Tim: Mladi, a Zeleni - Naučno takmičenje Heroji budućnosti

HEROJI BUDUĆNOSTI

prof. hemije Zvezdana Pašajlić, Irena Balaban, Milica Nikolić, Jelena Kovačević, Nikola Aleksić i Pavle Brajović

Beograd, maj 2015.

MLADI, A ZELENI

Pokrenite i pogledajte kratki film „Ravnoteža“, kreiran u okviru projekta „Zeleni paket“.

Može li se reći da postoji ČOVEK PRIRODA ?

Koja je bi bila najvažnija poruka ovog filma?

Čovek je kao deo prirode u stalnoj interakciji sa njom i njegove aktivnosti mogu uticati na poremećaj prirodne ravnoteže.

Neke poremećaje priroda može neutralizovati, ali su problem one aktivnosti koje rezultiraju trajnom promenom ravnoteže nekog sistema.

To prouzrokuje dodatne poremećaje ravnoteže u prirodi, jer su ekosistemi međusobno povezani pa se poremećaj u jednom ekosistemu može odraziti u mreži ekosistema, a možda čak i u globalnom sistemu.

Ovakvu situaciju dodatno komplikuje to što su mnogi resursi, bez kojih ne možemo, neobnovljivi.

ODRŽIVI RAZVOJ

Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.

Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.

U slobodnom prevodu, to predstavlja da sve što uzmemo od prirode, na neki način joj vratimo, kroz normalno funkcionisanje i eksploataciju zelene mase.

Aktuelnosti samog pojma doprinosi ugroženost životne sredine, koja se ogleda u ekološkim izazovima i problemima kao što su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.

Svest koja je trenutno zastupljena kod ljudi koji nisu upoznati sa održivim razvojom, ne vide ispred sebe da zemlja umire, i da neki da li prirodno ili veštački stvoren zeleni deo, predstavlja kap koja može da prevagne u korist Zemlje, a i nas samih.

Mali park, ili ti gradski džep predstavlja takođe sa svojih pola kvadrata zelene površine iskru lepote u ružnom i hladnom betonu.

Uzmi samo onoliko koliko ti je potrebno pošto ako uzmeš više, manje ćes imati

kasnije.

Definicije održivog razvoja

Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja.

Najčešće se navodi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama (tzv. Bruntland komisija) u svom izveštaju pod nazivom „Naša zajednička budućnost“. Definicija glasi:

„Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u

pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.“

Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.

Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: „održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života“

Komponente održivog razvoja

Ideja održivog razvoja se temelji na tri podjednako važne i međusobno povezane komponente:

društvo (socijalna komponenta)

privreda (ekonomska komponenta)

životna sredina (ekološka komponenta)

Ekonomska komponenta održivog razvoja obuhvata kontradiktorne procese – potrošnja pokreće privredu, ali istovremeno može ugroziti životnu sredinu. U tom smislu se i nametnuo kao izazov za državnike i privrednike, izbor tehnologija i projekata koji će sa jedne strane doneti dobit za društvo, ali će u najmanjoj mogućoj meri šteti životnoj sredini. Moderna društva koja brinu o svojim građanima i životnoj sredini usmeravaju svoj razvoj ne samo prema ekonomskom rastu i bruto društvenom proizvodu, već i indeksu humanog razvoja.

Društvo teži zadovoljenju osnovnih potreba svojih članova, međutim određene društvene grupe i pojedinci teže zadovoljenju svojih specifičnih potreba. Zbog toga vrše pritisak na vladajuće strukture. Tako dolazi do promene koje ako su u skladu sa vrednostima kao što su jednakost i ravnopravnost, dovede do razvoja društva, za razliku od onih promena koje poštuju samo potrebe određene društvene grupe.

