Tito-i-Nato

5/26/2018 Tito-i-Nato

1/31

1

TITO I NATO


2/31

2

BUDUNOST Jugoslavije i drugih balkanskih zemalja posle Drugog svetskog ratareavala se u Staljinovom kabinetu u Kremlju 9. oktobra 1944. godine, u trenutku dok su seBeogradu pribliavale jedinice sovjetske Crvene armije i Titovi partizanski odredi. Tog danaje, naime, u iznenadnu posetu Moskvi doputovao britanski premijer Vinston eril u namerida sa sovjetskim voom raspravi pitanje posleratnog ureenja Evrope. Razlog erilove

posete bio je neoekivano brz razvoj ratne situacije na Balkanu, posebno u Jugoslaviji, koji jepretio da zapadne lanice velike trojke, SAD i Veliku Britaniju, stavi pred svren in i

ostavi bez uticaja na posleratno ureenje ovih zemalja.Povod erilove brige bio je Josip Broz Tito s kojim se te godine u Italiji sreo radi

dogovora o zajednikim operacijama protiv Vermahta. Na pitanje efa britanske vojne misijepri Titovom tabu, Ficroja Meklejna (agenta SOE), zbog ega podrava ideolokogprotivnika, a ne etnike Drae Mihajlovia (Kraljevsku vojsku u otadbini), pragmatinieril je odgovorio: elite li da ivite u Jugoslaviji posle rata? Ne? Ni ja. Za nas je pitanjeko Nemcima nanosi vie tete.

Tito je ubijao vie Nemaca od Drae i erilove simpatije su bile na njegovoj strani.Neposredno posle toga, meutim, Tito je preko Krajove tajno otputovao u Moskvu gde

se sa Staljinom dogovorio o zajednikim operacijama partizana i Crvene armije u zavrnicirata na jugoslovenskom prostoru. Tito nije verovao ni svom ideolokom uzoru i sa Staljinom

se sporazumeo da Crvena armija uestvuje samo u operacijama na severoistoku zemlje posleega je napustila teritoriju Jugoslavije ne ugroavajui njegov primat u zemlji.

Osetivi se prevarenim, eril je odmah otputovao u Moskvu da bi se sa Staljinomdogovorio o podeli posleratnih interesnih sfera na Balkanu. Iako je vei deo razgovora bioposveen pitanjima posleratnog ureenja Poljske i srednje Evrope (koja su dominirala venaKonferenciji u Teheranu, ali i na kasnijim konferencijama na Jalti i u Potsdamu) razgovor oBalkanu bio je kratak. O tome je britanski premijer u svojim posleratnim memoarima ostaviosledeu beleku.

Kako emo urediti nae odnose na Balkanu?, upitao je Staljina.

ta vi o tome mislite?, uzvratio je sovjetski voa.eril je zatim istrgao list iz svoje belenice na kome je pored imena balkanskih

zemalja (meu koje je uvrstio Maarsku i ispustio Albaniju) zapisao procente uticaja Zapadai SSSR i dodao ga preko stola Staljinu. Maarska i Jugoslavija su bile podeljene 50%:50%,Rumunija 90%:10% u korist SSSR, Bugarska 75%: 25% takoe u korist SSSR dok je Grkapodeljena 90%:10% u korist Velike Britanije. Staljin je bacio pogled na erilovu beleku ibez rei je parafirao plavom olovkom, a potom je vratio erilu. eril je zapitao Staljina:

Ne mislite li da bi ovaj papir trebalo spaliti da budue generacije ne bi rekle da smocinino odredili sudbinu miliona ljudi?

Ne, odgovorio je Staljin, vi ga sauvajte.Tito, verovatno, u to vreme nije znao za dogovor erila i Staljina a, ak i da je znao,

nije imao razloga da mnogo zazire od njega. Krajem rata, naime, njegova vojska je narasla naoko 800.000 prekaljenih i disciplinovanih vojnika i, uprkos velikim gubicima na Sremskomfrontu, u zavrnici rata je munjevito prodrla kroz Hrvatsku i Sloveniju i prela preko granicaAustrije i Italije, da bi je tek na reci Soi zaustavila novozelandska divizija britanske armije ipod pretnjom tenkova prinudila da se povue ka Trstu.

Time e biti otvoreno tzv. transko pitanje koje e jo mnogo godina posle rataoptereivati odnose komunistike Jugoslavije sa Zapadom (konano je reeno tek 1986.godine Osimskim sporazumima). Ono e, meutim, posluiti Titu da ne ponovi greku


3/31

3

prethodne Jugoslavije iz Rapala kada je Kraljevina, pod pritiskom Italije, odustala od Istre iRijeke i time izgubila poverenje Hrvata i Slovenaca koje nee povratiti do samog kraja uaprilskom ratu 1941. Kolika je u to vreme bila mojugoslovenskog voe govori i podatak dasu saveznici u zavrnici rata ozbiljno razmiljali da Tita pozovu na Konferenciju u Potsdamu.U to vreme, niko nije razmiljao da u dvorac Cecilienhof, u kome se odravala Konferencija,

pozove francuskog lidera, generala arla de Gola.Titu su naruku ile i meunarodne okolnosti na Balkanu krajem rata. U istonom deluAustrije, Maarskoj, Rumuniji i Bugarskoj je bila Crvena armija dok je u Grkoj delovaosnaan komunistiki pokret - EAM, koji je, poput Tita, nameravao da u Grkoj izvederevoluciju.

I dok je Staljin bio zabrinut zbog mogueg odgovora Zapada (SAD su 9. avgusta 1945.bacile atomske bombe na Hiroimu i Nagasaki u nameri da upozore Staljina koji je prvuatomsku probu izveo tek 1949. godine), Tito je bio spreman da se i vojno suprotstaviBritancima i Amerikancima.

Kada ga je Staljin, septembra 1944. godine u Moskvi, zapitao: Reci mi, Valter (Titovoratno ime), ta e uraditi ako se Britanci stvarno iskrcaju u Jugoslaviji?, Tito je

samouvereno odgovorio: Braniemo se svim raspoloivim sredstvima. U tome, uostalom,nije bio sam: kineski voa Mao Cedung je u to vreme govorio da je amerika atomska bomba

tigar od papira, isto su mislili Kim Il Sung u Koreji i Ho i Min u Vijetnamu. Amerikancisu bili zbunjeni: imali su atomsku bombu ali nisu znali na koje korejsko ili vijetnamsko seloda je bace. ak je i poslovino oprezni Staljin u to vreme govorio da atomska bomba sluida uplai one koji imaju slabe nerve.

Iako je pod pritiskom zapadnih saveznika u zavrnici rata morao da prihvati jedan brojlanova jugoslovenske izbeglike vlade u Londonu, Tito se posle rata nee mnogo obaziratini na njih.

On je pobedio u ratu, bio na elu jedne od etiri vodee posleratne armije u Evropi iverovao je da njegovim planovima u Jugoslaviji i na Balkanu vie nita ne stoji na putu. U

prvim posleratnim godinama te planovee pokuati i da ostvari. Vreme

e ubrzo pokazati dae raspad antifaistike koalicije i poetak Hladnog rata Jugoslaviju uvesti u neobinu

avanturu koja e potrajati do maralove smrti 1980. i krvavog raspada Druge Jugoslavije1991. godine, u trenutku kada je u Evropi konano pala gvozdena zavesa.

SAD su 1945. godine priznale komunistiku Jugoslaviju i, kao i drugim evropskimzemljama poele da joj preko UNRRA (Agencija UN za pomoi obnovu) alju pomo, ali tonije moglo zaustaviti posleratno zaotravanje odnosa bivih saveznika. Riard Piterson, prviameriki ambasador u Beogradu, e u pismu upuenom svom prijatelju, njujorkom juveliruPjeru Kartijeu, zapisati da iz Jugoslavije svi putevi vode u Moskvu i da su incidenti izmeudve zemlje, koji su se umnoavali, sraunati da testiraju reakcije amerike vlade i amerikejavnosti.

Incident koji je naveo Pitersona na ovaj zakljuak bio je napad jugoslovenskih pilota nadve amerike dakote iznad Bleda po Titovom nareenju kada je jedan avion prinudno

prizemljen dok je drugi oboren. Prema miljenju amerikog istoriara Dona Luisa Gedisa,ameriki piloti koji su leteli na liniji Be - Udine esto su skraivali put letei iznadjugoslovenskog vazdunog prostora, to je bio povod mnogobrojnih protesta Beograda, kojisu ostali bez odgovora. Titov biograf Vladimir Dedijer je verovao da su letovi biliprovokacija vezana za zaotravanje krize oko Trsta, dok je tadanji ameriki dravni sekretar


4/31

4

Din Aeson mislio da Jugosloveni i Sovjeti testiraju SAD u pripremi napada na Julijskukrajinu u Italiji.

Uzavreli odnosi Vaingtona i Moskve u prvim posleratnim godinama dali su povoda ijednoj i drugoj strani da sumnja u namere dojueranjih saveznika. Britanski premijer eril,koji nije krio skepsu u Staljinove namere, ni na vrhuncu odnosa velike trojke, u govoru

koji je 5. marta 1946. godine odrao na Vestminster koledu u amerikom gradu Fultonu jestanje posleratnih odnosa Zapada i SSSR opisao na sledei nain: Od eina na Baltiku do

Trsta na Jadranu gvozdena zavesa se spustila na kontinent. Iza ove linije nalaze se prestonicestarih drava centralne i istone Evrope. Varava, Berlin, Prag, Be, Budimpeta, Beograd,Bukuret i Sofija, svi ti uveni gradovi i narodi oko njih nalaze se u onome to moramnazvati sovjetskom sferom i svi su podvrgnuti, na jedan ili drugi nain, ne samo sovjetskomuticaju nego i veoma velikoj i, u mnogim sluajevima, rastuoj kontroli Moskve. Bivibritanski premijer nije zaboravio ni Tita: Komunistika partija u Italiji je ozbiljno ugroenazbog toga to mora da podrava zahteve marala Tita, iza kojih stoje komunistike namereprema bivoj italijanskoj teritoriji na poetku Jadrana.

Titulu oca hladnog rata ponee tadanji otpravnik poslova amerike ambasade u

Moskvi, Dord Kenan (bio je ambasador i u Beogradu poetkom ezdesetih godina), koji jeu svom uvenom dugom telegramu od 22. februara 1946. godine otiao korak dalje. Kenan

je predviao da e svi sovjetski potezi na nezvaninom meunarodnom planu po svomkarakteru biti negativni i destruktivni, usmereni na potkopavanje izvora moi izvan sovjetskekontrole. On je, zbog toga, verovao da je SSSR agresivna sila koja e, pod uticajemLenjinovih ideja o svetskoj revoluciji koja polazi iz Sovjetskog Saveza kao prve zemljesocijalizma, neizbeno nastojati da iri svoj uticaj u svetu.

Kenan je imao dobre razloge da u to veruje: po zavretku rata, presti SovjetskogSaveza u svetu bio je na vrhuncu, Nemaka je bila poraena, a u njenom istonom delu kao iu pojasu zemalja od Baltika do Jadrana nalazile su se desetine divizija Crvene armije iliprijateljski reimi, u Italiji, Francuskoj i Grkoj su delovali snani komunistiki pokreti, na

Dalekom istoku, u Kini, Koreji i Vijetnamu komunisti su bili na domaku vlasti. Kenan je,stoga, savetovao da SAD svoju strategiju prema sovjetskoj pretnji zasnuju na doktriniobuzdavanja komunizma, a njeno glavno sredstvo postae Maralov plan.

Staljin je, verovatno, razmiljao drugaije: neopreznost prema agresivnim nameramaHitlera kotala je njegovu zemlju desetine miliona rtava, iz rata je izaao kao pobednik ilan velike trojke, njegove armije su bile u srednjoj Evropi, a njegovi saveznici iistomiljenici su bili na vlasti ili na domaku vlasti u mnogim zemljama Evrope i Azije.Staljinov bliski saradnik Feliks ujev o tome e ostaviti sledeu zabeleku: Mapu novihgranica SSSR... doneli su posle rata u Staljinovu dau. Mapa je bila veoma mala - slinamapama u kolskim udbenicima. Staljin je stavio na zid: Hajde da vidimo ta imamoovde... sve je u redu na severu. Finska nas je uvredila, pa smo granicu pomerili dalje od

Lenjingrada. Baltike drave - to je stara ruska zemlja! - i one su danas ponovo nae. SviBelorusi danas ive zajedno, Ukrajinci su zajedno, Moldavci zajedno. I na zapadu je u redu.

Onda se naglo okrenuo prema istonim granicama. ta ovde imamo?... Kurilska ostrvadanas pripadaju nama. Sahalin je potpuno na - vidite, dobro je. I Port Artur je na, i Dairenje na, Staljin je povukao svoju lulu preko Kine: i istona kineska eleznica je naa, Kina,Mongolija - sve je u redu. Ali meni se ne sviaju nae granice ovde!, rekao je Staljin ipokazao na Kavkaz.


