Tehnologija Betona Vezbe Primer

1. Opis konstrukcije objekta i uslovi kvaliteta betona Stambena zgrada spratnosti P+6 koja je predmet ovog projekta betona predstavlja armiranobetonsku konstrukcuju koju sačinjavaju sledeći osnovni konstrukcijski elementi: temeljna ploča debljine 60 cm, obimni zidovi u podrumu debljine 25 cm, zidna platna i liftovsko jezgro debljine 15 cm, stubovi preseka 40/40 cm, međuspratna armiranobetonska ploča debljine 16 cm, direktno oslonjena na stubove i armirano betonsko stepenište sa pločom debljine 15 cm i podestnim gredama dimenzija 15/40 cm. Dispoziciono rešenje objekta dato je u osnovi na crtežu br. 1 i u preseku na crtežu br. 2, i kao što se iz njega može videti raster stubova i armiranobetonskih platna u konstrukciji je 4.2x4.2 m. U osama 1 i 4 međuspratna ploča je na pojedinim mestima prepuštena za 1.30 m, dok je po celom obimu osnove predviđen prepust od 20 cm za oslanjanje fasade. Spoljni gabariti objekta su 21.4 x 14.1 metara. Spratna visina u podrumu je 2.5 m, prizemlju 3.8 m, dok je spratna visina tipskog sprata 2.9 m. Ukupna visina objekta od kote terena (bez lift kuće) je 21.20 metara. Verikalne elemente konstrukcije čine šest armiranobetonskih stubova dimenzija 40/40 cm i osam armiranobetonskih platna dimenzija 15/420 cm, kao i liftovsko jezgro sa dva okna ukupnih dimenzija 160/435 cm. Na svakom spratu postoji dvokrako armiranobetonsko stepenište sa po 8 stepenika dimenzija 17 x 26.5 cm. U prizemlju jedan krak stepeništa ima 12 stepenika dimenzija 19 x 25 cm a drugi 10 stepenika istih dimenzija. U podrumu je predviđeno dvokrako stepenište sa po 8 stepenika dimenzija 15.6 x 25.6 cm. U okviru predmetne stambene zgrade prisutana je još i lift kuća, medjutim, ovaj deo konstrukcije neće biti obrađivan u ovom projektu betona. Temeljna ploča, debljine 60 cm, dimenzija 13.6 x 22.0 m, prepuštena je po 30 cm u odnosu na spoljnu ivicu obimnih podrumskih zidova debljine 25 cm. Ovaj deo konstrukcije izvodiće se u širokom otkopu čije će mere u osnovi, u oba pravca, biti za 2x80 cm veće od mera ploče. Temeljna ploča će se betonirati na podlozi od betona MB 15 debljine 10 cm koja je gledano u osnovi, u oba pravca, za po 2x20 cm veća od same osnove ploče. Ova betonska podloga, koja ne spada u program koji će se obradjivati kroz ovaj projekat betona, izvodi se preko sloja šljunka (tampona) debljine 15 cm, pri čemu je na kontaktu izmedju betona - podloge i armiranobetonske temeljne ploče predvidjeno postavljanje polietilenske ili PVC folije debljine do 0.5 mm. Funkcija ove folije je da omogući slobodno deformisanje ploče usled skupljanja betona i da se time smanji opasnost od pojave prslina u betonu. Konstrukcija će biti armirana čelikom RA 400/500. Projektom konstrukcije predvidjeno je da se u pojedinim konstrukcijskim elementima dobiju betoni sledećih karakteristika: - temeljna ploča i podrumski obimni zidovi: MB 30 - ostali elementi konstrukcije: MB 40.

2. Količine ugradjenog betona po pojedinim pozicijama U skladu sa projektnim rešenjem, prikazanim na crtežu br. 1 i br. 2, količine betona po pojedinim pozicijama su: 1) Podrum: - temeljna ploča (MB30): 22.0x13.6x0.6=179.5m3 - obimni zidovi (MB30): (2x21.4x0.25-6x0.42+2x12.5x0.25)x2.34=37.4m3 - zidovi (MB40): (6x4.2+(4.35x1.6-2x1.3x1.95)x0.15x2.34=9.50m3 - stubovi (MB40): 6x0.42x2.34=2.25m3 - ploča međuspratne konstrukcije (MB40): (13.0x21.4-(2x1.3x1.95+3.4x2.47))x0.16=42.3m3 - stepenište (MB40): 16x1.2x0.156x0.265/2+1.05x2.47x0.15+2x2.0x1.2x0.15=1.50m3 2) Prizemlje (MB40): - zidovi: (10x4.2+(4.35x1.6-2x1.95x1.3))x0.15x3.64=29.81m3 - stubovi: 6x0.42x3.64=3.50m3 - ploča međuspratne konstrukcije: (14.1x21.4-(3x2.47+2x1.95x1.3))x0.16=46.28m3 - stepenište: 0.15x0.75x2.47+2x0.15x0.4x4.05+(3.72+2.9)x1.2x0.15+22x0.19x0.25/2x1.2=2.58m3 3) Sprat (MB40): - zidovi: 29.81x2.74/3.54=22.5m3 - stubovi: 3.5x2.74/3.64=2.63m3 - ploča međuspratne konstrukcije: 46.28m3 - stepenište: 1.15x2.47x0.15+2x0.15x0.40x2.47+2x2.1x0.15x1.2+16x0.17x0.265/2x1.2=2.12m3. Količine betona po pozicijama, kao i zahtevani uslovi kvaliteta, prikazani su u narednoj tabeli.

Sprat Pozicija Količine [m3]

Izvodi se puta

Ukupne količine [m3]

Zaht. uslovi

Podrum Temelj. ploča 179.50 1 179.50 MB30

Obimni zidovi 37.40 37.40

Zidovi 9.50 9.50 MB40

Stubovi 2.25 2.25

Ploča 42.30 42.30

Stepenište 1.50 1.50

Prizemlje Zidovi 29.81 1 29.81

Stubovi 3.50 3.50

Ploča 46.28 46.28

Stepenište 2.58 2.58

Sprat Zidovi 22.50 6 135.00

Stubovi 2.63 15.78

Ploča 46.28 277.68

Stepenište 2.12 12.72

ZBIRNA KOLIÈINA BETONA 795.8 m3

3. Generalni opis izvođenja betonskih radova 3.1. Osnovne postavke Predmetna stambena zgrada izvodiće se u povoljnim klimatskim uslovima, pošto su betonski radovi planirani u periodu april-juni. To znači da u okviru tehnološkog procesa izvodjenja betonskih radova ne treba predvidjati nikakve posebne postupke neophodne za rad u uslovima niskih (ispod 5oC), odnosno visokih temperatura (iznad 30oC). Mesto izvodjenja objekta locirano je uz saobraćajnicu koja povezuje gradilište sa pogonom za proizvodnju betona - sa fabrikom betona. Ova fabrika je udaljena oko 10 km od gradilišta i njen maksimalni kapacitet iznosi 50 m3/h svežeg betona. Ostale karakteristike ovog pogona date su u prilogu br 1. S obzirom na udaljenost objekta od fabrike betona, spoljašnji transport svežeg betona od fabrike do gradilišta vršiće se automešalicama. Na raspolaganju stoje tri tipa automešalica proizvodjača "Progres", Mladenovac. To su automikseri tipa AM-3, AM-4 i AM-5 sa karakteristikama datim u prilogu 2. Izvodjač radova, s obzirom na raspoloživu tehnološku opremu i gabarite objekta, predvideo je unutrašnji transport, odnosno ugradjivanje betona pomoću toranjke dizalice. Na raspolaganju stoje dizalice tipa "POTAIN". Tehničke karakteristike ovih dizalica prikazane su u prilogu br. 3. S obzirom na zahtevani kvalitet betona, zbijanje (kompaktiranje) svežeg betona vršiće se postupcima vibriranja. U prilozima 4, 5 i 6 prikazani su tipovi vibratora koji se mogu koristiti prilikom gradjenja predmetnog objekta, pri čemu konkretan tip vibratora treba usvojiti na bazi konkretnih uslova izvodjenja radova na pojedinim delovima objekta. 3.2. Oplate i skele Pri izvodjenju objekta koristiće se oplate izradjene od vodootpornih šper-ploča debljine 20 mm (na primer, od tzv. ploča "blažujki"), kao i od klasične drvene gradje. Ove oplate moraju da budu potpuno stabilne i na odgovarajući način ukrućene kako prilikom kompaktiranja betona ne bi došlo do njihovog popuštanja. Na mestima pravih uglova duž stubova i zidova, i u donjim zonama podestnih greda treba da budu postavljene odgovarajuće trouglaste lajsne kako bi se sprečilo da prilikom skidanja oplate dodje do otkidanja betona. Pre betoniranja oplata mora biti dobro nakvašena, odnosno premazana odgovarajućim sredstvom koje će sprečiti jače slepljivanje betona i oplate. Za primenu se preporučuje gotovo sredstvo za premazivanje oplata pod nazivom "Oplatin" proizvodjača "Ading"-Skopje. Tehnički podaci koji se odnose na ovaj materijal dati su u prilogu 10. Posebnu pažnju treba posvetiti hermetičnosti spojeva elemenata oplate, kako kroz spojeve ne bi došlo do iscurivanja cementne paste (cementnog mleka).

