Tehnički Sistemi

7/18/2019 Tehnički Sistemi

http://slidepdf.com/reader/full/tehnicki-sistemi-56d61a9c735ba 1/370

TEHNIÈKISISTEMITEHNIÈKISISTEMI

DUŠAN REGODIÆDUŠAN REGODIÆ



UNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Dušan Regodi

TEHNIKI SISTEMI

Prvo izdanje

Beograd, 2011.



Autor:

Fakultet za informatiku i menadžment, Univerzitet Singidunum

Recenzenti:

UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32

www.singidunum.ac.rs

Dizajn korica:

Godina izdanja:

2011.

Tiraž:

300 primeraka

Štampa:

Mladost Grup

Loznica

ISBN: 978-86-7912-337-4



Tehniki sistemi

I

S a d r ž a j

PREDGOVOR ............................................................................................................. 1

UVOD U TEHNIKE SISTEME .......................................................................... 3

1. UVOD..................................................................................................................... 5

1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE...................................................................... 6

1.2. ŽIVOTNI CIKLUS TEHNIKOG SISTEMA........................................................... 13

1.2.1. Troškovi životnog veka tehnikog sistema...........................................................13

1.3. STANJA TEHNIKOG SISTEMA ......................................................................... 14

1.3.1. Vremenska stanja sistema................................................................................15

1.4. PODELA PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA I STRATEŠKO UPRAVLJANJETEHNOLOGIJAMA.................................................................................................... 18

1.4.1. Proizvodnja kao proces stvaranja materijalnih vrednosti .......................................191.4.2. Osnovni procesi u preduzeu i funkcionisanje preduzea .......................................221.4.3. Tehnologija i osnovne organizacione strukture.....................................................26

1.5. VRSTE PROIZVODA .......................................................................................... 27

1.6. KVALITET PROIZVODA..................................................................................... 29

1.7. TEHNOLOGINOST PROIZVODA....................................................................... 32

STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U PREDUZEU.......................... 33

2.1. UVOD U PROCES PROIZVODNJE U PREDUZEU.............................................. 352.2. STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U PROIZVODNOM PREDUZEU............. 36

2.3. OSNOVNI TIPOVI PROCESA PROIZVODNJE I PRUŽANJA USLUGA.................... 39

2.3.1. Osnovni tipovi procesa proizvodnje ....................................................................39

2.4. SAVREMENI PRILAZI U REALIZACIJI PROIZVODNJE ....................................... 41

2.4.1. Sistem vuenja ...............................................................................................412.4.2. Sistem guranja................................................................................................43

TEHNOLOŠKI RAZVOJ I MENADŽMENT TEHNOLOGIJAMA .................. 45

3.1. POJAM I KARAKTERISTIKE TEHNOLOGIJE....................................................... 47

3.1.1. Životni ciklusi tehnologije proizvoda i procesa i strategija upravljanja......................52

3.2. UTICAJ TEHNOLOŠKOG RAZVOJA NA ODNOS OVEKA DRUŠTVA ITEHNOLOGIJA......................................................................................................... 55

3.3. INOVACIONA DELATNOST................................................................................ 59

3.3.1. Osnovni pojmovi o inovacionoj delatnosti............................................................593.3.2. Organizacije za obavljanje inovacione delatnosti ..................................................613.3.3. Inovacioni, razvojni projekti, prava intelektualne svojine i finansiranje inovacionedelatnosti................................................................................................................633.3.4. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduzeu.................................................64

3.4. MENADŽMENT TEHNOLOGIJAMA...................................................................... 67



Tehniki sistemi

II

OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA .................................................... 71

4.1. TEHNOLOGIJE MAŠINOGRADNJE..................................................................... 73

4.2. TEHNOLOGIJE OBRADE.................................................................................... 75

4.3. OBRADA METALA REZANJEM............................................................................ 774.3.1. Postupci obrade metala rezanjem......................................................................774.3.2. Osnovi procesa rezanja ....................................................................................814.3.4. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade..........................................................834.3.5. Osnovna geometrija reznog alata......................................................................844.3.6. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem .................................................864.3.7. Naune oblasti obrade materijala rezanjem.........................................................87

OBRADNI SISTEMI I PROCESI ...................................................................... 89

5.1. OBRADNI SISTEMI........................................................................................... 91

5.2. OBRADNI PROCESI .......................................................................................... 91

5.3. MAŠINE U OBRADI METALA REZANJEM............................................................ 93

5.3.1. Prenosnici alatnih mašina .................................................................................94

5.4. REZNI ALATI.................................................................................................... 96

5.4.1. Klasifikacija reznih alata ...................................................................................965.4.2. Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata................................................975.4.3. Alatni materijali.............................................................................................101

5.5. POMONI PRIBORI........................................................................................ 106

5.5.1 Uloga i klasifikacija pribora .............................................................................. 1065.5.2 Univerzalni (stezni) pribori .................................................... ........................... 107

5.5.3. Specijalni pribori ...........................................................................................1105.6. MERNI PRIBORI (MERILA)............................................................................. 111

5.6.1. Osnovi merenja i kontrole............................................................................... 1115.6.2. Sredstva merenja i kontrole ............................................................................ 112

OBRADA BUŠENJEM ....................................................................................... 119

6.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI.................................................................. 121

6.1.1. Osnovna kretanja.......................................................................................... 1216.1.2. Proizvodne operacije u obradi bušenjem........................................................... 1226.1.3. Alati u obradi bušenjem.................................................................................. 124

6.2. OTPORI I SNAGA REZANJA............................................................................. 127

6.2.1. Obrada bušenjem..........................................................................................127

6.3. REŽIM OBRADE U OBRADI BUŠENJEM ........................................................... 128

6.4. MAŠINE U OBRADI BUŠENJEM....................................................................... 129

6.4.1. Jednovretene bušilice..................................................................................... 1296.4.2. Viševretene bušilice.......................................................................................130

OBRADA GLODANJEM .................................................................................... 133

7.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI.................................................................. 135



Tehniki sistemi

III

7.1.1. Osnovna kretanja..........................................................................................1357.1.2. Proizvodne operacije obrade glodanjem............................................................ 1377.1.3. Alati u obradi glodanjem.................................................... ............................. 139


7.2.1. Otpori rezanja i snaga mašine.........................................................................1417.3. MAŠINE U OBRADI GLODANJEM .................................................................... 142

OBRADA TESTERISANJEM ............................................................................ 147

8.1. OSNOVNE OPERACIJE I ALATI........................................................................ 149

8.1.1. Proizvodne operacije u obradi testerisanjem...................................................... 1498.1.2. Alati u obradi testerisanjem ............................................................................ 150

8.2. MAŠINE U OBRADI TESTERISANJEM.............................................................. 151

OBRADA RENDISANJEM .............................................................................. 153

9.1. PROIZVODNE OPERACIJE............................................................................... 1559.2. ALATI U OBRADI RENDISANJEM .................................................................... 158


9.4. REŽIM OBRADE U OBRADI RENDISANJEM..................................................... 159

9.5. MAŠINE U OBRADI RENDISANJEM................................................................. 160

9.5.1 Kratkohode rendisaljke.................................................................................... 1609.5.2. Dugohode rendisaljke .................................................................................... 1619.5.3. Vertikalne rendisaljke..................................................................................... 162

OBRADA PROVLAENJEM............................................................................. 163

10.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI................................................................ 165

10.2. OTPORI REZANJA I SNAGA MAŠINE............................................................. 170

10.2.1. Otpori rezanja i vuna sila mašine.................................................................. 17010.2.2. Režim obrade u obradi provlaenjem.............................................................. 170

10.3. MAŠINE U OBRADI PROVLAENJEM............................................................ 171

OBRADA BRUŠENJEM .................................................................................... 173

11.1. PROIZVODNE OPERACIJE............................................................................. 175

11.2. ALATI U OBRADI BRUŠENJEM...................................................................... 178

11.3. OTPORI I SNAGA REZANJA........................................................................... 180

11.4. REŽIM OBRADE U OBRADI BRUŠENJEM...................................................... 181

11.5. MAŠINE U OBRADI BRUŠENJEM.................................................................. 183

NOVI POSTUPCI OBRADE ............................................................................. 185

12.1. VISOKOPRODUKTIVNI POSTUPCI OBRADE.................................................. 187

12.2. NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE ................................................... 188

12.2.1. Elektrohemijska obrada................................................................................ 18912.2.2. Elektroeroziona obrada.................................................................................190

12.2.3. Ultrazvuna obrada......................................................................................191



Tehniki sistemi

IV

12.2.4. Obrada laserom...........................................................................................19212.2.5. Obrada plazmom.........................................................................................19312.2.6. Hemijska obrada .........................................................................................19312.2.7. Hidromehanike metode obrade .................................................................... 19412.2.8. Ostali NPO obrade....................................................................................... 195

OBRADA METALA LIVENJEM ........................................................................ 197

13.1. LIVENJE U KALUPIMA U PESKU.................................................................... 199

13.2. LIVENJE U KALUPIMA OD ŠKOLJKI .............................................................. 200

13.3. LIVENJE U KOKILAMA .................................................................................. 201

13.4. LIVENJE POD PRITISKOM ............................................................................ 202

13.5. CENTRIFUGALNO LIVENJE ........................................................................... 203

13.6 LIVENJE ISPARLJIVIM MODELOM................................................................. 204

OBRADA METALA DEFORMISANJEM, RAZDVAJANJEM,OBLIKOVANJEM I OBRADA PLASTINIH MATERIJALA ....................... 205

14.1. OBRADA METALA DEFORMISANJEM............................................................. 207

14.1.1.Toplo kovanje..............................................................................................20714.1.2. Hladno istiskivanje.......................................................................................20814.1.3. Hladno kovanje...........................................................................................209

14.2. OBRADA LIMA RAZDVAJANJEM.................................................................... 210

14.3. OBLIKOVANJE LIMA I ŽICE .......................................................................... 211

14.4. OBRADA PLASTINIH MATERIJALA.............................................................. 212

14.4.1.Ubrizgavanje................................................................................................21314.4.2. Presovanje .................................................................................................21414.4.3. Vakumsko oblikovanje..................................................................................21414.4.4. Duvanje.....................................................................................................21514.4.5. Rotaciono oblikovanje .................................................................................. 21514.4.6. Istiskivanje.................................................................................................216

STRATEGIJSKI ZNAAJ TEHNOLOGIJE .................................................... 217

15.1. NOVE PERSPEKTIVE STRATEGIJE RAZVOJA TEHNOLOGIJA......................... 219

15.1.1. Generiki model strategije razvoja tehnologija ................................................. 22015.1.2. Strateška analiza tehnološkog razvoja............................................................. 221

15.1.3. Strateški ciljevi............................................................................................22315.1.4. Tehnološka strategija i upravljanje kašnjenjem tehnološke inovacije ................... 228

15.2. TEHNOLOŠKE STRATEGIJE ........................................................................... 230

15.3. UTICAJ TEHNOLOGIJE NA NACIONALNU KONKURENTNOST ....................... 236

15.4. OCENA INOVATIVNIH SPOSOBNOSTI .......................................................... 239

15.5. KREIRANJE GLOBALNE STRATEGIJE ............................................................ 241

TRANSFER TEHNOLOGIJE............................................................................. 249

16.1. OSNOVNI POJMOVI O TRANSFERU TEHNOLOGIJE ....................................... 251

16.2. TEHNOLOGIJA KAO FAKTOR EKONOMSKOG RASTA ..................................... 252



Tehniki sistemi

V

16.3. OBEZBEENJE TEHNOLOGIJE....................................................................... 254

16.4. MOGUNOSTI DRŽAVE ZA TRANSFER TEHNOLOGIJE................................... 255

16.4.1. Ostale karakteristike transfera tehnologija....................................................... 259

16.5. VRSTE I OBLICI TRANSFERA TEHNOLOGIJE................................................. 260MENADŽMENT INOVACIJAMA ..................................................................... 263

17.1. UVOD U INDUSTRIJSKE INOVACIJE............................................................ 265

17.1.1. Prelaz od radikalnih do inkrementalnih inovacija............................................... 26617.1.2. Menadžment tehnološkim inovacijama ........................................................... 266

17.2. KRITERIJUMI MENADŽMENTA ZA EFEKTIVNE INOVACIJE ........................... 268

17.3. ORGANIZACIONE DETERMINANTE TEHNOLOŠKIH PROMENA...................... 269

17.3.1 Priroda tehnološke evolucije........................................................................... 270

17.4. TEHNOLOGIJA KAO SISTEM ......................................................................... 270

17.4.1. Društveni aspekt tehnološke evolucije............................................................. 272

INFRMACIONI SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNOTEHNOLOŠKIM RESURSIMA ........................................................................ 275

18.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG SISTEMA............................................. 277

18.2. DEFINISANJE INFORMACIONOG SISTEMA................................................... 280

18.2.1. Primena operativnih IS u poslovanju kompanije ............................................... 282

18.3. INFORMACIONI SISTEM ZA PLANIRANJE I RAZVOJ PROIZVODA................ 286

18.3.1.Faze razvoja novog proizvoda/procesa i tehnologija.......................................... 286

18.3.2. Pristupi planiranju proizvodnje....................................................................... 28818.3.3. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje............................................ 289

RAUNARSKI INTEGRISANA PROIZVODNJA.......................................... 307

19.1. OSNOVNI POJMOVI O RAUNARSKI INTEGRISANOJ PROIZVODNJI............ 309

19.2. CILJEVI ORGANIZOVANJA RAUNARSKI INTEGRISANIH SISTEMA ............. 318

19.3. PRIMENA ROBOTA U PROIZVODNJI............................................................. 324

19.3.1. Industrijski roboti ........................................................................................ 32519.3.2. Roboti u industriji i fleksibilna automatizacija ................................................... 32719.3.3. Transfer materijala i opsluživanje mašina ........................................................ 333

19.4. FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEMI........................................................... 33719.4.1. Osnovne komponente fleksibilnih proizvodnih sistema....................................... 33819.4.2. Raunarski upravljaki sistem. ....................................................................... 354

19.5. TEHNIKE KARAKTERISTIKE FLEKSIBILNIH PROIZVODNIH SISTEMA....... 358

LITERATURA ......................................................................................................... 361





Tehniki sistemi

1

PREDGOVOR

ehniki sistemi kao struni predmet zauzima vidno mesto u nastavnimprogramima usmerenim ka obrazovanju strunjaka razliitih profila, posebno uoblasti inženjerstva. Osnovni razlog za to je što tehniki sistemi prouavaju

mašine i alate znaajne za proizvodnju, nove postupke obrade, obradne procese,fleksibilne proizvodne sisteme, raunarski integrisanu proizvodnju, transfertehnologija i inovacije.

Suština koncepta predmeta je u izuavanju: osnovnih i neophodnih podatakapotrebnih za razumevanje problematike definisanja tehnologija i tehnološkihpostupaka, izbor i primenu alata, pribora, merne opreme, tehnikih obradnih sistema,novih postupaka obrade, tehnoloških, proizvodnih i poslovnih sistema, osnovatehnologije inovacija, transfer tehnologija, menadžment i strategija razvojatehnologija, fleksibilnih proizvodnih sistema, informacione i komunikacione sistemi zaupravljanje proizvodno tehnološkim resursima.

Svakako da je ovek najvažniji inilac u integrisanju tih aktivnosti.Prihvatanjem koncepta naprednih i fleksibilnih proizvodnih sistema, kompanija možeuz ostale prednosti da postigne optimalno pružanje usluga potrošaima, uzminimiziranje troškova i istovremeno ostvarivanje profita.

Veliki broj knjiga, udžbenika i prirunika sadrže obilje saznanja i podataka dokojih se došlo kroz dogogodišnji struni rad i istraživanja, omoguili su da se napišeovaj udžbenik. Koristei rezultate dugogodišnjeg pedagoškog rada u oblasti školovanjuinženjera razliitih profila i u rešavanju praktinih inženjerskih problema u ovomudžbeniku su sistematizovana dosadašnja saznanja i obraena podruja koja nisudovoljno predstavljena u domaoj strunoj literaturi (obradni sistemi, novi postupciobrade, osnovne tehnologije inovacija, informacioni sistemi za upravljanje proizvodnotehnološkim resursima i expertni sistemi za projektovanje tehnologija).

Knjiga je namenjena studentima osnovnih akademskih studija UniverzitetaSingidunum u Beogradu i baziran je na nastavnom planu i programu predmetaTehniki sistemi. Uveren sam da e knjiga svojom problematikom zainteresovatimenadžere i sve one koji izuavaju obradne sisteme, inovacije i transfer tehnologija.

Neizmernu zahvalnost dugujem supruzi Slavici, sinovima Radomiru i Stojanuza svesrdnu podršku i strpljenje tokom izrade knjige. Posebno se zahvaljujem kolegiMihajlu Stanki, dipl. inž. koji je sa strpljenjem i velikom pažnjom proitao knjigu ipomogao svojim sugestijama da ima sadašnji oblik.

Zahvaljujem se strunim recenzentima dr Tani Ljubiši, dipl. inž. i drSlobodanu Iliu, dipl. inž. na pažljivom itanju, korisnim primedbama i sugestijama.Na kraju bih bio veoma zahvalan i itaocima na njihovom mišljenju, uoenimgreškama i primedbama koje se mogu poslati elektronskim putem na [email protected] .

U Beogradu, januar 2011. godine Autor

T





Tehniki sistemi

3

UVOD U TEHNIKE

SISTEME

1.

CILJEVI UENJA

Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:

1. Razumete pojam, znaaj i razvoj tehnikih

sistema.2. Objasnite životni ciklus tehnikog sistema.3. Pojmovno odredite stanje tehnikog sistema.4. Shvatite podelu proizvodnih tehnologija i

strateško upravljanje tehnologijama.5. Razumete znaaj kvaliteta i vrste proizvoda.6. Objasnite tehnologinost proizvoda.





Tehniki sistemi

5

1. UVOD

ehnologija se odnosi na teorijska i praktina znanja, veštine i veštake tvorevinekoji se koriste za razvoj proizvoda i usluga, kao i njihovu proizvodnju i isporuku.Tehnologija predstavlja skup procesa sredstava, metoda, postupaka i opreme

koja se koristi za proizvodnju roba i usluga. Tehnologija je postala znaajanfaktor poslovanja i života ljudi. Njen brz razvoj odrazio se na sve sfereživota ljudi i sa pravom se može rei da ona danas usmerava razvoj itavogdruštva.

