.tr/tr/pub/guvenlikstrtj/issue/7531/99191.

218 Benet Koleka, Albania busts gang trafficking migrants into EU, arrests eight, Reuters, 13. jun 2019, https://www.reuters.com/article/us-albania-migrants-trafficking/albania-busts-gang-trafficking-migrants-into-eu-arrests-eight-idUSKCN1TE2RW.


220 Mahmut Cengiz, Turkiye’de Organize Suç Gerçeği ve Terörün Finansmanı. Ankara: Seçkin Yayınevi, 2015.

221 Albanian State Police, Raporti ditor i ngjarjeve, 12. septembar 2019, https://www.asp.gov.al/raporti-ditor-i-ngjarjeve-policia-e-shtetit-12-shtator-2019/.

222 Stavros Tzimas, People traffickers having field day at Evros border, ekathimerini.com, 24. novembar 2019, http://www.ekathimerini.com/246798/article/ekathimerini/news/people-traffickers-having-field-day-at-evros-border.

https://www.asp.gov.al/drejtori-i-pergjithshem-i-policise-se-shtetit-ardi-veliu-se-bashku-me-drejtorin-e-drejtorise-se-antiterrorit-gledis-nano-ne-deklarate-per-mediat-per-parandalimin-e-nje-sulmi-terrorist/




https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14683849.2014.926668




https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/son-dakika-bulgaristan-sirbistan-sinirinda-uyusturucu-operasyonu-2837472/



https://www.hurriyet.com.tr/gundem/istanbulda-zehir-baskini-turkiyede-ilk-kez-ele-gecirildi-40828338



https://www.hurriyetdailynews.com/turkish-court-to-try-albanian-drug-kingpin-caught-in-turkeys-west-129673



https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/arnavut-baronun-seracisi-yakalandi-2318325/

https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/arnavut-baronun-seracisi-yakalandi-2318325/

https://www.sozcu.com.tr/2019/gundem/cocuk-yorganina-bile-uyusturucu-koymuslar-5242672/

https://www.sozcu.com.tr/2019/gundem/cocuk-yorganina-bile-uyusturucu-koymuslar-5242672/

https://dergipark.org.tr/tr/pub/guvenlikstrtj/issue/7531/99191

https://dergipark.org.tr/tr/pub/guvenlikstrtj/issue/7531/99191

https://www.reuters.com/article/us-albania-migrants-trafficking/albania-busts-gang-trafficking-migrants-into-eu-arrests-eight-idUSKCN1TE2RW




http://ekathimerini.com



224 Nilüfer Narli, Human trafficking and smuggling: The process, the actors and the victim profile, in Trafficking in Persons in South East Europe: A Threat to Human Security. Beč: Savezno ministarstvo odbrane Austrije (BMLV), 2006, str. 9–38.

225 Albanian State Police, Elbasan – Finalizohet operacioni i koduar ‘TRANZIT’, 13. jun 2019, https://www.asp.gov.al/elbasan-finalizohet-operacioni-i-koduar-tranzit/.

226 ANSA, Italy: Seven arrests for human trafficking in Modena province, infomigrants.net, 25. mart 2019, https://www.infomigrants.net/en/post/15889/italy-seven-arrests-for-human-trafficking-in-modena-province

227 Alice Elizabeth Taylor, Albanian man arrested in Italy after fleeing Albania on human trafficking charges, Exit News, 19. avgust 2019, https://exit.al/en/2019/08/19/albanian-man-arrested-in-italy-after-fleeing-albania-on-human-trafficking-charges/.

228 Courrier international, Deux barons de la drogue tombent à Tirana, 1. oktobar 2003, https://www.courrierinternational.com/article/2001/02/15/deux-barons-de-la-drogue-tombent-a-tirana.

229 Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović, Slučaj Šarić: od međunarodne istrage do druge presude, KRIK, 4. decembar 2018, https://www.krik.rs/slucaj-saric-od-medunarodne-istrage-druge-presude/.

