Teorija difuzije inovacija - ae.polj.uns.ac.rsae.polj.uns.ac.rs/.../uploads/2020/03/17-Teorija-difuzije-inovacija.pdf · 1. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI I ISTRAŽIVANJA DIFUZIJE INOVACIJA

Teorija difuzije inovacija

Dr Dejan Janković

Ruralna društvena struktura

• Ruralnu društvenu strukturu čini istorijski uobličen sklop determinanti seljačkog načina života kao što su:

(1) seljačka ekonomija i agrarni odnosi (agrarna struktura), (2) seosko naselje i stanovništvo, (3) lokalna društvena organizacija (seoske grupe i ustanove) (4) odgovarajući obrasci seoske (narodne) kulture koji uređuju,

usmeravaju i osmišljavaju seljački način života i međusobnu komunikaciju pojedinaca i grupa u selu.

I OSNOVNI PRINCIPI TEORIJE DIFUZIJE INOVACIJA

1. Razvoj teorijske misli i istraživanja difuzije inovacija

2. Difuzija inovacija i njeni osnovni elementi;

3. Proces usvajanja inovacije

4. Inovativnost i kategorije usvojilaca

5. Inovacija i njene karakteristike;

1. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI I ISTRAŽIVANJA DIFUZIJE INOVACIJA

• Istraživanja difuzije inovacija (lat. diffusio - razlivanje, širenje) najviše su bila zastupljena u američkoj ruralnoj sociologiji (od 50-tih pa nadalje). Kasnije uticaj i na evropske prostore, ali i na zemalje Latinske Amerike, Afrike i Azije.

• Istorijske i teorijske preteče ovih istraživanja nalaze u brojnim radovima istraživača tzv. difuzionističkog pravca, koji ima više različitih škola i tumačenja (antropolozi od sredine 19. veka). Ova istraživanja nastojala su da objasne širenje kulture, pretežno istražujući primitivna-nerazvijena društva

• Difuzija je “transfer kulturnih elemenata iz jednog u drugo

društvo...proces u kome se jedan pronalazak koji je prihvaćen u jednom društvu prenosi u druga društva i kulture, sve dok ga tokom vekova ne usvoji celo čovečanstvo pa se difuzija ispoljava i kao proces kojim je čovečanstvo sjedinjavalo svoje inventivne sposobnosti” RALPH LINTON

• Istraživanja procesa difuzije inovacija danas broje nešto više od 5200 publikacija- empirijskih istraživanja (Rogers 2003.)

• U okviru istraživanja difuzije inovacija došlo se sličnih rezultata u vezi: osnovnih elemenata procesa difuzije, faza procesa usvajanja inovacije kategorija

usvojilaca karakteristika inovacija

• najveći uticaj na sva kasnija istraživanja: istraživanje dvojice sociologa Ryan-a i Gross-a (iz 1943. godine) koji su proučavali difuziju hibridnog kukuruza među severno-američkim farmerima (država Iowa)

• Rezultati istraživanja su pokazali da se suština procesa difuzije sastojala u mreži međuljudskih odnosa i uticaju onih farmera koji su predhodno usvojili hibridno seme, na ostale koji su ih u tome sledili.

• Difuzija je znači „fundamentalno društveni proces“ koji se odvija tokom vremena, zaključuju autori studije.

Porast prosečne površine zasejane hibridnim semenom u PROCENTIMA (od celokupne kukuruzom zasejavane površine), predstavljeno u zavisnosti od trenutka prve setve