Proizvodne tehnologije datiraju još od 5000.- 4000. g.p.n.e. kada su seproizvodili razliiti predmeti od drveta, keramike, kamena i metala. Proizvodni procesise tada odnose na kovanje, alati su od kamena, drveta, kostiju, kremena i dr. Arheološkim istraživanjima pronaeni su alati koji potiu iz perioda kamenog dobakoji su se koristili u vidu poluge i klina. Metalni materijali za alate su bili od: bakar imeteoritsko gvože i zlato. Kao nemetali korišeni su: grnarija, kosti, prirodno vlakno, slika 1.1.

Slika 1.1. Alati i tehnologije koje je ovek koristio kroz istoriju

Razvoja tehnologije mehanike obrade otpoinje primenom oblikovanog alataza odreenu operaciju. U proizvodnim tehnologijama koristi se razliiti metalni inemetalni materijali, sa procesima koji obuhvataju precizno i izotermiko kovanje,lasersko seenje i rezanje, superplastino deformisanje, da bi se konano izvršilaintegracija sa kompjuterskim tehnologijama.

Razvoj tehnika proizvodnja oružja uslovio je razvoj tehnologija. Razvojemopreme za tekstilnu industriju i mašina alatki za obradu metala otpoinje periodmoderne mehanizacije. Usavršavanje proizvodnih tehnologija vezuje se za brojproizvoda. Kroz istorijski razvoj metode proizvodnje su bile vrlo primitivne igeneralno vrlo spore, odnosno neproduktivne. Primenom kompjutera proizvodnetehnologije toliko napredovale, da se na primer, proizvodi 10 aluminijumskih konzerviza pivo u sekundi ili 3 miliona žileta za brijanje na as.

Znaajan tehnološki element je rezni alat koji treba da omogui iskorišenje

eksploatacionih kapaciteta danas vrlo skupe proizvodne tehnološke opreme. Kroz

T



Tehniki sistemi

6

istorijski razvoj alatnih materijala sa osnovnim karakteristikama vidi se, da je naprimer, brzina rezanja u poslednjih pedeset godina porasla za oko deset puta i da sutroškovi alata po [cm3] skinute strugotine istovremeno opali za oko sedam puta.

1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJETehniki sistem je organizovani skup elemenata, objedinjen zajednikim funkcijomcilja [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]. Razliiti tehniki sistemi imaju razliite funkcije cilja.Svojstva tehnikog sistema su:

Pouzdanost tehnikog sistema je jedno od osnovnih svojstava, kojeneposredno utie i na sistem proizvodnje i održavanja. Ne postojiapsolutno pouzdan tehniki sistem, koji ne bi nikada, ni pod kakvimuslovima mogao da otkaže, i za takav sistem ne bi ni bio potreban sistemodržavanja.

Pogodnost proizvodnje i održavanja utie na ukupnu sigurnostfunkcionisanja, obuhvata osobine tehnikog sistema u pogledumogunosti sprovoenja potrebnih postupaka proizvodnje i održavanja,odnosno prilagoenost sistema za obavljanje procesa proizvodnje kao ipreventivnih i korektivnih postupaka održavanja.

Koncepcija sistema proizvodnje i održavanja ili strategija, politikaili koncept proizvodnje i održavanja, odreuje u kom trenutku treba da sesprovode pojedini oblik proizvodnje ili postupci preventivnog ilikorektivnog održavanja.

Tehnologija sistema se deli na mikrotehnologiju (na samomradnom mestu) i makrotehnologiju (sistem proizvodnje i održavanja u

celini). Organizacija sistema proizvodnje i održavanja predstavlja odnoseizmeu radionica za proizvodnju i održavanje ili izvršilaca koji sprovodepostupke proizvodnje i održavanja, u smislu podele nadležnosti,koordinacije, funkcionalne i informatike integracije.

Objekti, ureaji i alati su elementi bez kojih proizvodnja i održavanjenisu mogui (najjednostavniji postupci održavanja esto se obavljaju bezikakvih alata i ureaja, i obratno izuzetno složeni postupci održavanjazahtevaju posebne i specijalne ureaje i alate).

Personal i dokumentacija (struktura, starost, obuenost radne snage;uputstva, katalozi, prirunici, norme).

Snabdevanje je jedan od najsloženijih inilaca sistema proizvodnje iodržavanja (snabdevanje materijalima za obradu, rezervnim delovima,energentima, vodom, potrošnim i drugim materijalima; snabdevanjeinformacijama, dokumentacijom itd.).

Tehnologija (od grkih rei tehnos - zanat, logos - nauka) je nauka kojaprouava procese i postupke prerade sirovina (ruda i sl.) u polufabrikate i gotoveproizvode. Ona obuhvata materijalne i nematerijalne procese i deli se na:

neproizvodnu ili nematerijalnu, proizvodnu ili materijalnu tehnologiju.



Tehniki sistemi

7

Neproizvodne tehnologije prouavaju problematiku transformacije iliprerade energije i informacija, transporta i organizacije transporta, skladištenja,uvanja i ispitivanja materijala i proizvoda i sl.

Proizvodne tehnologije su tehnologije prerade sirovina i izrade

polufabrikata i proizvoda razliitih tipova i namena (alatnih mašina, automobila,aviona, brodova ...). To su tehnologije kojima se menja: suština materije (dobijanje gvoža, elika, bakra i drugih metala,

granulata za izradu sinterovanih delova i delova od plastike, drobljenje,mlevenje i rastvaranje sirovina ...),

oblik, dimenzije i karakteristike delova i proizvoda, struktura materijala i estetski izgled proizvoda (termika i

hemijsko-termika obrada, površinska zaštita, tehnologija modifikovanjapovršina ...).

Razvoj tehnologija je inicirao veliki broj postupaka izrade proizvoda urazliitim oblastima života, tako da se prema nameni proizvodne tehnologije dele na:

tehnologije mašinogradnje, tehnologije prerade plastinih masa, tehnologije prerade drveta, tehnologije prerade papira, tehnologije prehrambene industrije, tehnologije dobijanja cementa itd.Termin proizvodno mašinstvo kod nas je nastao po uzoru na production

engineering (proizvodno inženjerstvo) koji se koristi u Evropi i Japanu, dok je u Americi ekvivalentan termin manufakturing engeenering (tehnološkoinženjerstvo) a obuhvata sve industrijske aktivnosti.

Proizvodno mašinstvo predstavlja osnovnu naunu disciplinu proizvodne

prakse i sadrži generalni kompleks aktivnosti za dobijanje industrijskih proizvoda.Obuhvata sredstva i metode proizvodnje u industriji. Proizvodno mašinstvo obuhvatasredstva i metode proizvodnje u industriji. Proizvodno mašinstvo obuhvata tri osnovneoblasti i to: proizvodne tehnike, proizvodne tehnologije i proizvodnu kibernetiku.

Opšta podela i klasifikacija proizvodnih tehnologija u proizvodnom mašinstvuprikazana je na slici 1.2 .

Proizvodno mašinstvo

Tehnologija obrade rezanjem

Tehnologija plastinosti

Nekonvencionalne tehnologije

Nano tehnologije

Kompjuterske tehnologije

Slika 1.2. Osnovna podela proizvodnih tehnologija u mašinstvu



Tehniki sistemi

8

Proizvodne tehnike obuhvataju široki spektar mašina, robota,automatizovanih sistema za rukovanje materijalom, sistema za automatizovanumontažu i fleksiblinih tehnoloških sistema.

Proizvodne tehnologije obuhvataju konvencionalne mehanike

tehnologije, nekonvencionalne tehnologije, kompjuterske tehnologije i nove visoketehnologije mikro i nano koje su u sprezi sa novom generacijom konstrukcionihmaterijala.

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE

Tehnologije obrade metala

LakiranjeE lektrostat i št itaPDV I CVD postupakGalvanizacija

ka za

LivenjeDeformisanjeRezanjeZavarivanjeTermika obrada

Tehnologije zaštite

Tehnologije obradepalstinih masa

Tehnologija obrade keramike

Tehnologija obrade drveta

L i v e n j eP r e s o v a n j eD u v a n j eE k s t r u d i r a n j e

BrušenjeHonovanjeLepovanje

Rezanje (kružno)Trakas to rezanje gateromBlanjanjeBrušenje

Proizvodnja unutar belog prostora

Reciklaža proizvoda od:železa, obojenih metala,plastike.Reciklaža otpada.

Te hnologija proizvodnjeelektronskihpoluprovodnikih

elemenata

Tehnologijareciklaže

Slika 1.3. Proizvodne tehnologije

U okviru izuavanja predmeta „Tehniki sistemi“ bie obuhvaene tehnologijekoje se odnose na obradu metala, nemetala, plastinih masa, obradu keramike, obradudrveta, obradu poluprovodnikih elektronskih elemenata, slika 1.3.

Podela je opšteg karaktera i uobiajena je za naše podruje, dok e se podelazasnovana na DIN-u dati u nastavku. Navedena podela ima dve prve jasno definisanetehnologije, dok se poslednje tri tehnologije praktino upotpunjuju i preklapaju. Pritome, kompjuterska tehnologija se integriše u sve pomenute. Dalje, pre jednedecenije neki postupci su bili primeri nekonvencionalne tehnologije (npr. laserska),sada postaju konvencionalne, tj. standardni deo opreme u kompanijama zapadnihzemalja. Primenom stroge definiciju, nanotehnologija pripada grupinekonvencionalnih tehnologija, ali je opet dovoljno posebna i kao takva se izuava.

Ovo pokazuje da je gornja podela vremenski osetljiva, a pojedine tehnologijese preklapaju i nedovoljno su razdvojene. Zato e se u nastavku primeniti podelazasnovana na DIN-u, koja jasnije definiše razliite vidove tehnologija. U

nanotehnologije se svrstavaju sve tehnologije koje se nalaze u mikronskom i



Tehniki sistemi

9

podmikronskom domenu (<10m) pomeranja alata i instrumenata, kao npr. izradakonekcija optikih vlakana „fiber technology”, proizvodnja pojedinih mehatronikihkomponenti (npr. promenljivi delovi hard-diska) i sl.

Proizvodna kibernetika obuhvata inženjerska projektovanja (CAD, CIM,

CAE) u oblasti proizvoda, proizvodnje, organizacije, planiranja i upravljanjatehnološkim sistemima na bazi kompjutera. Ova znanja omoguuju integracijuinformacionih i proizvodnih tehnologija i tako se realizuje nova generacija proizvodnihsistema.

U nastavku se daju objašnjenja i definicije nekih osnovnih pojmova i izraza kojise koriste u tehnologijama, a usko su povezani za razumijevanje tehnološkihprocesa, kao što su:

Šta je sistem? Postoji mnoštvo definicija sistema, a ovde emo se zadržati nadefiniciji sistema datoj u knjizi amerikog naunika Deminga, kojeg smatrajurodonaelnikom kvaliteta /Deming, W. E, 1996./:" Sistem je mreža meusobno povezanih i zavisnih komponenti koje rade u sprezi u nastojanju da ostvare cilj

sistema".Suština ove definicije je da se sistem sastoji iz komponenti - elemenata (složen

je), da sistem radi - obavlja neku funkciju i da sistem mora da ima cilj, tj. svrhu. Bezsvrhe - nema sistema. Dakle, ve u ovoj najopštijoj definiciji se pod sistemompodrazumeva sistem koji nešto radi (da bi ostvario cilj), dakle radni sistem.

Radni sistem podrazumeva ljude, sredstva rada i odgovarajuu organizaciju.Po definiciji D. Zelenovia /Zelenovi, 1995./: "Radni sistem predstavlja skupsastavnih elemenata – uesnika (ljudi) i sredstava rada organizovanih na nain dauspešno ostvaruju funkciju cilja u datom vremenu i datim uslovima okoline".

Ovo je dovoljno široka definicija i može se primeniti na svaki sistem koji nešto

radi, a može se smatrati zaokruženom celinom. Tako, radni sistem, zavisno od toga štase posmatra, može da bude celokupan privredni sistem, preduzee, deo preduzea pa ipojedinano radno mesto.

Sistem je re grkog porekla koja se odnosi na nešto što je sastavljeno, inicelinu, sastav, a predstavlja skup meusobno povezanih jedinki u jednu celinu poodreenim zakonitostima. U okviru proizvodnog mašinstva prisutno je više razliitihsistema koji se mogu definisati i hijerarhijski razvrstati prema slici 1.4.

POSLOVNI SISTEM

PROIZVODNI SISTEM

TEHNOLOŠKI SISTEM

OBRADNI SISTEM

Slika 1.4. Sistemi u okviru proizvodnog mašinstva

Poslovni sistem je najširi kompleks, a sastoji se od jednog ili više proizvodnihsistema, na primer fabrika za proizvodnju automobila, dizalica i dr.



Tehniki sistemi

10

Proizvodni sistem se sastoji od jednog ili višeg tehnoloških sistema u komese pojavljuje najmanje jedan obradni sistem, na primer sistem za vuenje cevi, sistemza hladno kovanje i dr.

Tehnološki sistem obuhvata liniju ili skup mašina gde se od sirovine ili

polufabrikata dobijaju gotovi delovi ili gotovi sklopovi, na primer, linija za izradukuišta statora, tehnološka linija za izradu tela razvodnika paljenja i dr. Tehnološkisistem je podskup proizvodnog sistema.

Sistem za oblikovanje je širi sistem u odnosu na obradni sistem, a predstavlja jednu zaokruženu celinu, na primer automatska višepoziciona presa za dubokoizvlaenje i dr.

Obradni sistem je kao i sistem za oblikovanje u okviru tehnološkogsistema, a obuhvata odreenu mašinu, presu ili grupu mašina, koje izvode odreeneoperacije, na primer hidraulina presa, presa za fino razdvajanje.

Pod pojmom proces podrazumeva se transformacija informacija, energijei materijala od sirovine ili polufabrikata do gotovog dela ili proizvoda, slika 1.5.

U okviru sistema proizvodnog mašinstva i procesi se, mogu podeliti na: proizvodne procese, tehnološke procese, procese oblikovanja, obradne procese.

POSLOVNI PROCESI

PROIZVODNI PROCESI

TEHNOLOŠKI PROCESI

OBRADNI PROCESI

Sirovinapolufabrikat

Polufabrikatgotovi delovi

Pripremak

Proizvod

Gotov deoPodsklop, Sklop

Izradak

ULAZ IZLAZ

Slika 1.5. Struktura procesa

Poslovni proces predstavlja skup proizvodnih, ekonomskih i društvenihpodsistema i elemenata koji povezuju okolinu - tržište sa proizvodnim sistemima.Poslovni proces se odvija u poslovnim sistemima koji, u zavisnosti od karakteraposlovnih procesa, dobijaju nazive: industrijski sistemi, preduzea, kompanija,deoniko društvo ili holding.

Proizvodni proces predstavlja skup procesa rada (proces pripreme rada,

proces transporta, proces skladištenja, proces kontrole, proces održavanja, procesupravljanja, proces snabdevanja) koji, prema projektovanom tehnološkom procesu,transformišu materijal, sirovinu, polufabrikat) u gotov proizvod. Proizvodni proces seodvija u proizvodnim sistemima.

Tehnološki proces predstavlja sintezu izvoenja svih operacija obradeodreenog proizvoda i omoguuje transformaciju sirovog materijala (polufabrikata) ugotove delove. Tehnološki proces montaže omoguuje transformaciju delova upodsklopove i sklopove.

Obradni procesi je vezan za odreenu operaciju obrade, koja se izvodi naobradnom sistemu sastavljenom od elemenata: upravljanja (ovek i upravljaka jedinica), rada (mašina, predmet obrade, alat), kontrole (ovek, merni alat, automatska

jedinica za merenje).



Tehniki sistemi

11

Obradni proces se odvija na obradnom sistemu a sastoji se od procesa obrade ipomonih procesa. Model obradnog sistema sa osnovnim komponentama,meusobnim vezama i uticajem daje se na slici 1.6.

OBRADNI SISTEM

I n f o r m a c i j a

E n e r g i j a

I z r a d a k

O t p a d n i

m a t e r i j a

l

I n f o r m a c i j

a

E n e r g i j a

P r i p r e m

a k

P o m o n i

m a t e r i j a l

Mašinski sistemi

Obradni proces

Procesobrade

Obradak

Pribor

Alat

Mašina

Pomoni proces

Slika 1.6. Struktura modela obradnog sistema

Obradni proces kao deo tehnološkog procesa, sastoji se iz, slika 1.7.:operacija, grupnih i složenih zahvata, zahvata, prolaza, pomonih aktivnosti.

OPERACIJA

GRUPNI ZAHVAT, SLOŽENI ZAHVAT

ZAHVAT

PROLAZ

OBRADNI PROCES

Slika 1.7. Meusobni odnosi u obradnom procesuObradni proces sadrži jednu ili više operacija. Kompletan obradni proces se

može izvoditi u jednoj operaciji, na primer fino prosecanje podloške, ili u višetehnoloških operacija, npr. prosecanje i savijanje viljuške u dve operacije, i dr.

Operacija kao deo obradnog procesa predstavlja konaan završetak jedneceline obradnog procesa, npr. prva operacija dubokog izvlaenja kuišta automobilskesirene.

Zahvat predstavlja osnovni tehnološki deo obradnog procesa u okviru jedneoperacije. Omoguuje dobijanje jedne nove površine jednim alatom, slika 1.8.



Tehniki sistemi

12

a) Elementarni zahvat b) Složeni zahvat c) Grupni zahvat

Slika 1.8. Elementarni zahvat, složeni i grupni zahvat.

Prošireni oblik zahvata definiše se kao složeni zahvat i grupni zahvat, slika1.7.b. i 1.7.c. Kod složenog zahvata jednim alatom se vrši formiranje složenepovršine.