230 Geoffrey Ramsey, A look at one Serbian kingpin’s Latin America connections, InSight Crime, 30. maj 2012, https://www.insightcrime.org/news/analysis/a-look-at-one-serbian-kingpins-latin-america-connections/.

231 Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović, Slučaj Šarić: od međunarodne istrage do druge presude, KRIK, 4. decembar 2018, https://www.krik.rs/slucaj-saric-od-medunarodne-istrage-druge-presude/.

232 Dana 4. Aprila 2015, Arber Čekaj pokušao je ubaci četiri kutije kokaina u paket banana upućen Albaniji, ali su radnici obavestili vlasti. Plan V and Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), El Mayor narcotraficante Albanés hizo negocios en Ecuador, 13. decembar 2019, https://www.planv.com.ec/investigacion/investigacion/el-mayor-narcotraficante-albanes-hizo-negocios-ecuador.

233 Čekaj je 2015. godine pozvan da se pojavi na ekvadorskom sudu zbog trgovine drogom. Uprkos krivičnom postupku, Albanac je mogao da nastavi da posećuje Ekvador sve do 2018, kada je uhapšen u Nemačkoj zbog šverca najveće pošiljke kokaina ikad zaplenjene u Albaniji.

234 Postoji mnogo primera da su vlasti zaplenile velike pošiljke kokaina, što pokazuje razmere krijumčarenja droge između Albanije i Latinske Amerike. Albanski državljanin Dimitrak Harizaj osuđen je 2011. na zatvorsku kaznu zbog trgovine drogom, nakon što je uhvaćen pri dopremanju 200 kg kokaina iz Kolumbije u Albaniju. U novembru 2013. zaplenjeno je 184 kilograma kokaina u kontejneru namenjenom albanskoj luci Drač. U maju 2014. godine zaplenjeno je 90 kilograma kokaina u luci Gvajakil, čija destinacija je bila Drač. U junu 2014. godine, 250 kilograma kokaina u kontejneru koji je dopremljen iz Ekvadora zaplenjeno je u luci Bar, Crna Gora, što je dovelo do hapšenja 11 ljudi, uključujući albanske državljane i kosovske Albance.

Istog meseca, tokom Interpolove operacije u Ekvadoru, Albanac Dritan Redžepi je zarobljen sa 277 kilograma kokaina iz Gvajakila. Zarobljen je i kosovski Albanac Remzi Azemi. U januaru 2015. albanska policija zaplenila je nešto više od 100 kilograma kokaina u mestu Džibrake, 45 kilometara od Tirane: uhapšeno je sedam Albanaca i dva Kolumbijca. U februaru 2018. godine policija je zaplenila 613 kilograma kokaina u albanskoj luci Drač. U septembru 2019. godine u luci Drač zaplenjeno je 137 kilograma kokaina iz Ekvadora. Istog meseca u jednom selu u Brazilu zaplenjeno je 617 kilograma kokaina koji je navodno bio namenjen za transport u Albaniju u pakovanjima sa logotipom fudbalskog kluba Elbasan.

235 Ekvadorska vlada nije odobrila produžetak najma Vazduhoplovne baze Manta.

236 Razgovor sa bivšim direktorom obaveštajne službe ekvadorske vojske, Kito, 24. januar 2020.

237 Razgovor sa profesorom Latinoameričkog fakulteta društvenih nauka (FLACSO) Fredijem Riverom.

238 Na ovu odluku se kasnije žalilo Tužilaštvo koje je istraživalo slučaj.

239 Prema informacijama kolumbijskog Ministarstva pravde (dobijenim putem zahteva GI uz pozivanje na slobodu informacija), od 2000. do 2019. godine Kolumbija nije tražila izručenje nijedne osobe iz šest zemalja zapadnog Balkana. Kolumbijska vlada je 2019. godine zatražila izručenje jednog lica iz Republike Srbije zbog zločina „trgovine, proizvodnje ili prenošenja droge“, ali ime osobe i njeno državljanstvo i dalje su zaštićeni.