5/31

5

NA teheranskoj konferenciji (30. novembar 1943) slino je razmiljao i eril. O tomeje u zapisniku konferencije ostala sledea beleka: Nacije koje e vladati svetom posle rata ikojima bude povereno da upravljaju svetom posle rata moraju biti zadovoljne i ne bi trebaloda imaju teritorijalne ili druge ambicije. Dodao je da su gladne nacije i ambiciozne nacijeopasne i eleo je da vidi vodee nacije sveta u poziciji koju imaju bogati i sreni ljudi. I

Staljin i

eril su, me

utim, potcenili ambicije onih drugih: u Evropi, Tito i mnogi njegoviistomiljenici su bili gladni i nezadovoljni, u Aziji nisu bili zadovoljni ni kineski, ni

korejski, ni vijetnamski komunisti.I kao to se Tito nije mnogo osvrtao na Staljinove savete, na njih se nisu osvrtali ni

Mao Cedung ni Kim Il Sung ni Ho i Min.Oni e, tokom etrdesetih i pedesetih godina, dati povoda slinim ambicijama drugih

zemalja koje su ivele u sovjetskoj i zapadnoj sferi uticaja da pokuaju da izbore svojunezavisnost.

Prve su u tome uspele Indija i druge britanske kolonije, to je monu imperiju ve1947.godine oborilo na kolena, Titov primer e, posle Staljinove smrti 1953. godine, biti zarazan ipo Istonu Nemaku, Poljsku i Maarsku (kasnije eku i, donekle, Rumuniju), pod

pritiskom antikolonijalnih pokreta krajem pedesetih raspala se i francuska imperija, dok jeezdesetih i sedamdesetih itav kolonijalni poredak otiao u istoriju. Sistem koji su praviliStaljin i eril vie nije imao mesta u svetu, ali opreni interesi SAD i SSSR (koji su ispodsvojih atomskih kiobrana iveli u ravnotei straha) nee izazvati otvoreni sukob negojedinstveni fenomen u istoriji - hladni rat.

PRIBLIAVANJEM kraja Drugog svetskog rata odnosi saveznika brzo su se kvarili:pobeda je bila na domaku i svi su se utrkivali ko e zauzeti bolje pozicije u posleratnomsvetu. Nemaka je 1944. jo imala etiri miliona ljudi pod orujem i malo je bilo onih koji suse usuivali da javno kau ono to je u to vreme ve bilo na umu i Staljinu i erilu iRuzveltu. Jedan od retkih koji je to uinio bio je ameriki general dugog jezika DordPaton, koji je u britanskom gradiu Knutsfordu (tu je povuen poto je u Italiji iamarao

jednog svog vojnika) navodno izjavio da je SAD i Britaniji sudbina namenila da vladajuposleratnim svetom, izostavivi Rusiju. Da incident iz Knutsforda nije bio sluajan,potvrdie godinu dana kasnije u okupiranoj Nemakoj reima:

Do avola, zato mi brinemo zbog onoga to vraji Rusi misle? Mi emo, pre ilikasnije, morati s njima da vodimo rat tokom sledee generacije. Zato to ne uinimo sadadok nam je armija netaknuta i kada vraje Ruse za tri meseca moemo baciti natrag uRusiju?

Patona su odmah vratili u Ameriku, ali su saveznici pourili da zauzmu vana uporitauoi predstojeeg sukoba. urilo se i Titu. etvrta armija JNA i slovenaki Deveti korpus

uli su u Trst 1. maja 1945. godine, ali nemaki garnizon je odbio da se preda. Znali su ta iheka ako padnu u ruke Jugoslovenima i saekali su novozelandsku diviziju koja je sutradan

stigla u grad.Jugosloveni su uspostavili lokalnu upravu u Trstu, a italijanski premijer Bonomi je

pozvao saveznike da odmah upute vojsku u Trst kako bi spreili da ga Jugoslavija anektira igranicu postavi na Soi. Truman je bio besan i pretio je: Tito je, kako sam rekao, veprekrio sporazum iz Jalte uspostavljajui totalitarni reim koji danas pokuava da silomnametne i Veneciji uliji (Julijska Krajina - - prim. P.N.). Nastavi li Tito tim putem,


6/31

6

zaustaviemo ga premonom silom ... Maral Aleksander uporeivao je Tita sa Hitlerom iMusolinijem. Trka za Trst je mogla da pone.

SRATEKI znaaj Trsta bio je promenljiv. U vreme Austrougarske monarhije bio je

vitalna luka austrijskog dela imperije, najblia Beu (Ma

arska je drala Rijeku), da bi poslePrvog svetskog rata pripao Italiji, gde se naao na periferiji. Hrvati i Slovenci su Trst, Rijeku,

Istru i itavo podruje do Soe smatrali delom svoje etnike teritorije i vrednost prve i drugeJugoslavije merili sposobnou da im te elje ostvare. Po njihovom miljenju, Kraljevina je1920. u Rapalu pala na tom ispitu (Rapalo, grdo nam zapalo), a Tito nije hteo da poenjenim stopama. Zato je morao da trai Trst ak i kada mu je postalo jasno da ga ne moedobiti. Zbog Trsta je bio spreman da puca i na amerike avione. Na svojoj strani je imaoStaljina za koga bi Trst bio pitolj uperen u severnu Italiju, a protiv sebe Britance iAmerikance koji upravo to nisu smeli da dopuste. Za njih, Trst je bio i vitalna baza njihovevojske u Austriji i junoj Nemakoj. Zaokupljeni rastuim konfliktom sa Sovjetima, oni uTrstu nisu videli Titov nego Staljinov prst. Transka kriza e zato dobiti razmere jednog od

prvih hladnoratovskih arita zbog koga zamalo nije izbio i vojni sukob dojueranjihsaveznika.

Pregovore sa Titom vodio je lino maral Aleksander koji je amerike, novozelandske iindijske trupe pod svojom komandom rasporedio od Trsta duboko u teritoriju Titolenda iprinudio jugoslovenskog marala da svoje vojnike 12. juna povue iz grada, ali ne i iz zaleanastanjenog

italijanskim, slovenakim i hrvatskim stanovnitvom. Privremeno reenje je bilostvaranje STT (Slobodna teritorija Trsta, nalik Rijeci posle Prvog svetskog rata) i podelasporne teritorije na zonu A i B. I dok je za Tita Trst bilo pitanje na kojem je dobijao ili gubio

podrku Slovenaca i Hrvata (Zona A, zona B, bie nae obadve, Drue Tito ljubi

ice, nedaj Trsta i Gorice), za Staljina je Trst bio jedno od pitanja na kojima je oprobavao snagu sa

Zapadom. Jugoslavija je 1947. dobila transko zalee, a 250.000 Italijana je moralo da seiseli. Neki su zavrili i u folbama (peine u istarskom krasu). Sticaj okolnosti je hteo da1948, odmah posle rezolucije IB protiv Tita, i zapadni saveznici objave nameru da i zonu A izonu B pripoje Italiji. Iako u krajnje nepovoljnoj situaciji, Tito se nije povukao, a amerikapolitika odravanja Tita na povrini e uskoro promeniti strateku situaciju na severuJadrana.

Izlaskom iz sovjetske orbite, Tito je postao dragoceni saveznik Zapada gde je, poredItalije, postala vana i Jugoslavija koja je, prvi put posle rata, postala solidna branaoekivanom napadu june grupe sovjetskih armija na severnu Italiju. Balansiranje izmeu

podrke nepotopljivom nosau aviona u Sredozemlju (Italiji) i kariki koja nedostaje najunom krilu NATO-a (Jugoslaviji) zadae mnogo nevolja amerikim diplomatama.

Traak nade za italijanskog premijera uzepea Pelu donelo je poputanje ujugoslovensko-sovjetskim odnosima, koje je on pokuao da iskoristi i rei transko pitanje usvoju korist. Tito je poslao JNA u brda iznad Trsta i zapretio da e tenkovima ui u grad.Moa Pijade je u to vreme na mitingu kod Dunav stanice u Beogradu zabavljao masu


7/31

7

lascivnim dosetkama na raun ge Luis, amerikog ambasadora u Rimu, dok su beogradskiklinci oko italijanske ambasade pisali: Trst ne damo, Trst je na i Pela - dukela.Bratstvo i jedinstvo bili su na vrhuncu.

Godine 1954. Italijani i Jugosloveni su pod amerikim pokroviteljstvom u Londonupotpisali Memorandum o saglasnosti kojim je privremeno reeno pitanje granice, Italija je

dobila Trst i Goricu, a Jugoslavija zonu B i novac da izgradi Koper i Novu Goricu. SpretniSlovenci su uspeli da izmeu dve stare luke u razmaku od 150 km, ubace treu (Koper) ipotisnu Trst i Rijeku. Konano reenje e ipak morati da proe jo jednu krizu (1972) isaeka Helsinku povelju (1975). Ovog puta se vikalo Dali smo Trst, vie ni prst! dok sutranski misini (neofaisti) i esuli (izbeglice iz Istre) oping-turiste u Trstu doekivaliantikomunistikim parolama. Do nasilja ipak nije dolo jer su Jugosloveni ostavljali mnogonovca u Trstu. ast da potpie konani sporazum pripala je jednom Srbinu - Milou Miniu -koji je atmosferu u Evropi, nastalu potpisivanjem Helsinke povelje, iskoristio da 1976.pone pregovore sa Italijom u renesansnom gradiu Osimu po kojem su kasnije ovi

sporazumi i nazvani.

Deurna gunala u Beogradu e kasnije zakljuiti da su Slovenci izgubili interes zaJugoslaviju im im je ona reila pitanje granice sa Italijom i Austrijom. Neki Slovenci sumislili to i Kardelj: da je Jugoslavija prolazna tvorevina koja e nestati s nestankomimperijalizma u Evropi, posle ega e se svi vratiti svojim kulturnim i verskim jatima.Britanski autor hrvatskog porekla Krsta Cvijio tome je 1991. napisao knjigu PrekrajanjeBalkana. Naalost, mnogima se svidela.

KRAJEM rata Tito je, poput svog prethodnika kralja Aleksandra, gajio ambicije koje subile vee od granica drave na ijem elu se nalazio. Na zapadu, njegove armije su prodrle u

Austriju i Italiju, dok je na istoku i jugu - u Bugarskoj, Grkoj i Albaniji - imaoistomiljenike prema ijim je zemljama gajio teritorijalne namere. One e ga u prvom

posleratnim godinama dovesti u sukob najpre sa Zapadom povodom Trsta, a kasnije i saStaljinom zbog namere da sa bugarskim, albanskim i grkim komunistima stvori balkanskukomunistiku federaciju.

Tokom rata, i Staljin i Tito su imali svoje razloge za to: Staljin je verovao da e takouvrstiti svoje juno krilo u Evropi i staviti pod kontrolu samouverene Jugoslovene, dok jeTito verovao da bi time ne samo reio teritorijalne sporove (Makedonija i Kosovo), nego iitav Balkan stavio pod svoju kontrolu. I dok je prvi razmiljao o balkanskoj federaciji iji bicentar bila Bugarska pod kontrolom SSSR, drugi je u centru video sebe, i to je sukob u iniloneizbenim. Za razliku od Tita, Staljin je u prvim posleratnim godinama morao da vodi

rauna i o sporazumu sa

erilom kome je oktobra 1944. godine prepustio Gr

ku.Velika trojka je mislila da je poraz Sila osovine ostavio politiki vakuum koji su i

SSSR i Zapad eleli da ispune. Sporazumima iz Moskve i Jalte, Velika Britanija je zadralaGrku radi kontrole Sredozemlja, dok je Sovjetskom Savezu prepustila osetljiva podrujaoko njegovih jugozapadnih granica. Tito i njegov prijatelj iz Kominterne, bugarski komunistaGeorgi Dimitrov, federacijom Bugarske, Jugoslavije, Albanije i severne Grke hteli su daspree dominaciju velikih sila i sporove oko Makedonije i Kosova. Enver Hoda je eleoKosovo. Zbog njega je bio spreman i da Albanija postane sedma jugoslovenska republika.


8/31

8

Markos Vafijades i grki partizani su najpre eleli da uzmu vlast u Atini, a potom samo da jezadre u severnoj Grkoj uz pomoBugarske, Jugoslavije i Albanije. Neki ameriki vojnici idanas veruju da bi mnoge od dananjih nereivih dilema u regionu bile smirene, ako ne ipotpuno reene, da su Tito i Dimitrov uspeli u svojoj nameri. Staljin i eril su, meutim, uto vreme imali druge planove.

Ideja o balkanskoj federaciji je stara barem dva veka (o njoj su sanjali veliki balkanskiumovi, od Rigasa Fereosa i kneza Mihajla do Aleksandra Stambolinskog, Nikolae Tituleskuai drugih), posle 1919. je bila prihvaena i u Kominterni, dok su o njoj tokom rata razmiljalebritanska i jugoslovenska vlada u egzilu kao o monoj garanciji protiv mogue boljevikepretnje sa severoistoka (SSSR i zapadni saveznici su tu ideju odbacili ve1943. u Moskvi).Krajem rata ova ideja je postala popularna meu komunistima na Balkanu. Pod uticajem S.Vukmanovia predstavnici jugoslovenske, grke i albanske komunistike partije su jula1943. godine potpisali sporazum o saradnji, dok je na sastanku u Grkoj mesec dana kasnijepostignut dogovor o tabu oslobodilakog pokreta Balkana kao vojnog zaetka buduefederacije. U oktobru iste godine, M. ilas se izjasnio u prilog federalne unijejunoslovenskih naroda od Trsta do Crnog mora.