Grupni zahvat obuhvata istovremeno formiranje više površina sa više

odgovarajuih alata.Prolaz je deo zahvata kojim se skida jedan sloj materijala jednim alatom.Poslednjim prolazom završava se aktivnost procesa obrade materijala jednim alatom,slika 1.9.

a) Jedan prolaz b) Dva prolaza

Slika 1.9. Prolazi u obradi struganjem

Pomone aktivnosti se odnose na operacije pripreme, postavljanja,stezanja, podešavanja i sl. alata i mašina u okviru obradnog procesa. U pomoneaktivnosti spadaju, npr. i operacije hemijske pripreme (fosfatiranje) i termikepripreme (meko žarenje) materijala pre hladnog istiskivanja. U obradnom procesu

proizvodnih tehnologija materijal ili deo u toku prerade od polufabrikata ili sirovinedo gotovog dijela definiše se kao: pripremak, obradak, izradak.Pripremak je polazni materijal za oblikovanje, npr. iseeni delovi iz šipke na

tanu zapreminu ili težinu za istiskivanje ili kovanje. Pripremkom se definišu i svipolazni materijali za oblikovanje iz lima ili trake.

Obradak predstavlja deo u toku obradnog procesa izvedenog sa jednom ili više operacija do završne obrade. Na primer, kuište elektromotora u toku operacijedubokog izvlaenja predstavlja obradak, a nakon završnog obrezivanja i zaštite

predstavlja izradak za tu operaciju.



Tehniki sistemi

13

Izradak predstavlja završeni, odnosno gotovi deo za odreenu operaciju. Naprimer, limeni zatvara, kuište, i dr., predstavljaju finalne izratke u obradnomprocesu.

1.2. ŽIVOTNI CIKLUS TEHNIKOG SISTEMA

Životni vek jedne mašine, postrojenja, ureaja ili bilo kog drugog tehnikog sistemaima složenu strukturu, on zahvata niz posebnih, ali meusobno povezanih i vremenskiusklaenih grupa aktivnosti. Odnos ovih segmenata odreen je dejstvom velikog brojainilaca. Životni vek obuhvata pet vremenskih faza [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:

koncepcijsko i idejno rešenje, razvoj i projektovanje, proizvodnja i puštanje u rad, korišenje i održavanje,

rashodovanje.Sadržaj svih pet faza životnog ciklusa i osnovne odnose izmeu njih prikazan je na slici1.10.

Slika 1.10. Faze životnog ciklusa

1.2.1. Troškovi životnog veka tehnikog sistema

Troškovi životnog veka tehnikog sistema se dele na: troškove nabavke (transport, doprema, osiguranje), troškove rada (radna snaga, pogonska energija, pomoni objekti i

instalacije), troškove održavanja (radna snaga na održavanju, rezervni delovi, alati,

ureaji i objekti na održavanju), troškovi administracije (upravljanje, administracija).

Struktura troškova životnog ciklusa data je na slici 1.11.



Tehniki sistemi

14

Slika 1.11. Struktura troškova životnog ciklusa

Ukupni troškovi životnog veka odreuju i prodajnu cenu tehnikogsistema, kao i nivo njegovih poetnih materijalnih ulaganja. Vidljivi troškovi sutroškovi nabavke, a prikriveni troškovi su: troškovi distribucije, troškovi održavanja,pogonski troškovi, troškovi obuke, troškovi zaliha, troškovi tehnike dokumentacije iinformatike i troškovi rashodovanja.

Troškovi održavanja savremenih mašina i postrojenja pokazuju tendencijustalnog porasta, zbog performansi, složenosti i veih potreba za održavanjem. Procenatroškova održavanja, predstavlja jedan od bitnih elemenata i za ocenu sistemaodržavanja, odnosno jednu od bitnih podloga za objektivno odluivanje o projektusistema i njegovoj izvodljivosti. Potrebno je identifikovati sve vrste troškova i mestanjihovog nastanka i izvršiti uporedno procenjivanje pojedinih troškova za razliite varijante tehnikog sistema koji se posmatra. Troškovi održavanja u naelu zavise i odkarakteristika pouzdanosti sistema koji se posmatra.

1.3. STANJA TEHNIKOG SISTEMA

Kada se tehniki sistem proizvede i ukljui u eksploataciju, može biti u jednom

od dva mogua stanja: stanju u radu i stanju u otkazu. Ako je tehniki sistem ispravan iizvršava propisani zadatak, na propisan nain i u propisanom vremenu, on je u stanjuu radu. Ako nije ispravan, zadatak se na izvršava na propisan nain, i nalazi se u stanjuu otkazu. Postojanje samo dva stanja, stanja u radu i stanja u otkazu, odgovara binarnoj logici, na kojoj se zasniva današnja tehnika. Pojmovi koji bliže opisuju stanjasistema su [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:

Radno stanje – operating state, Neradno stanje – non-operating state, Neplanirani zastoj – standby state, neradno stanje u vremenu rada, Funkcionalni zastoj – idle state, neradno stanje u vremenu nerada, Stanje radne nesposobnosti – disabled state, stanje sistema u kojem on ne

može da izvršava zadatke iz bilo kojih razloga,



Tehniki sistemi

15

Izazvani nerad/zastoj – external disabled state, neradno stanje izazvanoiskljuivo spoljnim razlozima, nevezanim za održavanje,

Stanje u otkazu – down state, neradno stanje usled otkaza ili sprovoenjaobimnijeg preventivnog održavanja,

Stanje u radu – up state, sistem izvršava svoje zadatke ukoliko je logistikiobezbeen i podržan, Aktivno stanje – busy state, sistem izvršava svoje zadatke na propisan

nain,

Kritino stanje – critical state, sistem izaziva neželjene posledice, ozlede imaterijalne štete.

1.3.1. Vremenska stanja sistema

Ukupno kalendarsko vreme korišenja jednog tehnikog sistema obuhvata: vreme u radu tri, vreme u otkazu toi i vreme u kojem se sistem nalazi u skladištu tsi,

slika 1.12. UKUPNO VREME

(Kalendarsko)

VREME

KORIŠENJA t VREME

SKLADIŠTENJA ts

Slika 1.12. Vremenska stanja

gde je: ti – pojedinani segmenti vremena korišenja, tsi – pojedinani segmenti vremena skladištenja.

Osnovni tok promene stanja jednog tehnikog sistema može da se objasni pomou vremenske slike stanja, slika 1.13.

Slika 1.13. Vremenska slika stanja

Svi vremenski intervali na slici 1.13. predstavljaju sluajne veliine. Sluajnotrajanje rada do pojave otkaza, mnogi sluajni inioci odreuju trajanje postupakaodržavanja (ak i planskih), a mnogi sluajni inioci utiu i na trajanje skladištenja.

Zbog toga i proces korišenja tehnikih sistema ima obeležja sluajnogprocesa. Za analize efektivnosti, sigurnosti funkcionisanja i posebno procesaodržavanja tehnikih sistema, treba razmotriti vremenske intervale. Vreme u kome sesistem nalazi u stanju u radu tr, nije isto što i vreme u kojem je sistem u aktivnomstanju tra.



Tehniki sistemi

16

Vreme u radu se izražava kao:tr = tra + trf + tro + tr

gde je:tr – vreme u radu,

tra – vreme u aktivnom radu,tro – vreme osnovnog održavanja,trf – vreme funkcionalnih zastoja,tr – vreme ekanja.

Vreme stanja u otkazu se deli na vreme planskog (preventivnog) top i vreme neplanskog (korektivnog) održavanja tok . Planski postupci održavanja odlažupojavu otkaza. Vreme stanja u otkazu troši se na sprovoenje administrativno-organizacionih priprema – topp, na dijagnostiku – topd, na neposredno obavljanjepostupaka održavanja topa i na kraju na proveru kvaliteta izvršenih radova topk .

Plansko vreme u otkazu, slika 1.14.:

top = topp + topd + topa + topk.

Slika 1.14. Vremenske kategorije

Ukoliko su postupci održavanja izazvani otkazom onda se korektivnoodržavanje može predstaviti kao:

tok = tokt + toko + tokp + tokd + tok + toka + tokk

gde je:tokt – vreme transporta,toka – vreme aktivnog rada,tokp – vreme pripreme,



Tehniki sistemi

17

tokd – vreme dijagnostike,tok – vreme ekanja,toko – organizaciono-tehniki poslovi.

Za stanje u radu i stanje u otkazu, se definišu odgovarajua vremena:

Vreme radne nesposobnosti („disabled time“) odgovara vremenu ukojem je sistem u stanju radne nesposobnosti; Radno vreme ili zahtevano vreme ( „required time“) odgovara

vremenu u kojem se od sistema zahteva da izvršava svoju funkciju napropisan nain;

Vreme nerada („non-required time“) odgovara vremenu u kojem se netraži da sistem izvršava svoju funkciju, ne postoji potreba da sistem radi;

Vreme neplaniranog zastoja ( „standby time“); Vreme funkcionalnog zastoja ( „idle time“).

Vreme održavanja („maintenance time“) predstavlja interval vremena ukojem se na posmatranom tehnikom sistemu runo ili automatski sprovode postupci

održavanja, obuhvatajui pri tome i tehnike ili logistike zastoje. Vremeodržavanja se deli na: Aktivno vreme održavanja („active maintenance time“) je vreme

održavanja, ali bez vremena logistikih zastoja; Vreme preventivnog održavanja („preventive maintenance time“) je

vreme sprovoenja postupaka preventivnog održavanja; Vreme korektivnog održavanja („corrective maintenance time“) je

vreme sprovoenja postupaka korektivnog održavanja; Aktivno vreme preventivnog održavanja („active preventive

maintenance time); Aktivno vreme korektivnog održavanja („active corrective

maintenance time“); Vreme neotkrivenog otkaza („undetected fault time“) je vreme izmeu

pojave otkaza i otkrivanja posledica na rad sistema; Administrativni zastoj („administrative delay“) je vreme zakašnjenja u

sprovoenju korektivnih postupaka održavanja zbog adiministrativnihrazloga;

Logistiki zastoj („logistic delay“) je vreme zakašnjenja u sprovoenjupostupaka održavanja zbog nedostatka nekog od potrebnih elemenata zaodržavanje, ali bez elemenata administrativnog karaktera;

Tehniki zastoj („technical delay“) je ukupno vreme postpupakaodržavanja;

Vreme otklanjanja otkaza („fault correction time“) je aktivno vremekorektivnog održavanja u kome se otklanja uoena greška;

Vreme provere („check-out time“) je deo aktivnog vremena održavanjau kojem se proverava funkcija, ispravnost sistema;

Vreme dijagnostike („fault diagnosis time“) je vreme u kojem seutvruje uzrok otkaza;

Vreme lokacije otkaza („fault localization time“) je deo aktivnog vremena korektivnog održavanja u kojem se lokalizuje greška koja jeuoena;

Vreme popravke („repair time“) je deo aktivnog vremena preventivnogodržavanja u kojem se sistem popravlja da ponovo bude u radnom stanju.



Tehniki sistemi

18

1.4. PODELA PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA I

STRATEŠKO UPRAVLJANJE

TEHNOLOGIJAMA

Prema DIN 8580 izvršena je podela proizvodnih tehnologija na šest glavnih grupai to s obzirom na [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:

stvaranje oblika, izmenu oblika (forme), izmenu svojstva materije, prikazano u tabeli 1.1.

Tabela 1.1.

STVARANJEOBLIKA IZMENE OBLIKA

IZMENA

SVOJSTVAMATERIJE

Glavna grupa1

PRIMARNOOBLIKOVANJE

Glavna grupa2

DEFORMISANJE

Glavna grupa3

RAZDVAJANJE

Glavnagrupa

4SPAJANJE

Glavnagrupa5

NANOŠENJEZAŠTITNIHPREVLAKA

Glavnagrupa

6IZMENA

SVOJSTVAMATERIJE

Podela proizvodnih tehnologija [DIN 8580] se izvodi na sledeih šest grupa:

1. Primarno oblikovanje - livenje je postupak proizvodnje nekog vrstog tela(obratka ili izratka) iz materije proizvoljnog oblika putem stvaranja zajednikogsadržaja, npr. klasino livenje, livenje pod pritiskom i dr.

2. Deformisanje je tehnološki postupak plastine izmene oblika vrstog tela uzzadržavanje iste mase i ouvanje kompaktnosti (neprekidnosti) obratka.

3. Razdvajanje je postupak izmene oblika iz sirovine, polufabrikata,ili pripremka, uz redukciju (umanjenje) zapremine obratka tokomobrade, npr. rezanje; seenje, probijanje i dr.

4. Spajanje je tehnološki postupak trajnog povezivanja dva ili višeelemenata u novu celinu, npr. zavarivanje, lepljenje i dr.

5. Zaštita je nanošenje trajnog zaštitnog sloja na materijal, npr. laka,keramike i dr.

6. Izmena svojstva materije je postupak promene karakteristikanekog postojeeg materijala, npr. žarenje, sinterovanje, kaljenje i dr.

Pravilan izbor tehnološkog postupka izrade je veoma važan i onzavisi od sledeih osnovnih faktora: tolerancija izrade izratka, kvaliteta površineizratka, neophodnosti izbora odreene tehnologije, broja komada i ekonominosti.

Svi ovi faktori su meusobno povezani i kod izbora odreene tehnologijemoraju se pažljivo analizirati, a njihovo meudejstvo treba da rezultira optimalnimtehnološkim postupkom.



Tehniki sistemi

19

Razmatrajui probleme upravljanja tehnologijom, pravi se razlika izmeustrateškog i operativnog upravljanja, tako da se kao znaajan problem u menadžmentpraksi istie balansiranje, uravnoteženje izmeu zadataka vezanih za ova dva kritinadomena.

Operativno upravljanje u praksi znai praenje stanja sistema i uoavanje svihmoguih poremeaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovogdopuštenog ponašanja.

Strateško upravljanje vodi rauna o dugoronim promenama i kritinimpravcima promena koje preduzea treba da usvoje kako bi preživela i napredovala udinaminom okruženju izražene konkurencije na razvijenim tržištima.

Paradoks upravljanja tehnologijom se može sagledati kroz odreeni stepenkonfliktnosti meu ciljevima operativnog i strateškog upravljanja, a ovaj paradoks ilidilema rešavaju se stalnim uravnoteženjem ili balansiranjem meu njima kao jednimod kljunih zadataka savremenih menadžera. Meutim, ovaj konflikt meu ciljevimasamo je pojavna, površinska kategorija, u suštini meu njima konflikta nema, ako se

ima u vidu krajnji cilj, a to je preživljavanje preduzea, razvoj preduzea i rast dobiti upromenljivom, dinaminom okruženju.Ostvarivanje tehnološke strategije podrazumeva tri kljune faze: strategija nabavke nove tehnologije, smanjivanje rizika i neizvesnosti, potpuno usvajanje nove tehnologije.

1.4.1. Proizvodnja kao proces stvaranja materijalnih vrednosti

Osnovni cilj preduzee (ili funkcija cilja) je: za proizvodna preduzea: proizvodnja i prodaja proizvoda – radi

zadovoljavanja potreba kupaca tj. korisnika proizvoda, za uslužna preduzea: pružanje usluga korisnicima - radi zadovoljavanja

njihovih potreba.Proizvodnja se može definisati kao proces stvaranja materijalnih vrijednosti,

tj. transformacija materijala, energije i informacija u proizvod. Proces proizvodnjeposmatran kao proces transformacije u strukturnom smislu sastoji se od input-a-ulaza, proizvodnog procesa i output-a–izlaza.Proizvodna funkcija je najvažnija i najsloženija funkcija koja ima zadatak stvaranjamaterijalnih dobara za zadovoljavanje potreba društva. Proces proizvodnje kao proces

transformacije izvodi se transformacijom predmeta rada u proizvode.Ostvarivanjem ovog osnovnog cilja, preduzee ostvaruje i posredne

ciljeve, kao što su: zadovoljenje potreba vlasnika (kroz profit koji se ostvaruje), zadovoljenje potreba zaposlenih (kroz obezbeenje plata i ostalih elemenata

životnog standarda), zadovoljenje potreba društva, opstanak i razvoj preduzea u vremenu i datim uslovima itd.

Ovakva podela ciljeva preduzea na osnovne i posredne, kao i nabrojani ciljevi,mogu se prihvatiti uslovno. Apsolutno je prihvatljivo da, na primer, kao osnovni cilj priosnivanju preduzea osniva postavi profit koji želi da ostvari, a da je posredan cilj



Tehniki sistemi

20

nain na koji e to ostvariti - proizvodnja i prodaja odreenih proizvoda ili pružanjeodreenih usluga.

Definisanje ciljeva preduzea je važan posao koji, uz definisanje misije (zaštopreduzee postoji) i vizije (emu se stremi ili gde sebe vidi u budunosti), predstavljaju

polazne osnove pri osnivanju i razvoju preduzea.Delatnost preduzea

Postoji veoma velik broj delatnosti koje obavljaju preduzea. Takoe, postoje irazliite podele preduzea s obzirom na delatnosti kojima se bave. Najgrubljompodelom, sva preduzea se mogu svesti na dve vrste - proizvodna preduzea, koja usvojoj osnovnoj delatnosti imaju proizvodnju odreenih proizvoda namenjenih prodajikupcima i uslužna preduzea, koja u svoj osnovnoj delatnosti pružaju odreene uslugekorisnicima. Sigurno se može tvrditi da se proizvodna preduzea i realizacija proizvodarazlikuju od uslužnih preduzea i realizacije usluga.

Jedna gruba podela na proizvodna i uslužna preduzea prikazana je /prema

U.S. Department of Commerce Standard Industrial Classification System/ u tabeli1.2.Tabela 1.2.

Preduzea ili proizvode odreene proizvode ili pružaju odreene usluge iplasiraju ih na tržište kupcima odnosno korisnicima. Proizvodnja odreenihproizvoda, odnosno pružanje odreenih usluga predstavlja ujedno i osnovnu delatnostpreduzea, delatnost zbog koje je preduzee osnovano i delatnost za koju je preduzeeregistrovano.

Podela na isto proizvodna i isto uslužna preduzea nije tana. Postojepreduzea koja se bave samo proizvodnjom, ili preduzea koja se bave samouslugama, ali postoji i velik broj preduzea koje u svojoj delatnosti imaju iproizvodnju i pružanje usluga.