240 Upravnik hacijende koji se u Guajasu susreo sa Arberom Čekajom naveo je da Albanac savršeno govori španski. Ekvadorski tužilac koji je sproveo nekoliko istraga u kojima figuriraju Albanci potvrdio je da oni obično dobro govore španski, ali pretvaraju se da ne razumeju jezik kada daju izjavu u Javnom tužilaštvu. Vidi Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), This is how the Albanian mafia operates in Ecuador.

241 „Ako osoba dolazi iz Evrope, plavokosa je, bela i govori bilo koji drugi jezik osim engleskog ili francuskog, prosto će smatrati da je Rus“, rekao je jedan mafijaški advokat koji je anonimno razgovarao sa GI.

242 UNODC, World Drug Report 2019, Beč, jun 2019, https://wdr.unodc.org/wdr2019/.

243 Christine Armario, US Report: Colombia coca production still at record high, The Washington Times, 5. mart 2020, https://www.washingtontimes.com/news/2020/mar/5/us-report-colombia-coca-production-still-at-record/.

244 Leonardo Goi, Traficante bosnio relacionado con Los Urabeños es capturado en Italia, InSight Crime, 3. maj 2017, https://es.insightcrime.org/noticias/noticias-del-dia/traficante-bosnio-relacionado-urabenos-capturado-italia/.

245 Ibid.246 Ibid.247 El Rusa je kolumbijska policija uhvatila 2016. godine u gradu

Cartago (Valje), zajedno sa još 11 optuženih za formiranje transnacionalne kriminalne mreže koja se bavila pošiljkama kokaina. Međutim, uspeo je da pobegne tako što je podmitio lekare i sudske zvaničnike, kako izveštava novinska agencija Análisis Urbano. Nimajer Rizvanovic je ponovo uhapšen u

http://infomigrants.net

https://exit.al/en/2019/08/19/albanian-man-arrested-in-italy-after-fleeing-albania-on-human-trafficking-charges/



https://www.courrierinternational.com/article/2001/02/15/deux-barons-de-la-drogue-tombent-a-tirana



https://www.krik.rs/slucaj-saric-od-medunarodne-istrage-druge-presude/


https://www.insightcrime.org/news/analysis/a-look-at-one-serbian-kingpins-latin-america-connections/





https://wdr.unodc.org/wdr2019/

https://wdr.unodc.org/wdr2019/

https://www.washingtontimes.com/news/2020/mar/5/us-report-colombia-coca-production-still-at-record/



https://es.insightcrime.org/noticias/noticias-del-dia/traficante-bosnio-relacionado-urabenos-capturado-italia/



89BELEŠKE

aprilu 2017. godine u gradu Civitavecchia u Italiji. Izručen je Kolumbiji u avgustu iste godine, a misteriozno je pušten na slobodu u martu 2018. Ubijen je u oktobru 2018. u Kolumbiji, blizu Pereire, grada koji je postao raskrsnica kartela.

248 Luis Rendueles i Vanesa Lozano, Un narco español: ‘Vamos a tener que vender arena’, La Opinión de Murcia, 19. april 2020, https://www.laopiniondemurcia.es/sucesos/2020/04/19/narco-espanol-vender-arena/1108178.html.

249 Jedna od teorija je i ta da je poginuo igrajući ruski rulet; vidi https://www.kurir.rs/crna-hronika/3440163/dve-verzije-horor-price-ostavice-vas-bez-daha-srbin-poginuo-u-kolumbiji-igrajuci-ruski-rulet-a-onda-je-usledio-rat

250 Serbio muerto en Meta era señalado de integrar el cartel los Balcanes, El Tiempo, 2. april 2020, https://www.eltiempo.com/justicia/conflicto-y-narcotrafico/serbio-muerto-en-casa-de-exjefe-para-era-buscado-por-narcotrafico-480244.