Ove ideje su ohrabrene kapitulacijom Italije, a albanski partizani su krajem januara1944. poruili Albancima da podre stvaranje jake i velike balkanske drave ravnopravnihnaroda, koja bi bila vaan inilac u Evropi. Jabuka razdora izmeu Albanaca i Jugoslovenabilo je Kosovo. Na sastanku pokreta otpora s teritorije Kosova i Metohije, Sandaka i CrneGore 31. decembra 1943. godine u albanskom selu Bujanu postignuta je, meutim, saglasnosto ujedinjenju sa Albanijom posle rata, to je Enver Hoda podrao a Milovan ilas odbacio.

Septembra 1944. godine Crvena armija je ule u Bugarsku a na vlast su doli komunistisa Georgi Dimitrovim na elu, koji je od Tita zatraio da prihvati uee nove bugarskearmije u zavrnim borbama u Jugoslaviji. Ve u novembru iste godine Jugosloveni subugarskim kolegama uputili predlog o balkanskoj federaciji, koji e narednih meseci bitipredmet intenzivnih pregovora. Bugare je zbunio Titov projekt unitarne federalne drave u

kojoj bi Pirinska Makedonija u Bugarskoj bila pripojena jugoslovenskoj Makedoniji, dok biostatak Bugarske postao sedma republika Jugoslavije (6+1). Bugari nisu dali PirinskuMakedoniju i odgovorili su da bi projekt bio prihvatljiv samo ako bi Bugarska i Jugoslavijastvorile ravnopravnu dravu (1+1).

Staljin je prilikom susreta sa Kardeljem i ubaiem u Moskvi, 22. novembra, prihvatiojugoslovenski predlog i preporuio oprez zbog britanskih i amerikih reakcija, ali se vedecembra okrenuo bugarskom predlogu. Godinu dana kasnije, britanski ministar spoljnihposlova Entoni Idn e odbaciti svaku mogunost unije Jugoslavije i Bugarske. Britanija nijenameravala komunistima da prepusti strateki vanu albansku obalu, zbog ega nijeblagonaklono gledala ni na ideju o ulasku Albanije u Titovu federaciju. Staljin se povukaopred britanskim otporom i prilikom potpisivanja sovjetsko-jugoslovenskog ugovora o

prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi 11. aprila 1945. godine ove ideje stavio na led.U to vreme, stvari u Grkoj su se komplikovale poto se ni grki komunisti (KKE) nisu

mnogo obazirali na Moskvu koja je tokom borbi dva pokreta otpora oko Atine, ostalapasivna. Titova megalomanija (B. Petranovi) je, meutim, uinila da jugoslovenskikomunisti nastave da insistiraju na svom konceptu reenja makedonskog pitanja, to jeStaljina jo vie udaljilo od ove ideje. Jugoslovenski i bugarski komunisti, meutim, nisu jorekli poslednju rei u periodu 1945-19447. godine nastavili su da rade na ovom projektu. Nasastanku sa bugarskom delegacijom na Bledu jula-avgusta 1947. godine sklopljena su etiri


9/31

9

ugovora o saradnji, koji su dali znak za uzbunu u zapadnim prestonicama, dok je Staljin nasastanku sa Hodom izrazio nezadovoljstvo zbog jugoslovenske dominantne uloge uAlbaniji, a na sastanku sa G. Dimitrovom upozorio na negativne signale Zapada zbogjugoslovensko-bugarske saradnje.

U depeama Titu i Dimitrovu Staljin je osudio ovu ideju i pozvao jugoslovensku i

bugarsku delegaciju poetkom februara u Moskvu da bi ih upozorio da njihove bratskeveze komplikuju odnose sa Zapadom i da su preduzete bez prethodne saglasnosti sa

Moskvom. Bugari su se priklonili Moskvi a Jugosloveni su ustuknuli strahujui da biBugarska mogla postati ruski faktor u federaciji. Zapad je u to vreme vebio odmakao unaporima da vee Grku i Tursku.

Ideja balkanske federacije ponovo je bila mrtva.STALJIN je urio da uvrsti sovjetski blok u srednjoj i jugoistonoj Evropi pre

oekivane konfrontacije sa Zapadom. Razloga za to je imao ne samo na Starom kontinentu,gde su ostaci graanskih stranaka u istonoj Evropi uzmicali pred komunistikim partijamapod njegovom kontrolom nego i na Dalekom istoku, gde su Mao Cedung i Kim Il Sungubrzano potiskivali prozapadne reime.

Kada suehoslova

ki komunisti u prole

e 1948. godine izveli dravni udar protivkoalicione vlade Edvarda Benea, za Vaington i London je to bila kap koja je prelila au

i Hladni rat je mogao da pone. Uveren da Titove ambicije na Balkanu predstavljajuAhilovu petu sovjetskog bloka (kao, uostalom, i Mao Cedungove i Kim Il Sungoveambicije na Dalekom istoku koje nije umeo da obuzda), Staljin je odluio da stavi taku naTitove planove. Za to se, uostalom, spremao veneko vreme.

Kada je septembra 1947. u klarskoj Porembi u Poljskoj formiran Informacioni birosocijalistikih zemalja kao odgovor na Maralov plan, Staljin je Milovanu ilasu i EdvarduKardelju poverio kritiku zapadnoevropskih komunista dok je u tadanjem seditu CK KPJ uzgradi na Trgu Marksa i Engelsa 11 (danas Trg Nikole Paia 11) u Beogradu pokrenutpropagandni asopis Informbiroa Za vrst mir, za narodnu demokratiju.

Titov ambasador u Parizu Marko Ristiu to vreme je drao lekcije Morisu Torezu iaku Diklou, zbog toga to oklevaju da slede primer jugoslovenskih drugova i izvedu

revoluciju u svojoj zemlji. Revoltirani Diklo je primetio: Pariz i Rim e imati pravo daiznesu svoje predloge, ali oni e morati da budu u skladu s odlukama koje e se donositi uBeogradu. Staljinovo lukavstvo je urodilo plodom i jugoslovenski komunisti e se naiizolovani kada bude poeo njegov napad na Titov revizionizam.

Prema seanjima Nikite Hruova, Staljin je verovao da je dovoljno da mrdne malimprstom i da Tito nestane. Potcenio ga je. Sovjetski civilni i vojni strunjaci su povueni izJugoslavije 18. marta 1948. godine, programi pomoi su zamrznuti i zapoela je propagandnakampanja s ciljem da zdrave snage u KPJ uklone Tita s vlasti.

Tito se Staljinovom napadu suprotstavio staljinistikim metodama koje je dobro

upoznao tokom godina provedenih u Moskvi: na Golom otoku, daleko od granica sazemljama sovjetskog bloka, otvoren je prvi jugoslovenski gulag u kome e se uskoro naimnogobrojni agenti Informbiroa, najee njegovi saborci iz rata za koje je posumnjao davie vole Staljina od njega (za one koje to interesuje: i meu progoniteljima i meuprogonjenima najbrojniji su bili Srbi i Crnogorci). 28. juna 1949. godine (na Vidovdan)Informbiro je objavio rezoluciju koja je osudila Titovo skretanje. Jugoslovenski komunistisu odgovorili demonstracijama, u sovjetskom bloku je izbila prva pukotina, a Staljinovmeunarodni presti je bio uzdrman. U Vaingtonu, gde je u to vreme voen lov na vetice


10/31

10

na temu Ko je izgubio Kinu?, trebalo je izvesno vreme da shvate da su kao dar iz vedraneba dobili prvu zemlju disidenta iz sovjetskog bloka.

Tito je u prvi mah reagovao uvreeno. Edvard Kardelj je eleo da uveri drugaStaljina da grei i u nameri da dokae da jugoslovenski drugovi nisu skrenuli sasocijalistikog puta pokrenuo je talas kolektivizacije na selu (zemzadruge, domaa

varijanta sovjetskih kolhoza).Kao i u drugim komunistikim zemljama, seljaci su pruili pasivni ili aktivni otpor, toje izazvalo nasilje partijskih aktivista i policije prema sitnoburoaskom i reakcionarnomseljatvu, a proizvodnja hrane, koja se nije oporavila od ratnih razaranja, zabeleila je novipad.

To je pokrenulo i talas migracija sa sela ka velikim gradovima (proleterizacija), askojevci (SKOJ - Savez komunistike omladine Jugoslavije) su mladim zemljoradnicima uto vreme obeavali da e u komunizmu svi iveti u Beogradu. Na selu je uveden prinudniotkup koji je revnosno sprovodilo Odeljenje za zatitu naroda (Ozna, pretea Udbe), a zaseljake u Vojvodini i Slavoniji je nastalo vreme u kome su ivi zavideli mrtvima.

Iako Amerikanci ni u najteim danima ameriko-jugoslovenskih odnosa u drugoj

polovinietrdesetih godina nisu prekidali pomo

preko UNRRA-e, zemlji je pretila glad, aova epizoda e u istoriji komunizma ostati zabeleena kao jedno od najteih levih

skretanja, poput sovjetske kolektivizacije, Maovog velikog skoka i slinih podvigakorejskih i kambodanskih komunista. Na sreu jugoslovenskih radnika i seljaka,geopolitika e ovog puta biti na strani Jugoslavije i ova epizoda e se zavriti vepoetkompedesetih godina neoekivanim obrtom koji e Titovu Jugoslaviju uiniti prvomkomunistikom zemljom na svetu koja je izgraena kapitalistikim novcem.

Titovo otpadnitvo pokrenue veliki talas staljinizacije u istonoj Evropi gde su, naStaljinov znak, lokalni staljinisti iskoristili priliku da se obraunaju sa titoistima(nacionalnim komunistima) i zavedu disciplinu u sovjetskom taboru. Po uzoru naStaljinove istke u Sovjetskom Savezu, od Varave do Tirane su poeli politiki procesi

protiv titoista kojie ostaviti dubok trag u istoriji me

unarodnog komunisti

kog pokreta. Upolitiki montiranim procesima nestae slavni komunisti poput Rudolfa Slanskog u

ehoslovakoj, Ane Pauker u Rumuniji, Lasla Rajka u Maarskoj, Traja Kostova uBugarskoj, Koija Dzodzea u Albaniji i mnogih drugih. Samo je Georgi Dimitrov izbegaoovu sudbinu poto je iznenada umro tokom posete SSSR.

istke su uvrstile sovjetski blok, koji se u to vreme suoio s punim udarom zapadnedoktrine obuzdavanja, i vodile stvaranju blokovskih institucija: Saveta za uzajamnuekonomsku pomo (1949) i Varavskog pakta (1955) izvan kojih e ostati jedino TitovaJugoslavija.

Enver Hoda i drugi susedi su mogli da odahnu: vie nisu morali da kriju svojeteritorijalne sporove sa Jugoslavijom, a neke od njih su ovaj sukob iskoristile i da se

obraunaju sa jugoslovenskim manjinama u njima. Jedini gubitnik me

u susedima bila jeItalija, koja je 1948. bila na pragu da uz zapadnu pomo rei Transko pitanje u svoju

korist da bi ubrzo shvatila da je sukob Staljina sa Titom Jugoslaviju uinio potencijalnimsaveznikom Sjedinjenih Drava, koje e, uz mnogo napora, uspeti da ovo pitanje stave podkontrolu tek 1954.

Tita e, sve do smrti, Amerikanci smatrati komunistom, ali naim komunistom.U VREME dok su se odnosi Jugoslavije i SSSR pogoravali, SAD su ostale po strani,

zaokupljene za njih mnogo vanijim pitanjima konfrontacije sa SSSR i komunistikim


11/31

11

pokretima u Evropi i na Dalekom istoku. Dord Kenan je Jugoslaviju smatrao jednim odsovjetskih novoosvojenih podruja, ameriki ambasador Piterson je u svojim depeama izBeograda pisao da je zemlja pod gotovo potpunom sovjetskom kontrolom, Tita je smatraoza agenta Moskve, a planove o Balkanskoj federaciji video kao instrument sovjetskedominacije na jugoistoku Evrope i sredstvo irenja komunizma ka Italiji i Grkoj. Za

Pitersonovog naslednika, ambasadora Kevendia Kenona, Jugoslavija 1947. godine nije bilasamo sovjetski satelit nego i najodaniji i posveeni saradnik i otrica dinaminog iekspanzionistikog komunizma, zbog ega e se nai na udaru njihove politikeobuzdavanja.