Međuspratna konstrukcija zgrade, polča direktno oslonjena na stubove, izvodiće se na skeli dobijenoj sklapanjem gotovih elemenata proizvodjača "Građa-Mont"-Iđoš. Radi se o sistemu koji se sastoji od tzv. podešavajućih nosača "Hiko" i od odgovarajućih podešavajućih podupirača. Tehničke karakteristike ovih elemenata date su u prilogu 7. S obzirom na karakteristike međuspratne ploče, saglasno tehničkim podacima koji se odnose na podešavajuće nosače navedenog sistema, ovi nosači treba da budu postavljeni na razmaku od 0.50 m, što sledi na osnovu sledećeg proračuna: - debljina međuspratne konstrukcije: 16 cm, - raspon nosača: max. 4.10 m, - prema tabeli u prilogu 7 razmak nosača je u granicama 0,51 - 0,43 m, - usvojen razmak nosača je 0.50 m. Kao stubovi-podupirači konstrukcije usvojeni su na bazi sledećeg proračuna stubovi P -3 sistema "Hiko": - visina stuba: podrum: cca 2.30, prizemlje: cca 3.60, sprat: cca 2.70 m, - opterećenje stuba 0.5x0.5x0.16x25x4.10=4.1 kN, - za zadato opterećenje i visinu stuba odgovara stub podrum i sprat P-3, prizemlje P-4. Dispozicija skele o kojoj je ovde reč, prikazana je na crtežu br. 3. Predmetnu skelu treba izvesti sa nadvišenjem od 1 cm. Za betoniranje zidova koristiće se spratna prenosna oplata "GM-KB", proizvođača "Građa-Mont", visine od 2.75 m do 3.0 m. Stepenište će se betonirati u klasičnoj drvenoj oplati i skeli. 4. Uslovi za svež i očvrsli beton - klase i vrste betona 4.1. Definisanje kategorija, klasa i vrsta betona S obzirom da će se u konkretnom slučaju primenjivati tzv. transportovani betoni, odnosno betoni sa markama većim od MB 25, saglasno BAB-u 87 u okviru predmetnog objekta svi primenjivani betoni pripadaće kategoriji B.II, a to podrazumeva odgovarajući tretman tih betona kako u smislu usvajanja sastava, tako i u smislu sprovodjenja kontrole kvaliteta. Imajući u vidu dimenzije konstrukcijskih elemenata predmetne stambene zgrade (videti crteže br. 1 i br. 2), kao i uobičajanog rasporeda armature u njima (usvaja se najviše tri reda armature po horizontali u podestnoj gredi, kao elementu najmanjih

dimenzija), a uzimajući u obzir odredbe člana 10 BAB-a 87, kao nominalno najkrupnije zrno agregata u betonskim mešavinama pri izvodjenju rezervoara može da se javi zrno veličine D = 15/4 = 3.75 cm, D = 15/3 = 5.0 cm, D = 1.25 (15-4)/2 = 6.9 cm. Prema napred prikazanim veličinama sledi zaključak da se svi betoni koji će se primenjivati u okviru predmetnog objekta mogu proizvoditi sa agregatom koji se s obzirom na krupnoću zrna smatra "normalnim", a to je agregat u okviru koga figuriše nominalno najkrupnije zrno veličine 31.5 mm. Ovo isto tako podrazumeva da se načelno svi betoni koji se ugradjuju u konstrukcijske elemente posmatrane stambene zgrade mogu spravljati sa tzv. četvorofrakcijskim agregatom koji je uobičajen kod većine betonskih konstrukcija. Medjutim, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o konstrukciji koja mora da zadovolji uslove u pogledu mehaničkih karakteristika betona, da bi ostvarivanje ovih uslova bilo u potpunosti obezbedjeno treba da bude isključena svaka mogućnost pojave "slabih" mesta na konstrukcijskim elementima. Ovo se u prvom redu odnosi na spoj ploče i vertikalnih elemenata (zidna platna i stubovi) gde se iz tehnoloških razloga obavezno mora izvesti prekid betoniranja. Iz tih razloga, a da bi se efekti diskontinuiteta na tom mestu u betonu sveli na najmanju moguću meru, na navedenim mestima u konstrukciji obavezno pri nastavku betoniranja prvo treba izvesti jedan tanji sloj sitnozrnog betona (cca 5 cm) preko koga će se odmah ugraditi i "normalan" četvorofrakcijski beton. To znači da prilikom izvodjenja predmetnog objekta, osim betona spravljenog sa četvorofrakcijskim agregatom, treba primenjivati i jedan sitnozrni beton, što u konkretnom slučaju znači da treba ići i na primenu betona sa nominalno najkrupnijim zrnom agregata veličine 16 mm, a što se u praksi definiše kao trofrakcijski agregat. Prema tome, uzimajući u obzir uslove konkretnog zadatka, odnosno uzimajući u obzir sve do sada rečeno u vezi obezbedjenja zahtevatnih svojstava betona i osiguranja kvaliteta konstrukcije objekta u celini, pri izvodjenju radova treba koristiti betone sledećih klasa: - beton klase A kod koga je uslovljena samo marka betona MB 30 i - beton klase B kod koga je uslovljena marka betona MB 40. S druge strane, pak, imajući u vidu da će na mestima prekida betoniranja biti primenjen i sitnozrni beton marke MB 40, sledi zaključak da u okviru betona klase B treba definisati i dve vrste betona, a to su beton sa četvorofrakcijskim ("normalnim") agregatom i sitnozrni beton sa trofrakcijskim agregatom. S toga je, dakle, moguće definisati dve vrste betona klase B: - beton BN - beton spravljen sa "normalnim" četvorofrakcijskim agregatom (0/4, 4/8,

8/16, 16/32 mm); - beton BS - sitnozrni beton, tj. beton spravljen sa trofrakcijskim agregatom ( 0/4, 4/8 i 8/16 mm).

S obzirom da će se u konkretnom slučaju betoniranje svih konstrukcijskih elemenata izvoditi pomoću krana, svi napred navedeni betoni klasa - vrsta A, BN i BS treba da budu plastične konzistencije sa merom sleganja prema Abramsu reda veličine 7 - 9 cm. Na bazi prednjih razmatranja u nastavku teksta daje se tabela koja predstavlja rezime svih zahteva koji se odnose na predviđene klase - vrste betona.

Klasa- vrsta betona

Uslovi kvaliteta i ostali uslovi

Mesto primene

A

MB 30, D=31.5 mm, četvorofrakcijski agregat, mera sleganja 7-9 cm

Temeljna ploča, obimni podrumski zidovi

BN

MB 40, D=31.5 mm, četvorofrakcijski agregat, mera sleganja 7-9 cm

Ostali elementi konstrukcije

BS

MB 40, D=16 mm, trofrakcijski agregat, mera sleganja 7-9 cm

Mesta prekida betoniranja

4.2 Izbor komponentnih materijala S obzirom na mogućnost nabavke, svi betoni koji će se koristiti pri gradjenju predmetnog objekta spravljaće se na bazi agregata "Moravca". Ovaj agregat mora da bude razvrstan na frakcije 0/4, 4/8, 8/16, i 16/32 mm pri čemu svaka od navedenih frakcija mora da ima atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju agregata. Pri sastavljanju granulometrijske kompozicije agregata treba voditi računa da će se pri ugradjivanju betona koristiti kran, pa granulometrijsku kompoziciju agregata treba prilagoditi betonu plastične konsistencije. Za spravljanje betona u svim slučajevima treba da se koristi cement klase 45 B ili 45 S. Ovaj materijal takodje mora da poseduje atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju cementa. Za spravljanje betona u svim slučajevima koristiće se voda iz vodovoda. Ukoliko se ukaže potreba, neke od napred definisanih klasa-vrsta betona mogu se spravljati i sa odgovarajućim aditivima. U slučaju korišćenja aditiva biće upotrebljen neki od aditiva iz palete proizvoda DP "Prvi maj", Èačak (videti prilog br. 11).