Preduzea o kojim e biti re u ovom udžbeniku obavljaju delatnosti koje su,

po " Zakonu o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja", svrstane u



Tehniki sistemi

21

preraivaku industriju. Da bismo se upoznali sa tim delatnostima, u nastavku emodati izvod iz pomenutog Zakona. Zakonom su sve delatnosti podeljene u sektore,nabrojane u nastavku:

Sektor A: Poljoprivreda, lov, šumarstvo i vodoprivreda

Sektor B: Ribarstvo Sektor V: Vaenje ruda i kamena Sektor G: Preraivaka industrija Sektor D: Proizvodnja i snabdevanje elektrinom energijom, gasom i vodom Sektor : Graevinarstvo Sektor E: Trgovina na veliko i trgovina na malo; opravka motornih vozila,

motocikla i predmeta za linu upotrebu i domainstvo Sektor Ž: Hoteli i restorani Sektor Z: Saobraaj, skladištenje i veze Sektor I: Finansijsko posredovanje. Sektor J: Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne

aktivnosti Sektor K: Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje Sektor L: Obrazovanje Sektor LJ: Zdravstveni i socijalni rad Sektor M: Ostale komunalne, društvene i uslužne aktivnosti Sektor N; Privatna domainstva sa zaposlenim licima Sektor NJ: Eksteritorijalne organizacije i tela

Naravno da delatnosti iz svih sektora imaju odreeni znaaj za neku državu.Meutim, posebno važan sektor za svaku državu je preraivaka industrija. Od nivoarazvijenosti preraivake industrije direktno zavisi nivo razvijenosti neke države.

Pomenutim zakonom preraivaka industrije je dalje podeljena na vei broj granadelatnosti, navedenih u nastavku: Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia i duvana: mlinovi, pekare,

fabrike testa, klanice, proizvodnja konzervi, prerada ribe, mlekare, masti i ulja,šeerane, povre i voe, proizvodnja slada, pivare, mineralna voda, alkohol, aj,kafa, stona hrana, prerada duvana, izrada cigareta itd.

Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda: tkanice, predionice, radioniceza pletenje, farbanje, sintetika vlakna, veštaka vlakna, celulozni pamuk,konfekcija, krzna, svila itd.

Prerada kože i proizvodnja predmeta od kože: koža, kožna i gumena obua,predmeti od kože itd.

Prerada drveta i proizvodi od drveta: pilane, proizvodnja nosaa, pragovi,impregnirana graa, furnir, šper-ploe, iverica, burad, sanduci, graevinskielementi (prozori, vrata, krovni nosai), nameštaj, muziki instrumenti, dejeigrake, drveno brašno, šibice itd.

Proizvodnja celuloze, papira i proizvoda od papira; izdavakadelatnost i štampanje: celuloza, papir, kartonaža, proizvodi od papira ikartona, štamparije, izdavanje knjiga, novina, asopisa gramofonskih ploa ikompakt diskova, knjigoveznice itd.

Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva: koks, derivatinafte (benzin, kerozin, ulja, masti, bitumen), nuklearno gorivo itd.



Tehniki sistemi

22

Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda i veštakih i sintetikih vlakana: osnovni hemijski proizvodi (kiseline, baze, soli, tehniki gasovi), veštaka ubriva, veštake mase i vlakna, lekovi i drugi farmaceutski proizvodi,preraivaka hemijska industrija (sapun i kozmetiki preparati, uljane boje i lak,

pirotehniki materijal, paste za obuu, mastilo) itd. Proizvodnja proizvoda od gume i proizvoda od plastinih masa: gume za vozila, gumeni proizvodi, proizvodi od plastinih masa itd.

Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala: staklo, staklena vlakna, proizvodi od stakla, proizvodi od keramike, opeka, crep, cement, kre,gips, beton, malter, šljunak, kamen, azbest itd.

Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda: gvože,elik, cevi, profili, žica, plemeniti metali, glinica, aluminijum, olovo, cink, kalaj, bakar, živa, laki metali, livenje gvoža, livenje lakih i obojenih metala, metalnekonstrukcije, metalni proizvodi za graevinarstvo, cisterne, rezervoari, kotlovi,radijatori, kovanje, presovanje, štancovanje i valjanje metala, seiva, alati, brave i

okovi, burad, žiani proizvodi, vijani proizvodi, lanci, opruge, metalni proizvodiza domainstvo itd. Proizvodnja mašina i ureaja: motori, turbine, pumpe, kompresori, slavine,

ventili, ležajevi, zupanici, industrijske pei, ureaji za dizanje i prenošenje,rashladna i ventilaciona oprema, mašine i ureaji za proizvodnju, mašine zapoljoprivredu i šumarstvo, alatne mašine, mašine za metalurgiju, mašine zarudnike, kamenolome i graevinarstvo, mašine za industriju hrane, pia i duvana,mašine za industriju tekstila, odee i kože, mašine za industriju papira i kartona,oružje i municija, aparati za domainstvo itd.

Proizvodnja elektrinih i optikih ureaja: kancelarijske i raunske mašine,elektrine mašine i aparati, oprema za distribuciju elektrine energije, izolovana

žica i kablovi, akumulatori, sijalice i ureaji za osvetljenje, radio, televizijska ikomunikaciona oprema, televizijski i radio predajnici, aparati za telefoniju,televizijski i radio prijemnici, medicinska oprema, optiki instrumenti, satovi,kontrolni i merni instrumenti i aparati, upravljaka oprema, fotografska opremaitd.

Proizvodnja saobraajnih sredstava: motori, kamioni i specijalna vozila,automobili, karoserije, delovi i pribori za motorna vozila, izgradnja i opravka brodova, proizvodnja i opravka železnikih i tramvajskih vozila, motocikli i bicikliitd.

Preraivaka industrija, na drugom mestu nepomenuta: nameštaj,novac, nakit, muziki instrumenti, predmeti za sport, igrake, metle, etke,

suncobrani i kišobrani, reciklaža.

1.4.2. Osnovni procesi u preduzeu i funkcionisanje preduzea

U cilju obavljanja svoje delatnosti, odnosno ostvarenja osnovnog cilja, u okvirupreduzea se vrši velik broj procesa. Svaki od ovih procesa se odnosi na obavljanjeodreenih poslova neophodnih za funkcionisanje celokupnog sistema. Na slici 1.15. jeprikazana opšta šema procesa u jednom proizvodnom preduzeu.

Upravljanje preduzeem obuhvata procese i aktivnosti na najvišem nivou

rukovoenja, kao što su:



Tehniki sistemi

23

utvrivanje ciljeva poslovanja (dugoroni, srednjoroni, kratkoroni), misije i vizije preduzea,

definisanje politike, donošenje strategijskih i taktikih poteza, planiranjeposlovanja,

obezbeenje resursa (ljudskih i materijalnih), rukovoenje i koordinacija svih drugih procesa u realizaciji poslovanja, praenje realizacije poslovanja i analiza rezultata poslovanja i utvrivanje mera

unapreenja.Marketing obuhvata procese i aktivnosti koje se odnose na postojee i

potencijalne kupce ili korisnike, kao što su: istraživanje tržišta, promotivne aktivnosti.

Slika 1.15. Opšta šema procesa u proizvodnom preduzeu

Razvoj proizvoda se odnosi na projektovanje i razvoj, odnosno osvajanjenovih proizvoda i on obuhvata sledee procese:

utvrivanje ulaznih zahteva (karakteristika) za proizvod, projektovanje proizvoda (izrada konstrukcione dokumentacije), projektovanje tehnološke dokumentacije za proces proizvodnje.

Proizvodnja se odnosi na neposrednu realizaciju proizvoda, odnosnotransformaciju ulaznog materijala u gotove proizvode. U proizvodnju se mogu svrstatisledei procesi:

procesi izrade delova (procesi obrade), procesi montaže, procesi unutrašnjeg transporta i procesi skladištenja (ulaznog materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda).

Kontrola proizvoda se odnosi na razliita kontrolisanja i ispitivanja u toku

realizacije proizvoda i naješe obuhvata:



Tehniki sistemi

24

ulaznu kontrolu materijala procesnu kontrolu kvaliteta završnu kontrolu proizvoda

Upravljanje proizvodnjom se odnosi na upravljake procese i aktivnosti,

neophodne za efektivno i efikasno odvijanje proizvodnje. Tu spadaju: planiranje proizvodnje - utvrivanje operativnog plana na osnovu zahtevaprodaje,

provera kapaciteta, materijala, alata - izdavanje naloga za nabavku materijala ialata,

terminiranje i lansiranje proizvodnje (izdavanje radnih naloga za proizvodnju itrebovanja materijala i alata),

praenje proizvodnje (preko radnog naloga), izveštavanje o realizovanoj proizvodnje, analiza utrošaka u procesu proizvodnje.

Nabavka se odnosi obezbeenje materijala i poluproizvoda neophodnih za

realizaciju proizvoda, ali i drugih materijalnih resursa (alata, ureaja, opreme, usluga).Tu spadaju: ugovaranje nabavke sa dobavljaima, realizacija nabavke.

Prodaja se odnosi na neposredni plasman proizvoda kupcima, odnosno: ugovaranje prodaje, isporuka proizvoda kupcima (tržištu).

Integralna sistemska podrška obuhvata dodatne procese neophodne zarealizaciju proizvoda, kao što su:

spoljašnji transport (transport materijala od dobavljaa do preduzea,transport proizvoda do kupca),

održavanje objekata, instalacija i sredstava za rad, izrada alata, pribora i ureaja, snabdevanje energentima itd.

Opšti i kadrovski poslovi obuhvataju dodatne procese koji nisuneposredno neophodni za realizaciju proizvoda, ali su neophodni za funkcionisanjepreduzea:

praenje i sprovoenje zakonske regulative (pravni poslovi), voenje evidencija o zaposlenima, poslovi na obezbeenju objekata (portirska služba), zaštiti na radu,

protivpožarnoj zaštiti itd.Ekonomsko-finansijski poslovi obuhvataju procese koji nisu neposredno

neophodni za realizaciju proizvoda, ali su neophodni za funkcionisanje preduzea: voenje materijalnog knjigovodstva, voenje finansijskog knjigovodstva, finansijska operativa (plaanja, naplate, rad blagajne, isplata zarada itd.)

Možda svi nabrojani procesi nisu u svim preduzeima jednako uoljivi, aliobavljaju se. Jednostavno, da bi preduzee funkcionisalo, svi ovi procesi se morajuobavljati, najvei deo radi realizacije proizvoda, drugi deo radi održanja i razvojapreduzea, a trei deo zbog zakonske regulative.

Šta je sa uslužnim preduzeima? Vei deo nabrojanih procesa seobavljaju i u uslužnim preduzeima. Znaajna razlika je samo u proizvodnji. Umestoprocesa proizvodnje, ovde se obavljaju procesi pružanja usluga. Slika 1.14. u najveoj



Tehniki sistemi

25

meri odgovara i uslužnom preduzeu. Centralni deo je drugaiji (umesto proizvodnje je pružanje usluga), skladišta ili ne postoje ili su od manjeg znaaja, a sve ostalo možeda ostane.

Kako preduzee funkcioniše? Preduzee funkcioniše tako što obavlja gore

nabrojane procese. A ko obavlja te procese? Pa, pojedini organizacioni delovipreduzea, odnosno pojedini zaposleni.Svako preduzee ima svoju organizacionu strukturu, kojom je opisana

organizacija preduzea, odnosno definisani organizacioni delovi preduzea sa(naješe hijerarhijskim) vezama izmeu njih. Organizacionu strukturu uspostavljarukovodstvo preduzea (direktor). Postoje razliiti oblici organizacije preduzea,zavisno od veliine preduzea i delatnosti preduzea.

Primer organizacione strukture koja se esto javlja meu srednjim i velikimpreduzeima dat je na slici 1.16. Ispod direktora, na prvom nižem nivou su sektori kojiispod sebe imaju službe, pogone ili odeljenja.

Slika 1.16. Primer organizacione šeme preduzea

Ovakvo preduzee funkcioniše tako što odreeni organizacioni delovi obavljajuodreene procese. U sektorima se obavljaju grupe procesa.

est primer je sa 6 sektora: sektor marketinga i razvoja, sektor proizvodnje,sektor upravljanja kvalitetom, komercijalni sektor, sektor opštih, pravnih i kadrovskihposlova i sektor ekonomsko-finansijskih poslova. Dalje, na primer komercijalni sektorima službu nabavke, službu prodaje, skladište sirovina i skladište gotovih proizvoda.Na elu sektora je direktor sektora, na elu službi ili odeljenja šefovi.

A šta je sa malim preduzeem? I ono funkcioniše tako što obavlja sve gorenabrojane poslove. Meutim, u malom preduzeu sa nekoliko zaposlenih, ili sa



Tehniki sistemi

26

nekoliko desetina zaposlenih, nema sektora, nema službi, nema odeljenja. Ali, i tamo je direktor utvrdio zaduženja i odgovornosti za obavljanje svih gore navedenih procesa.

Na koji nain se obavljaju pojedini procesi? Nain obavljanja nekogprocesa rada je u stvari tehnologija rada. Tehnologija rada obuhvata sve ono što se

obavlja u nekom procesu - iz kojih aktivnosti se proces sastoji, kojim redosledom seaktivnosti obavljaju, ko obavlja pojedine aktivnosti, na koji nain se obavljaju pojedineaktivnosti (sadržaj i redosled zadataka u okviru aktivnosti), koja sredstva rada sekoriste za obavljanje aktivnosti (mašine, ureaji, alati itd.) i koji režimi rada

Tehnologija rada je neophodan element za obavljanje bilo kog procesa, anaroito za proces proizvodnje. Tehnologija rada daje neophodne podatke zaplaniranje procesa, samu realizaciju procesa i praenje (kontrolisanje) procesa.

Tehnološki postupci za svaki proizvod iz programa proizvodnje preduzea,predstavljaju pisana dokumenta koja opisuju kompletnu tehnologiju rada na izradiproizvoda. Forma tehnoloških postupaka su razliiti od preduzea do preduzea i odproizvoda do proizvoda, ali tehnološki postupci u proizvodnim preduzeima uvek

postoje, jer se bez njih ne može organizovati proizvodnja. Danas sve više i uslužnihpreduzea svoju tehnologiju rada dokumentuje preko tzv. procedura, kojimapropisuje nain obavljanja pojedinih procesa. Procedurama se definiše nainobavljanja svake pojedinane usluge i to predstavlja odreenu sigurnost da e seusluga obaviti na kvalitetan nain.

1.4.3. Tehnologija i osnovne organizacione strukture

Primena novih tehnologija, a posebno informacionih u organizacijamauslovljava sledee etiri promene:

javljaju se plie organizacije, stvaraju se multifunkcionalni timovi koji e planirati i upravljati promenama, vea je fleksibilnost unutar timova i meu timovima, autoritet je zasnovan na konkretnim doprinosima, a ne po osnovu položaja

koji pojedinac zauzima.Tri osnovna tipa organizacione strukture su:

Funkcionalni tip se najbolje može opisati kao hijerarhijska strukturazasnovana na jednoj funkciji ili disciplini.

Projektna struktura zasniva se na potrebi da se odreeni zadatak u odreeno vreme završi.

Matrina struktura polazi od toga da ljudi u organizaciji pripadajufunkcionalnoj hijerarhiji, a da istovremeno mogu da uestvuju kao lanovitima u realizaciji odreenih projekata.

U praksi postoje razni pojavni oblici navedena tri tipa i esto su oni fluidni do temere da je teško prepoznati bilo koji od navedenih tipova. Tako se u praksi estosusreemo sa projektno-matrinom organizacijom, balansiranom matrinom ilifunkcionalnom matrinom organizacijom.

Da bi se prednosti nove, naješe fleksibilne proizvodne tehnologije mogle upotpunosti da iskoriste, predlaže se nova organizaciona struktura, specifini oblik organizacije proizvodnje – fleksibilni sistemi upravljanja proizvodnjom(FSUP). Osnovna svojstava inovativne organizacije su:

viziju o kompaniji kao celini i njenoj ulozi i mestu, okrenutost ka kupcima i tržištu,

oslanjanje na tehnologiju kao resurs za postizanje konkurentnosti,



Tehniki sistemi

27

plitke organizacione strukture (ne više od 5 nivoa odozgo nadole), internu konkurenciju meu projektantskim timovima kako bi se rizik ublažio i

što argumentovanije branili inovacioni projekti, prihvatanje neortodoksnih ideja i rešenja,

pozitivni odnos prema upravljanju promenama, sistem nagraivanja u susret podsticanju inovacija.U savremeno doba, sve više se, kada je re o uspešnoj primeni novih

tehnologija, govori o organizacionoj kulturi. Organizaciona kultura se definiše kaoskup vrednosti sudova, stavova i mišljenja, verovanja ljudi koji se nalaze unutar jedneorganizacije.

Meu menadžment tehnikama koje služe da preduzea sagledaju, identifikuju,razviju i primene tehnologiju nalazi se i tehnološka inteligencija. Tehnološkainteligencija koristi informacije kao ulaz, da bi daljim postupkom sortiranja, analize,interpretiranja, i sinteze izrazila kreativni i korisni rezultat. Tehnološka inteligencija sedefiniše kao prikupljanje, analiza i primena javno dostupnih informacija o eksternim

karakteristikama tehnologije koje bi mogle znaajnije da utiu na poslovanjepreduzea.Tehnološke promene uslovljavaju razvoj i promene organizacije u celini, tako

da se pitanja uspešnog upravljanja tehnologijom u preduzeu neposrednu vezuju zafaze rasta, životnog ciklusa firme kao celine.

Model životnog ciklusa preduzea polazi od razliitih faza rasta kroz kojeprolazi organizacija sve do stepena njene zrelosti. Faze rasta organizacije su:

novi preduzetniki poduhvat, ekspanzija, profesionalizacija, konsolidacija, diversifikacija, integracija, i opadanje (revitalizacija).

1.5. VRSTE PROIZVODA

Rezultat rada preduzea je ono što preduzee nudi i prodaje kupcima tj. korisnicima.Kroz istoriju podela se svodila na dve kategorije [4,9, 17,22,23,29,30,31,34]:

proizvode, koje neko preduzee proizvodi i prodaje kupcima, usluge, koje preduzee pruža korisnicima.

Logino, i sva preduzea se mogu svesti na dve vrste - proizvodna i uslužnapreduzea. Sigurno se može tvrditi da se realizacija proizvoda razlikuje od realizacijeusluga.

