tom waits - dzokej pun burbona.pdf

TOM WAITSDŽOKEJ PUN BURBONA

Rock pesme

Izbor i prevodi Dragan D. Todorović

------------------------------- BIBLIOTEKA ČASOPISA GRADINA -----------------------------

NIŠ 1990

VREME, ČOVEK, KOŠMARI- uvod u waitsologiju –

1. VREME

Mislim da sam imao već dvadeset jednu ili dvadeset dve godine kada sam ostao šokiran televizijskim snimkom snežne mećave u New Yorku. Gledajući, svih tih godina, američke filmove pune jurnjave kolima, pucnjave, privatnih bazena, obnaženih preplanulih tela, a nikada za to vreme ne razmišljajući o geografskoj širini Sjedinjenih američkih država, potpuno sam izgubio iz vida mogućnost da tamo pada sneg. Odakle dolaze coca i pepsi? Iz Amerike. Šta su one? Osvežavajuća pića. Kog bi vraga osvežavajuća pića koja su okupirala svet bivala izmišljena u snežnoj zemlji?

Tolika je bila snaga Američkog Sna sanjanog u jugoslovenskim noćima, da mi je taj sneg njujorških ulica otvorio čitav jedan novi vidik. Kada je pre nekoliko godina, francuski ministar za kulturu Jacques Lang lansirao svoju famoznu tezu o okupiranosti Evrope američkom kulturom, bio sam spreman.

Koliko je mladih jugoslovena sanjalo svoju zemlju američkim snom? Koliko je nas volelo socijalizam, istovremeno pomno obraćajući pažnju da li je markica novog levi's para farmerki narandžasta ili crvena, da li je ploča original ili licenca, jesu li patike reebok ili ne? Koliko je nas pušilo marlboro, a koliko je istovremeno jahalo sa brkatim kaubojima? Ne mislim da ovde treba govoriti isključivo o snazi uspešnog marketinga. Treba zahvatiti dublje, napipati čudesnu sponu ovlaš zapamćenih i pomalo usađenih bajki s jedne – i bajkovitosti westerna s druge strane, naslutiti genetske naslage Kraljevića Marka u nama i njegovo okrznuće sa sirovom, nerazumnom snagom gitarskog pojačala od 100 vati, naslutiti pionirstvo dinamike socijalističkog zamaha i njegov duh uporediti sa dinamičkim pionirstvom Nove Zemlje. Uostalom, koliko smo mi sanjali, a koliko se događalo pred našim očima navikavanim da ne vide ono što se ne pokaže? Smestiti centralni komitet u moderni neboder – zar to nije tako američki? Napraviti zvezdu od voditelja kviza (a kviz, sam po sebi, sa bogatim nagradama – tako je ne socijalistička zabava) – zar to nije tako američki? Pušiti cigare umesto cigareta – zar to nije tako američki?

Već je u ovim poslednjim pitanjima postalo jasno da to sve možda i nije „tako američki“, već prost odraz čežnje za nečim drugačijim. I tako dolazimo do Sjedinjenih država Amerike kao – metafore. U metaforama ne pada sneg, zar ne?

Dugo smo tu metaforu čuvali, ne samo od snega, negoi od drugih nepriličnosti. Moglo je da nam bude jasno da su automobili, tako neštedimice uništavani u američkim filmovima, uzeti sa otpada, zafarbani i osposobljeni za tu jednu, poslednju vožnju. Moglo je da se razume da surovi kriminalci ne postoje samo zbog Klinta Eastwooda. Bilo je gotovo očigledno da John Wayn nije postao Ronald Reagan samo zato što nije poživeo dovoljno dugo.

Onda je došlo jutro. Kako smo se više udaljavali, u osamdesetim godinama, od drugih svojih snova, tako smo se budili i iz Američkog Sna. Pisci koji su ga razobličavali, postali su zvezde našeg licemernog književnog neba. Charles Bukowski, večito u klozetu, Jack Keruac, večito na putu, Ken Casey, večito nad kukavičjim gnezdom, Ginzberg, Selby, Easton Ellis, Raymond Chandler, Mickey Spillane, Robert Ludlum. Tiraži i slava na jugoslovenskom književnom prostoru. Isto se događalo i sa proizvođačima drugih vrsta umetnosti. John Ford, Sam Peckinpah, Jim Morrison, Bruce Springsteen, poslednjih godina i Tom Waits.

Mnogi od ovde (nasumice) pobrojanih autora moraće u budućnosti jugoslovenske kulturne scene da dožive prevrednovanje, onakvo kakvo – čini se –

Bukowski već doživljava. Onako kako smo u ljubavi voleli romantiku, tako smo u rastanku zaljubljeni u sarkazam. Zamoreni devičanskim, počeli smo da pokazujemo naklonost sodomičnom.

Opus Toma Waitsa takođe će u budućnosti biti izložen kritičnijim pogledima od dosadašnjih. Duboko sam uveren, poštovanje će za Waitsa pri tome samo narastati.

2. ČOVEK

Rođen je 7. decembra 1949. godine u gradiću Pomona u Californiji, na zadnjem sedištu taksija. Dete profesorskog para. Roditelji su mu se rano razveli, pa je Waits od svoje desete godine živeo sa majkom i dvema sestrama. Majka se koju godinu kasnije ponovo udala za privatnog detektiva, i porodica se često selila.

Waits je postao vezan za muziku dosta rano. Živeći u susedstvima punim kosmopolitske mešavine rasa i kultura, istovremeno učeći klavir i gitaru, dečak je upijao čudesnu mešavinu zvukova i ritmova, raspoloženja i značenja. Umesto ranog rock and rolla prve polovine šezdesetih, radije je slušao Binga Crosbyja, Stephena Fostera i Georgea Gershwina, a nešto kasnije postaje fasciniran muzikom Kurta Weilla, koju je ovaj pisao za Brechtove pozorišne komade. U srednjoj školi je kratko vreme svirao sa jednom soul grupom, a onda neko vreme radio kao profesionalni harmonikaš u polka-orkestru.

Krajem tinejdžerskih godina, Tom Waits odlazi od kuće. Na Zapadnoj obali SAD radi seriju loše plaćenih poslova, kakve obično dobijaju begunci na kojima se njihov status jasno vidi: perač čaša, čuvar parkinga, garderober, perač prozora, izbacivač u klubovima.

Skrasio se u Los Angelesu, stanujući u kamp prikolici i radeći kao vratar u klubu Heritage koji je imao program uživo. Uskoro, Waits se osmelio da se i sam popne na scenu i izvodi sopstvene pesme. Njegova (klavirska) muzika bila je negde između jazza, bluesa i baladersko-šlagerskih tradicija. Tin Pan Alley. Tekstovi su mu bili fragmentarnog tipa, gotovo preslikani odlomci razgovora kakvi su se mogli čuti po klubovima oko ponoći. Opisivao je polusvet, kriminalce, prostitutke, lutalice, beskućnike, usamljenike. Njegova poezija počela je da crta čudnu mapu, na kojoj su mali gradovi bili obeleženi slovima često većim od onih kojima su obeležavani metropolisi, a ubrzo je to počelo da se događa i sa njegovom muzikom.

Uporno i često svirajući (sa džez-triom), Waits je počeo brzo da stiče kult-status na Zapadnoj obali. Počelo je da se priča o čudnom tipu sa kačketom koji stopira kamiondžije da bi stigao na svoje koncerte, koji sastavlja dane i noći u neobuzdanim pijankama i koji svoje neobično snažne stihove peva glasom samrtnika. Menadžer Franka Zappe ubrzo se zainteresovao za ličnost iz tih priča i usledilo je sklapanje ugovora sa Waitsom što je rezultiralo nastupanjem pred Zappine koncerte.

Kada je, konačno, slava Toma Waitsa prešla lokalne okvire, pojavio se i njegov prvi album, „Closing Time“. Waits je tada imao 23 godine.

Od 1973. Do 1982. Godine snimao je za disko kuću Asylum Records, koja mu nikada nije posvećivala veću pažnju. Njegovi albumi (u proseku jedan godišnje) prodavali su se vrlo loše sve do 1978 kada „Blue Valentine“ prolazi nešto bolje, kao i njegov naslednik, „Heartattack and Vine“ iz 1980. U trenutku kada je disko kuća očekivala da Waits iskoristi ovu pažnju javnosti i jednim komercijalnim izdanjem konačno seprobije među tiražne autore, on je napravio ploču koja je odudarala od svega što se do tada moglo čutina svetskoj sceni – Swordfishtrombones. Došlo je do raskida saradnje i Waits ovaj album objavljuje 1983. na etiketi Island Records. U novoj firmi dobija mnogo bolji status i odrešene ruke.

Prelazi u New York, gde radi paralelno na prvom mjuziklu (sa svojom ženom, scenaristkinjom Kathleen Brenan), inspirisanim pesmom „Frank's Wild Years“ sa albuma „Swordfishtrombones“, i novoj ploči sličnog zvuka. Album „Rain Dogs“ je izašao 1985. godine, i to je prva Waitsova ploča objavljena kod nas (inače, negov deseti oficijalni album), a mjuzikl Frank's Wid Years je svetsku premijeru

doživeo ujunu 1986. u Chicagu („Steppenwolf Theatre Company“). Naredne godine, izašao je album sa muzikom iz predstave (takođe objavljen kod nas, kao i sledeći), a Waitsov filmovani nastup „Big Time“ za sada je poslednje što je ponudio javnosti (kao film, video,kompakt-disk i ploču).

Vratio se u Los Angeles, gde živi sa ženom i dvoje dece. Povremeno nastupa u pozorištu i nastavlja da gostuje na filmu (desetak, uglavnom sporednih uloga).