5. Projektovanje sastava betona 5.1. Uvodne napomene S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o betonu kategorije B.II koji se proizvodi u fabrici betona, za obezbedjenje zahtevanog kvaliteta ovakvog betona, shodno BAB-u 87, odgovoran je proizvodjač - fabirka. To znači da u okviru projekta betona za gradilište, a pod pretpostavkom da se mešavine proizvode u fabrici, treba da budu priložene samo gotove recepture za sve betone i dokazi kvaliteta svih betona koje daje fabrika. Drugim rečima, projekat betona za gradilište uopšte ne treba da sadrži deo koji se odnosi na projektovanje sastava betona i na njegova laboratorijska ispitivanja, već u njemu treba da nadju mesto samo konačne recepture i rezultati ispitivanja dobijeni od strane isporučioca - fabrike betona. Međutim, u okviru ovog zadatka daće se kompletna procedura projektovanja sastava betona, kao i neophodna laboratorijska (prethodna) ispitivanja. Daće se, u stvari, sve ono što predstavlja obavezu proizvodjaća, odnosno fabrike, pre početka proizvodnje odredjene klase odnosno vrste betona i njegove isporuke naručiocu - gradilištu. Uzimajući u obzir uslov da svi betoni koji će se primenjivati u procesu gradjenja predmetnog rezervoara treba da budu betoni plastične konzistencije, za spravljanje betona sa maksimalnim zrnom D=31.5 mm u konkretnom slučaju usvojiće se granulometrijska kriva mešavine agregata definisana sledećim ordinatama:

- d = 4 mm Y = 30%, - d = 8 mm Y = 44%,

- d = 16 mm Y = 66% . Usvojeni granulometrijski sastav agregata za ovu mešavinu može da varira ± 1%. Beton koji će se spravljati sa agregatom kod koga je D = 16 mm predvidja se za primenu na mestu nastavaka betoniranja izmedju ploče i vertikalnih elemenata, i taj će se beton dobiti eliminiacijom najkrupnije frakcije (16/31.5 mm) iz usvojene mešavine agregata. Analiza na osnovu koje će se usvojiti ordinate granulometrijske krive trofrakcijskog agregata data je u narednoj tabeli:

ČETVOROFRAKCIJSKI AGREGAT TROFRAKCIJSKI AGREGAT d(mm)

Y(%) Učešće pojedinih kategorija zrna

d(mm)

Učešće pojedinih kategorija zrna

Y(%)

4 30 0/4 - 30% 4 0/4 - 30/0,66=46% 46 8 44 4/8 - 14% 8 4/8 - 14/0,66=21% 77 16 66 8/16 - 22% 16 8/16 - 22/0,66=33% (100)

31,5 (100) 16/32 - 34% 30 + 14 + 22 = 66%

Na osnovu prikazane analize za granulometrisku krivu trofrakcijskog agregata D = 16 mm usvajaju se sledeće ordinate:

- d = 4 mm Y = 46%, - d = 8 mm Y = 77%,

Analizom dobijenih rezultata moće se zaključiti da u oba slučaja granulometrijske krive mešavina za D = 31.5 mm i D = 16 mm padaju u preporučena područja granulometrijskog sastava. Proračuni sastava betona za pojedine klase - vrste koji će se u daljem dati biće zasnovani na postupku iznetom u knjizi "Osnovi teorije i tehnologije betona", autora M. Muravljova (Gradjevinska knjiga, Beograd, 1991. god.) 5.2. Sastav betona klase A - Predviđena svojstva betona: MB 30, mera sleganja po Abramsu 7 - 9 cm, četvorofrakcijski agregat; - Usvojeni materijali: - agregat "Moravac" ( γ = 2780 kg/m3), - cement klase 45 S ( γ = 3040 kg/m3), - voda iz vodovoda; - Potrebna količina vode (za plastičnu konzistenciju usvojeno k0= 360): mv = 360/31.50.2 = 180 kg/m3. - Potrebna količina cementa za fk,28 = 30 + 8 = 38 MPa: - prema formuli Feret-a (za k = 320 MPa): mv/mc = 0.626 ⇒ mc = 288 kg/m3, - prema formuli Skramtajeva (za A1 = 0.60 i fpc = 45 MPa): mv/mc = 0.524 ⇒ mc = 343 kg/m3, - usvojeno mc = 0.5 (288+343) = 315 kg/m3. - Količina agregata (sa vp = 2%): - ma = ( 0.98 - 315/3040-180/1000) x 2780 = 1936kg/m3. - Računska vrednost zapreminske mase svežeg betona: - γ = 1936 + 315 + 180 = 2431 kg/m3. 5.3. Sastav betona klase - vrste B - Predvidjena svojstva betona: MB 40, mera sleganja po Abramsu 7-9 cm, četvorofrakcijski agregat; - Usvojeni materijali: - agregat, cement i voda u svemu kao u tački 5.2. -Potrebna količina vode: mv = 180 kg/m3. - Potrebna količina cementa za fk,28 = 40 + 8 = 48 MPa:

- prema formuli Feret-a (za k = 320 MPa): mv/mc = 0.520 ⇒ mc = 346 kg/m3, - prema formuli Skramtajeva (za A1 = 0.60 i fpc = 45 MPa): mv/mc = 0.439 ⇒ mc = 410 kg/m3, - Usvojeno mc = 400 kg/m3, mv. = 175 kg/m3 i vp = 2%. - Količina agregata: - ma = ( 0.98 - 400/3040-175/1000) x 2780 = 1872 kg/m3. - Računska vrednost zapreminske mase svežeg betona: - γ = 1872 + 400 + 175 = 2447 kg/m3. 5.4. Sastav betona klase - vrste BS - Predvidjena svojstva betona: MB 40, mera sleganja po Abramsu 7-9 cm, trofrakcijski agregat "Moravac". - Usvojeni materijali u svemu kao za beton BN. S obzirom da se u ovom slučaju radi o betonu koji se dobija isključivanjem iz mešavine agregata za beton BN frakcije 16/32 mm, u ovom betonu će biti prisutne sledeće količine komponentnih materijala: - agregata

Ma = 1872 (1-0.34) = 1235.5 kg, - cementa

Mc= 400 kg, - vode

Mv = 175 kg, Ukupna masa upotrebljenih materijala je onda M = 1235.5 + 400 + 175 = 1810.5 kg. Odgovarajuća zapremina svežeg betona, pak, iznosi V = 1 - (0.34 x 1872)/2780 = 1 - 0.229 = 0.771 m3. Sa napred prikazanim veličinama računska vrednost zapreminske mase svežeg betona je γ = 1810.5/0.771 = 2348 kg/m3. Količine komponentnih materijala u 1 m3 svežeg ugradjenog betona, pak, iznose: ma = 1235.5/0.771 = 1602.5 kg/m3 mc = 400/0.771 = 518.8 kg/m3 mv = 175/0.771 = 227.0 kg/m3 Ukupno za m3: 2348.3 kg/m3 ≈ 2348 kg/m3

6. Laboratorijska ispitivanja komponentnih materijala i betona - konačno usvajanje receptura za pojedine klase-vrste betona. 6.1. Komponentni materijali 6.1.1 Agregat Kao što je već rečeno u tački 4.2, za spravljanje svih betona u okviru ovog Projekta biće primenjen agregat "Moravac" razvrstan u standardne frakcije 0/4, 4/8, 8/16 i 16/32 mm. Za frakcije o kojima je reč, a koje predstavljaju separisan agregat nabavljen preko trgovačke mreže metodom suvog sejanja (videti tabelu I) dobijene su linije prosejavanja prikazane na slici 1. U okviru slika 2, i odgovarajuće tabele date je usvojena granulometrijske krive agregata za betone A i BN. 6.1.2 Cement Za spravljanje betona klasa-vrsta A, BN i BS usvojen je cement PC 30 dz 45 B, fabrike "Beočin". Ispitivanjem ovog cementa utvrdjeno je da on u potpunosti zadovoljava sve uslove propisane standardom JUS B.C1.011. za cement klase 45 B. Utvrđene karakteristike cementa su sledeće: - specifična masa 2,94 g/cm3 - finoća mliva - spec.površina 3704 cm2/g - finoća mliva - ostatak na situ 0,09 mm 1,0% - voda potrebna za standardnu konzistenciju 26% - vreme vezivanja: - poćetak 2h i 15 min - kraj 3h i 45 min - stalnost zapremine: - metoda kolačića - postojan - metoda Le Chatelier-ovih prstenova d1-d2 = 1 mm - postojano - mehaničke čvrstoće: - čvrstoća pri savijanju posle 3 dana 5,8 MPa - čvrstoća pri savijanju posle 28 dana 7,9 MPa - čvrstoća pri pritisku posle 3 dana 29,2 MPa - čvrstoća pri pritisku posle 28 dana 48,9 MPa 6.1.3 Voda S obzirom da će se za spravljanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti voda iz beogradskog vodovoda, ta voda ne podleže obavezi ispitivanja podobnosti. 6.2 Kontrola efekta zida i efekta rešetke S obzirom na usvojene dimenzije elemenata konstrukcije prema projektnom rešenju, kao i na uobičajene količine i raspored armature, usvaja se da efekat zida i