Godina prve setve

1933 1934 1935 1936 1937 1938 1939 1940 1941 Broj farmi

Pre 1934* 38,0 50,0 67,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 24

1934 20,0 29,0 42,0 67,0 95,0 100,0 100,0 100,0 16

1935 18,0 44,0 75,0 100,0 100,0 100,0 100,0 21

1936 20,0 41,0 62,5 100,0 100,0 100,0 36

1937 19,0 55,0 100,0 100,0 100,0 61

1938 25,0 79,0 100,0 100,0 46

1939 30,0 91,5 100,0 36

1940 60,5 100,0 14

1941 54,0 3

UKUPNO Do 1941 nisu zasejali hibridno seme UKUPNI UZORAK

257 2

259

*Prosečna zasejana površina hibridnim semenom u prvoj godini setve za ovu grupu farmera iznosi 12,0%

Slika 1: Broj novih usvojilaca na godišnjem nivou i kumulativni broj usvojilaca hibridnog semena u dve Iowa opštine, IZVOR: Rogers (2003.)

• Na osnovama ovog istraživanja, kao i svih prethodnih i kasnijih empirijskih istraživanja procesa difuzije, grade se teorijska objašnjenja ovog procesa

• Najpoznatiji svetski teoretičar u ovoj oblasti je

američki sociolog Everet Rogers. On konstruiše svoju teoriju difuzije inovacija na osnovu sinteze velikog broja empirijskih istraživanja

• Delo “DIFUZIJA INOVACIJA” doživljava čak 5

izdanja, od 1962 do 2003. godine

2. DIFUZIJA INOVACIJA I NJENI OSNOVNI ELEMENTI

• Rogers proces difuzije inovacija, uslovno rečeno, „razdvaja“ od procesa usvajanja inovacija. Po njemu, proces difuzije je u suštini je grupni proces, dok je proces usvajanja inovacije individualnog karaktera.

• „Difuzija je proces u kome je 1) inovacija 2) komunicirana („communicated“) putem određenih kanala komunikacije 3) kroz vreme 4) među članovima društvenog sistema.“

• Komunikacija se u procesu difuzije inovacija odvija na različite načine: od masovnih medija ⇔ ličnih kontakata.

• Značajan faktor u tom procesu je i „difuziona mreža“ u kojoj se odvija „komunikacija“ među pojedincima i grupama koji su više ili manje slični po nekim ličnim i socio-kulturnim karakteristikama, uverenjima, verovanjima, međusobnom razumevanju (obrazovanje, starost, veličina farme, kontakti sa ljudima van sela, savetodavnom službom itd....)

3. PROCES USVAJANJA INOVACIJE

• Inovacija je kod Rogers-a shvaćena kao ideja, praksa ili stvar koja je shvaćena/percipirana kao nova od strane individue ili neke druge jedinice usvajanja

• Rogers-ovo shvatanje inovacije i čitavog procesa difuzije isključivo je vezano za pojam vremena, u okviru kojega se dešava celokupan proces unutardruštvenog komuniciranja koji se, kod njega, ogleda u nekoliko faza difuzije.

• Inovacija nije samo materijalna, tehnička inovacija, već i nova ideja ili praksa.

„Proces odlučivanja o inovaciji je proces kroz koji pojedinac ili grupa prolazi od prvog znanja o inovaciji, formiranja stava prema inovaciji, odluke da usvoji ili odbaci inovaciju, do implementacije i korišćenja nove ideje i potvrđivanja ove odluke.“

• postoji znači nekoliko faza: 1. ZNANJE („knowledge“), 2. UVERAVANJE („persuasion“), 3. ODLUČIVANJE(„decision“), 4. IMPLEMENTACIJA („implementation“), 5. POTVRĐIVANJE („confirmation“). • Šezdesetih Rogers govori o: 1) fazi svesti 2) fazi

zainteresovanosti, 3) fazi ocenjivanja, 4) fazi iskušavanja i 5) fazi usvajanja

1. ZNANJE Rogers: “šta dolazi pre, potreba ili svest o

inovaciji“ (npr. pojedinac često nema svest o postojanju problema i zato nema potrebu za inovacijom; odnosno, inovacije mogu dovesti do nastajanja potrebe i obratno)

Karakteristična tri pitanja koje farmer (sebi ili drugima) postavlja:

1. „šta je/kakva je to inovacija?“, 2. „kako ona funkcioniše?“ 3. „čemu ona služi?“

• Pitanje br.1: informacija da inovacija postoji. Ova faza može motivisati pojedinca da traži odgovore na pitanje br.2 i br.3 - kako funkcioniše i pitanje principa - čemu služi.