3. KOŠMARI

Drugi album Toma Waitsa, iz 1974. godine zove se „Srce subotnje noći“, po jednoj od pesama na njemu objavljenih (čiji je prevod ušao i u ovaj izbor). No, sve su Waitsove pesme dosijei iz tog istog srca. Uprkos životu na sunčanoj strani američkog kopna, on je definitivno čovek noći, i astronomske noći, i noći karaktera, i sudbinske noći. Reći za njega da je hroničar košmarnih delova Američkog Sna bilo bi pogrešno utoliko što njegov poetski izraz ne pripada kategoriji hronike.

Tehnika kojom Tom Waits proizvodi svoje poetske vizije naizgled je jednostavna, treba poređati jedan do drugog simbole američke svakodnevice, ispreplesti jednu tragičnu storiju i sve nadgraditi sitnim detaljima. I zaista, kroz ove pesme defiluju različite marke automobila – mercury, mustang, cadilac, ford 8, md 2020, belair 58, svi oni svetlucajući svojim hromiranim površinama poput svećica na božićnoj jelki ispod koje će samo dobra deca pronaći igračke. Ostali će,u novinski papir zavijene dobiti nož ili metak, špansku čizmu ili uslovnu slobodu, u zavisnosti od toga koliko brzo su kroz američku noć vozili i na koga su naleteli kad su im kočnice otkazale.

I zaista, na mapi Waitsovih stihova su imena malih mesta i bezbrojnih ulica, uglova, barova, benzinskih pumpi. Zaista, priličan spisak različitih pića i pilula, droga i drugih krila za brzo uzletanje i kratak let. Zaista, tu je i čitav jedan spisak osuđenika na doživotnu robiju.

U Waitsovoj poeziji, dakle jesu i američki simboli i tragične sudbine i masa detalja. No, tu je i mnogo više. Kao ni jedan drugi živi autor na američkoj i svetskoj rock sceni, Waits ima tu izuzetnu osobinu stvaranja amalgama od nade i beznađa, od apokaliptičnosti i uskrsnuća. Premda su likovi iz njegovih pesama/priča uglavnom mrtvaci u socijalnom smislu, autor uvek ostavlja makar naznaku gde bi se mogao nalaziti ključ za izlazak iz takvih života. To nisu ključevi u moralističkom smislu, nisu ključevi Oprosta i Zaborava, već putevi koji odgovaraju samim likovima. Portorikanac Romeo, koji skriva ranu dok svojim drugovima priča o tome kako je ubio šerifa, odlazi na balkon bioskopa u kojem se prikazuje film sa Jamesom Cagnyjem, da „umre bez štaka, kao u snu svih heroja“ („Romeo krvari“). Kurva iz Mineapolisa, koja piše dugu, gorku božićnu čestitku, na samom kraju najavljuje da će iz zatvora izaći već kroz dva meseca. I to je, možda, najvažnija Waitsova poruka: ma koliko duboko bilo dno na kojem se čovek trenutno nalazi, uvek postoji neki put – ako ne ka vrhu, ono bar prema nekom blažem dnu.

Pesnici američkog rocka često imaju kvalitet više od drugih svojih kolega u svetu. Tamo je u pitanju tradicija pisanja pesama koje su zapravo priče, ili skice za roman, ili scenarija za kratke dokumentarce. Tu dugu, neprekidnu liniju, započeli su još autori country & western pesama, nastavio ju je Bob Dylan početkom šezdesetih, a kasnije i mnogi drugi. U američkom rocku ta je osobina veoma cenjena i autori koji uspevaju da pišu poetske romane gotovo redovno stiču visoke pozicije – i u umetničkom i u materijalnom smislu.

Kod Toma Waitsa ovaj talenat je visoko izražen. Ne samo da nije nikakvo čudo što je od jedne pesme („Frankove divlje godine“) uspeo da kasnije stvori mjuzikl, već se može tvrditi da je isti postupak mogao da primeni na bar dvadesetak drugih svojih pesama. Pročitajte „Dopisnice noćnog jastreba“, „Burmansku groznicu“, „Ništakovo polje“, „Sabljarkatrombon“ – i videćete na šta mislim. Čak i tamo gde je naizgled reč o „običnim“ elegijama, u pozadini se skriva priča kao u pesmi „Na parici“ ili u „Vojnikovim stvarima“.

Zašto, tako talentovan, Tom Waits nikada nije postao rock zvezda sa svim atributima koje taj status nosi?

Iz istog razloga zbog kojeg se deca ne igraju napunjenim pištoljima. Retko se uopšte u rock and rollu, mogla i može susresti tako snažna, tako

razorna kombinacija svih elemenata koji čine neku muziku velikom. Waits je obrazovan čovek, muzički erudita koji se ne ustručava da svoje ideje izrazi kroz polku, sambu, šlager, blues, jazz, ili kroz mešavinu svega toga. Odličan klavirista, solidan gitarista, uvek je umeo da svojim pesmama pronađe aranžman koji će im odgovarati kao ždrebac jahaču. Preko svega dolazi njegov jedinstveni glas, opor snažan i tako različit. Sve to skupa Waitsovu muziku čini efikasnim oružjem, amalgamom koji se sluša punom pažnjom. Zato se njegove pesme retko mogu čuti na radiju, zato je do danas uradio samo dva televizijska spota. Njegov najveći uspeh u muzičkom biznisu predstavlja činjenica da su britanski rock kritičari njegovu ploču „Swordfishtrombon“ stavili među deset najboljih albuma svih vremena. No, pitanje je – i to veoma važno zašto se Waits našao u rock časopisima i na top listama najboljih rock albuma? Jedini mogućiodgovor jeste da je upravo rock ona vrsta muzike koja u poslednjih dvadesetak godina beleži najveći broj eksperimenata i eksperimentatora, pa tu – jednostavno – najfleksibilniji sloj kritičara i konzumenata.

Po čemu se može prepoznati, nenajavljena na radiju, nova pesma Toma Waitsa? Po osećanju neobičnosti i njegovom snažnom, hrapavom glasu. Sveo stale komponente podložne su promenama. Za razliku od nerkih drugih velikih autora, poput Davida Bowieja – koji je svoje traženje u jednom trenutku zaustavio i dobro unovčio image Visokog Belog Vojvode. Waits je uvek ostajao dosledan jedino – promenama. U neprekidnom naporu da što vernije opeva „tamnu, toplu, narkotičnu američku noć“, uspeo je poput inženjera koji radeći na vasionskom brodu usput patentira još pedesetak pronalazaka, da stvori čitav niz detalja koji su nepogrešivo njegovi. Česta zagledanost u mesec, koji u njegovim pesmama varira od lilihipa do vampirskog grofa u crno odevenog, jedan je od takvih detalja. Dim i para koji se dižu iz rešetaka slivnika „kao da će prokleti grad da pukne“, koji magle izloge i sužavaju vidike: snažno su Waitsovo sredstvo za potenciranje atmosfere sukoba, napetosti, straha. On takođe, kao što stalno istražuje u muzičkom izrazu, eksperimentiše i na području jezika. Da bi se pesmeToma Waitsa uspešno prevele na srpskohrvatski jezik, neophodno je, tu i tamo, stvoriti novu reč, naprosto zato što i sam autor koristi sopstvene kovanice „Outoftowner“ ne postoji u rečnicima engleskog, njen adekvatan prevod ne postoji ni u našem jeziku, pa je „iskovana“ reč „vangrađanin“. Waitsov prevodilac se mora uhvatiti u koštac i sa nekom starim problemima onih koji prevode sa engleskog na naš jezik, razrešavajući ih na savremeniji način. Jednostavno, to je dužnost koju nalaže poštovanje autora koji eksperimentiše sa sopstvenim jezikom, u originalu, dakle, termin „sucker“ ko sisa, puši. Slično razvoju iste reči u našem jeziku i u engleskom skengu, ova reč se prevashodno upotrebljava kao termin vezan za oralni seks. Međutim, u tamošnjem slengu ona ne mora da ima taj stepen uvredljivosti kakav imenica koja zvuči malo kao tepanje, malo kao uvreda, malo kao oznaka za budalu, što „sucker“ sadrži.

Naravno, pri ovakvom postupku prevodilac je morao da se osloni i na snalažljivost samih čitalaca. To i nije tako veliki greh, ako se ima u vidu da i sam Waits, u još većoj meri, računa na visprenost svojih slušalaca, imajući u vidu ne samo nove reči, nego idikciju kojom obično peva, i prema kojoj Jaggerova dikcija izgleda kao govor profesora engleskog na Oksfordu.

Pri prevođenju ovde odštampanih pesama, prevodilac je poštovao interpunkciju originala, te sve verzale i kurente. Razbarušenost, dakle, ne treba prebacivati lektoru ili prevodiocu, već Waitsu samom. Na mestima gde je uočena razlika između štampanih i pevanih stihova, prevodilac je kao finalnu tretirao verziju zabeleženu na pločama.

Ovo je prvo veliko predstavljanje poezije Toma Waitsa u Jugoslaviji, pa s toga još samo jedna rečenica: ovo nisu ni priče o običnom ludilu, ni cveće zla, a jeste i jedno i drugo. U svakom slučaju, noćno čitanje prijaće vam više nego dnevno.

Dragan Todorović Beograd, 6.12.1989.