Glavni ameriki problem u to vreme je bilo sovjetsko prisustvo u srednjoj Evropi, doksu u Francuskoj i Italiji delovali snani komunistiki pokreti koji su budili strah da bi itavaratom razorena Evropa mogla da padne pod sovjetski uticaj. Iako su SAD u to vreme veimale atomsku bombu, na zapadu je vladao strah da bi 60 sovjetskih divizija na zapadnimgranicama za nedelju dana moglo pregaziti Evropu i od prolaza Fulda u Nemakoj stii doLa Mana. Ovaj strah nee nestati sve do pada Berlinskog zida 1989. godine. U govoru uFultonu eril je konstatovao postojanje bipolarizma, u dugom telegramu Kenan je

predloio filozofsku podlogu politike obuzdavanja, alie tek ameri

ki dravni sekretar,general Dord Maral, u govoru na Univerzitetu u Harvardu 5. juna 1947. godine predloiti

plan kako ovu politiku sprovesti u delo.Maralova ideja je bila jednostavna i revolucionarna: umesto dezindustrijalizacije

poraene Nemake, Evropi bi trebalo ponuditi ameriku pomo(ni Maral ni pisac govora,diplomata arls Bolen, nisu pominjali brojke) da svoje razorene privrede stavi na noge,okona siromatvo i beznae koji su podsticali komunistike pokrete, uvrsti demokratske iprozapadne reime i suzbije sovjetski uticaj. Obraajui se harvardskim diplomcima(ameriki novinari nisu pozvani iz bojazni od reakcije izolacionista, ali je govor odmahemitovan na Bi-Bi-Siju) Dord Maral je tom prilikom rekao: ... Sjedinjene Drave morajuuiniti sve to je mogue da pomognu pri obnovi normalne privredne aktivnosti u svetu, bezega ne

e biti ni politi

ke stabilnosti ni mira. Naa politika nije usmerena ni protiv jednezemlje nego protiv gladi, siromatva i beznaa i haosa. Svaka vlada koja bude spremna da

pomogne u obnovi moe raunati na punu saradnju SAD.Odmah poto je sasluao Maralov govor na Bi-Bi-Siju, britanski ministar Bevan

pozvao je Vaington da bi se dogovorio o praktinoj realizaciji plana, i 12. jula odrana jekonferencija zemalja koje su prihvatile da uestvuju u njemu. Iako je Kongres u poetku biouzdran, komunistiki dravni udar u ehoslovakoj poetkom 1948. godine je izazvao ok uVaingtonu i ubrzao odluku o Programu evropske obnove (ERC), kako je plan zvaninonazvan. Evropljani su traili 22 milijarde dolara, predsednik Truman je predloio iznos od 17milijardi, Kongres je u prvom trenutku odobrio pet milijardi, a ukupni iznos pomoi do 1951.godine (kada je program zavren zbog amerikih izdataka u Korejskom ratu i poetka trke u

naoruanju) iznosie 12,4 milijarde dolara. U tom periodu Britanci

e dobiti 3,3, Francuzi2,3, Nemci 1,5, Italijani 1,2, Holanani 1,1 milijardu dolara, a ostale zapadnoevropske zemlje

(izuzev Frankove panije) manje od jedne milijarde dolara. Ameriki godinji brutonacionalni proizvod u to vreme iznosio je oko 41 milijardu dolara.

Ova sredstva su bila upotrebljena za nabavku industrijske opreme i sirovina u SAD doksu prihodi reinvestirani putem posebno formiranih administracija za realizaciju plana. Iako suocene o efektima Maralovog plana i danas oprene (u svim zapadnoevropskim zemljama,osim Nemake, privredni oporavak je 1948. vepoeo), rezultate nije trebalo dugo ekati:


12/31

12

izmeu 1948. i 1952.zapadna Evropa e zabeleiti najvee stope privrednog rasta u istoriji.Industrijska proizvodnja je poveana za 35 odsto, poljoprivreda je premaila nivo iz 1939.glad i siromatvo su nestali, a ivotni standard je nezadrivo napredovao. Komunisti uFrancuskoj i Italiji su izbaeni iz vlasti i potisnuti na politiku marginu. Maralov plan iprivredna obnova zapadne Evrope e otvoriti put transatlantskim (NATO je formiran 4.

aprila 1949) i evropskim integracijama (Evropska zajednica za ugalj ielik, prete

a EEZ, jeosnovana 1951). Umesto smanjenja nemake proizvodnje elika na polovinu predratnog

nivoa, an Mone i Rober uman e predloiti objedinjavanje francuske i nemake tekeindustrije (neto kasnije to je uinjeno s mladom evropskom nuklearnom industrijom), a dvee zemlje postati sijamski blizanci oko kojih e Rimskim ugovorima iz 1957. biti stvorenaEEZ, a 1991. godine ugovorom iz Mastrihta i EU.

Sovjetski Savez i istonoevropske zemlje e u prvom trenutku prihvatiti da uestvuju uMaralovom planu, ali e Staljin, poto je preko svoje pijunae na zapadu dobio informacijeo njegovim politikim motivima, to odbiti. Shvatajui opasnost, on e u cilju politikekontrole istonoevropskih zemalja najpre stvoriti Informbiro (neku vrstu nove Kominternekoja je na zahtev Velike Britanije i SAD ukinuta 1943), a 1949. i privredne unije istone

Evrope - SEV. Postupajui po Staljinovim zahtevima, Maralov plan je 1947. odbila i TitovaJugoslavija dok su ehoslovaci i Poljaci, koji su pourili da ga prihvate, morali da odustanu.

Iako su odbili Maralov plan, Jugosloveni e posle sukoba sa Staljinom 1949. poeti odAmerikanaca da dobijaju najpre ekonomsku, a potom i vojnu pomo koja e od njihovearmije nainiti etvrtu vojnu silu u Evropi.

Iako je Maralov plan bio najimpresivniji instrument amerike doktrine obuzdavanjakomunizma, on nije bio i njen jedini instrument. Amerikanci su ve imali atomsku bombu(Staljin je dobio tek 1949), 1948. su svoju ratnu pijunsku organizaciju OSS (amerikavarijanta britanske SOE) transformisali u dve nove organizacije za suzbijanje sovjetskoguticaja - CIA (Centralna obavetajna agencija) i I&R (obavetajna agencija Stejtdepartmenta) - 1949. godine su osnovali NATO, a sredinom pedesetih testirali i prvu

hidrogensku bombu. Sovjetski Savez je, u meuvremenu, dobio Kinu i Severnu Koreju, netokasnije vei deo Indokine i, poetkom ezdesetih, prvo uporite u zapadnoj hemisferi - Kubu.

U to vreme, Hladni rat e dostii vrhunac.PODNOSI izmeu SAD i komunistike Jugoslavije u prvim posleratnim godinama bili

su hladni, ali se diplomatske veze nisu prekidale ni u trenucima najveih iskuenja(nacionalizacija amerike imovine, obaranje amerikih aviona, streljanje Drae Mihailovia,suenje nadbiskupu Stepincu i sl.) dok je amerika pomopreko UNRRA uredno stizala ujugoslovenske luke. Neizvesnosti, meutim, nije bilo: za Amerikance, komunistikaJugoslavija je bila najtvri sovjetski satelit koji je ugroavao Italiju, Grku i Tursku (a timei istono Sredozemlje), dok je za jugoslovenske komuniste SAD bio vodea silakapitalistikog sveta i glavni protivnik u sve izvesnijem sukobu Istoka i Zapada.

Ameriki ambasador u Beogradu je u pismu Dordu Alenu, saradniku predsednikaTrumana, zapisao da mu se Tito lino dopada, ali da je: Indoktrinisan komunizmom, a vi

znate ta to znai. CIA je izbor Beograda za sedite Informbiroa protumaila kao logianizbor zbog uspeha i stabilnosti njenog komunistikog reima, karaktera i iskustvavladajue klike i blizine prioritetnih meta komunista, kao to su Grka i Italija.

Na promenu amerike politike prema Titu, posle sukoba sa Staljinom, uticalo je bolnoiskustvo koje su Sjedinjene Drave stekle na drugom kraju sveta - u Kini.


13/31

13

Po zavretku rata, Mao Cedung se nije mnogo obazirao na Staljinove apele u nameri dase obrauna sa Nacionalnom partijom (Guomindang) i njenim liderom ang Kajekom iuspostavi svoju vlast u itavoj zemlji. Suoen s porazima Guomindanga, Truman je u Kinuposlao Dorda Marala ne bi li u pregovorima izmeu ang Kajeka i kineskih komunista(predstavljali su ih Dou Enlaj i Deng Sjaoping) postigao kompromis i sauvao strateku

ravnoteu na Dalekom istoku.Pregovori nisu urodili plodom, Mao je preao Jangce, nacionalisti su proterani naTajvan, a Mao je 1. oktobra 1949. godine s Kapije nebeskog mira u Pekingu proglasioNarodnu Republiku. U raspravi o tome Ko je izgubio Kinu? izliveno je mnogo ui, arazumniji Amerikanci (ukljuujui Marala i Kenana) izvukli su zakljuak da se komunizmujedino moe suprotstaviti nacionalizam. Gedis e ovu politiku u knjizi Dugi mir nazvatistrategijom klina, kojim je Amerika pokuavala da razbije komunistiki monolit. Krajemetrdesetih, u Kini ni to nije urodilo plodom (Kisinderu e to poi za rukom tek etvrt vekakasnije), ali im je rezolucija Informbiroa 1948. godine neoekivano pruila priliku dastrategiju klina isprobaju u Jugoslaviji.

Za to im je njihova diplomatija u Jugoslaviji vepripremila teren. Krajem marta 1947.

demoralisani Piterson je podneo ostavku i dunost otpravnika poslova predao diplomatiDonu Kebotu (kao i mnogi ameriki ambasadori, Piterson nije bio karijerni diplomata negopolitiki saveznik predsednika Trumana). Iskusni Kebot za ulogu svog prethodnika nije imaorei hvale, ocenjujui da je ostavio veliki haos u Beogradu. Za raliku od Pitersona, koji jeudarao, ali u prazno, Kebot e tokom svog kratkog mandata na elu amerike ambasadepokuati da iskoristi Staljinov sukob sa Titom da popravi odnose dve zemlje, a potom i dabriljivim doziranjem amerike pomoi usmeri politiku Beograda ka Vaingtonu.

U jednom pismu kolegi iz Stejt departmana, on e svoje tadanje iskustvo u Beograduopisati sledeim reima: Beograd je najtee mesto koje sam ikada imao i moram priznati dame deprimira boravak ovde. Ipak, ovde vidim male senke na monolitnom bloku koje umoda uspeti da iskoristim i uiniu sve to je u mojoj moi da to i postignem. U ovom

trenutku, Jugosi vode armantnu kampanju uznemiravanja, poniavanja i zastraivanjaAmbasade hapsei lokalno osoblje i maltretirajui diplomate. Oh, Boe, daj mi strpljenja daovo podnesem!

BOG mu je usliio molitve, poslao Staljina na Tita i otvorio pukotinu koju je Kebotnaslutio. Za razliku od svojih kolega, Kebot je predviao da nacionalni interesi Jugosamogu doi u sukob sa interesima SSSR i da Jugosi nee uvek slepo slediti ruska uputstva.Ovaj otroumni diplomata e meu prvima shvatiti da pretnja sovjetskom uticaju uJugoslaviji nee doi iz razvlaene i nesposobne opozicije nego iz partizanskih krugova ipreporuiti administraciji vetinu i strpljenje pred nabusitim Jugosima koji e hteti dasklope sporazum pod vlastitim uslovima. Iako su neki od njegovih pretpostavljenih smatralida pie besmislice, njegove preporuke su podvlaili crvenom olovkom (na jednoj depei je

ostala beleka: Ovajovek ba ima petlju), a miljenje su kona

no promenili poto je izbiosukob Moskve sa Beogradom. Kebot je mogao da odahne: Osetio sam zadovoljstvo posle

toliko pogrenih kritika ljudi s vrha.Kebot je s razlogom verovao da su kritike pretpostavljenih dolazile pod pritiskom

antikomunistike javnosti u SAD, pre svega Katolike crkve (koja je bila protiv Tita zboghapenja nadbiskupa Stepinca) i ratnih veterana (zbog streljanja Drae Mihailovia, iji suetnici spasli 500 oborenih amerikih pilota). Novi ameriki ambasador u Beogradu,


14/31

14

Kevendi Kenon (profesionalni diplomata; u Vaingtonu su shvatili da Beograd nije mesto zaamatere), nastavio je Kebotovu politiku.

U Vaingtonu, Dord Kenan je matao o komunistikoj vladi koja se okrenula protivsvojih gazda, odbacila dominaciju Kremlja i ujela ruku koja je dovela na vlast. PredsednikTruman je lupao glavu kako bi amerika javnost i kongresmeni zahvaeni crvenom

groznicom reagovali na takav zaokret, dok se ambasador Kenon poetkom 1948. godine uBeogradu pitao zbog ega je Tito odjednom uestao susrete sa njim. Odgovor je ubrzo donela

rezolucija Informbiroa.Politika odravanja Tita na povrini je mogla da pone.PREDSEDNIK Truman je imao dosta problema da antikomunistiki raspoloenu

ameriku javnost i politike krugove pripremi za politiku diferencijacije meukomunistikim zemljama. Diferencijacija je polazila od pretpostavke da postoje dve vrstekomunistikih zemalja: one kojima je komunizam nametnuo napredak Crvene armije krajemrata, i one koje su ga uvele same. I dok je za prve bilo malo nade, druge su bile kandidati dazbog sukoba nacionalnih interesa s politikom SSSR dou u orbitu amerike politike.