• Ovo „traženje“ informacija je najčešće skoncentrisano na ovu

fazu u procesu odlučivanja (fazu „znanja“), ali može uslediti i u ostalim fazama. Kada adekvatan odgovor nije dostupan pre isprobavanja inovacije i njenog usvajanja, odbacivanje inovacije je često prisutno.

• Značajno za npr. savetodavca, jeste da se mora koncentrisati na

odgovore na pitanja o tome kako inovacija funkcioniše i čemu ona služi.

• To je važno jer, po mišljenju Rogers-a, faza svesti (na koju se

često stavlja naglasak) može da se dostigne i putem drugih kanala komunikacija npr. mas medija. Međutim, kada nedostaju informacije o funkcionisanju i osnovnim obeležjima inovacije, zadatak savetodavca je mnogo teži

2. FAZA UVERAVANJA • formira se pozitivan ili negativan, povoljan ili nepovoljan stav prema

inovaciji. • Dok je prethodna faza više “racionalnog karaktera”, ovu fazu karakterišu

emocionalna ili afektivna svojstva. Traži se inf. koja bi pomogla pri odlučivanju, koja bi smanjila “nesigurnost”; “koje su prednosti, a koje su mane u odnosu na moju situaciju”

• Iako je ova informacija u principu dostupna i od naučnika, prodavaca, savetodavaca itd. ova vrsta evaluacije najčešće se traži od drugih koji se nalaze u sličnoj situaciji. (komšije, rodbina, drugi farmeri koji su u sličnoj situaciji, „lokalni uglednici“ itd.

• Uveravanje nije shvaćeno usko, kao uticaj - manipulisanje, već kao formiranje stavova u vezi sa inovacijom (pozitivnih ili negativnih)

„U ovoj fazi pojedinac postaje više psihološki povezan sa inovacijom, traži

informaciju o novoj ideji, odlučuje koje poruke može da smatra verodostojnim i odlučuje kako će interpretirati informaciju koju je primio/la. Prema tome, selektivna percepcija je važna u determinaciji ponašanja pojedinca u fazi uveravanja.“

3. FAZA ODLUČIVANJA • je faza kada se farmer angažuje u aktivnostima koji vode do izbora o odbacivanju ili usvajanju inovacije.

• Karakteristično za ovu fazu je ISPROBAVANJE inovacije i

to najčešće na delimičnoj bazi (npr. farmer seje novo seme samo na jednom delu zemlje i time vrši evaluaciju inovacije).

• U ovoj fazi to je i važna karakteristika inovacije jer ukoliko ona ne može na neki način da se isproba, onda je proces usvajanja teži i duži

4. FAZA IMPLEMENTACIJE • sledi kada farmer počinje da koristi inovaciju. • Sve do ove faze, smatra Rogers, proces odlučivanja je bio

čisto mentalnog karaktera, mišljenje i odlučivanje. (osim možda faze odlučivanja, gde se inovacija delimično isprobava).

• „Jedna stvar je odlučiti da se usvoji inovacija, a druga, da se inovacija koristi... mnoge studije o difuziji inovacija završavaju se odlukom o prihvatanju ili implementaciji novih ideja. Međutim, mnoge inovacije su važne samo onda kada se one nastave koristiti”

„Reći ne znači čuti, čuti ne znači razumeti, razumeti ne znači prihvatiti, prihvatiti ne znači uraditi, uraditi jedanput ne znači činiti uvek“

5. FAZA POTVRĐIVANJA

• faza u kojoj farmer traži neku vrstu potvrde za već donetu odluku i u ovoj fazi takođe može doći do izmene odluke o usvajanju, ukoliko se dobiju uverenja koja su u konfliktu sa usvojenom inovacijom.