efekat rešetke nisu merodavni za određivanje maksimalnog zrna agregata, pa se kontrola ova dva efekta neće sprovoditi u ovom projektu betona. 6.3 Program prethodnih ispitivanja U okviru prethodnih ispitivanja za sve betone biće sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije svežeg betona, dok će se na očvrslim betonima ispitati sledeće: beton A: - čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci: 6 kocki ivica 20 cm); beton BN: - čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona, (uzorci: 9 kocki ivica 20 cm); beton BS: - čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci: 9 kocki ivica 20 cm); Na svim uzorcima, za sve tri vrste-klase betona, neposredno pre određivanja rstoće pri pritisku, izvršiće se i merenja u cilju određivanja zapreminske mase očvrslog betona. S obzirom na napred definisan program prethodnih ispitivanja, za ova ispitivanja biće izrađeno 60 litara svežeg betona klase-vrste A, odnosno po 80 litara svežeg betona za klase-vrste BN i BS. 6.4 Probne mešavine i ispitivanja svežeg betona 6.4.1 Beton A (za 60 litara - 0.060 m3)

- cement: 18.900 kg - voda: 10.800 kg

- agregat: I(0/4) 30.200 kg II(4/8) 18.590 kg III(8/16) 16.260 kg IV(16/32) 51.110 kg

------------- ukupno: 116.160 kg - konzistencija svećeg betona metodom sleganja: Δh=8cm - zapreminska masa svećeg betona: γb,sv= kg/m3

6.4.2 Beton BN ( za 80 lit. - 0,080 m3)

- cement: 32.000 kg - voda: 14.000 kg

- agregat: I(0/4) 38.940 kg II(4/8) 23.960 kg III(8/16) 20.970 kg IV(16/32) 65.970 kg

------------- ukupno: 149.870 kg - konzistencija svećeg betona metodom sleganja: Δh=8cm - zapreminska masa svećeg betona: γb,sv= kg/m3 6.4.3 Beton BS ( za 80 lit. - 0.080 m3) - cement: 41.500 kg - voda: 18.160 kg - agregat:

I(0/4) 1602.5x0.08x0.35 = 44.870 kg II(4/8) 1602.5x0.08x0.40 = 51.280 kg II(8/16) 1602.5x0.08x0.25 = 32.050 kg -------------

ukupno: 128.20 kg - konzistencija svećeg betona metodom sleganja: Δh=8cm - zapreminska masa svećeg betona: γb,sv= kg/m3 6.5 Rezultati ispitivanja očvrslog betona 6.5.1 čvrstoća pri pritisku Rezultati ispitivanja čvrstoće pri pritisku prikazani su u narednoj tabeli. Napominje se da su predmetne čvrstoće za svaku starost betona dobijene ispitivanjem po jedne kocke ivica 20 cm i po dve kocke ivica 15 cm, pri ćemu su svi rezultati svedeni na čvrstoće kocke ivica 20 cm.

Klasa-vrsta betona

čvrstoća pri pritisku (MPa)

3 dana 7 dana 28 dana A BN BS

Na slici 4 dat je grafički prikaz dobijenih rezultata, kao i analitički određenih linija priraštaja čvrstoće u funkciji vremena.

6.6 Konačno usvajanje receptura za pojedine betone 6.6.1 Beton A Na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja čvrstoća pri pritisku datih u taćki 6.5.1, proizilazi da ovaj beton pri starosti od 28 dana nije zadovoljio postavljeni uslov čvrstoće od 43 MPa. Ostvareno je svega 38,3/43,0 = 0,89 (89%) zahtevane čvrstoće. Da bi se obezbedila zahtevana čvrstoća od 43 MPa neophodna je korekcija vodocementnog faktora, usvojenog prema raćunskim (empirijskim) obrascima, pa će se u vezi sa ovim ići na njegovo smanjivanje upotrebom povećane količine cementa. To praktićno znaći da količinu cementa treba povećati za cca 11%, što daje konaćnu (korigovanu) količinu cementa od mc = 366 + 40 = 406 kg/m3. Prema tome, za dati beton vodocementni faktor će iznositi 191/406 = 0,47 , a kao konaćna receptura, vodeći raćuna o stvarno izmerenoj zapreminskoj masi svećeg betona (2445 kg/m3 ) moće da se usvoji sledeće: - cement 406 kg/m3 - voda 191 kg/m3 - agregat 1850kg/m3 ---------------------- 2447 kg/m3 ≈ 2445 kg/m3 Napominje se da bi, naćelno, trebalo ponoviti prethodna ispitivanja sa napred prikazanim korigovanim sastavom betona, ali smatramo da to u ovom slućaju nije neophodno, pošto se moće sa sigurnošću tvrditi da će korigovana receptura obezbediti zahtevanu čvrstoću predmetnog betona. Ovaj stav se u prvom redu zasniva na rezultatima ispitivanja čvrstoća BN i BS, kod kojih je ostvarena pa ćak i premašena zahtevana čvrstoća sa vodocementnim faktorima cca 0,47. 6.6.2. Betoni BN i BS Kako su prethodna ispitivanja ovih betona dala zadovoljavajuće rezultate u odnosu na zahtevana svojstva, konaćne recepture ovih betona ne treba korigovati u odnosu na raćunske vrednosti prikazane u okviru taćaka 5.3 i 5.4.

7. Plan betoniranja konstrukcije 7.1 Faze betoniranja U predmetnom slučaju radi se o konstrukciji rezervoara za vodu, pa je prevashodni zadatak vezan za ugradjivanje betona obezbedjenje vodonepropusnosti konstrukcije kao celine. S tim u vezi postoje dve mogućnosti organizacije - plana betoniranja: -obezbediti kontinuirano betoniranje (bez prekida) svih onih delova konstrukcije kod

kojih je to tehnološki moguće, uz uslov da se nakon ugradjivanja obezbedi besprekorna nega betona;

-izvršiti betoniranje konstrukcije kao i pojedinih posebnih delova konstrukcije u više

faza, sa radnim prekidima, kako bi se obezbedilo nezavisno skupljanje pojedinih delova konstrukcije i time eventualna pojava prslina svela na najmanju moguću meru.

U konkretnom slučaju predvideće se betoniranje u fazama saglasno šemi datoj na crtežu br. 5 u prilogu ovoga Projekta. Pre početka betoniranja pojedinih konstrukcijskih elemenata rezervoara preko propisno nabijenog šljunčanog tampona debljine 20-30 cm potrebno je izvršiti betoniranje podloge debljine 10 cm od betona MB 10 ili MB 15. Preko izbetonirane podloge, a u cilju sprečavanja gubitka vode iz betona donje ploče, kao i ublažavanja efekata usled skupljanja, potrebno je postaviti polietilensku foliju (videti detalj C - crtež 5). I faza betoniranja obuhvata betoniranje donje ploče rezervoara i deo obimnih zidova visine 10 cm, kako je to prikazano u okviru detalja C navedenog crteža. Ova faza betoniranja izvršiće se u trakama koje se pružaju u pravcu manje dimenzije ploče rezervoara, počev od središnjeg dela ploče. Kao što je na crtežu 5 prikazano, širine ovih traka iznose po 3,0 m (trake Ia do Id), izuzev krajnjih traka čija je širina 3,625 m (trake Ig i If). Kako ukupna debljina donje ploče iznosi 40 cm, to će se betoniranje izvršiti u jednom sloju. Prilikom betoniranja donjeg dela obimnih zidova, visine 10 cm, u kome je prema projektu predvidjena gumena zaptivna traka ("fugenband" ili "waterstop") potrebno je posebno obratiti pažnju na položaj ove trake pre nego što se završi obrada površine betona ovoga dela. II faza betoniranja koja obuhvata unutrašnje stubove IIa do IId sledi jedan do dva dana nakon završetka betoniranja donje ploče rezervoara. Ova faza podrazumeva betoniranje stubova od površine donje ploče rezervoara do kote donje površine podvlaka u ukupnoj visini od 4,50 m. III i IV faza betoniranja odnose se na betoniranje obimnih zidova rezervoara u