251 Shirley Avila, Unos 23 clanes familiares acopian cocaína para mafias serbias, Perú21, 31. mart 2018, https://peru21.pe/lima/narcotrafico-peru-23-clanes-familiares-acopian-cocaina-mafias-serbias-informe-401607-noticia/?ref=p21r; and Jacqueline Fowks, El cultivo de coca en Perú se desplaza a las fronteras con Brasil y Bolivia, El País, 28. novembar 2018, https://elpais.com/internacional/2018/11/27/america/1543344243_444001.html.

252 Ministarstvo unutrašnjih poslova u Peruu, #QueEllosSeCuiden, Capturan a narcotraficante buscado por la DEA e integrante del Clan América en Cusco, 20. septembar 2018, https://www.gob.pe/institucion/mininter/noticias/19171-queellossecuiden-capturan-a-narcotraficante-buscado-por-la-dea-e-integrante-del-clan-america-en-cusco.

253 Srpski narko kartel Amerika pao na kolena zbog Bosanca: Sprečen šverc 1,5 tone kokaina iz Perua u Belgiju, Telegraf, 9. januar 2019, https://www.telegraf.rs/english/3022272-serbian-drug-clan-america-fell-on-its-knees-because-of-a-bosnian-smuggling-of-15-tons-of-cocaine-from-peru-to-belgium-prevented-photo-video

254 Videti KRIK, 14. april 2019, https://www.krik.rs/uhapsen-veselin-raicevic-meda-bitan-clan-grupe-amerika/

255 Profil: https://www.reportingproject.net/peopleofinterest/profil.php?profil=54

256 Serbian Court Convicts Saric of Drug Smuggling, BalkanInsight, 10. decembar 2018.

257 Organization attributes sheet, Matthew B. Ridgway Center for International Security Studies, Pittsburgh University.

258 Videti: NoticiasR7, 19. avgust 2018, https://noticias.r7.com/sao-paulo/porto-do-po-pcc-e-mafiosos-dos-balcas-dividiam-o-mesmo-doleiro-19082018; takođe videti: Portal do Bitcoin, 19. maj 2019, https://portaldobitcoin.com/justica-brasileira-condena-a-17-anos-de-prisao-minerador-de-bitcoin-envolvido-com-o-pcc/.

259 Organization attributes sheet, Matthew B. Ridgway Center for International Security Studies, Pittsburgh University.

260 Ibid.261 Ibid.262 Vuksan naručio 200 kilograma kokaina, Blic, 25. decembar

2004; Videti takođe Monténégro: Coke en stock au port de Bar, Le Courrier de Balkans, 23. januar 2005.

263 Fabian Zhillia & Besfort Lamallari, Organized crime threat assessment in Albania, Open Society Foundation.

264 Blaž Zgaga, While cocaine jet-setter Michael Dokovich fights his extradition to Croatia, the Balkan Cartel is on the rise, Nacional, 13. novembar 2019, https://www.nacional.hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise/.

265 Vidi BalkanInsight, 4. maj 2020, https://balkaninsight.com/2020/05/04/montenegro-ship-sails-from-germany-after-cocaine-bust/.


267 Crnogorske vlasti konfiskuju drogu na mornaričkom trenažnom brodu, Reuters, 19. april 2019. https://www.reuters.com/article/us-montenegro-drugs/montenegrin-authorities-seize-drugs-on-navy-training-ship-idUSKCN1RV0XQ.

268 Razgovor sa agentom kolumbijske obaveštajne službe, Bogota, 11. februar 2020.

269 Razgovor vođen u sedištu Državnog pravobranilaštva u Bogoti, 5. marta 2020.

270 Videti: Plan V, 15. decembar 2019, https://www.planv.com.ec/investigacion/investigacion/asi-opera-la-mafia-albanesa-ecuador.

271 Informe Europeo sobre Drogas 2019: Tendencias y novedades, Oficina de Publicaciones de la Unión Europea, Luxembourg.

272 Prema nekim od poslednjih izveštaja kokain se skriva u pošiljkama otpadnog metala i asfalta.


274 Ibid.275 Informe Europeo sobre Drogas 2019: Tendencias y novedades,

Oficina de Publicaciones de la Unión Europea, Luxembourg.276 Vidi BalkanInsight, 27. mart 2019, https://balkaninsight.

com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-cocaine-bust/.