Ključni datumi

1972. - Štokholmska konferencija o čovekovoj okolini

1983. – Komisija UN za okolinu i razvoj (Brundtlandina komisija)

1992. – Konferencija UN o okolini i razvoju u Riju de Janeiru

2002. – Svetski samit o održivom razvoju - “Rio + 10” - Johannesburg

Ključni dokumenti

1987. – Brundtlandina komisija

► izveštaj “Naša zajednička budućnost” ► održivi razvoj

1992. – Konferencija UN o okolišu i razvoju u Riju de Janeiru

► Agenda 21, Deklaracija iz Rija, Okvirna konvencija o promeni klime, Konvencija o biološkoj raznolikosti

2002. – Svetski samit u Johannesburgu

AGENDA 21 I PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA

Agenda 21 (21 označava 21. vek) je plan akcija u vezi sa održivim razvojem koji je donet na konferenciji u Rio de Žaneiru 1992. godine i smatra se najvećim dometom ove konferencije. Teme ove agende su siromaštvo, zaštita atmosfere, šuma, vodenih resursa, kao i zaštita divljih i domaćih životinja.

Samit u Johanesburgu (Рио + 10), 2002. kao najvažnije principe promovisao je:

Ekonomski, ekoliški i socijalni problemi su satavni deo koncepta održivog razvoja.

Obrazovanje za održivi razvoj treba da bude interdisciplinarno i da počiva na svestranom i globalnom pristupu.

Nastavnici treba da podstiču kritičko mišljenje učenika i studenata kako bi razvili njihovu viziju održivog razvoja.

Održivi razvoj treba da bude uključen u sve obrazovne programe na svim nivoima.

Obrazovanje treba da osposobi ljude da se bore za pozitivne promene u životnoj sredini.

Rio de Janeiro,Brazil 20. – 22.jun, 2012.

Rio+20 – ciljevi održivog razvoja:

Iskoreniti ekstremnu glad i siromaštvo

Ostvariti univerzalno osnovno obrazovanje

Promovisati rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena

Smanjiti smrtnost dece

Poboljšati zdravlje majki

Borba protiv HIV / AIDS-a, malarije i drugih bolesti

Obezbediti održivost životne sredine

Razviti globalno partnerstvo za razvoj

Živeti održivo

ZELENI KROVOVI

Zeleni krovovi predstavljaju delimično ili potpuno prekrivene krovne građevine vegetacijom koja se nalazi iznad vodonepropusnog sloja membrana.

Zelene površine su postale jedan od osnovnih elemenata urbane sredine, a u gradovima one su jedini prostor sa manje-više rekonstruisanom ali očuvanomprirodom i predstavljaju jedno od najvažnijih veza gradskog čoveka sa njom.

Relativno savremena ideja pejzažnog uredjenja jeste i ozelenjavanje krovova. Krovovi često pripadaju najnapuštenijim i najmanje korišćenim delovima objekata i stoga zasnivanje zelene površine na njima dobija još više na značaju.

Krovni vrtovi-nezaobilazan i važan elemenat arhitekture, ali prvenstveno park gde ga nije moguće imati.

Ozelenjavanje krovova može omogućiti uštedu celoj zajednici tako što može smanjiti potrebe za zdravstvenim servisima. Zelene površine redukuju štetne materije koje negativno utiču na ozonski omotač, i direktno na zdravlje ljudi, a naročito disajnih organa. Isto tako, zelene površine pozitivno utiču na povećanje kreativnosti i produktivnosti radne snage zahvaljujući mogućnosti pasivnog doživjaja prirode i vegetacije.

Zeleni krovovi služe i kao zastita od buke, koja ima iritirajuće dejstvo na čoveka. Postepeno moze dovesti do smanjenja koncentracije, zamora, ubrzanog pulsa, pa čak i do povišenog pritiska. Biljke i supstrat mogu biti upotrebljeni da izoluju zvuk. Zvučni talasi, koje proizvode stolarske mašine i saobraćaj, mogu biti apsorbovani ili odbijeni. Supstrat blokira niže, dok biljke blokiraju više zvučne frekvencije.

Pored svega navedenog, moramo se složiti i da izgleda lepše nego da nema ničega

Projektni zadatak

Projekat koji smo mi rešili da odradimo, uz konsultaciju sa predmetnim nastavnikom i uz akviziciju mnogobrojne literature, predstavićemo deo školskog dvorišta. U daljem tekstu će biti predstavljeno sadašnje stanje i stanje kako mi mislimo da bi najbolje bilo funkcionalno i održivo. Većina stvari koje se sad nalaze na terenu, nemaju namenu zaštite učenika naše škole. Po planu orijentisali smo se isključivo na aerozagadjenje koje je prisutno iz radionice koja se nalazi u krugu školskog dvorišta i saobraćaja. Sadnjom specifičnih vrsta, postigli smo da nas priroda sačuva od nas samih. Krunu našeg rada predstavlja zeleni krov koji se našao u projektu.