ukupnoj visini od 4,40 m, pošto je u okviru prve faze već izradjen deo zidova visine 10cm. Radi smanjivanja štetnih posledica skupljanja betona betoniranje zidova rezervoara predvidjeno je u kampadama ukupne dužine 8,0 m u središnjem delu, odnosno 9,50 m na ugaonim delovima obimnih zidova rezervoara kako je prikazano na crtežu br. 5. Betoniranje ovih kampada označeno je kao III faza betoniranja (IIIa do IIIh). Izmedju ovih kampada ostaju neizbetonirani tzv. "čepovi" koji su obuhvaćeni IV fazom betoniranja (IVa do IVh). Na osnovu prethodno izloženog, u okviru betoniranja obimnih zidova rezervoara predvidjene su radne razdelnice na delu izmedju kampada - III faze i "čepova" - IV faze betoniranja. Ove radne razdelnice - vertikalni prekidi betoniranja formiraju se pomoću posebne privremene oplate, kako bi se obezbedio zahtevani oblik razdelnice prikazan u okviru detalja D (crtež br.5). Da bi se obezbedilo da se najveći deo skupljanja betona u kampadama obavi pre betoniranja "čepova", betoniranje "čepova" treba da usledi 6-8 dana nakon završetka betoniranja kampada u okviru III faze. Sa druge strane pre nego što se nastavi sa betoniranjem "čepova" u okviru četvrte faze neophodno je izvršiti adekvatnu obradu radnih razdelnica označenih sa R-R u navedenom detalju. Isto tako, pošto se betoniranje III i IV faze vrši takodje počev od horizontalne radne razdelnice na visini 10cm iznad površine donje ploče, pre početka betoniranja kako III tako i IV faze neophodno je izvršiti odgovarajuću obradu i ove radne razdelnice. Detaljnije o postupku obrade svih radnih razdelnica biće reči u okviru poglavlja 9 ovoga projekta betona. Ovde je potrebno napomenuti samo toliko da se prvih 10 cm iznad horizontalne razdelnice, u obe faze (III i IV), izvodi od sitnozrnog (trofrakcijskog) betona, u ovom projektu označenog sa BS. To je ujedno i jedini deo konstrukcije predmetnog rezervoara za koji je prdvidjena ova klasa-vrsta betona. Završetak betoniranja III i IV faze, na visini donje površine podvlaka, predstavlja novu radni razdelnicu, koja, slično razdelnici izmedju I faze i faza II, III i IV, sledi iz tehnoloških razloga. Ovde je reč o tzv. "sedanju" betona u stubovima odnosno zidovima rezervoara, koje bi, u slučaju zajedničkog betoniranja sa podvlakama i gornjom pločom, neminovno dovelo do pojave prslina ispod donje površine podvlake. U cilju obezbedjenja kvalitetnijeg ugradjivanja betona stubova (II faza) i zidova rezervoara (III i IV faza) predvidjeno je da se armatura podvlaka i gornje ploče rezervoara montira tek nakon završetka betoniranja stubova i zidova. V i VI faza betoniranja odnose se na betoniranje podvlaka i gornje ploče rezervoara, sa vertikalnom radnom razdelnicom R-R izvedenom na 1,5 m od ose srednje poprečne podvlake, tj. u krajnjoj trećini polja podužnih podvlaka, odnosno polja gornje ploče, na delu izmedju dve poprečne podvlake. Ovu vertikalnu radnu razdelnicu, odnosno vertikalni prekid betoniranja u okviru gornje ploče, neophodno je izvesti postavljanjem posebne privremene oplate prema detalju E u okviru crteža 5. Razume se da se ova privremena oplata kao i oplata izmedju kampada i "čepova" u okviru zidova rezervoara, uklanja pre nastavka betoniranja sledeće faze. I ova radna razdelnica, kao i ona u okviru obimnih zidova, izvodi se u cilju

eliminisanja štetnih posledica skupljanja. Kako je gornja ploča rezervoara ukupne debljine 18 cm, to se i u ovom slučaju kao i kod donje ploče, betoniranje vrši u jednom sloju, s tim što se, za razliku od donje ploče gornja ploča ne mora izvoditi u trakama jer se radi o manjoj količini betona. 7.2 Količine i klase - vrste betona po fazama U okviru ovoga poglavlja daće se postupak proračuna količina betona po pojedinim fazama betoniranja i navesti klase - vrste betona primenjene u pojedinim fazama. 7.2.1 Prva faza betoniranja: donja ploča rezervoara - beton klase B, vrste BN - Ukupna količina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledećeg proračuna: Vb,I=22,25x16,75x0.40 + 2x0,25x0,10x(22,25+16,75-2x0,25) = = 149,08+1,92 = 151,00 m3 Vb,I= 151,00 m3 Količine betona u pojedinim trakama, oznaćenim na crteću br. 5 sa Ia do Ig priblićno iznose: - u trakama Ia do Ic 20,36 m3 - u trakama If do Ig 25,60 m3 7.2.2 Druga faza betoniranja: stubovi rezervoara - beton klase - vrste A - Ukupna količina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledećeg proraćuna: Vb,II= 6x0,302x4,50 = 6x0,405= 2,43 m 3 pri ćemu zapremina betona svakog stuba IIa do IIf iznosi 0,405 m 3 7.2.3 Treća faza betoniranja: kampade zidova rezervoara - beton klase B, vrste BN i BS - Količina (zapremina) betona treće faze dobija se kao razlika ukupne količine betona obimnih zidova rezervoara i količine betona "čepova" dućine 1m . Ukupna količina (zapremina) betona zidova, u koju ne ulazi zapremina dela zida visine 10 cm, izvedenog u okviru I faze, iznosi: Vb,III+IV = 2x0,25x4,4x(22,25+16,75-2x0,25)= 84,74 m 3 Zapremina betona "čepova" (ćetvrta faza) iznosi: Vb,IV = 8x1,0x0,25x4,4= 8,80 m 3 pri ćemu zapremina betona svakog pojedinaćnog "čepa" iznosi 1,10 m3

Prema tome količina (zapremina) betona III faze iznosi: Vb,III = 84,70 - 8,80= 75,90 m 3 Od ukupne količine betona III, količina betona klase B vrste BS iznosi: 79,90/4,40x0,10=1,72 m3 7.2.4 ćetvrta faza betoniranja: "čepovi" u zidovima rezervoara, izmedju kampada - beton klase B, vrste BN i BS - Količina betona ove faze već je sraćunata u okviru taćke 7.2.3 i iznosi: Vb,IV = 8,80 m3 Od ukupne količine betona IV faze, količina betona klase B, vrste BS iznosi: 8x1,0x0,25x0,10= 0,20 m3 7.2.5 Peta faza: gornja ploča rezervoara sa podvlakom - deo dućine 12,625 m - beton klase - vrste A - Ukupna količina (zapremina) betona koja se ugradjuje u okviru V faze dobija se na osnovu sledećeg proraćuna: Vb,V = 12,625x16,75x0,18+0,25x0,40x(2x12,625+16,75- 2x0,25)+0,30x0,40(2x(12,625-0,25)+2x(16,75-0,50-0,60))= 38,06+4,15+6,73= 48,93 m3 Vb,V = 48,93 m3 7.2.6 Šesta faza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podvlakom - deo dućine 9,625 m - beton klase - vrste A - Ukupna količina (zapremina) betona koja se ugradjuje u okviru VI faze dobija se na osnovu sledećeg proraćuna: Vb,VI = 9,625x16,75x0,18+0,25x0,40x(2x9,625+16,75- 2x0,25)+0,30x0,40(2x(9,625-0,25)+16,75-2x0,25-2x0,30))= 29,02+3,55+4,13 = 36,69 m3 Vb,VI= 36,69 m3 7.2.7 Ukupne količine betona po pojedinim klasma odnosno vrstama - Beton klase - vrste A Vb,A= Vb,II + Vb,V + Vb,VI = 2,43 + 48,93 + 36,69 = 88,05 m3 Vb,A= 88,05 m3 - Beton klase B - vrste BN Vb,BN= Vb,I + Vb,III + Vb,IV - (1,72+0,20) = 151,0 + 75,90 + 8,80 - (1,92) = 235,7 - 1,92 = 233,78 m3 - Beton klase B - vrste BS Vb,BS= 1,72 + 0,20 = 1,92 m3