• Istraživani farmeri tražili su informacije nakon što su odlučili da usvoje inovaciju, isto kao što su to činili i pre odluke o usvajanju.

IMPLEMENTACIJA

Svaka faza može da dovede do odluke o usvajanju ili odbacivanju inovacije

UVERAVANJE

POTVRĐIVANJE ODLUKA

ZNANJE

-kakva je to inovacija? -kako ona funkcioniše? -čemu ona služi?

-smanjiti “nesigurnost”;

-koje su prednosti, a koje su mane u odnosu na konkretnu situaciju

Aktivnosti koje vode ka odluci o usvajanju ili odbacivanju

NPR. isprobavanje

-nakon pozitivne odluke... praktično KORIŠĆENJE INOVACIJE

- Uvođenje inovacije u svakodnevni život

- Potvrda za već donetu odluku

VAŽNO !!! • „ proces odlučivanja o inovaciji, može dovesti ili do

USVAJANJA ... ili do ODBACIVANJA inovacije Takva odluka može se dogoditi i kasnije.

• proces odlučivanja o inovaciji odnosi se na vreme u smislu da se ovih pet faza OBIČNO dešavaju u vremenski određenom sledu... U stvari, svaka faza u procesu odlučivanja o inovaciji je potencijalna tačka odbacivanja inovacije

• „Istraživači difuzije inovacija su već odavno prepoznali da odluka pojedinca u vezi inovacije nije momentalni/trenutni čin. To je pre PROCES koji se dešava tokom vremena i sastoji se od serija različitih delovanja“

ROGERS: “ove faze mogu biti korisne kao sredstvo

pojednostavljivanja složene realnosti, na taj način da obezbeđuju bazu za razumevanje promena u ljudskom ponašanju i za uvođenje inovacija.

Možda bismo trebali da razmišljamo o ovim fazama kao socijalnoj konstrukciji, mentalnom okviru.

Prilično je drugačija situacija pribaviti empirijske dokaze sa specifične serije ovih faza postoje...ne postoje oštre razlike između svake od ovih faza”

• U okviru razl. faza primećena je različita uloga i uticaj kanala difuzije tj. komunikacije, putem kojih se ovaj proces može pospešivati.

Lionberger: Poredak izvora informacija o inovacijama u individualnom procesu usvajanja

Svest Interes Evaluacija Iskušavanje Usvajanje

1. Mas mediji (radio,

televizija, novine)

1. Mas mediji 1. Prijatelji i komšije

1. Prijatelji i komšije

Lična iskustva odlučujuće 1. Prijatelji i

komšije 2. Prijatelji i

komšije (najčešće

drugi seljaci)

2. Prijatelji i komšije

2. Poljoprivredne

službe

2. Poljoprivredne

službe

2. Poljoprivredne

službe

3. Poljoprivredne

službe (savetodavstv

o, stručne službe itd.)

3. Poljoprivredne

službe

3. Trgovci 3. Trgovci 3. Mas mediji

4. Trgovci 4. Trgovci 4. Mas mediji 4. Mas mediji 4. Trgovci

4. INOVATIVNOST I KATEGORIJE USVOJILACA

• Inovativnost je kod Rogers-a shvaćena kao stepen u kome individua (ili druga jedinica usvajanja) relativno pre usvaja novu ideju, nego drugi članovi sistema.

• Ove ideje Rogers razvija još 60-tih pod uticajem studije Ryan-a i Gross-a. U toj studiji empirijski je dokazano da se može izvršiti kategorizacija usvojilaca i da prikazano kumulativno, kriva poprima (čuveni) S - oblik, dok u pregledu frekvencija usvajanja ona ima oblik zvona.