(TRAŽEĆI) SRCE SUBOTNJE NOĆI kako si spreman za volanom tvoja ruka grli tvoju ljubav oldsmobile krenuo si niz bulevar tražeći srce subotnje noći isplatili su te u petak u džepu ti zvecka kada vidiš svetka zuji ti u glavi jer krstariš pun seksa tražeći srce subotnje noći doteraš kosu izbrijaš lice pokušavajući da uklonoš svaki trag svi drugi dani u nedelji nestali su subotom ti dostižeš vrhunac sam zaleđen na crvenom topiš se na zeleno noćas će biti kao nikad do sad i ti rasteš niz bulevar tražeći srce subotnje noći reci mi je li to zveket bilijarskih kugli neonske grudi telefon što zvoni i na njemu tvoja rođaka koja voli da bludi da li ti šankerin osmeh dušu uze i u uglu njenog oka magija melanholije što ti nagoni suze nekakav drhtaj ti dopre iz srca jer se sećaš subota koje su prošle a sada se teturaš pravo u srce subotnje noći (1974)

SAN DIEGO SERENADA nikada nisam video jutro dok nisam ostao budan cele noći nikada nisam video sunce dok nisi ugasila svetlo nisam video rodni grad dok nisam bio predugo odsutan nikada nisam čuo melodiju dok mi nije zatrebala pesma nisam video belu liniju dok nisam skrenuo na kraju nisam znao da te trebam dok se nisam sledio u masi nisam govorio da te volim dok te nisam izgubio sasvim nisam osećao srce dok skoro nisam izludeo nisam video istočnu obalu dok nisam otišao na zapad nisam primećivao mesečinu dok ti nije obasjala grudi nikada te nisam zamišljao sa drugim pokušavajući da te učinim ljubomornom nisam video suze nikada dok nisu pale niz tvoje lice (1974)

PROGNOZA EMOCIONALNOG VREMENA kasno noću i rano ujutro niski oblaci sa mogućnošću magle mogući pljuskovi u popodnevnim satima sa promenljivom visokom oblačnošću sa naletima vetra, naletima vetra povremeno u području ugla Sunseta i Alvarada Stvari su gadne Kad oluja sa grmljavinom počne Pojačavajući se iznad jugoistočnih I centralnih južnih delova moga stana, postajem uznemiren a linija oluje se razvijala rano jutros pred sporo napredujućim frontom hladnog vazduha hladnokrvno sa osmatranjima tornada uočenog malo pre podneva u nedelju koji će zahvatiti zapadnu regiju mog mentalnog zdravlja i severne delove moje sposobnosti da se racionalno bavim mojom rasturenom neizvesnom emocionalnom situacijom, napolju je hladno hladnije nego osmeh cepača karata u Ivar teatru, u subotu uveče uočene brze poplave koje su zahvatile južne delove mog stanovišta oštrije klime nije bilo u popodnevnim satima, izuzev jednog udara vetra u spavaćoj sobi zona visokog pritiska pokriva istočne delove male prigradske zajednice sa jedan nula tri i jednim milibarom zona visokog pritiska a zona niskog pritiska se pruža od mojih očiju niz obraze otkad si me ostavila, baby i okove stavila na moje mentalno zdravlje razvučeni vidik neodređenog perioda vremena dok mi se ne vratiš je visok noćas nizak sutra i taloženje se očekuje (1974)

DOPISNICE NOĆNOG JASTREBA mutna izmaglica pada po izlozima dok neonski štapići mešaju koktel strasnog vazduha noći i žuti biskvit buterastog svetionika mesečeve kugle šeta otpadnike po nebu od lave i autobusi prolaze grokćući i dahćući smrzavam se na uglu; na bezodmornom bulevaru na ponoćnoj stazi na drugom kraju grada od Ulice Bogatstva vezan tvrdim čvorovima bioskopera i vangrađanina na turneji zgrade se podižu visoko iznad svetleći kao domine ili crne kockice prodavci polovnih kola obučeni u kockastu dokolicu na Foster Grant ogrtačima šetaju po dugom EARL SCHEIB trgovima 39.95 kao tefali na vašarskom strelištu izbacuju teksašku rutinu „Zdravo, dudlo, volimo tvoj novac kao bilo čiji ovde“ ili ti daju malo Barnumovog cirkusa „Dudla se rađa svakog minuta eto, desilo se da naiđeš u prvom trenutku“ dođi ovamo znate, prolaze harlekinski mornari u potrazi za „KAO NOV“, „NOVA FARBA“ pošten fabrički vazduh mokraćno žuti ciganski taksiji zaglavljeni na stanicama čekaju kao fliperi da otkucaju vožnju sreće na magično mesto postrojani kao „kamiondžije dobrodošle“ kafane u prljavim parkinzima punim peterbilta, kenwortha, jimmyja i sličnih a koferi se palamude u bankroterskim kočnicama, presisani pod-plaćeni, prehranjeni, dan prespori, dolar kratki ali Isuse moje usne su na boci a noge su mi u dušniku i stojim na uglu stojim na uglu kao „tek stigao u grad“ draguljar, na uglu ulice zadihan zureći na oglasne table drljajući obraslu čeljust poštapajući se parking satovima u mamurnoj šetnji sa kapcima na pola koplja poduprtim štiklicama znate, preko u Chubbovom bilijaru bilo je para na paru, para na dve u kobaltno plavom čeličnom dimu sna radio je urlao hit paradu i kreda je škripala, patos krčao reklama Olympia namigivala kroz iscepane žute roletne, a stari Jack Šansa lično

oslanjao se na wurlizer i razmatrao hitac sa kombinacijom od 5 kugli nemoguće, kažete?...teško verovati?...možda van okvira mogućnosti neeeeee on samo protegao duge žute prste iznad hladnog zelenila čoje najavljujući provokativni zlatni most i strašni udarac preko celog stola tu nema znoja a ja sam nalegao na rukohvat i oteturao do wurlizera i čušnuo A-2 tražio sam nešto kao „Vino, vino, vino“ od Zadnje Ture sa Chuckom E. Weissom ili „Visok krvni pritisak“ od Georgea (što vrišti na ulicama) Perkinsa – nema kockam „takav je život“, to kažu svi oni što visoko lete u aprilu, a teško su ranjeni u maju, ali ja znam da ću promeniti pesmu dok stojim pod buterastim mesecom koji se sav otopio sa jedne strane Otprilike u to doba ukakano sunce je ispuzalo iz klozeta u 23. Ulici a drakulski mesec u crno prerušen krenuo je nazad u pretplaćenu sobu u St. Moritz hotelu el voz je naišao kotrljajući se po nadvožnjaku i zvučao je kao duh Genea Krupe sa svojim zamajcima i tovarom stakla a šaputavi šum mokrih radijalki po mokrom asfaltu pravi saobraćajni jam-seson na Belmontu i rapsodiju nerazrešene noći oslonio sam se na rukohvat tražeći neku vrstu emocionalne investicije sa romantičnim prihodima (vrsta fizičkog ugovora se podrazumeva) pokušavajući da saberem sve propuštene nedeljne randevue u jednu – malu – mesečnu isplatu kroz nos i sa ostacima romantike i prekrštenim nogama ali izgleda da ću više nego sigurno biti pritvoren preko još jednog skršenog vikenda (1975)

Noćni jastreb – Nighthawk; Waits ima tu reč istetoviranu na desnoj Nadlaktici Petersbilt, kenworth, jimmy – marke teških kamiona Wurlizer – marka džuboksa Cuck E. Weiss – Waitsov prijatelj Gene Krupa – legendarni jazz bubnjar

OKRUG PUTNAM Pretpostavljam da je uvek bilo mirno u okrugu Putnam pomalo stidljivo i uspavano kao što mu prijanja ogrtač dvotračnih ulica rasprostrt kao asfaltni podijum za igru po kojem bi oldtajmeri pumpali mišiće u radničkim pantalonama i čizmama iz robne kuće lažući o svojim životima i mestima na kojima su bili sisajući coca-colu i pljujući svoj radni dan Sisali su coca-colu i pljuckali svoj radni dan sve dok mesec nije postao pas lutalica na brdu i taverne su polako naticale do golog oka u dva ujutro a stratocaster gitare su odapete iznad muda od burgermeister piva i štapići u pićima izreckani noževima nad razvaljenim hoklicama i veštičije leske prosute po linoleumskim podovima pedalogurači razapeti nad ulegnutim dijafragmama frizirana brineta se kovrdža na očima Maybelinne noseći Princa Machiavellija, Este Lauder, mirišući slatko Nalaktio sam se na kesu sa pomešanim osećanjima iznad pomešanih pića a Bubba i Gospodari Puteva su zavijali pored bilijara koncentracija dok štepaju obrvama da bi otpevali celu pesmaricu Hanka Willijamsa svidelo se to nama ili ne dok je kasa pevušila melodiju 57 dolara 57 centi do poslednje ture još jednu od osam kugli a onda bi Bernice dizala stolice na stolove i neko bi ušao da pita „Alo, čovek, ima li neko produžne kablove ne znam da l' od 6 il' od 12 volti?“ i svi pastuvi u gradu bi sručili poslednju i treskali nogama o pod hvaleći se glasno kako su imali više dupeta nego prosečna toaletna šolja. I GMC-ovi i fordovi 8 su kašljali i brektali i cedili pesak iz rezervoara odbijajući da se voze kući mokra skiska anakonda s radijalkama po sebi zveckala je pajcerima i kutijama od zlata i sedlima za ponije pa razbiješ zupčanike, u prvu ubaciš na prokletom tranzistoru (prosto da ga baciš) samo pesme „vidimo se“, rasprodaje, šlageri i lova na zajam, karburator, okućnica i jesenji sajam Vidimo se sutra, pusa na rastanku pozdravi gospođu, daj mi neku banku