8. Konačan izbor i proraćun učinka tehnološke opreme - dinamika betoniranja 8.1. Naćin izvodjenja betonskih radova i potrebna oprema S obzirom na uslove zadatka, predmetni rezervoar će se izvoditi primerom tzv. transportovanog betona. Sve betonske mešavine spravljaće se u automatskoj fabrici betona kapaciteta 50 m3/h. Transport betona do gradilišta vršiće se putem automešalica kapaciteta 6 m3 (videti prilog br. 2). Ugradjivanje betona izvršiće se putem autopumpe tipa PSD 76, proizvodjaća "Fagram" , Smederevo; kapacitet ove pumpe iznosi 62 m3/h (videti prilog br. 3), što je veće od kapaciteta fabrike betona (videti prilog br. 1). Organizacija ugradjivanja betona pomoću napred navedene autopumpe prikazana je na crteću br. 4. Za kompaktiranje (zbijanje) betona u svim slućajevima primeniće se elektrićni pervibrator sa prećnikom igle φ45 mm, tipa EPNN 45, proizvodjaća "Radoje Dakić", Titograd (videti prilog br. 4). 8.2. Proraćun i usvajanje potrebnih ućinaka opreme prema kritićnoj fazi betoniranja Kritićna faza betoniranja u predmetnom slućaju je faza I, sa podfazama Ia do If, što predstavlja fazu betoniranja donje ploče rezervoara. U ovu ploču treba ugraditi ukupno 151 m3 betona, odnosno u trake I2 do Ic po 20,36 m3, a u trake If i Ig po 25,6 m3. Napominje se da se betoniranje donje ploče izvodi bez prekida - bez radnih spojnica, tako da betoniranje dve susedne trake (podfaze) mora da se završi u vremenu manjem od vremena poćetka vezivanja cementa u betonu. Prema taćki 6.1.2. ovog projekta betona, usvaja se potrebno vreme betoniranja dve trake od 2 časa. S obzirom da u trake If i Ig treba ugraditi po 25,6 m3, a u susedne trake po 20,36 m3, dakle ukupno: (25,6 m3 + 20,36 m3)/2h = 45,96/2 ≈ 23 m3/h što je manje od teorijskih kapaciteta usvojene fabrike betona, odnosno autopumpe, problem se svodi na dimenzionisanje potrebnog broja automiksera sa usvojenim kapacitetom od 6 m3. Polazeći od maksimalne količine betona koju je potrebno ugraditi za 1 čas, a koja iznosi 23 m3, proizilazi da je za betoniranje dve kritićne susedne podfaze potrebno: 23,0/6 = 3,83≈4 usvojene automešalice za 1 čas. Pošto teorijski potreban minimalni broj automešalica iznosi 3,83, proizilazi da je za ugradjivanje količine betona od 23 m3/h neophodno da se automešalice prazne na gradilištu svakih 60 min/3,83 = 15,54 ≈ 16 min. Ovo vreme, pak, podrazumeva da i punjenje automešalice na fabrici betona mora da bude završeno za maksimum 16 minuta. Kako u konkretnom slućaju šarća svećeg betona za usvojenu fabriku betona iznosi 0,9 m3, to za punjenje jedne automešalice treba ukupno

6,0/0,9 = 6,67≈7 šarži Za ovaj broj šarći, pak, vreme rada mešalice, ukljućujući i njeno praćnjenje iznosi: 114s + 6 x 60s = 114 + 360 = 474s, odnosno 474/60 = 7,9 min. ≈8 min. Kao što se vidi, ovo vreme je daleko manje od maksimalnih 16 min., što predstavlja potrebno vreme praćnjenja automešalice na gradilištu. Ukupno vreme koje protekne od poćetka mešanja prve šarće do završetka ugradjivanja (zbijanja) isporućene količine od 6 m3 betona orijentaciono iznosi:

- vreme punjenja automešalice 8 min - vreme spoljašnjeg transporta betona na usvojenih 10 km (procenjeno) 20 min - vreme praćnjenja automešalice, koje odgovara potrebnom vremenu rada autopumpe 6/62 = 0,097≈0,1 čas 6 min - vreme zbijanja betona (procenjeno) 5 min ---------------- ukupno: 39 min < 2 časa.

Za usvojen tip pervibratora EPNN 45 ućinak iznosi: U = 60 x 0,45 x 0,602 = 9,72 m3/h. Za količinu betona koju je potrebno ugraditi za 1 čas broj pervibratora, prema tome, iznosi 23,0/9,72 = 2,37 ≈ 3 komada. Sa usvojenim ućinkom 4 automešalice od 23 m3/h ukupno trajanje betoniranja donje ploče iznosi 151/23 = 6,56 ≈ 7h. 8.3. Proraćun trajanja ostalih faza betoniranja sa usvojenom opremom Betoniranje stubova rezervoara (faze IIa do IIf) podrazumeva ugradjivanje ukupno 2,43 m3 betona. S obzirom na ovu količinu betona, za izvodjenje ovih stubova potreban je praktićno jedan automikser, ispunjen sa cca 50% svog kapaciteta. To znaći da će se u oplate stubova putem betonske pumpe unositi potrebne količine svećeg betona i da će se uporedo sa ubacivanjem sveće betonske mase sprovoditi i postupak zbijanja - kompaktiranja - primenom usvojenih vibratora. U principu treba betonirati stub po stub, pošto takav naćin rada omogućava usvojena tehnološka oprema, a što takodje ne dovodi u pitanje ni trajanje betoniranja koje u konkretnom slućaju uvek moće da se organizuje tako da iznosi manje od 2 časa. Betoniranje zidova rezervoara u kampadama (faze IIIa do IIIh) podrazumeva da se prethodno ugradi sitnozrni beton na spoju donje ploče i zidova u ukupnoj količini od 1,72 m3 (cca 1/3 kapaciteta automešalice), a da se odmah zatim otpoćne i sa ugradjivanjem količine betona od 74,17 m3 u slojevima visine cca 40 cm. S obzirom da količina betona u jednom ovakvom sloju iznosi cca 8 m3, ugradjivanje ove količine

betona svakako moće da bude izvršeno u vremenu manjem od 2 časa, što predstavlja usvojeno vreme vezivanja cementa u betonu. Pod pretpostavkom da se i pri betoniranju ove faze koriste sve 4 usvojene automešalice, ćiji ukupni ućinak prema taćki 8.2 iznosi 23 m3/h, vreme potrebno za betoniranje ove faze iznosi (74,1 + 1,72)/ 23 = 75,89/23 = 3,3 časa ≈ 3,5 časa Betoniranje "čepova" u zidovima rezervoara (faze IVa do IVh) izvodi se takodje uz prethodno ugradjivanje sitnozrnog betona na spoju donje ploče i zida, u količini od ukupno 0,20 m3, i uz docnije ugradjivanje krupnozrnog betona u slojevima visine cca 40 cm, u ukupnoj količini od 8,60 m3. S obzirom na ovako malu količinu betona, ova faza se moće izvesti i korišćenjem samo jednog od ćetiri usvojena automiksera. Trajanje betoniranja ove faze pod ovakvom pretpostavkom iznosiće cca: (8,60 + 0,20)/(23,0/4) = 8,80/5,75 = 1,53 časa ≈ 2 časa. Ovde je potrebno još napomenuti da sa betoniranjem ove faze treba otpoćeti 6 do 8 dana nakon završetka betoniranja III faze tj. faze betoniranja zidova u kampadama (videti taćku 7.1). Betoniranje gornje ploče rezervoara, kao što je napred već rećeno (taćka 7.1) , izvodi se u dve faze - faze V i VI. Količine betona u ovim fazama iznose 48,94 m3 (faza V) i 36,67 m3 (faza VI). Pod pretpostavkom da se u okviru obe faze koriste sve ćetiri usvojene automešalice, trajanje betoniranja pojedinih faza iznosiće kako sledi: faza V: 48,94/23 = 3,26 časa ≈ 3,5 časa faza VI: 36,67/23 = 1,59 časa ≈ 2 časa Prema napred datom ućinku usvojenog tipa pervibratora od 9,72 m3/h, jasno je da je prilikom betoniranja faze II (2,43 m3), odnosno faze IV (8,8 m3), od usvojena tri pervibratora dovoljno koristiti samo jedan. 8.4. Dinamika betoniranja Imajući u vidu tip konstrukcije i napred dati plan betoniranja (taćka 7), proizilazi da pri izvodjenju predmetnog rezervoara pojedine faze mogu da slede iskljućivo jedna iza druge. To znaći da ne postoji mogućnost preklapanja pojedinih faza i da s obzirom na napred date podatke dinamika betoniranja treba da odgovara sledećem grafićkom prikazu: U pauze izmedju betoniranja prikazane na gornjoj slici uraćunata su i procenjena vremena za montaću oplate, skele i armature.