• Kategorija usvojilaca treba shvatati idealne tipove, što i sam Rogers eksplicitno napominje

Kategorije (distribucija) usvojilaca inovacija prema njihovoj inovativnosti

• INOVATORI: sklonost ka rizikovanju, avanturistički duh,

njihovi interesi za nove ideje izvode ih iz „zatvorenosti“ lokalne zajednice i osnovnog kruga prijatelja u kosmopolitske društvene odnose;

među njima je česta intenzivna komunikacija, čak i kada su prostorno udaljeni;

poseduju sposobnost razumevanja i primene složenih tehničkih znanja;

moraju biti spremni na izvestan stepen rizika i neizvesnosti u vezi inovacija.

ne moraju uživati poštovanje od strane drugih članova lokalne zajednice, ali oni imaju važnu ulogu u procesu difuzije, a to je lansiranje nove ideje u sistem »dovodeći« inovaciju izvana u granice sistema.

• RANI USVOJIOCI: više su integrisani u lokalni društveni sistem nego inovatori • Uvažavani su, više nego bilo koja druga kategorija i predstavljaju “lokalne uglednike” zbog svojih osobina da ne rizikuju, već promišljaju, imaju

ulogu „lokalnih misionara“ u širenju i ubrzavanju procesa difuzije;

• potencijalni usvojioci traže od njih savet, informaciju i potvrdu u vezi inovacije; kada oni usvoje inovaciju često postaju „okidač“ za kritičnu masu usvojilaca;

• kod potencijalnih usvojilaca oni svojim usvajanjem smanjuju nesigurnost u vezi inovacije i šire svoju subjektivnu evaluaciju o inovaciji putem mreže međuljudskih odnosa u sistemu;

• usvajajući inovaciju oni praktično stavljaju „svoj pečat odobravanja“ na nju

• RANA - PRETHODNA VEĆINA: ova kategorija usvaja nove ideje pre nego

li prosečan član određenog sistema; • njihove interakcije sa ostalim članovima sistema su česte, ali oni retko imaju

ugledne pozicije • važan su deo i sveza procesa difuzije jer usvajaju

inovaciju neposredno iza ranih usvojilaca i pre kasne većine;

• njihov način razmišljanja svesno ih vodi u usvajanje inovacija, ali im treba vremena da usvoje, jer ne vole niti da prednjače, niti da budu poslednji u usvajanju inovacija.

• KASNA VEĆINA: usvajaju inovaciju nakon prosečnog člana sistema;

• njihovo usvajanje može biti kako ekonomske prirode, tako i rezultat pritisaka društvene sredine i kolega;

• skeptični su i oprezni i ne usvajaju inovaciju sve dok većina u okviru jednog društvenog sistema ne usvoji;

• značajan podsticaj za usvajanje je i favorizovanje inovacije kroz sistem društvenih normi.

• OKLEVAOCI: oni su poslednji u određenom društvenom sistemu koji usvajaju inovaciju;

• oni su lokalistički i tradicionalistički vrednosno orijentisani, mnogi su čak socijalno izolovani;

• sumnjičavi su prema inovacijama i inicijatorima promene; tradicionalizam; njihov proces

odlučivanja o inovaciji je relativno dugačak,

INOVATORI RANI USVOJIOCI

RANA VEĆINA

KASNA VEĆINA

OKLEVAOCI

-otvorenost -avanturistički duh -sklonost ka riziku

-ne rizikuju, već promišljaju -lokalne vođe -”okidač” za ostale

-treba im vremena za usvajanje -ne vole da prednjače, ali ni Da kasne za drugima -česte interakcije sa drugim Članovima sistema -ne usvajaju sve dok

većina ne usvoji

-poslednji usvajaju -tradicionalisti -sumnjičavi -često socijalno izolovani

IDEALNI TIPOVI USVOJILACA

• Generalizacije u vezi difuzije inovacija koje u nastale na osnovu empirijskih istraživanja (oko stotinjak generalizacija):

Npr. raniji usvojioci su: obrazovaniji, više kontaktiraju sa savetodavnom službom; skloniji promenama; imaju veću socijalnu participaciju u lokalnoj zajednici; komercijalno orijentisani u proizvodnji; specijalizovani; više su izloženi interpersonalnim kanalima komuniciranja; zahtevaju više informacija itd...