Charlie Rich pljucnut iz radija taj kučkin sin ume da zavija i pališ kući, pališ kući ostavljajući malu krčmu da namiguje u tamnoj toploj narkotičnoj američkoj noći kući na tost sa medom pokreni forda razmisli redom pare za doručak gde su ti onda u klozetu vode isteklo tonu gospođa Randal na telefonu gde su do vraga moje glupe sandale kuče je desnom lečilo žvale a porculanske kuglice i stakleni labudovi zure odozgo sa stare police istekla je roditeljska dozvola za ubijanje dokolice par jakih fora se vuče po jebačkom tepihu a nadolazeći treptaj prvog svetla došunjao se iza ofucanog šatora u centru Putnama i izleteće svakog minuta kao lažni ćilibar kadifeni žuti taksi na kišnom uglu i dunuće u svoju trubu u svaki prozor u gradu (1975)

REZERVNI DELOVI (NOĆNA EMISIJA) zora se prolomila kao volujski bič jer nije dobila usne prethodne noći kako je prodrmala ulice, tako su se pokazali alkosi kao nepokriveni čekovi, trljajući vratove nebo je dobilo boju pepto-benzola zaurlali su parkinzi moj stari sportski kaput pun obećavajućih beležaka i računa noćnih motela jastreb je izveo celu familiju malo na vetar,i poručuje ti da se paziš jer će ti išutira dupe, i to mrtav hladan jer si mu zakinuo više nego čovek mož da podnese cipele su mi razvezane, košulja raspasana nemam ni duh od šanse u pogledu ove romanse imam samo iznajmljeni stan blok niže od Ivar teatra sa burleskom uživo a menadžer se mršti, cipele na stolu bum bum o zavesu još falširaš a onda od gurkanja guranje, od guranja gruvanje takve te tevojke samo ostave krutog možda ću zbrisati u Cleveland ili nabaciti tattoo ili nešto, moj šurak živi tamo tattoo etiketa na plavetnilu asvalta bila je na Malibu Liz Taylor i Montgomery Clift napadam piliće na istu staru foru. Hej baby dođi mi u gajbu da slušamo neku finu mjuzu na stereu, ne hvala imaš Stana Getza jok imam Sothers Brotherse zato sam začešljao svoj Detroit potegao piće, očistio cipele nožem depilirao noge, u, pa ja dizajniram nasilje hej baby, stavi me na listu viš da sam na vetru i opasno je ladno hladnije od ustreljene kučke vučjaka čijih devet štenadi vuče čeljust klopke na brdu u mrtvoj zimi usled snežnw oluje a njoj su usta puna ježevih bodlji e pa ne trebaš mi baby to je opštepoznata stvar ja sam 4 jedra uz vetar ja srećan tebe nema konačno sam sam

srećan što te nema, ali bih voleo da se vratiš kući a nekako sam se izborio iz kreveta zato što se zora prolomila pucnjem ko volujski bič jer nije dobila usne od predhodne noći (1975) tattoo – tetovaža, tetovirani znak Detroit – grad u kojem je sedište kompanije Ford

SPOLJNI POSLOVI kada se putuje u inostranstvo u kontinentalnom stilu moje ubeđenje je da čovek mora biti diskretan i konsekventno tome ima i u glavi svoju prolaznu poziciju koja ti perfektuira jedinstvenu perspektivu možda ćeš naći da je tvoj itinerer blagoslov i prokletstvo tvoja čežnja za lutanjem neće ti dopustiti da se smiriš i pitaćeš se kako si mogao da pomisliš da ćeš biti namiren ostajući unutar granica malog grada na srednjem zapadu većina vagabunda koje sam upoznao ne žele da ikada nađu krivca on ostaje objektom njihove duge neumorne potrage opsesija je jurenje a ne hvatanje poteru vidiš a nikad hapšenje bez straha od kontradikcije bon voyage uvek se izvikne u konjukciji s maramicom sa obale od strane devojke koja je dovezla lutalicu i štaviše vrlo je svesna da ga nikada više neće videti avioni i vozovi i brodovi i autobusi karakteristično evociraju uobičajeni priliv tuge naročito kod onoga koji nema kofer i kartu i pasoš i nije teret koji se transportuje spoljni poslovi komplementarni su sa državništvom i uobičajenom unutrašnjom romantičnom maštom misteriozno su atraktivni zahvaljujući okolnosti da će progovori biti vršeni u uspomenama (1977)

BURMANSKA GROZNICA crni tattoo je dobio metalno plavu boju puške naškrabane preko ramena umirućeg grada kroz čiji ožiljak na stomaku prolazi stranac privučen jednookim automatima kraj železničkih šina bio je maloletni delinkvent nikad znao da se vlada ali panduri se ne bi setili da ga traže na granici burme put je bio kao traka mesec srebrna medalja on nije bio nalik nikom kog je ona znala skoro da je ličio na poštenog farmera sa kosom zalizanom natrag rekla je kaubojski šwšir uvek me obori s leđa koliko daleko ideš on reče zavisi na šta misliš ja sam ovde stao samo zbog benzina ali mislim da ću ovim putem dokle god ga ima ono što bi rekli do burmanske grane njena kolena na odeljku za rukavice povadila šnale i rasula kosu kao prvo pivo pucnula je žvakom i izvila leđa dovraga marysville je samo široka mrlja na putu ponekad noću srce mi tuče kao grom i ne znam kako ne eksplodira jer je svako u tom smrdljivom gradu jednom nogom u grobu i ja bih radije da vidim kakve su mi šume na granici burme ovisnik sam o presleyu zašto ne promeniš stanicu prebroj u ogledalu kombajne za pšenicu mister gde god da uperiš ovu stvar ona mora da mi rasturi bol zbog odlaska u krevet sa snovima koji umiru svakog jutra zato iskopaj mi rupu iz ovog zatvora od noćas sam begunac na uslovnoj slobodi daj potegni još jedan cug i pretiči ta kola ako si frajer pre izlaska sunca hoću da sam na burmanskoj granici prasak paukove mreže i mustang je zanjištao dime se gume i mašina savija samo šaka snova i svaki jadac koji su imali leži polomljen iza njih na putu do burmanske grane

sunce je pogodilo olupinu i rasulo senku krila slepog miša po vratima sa strane gde je pogodila puška kad su je izvadili iz krša još je imala naočare za sunce kažu da snovi rastu divlji samo sa ove strane burmanske grane (1977)

NIŠTAKOVO POLJE ajde plati piće da ti kažem sve što znam a daću ti i popust sa ivice manijačkog sna za ovo ćeš dobiti crnu udovicu sa sve zagonetkom u mreži ovo u borama na čelu slepca sasvim lepo leži počeću priču sa oboda naprstka punog viskija u vozu za bronx koji će te odvesti daleko koliko i prazna flaša po autoputu ovog ožiljka koji se pruža na mom obrazu a onda se savija pod obod begunčevog šešira i naučićeš zašto piće nacrta cinkaroša na svakom licu koje je ikada napustilo senku na trgu svetog marka dođavola izdaću i kevu ako mi plate viski i tako ptičica kaže da je pendrek sad na listi i za njega nema više molitve i kratki su mu dani i ti ćeš ga progoniti kao džukca e u ovom poslu imaš teškog kupca jer pendrekovo srce pumpa samo limunadu viski slepcu pomaže da priča kako treba a jedino ja znam gde je noć proveo u ovome gradu bio je na otpadu dok okolo veje u kontejneru bez ičega sem osvete da ga malo greje i pola miliona dolara u neobeleženim banknotama bili su pendrekovo ćebe na februarskom mrazu dok su jastrebovi kružili izdajničkim nebom on je krem Cjicaga vukao po blatu zakivajući krov pod policijskom mrežom drhtavi pendrek u bednoj gomili sa sirenom koja mu peva uspavanku krvario je kroz rupicu za dugme zaparan kuršumom iz pištolja za dva dolara koji je napravio plik na grudima taj je dosada naučio koliko to košta kad se praviš heroj

rupu u mudima je začepio zavojem od sto dolara kraljevski otkup za baškarenje koje ne vredi ništa samo paukove niti na slomljenoj tamburi a pendrek se oslonio samo na močugu sa otrovom izneverenih obećanja na usnama teturao se kroz senke vrišteći nikad me nije strah u mraku ustrelio je svaku uličnu svetiljku na šetalištu pred smrznute hamburgere u zabavnom parku bacao je pregršti krvlju poprskane plate pocrkali su na strelištu svako u svojoj stazi ispaljujući 21 počasni plotun da mu nekako vrate krajičkom oka spazio je alabastersku bistu devojke u plati-igru-sauna i hiljadu dolara našlo se u njenoj bluzi

a dobio je surovu i neobičnu kaznu njenog osmeha krišom pendrek je namignuo ispod oboda šešira natopljenog kišom niko nije video skrovište njegovo ni vlas njegova ne sem jednog pika na rikers islandu i mene zato ako si dovoljno lud da slušaš slepca kojeg viskiji snađu ti si dovoljno lud da tražiš dalje nego što psi smeju da zađu ako stvarno želiš da saznaš gde se pendrek sada krije idi na pristanište feribota oko pola iza noćne more kad se sklope kazaljke reci da te je poslao onaj koji priča kad ima da pije traži kapetana charona blatnjavog mornara on je na parobrodu iz bronxa preko stiksa a na toj lađi rešeto je karta za sanjara jer kad vetrokaz zaspi a mesec vetru okrene leđa iz visina puziš lagano na svom stomaku duž železničkih šina i krstiš se, bojiš se smrti, u oko iglu bi dodao jer bi ti on izvadio srce kad bi znao da si ga odao vidiš, i strašilo je samo podlac koji je obeleženim kartama naljutio zolju i potegao skriveni skakavac na ništakovom polju (1977)