Dravni udar u ehoslovakoj, rezultati komunista na izborima u Francuskoj i Italiji i

izbijanje Berlinske krize 1948. godine okirali su zapadnu javnost i naveli CIA na procenu darat sa Sovjetskim Savezom moe izbiti u roku od ezdeset dana. Kenan je smatrao da je CIApogreno procenila Staljinove namere, Truman je pourio da od Kongresa zatrai sredstva zaERP, amerika ambasada u Beogradu najpre je primetila udno Titovo ponaanje, a ubrzo iprocenila da je na pomolu ozbiljan spor Moskve i Beograda. Bilo je vreme za akciju.Komentariui rezoluciju Informbiroa, direktor CIA, admiral Hilenkoter, u izvetajima od 29.i 30. juna, procenio je da se radi o oajnikom pokuaju Sovjeta da povrate kontrolu nadnacionalistiki nastrojenom jugoslovenskom KP i da e, ukoliko Tito preivi, Kremlju bititee da kontrolie druge nacionalistike frakcije u bloku.

Zadatak da formulie ameriku politiku prema ovom sporu poveren je Dordu Kenanui njegovom Timu za planiranje politike (PPS). Iako su oni u prvo vreme pre sugerisali

oprez nego strategiju klina, naredni Kenanov dokument (PPS 35) istakao je da se usvetskom komunistikom pokretu pojavio novi faktor od prvorazrednog znaaja koji govorida se sateliti mogu uspeno suprotstaviti Kremlju. Potezi SAD bi, prema Kenanu, mogli bititest spremnosti drugih satelita da slede Titov primer: ako bi Zapad ostao suvie hladanprema Titu, Sovjeti bi to uzeli kao dokaz da komunistike drave nemaju alternativu; ukolikobi upadljivo podrao Tita, to bi moglo potkopati njegov poloaj ili, ak, izazvati sovjetskuvojnu akciju. Ta analiza je ula u Izvetaj Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC 18) iodredila ameriku politiku prema Jugoslaviji tokom narednih nekoliko godina.

Kenan je stoga sugerisao da SAD podre Jugoslaviju ne doputajui da priroda njenogreima omete normalni razvoj ekonomskih odnosa izmeu Jugoslavije i Zapada. NezavisnaJugoslavija je amerikim oima tako dobila znaenje simbola razlika u komunistikom

svetu koje bi i druge zemlje mogle da slede raunaju

i na pomo

i podrku SAD. Ukratko,amerika administracija je zakljuila da je potrebno Tita odrati na povrini i spreiti da

Jugoslavija podlegne pritiscima SSSR ne insistirajui na promeni politikog ureenja:Jugoslavija je jo diktatura koju vode ljudi koji su istrajno vodili i vode antiamerikupolitiku... Ipak, moramo biti spremni na svaku priliku da Jugoslaviju privuemo Zapadu,politiki i ekonomski.

I ambasadoru Kenonu u Beogradu bilo je potrebno izvesno vreme da amerikuadministraciju ubedi da pomogne dojueranjem neprijatelju i jo uvek tvrdokornom


15/31

15

komunisti. Iako su drugi zapadni ambasadori u Beogradu verovali da Tito mora uinitiustupke u zamenu za pomo, Kenan u to nije verovao. Jugosloveni su bili u suviedelikatnom poloaju da bi radikalno promenili svoju politiku, a slabljenje politike kontroleje samo otvaralo prostor Staljinu da potkopa Titovu vlast. Kenan je upozoravao da bi ak isporazum oko Trsta ili Grke oslabio Titove pozicije povlaenjem zapadnih trupa s

jugoslovenskih granica. Smatralo se da je u interesu Zapada da Tito ostane tvrdokorni aliprosperitetni komunista poto je propaganda Informbiroa govorila da e se Jugoslavijapretvoriti u razorenu i buroasku zemlju. Dord Kenan je predloio administraciji daliberalizuje ameriku izvoznu politiku prema Jugoslaviji ak i ako Titovi ustupci budu mali.

Vaington je Titu najpre poslao hranu, zatim industrijsku opremu koja nije imalastrateki karakter, a potom i tehnologiju koja se nije smela izvoziti drugim komunistikimzemljama. Tito je poputao, a cenu njegovog poputanja prvi su platili grki partizani. Zanagradu je dobio najnoviji model amerike valjaonice elika. Neto kasnije i Svetska bankaje poela da odobrava Jugoslaviji milionske kredite. Novac je poeo da stie i iz Eksim bankei MMF. Ohrabren jugoslovenskim reakcijama, ambasador Kenan je visokog Titovogdiplomatu Alea Beblera uveravao da e se priliv novca nastaviti ako Jugoslavija zadri

lojalan i kooperativan stav prema SAD.Kada je Tito 1949. godine zatraio da Zapad podri kandidaturu Jugoslavije zanestalnog lana Saveta bezbednosti UN i time pojaa njen meunarodni poloaj predsovjetskim pritiskom, Amerikanci su to spremno prihvatili i Jugoslavija je prvi put izabrana uovo telo.

Strateka vrednost podrke, Zapada smatra slovenaki profesor Anton Bebler, bila jeak i vea od one koja se moe finansijski izraziti, zbog toga to je sadravala vanupsiholoku i diplomatsku dimenziju, vidljive gestove koji su odvraali potencijalne pretnje(kao to su bile posete ameriih ratnih brodova jugoslovenskim lukama), upoznavanje smodernom vojnom tehnologijom upuenom jugoslovenskoj vojsci (putem isporuka oruja,mnogobrojnih poseta jugoslovenskih delegacija Sjedinjenim Dravama i boravka amerikih

vojnih savetnika u Jugoslaviji), prodaje tekog oruja i vojne opreme po cenama ispodtrinih, pravovremene finansijske pomoi i isporuka hrane u periodu akutnih tekoa iporemeaja (izazvanih sovjetskom blokadom, suom, grekama privredne politike,prinudnom kolektivizacijom, itd.).

Amerikim zaokretom prema Jugoslaviji nisu bili oduevljeni ni ameriki politikikrugovi, ni ameriki saveznici, strahujui da bi bliske veze sa jednom komunistikomzemljom mogle imati negativne posledice po odnose u NATO.

Dejms Ridlberger, ameriki ambasador u Jugoslaviji za vreme Ajzenhaueroveadministracije, primetie kasnije da je odluka da se Titu pomogne u hladnoratovskojatmosferi bila jedna od najhrabrijih odluka koje je Truman doneo.

Podrka Jugoslaviji imala je naroito delikatne posledice po odnose sa Italijom koja je

bila u teritorijalnom sporu sa Jugoslavijom i pokuavala da sprei pribliavanje Vaingtona iBeograda. Vreme e uskoro pokazati da SAD nemaju samo ideoloki nego i vojno-strateki

interes da stanu na Titovu stranu. I dok je politika i ekonomska podrka SAD Jugoslavijuuinila politiki otvorenom i ekonomski uspenom zemljom, vojna pomoe njenu armijuuiniti etvrtom vojnom silom u Evropi.

DA LI je Titova Jugoslavija bila lan NATO? Odgovor na ovo pitanje je tei nego toto na prvi pogled izgleda. Ameriki senator Dvajt Ajzenhauer (zapovednik amerikih trupa uEvropi tokom rata, i kasnije ameriki predsednik), 1952. godine, predloio je da Jugoslavija,


16/31

16

zajedno sa Grkom, Turskom, panijom i Portugalom bude primljena u Severnoatlantskipakt. S vojnog stanovita, to je bilo logino: NATO je u to vreme stvarao svoje juno krilo,etiri zemlje su bile karike koje nedostaju na jugu i njihov prijem bi trajno zatvorio pristupSovjetima u Sredozemlje.

Britanci i Francuzi su bili, meutim, protiv poto nijedna od ovih zemalja u to vreme

nije bila uzorna demokratija, a NATO je ipak bio savez demokratskih zemalja. Ideja se nijedopala ni Titu koji je slutio da bi ga previe prisni zagrljaj Zapada vremenom kotao vlasti. Sdruge strane, ni sovjetska vojna pretnja Jugoslaviji nikada nije delovala sasvim uverljivo.

Staljin je u to vreme imao pune ruke posla u Koreji gde su ga Kim Il Sung i Mao uvukliu rat sa Amerikom i gde je tvrdoglavi kineski general Peng Dehvaj odluio da sa svojihmilion dobrovoljaca oita lekciju jo tvrdoglavijem Daglasu Makarturu (sujeta e obojicidoi glave: Makartur je izgubio predsednike izbore, Peng je kasnije umro u Maoovomzatvoru, a u Koreji nije ostao ni kamen na kamenu). O pripremama Staljina za rat sa Titomkasnije je pisao samo prebegli maarski general Bela Kiralji, a prebezima ionako niko neveruje.

TITO i Truman su se zato odluili na komplikovanije, ali politiki oportuno reenje.

Poto je ameriki Kongres na osnovu Kenanovih preporuka decembra 1950. godine usvojioZakon o hitnoj pomoi Jugoslaviji, Tito je, mesec dana kasnije, i zvanino zatraio vojnu

pomo Zapada. U Jugoslaviju je 1951. doao senator Don Kenedi, dok je naelnikGeneraltaba JNA Koa Popovi tajno posetio Pentagon, a rezultat je bio Pakt o vojnojpomoi (MAP), koji je potpisan oktobra 1951. godine u Beogradu. Jugoslavija je ukljuena uameriki Zakon o uzajamnoj pomoi (MDAP) prema kome su SAD, Britanija i Francuskapoele da alju oruje Jugoslaviji i do 1957. godine, kada je Jugoslavija raskinula ovajsporazum, isporueno je oko 93 odsto planirane pomoi u ukupnoj vrednosti od oko 15milijardi dolara (dolar je tada vredeo etiri-pet puta vie nego danas). Jugoslavija je dobilasve to su Amerikanci tada proizvodili osim atomske bombe (mlazni lovci, radari,helikopteri, tenkovi), a vei deo amerikih tenkova je rasporeen u Postojni zbog straha

Amerikanaca da bi sovjetska armija mogla kroz tzv. Ljubljanska vrata prodreti u severnuItaliju. JNA je postala etvrta armija na kontinentu, JAT je poveao flotu 100 odsto, ajugoslovenska vojna industrija je postala najprofitabilnija izvozna grana. Devedesetih godinaJugoslovenima e ovo oruje posluiti da se meusobno poubijaju.

Sukob Staljina i Tita, 1948. godine, nije odmah izazvao promene u stratekimplanovima Zapada koji su i dalje polazili od pretpostavke da u sluaju treeg svetskog rataTrst, deo Austrije i Grku nije mogue braniti i verovali da bi Italija bila izgubljena trimeseca posle sovjetskog napada. Tek juna 1949, Amerikanci i Britanci su ukljuiliJugoslaviju u svoje planove verujui da bi gubitak Jugoslavije i Grke gotovo sigurnoonemoguio efikasnu odbranu zapadne Evrope. S Titom na svojoj strani verovali su damogu da brane i Austriju, Grku i Tursku jer je Jugoslavija prihvatila da uva Ljubljanska

vrata i prilaze Trstu, Gorici, Vilahu i Klagenfurtu s tri armijska korpusa i uz podrku NATOiz vazduha i s mora (general Omar Bredli je hteo da poalje i kopnene trupe). U prolee1952, amerika Vrhovna komanda je elela da prerasporedi amerike vojnike iz Trsta upodruje Ljubljane, a formalni vojni sporazum nije potpisan poto je Tito i dalje bio u sporusa Italijom povodom Trsta.

Iako Tito nije hteo da ue u NATO, Grka i Turska su primljene 1952. godine i time jeotvorena nova mogunost vojnog povezivanja Jugoslavije sa Zapadom. Tito je iskoristiopriliku i izrazio interes za grki predlog o tripartitnom odbrambenom savezu Jugoslavije,


17/31

17

Grke i Turske. Na britansku inicijativu, tri zemlje su februara 1953. godine sklopile ugovoro prijateljstvu koji je predviao koordinaciju vojnih komandi, Turska je aktivno zagovaralaprijem Jugoslavije u NATO, a Tito se interesovao za Evropsku odbrambenu zajednicu iplanove o stvaranju EZ. Jedino je Italija zbog Trsta bila protiv. Na kraju su tri zemlje naBledu potpisale Ugovor o savezu, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi s vaenjem na 20

godina. Ako mu Balkanska federacija nije uspela, Balkanski pakt jeste, Jugoslavija jeposredstvom Grke i Turske ukljuena u amerike odbrambene planove i Tito je mogao daodahne. Nije ni slutio da je Milovan ilas, po obiaju, sve to shvatio na svoj nain. U Korejije potpisano primirje. Staljin je umro.