Danas je sve prisutnija tendencija da se i usluge definišu pod pojmomproizvoda. Svedoci smo da, na primer, banke, koje u suštini pružaju finansijske usluge,u svom portfoliju navode koje sve proizvode nude korisnicima. Izjednaavanju pojmaproizvoda i usluga u velikoj meri je doprinela pojava standarda serije ISO 9000 /ISO9000:2000/, gde su i proizvod i usluga definisani istim terminom - proizvod, kaorezultat rada preduzea.

Ovakav prilaz je potpuno ispravan, jer, kada se posmatraju proizvodnjaproizvoda i pružanje usluga kao procesi transformacije ulaznih veliina u izlazne,



Tehniki sistemi

28

slinosti su veoma velike. Kod proizvodnje proizvoda, ulazne veliine (sirovine,energija, rad, informacije i kapital) se pretvaraju u izlazne veliine - gotove proizvode u vidu materijalnih dobara (robe), koja preduzee prodaje kupcima. Kod usluga, iste teulazne veliine se pretvaraju u izlazne u vidu usluga, koje preduzee pruža

korisnicima.Proizvodi, kao rezultat rada preduzea, mogu biti razliiti. Kada se uzme uobzir veoma veliki broj delatnosti kojima se preduzea bave i zamisli se šta je sverezultat rada tih preduzea, može se zakljuiti da postoji veliki broj razliitih vrstaproizvoda, meusobno i slinih i veoma razliitih. Iako se na prvi pogled iti teškimsistematizovati sve te razliite vrste proizvoda u relativno mali broj slinih, standardiserije ISO 9000 su i to obuhvatili. U standardu ISO 9000:2000 svi proizvodi su,prema osnovnim karakteristikama, podeljeni u etiri kategorije:

hardverski (pojedinani) proizvodi, procesni proizvodi, softverski proizvodi i

usluge.Hardverski (komadni) proizvodi su proizvodi koji se koriste za upotrebuu svakodnevnom životu ili kao sredstva rada za obavljanje razliitih procesa: tekstilniproizvodi (odevni predmeti, posteljina), predmeti od kože (obua, odevni predmeti,kožna galanterija), proizvodi od drveta (nameštaj, stolarija, graevinski elementi),proizvodi od gume i plastike, mašine i ureaji (motori, pumpe, poljoprivredne mašine,mašine za proizvodnju, alati, aparati za domainstvo), elektrini i optiki ureaji(raunari, elektrine mašine i ureaji, oprema za TV, radio i telefoniju), saobraajnasredstva (kamioni, automobili, autobusi, šinska vozila, motocikli, bicikli) itd.Hardverski proizvodi su materijalni proizvodi koji imaju definisan oblik i mere iprebrojivi su - iskazuju se u komadima, tako da im odgovara i naziv: komadni

proizvodi.Osnovne karakteristike hardverskih proizvoda su:

materijalne su prirode (opipljivi), imaju definisan oblik i mere, prebrojivi su i iskazuju se u komadima, naješe su složeni - sastoje se iz više pojedinanih delova, ponovljivi su, što znai da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim

serijama, korisnik proizvoda nije ukljuen u proces proizvodnje, mogu se transportovati, skladištiti i držati na zalihama, može da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika.

Procesni proizvodi su materijalni proizvodi koji nemaju definisan oblik imere, ve su kontinualni. U procesne materijale spadaju proizvodi koji se koriste zadalju preradu, ali koji se koriste i kao finalni proizvodi: rude, elektrina energija, gas, voda, prehrambeni proizvodi (so, šeer, brašno, jestivo ulje i masti, konditorskiproizvodi, alkoholna i bezalkoholna pia, stona hrana, cigarete i sl.), nafta i naftniderivati, hemikalije i hemijski proizvodi (kiseline, baze, soli, veštaka ubriva,farmaceutski prozvodi, deterdženti, kozmetiki preparati i sl.), proizvodi od nemetala(staklo, opeka, crep, cement, kre, pesak, šljunak, beton i sl.), osnovni metali itd.

Osnovne karakteristike procesnih proizvoda su: materijalne su prirode (opipljivi),



Tehniki sistemi

29

nemaju definisan oblik i mere (u rasipajuem, tenom ili gasovitom stanju, utrakama, šipkama, vlaknima i sl.),

nisu prebrojivi - iskazuju se u kg, l, m, m2, m3 neophodna je ambalaža za pakovanje, transport i skladištenje,

ponovljivi su, što znai da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnimserijama - šaržama, korisnik proizvoda nije ukljuen u proces proizvodnje, mogu se transportovati, skladištiti i držati na zalihama, može da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika

Softverski proizvodi su nematerijalni proizvodi koji se sastoje od pisanih ilidrugaije zabeleženih informacija. U softverske proizvode spadaju: raunarski softver,tehnika dokumentacija za izgradnju objekata, prostorni i urbanistiki planovi i ostalaurbanistika dokumentacija, projekti razliite vrste (studije, analize, biznis planovi,tehniko tehnološka rešenja, ekspertize), knjige i druge publikacije, filmski, video iaudio zapisi.

Osnovne karakteristike softverskih proizvoda su: u principu su nematerijalne prirode - iako esto mogu da budu predstavljeni u

materijalnom obliku (ukorien materijal), proizvod je u stvari sam sadržajmaterijala koji se sastoji od informacija,

neponovljivi su - svaki proizvod je specifian za sebe i radi se obino pozahtevu naruioca, naješe nema posrednika izmeu proizvoaa i korisnika.Usluge su rezultat bar jedne aktivnosti koja se vrši u interfejsu izmeu

isporuioca i korisnika i u principu su nematerijalne prirode. U usluge spada velik brojdelatnosti koje kontinualno ili povremeno koristimo:usluge u graevinarstvu, usluge trgovine na veliko i malo, hotelske i restoranske

usluge, usluge saobraaja (prevoz putnika i robe, cevovodni transport, poštanskeaktivnosti i telekomunikacije), finansijsko posredovanje (bankarski poslovi osiguranje,penzioni fondovi), usluge državne uprave, obrazovanje, zdravstveni i socijalni rad,komunalne usluge, distribucija elektrine i toplotne energije, gasa i vode, rekreativne,sportske i kulturne aktivnosti itd.

Osnovne karakteristike usluga su: nematerijalne su prirode (neopipljive), obavljaju se u cilju zadovoljenja

zahteva i potreba korisnika, korisnik je naješe i uesnik u kreiranju i pružanju usluge, u veini sluajeva neophodan je kontakt isporuioca usluge i korisnika, ponovljive su, pri emu se prema korisniku mogu pružati jednokratno ili

kontinualno, pružanje i korišenje usluge se naješe odvija na istoj lokaciji, usluga se ne može probati pre kupovine.

1.6. KVALITET PROIZVODA

Kvalitet proizvoda se može definisati na razne naine, a vrlo teško je izabratinajpogodniju definiciju. Kvalitet proizvoda treba uvek posmatrati sa stanovišta kupcaili korisnika [29,30,31,34].

Korisnik dosta lako može, uporeujui više proizvoda, da donese sud o tome

koji je proizvod kvalitetniji. Svako e vam rei da je mercedes kvalitetniji od domaeg



Tehniki sistemi

30

juga. Ili da je markirana jakna kvalitetnija od kineske jakne. Ili da je usluga ruavanjau restoranu hotela Hajat kvalitetnija nego u restoranu na železnikoj stanici.

Verovatno je najispravnija definicija kvaliteta preuzeta iz standarda ISO 9000: Kvalitet - nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava

zahteve.Svaki proizvod ima sebi svojstvene karakteristike. Za svaku karakteristikuproizvoda postavljeni su zahtevi koje ta karakteristika treba da ispunjava. Koji su tozahtevi? Može se rei da su zahtevi u stvari zahtevane vrednosti odreenihkarakteristika (osobina, performansi) koje neki proizvod ima. Sa vrednostima tihkarakteristika je kupac ili korisnik proizvoda upoznat. Razliite vrste proizvoda imajurazliite vrste karakteristika i teško je navesti karakteristike koje bi važile za sveproizvode. Ipak, u nastavku je napravljen pokušaj sistematizacije karakteristikaproizvoda i usluga sa stanovišta korisnika.

Sa stanovišta korisnika proizvodi imaju sledee karakteristike:

upotrebne karakteristike (performanse); odnose se na osnovnekarakteristike pri upotrebi odreenog proizvoda; za automobil, na primer, tosu tehnike karakteristike: maksimalna brzina, ubrzanje, potrošnja goriva,dimenzije itd.; za prehrambene proizvode to mogu da budu: kalorina vrednost, % masti ili % alkohola itd.; za farmaceutske proizvode to mogu da budu: podruje delovanja, nain upotrebe, kontraindikacije itd.

specijalne karakteristike; odnose se na dodatne ili dopunskekarakteristike; za automobil, na primer, to je dodatna oprema;

estetske karakteristike; odnose se na izgled (dizajn), ukus, miris, boja,zvuk; kod nekih proizvoda (odevni predmeti, obua) ove karakteristike sunekad važnije od svih ostalih;

pouzdanost; odnosi se na nepostojanje mogunosti lošeg funkcionisanja ilikvara na proizvodu u odreenom periodu; neki, na primer elektriniproizvodi, poseduju znak ovlašene organizacije da su atestirani kao pouzdani;

usaglašenost; odnosi se na stepen usaglašenosti proizvoda sa postojeimstandardima, propisima ili direktivama; neki proizvodi, na primer, posedujuCE znak, koji potvruje da su izraeni u skladu sa odreenim direktivama EU;

vek trajanja; odnosi se, po deklaraciji proizvoaa, na vreme u kom seproizvod sme bezbedno koristiti ili na vreme u kom e posedovati upotrebnekarakteristike;

servisiranje; odnosi se na posleprodajne aktivnosti, kao što su periodinipregledi, održavanje i popravke proizvoda; kod automobila, na primer, može

da bude veoma važno da li postoji zadovoljavajua servisna mreža; korisnikovo poimanje; odnosi se na subjektivni sud o kvalitetu odreenog

proizvoda; za neki proizvod se podrazumeva da je kvalitetan jer je jednostavno brend ili firmiran i bez objektivnih dokaza.

Sa stanovišta korisnika usluge imaju sledee karakteristike: vreme; odnosi se na to koliko korisnik mora da eka na uslugu i koliko traje

njeno pružanje; pravovremenost; odnosi se na to da li e usluga biti pružena tano na

vreme; potpunost; odnosi se na kompletnost izvršenja usluge;





Tehniki sistemi

32

Zahtevi u pogledu kvaliteta imaju velik znaaj na troškove procesaproizvodnje. Nije isto, sa stanovišta troškova, proizvoditi predmete nižih ili višihzahteva u pogledu kvaliteta. Ako se, na primer, na predmetu zahteva visoka tanostmera i visok kvalitet obraenih površina, to za posledicu ima potrebu za veim brojem

operacija, preciznijim sredstvima rada za operacije obrade i kontrole, obuenijimizvršiocima itd.Kvalitetu proizvoda se mora pridati velika pažnja pri procesu konstruisanja,

proizvodnje i kontrole.

1.7. TEHNOLOGINOST PROIZVODA

Pod tehnologinošu proizvoda podrazumeva se pogodnostproizvoda za proizvodnju. Tehnologinim proizvodom smatra se onaj proizvodkoji je pogodan za proizvodnju, što istovremeno znai i da ima niske troškove

proizvodnje. Pri razvoju (konstruisanju) proizvoda mora voditi rauna da se zadovoljesvi zahteva u pogledu kvaliteta i tehnologinost proizvoda.

Tehnologinost proizvoda se može analizirati preko veeg broja tzv.pokazatelja tehnologinosti, navedih u nastavku:

ueše standardnih i ve osvojenih elemenata u proizvodu-tehnologiniji je proizvod koji ima vee ueše standradnih i ve osvojenihelemenata, jer traži manja ulaganja u proces razvoja i proizvodnje,

oblik elemenata koji ulaze u sastav proizvoda-tehnologiniji jeproizvod koji ima vee ueše jednostavnijih elemenata,

tanost mera i kvalitet obraenih površina elemenata koji ulaze

u sastav proizvoda-tehnologiniji je proizvod kod kojeg elementi imajunižu tanost mera i niži kvalitet obraenih površina, ueše materijala elemenata koji ulaze u sastav proizvoda-

tehnologiniji je proizvod koji ima vee ueše jeftinijih materijala, ueše pojedinih vrsta procesa rada-tehnologiniji je proizvod koji

ima vee ueše jeftinijih procesa rada.O navedenim pokazateljima tehnologinosti mora se voditi rauna pri razvoju

proizvoda, kako bi se osvojio maksimalno tehnologian proizvod. U opštem sluajuanaliza tehnologinosti se može obuhvatiti:

analizu tehnologinosti celokupnog programa proizvodnje, da bise dobila slika o pojedinim pokazateljima tehnologinosti za celokupan

program proizvodnje i eventualno donele odluke o merama koje trebasprovesti da bi ste tehnologinost poboljšala, analizu tehnologinosti odreenog proizvoda, da bi se dobila slika

o pojedinim pokazateljima tehnologinosti za taj proizvod i izvelouporeenje sa slinim proizvodima drugih proizvoaa i eventualnodonele odluke o merama koje treba sprovesti na proizvodu da bi stetehnologinost poboljšala,

analizu tehnologinosti odreenog elementa proizvoda (sklopa ilipojedinanog dela), da bi se dobila slika o tome koliko je element pogodanza izradu (montažu ili obradu) i eventualno donele odluke o merama kojetreba sprovesti na elementu da bi ste tehnologinost poboljšala.



Tehniki sistemi

33

STRUKTURA PROCESA

PROIZVODNJEU PREDUZEU

CILJEVI UENJA


Razumete strukturu procesa proizvodnje uproizvodnom preduzeu.

Shvatite osnovne tipove procesa proizvodnje ipružanja usluga.

Objasnite savremene prilaze u realizacijiproizvodnje.

Razumete osnovne karakteristike procesaproizvodnje.





Tehniki sistemi

35

2.1. UVOD U PROCES

PROIZVODNJE U PREDUZEU

roces proizvodnje je osnovni proces u preduzeu kojim se obezbeuje obavljanjeosnovne delatnosti preduzea - dobijanje proizvoda ili usluga. Za procesproizvodnje se u potpunosti može prihvatiti opšta definicija procesa, preuzeta iz

standarda ISO 9000: Proces je skup meusobno povezanih i meusobno delujuihaktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne [4,9, 17,22,23,29,30,31,34].

Na slici 2.1 prikazan je proces proizvodnje kao proces pretvaranja ulaznihelemenata u izlazne. U ulazne elemente spada sve ono što je potrebno za obavljanjeprocesa proizvodnje: materijal (ulazne sirovine, gotove komponente), energija(elektrina, gas, komprimovani vazduh, para), rad (mašina i ljudi), kapital (finansijskasredstva) i informacije (dokumentacija za proizvodnju), a izlazni elementi su odreene vrste proizvoda (hardverski, procesni, softverski proizvodi ili usluge), kao rezultatprocesa proizvodnje.

Slika 2.1. Proces proizvodnje kao proces transformacije

Krajnji cilj upravljanja tehnologijom u preduzeu može se pretoiti u višepodciljeva, a naješi su:

ostvarenje efikasnosti tehnologije koja se u preduzeu nalazi,

ostvarenje efektivnosti tehnologije koja treba da obezbedi proizvode zakojima postoji realna tražnja na tržištu.Ostvarenje efikasnosti tehnologije ogleda se u nastojanju da se tehnologija u

primeni u preduzeu uini što racionalnijom i produktivnijom, što se ostvarujeneprekidnim organizacionim i upravljakim delovanjem na tehnološke sisteme,procese i operacije. Jednostavno, u preduzeu se teži da se sa postojeom tehnologijomuz što niža ulaganja ostvare što vei rezultati.

Cilj ostvarenja efektivnosti tehnologije znai da se tehnologijom u preduzeuupravlja tako da ona bude delotvorna u smislu onoga što kupci traže. Neka tehnologijamože se uiniti veoma efikasnom – sa visokokvalitetnim proizvodima, niskih troškova,a da pri tom takva tehnologija nije efektivna.

Uzroci neefektivnosti tehnologija mogu se tražiti u dva sluaja:

P



Tehniki sistemi

36

nedovoljno izraženoj tražnji za proizvodima te tehnologije na tržištu, postojea tehnologija je zastarela, prevaziena, da se na tržištu javljaju novi

proizvodi konkurenata koji ine postojeu tehnologiju nedelotvornom.Ukoliko se upravlja tehnologijom uvažavajui krajnji cilj, ostvarenje

efektivnosti, podrazumeva i zadovoljavajui nivo efikasnosti te tehnologije. Ovadualnost ciljeva upravljanja tehnologijom u preduzeu tumai se i kao konfliktnost,"dilema" tehnologije ili "suprotstavljanje efikasnosti i inovativnosti" u preduzeu.Promene u organizaciji uslovljene tehnologijom mogu se podeliti na:

stvaranje mogunosti da se u organizaciji radi ono što se ranije nije radilo, mogunosti da se isti posao obavlja na efikasniji nain.

Nova tehnologija se u organizaciji strateški koristi: kod kreiranja (ili prvog prodora) novog tržišta proizvoda, potpuno nove

ponude, radi vee diverzifikacije, obezbeivanja razliitih usluga ili poboljšanja usluga

kupcima,

radi lakše i preciznije komunikacije sa dobavljaima i kupcima, radi skraenja vremena pripreme i ciklusa nabavka – prodaja.

2.2. STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U

PROIZVODNOM PREDUZEU

Kod proizvodnih preduzea osnovna transformacija u procesu proizvodnje jepretvaranje ulaznih materijala u gotove proizvode (robe), uz korišenje energije, rada,kapitala i informacija [29,30,31,34].

Ako preduzee proizvodi više razliitih proizvoda, celokupan procesproizvodnje u tom preduzeu se može posmatrati kao skup više pojedinanih procesakoji se odnose na pojedine proizvode iz programa proizvodnje tog preduzea.

Slika 2.2. Struktura procesa proizvodnje u proizvodnom preduzeu

Dalje, proces proizvodnje nekog proizvoda (koji se sastoji iz sastavnihelemenata -delova) se može posmatrati kao skup više procesa:

procesa izrade pojedinanih elemenata - delova; ovi procesi spadaju uprocese obrade;



Tehniki sistemi

37

procesa sastavljanja pojedinanih elemenata u sklopove i ceo proizvod ; oviprocesi spadaju u procese montaže.