JACK & NEAL jack je sedeo pokeraškog lica pred mecima nevolja, u kutu neal je legao na volan prepišavajući sve na putu brbljajući o medicinki koju je tucao vozeći se kroz nebrasku kad se pojavila svirnula je a upravo je promašio kamion i onda ju je pitao da li bi volela u californiju da stigne kad vidiš crvenokosu u uniformi odma ti se digne sa mrežicom za kosu i belim cipelama i kapicom i pločicom za ime, čak vozila je kao andy granatelli i znala je da promeni točak jack je bio na patosu svog md 2020 metal je urlao kroz pokušavajući da kupi malo benija od meksikanaca iz lincolna kojem je pukla zadnja leva guma pa su nas džukci skoro šutnuli sa puta a sestra je polila liker po crnoj uniformi spreda i odzada onda zapalila mapu pa je neal počeo da nagađa kojim putem sada i dal će naći neku pumpu otvorenu usput a sestra je onda izvrnula torbu da potraži notes tu je jack ostao bez cigareta pa smo prešli žutu pumpe su ličile na grobove gledano odavde i bile samotnije nego parking kad i zadnji auto ode mesečina je obukla brežuljke što su ličili na sise u crno rublje i grudnjake koji nam mašu u retrovizoru mercury je pičio vreo i skoro bez benzina onda je florence nightingale oslobodila balkone i gurnula svoje debelo dupište napola kroz prozor dok je wilson pickett pevao i vrisnula obrati pažnju i pokazala prst mesecu koji je zevao

prebrojavajući putokaze i zviždeći dixie u autu videli smo padalicu sa sto pedeset na autoputu florence je želela da je neal pridrži umesto što dudla tu cigaretu jack je klimao i sanjao da je sad u baru kad je charlie parker u orkestru nema briga oko glave u jednoj ruci čaša piva druga oko cave neal je pevao bolničarki kao da je dama i nekako je bilo jasno da je californija pred nama (1974) beni (benny, bennie) – bensedin, psihostimulans Florence Nightingale – legendarna bolničarka dixie – himna američkog Juga pre građanskog rata

ROMEO KRVARI romeo krvari ali ne tako da primetite na 18. ulici je kao i obično izgleda kao stena oslonjen o haubu svojih kola dok gasi cigaretu na ruci za sve portorikose na pumpi romerovoj „šminka i telo“ što se takmiče u pljuckanju u dalj bila je to samo nova noć a sada se zbijaju pred svetlima 58 belaira slušajući kako je romeo ubio šerifa nožem i svi se trgnu kad čuju sirene ali romeo se samo nasmeje i kaže nikakav cirkus na ovom svetu neće spasiti dupe tom žaci neće videti još jedno leto zato što je upucao mog brata i ostavio ga kao psa pod točkovima bez noža i romeo kaže ej čovek daj cigaru i svi se maše za paklu i frankie mu pripaljuje i tapše ga po leđima i baca flašu na kamion mlekadžije i kad se pokloni hvata ga ludilo i svi znaju da bi mogli da budu kao romeo samo kad bi imali muda ali romeo krvari i niko ne primećuje i peva uz radio s metkom u plućima i pročešljava svoju gardu i svi se slažu jasno je sve je cool sad kad je romeo tu ali romeo krvari i grči se tu i tamo i naslanja se na vrata kola i oseća krv u cipelama i neko plače u telefonskoj govornici na pet koraka od radnje romeo pali mašinu i briše krv sa vrata i brisne kroz signal sa radijem do daske ostavljajući momke da češkaju jaja i svi pokušavaju da stoje kao romeo pod mesecom poput lilihipa i pričaju na španskom o svome heroju

ali romeo krvari dok čoveku pruža kartu i penje se na balkon bioskopa umreće bez štaka kao u snu svih heroja samo anđeo sa metkom i cagneyem na platnu (1978)

BOŽIĆNA ČESTITKA KURVE IZ MINEAPOLISA

hej charley ja sam trudnai živim na 9oj ulici odmah iznad prljave knjižare pored avenije euklid prestala sam da se fiksam i prestala da pijem viski i moj čovek svira trombon i šljaka na železnici. on kaže da me voli iako to nije njegovo malo i kaže da će ga podići kao što bi svog vlastitog sina i dao mi je prsten koji je nosila njegova majka i vodi me na igranke svake subote uveče. hey charley pomislim na tebe svaki put kad prođem pored pumpe zbog onog ulja koje si stavljao na kosu i čuvam onu ploču little antonyja & the imperialsa ali neko mi je ukrao gramofon jel možeš da zamisliš? hey charley skroz sam poludela kad je mario uhapšen zato sam se vratila u omahu da živim sa svojima ali svi koje sam znala bili su mrtvi ili u ćuzi zato sam došla nazad u mineapolis mislim da ću sada da ostanem. hey charley mislim da sam srećna po prvi put od moje nesreće i volela bih da su mi sad one pare koje smo ti i ja trošili na drogu kupila bih radnju sa polovnim kolima i ni jedna ne bih prodala samo bih vozila različita kola svakoga dana, zavisno kako mi dođe.

hey charley za ime boga da li bi da čuješ pravu istinu o svemu? ja nemam muža on ne svira trombon i moram da pozajmim pare da platim advokata i charley, hej biću na uslovnoj već u februaru. (1978)

SLATKI MALI METAK U ZGODNE PLAVE PUŠKE

kiša pljušti a ti nisi poneo pulover nebraska te nikad neće pustiti kući a na uglu hollywooda i vina kraj stidljivog znaka za tržnicu svake noći mogu da se kladim stoji mlada cura sa slatkim malim željama i zgodnim plavim snovima i polako kisne ima jedno mesto malo izvan mreže zove se gilbert hotel par slova na reklami je pregorelo a bolje je kod automobilske stanice prave dobar biznis kad god pada kiša zbog slatkih malih cura bez ičega u farmerkama sem slatkih malih želja i zgodnih plavih snova kiša pljušti starac hrče leći ću da spavam čujem sirene na ulici snovi su napravljeni od hroma nema načina da se vratim kući radije bih umro pre nego se probudim kao marilyn monroe i baciću snove napolje na ulicu a kiša će da ih natera da rastu noćni portir ima ravne tabane i zna svaku priču o lošoj sreći čuo je bar sto puta i više kaže da se soba odjavljuje u 10:00 i to stvarno misli a ti odlaziš uz stepenice sa slatkim malim željama i zgodnim plavim snovima

kiši, pljušti na hollywoodu je baš fino malo vara njene snove stavi slovo na reklamu ne veruj strašilu koje noću nosi crne naočare pripazi na leptirku koju nosi oko vrata potreban je slatki mali metak iz zgodne plave puške da ti u kosu staviš te skarletne trake ne to nije bomba od višanja praznik je prošao samo neka budala svira drugi glas iz šaržera zgodne plave puške (1978)

ZVIŽDUĆEM KRAJ GROBLJA upao sam noćnim vozom s rukama punim teretnih vagona na krilima svrake kroz pustahijsku noć obio sam skadište svetlosti u cocomou zabrljao frku s nekim mulliganom i uleteo u tuču zviždućem kroz groblja imam strašan gaz zli sam centar sveta ja sam putokaz verovatno ste me videli dok spavam pored železničkih šina idi pitaj princa tame zna li kakav je to dim što se iz gomile diže do visina ponekad ubijem nekog šakala krv mu popijem ukradem vagon da se kroz blato probijem zviždućem kroz groblja imam strašan gaz zli sam centar sveta ja sam putokaz videli ste svetla na mom krovu čuli moje trube zvuk moji psi su sad u lovu kroz kukuruz đavo srlja na moj luk noćas sam popio vodu mississipiju sad je kurva suva kao kost rođen sam u taksiju nikad kući uvek gost zviždućem kroz groblja imam strašan gaz zli sam centar sveta ja sam putokaz

moje oči znaju slavu isušenog šanca došao sam u batton rouge da vešticu vežem na kraj lanca ja ih hvatam žive kad god kiša pada kad vidiš lokomotive znaš da i voz je tu odzada zviždućem kraj groblja imam strašan gaz zli sam centar sveta ja sam putokaz to što misliš da je sunce to je moga oka sjaj prsten na mom prstu vatromet za maj kad sam usamljen pomalo i kad mi suze padaju do kraja iste nedelje već okean je tu zviždućem kraj groblja imam strašan gaz zli sam centar sveta ja sam putokaz upao sam noćnim vozom s rukama punim teretnih vagona na krilima svrake kroz pustahijsku noć otkinuću dugu' da mi svetli na kravati nikad nisam rekao istinu

zato ne umem ni lagati

zviždućem kraj groblja

imam strašan gaz zli sam centar sveta ja sam putokaz (1978)

CRVENE CIPELE PRED APOTEKOM nosila je crvene cipele pokraj novinarnice dok je kiša prštala po niklu rasuta kao rizling pored puta malo plavo mače u crvenoj haljini, u tužnoj noći jedna slamka u slabom pivu komplet šminke sa slomljenim ogledalom i boca parfema veče u parizu o čemu je ova ružna pesma rekao joj je da čeka pored magazina valjda je imao da završi neka posla ponesi mantil i kofer i svoje tamne oči i obuj one crvene cipele neka mračna gužva na stanici busa kišobrani stisnuti u tužnom buketu mali cesaer je uhvaćen konačno je pao apili su ga dok je menjao stanice na brojčaniku sefa da mazne dijamant iz juvelirske radnje za svoju malu voleo je kako izgleda u onim crvenim cipelama ona je čekala ispred apoteke cesaer nikada ranije nije kasnio toliko a psi su zavijali na mesec i zveckali svojim lancima hladni zveket kapi o kaljuge bio je alarm koji je provalio cesaera

kiša spira uspomene sa trotoara kerovi zapišavaju nikl puno vojnika deda mraz pijan u prodavnici skija božićno veče u tužnom kafiću kad god je mesec isti ovakav malo plavo mače stoji kraj magazina s crvenim cipelama čekaj me noćas pored apoteke ići ćemo negde obuj svoje crvene cipele (1978)