277 Vidi BalkanInsight, 27. mart 2019, https://balkaninsight.com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-cocaine-bust/.

278 Vidi BalkanInsight, 27. mart 2019, https://balkaninsight.com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-cocaine-bust/.

279 Vidi BalkanInsight, 26. februar 2020, https://balkaninsight.com/2020/02/26/montenegrin-crew-of-cocaine-ship-arrested-in-caribbean/.

280 Intervju, sedište tajne policije, Bogota, 11. februarInterview, police intelligence HQ, Bogotà, 11 February. 281 Vidi https://elcomercio.pe/lima/policiales/prenan-ninjas-

callao-droga-contenedores-puerto-video-noticia-507257-noticia/. Među uhapšenima su Zoran Jakšić (Srbin) 2016, David Ćufraj 2017 (Srbin rođen na Kosovu, odrastao u Bosni I Hercegovini) I Smail Šikalo (Bosanac) uhapšen 2019.

282 Još trojica članova posade koji su uhapšeni su takođe Crnogorci.

https://www.laopiniondemurcia.es/sucesos/2020/04/19/narco-espanol-vender-arena/1108178.html

https://www.laopiniondemurcia.es/sucesos/2020/04/19/narco-espanol-vender-arena/1108178.html

https://www.kurir.rs/crna-hronika/3440163/dve-verzije-horor-price-ostavice-vas-bez-daha-srbin-poginuo-u-kolumbiji-igrajuci-ruski-rulet-a-onda-je-usledio-rat



https://www.eltiempo.com/justicia/conflicto-y-narcotrafico/serbio-muerto-en-casa-de-exjefe-para-era-buscado-por-narcotrafico-480244



https://elpais.com/internacional/2018/11/27/america/1543344243_444001.html

https://elpais.com/internacional/2018/11/27/america/1543344243_444001.html

https://www.krik.rs/uhapsen-veselin-raicevic-meda-bitan-clan-grupe-amerika/

https://www.krik.rs/uhapsen-veselin-raicevic-meda-bitan-clan-grupe-amerika/

https://portaldobitcoin.com/justica-brasileira-condena-a-17-anos-de-prisao-minerador-de-bitcoin-envolvido-com-o-pcc/



https://www.nacional.hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise/






https://www.reuters.com/article/us-montenegro-drugs/montenegrin-authorities-seize-drugs-on-navy-training-ship-idUSKCN1RV0XQ




https://www.planv.com.ec/investigacion/investigacion/asi-opera-la-mafia-albanesa-ecuador






https://balkaninsight.com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-cocaine-bust/










283 Annie Todd, US: 16.5 tons of cocaine seized in historic bust, OCCRP, 19. jun 2019, https://www.occrp.org/en/daily/10004-us-16-5-tons-of-cocaine-seized-in-historic-bust.

284 Jeremy Roebuck, Two charged in 16-ton, $1B Philly port cocaine bust, ‘one of largest seizures in U.S. history’, The Philadelphia Inquirer, 18. jun 2019, https://www.inquirer.com/news/cocaine-seized-philly-port-drug-bust-cargo-ship-customs-and-border-protection-20190618.html; Vidi takođe https://www.wsj.com/articles/inside-shippings-record-cocaine-bust-11563960604.

285 Vidi InsightCrime, https://es.insightcrime.org/noticias/noticias-del-dia/redada-en-europa-apunta-a-uruguay-como-punto-de-transito-de-cocaina/

286 Blizu 62 tone kokaina su zaplenjene u Belgiji 2019, od čega je 10.5 tona stiglo iz Ekvadora; vidi https://www.eluniverso.com/noticias/2020/01/08/nota/7681320/cerca-62-toneladas-cocaina-se-incautaron-belgica-2019-105-toneladas.