5. INOVACIJA I NJENE KARAKTERISTIKE; • RELATIVNA PREDNOST je stepen u kojem je inovacija

percipirana kao bolja od neke ideje (stvari, prakse...) koju zamenjuje.

• Ona je često izražena kao ekonomska korist od uvođenja inovacije ili kao “društvena korist” - zadobijanje višeg socijalnog statusa/prestiža i tome sl.

• U tom smislu, priroda same inovacije karakteriše njenu relativnu prednost, mada i osobine usvojilaca utiču na to koje specifične dimenzije relativne prednosti inovacije su - ili mogu biti - važne.

• Relativna prednost : odnos očekivane koristi i troškova usvajanja inovacije i u tom smislu je veoma važan deo informacije o inovaciji.

• KOMPATIBILNOST inovacije je stepen u kome se ona vidi u skladu sa postojećim vrednostima, prošlim iskustvima i potrebama potencijalnih usvojilaca.

• Kao takva, inovacija može biti u protivrečnosti / u slaganju sa 1) sociokulturnim vrednostima i verovanjima, 2) prethodnim inovacijama - idejama, i (ili) 3) potrebama usvojilaca.

• Što je inovacija kompatibilnija, to je i stopa usvajanja veća.

• Da bi se osigurala veća kompatibilnost inovacije potrebno je obratiti

pažnju na prethodna iskustva usvojilaca i njihovo već postojeće znanje stvarano generacijama (i „prenošeno s kolena na koleno“),

• Isto tako, da bi se osigurala veća stopa usvajanja, često se nastoje uvesti čitavi „paketi inovacija“, koje su funkcionalno povezane i koje, po usvajanju, menjaju čitav jedan sektor ljudske prakse npr. traktor, priključne mašine, novi načini obrade zemljišta itd.

• SLOŽENOST je stepen u kome se inovacija doživljava kao teška za razumevanje i korišćenje.

Ukoliko je inovacija složenija za razumevanje i korišćenje, ona se sporije-teže usvaja

Ova osobina nije tako važna kao npr. relativna prednost ili kompatibilnost, ali može nekada da bude ograničavajući faktor u usvajanju inovacije.

• ISPROBLJIVOST inovacije predstavlja stepen u kome se inovacija može isprobati (sa njom se može eksperimentisati) u ograničenoj količini. Inovacije koje prethodno mogu da budu na neki način isprobane, imaju veću šansu da budu usvojene. Npr. novo seme

• UOČLJIVOST je stepen u kome su rezultati inovacije vidljivi usvojiocu inovacije pri čemu se on neposredno uverava u korisnost i njene efekte.

ISPROBLJIVOST

RELATIVNA PREDNOST

KOMPATIBILNOST

SLOŽENOST UOČLJIVOST

-sta se gubi, a sta dobija sa inovacijom

-zasto je ona bolja od dosadašnjoeg načina rada

da li je u protivrečnosti sa -vrednosnim sistemom

-prethodnim inovacijama -potrebama

-što jednostavnije, to bolje

-da li se može isprobati, eksperimentisati sa inovacijom

-vidljivi efekti inovacije

Sistemi znanja i informacija u poljoprivredi

• TRADICIONALNA POLJOPRIVREDA: - znanja i umeća koja su se širila „sa kolena na koleno“ - proizvodnje zarad sopstvene potrošnje i porodičnih

potreba. - znanje bilo često „lokalnog karaktera“ i deo svakodnevnog

života i rada, - stvarano na principu „pokušaja i pogreške“. - Razvoj znanja u poljoprivredi u predindustrijskim

društvima bio je stoga, iako kontinuiran, veoma spor i promene su se dešavale u jednom dugom vremenskom periodu