$29.00 mala crna cura u crvenoj haljini sa slomljenom štiklom u vrelini noći mala cna devojko zašto si otišla o kuće tamo se još nadaju da ćeš jednom doći hladno je u chicagu ali los angeles je gori potez kad je sve što imaš $29.00 i krokodilski notes i već vidim tvog grabljivca da na fleetwood sleće oko vrata svilen šal u reveru cveće i vidim tebe kako hrabrost da skupiš hitaš u kom je pravcu glavna žila čujem kako pitaš i šta reče odakle si odavde gde me vidiš i učiniću da pomisliš da već dugo sa njim živiš kod centralne skreni levo, kažeš mu on skreće desno i ti ćuteći to primaš jer su $29.00 i krokodilski notes sve što imaš i on će biti pravi džentlmen a ti stidljiva po malo reći ćeš da ti je bivši bio saksofonist reći ćeš da voliš njegov cadilac, on će reći da ih ima više i da kad si na njega naletela lepo ti se piše kad su te isplatili za rad za šankom ti si očajna bila a sada imaš $29.00 i notes od krokodila izvezao te na autoput i dao ti da zapališ travu razmišljaš kako je odlazak iz chicaga bio potez za pravu počinješ da se osećaš dobro a frajer ima glavu i kaže medena u hollywoodu znam dobar hotel svideće ti se izgleda dobro i nije neki bordel ali on nije samarićanin i naplatiće taj porez mnogo skuplje nego $29.00 plus krokodilski notes

sirena zvuči kao epilog žace uvek prekasno dođu zato što moraju da svrate na kafu kad na mesto zločina pođu i toliko se trude da liče na glumce da ne bi uhvatili ni nazeb zato nemoj da bacaš pare kada ih zoveš to je zajeb doktor je šapnuo sestri kad vidiš šta je sve izgubila sretna je što je živa boca krvi, $29.00 i notes od krokodila (1978)

TUŽNA PISAMCA ona mi šalje tužna pisamca čak iz philadelphije da obeleži godišnjicu nekogs ko sam davno bio i to je kao da je poternica raspisana za mnom stalno proveravam u retrovizoru i uvek sam u bekstvu zato sam promenio ime ne nadajući da ćešme naći tu da mi šalješ tužna pisamca kao napola zaboravljene sne kao šljunak u mojoj cipeli dok hodam niz ulice a duh tvoje uspomene drač je mojih poljubaca provalnik u stanju da ruži slomi vrat on je tetovirano iznevereno obećanje koje krijem ispod rukava vidim te svaki put kad se osvrnem ona mi šalje tužna pisamca mada pokušavam da ne hajem mnogo ona su uporna da naša ljubav treba da se slavi zašto čuvam svo to ludilo u fioci mog noćnog stočića da bi mi duhovi dirali ramena baby, znam da bih bio sretniji kad bih šetao okolo sa slepim i slomljenim srcem koje spava pod mojom postavom ona mi šalje tužna pisamca da me podseti na moj kardinalni greh ne mogu nikada oprati krivicu ni skinuti krv sa svojih dlanova i treba mi dosta viskija da odagnam ove noćne more odsecam sebi krvareće srce svake božje noći i umirem još malo na dan svetog valentina sećam se da sam ti obećala da ću ti pisati ova tužna pisamca tužna pisamca tužna pisamca (1978)

NA PARICI kosti će mi slomiti batine i stene ali uvek ću istinu govoriti kad tvoja mama umre i krene ovu uspavanku ću za tebe stvoriti šta bude od onih dečaka koji se nikada ne češljaju postrojeni su okolo bloka na ovoj parici, tu ponesi neko drugo vedro jer ovo ističe na nekom čvoru ako ti ne stigne moje pismo znaćeš da sam u zatvoru šta bude od onih dečaka koji nikada ne kažu molitvu evo ih spavaju kao bebe na ovoj parici, tu ako žvačući duvan poželiš da ti želju ispuni dobra vila otkrićeš gde strašila sede kao branici između automobila znam jedino mesto gde kraljevski fleš ne može da doskoči običnom paru čak i thomas jefferson je na ovoj parici, tu stavi prsten na ružicu kad već spavaš na kiši kad uvek kasniš na večeru kad si sve dalji i tiši sam roosevelt gde i da li ali čuo sam neku rugalicu pokrij svojim biskvitom svetlo na ovoj parici, tu od dečaka koji beže od kuće šta bude, da li znam pa, svet poče brzo da raste kad jednom ostaneš sam evo nečeg za te dečake anđeo sna ih vodi za ruku tamo gde će imati jastuk na ovoj parici, tu

zato se iskradi kroz rupicu za dugme pa uz stepenice prema tavanu pokazaću ti gde mali psi rastu na ovoj parici, tu (1980)

INFARKT I VINO

lažljivče lažljivče u pantalonama ti gori na telefonskim žicama vise beli prostori kockari licitiraju na liniji za potpis u infarktu i vinu nećeš poznati svoj opis doktor, advokat i igrač na žici philly joe izuzetni gleda u neverici u red stani ako ludost želiš da upoznaš na infarktu i na vinu uvek neko koga znaš honey je ufiksana do neba, shorty je našao neki talog zar ne znaš da nema đavola, postoji samo pijani bog ono će nas rasturiti, hajde, imam koku finu kažem ti da srešćemo se na infarktu i na vinu vidi malu iz jerseya sa providnom bluzom popušiće taj kasapin pred ovakvom guzom kladim se da devica je ali ima još do zore na infarktu i na vinu zaradiće more bolje slupanih jaja pobeći bogu iza nogu nego puziti po bulevaru na paru slomljenih nogu setićeš se da neznalice lete u visinu dok budeš čekao da okineš na infarktu i na vinu (1980)

GOSPODIN SIEGAL potrošio sam sve pare u meksičkom bordelu prekoputa katoličke crkve onda sam obrisao revolver zakopčao košulju boje vina pogodio jutro u leđa raširivši svoja crvena krila rekao sam suncu da mu je bolje da siđe nazad a ako nađem kutiju šibica zapaliću ovaj hotel moraš mi reći gospodine siegal zašto su pokvareni moćni u svemu i kako anđeli uopšte zaspu kad đavo ostavi svetlo na tremu skrckao sam trideset somova na ruletu zlatnih poluga morao da prodam svoje dupe na ulici freemont a bubnjar mi reče da tamo ima svetilište u bagdadskoj sobi i sad je to jedna za pare druga za šou treća da se spremim i furaj daso moraš mi reći gospodine siegal kako da se izvučem odavde willard je kucnuo po boci plina crtajući opasne krive oko slavina rekao je, čoveče, da je vidiš starci joj nisu tu treba da je čuješ kad uključi sirenu moraš mi reći kapetane hrabri zašto su pokvareni moćni u svemu i kako anđeli zaspu uopšte kad đavo ostavi svetlo na tremu

znaš li da nema slomljenih boca koje bi sklanjao u svetlosti farova sa druge strane granice nevade gde žive teško umiru mladi i uvek imaju lep leš poslovođa rudnika mi reče da treba malo da radim ovo je mesto gde odeš kada umreš zato sam upucao crnog lepotana i poljubio ga među okice moraš mi reći gospodine siegal zašto su pokvareni moćni u svemu i kako anđeli uopšte zaspu kad đavo ostavi svetlo na tremu (1980)

ČUVAM SVU LJUBAV ZA TEBE prerano za cirkus prekasno za bar ne spava niko sem prodavca štampe i niko u ovom gradu ne pravi galamu samo psi mlekadžije i ja devojke ovde izgledaju kao cadillaci i ne vole strance svratio bih ali se bojim da me nećeš primiti nazad a prodao bih ovu bajku samo da te imam kraj sebe znam da je moja krivica ne umem da se ponašam upropastim sve čega se dohvatim verovatno će me hapsiti i kad budem u grobu ali čuvam svu svoju ljubav za tebe dao sam 15 dolara prostitutki sa previše šminke i slomljenom štiklom njene oči su bile samo jeftin plagijat htela je da me izvuče ali ti znaš da još volim tebe ne slušaj glasine koje kruže o meni nisam ja ni pola tako loš kao što se čuje u njima poludeću sasvim baby, zar ne vidiš da čuvam svu svoju ljubav za tebe (1980)

PODZEMLJE Zveckaju velike crne kosti u zoni opasnosti potmula tutnjava dole ispod veliki mračni grad sam na dnu našao čitav svet živi u

PODZEMLJU oni su živi, oni su budni dok ostatak sveta još sni pod kopljima rudničkih tunela sve će se otkriti jedan svet živi u

PODZEMLJU korenje opušteno naniže krivuda od grada do grada oni marširaju duboko pod vašim čizmama kamioni se istovaraju ispod krtičnjaka čitav svet postoji u

PODZEMLJU (1982)