9. Uslovi za spravljanje, transport, ugradjivanje i zbijanje (kompaktiranje) betona Betoni koji će se ugradjivati na predmetnom rezervoaru shodno BAB-u 87 pripadaju kategoriji betona B.II i oni se kao takvi, saglasno standardu JUS U.M1.051, moraju proizvoditi u atestiranoj fabrici betona. Ovim standardom, izmedju ostalog predvidjena je i odgovarajuća kontrola proizvodnje betona, tako da se kvalitet betona ugradjenog u objekat dokazuje kako putem ispitivnaja uzoraka sa fabrike betona, tako i putem uzoraka uzetih na samom gradilištu, a shodno usvojenim partijama betona (o ovome će biti detaljno reći u taćki 11). Transport betona od fabrike do gradilišta vrši se u automešalicama (automikserima), pri ćemu se obavezno treba pridrćavati vremena transporta datog u prethodnom poglavlju; niukom slućaju ne sme se dozvoliti da zbog transportnih problema prodje više od 2 časa, raćunajući od poćetka spravljanja pa do završetka zbijanja betona. Tokom transporta beton u automešalici obavezno mora da bude "agitovan", što podrazumeva da se bubanj automešalice okreće brzinom 4-6 obrtaja u minuti. Prilikom transporta nije dozvoljeno dodavanje vode u bubanj automešalice. Jedino, ukoliko se za tim ukaće potreba, u bubanj automešalice se moće direktno dozirati odredjena količina superplastifikatora REOBET SPK 989 (vidi taćku 6.1.4); ovo dolazi u obzir samo na mestu ugradjivanja betona, a u prisustvu strućnjaka laboratorije za beton. Doziranje o kome je reć mora se vršiti postepeno, dok se ne ostvari zahtevana konzistencija mešavine, pri ćemu mešanje treba da traje najmanje 5 minuta, a brzina mešanja da iznosi najmanje 10 obrtaja u minuti. Na mestu istovara betona u autopumpu za beton potrebno je obezbediti, izgradnjom posebne rampe ili na slićan naćin, pravilan tok betona niz korito (oluk) automešalice. Prilikom betoniranja autopumpa treba da bude postavljenja u poloćaj prikazan na crteću br. 4. Na ovaj naćin biće omogućeno da cev autompumpe dosegne i do najudaljenijih zona betoniranja. Prilikom betoniranja cev autopumpe treba da bude tako postavljena da betonska masa ne pada sa visine veće od 1,5 m. Da bi ovaj uslov uvek bio ispunjen treba u odredjenim slućajevima, a to se prvenstveno odnosi na zidove, prilikom betoniranja koristiti i naroćiti levak prikazan na crteću br. 4. Pre poćetka rada pumpu za beton treba "podmazati", a to znaći da kroz cevi treba propustiti 0,2 do 0,5 m3 betona onog sastava koji će se transportovati, ali bez najkrupnije frakcije agregata. Još je bolje da se umesto ovakvog betona upotrebi sitnozrni beton spravljen od cementa i najsitnije frakcije (0/4)agregata. U ovom drugom slućaju, logićno, ovakav sitnozrni beton (cementni malter) ne sme se ugradjivati u elemente konstrukcije. Po završetku rada pumpe cevi treba obavezno oćistiti sa unutrašnje strane propuštanjem vlaćne sundjeraste lopte odgovarajućeg prećnika, kao i kasnijim ispiranjem ćistom vodom. Prilikom ugradjivanja betona u elemente konstrukcije, odgovarajućim naćinom pomeranja izlaznog gumenog creva pumpe treba obezbediti ravnomerno unošenje sveće

betonske mase u oplatu. Ne dozvoljava se stvaranje većih gomila svećeg betona i njihovo docnije razastiranje; posebno se zabranjuje razastiranje betona unetog u oplatu putem pervibratora, dok se manje količine svećeg betona mogu razastirati lopatom. Kompaktiranje (zbijanje) betona u svim slućajevima obavezno se vrši putem usvojenog dubinskog vibratora (pervibratora) tipa EPNN 45, proizvodjaća "Radoje Dakić," Titograd. Prilikom zbijanja betona upotrebom ovog pervibratora treba voditi raćuna o njegovom radijusu dejstva, koji iznosi 60 cm, što podrazumeva da se idući od pozicije do pozicije pervibratorske igle, obavezno mora obezbediti potrebno preklapanje zona dejstva. Vibriranje na jednoj poziciji pervibratora treba da traje dok se na površini betona ne prekine izlazak vazdušnih mehurića. S obzirom da se unošenje betonske mase kod zidova vrši u slojevima, koji ne bi smeli da budu veći od 70 cm, vibriranjem treba da bude obezbedjen spoj donjeg i gornjeg sloja. Ovo podrazumeva da se prilikom vibriranja svakog narednog sloja vibratorska igla upusti i u prethodni sloj za cca 10 do 20 cm. S tim u vezi treba podsetiti da ponovno vibriranje donjeg sloja ovim putem ne sme da usledi nakon poćetka vezivanja cementa u betonu - u konkretnom slućaju nakon isteka 2 časa. O ovome je, uostalom, već vodjeno raćuna kod proraćuna ućinaka tehnološke opreme (videti poglavlje 8). Završna obrada betonskih površina izvodi se rućnim alatima, što znaći da gornja površina donje, odnosno gornje ploče rezervoara primenom ovakvih alata treba da budu samo grubo izravnate. 9.1 Prekidi i nastavci betoniranja Pošto je na crteću br. 5 a takodje i u okviru poglavlja 7 objašnjeno da se konstrukcija rezervoara betonira u nekoliko faza, izmedju pojedinih faza, logićno, postojaće i tzv. radne spojnice tj. mesta kontakta "starog" i "novog" betona. Ove radne spojnice (razdelnice) biće prisutne na sledećim mestima: - na mestu veze donja ploča-stubovi, - na mestu veze donja ploča-obimni zidovi, - na mestu veze lamela (kampada) zidova i "čepova", - na mestima veze gornje (pokrivne) konstrukcije i obimnih zidova odnosno stubova; pod pokrivnom konstrukcijom ovde se podarazumevaju podućne i poprećne podvlake i gornja ploča rezervoara. Naćini oblikovanja nekih od navedenih radnih spojnica prikazani su na crteću br. 5. Bez obzira o kojoj radnoj spojnici je reć, u svim slućajevima nastavka betoniranja treba da prethodi odredjena priprema površine starog betona putem tzv. pikovanja (površinskog štemovanja) betona u cilju uklanjanja sloja očvrsle cementne paste. Osim ovakvog postupka, u obzir dolazi i primena postupka ispiranja površinskog sloja cementne paste na budućem kontaktu stari-novi beton. Ovo podrazumeva da se nekoliko časova po završetku betoniranja prethodne faze, kada je čvrstoća betona reda