- Doprinos tome bile su i trajne karakteristike seljačkih kolektiviteta

• “SAVREMENA” POLJOPRIVREDA - industrijska društva robno-novčane privrede - rast svetskog stanovništva (potrebom za kvanititetom) - potreba za većim kvalitetom prehrambenih proizvoda. - Takva poljoprivreda razvija vlastitu „naučnu bazu“

„simboli takve poljoprivrede ne izražavaju se samo ekonomskim

pojmovima poput produktivnosti, efikasnosti, organizacije rada, profita, cena inputa i autputa itd., nego i čitavim nizom novih pojmova kao što su genetika, selekcija, rasa stoke, hibridi i sorte bilja, mineralna ishrana, hemijska zaštita, mašinizacija rada, tehnologija proizvodnje itd”

Tradicionalna poljoprivreda:

vekovna neplanirana i „slučajna“

otkrića/inovacije (pokušaj-pogreška)

prepušta mesto savremenoj poljoprivredi,

koja SISTEMATSKI I

ORGANIZOVANO RADI NA KREIRANJU INOVACIJA.

⇔

• Kvalitativni skok predstavlja naučna „produkcija“ znanja u poljoprivredi i razvoj poljoprivrednih nauka (19.vek), koji se odvija na univerzitetima/ poljoprivrednim fakultetima.

• Napredak je u sistematskom i organizovanom razvoju poljoprivrednih nauka (znanja) na fakultetima, institutima, istraživačkim centrima, da bi se ono kasnije primenilo u poljoprivrednoj praksi. • Međutim, već polovinom 19-tog veka u razvijenim zemljama uočava

se potreba za „posrednikom“ u tom procesu širenja znanja/transfera tehnologije. To je

vodilo ka razvoju SAVETODAVNIH SLUŽBI U POLJOPRIVREDI koje su činile vezu između

naučnih centara i primene novih znanja u praksi.

• inovacija predstavlja nešto novostvoreno ili novootkriveno, kulturna tvorevina koju neko stvara, rešavajući neki problem, a neko drugi usvaja, kako bi time zadovoljio svoju potrebu (Mitrović; 1998).

• Inovacija, kao takva, mora biti posmatrana kao nova (ideja, proizvod, tehnika, način ponašanja, praksa...) od strane nekog pojedinca ili grupe, dok bi

• invencija, s druge strane, bila nešto što je novostvoreno, po prvi put stvoreno. Invencija predstavlja rezultat stvaralačog procesa i manje ili više originalno rešenje nekog problema (izum) koji postoji, ali se ne mora nužno širiti i društveno prezentovati (iz različitih razloga). S druge strane,

• inovacija predstavlja društvenu percepciju tog rešenja i (implicitno) potrebu da se ono primenjuje i širi. Inovacija može biti i već postojeća ideja, proizvod, tehnologija... koja u određenom kontekstu ima drugačiju funkciju nego dosada i koja je kao takva nova za pojedinca ili grupu koja je dosada nije koristila ili je nije koristila na taj način (npr. mobilni telefon može da bude inovacija za nekoga ko ga do sada nije koristio iako je mobilini telefon kao izum nastao prilično davno).

• U kontekstu postojanja različitih vrsta inovacija kao i njenih funkcija i posledica pogrešno je svaku inovaciju smatrati dobrom. „Novo“, „moderno“ i „dobro“ nisu sinonimi, a dobar primer za to mogu biti neke od negativnih posledica modernizacije

Potreba za znanjima i informacijama različite prirode u savremenoj poljoprivredi je naprosto ogromna i farmeri sve više, pored informacija o tehnološkim inovacijama, traže i informacije „taktičke prirode“ koje mogu da im obezbede nagoveštaje da bi

njihova današnja ulaganja mogla biti opravdana u budućnosti.