Kroz opsežnu fotodokumentaciju, prikazaćemo Vam naš zajednički rad na zadatu temu.

U priloženom ćemo takodje prikazati odradjen kompozicioni plan, pa posle toga trodimenzionalni prikaz koji je radjen iz delova zbog veličine samog projekta. Takodje postoji i spisak vrsta koji je planiran na samom terenu, a najbitnije je i trenutno stanje koje ćemo da Vam prikažemo prvo.

U ovih par slika, prikazećemo Vam trenutno stanje na samom terenu.

Zašto smo se opredelili za zelenilo???1.STRUKA

- idemo u Tehničku školu „Drvo art“, smer Tehničar za pejzažnu arhitekturu i

- želja nam je da upišemo Šumarski fakultet

2.POLOŽAJ ŠKOLE

-škola se nalazi u ulici Cara Dušana

-velika frekvencija saobraćaja, pored automobila tu su i vozila GSP (2, 5, 9/l, 26, 74,79), stvara se velika buka i velika količina izduvnih gasova

3.OSTVARIVO

- mogućnost realizacije ovog projekta je veoma velika, i samim tim ovaj projekat dobija na značaju.

Proces planiranja i rad na istom

Postupak rada

1. Korak – Merenje

Pomoću metra smo izmerili dužinu i širinu dvorišta

2. Korak – Kompozicioni plan

To je plan kako smo mi zamisli na najbolji način da odradimo posao na zadatu temu.

Kompozicioni plan

U samom planu smo koristili vrste koje su otporne na aerozagadjenje i sprečavanje buke.

Neke od vrsta su:

1. Fraxinus excelsior

2. Cydonia japonica

3. Acer palmatum

4. Thuja columna

5. Spiraea japonica

6. Tradescantia zebrina

7. Rhus typhina

8. Wisteria sinensis

3. Korak - Trodimenzionalni crtež predstavlja lakše sagledavanje oku koje nije upućeno u čitanje planova i projekata. Samim tim i nama olakšava pristup mogućim greškama u planu i projektu.

Zaključak

„Evolucija vodi čoveka ka uništenju. Možemo se prepustiti toj struji i shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju ne mozemo da izbegnemo. Sa druge strane možemo i nešto uraditi. To je put neagresivnog otpora kad god je to moguće. Sistem globalne destrukcije obiluje greškama i one moraju biti ispravljene kako bi se usporila negativna evolucija.“

Fridrich Stowaser arhitekata

Ukoliko uzmemo njegove reči i projekte Marte Schwarz, možemo da kombinujemo minimalistički prilaz ali ipak dovoljan da bude zeleno oko nas kao što smo prethodno spomenuli gradske džepove.

Friedrich Stowaser

We got to make a change...

It's time for us as a people to start making some changes.

Let's change the way we eat, let's change the way we live

and let's change the way we treat each other.

You see the old way wasn't working so it's on us to do

what we got to do, to survive.

Tupac Amaru Shakur, 1992

Literatura

1. http://www.ekokuce.com/arhitektura/principi/zeleni-krovovi-1-deo-istorijat-zelenih-krovova

2. http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/739/820/zeleni-krovovi---za%C5%A1to-i-kako-ozeleneti-krovove-u-urbanim-sredinama

3. http://www.freewebs.com/odrzivirazvoj/

4. http://www.terras.org.rs/index.php?sadrzaj=terras/projekti/nesortirano/vesti%202005/mart-05-recla21

5. Anastasijević, N. (2011): Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd

6. Ocokoljić, M. (2008): Dekorativna dendrologija, Beograd

7. Cvejić, J. : Planiranje i projektovanje zelenih površina (skripta), Beograd

8. Film Ravnoteža Zeleni paket preuzet sa http://www.zavodzaskolstvo.gov.me/rub...