287 Ibid. 288 Telefonski intervju sa Rikardom Kamačom, stručnjakom i

konsultantom za bezbednost, 20. februara 2020.289 Intervju sa poručnikom Marijom Pazminom, bivšim direktorm

vojne obaveštajne službe Ekvadora, 24. januar 2020. 290 Telefonski intervju sa Rikardom Kamačom, 20. februara

2020. 291 El misterioso albanés detrás de nuevo ‘narcovuelo’ de Colombia

a Madrid, El Comercio, 6 May 2018; Saisie de cocaïne à Bayonne: les coulisses de l’opération B-52, Le Parisien, 3. decembar 2016; Gironde: Plus d’une tonne de cocaïne saisie, 23 personnes interpellées, 20 Minutes, 20. novembar 2017.

292 Videti: RCN Radio, https://www.rcnradio.com/judicial/cayo-en-espana-otro-cargamento-de-cocaina-procedente-de-colombia.

293 Blaž Zgaga, While cocaine jet-setter Michael Dokovich fights his extradition to Croatia, the Balkan Cartel is on the rise, Nacional, 13. novembar 2019, https://www.nacional.hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise.

294 Ibid.295 Balkan cartel trafficking cocaine around the globe in

private planes busted, EUROPOL, 25. jul 2019, https://www.europol.europa.eu/newsroom/news/balkan-cartel-trafficking-cocaine-around-globe-in-private-planes-busted.

296 Incautan récord en España de 8,7 toneladas de cocaína llegada de Colombia, France 24, 25. april 2018.

297 Videti: Safe Communities Portugal, https://www.safecommunitiesportugal.com/judicial-police-carries-the-largest-seizure-of-cocaine-ever-in-the-azores-and-holds-five-men-%E2%80%93-street-value-around-euros-300-million/.

298 Interceptado un narcovelero con 797 kilos de cocaína,2 September 2019, El Día, https://www.eldia.es/multimedia/fotos/sucesos/2019-09-02-167530-interceptado-narcovelero-kilos-cocaina.html.

299 Videti: https://www.minfor.gov.gy/featured/guyana-and-albania-sign-visa-waiver-mou/

300 Mark Townsend, Kings of cocaine: How the Albanian mafia seized control of the UK drugs trade, The Guardian, 13. januar 2019, https://www.theguardian.com/world/2019/jan/13/kings-of-cocaine-albanian-mafia-uk-drugs-crime.

301 Kate Lyons, The new drug highway: Pacific islands at centre of cocaine trafficking boom, The Guardian, 24. jun 2019, https://www.theguardian.com/world/2019/jun/24/the-new-drug-highway-pacific-islands-at-centre-of-cocaine-trafficking-boom.

302 Benn Bathgate, Big jail terms for country’s largest ever cocaine haul, Stuff, 5. februar 2020, https://www.stuff.co.nz/national/119226504/big-jail-terms-for-countrys-largest-ever-cocaine-haul.

303 Australian criminals created global drug cartel: Report, Business Standard, 1. jun 2015, https://www.business-standard.com/article/news-ians/australian-criminals-created-global-drug-cartel-report-115060100793_1.html.

304 Australijska kriminalna obaveštajna služba, imejl, 29. april 2020.

305 Joshua Robertson, Alleged former bikie extradited from Serbia to Australia over Brisbane murder, The Guardian, 12. amj 2016, https://www.theguardian.com/australia-news/2016/may/12/alleged-former-bikie-extradited-from-serbia-australia-over.

306 Ava Benny-Morrison, Police link slain Balkan criminal to Melbourne organised crime figure, The Sydney Morning Herald, 10. decembar 2015, https://www.smh.com.au/national/nsw/police-link-slain-balkan-criminal-to-melbourne-organised-crime-figure-20151209-gljqkn.html.

307 Nick Ralston, Goran Nikolovski was ‘lured’ to his death: police, Illawarra Mercury, 14. jul 2017, https://www.illawarramercury.com.au/story/4791200/closing-in-police-now-say-goran-nikolovski-was-lured-to-his-death/.