Staljinova smrt i borba za njegovo naslee su promenili vojno-politiki poloajJugoslavije i smanjili njen interes za pribliavanje Zapadu. Kada mu je sovjetski ambasador uBeogradu Vasilije Valjkov predao pismo Staljinovog naslednika Nikite Hruova spredlogom o normalizaciji odnosa, u Titu se verovatno probudio komunista, smerjugoslovenske diplomatije se promenio, a Tito je poeo da koristi Balkanski pakt u ciljunormalizacije s novim sovjetskim rukovodstvom. Jo neko vreme e, meutim, morati da

koketira sa Amerikancima poto je sporazum o Trstu, tzv. Memorandum o razumevanju,sklopljen tek avgusta naredne godine i to posle krize u kojoj je Tito tenkovima hteo da ue uTrst zbog brzopletog De Gasperijevog pokuaja da iskoristi njegovo otvaranje premaMoskvi.

Iako Jugoslavija nikada nije zvanino istupila iz Balkanskog pakta, Tito e na njegovudvadesetodinjicu lakonski odgovoriti da je on za Jugoslaviju ispunio svoju svrhu i da gasmatra dalje nevaeim. Hruov i njegove ideje o destaljinizaciji izazvae paniku usovjetskom bloku od Budimpete do Pekinga. Amerikanci su i dalje bili zadovoljni. Kada je1954. godine posetio Tita na Brionima, tadanji ameriki dravni sekretar i estokiantikomunista Don Foster Dals je nadahnuto izjavio: Moj najsreniji dan u ivotu je biodan kada sam upoznao marala Tita.

aci u jugoslovenskim kolama i analiti

ari CIA su jo dugo morali da piu radove naistu temu.

AK i u najteim trenucima sukoba sa Staljinom, Tito nije bio spreman na politikeustupke Zapadu. Zbog ekonomske izolacije istonog bloka i politike prinudne kolektivizacijena selu, Jugoslaviji je krajem etrdesetih godina zapretila glad i Tito je 1950. poslao S.Vukmanovia u Vaington da zatrai pomo. Kada su ameriki funkcioneri zauzvrat zatrailipolitike ustupke, Vukmanovi je gnevno odgovorio da e Jugosloveni pre jesti korenjenego popustiti pod pritiskom i prekinuo pregovore. Amerikanci nisu hteli da rizikuju daizgube dragocenog saveznika i na kraju su ipak poslali penicu i kukuruz, a general-lajtantKoa Popovi je uskoro tajno posetio Pentagon i s amerikim generalima se dogovorio ovojnoj saradnji Jugoslavije i SAD.

Jugoslavija se ipak menjala. Godine 1952, Miroslav Krlea je na kongresujugoslovenskih knjievnika u Zagrebu odrao govor koji je oznaio kraj socrealizma.Umesto sovjetskog modela, u zemlji je uvedeno samoupravljanje, dravna kontrola privredeje poela da poputa, a KPJ je na VI kongresu u Zagrebu promenila ime u Savez komunistaJugoslavije. Ideoloka evolucija partije vrhunac e doiveti na VII kongresu odranom 1957.godine u Ljubljani, kada je usvojen novi program SKJ koji se smatra najliberalnijimprogramskim dokumentom koji je ikada usvojila jedna komunistika partija. Iako je programbio kolektivno delo, on se esto vezuje za ime srpskog pisca Dobricu osia, koji je bio autor


18/31

18

dela teksta (uvoda i odeljka o kulturi) i jednog pravca u razvoju druge Jugoslavije. On e,meutim, ve u raspravama o novom jugoslovenskom ustavu poetkom ezdesetih godinabiti osporen u Sloveniji i Hrvatskoj.

Dobrica osi i Edvard Kardelj e se razii. Godine 1957, ipak je poela zlatnadecenija u istoriji jugoslovenskog eksperimenta, koja se zavrila 1968. godine. Naredne

godine usvojeni su radniki i selja

ki amandmani, koji

e biti uvod u novi ustav i Zakon oudruenom radu i poslednju fazu komunizma u Jugoslaviji, koja e se zavriti krvavim

raspadom zemlje 1991. godine.Na vrhuncu Hladnog rata, sredinom pedesetih godina, izgledalo je da je Tito na vrhu

moi. U Vaingtonu su bili spremni da ispune svaku Titovu elju, Pentagon i CIA su se usvojim izvetajima iz tog vremena utrkivali u hvalospevima jugoslovenskom maralu, Staljinje 1953. umro, a njegov naslednik Nikita SergejeviHruov e 1955. godine ak doi uKanosu, tj. u Beograd da mu se izvini za Staljinove greke. Na aerodromu u Batajnici Titoga nije udostojio ni odgovora, ali se u njemu probudio stari instinkt komuniste i odnosi dvalidera, dveju partija i dveju zemalja su ponovo postali srdani.

Primer Moskve zbunjeno su sledile i druge komunistike partije. ak je i Kina, koja

1949. godine nije nala za shodno da odgovori na jugoslovensko priznanje NarodneRepublike, poslala ambasadora. Skromni general Vu Sijuijan u Beogradu nije mogao da senaudi luksuznom ivotu jugoslovenskih rukovodilaca, ali je kasnije razlike izmeuspartanskog ivota u Pekingu i raskoi u Belom dvoru protumaio injenicom da suJugosloveni nadomak komunizma, dok su Kinezi tek uli u socijalizam. Mao mu to zavreme kulturne revolucije nee oprostiti.

Tito je patio od mnogih sitnih ljudskih slabosti, ali nikad od vika naklonosti premademokratiji. Verovatno se ve neko vreme oseao neugodno u zagrljaju Zapada, pogotovokada su neki njegovi ratni drugovi preozbiljno shvatili pribliavanje Zapadu i poeli darazmiljaju o politikom pluralizmu u Jugoslaviji. Kap je prelila au kada je Milovanilas, koji je od vatrenog komuniste postao vatreni liberal, 1953/1954. godine u partijskom

listu Borba objavio seriju napisa o demokratizaciji zemlje i Tito nije oklevao da svogstarog druga i saborca poalje u zatvor. ilasa to nije smirilo i u zatvoru je napisao Novuklasu, koja se i danas smatra najeom kritikom komunizma. Kada je knjiga objavljena uSAD, Tito je ilasa poslao ponovo u zatvor, a stari crnogorski komunista e postatinajpoznatiji disident Titove Jugoslavije. Ostali su nauili lekciju.

Titovu panju u to vreme ubrzo e privui dramatina zbivanja u istonom bloku kojeje pokrenula Hruovljeva politika destaljinizacije. Istoni Nemci i Poljaci su preranopoverovali da je vreme da pou jugoslovenskim putem, ali e najgore proi Maari koji epod vostvom I. Naa 1956. godine podii revoluciju koju e Hruov uguiti intervencijomsovjetske armije, to se nije dogodilo ak ni u Staljinovo vreme. Kada se Imre Na predtenkovima s crvenim petokrakama sklonio u jugoslovensku ambasadu u Budimpeti (a gde bi

drugde?!)Tito e se nai u neprilici: bilo mu je jasno da ukoliko ostane u zagrljaju Zapada gubivlast, a ukoliko se vrati u zagrljaj Hruova moe postati sledea meta. Taj strah ga neenapustiti do smrti. Istorija e mu, meutim, jo jednom priskoiti u pomo: na meunarodnojsceni se u to vreme pojavila nova grupa zemalja koja se nije svrstavala ni uz Zapad ni uIstok, zbog ega ih je Mao Cedung nazvao treim svetom. Kada su Izraelci, Britanci iFrancuzi na Naserovu nacionalizaciju Sueckog kanala odgovorili trojnom intervencijomprotiv Egipta, desilo se udo: na vrhuncu Hladnog rata, Amerikanci i Sovjeti su im se slono


19/31

19

suprotstavili, nesvrstani su stali uz njih i tri zemlje su morale da se povuku. Britanci iFrancuzi e iz ove epizode izvui razliite pouke, ali nisu zaboravili ovo iskustvo. Nije niTito.

Kinezi i Indusi su 1954. godine u indoneanskom letovalitu Bandung organizovalikonferenciju novoosloboenih afrikih i azijskih naroda, na kojoj su u Enlaj i Nehru

napisali Principe miroljubive i aktivne koegzistencije. Tito je reio da prihvati savete svogambasadora u Nju Delhiju Josipa ere, koji mu je jo od 1952. godine slao Nehruovapisma. Nesvrstanima je trebala Jugoslavija a Titu su trebali nesvrstani. Meu njima je biosiguran i od Amerikanaca i od Sovjeta, dok se njegova zemlja sve do svog traginog krajaoseala udobno u ulozi strateke tampon zone izmeu SAD i SSSR i lidera treeg sveta.Tito e 1956. godine, na Brionima, primiti Nehrua i egipatskog vou Gamala Abdela Naserai dogovoriti se o stvaranju pokreta nesvrstanih. Nova epoha je bila na pomolu. Zahvaljujuinesvrstanima Jugoslavija e poetkom sedamdesetih ak postati jedna od pet najmonijihzemalja u UN. Tenkovi s crvenim petokrakama postae nezaobilazni deo komunistikeikonografije (zapamene su njihove slike u Pragu, 1968. i na trgu Tjenanmen, 1989. godine).Poslednji put ih je snimio nemaki pigl, krajem jula 1991. godine u Sloveniji. U

meuvremenu su vi

eni i na Kosovu i na Terazijama.HLADNORATOVSKI svet posle 1956. godine nikada vie nee biti isti. Poto su

Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez zajedniki intervenisali u UN protiv intervencije naSuecu, Britanci vie nikada nee stati na put SAD, dok e se Francuzi za vreme De Golapovui iz vojnog krila NATO i sa Nemcima se posvetiti evropskoj integraciji. Iako su dvesupersile svet jo nekoliko puta dovele na ivicu rata - za vreme kubanske krize, u Vijetnamu iu Avganistanu - one su vremenom nauile da kontroliu svoje sukobe. Izmeu Bele kue iKremlja je uveden crveni telefon, u enevi su neumorno pregovarali o razoruanju inaoruavali se do zuba, 1974. su u Helsinkiju organizovale KEBS, a vrue ratove su vodilepreko posrednika u treem svetu.

U Evropi, i Vaington i Moskva su preputale suprotnoj strani da reava stvari u svom

dvoritu. SAD su gunale kada je Varavski pakt intervenisao protiv Prakog prole

a 1968.godine, ali nisu uinile nita. Predsednik Donson je imao posla preko glave u Vijetnamu,

gde su Ho i Minu pomagali i Moskva i Peking.Ni svet komunizma posle Hruovljevog govora na 20. kongresu KPSS, nikada vie

nee biti isti. Destaljinizacija je oduvala sa scene staru generaciju staljinista, u Kini je MaoCedung poeo svoja lutanja koja e ga 1968. godine dovesti na ivicu rata sa SSSR (sa SAD jevebio posredno u ratu u Vijetnamu), u Vaingtonu je na vlast doao Titov ljubimac DonKenedi, a leviarski pokreti e procvetati u treem svetu. Sovjeti su u to vreme poslaliSputnjik, keruu Lajku i Jurija Gagarina u kosmos, Hruov je u Beu Kenediju govorio daSovjeti prave nuklearne rakete kao kobasice (u stvarnosti je, izgleda, imao samo etiriinterkontinentalne Semjorke) i pokuao da ih instalira na Kastrovoj Kubi, a iznervirani

Amerikanci su osnovali NASA, planetu okruili gustom mreom pijunskih satelita i poslaliNila Armstronga na Mesec. Na Bliskom istoku se, po obiaju, ratovalo.Posle sastanka sa Nehruom i Naserom na Brionima, Tito je krenuo na svoje puteve

mira po Africi i Aziji, na kojima su ga razdragano doekivali, a 1961. u Beogradu jeosnovao i Pokret nesvrstanosti. Doputovao je i u Njujork, ali su ga tamo doekali protestiamerikih antikomunista i etnika, a Nikoli Kavaji je prvom palo na pamet da otme putnikiavion i srui ga na hotel Valdorf Astoriju u kome je odseo Tito. FBI ga je poslao udugogodinji zatvor, a Osami bin Ladenu e mnogo godina kasnije pasti na pamet slina


20/31

20

ideja. Kenan je postao ambasador u Beogradu i uredno slao Jugoslovenima ameriku penicuuvek kada bi mu to Tito zatraio. Amerike diplomate su lepo ivele u Jugoslaviji, neki su setu i oenili, a mladi Kenanov sekretar u ekonomskom odeljenju ambasade Edvard Lutvak,postae mnogo godina kasnije jedan od Klintonovih stratega. U to vreme, bive amerikediplomate u Jugoslaviji u Stejt departmentu bie prozvane jugo-mafija koja e, sve do

njenog kraja,initi okosnicu Titovog lobija u Vaingtonu. Teoreti

ari zavere jo uveksumnjaju da je ideju da osnuje Pokret nesvrstanosti Titu sredinom pedesetih dao lukavi

eril koji vie nije imao kolonije, ali je hteo da sprei da novoosloboene zemlje padnu podkontrolu Moskve. Francuzi su u svojim kolonijama i dalje ratovali, pa je u Enlaj u Vijetnamposlao vojne savetnike (Francuzi nisu mogli da ih razlikuju od Vijetnamaca), a general VoNgujen ap je u Dijen Bijen Fuu do nogu potukao generala Andre Navara. Kada su Francuzizaratili u Aliru, umeao se Tito i Ahmedu Ben Beli i njegovom FLN poslao jugoslovenskooruje.