Svaki pojedinani proces, i montaže i obrade, sastoji se iz delova procesa koji senazivaju operacijama. Pod operacijom se podrazumeva zaokruženi deo procesa na

predmetu (proizvodu, sklopu ili delu), koji se obavlja na jednom radnom mestu.Saglasno navedenom, celokupan proces proizvodnje u nekom proizvodnom preduzeumože se predstaviti kao na slici 2.2 [4,9, 17,22,23,29,30,31,34].

Fiziki, proces proizvodnje se obavlja u organizacionom delu koji se naješenaziva proizvodni pogon. Izgled jednog proizvodnog pogona prikazan je na slici 2.3.Proizvodni pogon ine radna mesta (oznaena kvadratom), opremljena sredstvimarada i ovekom kao izvršiocem.

Slika 2.3. Izgled proizvodnog pogona preduzea

Na slici je prikazan primer dobro postavljenog proizvodnog pogona u kom secelokupan proces proizvodnje obavlja u progresivnom toku, na relaciji skladištematerijala - pogon izrade delova - skladište delova - pogon montaže – skladišteproizvoda. Pri tome svaki pojedinani deo ima svoj proces izrade koji ide od skladištamaterijala, pa preko pojedinih radnih mesta na kojima se obavljaju neophodneoperacije, do skladišta delova. U skladište delova, osim prethodno izraenih delova upogonu izrade delova, ulaze i nabavljeni delovi - kupljena gotova roba i deloviproizvedeni kod kooperanata. U pogonu montaže se, nakon uzimanja svih neophodnihdelova iz skladišta delova, obavlja sastavljanje proizvoda i predaja u skladišteproizvoda.

Radno mesto je osnovni deo proizvodnog pogona. Radno mesto jeopremljeno potrebnim sredstvima rada, a na njemu radi jedan ili više izvršilaca. Podsredstvima rada podrazumevaju se sva sredstva postavljena na radnom mestu kojasluže za izvoenje odreene operacije: tehnološki sistem (obradni ili montažni), koji prihvata predmet i ostala

sredstva rada i omoguava neophodna kretanja u toku operacije; sastoji se (slika2.4.) iz:o osnovne radne jedinice (mašine ili ureaja), koja ostvaruje potrebna kretanja i

nosi ostale elemente,o upravljakih komponenti, kojima se naredbe od strane izvršioca ili raunara

prenose na izvršne organe osnovne radne jedinice,



Tehniki sistemi

38

o ureaja za ulaganje i odlaganje, koji dovode predmet u položaj za stezanje naosnovnoj radnoj jedinici i odvode sa osnovne radne jedinice,

alati, koji se koriste za neposredne zahvate obrade ili montaže u okviruoperacije,

pribori, koji se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta i alata na osnovnuradnu jedinicu.Naješe radno mesto i dobija naziv po osnovnoj radnoj jedinici - mašini, na

primer strug ili bušilica. Upravljaka jedinica može da bude na samoj mašini ili kaoposebna jedinica - komandni ormar. Ureaji za ulaganje i odlaganje takoe mogu da budu u sastavu mašine ili kao posebni elementi (palete, kose ravne, voice i slino).

Slika 2.4. Osnovni elementi tehnološkog sistema

Operacije se dalje mogu rašlaniti na posebne celine, koje se nazivaju zahvati[29,30,31,34].

Slika 2.5 . Struktura procesa izrade elektromotora

Zahvat predstavlja svaki zaokruženi poseban deo operacije. Zahvati se dele na: osnovne zahvate, koji predstavljaju delove operacije neposredno vezane



Tehniki sistemi

39

za obradu jedne površine (ili montažu jednog spoja, ako je u pitanju operacijamontaže) na predmetu; pomone zahvate, koji predstavljaju delove operacije koji nisu neposredno

vezani za obradu (montažu) predmeta, ali su neophodni za izvršenje operacije;

u ove zahvate spadaju: ulaganje i odlaganje predmeta ili alata, stezanje iotpuštanje predmeta ili alata, primicanje i odmicanje alata, pomeranjepredmeta u toku operacije itd.Zahvati se dalje mogu rašlaniti na pokrete, kao najmanje delove procesa koji

imaju svoju loginu celinu i vreme trajanja. S obzirom na prethodno, može se zakljuitida se proces izrade nekog proizvoda sastoji, kako je prikazano na slici 2.5. na primeruelektromotora, iz više procesa: proces montaže proizvoda, procese montaže sklopova iprocese obrade pojedinanih delova. Svi ovi procesi se sastoje iz operacija, a operacijeiz zahvata, a zahvati iz pokreta.

2.3. OSNOVNI TIPOVI PROCESAPROIZVODNJE I PRUŽANJA USLUGA

Nain realizacije procesa proizvodnje i pružanja usluga u velikoj meri zavisi odkoliina proizvoda koje treba proizvesti ili obima usluga koje treba pružiti. Nije istoproizvoditi male i velike koliine, ili pružati povremene ili stalne usluge. Razlike su upotrebnim resursima (sredstvima rada i obuenosti izvršilaca), ali i u samoj realizaciji.U nastavku su, s obzirom na obim proizvoda ili usluga, opisani osnovni tipovi procesaproizvodnje i pružanja usluga [29,30,31,34].

2.3.1. Osnovni tipovi procesa proizvodnje

Svi procesi proizvodnje se, kako je prikazano na slici 2.6, s obzirom na obim(koliinu) proizvoda mogu klasifikovati na:

pojedinanu proizvodnju (projekte), serijsku proizvodnju, veliko serijsku proizvodnju, masovnu proizvodnju.

Pojedinana proizvodnja (projekti)

Serijskaproizvodnja

Velikoseriska proizvodnja

Masovna proizvodnja

Standardizacija

K o l i i n a

Niska Visoka

V e l i k

a

M a l a

Slika 2.6. Tipovi proizvodnje u zavisnosti od koliina proizvoda

Pojedinana proizvodnja se odnosi na proizvodnju jednog ili nekolikoproizvoda. Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja rade iskljuivo po



Tehniki sistemi

40

porudžbini kupca - naruioca (projektni biroi, graevinska preduzea, zanatlijskeradnje, alatnice, serviserske radionice itd.). U ovaj tip proizvodnje spadaju projekti,odnosno veliki i skupi proizvodi koji se izrauju po ugovoru sa naruiocem(graevinski objekti, brodovi, avioni, specijalna postrojenja) i proizvodnja specijalnih

proizvoda, odnosno proizvoda koji nisu u standardnoj ponudi preduzea, npr. šivenjegarderobe, izrada obue po zahtevu, izrada specijalnog alata, kao i drugi slini radovi. Ako iskljuimo projekte, kao posebnu vrstu proizvoda, osnovne karakteristikepojedinane proizvodnje su:

lansira se jedan (ili nekoliko komada) proizvod i to tek kada je poruen, sredstva rada su fleksibilna i univerzalna (da mogu da se koriste za širok

asortiman razliitih proizvoda), standardizacija postupaka rada je na veoma niskom nivou (pošto je svaki

proizvod praktino nov, malo se postupaka u realizaciji proizvoda možeunapred definisati, odnosno velik je nivo improvizacije),

podela rada je na niskom nivou (esto jedan izvršilac obavlja sve aktivnosti u

realizaciji proizvodnje - i definisanje karakteristika proizvoda, i projektovanjeproizvoda i tehnologije rada, i samu izradu proizvoda), osposobljenost izvršilaca je na veoma visokom nivou (jedan izvršilac obavlja

sve poslove ili velik deo poslova u realizaciji proizvoda; alatniari koji izraujuspecijalne alate, krojake ili obuarske zanatlije moraju da budu najsposobnijiu svojoj struci).

Serijska proizvodnja se odnosi na proizvodnju manjih serija istogproizvoda (nekoliko desetina, nekoliko stotina, pa i nekoliko hiljada proizvoda useriji). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programuproizvodnje imaju širok asortiman razliitih proizvoda sa relativno malim koliinama.

Primeri serijske proizvodnje su pekare, mašinske radionice za izradu delova iliproizvoda u manjim serijama, obrazovanje, pravljenje nameštaja i slino. Osnovnekarakteristike serijske proizvodnje su:

lansira se serija proizvoda (ili šarža) i serija prolazi kroz ceo tok proizvodnje, sredstva rada treba da su dovoljno fleksibilna i univerzalna, a ne moraju da

budu naroito produktivna (da mogu da se koriste za širok asortiman razliitihproizvoda),

standardizacija postupaka rada je na višem nivou (sam proizvod i tehnologijasu ve osvojeni),

podela rada je na višem nivou (proizvod u svom procesu proizvodnje prolazikroz razliite operacije, a svaku operaciju obavlja drugi izvršilac na svom

radnom mestu), osposobljenost izvršilaca je na relativno visokom nivou (jedan izvršilac obavljaodreenu vrstu operacije, ali mu dolaze veoma razliiti proizvodi, pa mora daima šira znanja).

Veliko serijska proizvodnja se odnosi na proizvodnju velikih koliinaodreenih proizvoda (nekoliko hiljada, desetina hiljada ili ak stotina hiljadaproizvoda u seriji). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svomprogramu proizvodnje imaju relativno uzak asortiman proizvoda sa velikimkoliinama, obino za nepoznatog kupca. Tražnja na tržištu je uglavnom stabilna. Uproizvode, koji su rezultat ovakve proizvodnje, spadaju automobili, televizori, kuni



Tehniki sistemi

41

aparati, raunari i veina robe široke potrošnje. Osnovne karakteristike veliko serijskeproizvodnje su:

lansira se serija proizvoda (ili šarža) i serija prolazi kroz ceo tok proizvodnje, sredstva rada su produktivna i na visokim nivou mehanizacije i

automatizacije, a ne moraju da budu fleksibilna (naglasak je na što bržojrealizaciji proizvodnje zbog velikih koliina), standardizacija postupaka rada je na visokom nivou (sam proizvod i

tehnologija su ve osvojeni, dokumentacija za proizvodnju je detaljna), podela rada je na visokom nivou (proces proizvodnje je rašlanjen na još više

operacija, a pojedine operacije su još prostije da bi takt proizvodnje bio krai), osposobljenost izvršilaca je na nižem nivou (jedan izvršilac obavlja odreenu

vrstu operacije, uvek na istom ili veoma slinom proizvodu, pa ne mora da imašira znanja).

Masovna proizvodnja se odnosi na proizvodnju veoma velikih koliina jednog ili nekoliko razliitih proizvoda (nekoliko stotina hiljada ili nekoliko miliona jedinica). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programuproizvodnje imaju jedan ili nekoliko proizvoda sa veoma velikim koliinama, obino zanepoznatog kupca. Ovakva preduzea su izgraena za odreeni proizvod i proizvode ihtokom cele godine (rafinerije nafte, cementare, šeerane, hidro i termoelektrane itd.).Osnovne karakteristike masovne proizvodnje su:

proizvodnja je neprekidna i proces traje 24 asa neprekidno, sredstva rada su namenska (namenjena samo za odreeni proizvod), veoma

produktivna i na veoma visokom nivou automatizacije, standardizacija postupaka rada je na veoma visokom nivou (sam proizvod i

tehnologija su ve osvojeni, dokumentacija je veoma detaljna – postoje

detaljne procedure i uputstva za rad i održavanje svakog postrojenja), podela rada je na veoma visokom nivou (proces proizvodnje je rašlanjen na još više operacija, a pojedine operacije su još prostije da bi takt proizvodnje bio krai),

osposobljenost izvršilaca je na niskom nivou.

2.4. SAVREMENI PRILAZI U REALIZACIJI

PROIZVODNJE

Razliit je nain realizacije procesa proizvodnje od preduzea do preduzea i od

proizvoda do proizvoda [29,30,31,34]. Principijelno, postoje dva osnovna prilaza, kojasu suštinski razliita, ali su skoro ravnopravno prisutna:

sistem vuenja (pull sistem), sistem guranja (push sistem).U nastavku su data objašnjenja za oba ova sistema, odnosno prilaza.

2.4.1. Sistem vuenja

Ovaj nain je u potpunosti okrenut zahtevima tržišta ("vue" podatke satržišta) i u osnovi ima prilaz u sledeem: Proizvodiu samo ono što mogu da prodam.Prilaz se zasniva na tome da se kree od prodaje, odnosno da se proizvodnja planira na



Tehniki sistemi

42

osnovu zahteva tržišta, bilo da se radi o neposredno ugovorenim poslovima ili vrstozasnovanim predvianjima. Opravdanje za ovakav prilaz je da je neekonominoproizvoditi gotove proizvode za tzv. lager, odnosno proizvode za koje se ne zna da li ese prodati.

Funkcija prodaje prima zahteve kupaca, preispituje zahteve, obavljaposlove vezane za izradu ponude (zajedno sa funkcijom razvoja ili pripremomproizvodnje) i poslove ugovaranja proizvodnje proizvoda za kupce. Na osnovuugovorenih poslova, ali i eventualnih predvianja potreba tržišta, funkcija prodajedostavlja funkciji proizvodnje nalog za proizvodnju odreenih proizvoda uodreenom periodu (za naredni mesec, za narednu nedelju).

Funkcija pripreme proizvodnje (operativna priprema), na osnovu nalogafunkcije prodaje, obavlja poslove planiranja i pripreme proizvodnje. Plan

proizvodnje je osnovni planski dokument za realizaciju proizvodnje i može se,zavisno od vrste preduzea i vrste proizvoda, praviti za razliit planski period (nedelju,mesec, kvartal, godinu). Pre uvrštavanja proizvoda u plan proizvodnje (za mesec ili

nedelju), vrši se provera raspoloživih resursa za proizvodnju: ulaznih materijala(sirovina), sredstava rada (mašina, alata i sl.) i uesnika u procesu.Za nedostajue materijale funkcija pripreme proizvodnje daje nalog funkciji

nabavke da ih nabavi. Za nedostajue eventualne alate i pribore organizuje se njihovaizrada ili nabavka. Funkcija nabavke obezbeuje potrebne materijale, alate i priborei prima ih na osnovu unapred definisanog postupka prijema i uz eventualnu ulaznukontrolu, ako je predviena za konkretan materijal, alat ili pribor. Ulaznu kontroluobavlja funkcija prijemnog kontrolisanja.

Proizvodnja se realizuje prema utvrenom planu proizvodnje, a nakonobezbeenih potrebnih resursa za proizvodnju. Funkcija pripreme proizvodnje lansiraproizvodnju izdavanjem pogonske dokumentacije funkciji proizvodnje: radnog naloga,

radnih listi i trebovanja. Radni nalog je osnovni dokument kojim se lansira i prati proizvodnja

pojedinanog proizvoda. Radni nalog sadrži osnovne podatke o proizvodu koji trebaproizvesti (naziv, oznaka, koliina, rokovi), kao i o redosledu operacija koje trebaobaviti. Radni nalog se koristi za praenje dokle se stiglo u procesu proizvodnje, aujedno služi kao nosilac troškova proizvodnje.

Funkcija proizvodnje realizuje proces proizvodnje proizvoda na osnovuradnog naloga za taj proizvod, pri emu se verifikacija pojedinih operacija vrši naunapred definisan nain. Verifikaciju pojedinih operacija obavlja funkcija kontroleu toku procesa, koja organizaciono može pripadati ili proizvodnji ili zasebnojorganizacionoj celini (funkciji kontrole kvaliteta). Za izvoenje pojedinih operacija na

pojedinanim radnim mestima mogu se izdavati (a i ne moraju) radne liste. Radneliste se kasnije koriste za evidentiranje obavljenih poslova za pojedine uesnike uprocesu.

Pre startovanja procesa proizvodnje, funkcija proizvodnje obavlja izuzimanjepotrebnih materijala, alata i pribora iz odgovarajuih skladišta putem trebovanja.Trebovanje predstavlja dokument kojim se zadužuju - razdužuju pojedineorganizacione celine materijalom, alatom i priborom. Proces proizvodnje se obavlja podokumentaciji za proizvodnju (tehnološkoj dokumentaciji) za taj proizvod,koja treba da sadrži sve neophodne podatke vezane za nain izvoenja pojedinihoperacija. Proces proizvodnje za odreeni proizvod je završen kada su obavljene i verifikovane sve operacije naznaene na radnom nalogu. Gotove proizvode funkcija



Tehniki sistemi

43

proizvodnje predaje u skladište gotovih proizvoda, koje obino pripada funkcijiprodaje. Verifikaciju gotovih proizvoda vrši funkcija završnog kontrolisanja.Predaja se vrši putem posebnog dokumenta – predajnice proizvoda.

Otpremu proizvoda kupcu obavlja funkcija prodaje preko skladišta gotovih

proizvoda, uz obavljanje eventualnih operacija pakovanja i uz odgovarajui dokument- otpremnicu. Sistem vuenja je mnogo fleksibilniji od sistema guranja, koji jeopisan u nastavku, ali je mnogo komplikovaniji u realizaciji.

2.4.2. Sistem guranja

Ovaj nain je okrenut sopstvenim mogunostima (ono što proizvedem"gurau" tržištu) i u osnovi ima prilaz u sledeem: Proizvodiu ono za šta imamkapacitete, a trudiu se da to i prodam.

Polazi se od toga da preduzee ima instalirane kapacitete za proizvodnjuodreenih proizvoda i da se u realizaciji procesa proizvodnje polazi od unapred

donetog plana proizvodnje, naješe utvrenog na osnovu raspoloživih kapaciteta.Ovakav prilaz koriste veliki proizvodni sistemi - proizvodnja i distribucija elektrineenergije, gasa, vode itd. Takoe, veliki broj preduzea iji proizvodi spadaju u procesneproizvode (na primer: derivati nafte, šeer, cement, itd.) primenjuju ovaj prilaz.