308 David Murray, Operation Warrior: the inside story of the defeat of Daniel Kalaja’s huge drugs empire, The Sunday Mail, 4. novembar 2012, https://www.couriermail.com.au/news/queensland/operation-warrior-the-inside-story-of-the-defeat-of-daniel-kalajas-huge-drugs-empire/news-story/cc2ceedaface2083a47e94c0025538f5.

309 Peter Jean, Adelaide gangster Leonard Gjeka deported to his native Albania, The Advertiser, 31. decembar 2014, https://www.adelaidenow.com.au/news/south-australia/adelaide-gangster-leonard-gjeka-deported-to-his-native-albania/news-story/f18b6cc9bcbbfbb421af476c42955fdf.

310 Global Initiative Against Transnational Organized Crime, Hotspots of Organized Crime in the Western Balkans, maj 2019, https://globalinitiative.net/oc-western-balkans/.

311 Evropski monitoring centar za drogu i zavisnost od droga, Procena o uticaju albanskih organizovanih kriminalnih grupa u trgovini drogom u Evropskoj uniji: Karakteristike, uloge i nivo uticaja, 2019.

312 Videti: Tim Judah, Yugoslavia is dead, long live the Yugosphere, LSEE – research on South Eastern Europe, novembar 2009.

313 Videti: OCCRP, https://www.occrp.org/en/investigations/503-naser-kelmendi-from-kosovo-inmate-to-sarajevo-businessman. Keljmendi je počeo da se bavi

https://www.occrp.org/en/daily/10004-us-16-5-tons-of-cocaine-seized-in-historic-bust



https://es.insightcrime.org/noticias/noticias-del-dia/redada-en-europa-apunta-a-uruguay-como-punto-de-transito-de-cocaina/



https://www.rcnradio.com/judicial/cayo-en-espana-otro-cargamento-de-cocaina-procedente-de-colombia



https://www.europol.europa.eu/newsroom/news/balkan-cartel-trafficking-cocaine-around-globe-in-private-planes-busted



https://www.safecommunitiesportugal.com/judicial-police-carries-the-largest-seizure-of-cocaine-ever-in-the-azores-and-holds-five-men-%E2%80%93-street-value-around-euros-300-million/





https://www.eldia.es/multimedia/fotos/sucesos/2019-09-02-167530-interceptado-narcovelero-kilos-cocaina.html



https://www.minfor.gov.gy/featured/guyana-and-albania-sign-visa-waiver-mou/

https://www.minfor.gov.gy/featured/guyana-and-albania-sign-visa-waiver-mou/



https://www.theguardian.com/world/2019/jun/24/the-new-drug-highway-pacific-islands-at-centre-of-cocaine-trafficking-boom



https://www.stuff.co.nz/national/119226504/big-jail-terms-for-countrys-largest-ever-cocaine-haul



https://www.theguardian.com/australia-news/2016/may/12/alleged-former-bikie-extradited-from-serbia-australia-over



https://www.illawarramercury.com.au/story/4791200/closing-in-police-now-say-goran-nikolovski-was-lured-to-his-death/



https://www.couriermail.com.au/news/queensland/operation-warrior-the-inside-story-of-the-defeat-of-daniel-kalajas-huge-drugs-empire/news-story/cc2ceedaface2083a47e94c0025538f5




https://www.adelaidenow.com.au/news/south-australia/adelaide-gangster-leonard-gjeka-deported-to-his-native-albania/news-story/f18b6cc9bcbbfbb421af476c42955fdf




https://globalinitiative.net/oc-western-balkans/

91BELEŠKE

kriminalom 1980. švercujući tekstil i zlato iz Turske na Kosovo. Zatim se njegova organizacija razvila tokom embarga, koji su UN uvele tadašnjoj Jugoslaviji devedestih, a gde je njegova kriminalna grupa švercovala naftu, duvan, drogu a kasnije i oružje za vreme rata na Kosovu. Zbog trgovine drogom 2008., Keljmendi skreće na sebe pažnju policije