SABLJARKA TROMBON došao iz rata sa žurkom je u glavi i modifikovanim Brougham De Vileom i parom nogu što se širio ko leptirova krila i ludim psom koji seda samo silom smotao je neku malu iz Armije Spasa koja svira vruću vodu na sabljarka trombonu legao da spava na dnu Jezera Ubica i rekao „bože al je lepo u svom domu“ Došao iz rata sa žurkom je u glavi i idejom protivpožarnog sistema i znao da sa litrom pića i čeličnom mačetom neće biti nikakvih dilema zakopao se u sobici nad gvožđarom plačući tamo samo hollywoodske suze opčinio siroticu iz Crutchfielda i to mu celih 27 leta uze Spakovao nade je i s bendžom na svom krilu u Californiju zapalio pravo s amajlijom u kosi i bensedinom da preživi nađen je u krošnji stabla tamo dali su mu ptičicu da izleči samoćicu pravio je kolut dima usred svake pesme dali su mu vremena da je voli 20 godina i rekli Pešadijo

ne radi što se ne sme

Neki kažu da sad igra

samrtnički mambo neki kažu da mi se to snilo možda je ova priča jedino što čini tog čoveka neki kažu da ga nikad nije bilo

Neki kažu da su ga videli u Birminghamu u teretnom vagonu ležaj traži a ako misliš da ćeš naći od ove veću bajku kunem se bogom da ćeš reći mnogo laži. (1982)

VOJNIKOVE STVARI Sofe i doboši i frakovi stlonjaci i kožne cipele na patent ogrtači za kupanje i kugle za kuglanu i klarineti i prstenje a ovom radiju fali samo osigurač krpar, krojač vojnikove stvari njegova puška čizme pune šljunka ova je za hrabrost a ova je za mene i sve je samo dolar u kutiji Dugmad za manžetne i radkapne trofeji i brošure prevoz je dobar ali kočnice nisu kravata i bokserske rukavice ovaj perorez je zarđao možeš da ispeglaš to ulubljenje na haubi krpar, krojač vojnikove stvari njegova puška čizme pune šljunka ova je za hrabrost a ova je za mene i sve je samo dolar u kutiji (1982)

U SUSEDSTVU Jaja jure slaninu okolo po tiganju a lajavi pas cinkari pored konopca starog zvonika krevet koji su noćas isprevrtali kante i uvek se nešto gradi da bi ti smetalo U susedstvu U susedstvu U susedstvu Uvek su petkom sprovodi subotom venčanja, zna se u Seyu pištolj stoji odmah pored kase zbog buke kamiona za prevoz uvek se mučimo buter ne dobijamo više ni kad ga naručimo U susedstvu U susedstvu U susedstvu Veliki Mambo turira svoj autobus sari klinci nemaju sladoled jer je radnja nestala u vatri novinske vreće za spavanje lete na rukama vetra a prokleti madrac opet je meni razbio rebra U susedstvu U susedstvu U susedstvu Dve male Filipinke kikoću se kraj crkve prozor je razbijen a dobara nema nikada kod svoje kuće a Butch se prijavio u vojsku jeste, to sad svi furaju pneumatski čekići opet pločnik rasturaju U susedstvu U susedstvu U susedstvu (1982)

FRANKOVE DIVLJE GODINE (za Frankiea Z.) Frank se smirio u Dolini i okačio svoje divlje godine o klin koji je zakucao kroz čelo svoje žene prodavao je polovan kancelarijski nameštaj na San Fernando Roudu isfolirao $30.000 zajma na 15,25 procenata i uplatio mestašce sa dve spavaće sobe njegova žena bila je istrošeno parče poslovnog džet šljama pravila dobre Bloody Mary i držala usta začepljena uglavnom imala je malog čivavu imenom Carlos koji je bolovao od neke kožne boljke i bio potpuno slep imali su prilično modernu kuhinju sa samočistećom pećnicom (u kompletu) Frank je vozio mali sedan bili su tako srećni Jedne noći Frank je bio na putu kući s posla, zaustavio je pred prodavnicom pića, pokupio par Mickeyevih Velikih Usta popio ih u kolima na putu do Shellove pumpe kupio kantu benzina, odvezao se kući polio sve po stanu, zapalio, parkirao se prekoputa smejući se, gledajući kako gori veštičje narandžasto i dimnjački crveno a onda je našao Top 40 stanicu izvezao se na Hollywood Freeway i uputio na sever Nikada nije mogao da podnese tog psa (1982)

9ta & HENNEPIN 9ta & Hennepin Sve krofne imaju imena kao prostitutke Tragovi mesečeih zuba su Na nebu kao prekrivač svega I slomljeni kišobrani kao Mrtve ptice i para se diže Iz rešetaka slivnika kao Da će celi prokleti grad da pukne I cigle su sve ranjene Zatvorskim škrabotinama I svi se ponašaju kao psi. I konji silaze niz Violin Road I Holanđanin je mrtav na nogama I sve sobe smrde kao dizel I preuzimaš snove onih Koji su ovde spavali pre tebe Izgubljen sam u prostoru Krijem se na stepeništu Visim u zavesi Spavam u tvom šeširu I niko više ne donosi sitnice u ovaj bar. Svi su krenuli u lošem pravcu I devojka za kasom ima tetoviranu suzu, Po jednu za svaku godinu njegovog odsustva, rekla je, Tako smrvljena lepota Ali nema ničeg na njoj što 100 dolara Ne bi popravilo, samo što ima Tugu kao žilet koja je sve gora Sa grmljavinom Southern Pacifika koji prolazi Dok sat kaplje kao slavina Pun si vatrene vode i bitera i ruševina I vučeš se napolje do nekog ko će slušati Sve sam to video Kroz žute prozore večernjeg voza (1985)

VREME Pa pametno je uložiti u Harlow Ali mesec je uložen na ulicu Momci i senki krše sve zakone A ti si istočno od istočnog St.Louisa Vetar drži govore I kiša zvuči kao salva aplauza Napoleon jeca u Carnival salunu Njegova nevidljiva verenica u ogledalu Orkestar odlazi kući Padaju čekići, ekseri pljušte Da, istina, ničega ovde više nema za njega I Vreme je Vreme Vreme I Vreme je Vreme Vreme I Vreme je Vreme Vreme da voliš Vreme je Vreme Vreme Svi se pretvaraju da su siročad A pamćenje im je kao voz Možeš videti kako se smanjuje dok ide u daljinu I stvari kojih se ne možeš setiti Kazuju stvari koje ne možeš zaboraviti da Istorija ugura sveca u svaki san Rekla je da će se muvati okolo Dok joj zavoji ne spadnu Ali ove mamine maze ne znaju kada je dosta I Matilda pita mornare jesu li oni snovi Ili molitve Zatvori oči sinko Neće to boleti ni malo I Vreme je Vreme Vreme I Vreme je Vreme Vreme I Vreme je Vreme Vreme da voliš Vreme je Vreme Vreme

Stvari su prilično klimave za devojku sa kalendara Momci samo izrone iz kola I pljusnu povrh lica Kada je ona na redu izvadi brijač Iz čizme i okolo njenih Nogu padne hiljadu ptica zato stavi sveću u prozor Poljubac na njegove usne Dok se šerpe pod prozorom pune kišom Baš kao stranac tugom iz tvog srca i otpusti violinistu dok se ja ne vratim I Vreme je Vreme Vreme I Vreme je Vreme Vreme I Vreme je Vreme Vreme da voliš Vreme je Vreme Vreme (1985)

GROBLJANSKA POLKA Ujka Vernon Ujka Vernon Nezavistan kao brav na ledu On je velika fora Ovde u klanici Svira harmoniku Kod gosn Weissa Ujka Biltmore I ujka William Namlatiše ciglu U vreme Drugog rata Al su mizerije I stipse I ne bi ti dali ni kiinte Tetka Mame Je dilnula sasvim Živi u ulazu staroga hotela I radio joj svira operu I sve što govori je Da se nosiš Ujka Violet Je bio pilot Reko je da nema Zgodnih Francuzica Sada vodi Maku kladionicu Kažu da mu nikad Nije u pantalonama Ujka Billi Ne misli na testament A tumor mu je veliki ko jaje Ima neku drocu Puertoricanka Sa drvenom nogom

Ujka Phil Ne može bez pilula Ima emfizemu I skoro je slep Moramo da nađemo Gde skriva lovu I da mu je maznemo Pre no poludi skroz (1985)

GRADSKI PREVOZ Napolju je novi žuti mesec Probio rupu u noći Izverao sam se kroz prozor pa niz ulicu Sijajući kao novčići Gradski prevoz je pun Devojaka iz Brooklyna

Koje se toliko trude da provale iz svojih malih svetova

Samo mahneš rukom i raspu se ko vrane

Nemaju ništa što bi ti srce navelo da čami One su samo tronovi bez ruža Čuvaj se njih kad sretneš ih u tami O. da sam ja taj Koga si odabrala da bude tvoj jedini Oh, baby, zar me ne čuješ više Hoću li te videti noćas U gradskom prevozu Svake noći se desi isto Ostaviš mi samoću Znam tvoj prozor i da je kasno sada Znam stepenice i tvoj ulaz znam Šetam niz tvoju ulicu pored tvojih vrata Stojim nasred puta pod svetiljkom sam Gledaš ih kako padaju Svi dobijaju srčani napad Na karnevalu ostaju Ali ih ne puštaš da te doprate nazad Hoću li te videti noćas U gradskom prevozu Svake noći se desi isto Ostaviš mi samoću Hoću li te videti noćas U gradskom prevozu Svi moji snovi padaju kao kiša koja pljušti po gradskom prevozu (1985)