Srbi u Francuskoj i danas veruju da je oruje namerno poslao brodom Srbija (koji supresreli francuski ratni brodovi) da bi pokvario francusko-srpske veze. Kada je orujeponovo poslao, Francuzi su brod Slovenija zaplenili i odvukli u Oran. De Gol mu to nije

zaboravio, kao to mu nije zaboravio ni to je streljao njegovog tienika Drau Mihailovi

a,i nikada u ivotu nije doao u Jugoslaviju (za one koje to interesuje: Draa nikada nije bio De

Golov student). S Nemcima, Tito je imao vie sree: iako je Bon, na osnovu Haltajnovedoktrine (Valter Haltajn je u to vreme bio zapadnonemaki ministar inostranih poslova)prekinuo diplomatske odnose sa Beogradom, kada je Jugoslavija priznala Istonu Nemaku,u Zapadnu Nemaku su pohrlile stotine hiljada jugoslovenskih gastarbajtera, koji egodinama slati milijarde maraka u uvek praznu jugoslovensku kasu.

Hruov je prihvatio Tita, ali kada je, krajem pedesetih, SSSR poeo da zavodidisciplinu u istonom bloku, Tito je doneo novi program SKJ, poeo ponovo da kritikujeMoskvu i odnosi dve zemlje su ponovo zahladneli. Mao Cedung je bio ljut na Hruova tomu je obeao, ali nije isporuio atomsku bombu i smiljao je kako da trei svet privue

sebi, a za to mu je bio potreban Tito. Poetkom ezdesetih

u Enlaj je preko generala Vua uBeogradu, Titu ponudio da zajedno organizuju antisovjetski meunarodni komunistiki

pokret. Tito je odbio, Kinezi su se dugo ljutili, a Kardelj je napisao Socijalizam i rat.Posle Maove smrti, Hua Guofeng je Tita pozvao u Peking, priredio mu velianstven

doek i pred zaprepaenim ambasadorom Druloviem ga oslovio drue Tito (tj. da ga uPekingu vie ne smatraju revizionistom), a mrzovoljni gimnazijalci su morali ponovo dabacaju cvee na Tita kada se vratio u Beograd.

Tito je Kinezima pomogao da se ponovo zblie sa istonom Evropom, zapadnimevrokomunistima i nesvrstanima, a pokuao da ih zainteresuje i za samoupravljanje. Kinezise nisu dali ubediti jer je Deng Sjaoping vie verovao Amerikancima. Pentagon i Cija supoetkom ezdesetih jo uvek voleli Tita iako ih je nervirao svojim kritikama rata u

Vijetnamu. U to vreme su, poeli da sumnjaju u budu

nost jugoslovenskog eksperimenta ida se pitaju ta e biti sa njegovom zemljom kada maral jednog dana umre. Svoju politiku

prema Jugoslaviji, meutim, nisu promenili poto je Tito i dalje spretno igrao na kartunesvrstanosti. Poslednji put je ulogu oca nesvrstavanja i branioca njegovih fundamentalnihprincipa odigrao na VI kongresu nesvrstanih na Kubi, sa svojim prijateljem FidelomKastrom. Kao jedini sovjetski saveznik u zapadnoj hemisferi, Kuba je spremno prihvatilatezu Leonida Brenjeva o prirodnom saveznitvu drugog i treeg sveta, Tito se u


21/31

21

Havani odluno suprotstavio, i Istok i Zapad su bili oduevljeni svojim tienicima iobasuli ih novcem. Tito i Kastro su se uz kubanske cigare verovatno jo dugo smejali.

PROBLEM s komunistikim zemljama, koji je i doveo do njihovog nestanka, bila jeekonomija. Planska privreda u SSSR je nastala u uslovima nerazvijenosti i ratne ekonomije ito je, u osnovi, ostala do samog kraja. Na poetku, sistem se dobro pokazao i u SSSR i u Kini

i u zemljama u razvoju, ali bi problemi nastaliim bi ova drutva iskora

ila iz nerazvijenosti,obino ve posle prve petoljetke (petogodinjeg plana), kada bi dravna kontrola i

odsustvo trinih zakona poeli da koe razvoj.Krajem dvadesetih godina DD veka, meutim, planska privreda je imala svoje

prednosti nad liberalnom ekonomijom. SSSR je izbegao Veliku krizu, Nemaka se tridesetihgodina brzo oporavila, a Kejnz i Ruzvelt su polazei od Lenjinovih ideja reformisalikapitalistike privrede. Civilni kejnzijanizam e posle rata u Evropi biti okosnicasocijaldemokratske drave blagostanja, a vojni kejnzijanizam e sve do danas ostati stubvodeih zapadnih privreda. U SSSR problemi su se javili vedvadesetih i Lenjin je morao dauvede NEP (Nova ekonomska politika), krajem ezdesetih godina neto slino su pokualiJevsej Liberman u SSSR i Ree Njer u Maarskoj, u Kini je en Jun pokuao isto sredinom

pedesetih, u Jugoslaviji je privredna reforma krenula u prvoj polovini ezdesetih.Staljin je, meutim, shvatio opasnost i nije imao milosti prema Buharinu i drugovimakoji su nestali u istkama, Mao Cedung je en Junove ideje o tritu zamenio Velikimskokom napred (zbog koga su milioni seljaka umrli od gladi), a ni Tito se nije ustruavao dase, krajem ezdesetih godina, otarasi liberala. U sva tri sluaja motivi obrauna sreformatorima bili su slini: liberalizacija u privredi pretila je partijskom monopolu u politici.

Na poetku stvari su u Jugoslaviji izgledale neto bolje. Jugoslavija je, iz geopolitikihrazloga, vekrajem etrdesetih prela iz sovjetske u ameriku orbitu, odreena liberalizacijaje poela krajem pedesetih, zbog sukoba sa Staljinom Jugosloveni su morali da smisle treiput izmeu staljinizma i revizionistike socijaldemokratije i neizbeni Kardelj se setio dabi to mogao da bude samoupravni socijalizam o kome su matali pariski komunari.

Otvaranje prema Zapadu pedesetih i ezdesetih godina donelo je neke svee ideje i, presvega, mnogo sveih kredita i to je uinilo da njena privreda, ali i drutvo u to vreme krenu smrtve take. Veliki privredni sistemi (lokomotive razvoja) nastali sredinom ezdesetih pouzoru na amerike korporacije (Geneks, Ineks i sl) bie sve do kraja kimajugoslovenske privrede, a ono to je u Beogradu izgraeno posle rata nastalo je uglavnom uto vreme pod uticajem srpskih liberala.

U Sloveniji i Hrvatskoj, ali i u Srbiji i ostalim republikama ezdesete godine su bilegodine privrednog napretka i brzog rasta ivotnog standarda, Jugosloveni su poeli da kupujuvespe, pa fie a imuniji i tristae, koje je

Zastava pravila na osnovu prve Fijatove licence na Istoku Evrope. Proseni

jugoslovenski radnik je sa svojom platom mogao u to vreme svojoj porodici da priuti svakegodine letovanje na Jadranu, a kasnije i neizbeni oping u Trstu. Za razliku od ostalihistonih Evropljana, Jugosloveni su pasoe dobili vekrajem pedesetih. Novi vetrovi poelisu da duvaju i u jugoslovenskom filmu, pozoritu, medijima, nauci i drutvu u celini.

Privredna reforma je, meutim, otvorila politike probleme. Poto su dobili vlast upreduzeima, direktori su poeli da trae re i u politici, pojava prvih GG preduzea(preduzea grupe graana) je produbila socijalne razlike i korupciju, logika trita je da odbogatih pravi jo bogatije, a od siromanijih jo siromanije, i u Jugoslaviji su razlike Sever-


22/31

22

Jug bile sve vidljivije, naroito izmeu razvijene Slovenije na severu i nerazvijenog Kosovai Metohije na jugu.

Prvi znaci slabljenja partijskog politikog monopola pustili su iz boce i duhovenacionalizma, a javio se i sukob izmeu Titovih prvoboraca i mlaih generacija koje sutraile svoje mesto pod politikim suncem Jugoslavije. Novine su prvi put posle rata poele

bojaljivo da kritikuju drugove na vlasti, a Lola

ukii Novak Novak su po

eli da snimajuprve politike satire na TV. Sredinom ezdesetih godina, bilo je i ideja da bi Tito mogao da

ode u zasluenu penziju i da bi SKJ trebalo da dobije neku vrstu opozicije u SSRNJ.

Svemu je doao kraj 1968. kada se Tito naao na udaru s razliitih strana. U Beogradusu studenti izali na ulice s idejama pariskih ezdesetosmaa i prvi put su se jugoslovenskisinovi komunizma sukobili s oevima koji nisu dali vlast i odgovorili su pendrecima. UPritini na ulice su prvi put izali i Albanci. U Pragu su na ulice izali graani, a Varavskipakt je uao u ehoslovaku. Godinu dana ranije, i Arapi su pomislili da mogu da uu uIzrael, pa je Izrael uao na Sinaj, Hebron i na zapadnu obalu Jordana. Tito je zakljuio da jevreme za akciju, poslao policiju na studente, tenkove JNA na Kosovo i Metohiju, naoruao

republike (ONO i DSZ).U to vreme, Amerikanci su poeli da sumnjaju da li im je Jugoslavija uopte vie

potrebna. Ambasada u Beogradu je slala u Vaington depee da u Jugoslaviji ne ide sve kakotreba, nije im bilo sasvim jasno da li su Brionski plenum i smena Rankovia bili obraunizmeu liberala i komunista ili prve republike arke, nerviralo ih je to je Tito ponovo poeoda kupuje oruje od SSSR, a ne od njih, a zabrinuli su se kada je Tito poeo da kritikujenjihovu politiku u Vijetnamu i na Bliskom istoku i poeo obraun sa ezdesetosmaima icrnotalasovcima. Jugosloveni su se zabrinuli kada je u to vreme ameriki savetnik zanacionalnu bezbednost Helmut Zonenfeld rekao da SAD ne bi bacile atomsku bombu naSSSR ako bi Varavski pakt posle ehoslovake uao i u Jugoslaviju.

CIA je poela da lupa glavu: ta da radi s Jugoslavijom posle Tita? I Tito je uo poruku,ali je protumaio na svoj nain. Jo je imao Kardelja i svoje prvoborce, nesvrstani su ga idalje voleli, a ni odnosi sa Brenjevim, uprkos estim razmiricama, nisu bili tako loi kao uStaljinovo vreme. Ni odnosi sa Vaingtonom jonisu bili zabrinjavajui. Kada je RiardNikson doao u Beograd 30. septembra 1970, kolona mercedesa se protegla od Slavije doTerazija. Titovi bezbednjaci ak nisu dozvolili da amerike kolege iskrcaju blindiranievrolet amerikog predsednika, jer je Tito i dalje imao poverenja u svoj blindiranimercedes. I Nikson je jo imao poverenja u Tita.

POETAK sedamdesetih godina je budio nade da bi socijalizam - svetski proces(tako se govorilo u Jugoslaviji) ili svetski socijalistiki sistem (kako su govorili Sovjeti)

mogao konano prevagnuti. Sjedinjene Drave su se povukle iz Vijetnama, u tre

em svetusu komunistike drave nicale kao peurke posle kie, Arapi su poeli da koriste naftu kao

oruje, Rimski klub je govorio o granicama rasta, u Evropi su nestale poslednje diktaturea u treem svetu poslednje kolonije, na kontinentu se pojavio evrokomunizam a uFrancuskoj je na vlast doao socijalista Fransoa Miteran.

U spoljnoj politici ni Jugoslaviji nije ilo loe: poslednji talas dekolonijalizacije doveoje u Ujedinjene nacije jo jedan broj nesvrstanih zemalja, a Jugoslavija je, prema istraivanjukanadskih strunjaka, postala jedna od deset najuticajnih zemalja u svetskoj organizaciji.


23/31

23

Amerika je, meutim, posle Vijetnama poela ozbiljno da razmilja o sebi i svojoj uloziu svetu. Henri Kisinder je otputovao u Peking, sreo se sa Mao Cedungom i sa u En Lajempotpisao angajski kominike. Posle su Amerikanci odluili da dignu ruke od svojihdiktatora i posvete se ljudskim pravima i diktature u svetu su poele da padaju jedna zadrugom. Onda su poeli da govore o detantu i da u Helsinkiju pregovaraju sa Sovjetima, a u

treu korpu KEBS-a su ugradile ljudska prava. U tome se naro

ito istakao predsednikDimi Karter. Kada je u Iranu izbila Homeinijeva islamska revolucija, pasdarani su zauzeli

ameriku ambasadu, Amerikanci su nespretno intervenisali i Karter je morao da ode.Brenjev je pomislio da je kucnuo as i uao u Avganistan, a CIA je preko Osame binLadena poela da naoruava talibane. Amerikanci i Sovjeti su odluili da u Evropi instalirajurakete srednjeg dometa kojima bi iz Frankfurta na Majni gaali Frankfurt na Odri i obrnuto,dok bi Vaington i Moskva ostali van dometa. Evropljanima se to nije dopalo. Drugi hladnirat je poeo.