314 Videti: BalkanInsight, https://balkaninsight.com/2018/02/01/naser-kelmendi-verdict-02-01-2018/

315 Od 2013. godine, kada je reč o stanovnicima Kosova, pristup Internetu iznosi 84,8% kad su domaćinstva u pitanju, odnosno 76,6% po broju korisnika i sličan je proseku u EU. Ogroman pristup internetu stvorio je plodno tlo da se tehnološki kriminal sve više razvije. Prema rečima jednog kosovskog stručnjaka, tehnološki kriminal je jedna od „najbrže rastućih kriminalnih radnji i stvarna pretnja“ od 2010. Ono što odlikuje ovu vrstu kriminala je to što većina počinilaca živi van Kosova. Na vrhu liste Albanaca sa Kosova koji su umešani u tehnološki krimina nalazi se Ardit Ferizi iz Đakova, grada u regionu Dukađin na Kosovu. Imao je samo 19 godina kada je uhapšen zbog tehnološkog kriminala koi je počinio u ime ISIS-a 2016. Drugi je slučaj Besarta Hodže, 25, i Liridona Muslijua, 26 godina. U februaru 2018. Ministarstvo pravde SAD-a podiglo je optužnicu protiv 36 osumnjičenih i zatražilo izručenje Hodže i Musljiua sa Kosova zbog navodnih uloga u međunarodnoj kriminalnoj organizaciji odgovornoj za gubitke od preko 530 miliona dolara, kao posledica tehnološkog kriminala. Oni su prikupili dokaze da je ova grupa nasamarila milione u svih 50 država SAD kao

i širom sveta, zahvaljujući jednom od najvećih poduhvata iz oblasti tehnološkog kriminala koji je Ministarstvo pravde SAD-a izvelo. Oko 13 optuženih uhapšeno je u Sjedinjenim Državama i još šest zemalja: Australiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Kosovu i Srbiji.

316 European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction, An assessment of the extent of Albanian(-speaking) organised crime groups involved in drug supply in the European Union: Characteristics, role and the level of influence, 2019, str. 13, http://www.emcdda.europa.eu/system/files/attachments/12102/EDMR2019_BackgroundReport_AlbanianSpeakingOCGs.pdf.

317 Balkanweb, 700 kg kokainë nga Ekuadori drejt Shqipërisë/ Media greke zbardh skemën: U zbulua nga një telefonatë anonime. Kush ishin porositësit, 8 October 2019, https://www.balkanweb.com/700-kg-kokaine-nga-ekuadori-drejt-shqiperise-media-greke-zbardh-skemen-u-zbulua-nga-nje-telefonate-anonime-kush-ishin-porositesit/.

318 Ovu operaciju je predvodila Crna Gora, a podržale su je EUROPOL, kao i organi sprovođenja zakona iz Austrije, Hrvatske, Francuske, Portugala, Srbije i Slovenije.

319 INTERPOL, Balkans: Operation Theseus busts human trafficking and migrant smuggling rings, 22. januar 2020, https://www.interpol.int/News-and-Events/News/2020/Balkans-Operation-Theseus-busts-human-trafficking-and-migrant-smuggling-rings.

320 Na Interpolovoj listi 381 natraženijih kriminalaca, 160 su Albanci.

https://www.interpol.int/News-and-Events/News/2020/Balkans-Operation-Theseus-busts-human-trafficking-and-migrant-smuggling-rings




GLOBALNA INICIJATIVAGlobalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je globalna mreža koji čini više od 400 eksperata širom sveta. Globalna inicijativa omogućava platformu za promociju šire debate i inovativnog pristupa kao sastavnih delova inkluzivne globalne strategije protiv organizovanog kriminala.

www. globalinitiative.net

http://globalinitiative.net

TRANSNACIONALNA HOBOTNICA · 2020-07-23 · Volter Kemp je viši član u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i upravlja Opservatorijom civilnog

Documents