DŽOKEJ PUN BURBONA Edna Million u odelu da se smrzneš Holandsko roze na prevozu do grada Dva dolara pištolj ali neće da trzne Ja stojim na uglu pod kišom što pada Iz slomljene čaše večeras sam pio 16 ljudi na grudima mi stoji 20 para pantalona i dzemper zalozioPun burbona ne držim se na nogama svojim Hajde mala ptico, leti kući sada Kuća ti u vatri, deca su ti sama Hajde mala ptico, leti kući sada Kuća ti u vatri, deca su ti sama Schiffer je flašom Morgana po nosu A ja sam đavolu na rep nagazio petom Pažljivo preskačući mesečevu kosu Na turneji kroz barove pred kubanskim getom Krvavi prsti na purpurnom nožu Flamingo pije iz čaše naizgled Ja s nečijom ženom na travigulim kožu Popni se na jarbol pa da vidiš pogled Hajde mala ptico, leti kući sada Kuća ti u vatri, deca su ti sama Hajde mala ptico, leti kući sada

Kuća ti u vatri, deca su ti sama

Žuti čaršavi u krevetu Hon Konga

Stazybo horna i Slingerland vožnja Ona je rekla na karneval sutra Stotinu dolara smrači me iznutra (1985)

TANGO DOK NE RIKNU Kad zasviraš tarantelu Psi urlaju haos Svi dečaci skroz popizde Kad Kubanci stisnu patos Opale niz dalekovod Tango dok ne riknu Spuste svoje noćne more Kraj vrata ih skinu Pusti me kroz prozor da padnem S konfetama u kosi Deli žace ili jače Na ćebetu na rosi Rećiću ti tajne Al slagaću za prošlost Zato šalji me u krevet zauvek Obezbedi da sviraju moju ličnu temu Vidim da ću ljubičice da mirišem odozdo Spakuj me za New Orleans Pa stavi crninu odozgo Raspali bubanj i sahrani me Neka konačno bude pljunut taj gad Moj klarinet ostavi pod svojim krevetom Dok se ne vratim opet u grad Da je sav u zavojima Imaj to u vidu Mahni zastavom na dan cadillaca I drži moj tiganj na zidu Ili me isključi ili ti ne diši Dok sunce ne zađe, tad Napiši moje ime na plaketu I šalji me u drugi grad Pusti me kroz prozor da padnem S konfetama u kosi Deli žace ili jače Na ćebetu, na rosi Reći ću ti tajne Al slagaću za prošlost Zato šalji me u krevet zauvek (1985)

ŠPANSKA ŠETNJA Napravio je sebi specijalac A znate, čaša mu je uvek puna peska Kad ga je uzeo u ruku Ležao mu je kao sojka Smotao je sečivo u peškir Ali su im položili šake na zid Nikad ne putuješ, nikad ne teturaš Sad šeta špansku čizmu kroz hol Doturi mu sliku našega Isusa Ili kašiku da kopa rupu Šta je uradio nikog se ne tiče Al će mu trebati ćebad za noć Čak i na Broadwayu pogase svetla Čak i kralj je pognuo glavu Svako lice će pogledati masona Sad šeta špansku čizmu kroz hol Latella pizdi za nekom krčmom Džukela Stander mu je izrezbario od drveta Nije propevao kad su ga ložili Već su probali al se nije dao Ujutru će da bude pranje Al njega neće biti tu Ne reci zbogom, odlazi rano Sad šeta špansku čizmu kroz hol Sve što je sveti Bartolomej šapnuo Čuo je samo slepi Jack Dawes Sve što je Backer rekao u mašinu Bilo je da nije kršio zakon Idi daj svoj šešir Pilatu Skini sat, prstenje i sve Čak je i Isus želeo da se odmori Kad je šetao špansku čizmu kroz hol (1985)

Španska čizma – sprava za mučenje; simbolično – pogubljenje.

DIJAMANTI I ZLATO Slomljeno staklo i zarđali ekseri Kraj ljubičica raste i šljam Reci zbogom pruzi i ludim psima leta I svemu onom što znam Šta će neki ovde uraditi za dijamante Šta će neki ovde uraditi za zlato Ranjeni ali se penju i dalje I spavaju kraj puta u blatu Rupa je na stepeništu A preći ćemo i šanac Lud kao šeširdžija Tanak si kao petoparac Izađi na polja Zeleno vrdo te zove Pevaj mi dugu Ukradi mi snove Napoleon vremena malih Prelomio je kolena Ali iz sedla zbog Ruže neće A njegovi učenici Brljaju u slivniku I skupljaju komade mjegove odeće Šta će neki ovde uraditi za dijamante Šta će neki ovde uraditi za zlato Ranjeni ali se penju i dalje I spavaju kraj puta u blatu (1985)

GDE GOD DA SPUSTIM GLAVU Glava mi se vrti Srce mi je u cipelama Otišao sam i zapalio Temzu Ali vreme je da se vratim dole Ona mi se smeje potajno Osećam to u kostima Ali gde god da spustim glavu, momci Domom ću to zvati ja. Vidim da je svet Okrenut naglavce Džepovi su mi bili puni zlata. Sad su oblaci preko svega I duva hladan vetar Ne treba mi niko Ja sam naučio da budem sam I bilo gde da spustim glavu

To će mi dom biti, znam

(1985)

JUČE JE TU Ako poželiš pare u svom džepu i kapu da glava ne ozebe vruće jelo na svom stolu i ćebe preko sebe danas je oblačno nebo sutra će suze padati moraćeš da čekaš da se juče vrati Odlazim u New York vozom ću da pođem ako želiš da ostaneš i očekuješ da dođem danas je oblačno nebo sutra će suze padati moraćeš da čekaš da se juče vrati Ako hoćeš da si tamo gde je dugi kraj moraćeš da kažeš zbogom svi se naši snovi ispunjavaju, znaj kad se uspomene sretnu sa tobom Putovanje je predamnom mesec sija žut tražim ovog da se setiš kada odem na taj put danas je oblačno nebo sutra će suze padati moraćeš da sačekaš da se juče vrati (1986)

KAD SANJAŠ NISI KRIV Slepi miševi su na zvoniku na sidrište je rosa pala gde su te ruke što su me grlile i ljubav koju je obećala Zelene i meke su livade u meni osećaj siv Ja to uspomene kradem ali kad sanjaš nisi kriv kad sanjaš nisi kriv Trčali smo kroz groblje sa smehom ja i moji drugovi rekli da ćemo zajedno biti

dok nas smrt ne rastavi

Zelene i meke su livade

u meni osećaj siv Ja to uspomene kradem ali kad sanjaš nisi kriv kad sanjaš nisi kriv Da se nećemo rastati nikad ja sam se zakleo medaljon dragani dao a onda joj srce slomio Zelene i meke su livade u meni osećaj siv Ja to uspomene kradem ali kad sanjaš nisi kriv kad sanjaš nisi kriv (1986)

VIŠE OD KIŠE To što noćas pada na našu paradu više je od kiše više od groma više od groma Više je od ružnog sna kad razmislim o svemu Samo tužna vremena samo tužna vremena Ni jedan od naših džepova nije napunjen zlatom Niko nije uhvatio buket Nema mrtvih predsednika kojima bi bili stado Ništa nam ne ide od ruke Više je od nevolje to u čemu sam sada Više od daleko-bilo sivog neba I više od ružnog sna kad razmislim o svemu Nema više plesa nema više plesa I više je od nevolje to u čemu sam sada samo tužna vremena samo tužna vremena ni jedan od naših džepova nije napunjen zlatom niko nije uhvatio buket nema mrtvih predsednika kojima bi bili stado ništa nam ne ide od ruke i to što moram da ti kažem je više nego zbogom više od daleko-bilo sivog neba (1986)

FRANKOVA TEMA Odsanjaj suze u svojim očimau više je od kiše Odsanjaj sve tuge svoje Odsanjaj rastanke sa dragim ljudima Odsanjaj i sutra što je Obećavam kada sunce opet izađe obećavam postaću iskren i baš kao nekad orkestar svira i uvek svira tvoj refren Odsanjaj da si ostala sama na svetu odsanjaj olovno nebo takođe odsanjaj da je baš sve u redu u snovima su želje koje čekaju da im ti dođeš Ispred nas na putu leži krivina to put skreće u našem pravcu I orkestar opet počinje da svira baš kao davno nekada, pre opet ta iskra u tvome oku odsanjaj odsanjaj sve (1986)

SADRŽAJ:

VREME, ČOVEK, KOŠMAR

THE HEART OF THE SATURDAY NIGHT (Tražeći) srce subotnje noći San Dijego serenada

NIGHTHAWKS AT THE DINER Prognoza emocionalnog vremena Dopisnice Noćnog jastreba Okrug Putnam Rezervni delovi (noćna emisija)

FOREIGN AFFAIRS Spoljni poslovi Burmanska granica Ništakovo polje Jack & Neal

BLUE VALENTINE Romeo Krvari Božićna čestitka od kurve iz Mineapolisa Slatki mali metak u zgodne male puške Zviždućem kraj groblja Crvene cipele pred apotekom $29.00 Tužna pisamca

HEARTATTACK AND WINE Na Parici Infarkt i vino Gospodin Siegal Čuvam svu ljubav za tebe

SWORDFISHTROMBONES Podzemlje Sabljarkatrombon Vojnikove stvari U susedstvu Frankove divlje godine

RAIN DOGS 9TA & HENNEPIN Vreme Grobljanska polka Gradski prevoz Džokej pun burbona Tango dok ne riknu Španska šetnja Dijamanti i zlato Gde god da spustim glavu

FRANK'S WILD YEARS Juče je tu Kad sanjaš nisi kriv Više od kiše Frankova tema