velićine 0,5 MPa, prskanjem betonske površine mlazom vode pod nićim pritiskom, dobiju "ogoljenja" zrna agregata tj. obezbedi mogućnost dobre athezije izmedju ovih zrna i cementne paste koja će se tu dobiti prilikom nastavka betoniranja. Neposredno pred nastavak betoniranja ovako pripremljene površine treba oprati vodom pod pritiskom i osigurati njihovu dovoljnu vlaćnost u momentu ugradjivanja novog betona. Pri ovome, logićno, na površini ne sme da bude zaostale vode. Kod horizontalne razdelnice na spoju donje ploče i zidova rezervoara nastavak betoniranja izvodi se uz prethodno nanošenje sloja sitnozrnog betona debljine cca 10 cm koji se sam za sebe ne vibrira već se njegovo zbijanje vrši tokom vibriranja prvog sloja krupnozrnog betona. Radne spojnice u okviru vertikalnih zidova, nakon opisane obrade ćišćenja i kvašenja, neposredno pre betoniranja treba da budu premazane materijalom pod nazivom "Veza U", proizvodjaća "Ading PVA"-Skopje (videti prilog 12). Ovakvim postupkom obezbediće se vodoneporpustljivost predmetnih spojeva. U slućaju svih ostalih radnih spojnica, kod kojih se kao uslov ne postavlja vodonepropustljivost, nastavku betoniranja treba da prethodi jedino uklanjanje površinskog sloja cementne paste (kamena), ćišćenje površine nastavka i njeno obilato kvašenje. 10. Nega ugradjenog betona i rokovi demontaće oplate i skele S obzirom da se pretpostavlja da će se betonska konstrukcija rezervoara izvoditi u uslovima normalnih (umerenih) temperatura, sa negom betona treba zapoćeti 3-6 sati nakon završne obrade površina (kada betonska površina izgubi sjaj od prisutne slobodne vode). Nega betona podrazumeva intenzivno kvašenje slobodnih betonskih površina vodom, uz obezbednjenje dugotrajnog prisustva vlage. Napominje se da se nega betona odnosi kako na gornje površine donje, i gornje ploče rezervoara, tako i na horizontalne radne spojnice na delu izmedju donje ploče i zidova, odnosno izmedju zidova i gornje (pokrivne) konstrukcije rezervoara. U postpku negovanja, radi dućeg zadrćavanja vlaćnosti, otkrivene betonske površine treba pokrivati hartijom, jutanom tkaninom (sargijom), plastićnim folijama, sundjerastim prekrivaćima i slićno. U slućaju nege donje ploče rezervoara moće se primeniti i postupak "prekrivanja" betonske površine tankim slojem vode, što je omogućeno izvodjenjem nastavka izmedju donje ploče i zidova na naćin prikazan na crteću br. 5. Logićno, ovakav naćin nege moće se primeniti tek od vremena kada beton dostigne 10-20% predvidjene čvrstoće pri pritisku. Shodno BAB-u 87 nega betona treba da traje onoliko dugo dok beton ne dostigne čvrstoću od 60% zahtevane marke. U našem slućaju nega treba da traje najmanje 7 dana. Oplata se moće ukloniti kada su ispunjeni sledeći uslovi u pogledu dostignute čvrstoće betona: - 30% propisane marke, pri skidanju oplata stubova, zidova i vertikalnih delova

oplata greda, - 70% propisane marke, pri skidanju oplata ploča i donjih delova oplata greda. Ovaj drugi uslov, u suštini definiše i rok uklanjanja skele. Za taćno odredjivanje termina koji odgovaraju navedenim uslovima čvrstoće treba koristiti napred prikazane krive rasta čvrstoće, prikazane na slici 4. 11. Program kontrole kvaliteta i partije betona 11.1. Kontrola proizvodnje betona Kontrolu proizvodnje betona, shodno BAB-u 87, vrše proizvodjać betona - do vremena predaje betona izvodjaću radova i izvodjać radova - od vremena preuzimanja betona pa do završetka neke ugradjenog betona. Prozivodjać betona je dućan da za svaku klasu - vrstu betona, koju proizvodi redovno ispituje čvrstoću pri pritisku i da na osnovu dobijenih čvrstoća kontroliše ostvarenu marku betona. Proveravanje i ocenjivanje postignute marke betona vrši se prema standardu JUS U.M1.051, koji propisuje sledeće postupke kontrole: - Tekuću kontrolu marke betona, koju treba obavljati najmanje jednom mesećno i - Dokaz marke betona, koji se izvodi svaka tri meseca. Osim uzoraka za ispitivanje čvrstoće pri pritisku-dokaz marke betona, proizvodjać betona uzima i uzorke za ispitivanje vodonepropustljivosti betona. Za navedena ispitivanja treba formirati skup uzoraka koji se odnosi na odredjenu vrstu proizvedenog betona-partiju. Samu partiju, pak, kao i broj uzoraka koji se odnosi na svaku partiju, izvodjać mora da definiše kroz svoj projekat betona, pri ćemu se potreban broj uzoraka u partiji mora definisati na bazi ćlana 41 BAB-a 87. Prilikom isporuke odredjene količine betona izvodjaću radova proizvodjać je dućan da registruje oznaku partije betona kojoj data količina pripada, kako bi se mogla sprovesti analiza ostvarenih rezultata kontrolnih ispitivanja, kako onih koja vrši proizvodjać betona, tako i onih koje sprovodi sam izvodjać radova - tzv. kontrolu saglasnosti kvaliteta sa uslovima projekta. Pored navedenog, proizvodjać betona je obavezan da, shodno ćl. 40 BAB-a 87, vrši i kontrolu konzistencije svećeg betona na mestu proizvodnje. 11.2. Kontrola saglasnosti kvaliteta betona na mestu ugradjivanja sa projektom propisanim uslovima Izvodjać radova je dućan da neposredno po prijemu betona, dopremljenog automešalicom na gradilište, ispita konzistenicju mešavine. Ovo ispitivanje se vrši za količinu betona koja odgovara kapacitetu jedne automešalice. Pored navedenog, izvodjać je obavezan da sprovodi i ocenu saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja, a to u konkretnom slućaju podrazumeva ispitivanje čvrstoće betona radi kontrole postignute marke betona, odnosno radi dokaza ostvarene marke

vodonepropustljivosti. Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugradjivanja, pri ćemu se njihov broj odnosi na pojedine partije betona. 11.3. Program kontrole kvaliteta betona po partijama S obzirom na postavljenje uslove kvaliteta, na uzorcima betona koji će se uzimati na mestu ugradjivanja ispitivaće se marka betona i marka vodonepropustljivosti betona. Marka betona, s obzirom na uslove propisane ćl.48 BAB-a, uvek će se proveravati na manjim partijama, tako da se moće pretpostaviti da će broj uzoraka za ispitivanje uvek biti n<15. S tim u vezi proizilazi da će se dokazivanje ostvarene marke betona vršiti na osnovu kriterijuma 1 u BAB-u 87, koji podrazumeva sledeće: m3 > MB + k1 (aritmetićka sredina od tri uzastopno uzeta uzorka u MPa) x1 > MB - k2 (najmanja vrednost od tri uzastopno ispitane čvrstoće u MPa). Kako se u našem slućaju moće pretpostaviti tzv. uhodana proizvodnja, za koju je k1 = k2 = 3 MPa, srednje vrednosti čvrstoća i minimalne čvrstoća za sve klase - vrste betona moraju da budu: m3 > 35 + 3 = 38 MPa (a) x1 > 35 - 3 = 32 MPa (b) Što se pak tiće postavljenog uslova vodonepropustljivosti za betone BN i BS, ona će se dokazivati na partijama od po 6 uzoraka, u svemu prema standardu JUS U.M1.015. Program kontrole kvaliteta betona dat je u narednoj tabeli:

element konstrukcije

faza betoniranja

količina betona

klasa-vrsta betona

partija betona

ocena marke betona ocena vodonepropustljivosti

broj uzoraka kriterijum broj uzoraka kriterijum donja ploča I 151.0 BN 1 3 (a),(b) 6 V-4 stubovi II 2.43 A 2 3 (a),(b) - - obimni zidovi

III a-h

74.17 BN 3 3 (a),(b) 6 V-4

1.72 BS 4 3 (a),(b) 6 V-4 IV

a-h 8.60 BN 3 3 (a),(b) 6 V-4

0.20 BS 4 3 (a),(b) 6 V-4 grede i gornja ploča

V 48.94 A 5 3 (a),(b) - -

VI 36.67 A 6 3 (a),(b) - -

Napomene o dinamici uzimanja uzoraka: - Za partiju 1, uzimanje ukupnog broja od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom betoniranja donje ploče i to tako da se pri betoniranju traka Ia, Id i Ig uzima po 1+2 uzorka (1 za čvrstoću + 2 za VDP). - Za partiju 2 (stubovi rezervoara) ukupan broj od 3 uzorka za ispitivanje čvrstoće treba dobiti uzimanjem po 1 uzorka prilikom izvodjenja podfaza IIa, IIc i IIf. - Za partiju 3 ukupan broj od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom betoniranja ove faze i to na sledeći naćin: - iz podfaze IIIb 1+2 uzorka - iz podfaze IIIg 1+2 uzorka - iz podfaze IVd 1+2 uzorka. (Po 1 uzorak za ispitivanje čvrstoće + po 2 uzorka za ispitivanje VDP). - Za partiju 4 ("čepovi" u zidu rezervoara) ukupan broj od 3+6 uzoraka treba obezbediti uzimanjem po 1+2 uzorka iz podfaza IIIa, IIIh i IVe (po 1 uzorak za ispitivanje čvrstoće + po 2 uzorka za ispitivanje VDP). - Za partije 5 i 6, ukupan broj od po 3 uzorka za ispitivanje čvrstoće svake partije obezbediti uzimanjem po 1 uzorka pri ugradjivanju betona iz prvih odnosno zadnjih automešalica u fazi, i iz automešalica koje priblićno odgovaraju sredinama betoniranja 1pojedinih faza.