Slika 2.7. Dijagram toka realizacije procesa proizvodnje sistemom guranja



Tehniki sistemi

44

Sistem guranja, kao nain realizacije procesa proizvodnje, je prikazan dijagramomtoka na slici 2.7. i opisan u nastavku. Kod ovog sistema, sve se može unapredisplanirati i sa te strane je on mnogo jednostavniji za realizaciju od sistema vuenja[29,30,31,34]

. Proizvodnja se lansira na osnovu unapred utvrenog plana (godišnji plan,razbijen po mesecima, na primer) izdavanjem radnog naloga, kojim se definiše kojiproizvod treba proizvesti i u kolikoj koliini. S obzirom da se sve unapred planira,prethodno je ve obavljena nabavka svih potrebnih materijala, tako da se odmah kreena pripremu proizvodnje. Na osnovu radnog naloga, proizvodnja vrši pripremuproizvodnje: trebovanje materijala, podešavanje mašina - postrojenja, eventualnuprobu procesa i kada je sve spremno donosi se odluka o redovnoj proizvodnji.Proizvodnja se obavlja po dokumentaciji za proizvodnju (tehnološkoj dokumentaciji),pri emu se obavlja meu fazna kontrola ili proizvoda ili parametara procesa.

Na kraju procesa, proizvodi se završno kontrolišu i predaju u skladište. Vrloest sluaj je da se nakon završetka procesa obavlja bilansiranje proizvodnje, odnosno

izveštavanje o utrošenim materijalima i realizovanim proizvodima.



Tehniki sistemi

45

TEHNOLOŠKI RAZVOJI MENADŽMENT

TEHNOLOGIJAMA

CILJEVI UENJA


Shvatite pojam i karakteristike tehnologije. Razumete uticaj tehnološkog razvoja na odnos

oveka društva i tehnologija. Planirate inovacionu delatnost. Objasnite životni ciklus tehnologije. Razumete menadžment tehnologijama.





Tehniki sistemi

47

3.1. POJAM I KARAKTERISTIKETEHNOLOGIJE

svakodnevnom, strunom i naunom razgovoru esto se koristi pojamtehnologija . Sadržaj ovog pojma je doživeo evoluciju tako da zavisno od oblastirada, ugla posmatranja, perioda u kome se koristio i drugih aspekata ima više

razliitih, esto suprostavljenih znaenja. Izvorno znaenje potie od rei tehnos(veštine) i logos (znanje, um, umee), što kovanici tehnologija daje znaenje znanjeo veštinama, odnosno nainu realizacije odreenog zadatka. Ve primena ove poetne

definicije na razliite oblasti unosi dosta konfuzije, tako da neki autori govore otehnologiji kao zagonetki i globalnom rešenju za sve izazove. Neki autori, unemogunosti da je precizno definišu, je porede sa lepotom koja je dominantnosubjektivna karakteristika [1,3, 5,21,23 ].

U opštem sluaju tehnologija ima dva osnovna aspekta i to:

nosioce tehnologije (odreene resurse), svrhu.

U mnoštvu razliitih definicija autori izdvajaju osamkarakteristinih:

Tehnologija obuhvata angažovanje ljudi, alata, mašina, procesa i ostalih

resursa u cilju rešavanja odreenog problema ili poveanja mogunostiodreenog sistema. Tehnologija podrazumeva sredstva i postupke pomou kojih se odreenom

proizvodu u proizvodnom ciklusu poveava vrednost. U tom smislu NCtehnologija podrazumeva primenu NC mašina i odgovarajuih postupaka zanjihovo programiranje, upravljanje i održavanje.

Tehnologija je neposredan proces proizvodnje materijalnih dobara. Tehnologija obuhvata postojeu opremu i metode proizvodnje. Tehnologija predstavlja sistematsku primenu sreenog znanja na praktine

aktivnosti, a posebno proizvodnju.

Bez tehnologije nema sredstava za rad kao provodnika ovekovog dejstva napredmet rada.

Tehnologija ima osnovni zadatak da rešava meu dejstva sredstava za rad imaterijala.

Tehnologija je skup znanja o fizikalnim, hemijskim i drugim postupcimaobrade i prerade sirovina, poluproizvoda i preraevina u proizvodnji.Iz ovih definicija sledi da se pod tehnologijom naješe podrazumevaju

proizvodne tehnologije. Vrlo esto se koriste i definicije koje u prvi plan stavljajutehniku stranu tehnologije (mašine, alati), a zapostavljaju metode i uslove njeneprimene u konkretnim proizvodnim uslovima. Na slici 3.1. prikazan je aspekt

tehnologije sa interakcijom ljudi sa postojeim znanjima, iskustvom i motivacijom za

U



Tehniki sistemi

48

korišenje tehnologija i ostale resurse koji obuhvataju sve procedure i organizacioneforme.

TEHNOLOGIJE

Ljudi

AlatiOstaliresursi

Mašine Procesi

Slika 3.1. Osnovni aspekti tehnologija

Ako se tehnologija posmatra u širem smislu, mogu se izdvojiti sledeikarakteristini primeri tehnologija:

tehnologija obrade metala rezanjem, tehnologija obrazovanja, tehnologija ugovaranja, tehnologija održavanja opreme, tehnologija precizne kontrole, NC tehnologija itd.

Savremeni život se ne može zamisliti bez mnogih tehnoloških rešenja i novihtehnologija koje se stalno usavršavaju. Znaaj tehnologija je u tome što svojimrazvojem izaziva stalne promene, slika 3.2. Najbolji primer za to je usavršavanje

transporta.

Ciklus izmenetehnologije

Tehnologija

Potreba ili problem

Izmene

Slika 3.2. Ciklus izmene tehnologija

Tehnologija je toliko znaajna da se ne sme prepustiti tehnolozima, ve unjenom dizajniranju i primeni moraju uestvovati politiari, etiari, psiholozi, sociolozii drugi, a sve više, zbog posledica na životnu sredinu, šira društvena zajednica.

Kada se pomene re tehnologija nameu se dva aspekta. Prvi aspekt seodnosi na nauna istraživanja, inženjering ili istraživanje i razvoj (R&D). Drugi aspektse odnosi na sposobnost da se realizuje zadatak. Ovaj aspekt je toliko znaajan da sekod mnogih autora sree definicija da je tehnologija "znanje kako se rade stvari". Ako

se ova radna definicija proširi koristei sistemski pristup, dolazi se do šire radne



Tehniki sistemi

49

definicije: "tehnologija je sistem pomou koga društvo zadovoljava svoje potrebe iželje". Iako je ova definicija prilino umirujua i na prvi pogled suviše uopštena, njenaširina omoguuje da se na osnovu iste, precizno definišu sadržaji razliitih tehnologija.

Pri tome se polazi od spektra ljudskih aktivnosti u domenu kreiranja i

realizacije, slika 3.3.OSNOVNA ISTRAŽIVANJA

RAZVOJ

Primenjena istraživanja

IŽENJERING PROIZVODNJE

Inženjering proizvoda

CIM

Inženjering izrade

INŽENJERING KVALITETA

DISTRIBUCIJA PROIZVODA

SERVIRANJEPROIZVODNJE

INŽENJERINGAPLIKACIJE

KREIRANJE

P R O I Z V O D

P R O C E S

T R Ž I Š T E

R

L I Z

C I J

Slika 3.3. Prostor kreiranja i realizacije

Veza (interfejs) izmeu procesa kreiranja i realizacije je prikazana kao barijera, što, nažalost, postoji kod veine organizacija. Kroz savremeni pristup

konkurentnog inženjerstva i menadžmenta tehnologijama, ova barijera se delimino ilipotpuno uklanja. Sa prethodne slike može se uoiti fragmentacija prostora, što utiena specijalizaciju uesnika u ovom procesu i, sa druge strane, potrebu za integracijomu cilju poveanja efektivnosti i efikasnosti razvoja i primene tehnologija. To znai da semora napustiti pristup izolovanih pojedinaca i specijalizovanih organizacija i ovajprostor integrisati kao na slici 3.4.

STVARANJE (KREIRANJE)

REALIZACIJA I PROŠIRENJE

NOVIH MOGUNOSTI NOVIH I POSTOJEIH MOGUNOSTI

Slika 3.4. Nova dimenzija kreiranja i realizacije

U ovom prostoru u svetlu novih dimenzija posebno se izdvajaju tehnologijeproizvoda, tehnologije izrade i informacione tehnologije.

Komponente tehnologije proizvoda prikazane su na slici 3.5.



Tehniki sistemi

50

PROIZVODNETEHNOLOGIJE

INŽENJERING PROIZVODA

INŽENJERING USLUGA

)(TEHNI ŠKAKA PODR

INŽINJERING APLIKACIJA

PLANIRANJEI UPRAVLJANJE PROIZVODIMA

Slika 3.5. Komponente proizvodne tehnologije

Planiranje i upravljanje proizvodima treba da omogui identifikaciju zahteva iželja kupaca i, na osnovu toga, izradu specifikacije karakteristika proizvoda, saanalizom vrednosti, cene i profita. Ova funkcija je organizaciono esto smeštena umarketing, ali je deo procesa inženjeringa proizvoda. Inženjernig proizvoda pokrivacelokupan spektar od razvoja novih znanja i novih i modifikovanih proizvoda do

projektovanja proizvoda ijom proizvodnjom treba da se ostvare karakteristike iposlovne performanse (profit, kvalitet, itd.). Zbog toga se koriste mnoge metode,tehnike i alati, kao npr. simulacione tehnike, tehnike prorauna, CAD/CAM itd.

Inženjering aplikacija se odnosi na promociju proizvoda ili zadovoljenjeindividualnih zahteva kupaca kroz upravljanje varijacijama proizvoda. Ovaj proces se,takoe, organizaciono naješe locira u marketingu, iako ima blisku vezu sainženjeringom proizvoda.

Inženjering usluga se odnosi na tehniku podršku instaliranju, održavanju ipopravci proizvoda posle prodaje, ukljuujui obuku korisnika, pripremu tehnikedokumentacije, skladištenje, analizu reklamacija, dijagnosticiranje na terenu itd.

Tehnologije izrade su najbliže inženjerima i tehnolozima i zbog toga oninaješe pod tehnologijom podrazumevaju tehnologiju izrade. U opštem sluajutehnologija izrade obuhvata komponente prikazane na slici 3.6.

TEHNOLOGIJE IZRADE

TEHNOLOGIJAODRŽAVANJA

TEHNOLOGIJE KONTROLE KVALIETA

SISTEM IZRADE(OBRADE, MONTAŽE)

RUKOVANJEMATERIJALOM

OPREMA I ALATI

TEHNOLOGIJA MATERIJALA (Isporuioci,karakteristike)

Slika 3.6. Komponente tehnologije izrade

Tehnologija materijala obuhvata poznavanje procesa dobijanjamaterijala od kojih se izrauju proizvodi, ukljuujui izbor i vrednovanje isporuilaca,naina fabrikacije i inovacija materijala itd.



Tehniki sistemi

51

Oprema i alati su kljuna komponenta tehnologije izrade, jer se u ciljupoveanja produktivnosti pri izradi proizvoda koriste razliite vrste opreme (npr.mašina, ureaja, i sl.) i alata. Ovaj aspekt je u mašinstvu toliko znaajan da je ranijipojam "tehnologija mašinogradnje" pretežno se odnosio na opremu i alate. Dodatno,

zbog znaaja opreme i alata, kao tehnikih sistema, ranije je kod mnogih autorapostojao pristup da je tehniki sistem nadreen tehnološkom, tj. da tehniko rešenjediktira tehnološko rešenje. Ovo je tano ako se polazi od postojee opreme i alata. Pritome se zaboravlja da su oprema i alati (tehniki sistem) koncipirani da bi serealizovao željeni zadatak, drugim reima, odreena tehnologija. Ovo je razlog što je vrlo malo tehnikih sistema toliko fleksibilnih da se mogu primeniti razliitetehnologije.

Rukovanje materijalom se odnosi na transport, skladištenje, ulaz i izlazmaterijala iz pogona, a na mikro nivou dodavanje polufabrikata i "skidanje" iodlaganje izraenog dela sa opreme.

Sistem izrade predstavlja integrisane obradne i montažne sisteme uz pomo

informacionog sistema i upravljanja snabdevanjem, proizvodnjom i kontrolomproizvodnje.Tehnologija kontrole se odnosi na nain kontrolisanja ulaznih

komponenti (materijala i robe), procesa i izlaznih proizvoda kao rezultata procesa ucilju utvrivanja da li su ostvarene projektovane karakteristike proizvoda.

Tehnologija održavanja treba da omogui kroz raspoloživost opreme,alata i prostora da bi se mogle realizovati aktivnosti izrade. Naglasak je napreventivnom održavanju i, u novije vreme, održavanju prema stanju opreme.

Informaciona tehnologija obuhvata aspekte prikazane na slici 3.7.

Slika 3.7. Aspekti informacionih sistema (IS)

Poetna taka za razvoj i primenu informacionih tehnologija je sagledavanjeinformacionih potreba i tehniki sistem (hardver i softver) koji to omoguuje. Na ovimosnovama razvijaju se i primenjuju odgovarajui informacioni sistemi (npr. IS zaupravljanje proizvodnjom, IS za upravljanje nabavkom itd.) Na višem nivou je



Tehniki sistemi

52

povezivanje informacionih sistema sa fizikim i kognitivnim procesima, iz egaproizilaze koncepti ekspertnih sistema, veštake inteligencije itd.


Inženjering procesa

Informacione tehnologije


Inženjering

procesa

Informacione tehnologije

Slika 3.8. Put ka integrisanju tehnologija: prethodno i budue stanje

Za podršku top menadžmentu, gde dominiraju problemi sa nedovoljnopolaznih podataka, razvijeni su sistemi EIS bazirani na teoriji DSS (Decision SupportSystems). Na najvišem nivou su novi poslovi zasnovani na primeni savremenihinformacionih tehnologija, ili nova organizacija ili kompletan reinženjering poslovnihprocesa.

Suštinski zahtev prema informacionim tehnologijama, pored uvanja, obrade,izveštavanja i sl., je zahtev za integrisanjem poslovnih procesa, a pre svegainženjeringa proizvoda i inženjeringa procesa, slika 3.8.

3.1.1. Životni ciklusi tehnologije proizvoda i procesa i strategija upravljanja

Krive tehnološkog progresa i životnog veka tehnologije i proizvoda, deo suanalitikih tehnika sa kojima savremeni menadžer može lakše da sagleda strateškapitanja upravljanja tehnologijom i da analizira posledice strateških odluka koje donosi.

Životni ciklus proizvoda predstavlja promenu prodaje i profita odreeneindustrijske grane tokom dužeg vremenskog perioda. Naješe se pominju etiriosnovne faze, slika 3.9.:

uvoenje, rast, zrelost, opadanje.

U fazi uvoenja posmatra se pojava novog proizvoda na tržištu. Rast prodaje jeu poetku spor, da bi se vremenom tražnja za proizvodom izrazito poveala i prodajapoela naglo da raste. To se na kraju završava zasienjem tržišta, tako da e prodajadostii vrhunac u fazi zrelosti. Kada proizvod izgubi privlanost za kupca, poinje fazaopadanja u kojoj se prodaja smanjuje da bi konano pala na nulu.

Životni ciklus (vek) tehnologije predstavlja apsolutnu uestalost inovacijaproizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Tehnološke inovacije predstavljajuinovacije proizvoda i inovacije procesa. Strateško upravljanje tehnologijompodrazumeva i odreivanje stanja tehnoloških inovacija i odnosa izmeu inovacijaproizvoda i inovacija procesa.



Tehniki sistemi

53

Slika 3.9. životni ciklus proizvoda

Ovim modelom se otkriva veza izmeu proizvoda, procesa i tehnologija tokomživotnog veka proizvodne jedinice. Razlikuju se etiri faze, slika 3.10. :

fluidna, tranziciona, faza specifinosti, faza zrelosti.

U poetnoj, fluidnoj fazi inovacije proizvoda su dominantne jer još uvek jetržište nedovoljno odreeno. U fazi tranzicije, naglo rastu inovacije procesa kaoposledica jasno odreenog zahteva u pogledu proizvoda koje se nametnulo na tržištu.To znai da se jasno izdvojio proizvod sa kljunim osobinama i cenom, koje supotrošai na tržištu spremni da kupe i tako su ga potvrdili. Dalje se može konkurisaticenom, boljim kvalitetom, što prirodno vodi ka naglašavanju znaaja rastu inovacijana procesu. Kada inovacije procesa postanu dominantne u odnosu na inovacijeproizvoda, smatra se da je proizvodna jedinica došla u specifinu fazu. U ovoj faziorganizacija je sasvim definisana kroz jasne ciljeve i zadatke. Vremenom, iz ove fazeprelazi se u fazu zrelosti kada inovacijska aktivnost u celini opada.

Slika 3.10. Zavisnost stope inoviranja i stepena razvoja

Tehnološka “S” kriva pokazuje promenu odgovarajuih sposobnosti tehnologije u

odnosu na uložena sredstva (kumulativne investicije) za istraživanje i razvoj ili u



Tehniki sistemi

54

odnosu na vreme. Ova kriva se naziva još i S-krivom tehnološkog progresa, slika 3.11.Na krivoj se izdvajaju tri faze:

faza nastanka, faza rasta,

faza zrelosti.U fazi nastanka, uloženi napori završavaju se blagim porastom i unapreenjemsposobnosti tehnologije. Vremenom, daljim investiranjem u poboljšanje tehnologije,kada je kritina masa znanja akumulirana, nastupa nagli eksponencijalni rast. Fazurasta prati faza zrelosti kada je poboljšanje usporeno.

Slika 3.11.Tehnološka „S“ kriva

Neophodno je naglasiti da: jedna ista tehnologija se može nai na razliitim mestima na tehnološkoj

S-krivoj u zavisnosti od toga koji se od tehnoloških parametara tetehnologije posmatra; razmatra se rast tehnološke sposobnosti odreenog parametra tehnologije,

a ne tržišni prodor tehnologije koji je u suštini veoma slian prodoruproizvoda i predstavljen životnim ciklusom proizvoda;

kako bi tehnološka S-kriva mogla što kvalitetnije da se iskoristi u okvirustrateškog upravljanja tehnologijom, treba nastojati da se tehnološkeperformanse prate s obzirom na promenu investicija koje su vremenomuinjene u odreenu tehnologiju.

Posebnu pažnju treba posvetiti odabiru tehnološkog parametra koji se prati.Taj parametar bi morao da odražava zahteve tržišta u vezi sa specifinom

tehnologijom. Veoma je važno da tehnolozi identifikuju atribute proizvoda koje tržištezahteva i da ih potom dovedu u vezu sa tehnološkim parametrima koji se mogukvantifikovati.