Amerika je i sama poela da se menja. Braa Kenedi su uklonili lovce na vetice, daliprava crnim Amerikancima i platili glavom, Lindon Donson je neuspeno ratovao uVijetnamu i tiho menjao Ameriku, dugogodinji direktor FBI i estoki antikomunista Edgar

Huver je umro. Posle smrti Mao Cedunga u Kini je na vlast doao Deng Sjaoping koji jeumeo sa Amerikancima. Kada mu je Karter postavio pitanje ljudskih prava u Kini, Deng gaje, prema Njusviku, upitao u emu je problem. Karter je odgovorio: Vai graani ne moguda putuju u inostranstvo, a Deng je hladnokrvno rekao: Koliko vam ih treba? 20-30miliona? Samo poaljite brodove u angaj. Posle je ak zaratio sa Vijetnamom zbog ega jeMao bio spreman da ue u rat i sa Amerikom.

U trenutku kada je izgledalo da je komunizam na domaku trijumfa, u Americi su sepojavili neki novi proroci koji su poeli da propovedaju novu religiju - neoliberalizam. Uekonomiji, novi prorok se zvao Milton Fridman, a u politici Fridrih fon Hajek. Shvatili su daje ekonomija Ahilova peta komunizma, da Sovjeti i dalje prave rakete kao kobasice, ali dasu piljarnice u Moskvi i dalje prazne i da istoni Evropljani vole da putuju kao i zapadnjaci,

ali da nemaju pasoe. U Maarskoj je Jano Kornaj po

eo da pri

a o ekonomiji oskudice.Onda su Zilog, Intel i Motorola napravili prve mikroprocesore, pojavio se prvi mikroraunar

koji nije bio igraka (ejpl II), IBM je napravio prvi PC koga su Tajvanci poeli dakloniraju, a Amerikanci su, neto kasnije, od vojnog Arpaneta napravili civilni Internet.Revolucija mikroprocesora (kako su govorili neoliberali) ili trea tehnoloka reovolucija(kako su govorili marksisti) je mogla da pone.

U Aziji su se, pored Japana, pojavili neki novi tigrii (Juna Koreja, Tajvan,Hongkong i Singapur) kojima e se kasnije pridruiti i veliki zmaj, Kina, koji su Ameriku isvet zatrpali jeftinom robom.

U Britaniji je na vlast dola Margaret Taer, koja je prva poela da primenjuje u praksineoliberalne ideje i engleska privreda je poletela. Gvozdena ledi nije oklevala da pokae

zube do tada svemonim sindikatima koje su prvi osetili Entoni Skargil i njegovi velkirudari koji su na kraju shvatili da je sa njihovim rudnicima gotovo, a zatim argentinski

generali koji su brzopleto pokuali da zauzmu Foklandska ostrva. Taerka je poslalabritansku flotu na Foklande i pokazala da njeni brodovi jo uvek nisu za bacanje. Posle je navlast u Americi doao Ronald Regan koji je moda bio osrednji glumac u Holivudu, ali je,oslonjen na neoliberale i revoluciju mikroprocesora, postao uspean predsednik uVaingtonu.


24/31

24

Uivevi se u ulogu popularnih Spilbergovih junaka, Ronald Regan je SSSR nazvaoimperijom zla i Sovjete blefirao ratom zvezda (SDI - Strateka odbrambena inicijativa)za koji je jo bilo rano, a Sovjeti su odgovarali SS raketama koje nisu bile sasvim precizne,pa su morali da im ugrauju bojeve glave od pet megatona s kojima ionako nije bilo vano dali e pogoditi Vaington, Virdiniju ili Merilend.

Brenjev je umro u Moskvi. Posle su umrli

ernjenko i Andropov i Sovjeti su izabraliprvog reformatora - Mihaila Gorbaova, koji je govorio o perestrojci (privredne reforme),glasnosti (demokratiji) i novom miljenju (sporazumu sa Zapadom). Gorbaovljeve idejenisu bile loe, ali ni on nije izvukao glavnu lekciju iz neuspeha sovjetskih reformatora(Lenjinov NEP, Liberman, Trapeznjikov i dr.) - da komunizam nije mogue reformisati.Evropa se uplaila od drugog hladnog rata koji su Vaington i Moskva vodili na njenomprostoru, ali i od azijskih tigrova i sve monije Kine. Prvi put, Nemci s obe strane Berlinskogzida su poeli da razmiljaju o ujedinjenju, a u tome su im se pridruili i ostali Evropljani.Harizmatini predsednik Komisije EZ ak Delor je iskoristio pogodan trenutak i Zajednica jesredinom osamdesetih usvojila Belu knjigu i Jedinstveni evropski akt, dva dokumentakoji e uvrstiti meunarodni presti EZ i otvoriti put evropskoj integraciji u devedesetim

godinama. Pritisak na istoni blok je dalje rastao, a Marksovi sledbenici nisu znali kudadalje.

Jugosloveni su i dalje uivali u plodovima svog minulog rada i po OOUR-ima sesvaali oko varijabile, Englezi i Amerikanci su se slatko smejali jugoslovenskim prevodimaZUR-a, Tito se nadao da je u evrokomunistima i evropskim neutralnim dravama pronaaonove saveznike, Slovenci i Hrvati su u radnoj zajednici Alpe-Adrija otkrili Evropu i daJugoslavija ima alternativu, a Srbi su se zabavljali samoupravljanjem i gunali zbog Ustavaiz 1974. Kada je Tito je umro maja 1980. njegovi generali su smislili doskoicu I posle TitaTito i nastavili po starom. Nisu primetili da se svet nepovratno promenio i dasamoupravljanje i nesvrstavanje ne idu zajedno s neoliberalnom revolucijom. Nisu impomogle ni diplome Fort Levenvorta i drugih elitnih amerikih vojnih kola. Jugoslavija se

nala na pogrenoj strani istorije.SEDAMDESETE su poele dramatino u Jugoslaviji. Prvo je u Hrvatskoj izbio pokretkoji su Srbi nazvali maspok (masovni pokret), a Hrvati hrvatsko prolee (po uzoru naprako prolee 1968. godine). I dok se iz srpskog ugla radilo o prvoj velikoj eksplozijinacionalizma u Jugoslaviji (nije bila prva, kosovski Albanci su ve 1968. godine izali naulice) iz hrvatskog ugla se radilo o demokratskom pokretu koji je uzdrmao temeljekomunistike Jugoslavije. Tito je u Karaorevu 1971. godine odrao sednicu partijskogvrha, smenio elnike SKH - Miku Tripala i Savku Dabevi-Kuar, sproveo istku uhrvatskoj partiji i na elo doveo proverene ljude, meu kojima je bilo i Srba.

Posle je Tito to isto uradio i u Srbiji gde je smenio lidere SKS - Marka Nikezi a iLatinku Perovi, poistio anarholiberale i tehnomenadere (smenjeno je oko 3.500

direktora), praksisovce je izbacio s Filozofskog fakulteta,a Vladu Revoluciju i mnogeezdesetosmae i crnotalasovce poslao u zatvor. Zatim je doveo proverene partijskekadrove i obnovio kult linosti.

Zemlja je slavila Titove i nae jubileje, a omladinci su mu i dalje donosili tafetumladosti na Stadion JNA. Generaciji koja se vebila navikla na Bitlse i Rolingstonse tose nije dopalo. Na trijumfalnom povratku Tita iz SSSR, Severne Koreje i Kine 1977. godinegaali su ga cveem koje je Lazar Kolievski spretno hvatao sedei u Titovom evroletu.


25/31

25

Jugoslovensko drutvo se vie nikada nee oporaviti, a mnogi misle da je tada poeosunovrat druge Jugoslavije.

Edvard Kardelj je, po obiaju, napisao knjigu. Zvala se Pravci razvoja politikogsistema socijalistikog samoupravljanja i svi su morali da je itaju.

Onda je donet novi (i poslednji) jugoslovenski ustav. Albanci su dobili autonomiju, a

Srbi su poeli da govore o asimetri

nom federalizmu i prevlasti pokrajina nadrepublikom. Nije im se dopalo to je Srbija bila jedina jugoslovenska republika koja je

imala pokrajine. Zaboravili su da je drug Lenjin jo poetkom veka u lanku Korak unapred,dva koraka unatrag rekao da je najopasniji nacionalizam hegemonistike nacije. Zato suRusi i Srbi poslednji dobili svoje komunistike partije. Kardelj je u svojoj knjizi napraviorazliku izmeu mladog i starog Marksa, napisao ZUR i dokrajio privrednu reformu izezdesetih. Samo malobrojni su primetili da je umesto ve dotrajalog Marksa inspiracijunaao u francuskom anarhosindikalisti s kraja DID i poetka DD veka, an-ozefPrudonu, koji je matao o slobodnim asocijacijama udruenih radnika, odumiranjudrave i neogranienom federalizmu. Put u pakao bio je uvek poploan dobrim namerama.

Novac je i dalje stizao sa Zapada. Posle naftnih okova izazvanih izraelsko-zapadnim

ratovima cena nafte je skoila, a zapadne banke su preplavljene jeftinim petrodolarimakoje su delom plasirale u treem svetu kroz jeftine kredite. Tito je u Havani branio od

Kastra fundamentalne principe nesvrstavanja, a Amerikanci su i dalje potpisivali ekove.Prvi put su, meutim, oekivali da im Jugoslavija i vrati kredite. Jugosloveni su, po navici,troili, republike su se zaduivale ne pitajui Narodnu banku u Beogradu (to bi: novi ustavim je dao za pravo), a NBJ je posle morala da trai od svetskih strunjaka da popiudugovanja poto nije znala koliki je dug zemlje. Strunjaci su izraunali da se radilo o svotiod oko 20 milijardi dolara.

Posle je nastupila svetska dunika kriza iz koje ni Titovi naslednici ni druge zemljeu razvoju nisu umeli da izau. Jugoslavija je brojala poslednje dane.

U kulturi, poslednji trzaj umirue zemlje doneli su novi talas u jugoslovenskom filmu

(Kusturica i drugovi) i KPGT, poslednji pokret u JU pozoritu (skraenica od re

i Kazalite,gledalie, pozorite, teatar). Hrvatski reiser Vatroslav Mimica snimio je film o Banovi

Strahinji, poslednjem Srbinu koji je oprostio neverstvo svojoj eni.U MEUVREMENU, Poljacima je bilo dosta komunizma, organizovali su sindikat

Solidarnost (opozicione partije su bile zabranjene), a njegov lider Leh Valensa je preuzeood Tita primat najpopularnijeg lidera na istoku.

Njemu je primat kasnije preuzeo prvi poljski papa na tronu svetog Petra u Rimu.General Jaruzelski je izveo vojni udar, prvi u istoriji komunizma, verovatno uveren da jebolje da to on uradi nego Varavski pakt. Posle su i Maari zakljuili da im je dosta gulakomunizma Janoa Kadara i nastavili gde su stali 1956. godine.

Na vlast u Moskvi je doao Mihail Gorbaov, koji je hteo perestrojku i novo

miljenje, a u Vaingtonu Ronald Regan, koji nije vie hteo da se igra make i mia saistonim blokom. Amerika se oporavila od Kenedijeve vijetnamske avanture dok se Sovjetski

Savez nikada nije oporavio od avganistanske avanture Leonida Brenjeva.Na kraju je i Istonim Nemcima bilo dosta tazija i Trabanta i 1989. godine sruili su

Berlinski zid. Niko nije primetio da Zapadni Nemci nisu mnogo slavili jer su znali ko eplatiti raun ujedinjenja i obnove istonih pokrajina koji je sredinom devedesetih premaio1.600 milijardi maraka. Posle su prestali da broje.


26/31

26

Nemce su sledili i drugi i nepunih mesec dana posle pada Berlinskog zida komunizamje otiao u istoriju u itavoj istonoj Evropi, osim u Rumuniji i Jugoslaviji. Godine 1990.ukinut je Varavski pakt, a 1991. godine i Sovjetski Savez. Jeljcin i lideri sovjetskihrepublika su se prvo dogovorili u Belovesu o rasputanju SSSR, a potom su obavestiliGorbaova da drava iji je bio predsednik - vie ne postoji. Beogradska televizija je

prenosila u svet uivo slike rumunske revolucije.U Jugoslaviji, samo jo Slobodan Miloevije verovao da Jugoslavija postoji. Kada susovjetski generali pokuali da 1991. godine izvedu vojni udar protiv Gorbaova u Moskvi,jedina estitka je stigla iz Beograda. Boris Jeljcin Miloeviu to nikada nije zaboravio. Zapadjo manje.

PODRKA SAD uinila je da Jugoslavija dugo ostane po strani pritiska kome su bileizloene druge komunistike zemlj

Tito-i-Nato

Documents