Da bi se bliže odredila konkurentska sposobnost preduzea esto se koristimatrini prikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu jedinicu, slika 3.12. Matrice su veliine 2x2 ili 3x3, a na osama su predstavljeni: uešena tržištu i mogunosti rasta. Slina analiza može da se uradi za portfolio tehnikihaktivnosti preduzea, gde su ose: stopa tehnikog napretka i tehnološka pozicija.Združeno su predstavljeni potencijali rasta - tržišni udeo i stopa tehnološkog napretka– tehnološka pozicija. U sluaju A najpovoljnija je situacija A, a u sluaju B situacija W.



Tehniki sistemi

55

Slika 3.12. Matrini prikaz ueša na tržištu i mogunost rasta

Tržišni portfolio predstavlja tekue stanje i oekivani razvoj postojeih i buduih proizvoda na sadašnjem nivou znanja.

Tehnološki portfolio ukazuje na sposobnost i mo preduzea u odnosu napotencijal neke tehnologije i obuhvata duži vremenski period.

Neophodno je kontinuirano praenje svih novih mogunosti da postojea

tehnologija ne bi došla u fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremenonisu uvedene neophodne promene i supstitucija novim tehnologijama. Jedna odnajvažnijih strateških odluka vezanih za tehnologiju u preduzeu odnosi se upravo naodreivanje trenutka i izbor nove tehnologije koja e da zameni postojeu.

Strateško upravljanje tehnologijom se zbog svih ovih razloga mora stalno baviti uravnoteženjem:

napora usmerenih ka održavanju željenog nivoa efikasnosti postojeihtehnologija u praksi, i

napora usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija.Pravovremeno uoavanje, nabavka i usvajanje nove tehnologije doveše do

podudarnosti izmeu trenutka zrelosti i opadanja stare i rasta nove tehnologije.

3.2. UTICAJ TEHNOLOŠKOG RAZVOJA NA

ODNOS OVEKA DRUŠTVA I TEHNOLOGIJA

Prirodno je svojstvo oveka da razvija sredstva za olakšavanje svog života. Pri ovomeovek je koristio svoju inteligenciju i kreativnost [1,21,23 ]. Zahtev za stalniminovacijama je najdublja ljudska osobina. Tehnika je jedan izraz ove inovacije, ali onaima vrednost samo zavisno od toga u koju svrhu je ovek koristi. ovek samo odreuje“dobro i loše” u vezi njenog uvoenja “for better or for worse”. Postoji evolucija u



Tehniki sistemi

56

shvatanju pojma tehnologije koja je ranije iskljuivo posmatrana kroz procese umaterijalnoj proizvodnji. Pojam tehnologije danas ima daleko širi smisao zahvaljujui:

njenom prisustvu i delovanju u svim oblicima ovekovedelatnosti, u materijalnoj proizvodnji i van materijalne proizvodnje,

efektima i uticajima tehnologije na sve oblasti ovekovog života idelovanja.Na osnovu toga, tehnologija u odnosu na oveka, društvo i prirodu zauzima

centralno mesto, slika 3.13.

TEHNOLOGIJA

Društvo

Prirodaovek

Slika 3.13. Odnos tehnologija, prirode, društva i ovek

Sa druge strane ovek je taj koji inicira nauno-istraživaki rad, sprovodi ga,stvara nove tehnologije, primenjuje ih i krajnji je korisnik rezultata primene novihtehnologija, tako da logino sledi da su njegov znaaj i uloga u tom odnosu primarni.ovek je u centralnoj ulozi, slika 3.14. U tom smislu potrebno je da se skrenepažnja sa tehnologije i kapitala na ljude.

OVEK

Tehnologija

DruštvoPriroda

Slika 3.14. Centralna uloga oveka u odnosu na tehnologije, prirodu i društvo

Kada je re o odnosu društva i tehnologije situacija je sledea: akumulacijaznanja i iskustva u društvu utie na tehnološka dostignua, koja opet utiu napoveanje produktivnosti rada, što opet dovodi do poveanja društvenog bogatstva,slika 3.15. Ovo uveano bogatstvo opet utie na veu akumulaciju i rast životnogstandarda, što zajedno utie na uveanje kreativnih potencijala.

Mogu se uoiti tri povezana zatvorena ciklusa: poveanje dohotka po stanovništvu: rast tehnoloških dostignua

vea produktivnost rada rast dohotka.



Tehniki sistemi

57

viši dohodak: tehnološki napredak rast dohotka. viši dohodak: vea štednja stanovništva tehnološki napredak.

Akumulacija znanjai iskustva u društvu

Tehnološkadostignua

Poveanaproduktivnost rada

Rast društvenog proizvoda

Akumulacija Rast životnog

standarda

Rast kreativnih potencijala

Slika 3.15.

Odnos tehnologije i prirode ogleda se u stalnom naporu oveka da uz pomotehnologije prirodu prilagoava svojim potrebama. Pri tome postoji neophodnostpravilnog korišenja resursa i ouvanja životne sredine.

Tehniki pronalasci omoguili su prekid sa starim vremenima, izgradili su

novim snagama i civilizacijama jedan put kojim se menjaju socijalne strukture iomoguuje istraživanje sveta. Oni su postali baza na kojoj su razvijeni oblici ljudskogzajednikog života, oni su pretpostavka za bogatu i razvijenu kulturu.

Tehnološka revolucija ide dalje, postala je motor, i ljudi su je rado nesvesnouzeli kao bazu za stanje zdravlja i kao prihvatljivost života. Pre svega ljudi su seoslobodili straha. Oni ne misle o tome, da svaki napredak ima svoju cenu.

Psihološki je potpuno razumljivo da ovek poinje sa zadovoljavanjem važnihmaterijalnih potreba - kao jelo, stanovanje i odevanje. Tehniki napredak a sa njim iekonomski zamah, bili su klju da se može poslovati sa višim vrednostima.

Poetkom 60-tih godina otpoeo je jedan ambivalentni stav (držanje) tehnikeu odnosu na razvijanje; tehnika je bila podeljena na dobru i lošu:

Dobar tehniki napredak je tamo gde je svakodnevni život uinjenprijatnijim (lista dela prijatnosti: automobil, motocikl, interkontinentalni letavionom, domainstva (budžet), stereo ureaja i televizora).

Loš je tehniki napredak tamo gde ovek ne može ili nee uoiti prednostiza sebe (hemijska industrija za preradu sirovina u polufabrikate, elektrinecentrale i rafinerije itd.).

Neki od tehnoloških razvoja nisu više shvaeni od mnogih ljudi a ovo posebno važi za nove bazne tehnologije.

Iz ovoga može nastati jedan mehanizam otpora prema tehnikom znanju jer tukoliinu informacija koja se javi dodatno svake godine mogu jedva i eksperti savladati.



Tehniki sistemi

58

Neznanje laika e porasti sa veom brzinom koja odgovara opštem tehnološkomznanju ljudskog društva. Posledice ovoga su nelagodnost i strah. ovek, doduše,oekuje od tehnike kao i pre da osigura “udobnosti” modernog života, ali joj ovek višene veruje.

Kriza verovanja u tehnologiju koja danas obuhvata i veliku krizu društvaizbrisana je sa porastom znanja o riziku koji je bez sumnje povezan sa tehnološkimnapretkom. Tako znamo:

ovek se ponašao vrlo neracionalno i neoprezno sa okolinom i prirodnimresursima,

sirovine i nosioci energije nisu neogranieni, jeftini i nezavisni od politikihdogaaja),

obim svetskog naoružanja sa visoko-tehnikim ratnim sistemima i ideološkimrazlikama naroda dovodi do straha.

Sigurno e i u budunosti biti potrebni specijalisti u tehnikim, ekonomskim i

organizacionim oblastima, ali moramo uoiti meuzavisnosti, da je danas svakakvalifikovana aktivnost integrisana u ukupni društveni "sistem". Samo tako mogumladi ljudi uiti da aktivnosti i znanje ne služe samo tome da se zadovoljavajusopstveni zahtevi, ve donose dug svakog prema zajednici.

Inženjeri mogu ovde mnogo uiniti, oni mogu i moraju dati pomo u okvirunjihovih mogunosti i znanja.

Nove tehnologije, zaposlenost i zapošljavanje

Razvojem tehnologije, kroz istoriju, menja se i uloga oveka, karakter ljudskograda koji je neophodan da bi se odreena aktivnost mogla obaviti. Uticajinformacionih tehnologija na promene u oblasti kadrova mogu se posmatrati na dvanivoa:

kroz uticaj na zaposlenost i zapošljavanje, kroz uticaj na kvalitet ljudskog rada, potrebnih kvalifikacija i promene u

toj oblasti.Promene koje izaziva nova tehnologija u oblasti kadrova odnose se

na sledee pojave: potrebu za sve višim kvalifikacijama zaposlenih; potrebu za prekvalifikovanjem, za dodatnim, dopunskim sticanjem novih

kvalifikacija; potrebu za univerzalnijim kvalifikacijama usled potrebe za veom

fleksibilnošu kadrova u organizaciji; skraivanje radnog dana, nedelje uz poveanje udela slobodnog vremena

zaposlenih; pomeranje ovekovih aktivnosti ka sve kreativnijim, složenim poslovima

jer rutinske poslove i zadatke preuzimaju nove tehnologije; nastanak novog tipa radnog mesta koje nije nužno vezano za boravak u

preduzeu.Osnovni zahtevi u pogledu kvalifikacije i obuke kadrova za rad su:

pitanje permanentnog obrazovanja kadrova, naroito onih vezanih za radsa tehnologijom koja se intenzivno menja i razvija,

njihov kvantitet kao ulaznog elementa tehnološkog sistema; problem

zaposlenosti i zapošljavanja s jedne, i kvalifikaciona struktura kadrova, s



Tehniki sistemi

59

druge strane, opredeljuju usvajanje i uspešno funkcionisanje tehnologije upreduzeu.

Paradoks produktivnosti

injenica je da je došlo do usporavanja rasta i razvoja u razvijenimzemljama što se naziva i “paradoksom produktivnosti”. Kljuna pitanja vezana zaizuavanje fenomena ovog paradoksa koja treba analizirati:

U kojoj je meri opadanje ili usporavanje rasta produktivnosti u stvariproblem ili pitanje kašnjenja. Poznato je da izmeu trenutka nastankaotkria i njegovog pretakanja u konkretno novo tehnološko rešenje,tehnološku inovaciju, postoji odreeno vremensko kašnjenje. Postojikašnjenje izmeu trenutka nastanka tehnološke inovacije i njene difuzije usve oblasti.

Drugo relevantno pitanje tie se sagledavanja odnosa izmeu usporenograsta produktivnosti i izmenjene prirode investicija u savremeno dobakoje sve više iziskuju uvažavanje nužne komplementarnosti izmeurazliitih vrsta investicija.

U praksi produktivnost treba sagledavati uvažavajui dvoznanost togkoncepta kroz:

aspekt efikasnosti (odnos autputa i inputa), aspekt efektivnosti (vrednost autputa za kupce).

3.3. INOVACIONA DELATNOST

3.3.1. Osnovni pojmovi o inovacionoj delatnosti

Organizacija primene naunih saznanja, tehnikih i tehnoloških znanja,inventivnosti i pronalazaštva, u funkciji stvaranja i realizacije, u odnosu na postojeutehniko-tehnološku osnovu, novih i poboljšanih proizvoda, procesa i usluga su kaopokretaa razvoja naše zemlje.

Invencija jeste koncept, ideja i metod za dobijanje novog proizvoda iliprocesa, ukljuujui otkrie nove tehnologije (proizvoda ili procesa) za iskorišavanjeprirodnih resursa.

Inovaciona delatnost jesu aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranjanovih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili znaajne izmene postojeih, a uskladu sa potrebama tržišta.

Inovacija jeste uspešna tržišna primena invencije, odnosno primena novog iliznaajno poboljšanog proizvoda, procesa ili usluge (ukljuuje znaajna poboljšanjatehnikih karakteristika, komponenti i materijala, ugraenog softvera, korisnikeorijentacije ili drugih funkcionalnih karakteristika) ili marketinške metode ili noveorganizacione metode u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima pravnog lica saokruženjem, pa može biti:

inovacija proizvoda, kao primena novog ili znaajno poboljšanogproizvoda, koje je novo za odnosno pravno lice (ne mora biti nova zatržište), a nije promena estetske prirode ili iskljuivo prodaja inoviranihproizvoda koje je proizvelo i razvilo drugo pravno lice;



Tehniki sistemi

60

inovacija procesa, kao primena novog ili znaajno poboljšanog nainaproizvodnje ili isporuke (ukljuujui znaajne promene u tehnici, opremiili softveru, ali ne iskljuivo organizacione i menadžerske promene) koja jenova ili unapreena za posmatrano pravno lice, bez obzira ko je razvio;

inovacija organizacije, kao primena novih ili znatnih promena ustrukturi ili metodama menadžmenta, s namerom da se u odnosnompravnom licu poboljša korišenje znanja, kvaliteta proizvoda ili usluga, ilipovea efikasnost poslovnih tokova;

marketinška inovacija, kao primena nove marketinške metode,ukljuujui znaajne promene u dizajnu proizvoda, pakovanju, plasmanu ipromociji proizvoda i naplaivanju proizvoda.

Nacionalni inovacioni sistem jeste skup organizacija, institucija i njihovih veza ufunkciji generisanja, difuzije i primene naunih i tehnoloških znanja u našoj zemlji.Subjekat inovacione delatnosti jeste pravno ili fiziko lice koje obavlja inovacionu

delatnost, ukljuujui i pravna lica osnovana radi pružanja usluga u oblasti inovacionedelatnosti.

Nosilac realizacije inovacione aktivnosti jeste pravno ili fiziko lice kojeobjedinjuje i koordinira inovacione aktivnosti su finansirane sredstvima budžeta jednezemlje.

Inovacioni projekat jeste dokument kojim se predlaže nain realizacijeprograma inovacione delatnosti, a koji za rezultat ima stvaranje novih proizvoda,tehnologija, procesa i usluga ili znaajnu izmenu postojeih u skladu sa potrebamatržišta.

Razvojni projekat jeste dokument kojim se predlaže nain realizacije programa

inovacione delatnosti, a koji objedinjuje primenjena i razvojna istraživanja uodreenoj naunoj i tehnološkoj oblasti.Inovaciona infrastruktura jeste okruženje stvoreno u oblasti informacionih i

komunikacionih tehnologija, tehniko-tehnološkog opremanja, fizike infrastrukture(prostorne, transportne, internet i intranet), kao i infrastrukture znanja (resursinaunoistraživakih organizacija i drugi obrazovni i konsalting resursi), koje je ufunkciji pokretaa restrukturiranja poslovnog sektora i umrežavanja subjekatainovacione delatnosti iz akademskog sektora i sektora privrede.

Tehno preduzetništvo jeste delatnost koja obuhvata znanja, veštine isposobnosti usmerene na pokretanje, organizovanje, razvoj i inoviranje tehnološkihprocesa, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti.

Novoosnovano privredno društvo jeste privredno društvo od ijegosnivanja, do momenta podnošenja zahteva za finansiranje sredstvima budžeta našezemlje, u skladu sa zakonom, nije prošlo više od dve godine.

Inovaciona politika je postavljanje ciljeva i obezbeenje sistemskih uslova zastvaranje, razvoj i primenu inovacija. Inovacionu politiku, kao strateški dokument,utvruje vlada za period od pet godina, na predlog ministarstva nadležnog zainovacionu delatnost, a u skladu sa resursima, ogranienjima i težnjama utehnološkom razvoju države.

Ministarstvo nadležno za naunoistraživaku delatnost i tehnološki razvoj(Ministarstvo) odgovorno je za utvrivanje i realizaciju inovacione politike,

podsticanje tehno preduzetništva, transfera znanja i tehnologija u privredu, razvoj i



Tehniki sistemi

61

unapreenje inovacionog sistema u našoj zemlji i propise u oblasti zaštite i prometaprava intelektualne svojine. Ministar nadležan za inovacionu delatnost (ministar)obrazuje Komisiju za praenje razvoja i komercijalne eksploatacije inovacija(Komisija). Komisija realizuje:

priprema ekspertske analize u oblasti inovacione delatnosti; analizira inostranu praksu u ovoj oblasti; inicira izmene važeih zakona i ostalih propisa u ovoj oblasti, s ciljem

podsticanja inovacione delatnosti.Ministarstvo vodi Registar inovacione delatnosti. Registar je deo elektronske i

javno dostupne baze podataka koju vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.Korisnici državnih podsticajnih mera i budžetskih sredstava za razvoj inovacionedelatnosti mogu biti samo subjekti koji su upisani u Registar. U Registru se posebno vode podaci o tehnološkim privrednim društvima. Kao tehnološka privredna društva uRegistru se evidentiraju ona privredna društva koja primenjuju ili razvijaju tehnologijukao važnu komponentu svojih poslovnih aktivnosti, a bave se istraživanjem i razvojem,

sopstvenim ili naruenim kod drugih privrednih društava, organizacija, ustanova ilipojedinaca.

3.3.2. Organizacije za obavljanje inovacione delatnostiRadi obavljanja delatnosti istraživanja, stvaranja, razvoja, primene i plasmana

inovacija, kao i dobijanja statusa organizacije za obavljanje inovacione delatnosti (udaljem tekstu: inovaciona organizacija), u Ministarstvu se može registrovati:

razvojno-proizvodni centar,

istraživako-razvojni centar,

inovacioni centar.Razvojno-proizvodni centar je inovaciona organizacija koja stvara

inovacije, primenjuje nove tehnologije, vrši plasman proizvoda, usluga i tehnologija,zasnovanih na sopstvenom inovatorskom radu i razvoju.

Istraživako-razvojni centar je inovaciona organizacija u kojoj seobavljaju primenjena i razvojna istraživanja, stvaraju inovacije i vrši plasiranje novihznanja i tehnologija, u sopstvenu proizvodnju i usluge ili u proizvodnju i usluge drugihprivrednih subjekata.

Inovacioni centar je inovaciona organizacija u kojoj se na originalni i

sistematski nain primenjuju sopstveni i tui nauni rezultati i savremeni tehnološkiprocesi radi stvaranja inovacija, razvoja prototipa, novih proizvoda, procesa i usluga ilipoboljšanja postojeih u odreenoj oblasti i istovremeno vrši transfer znanja itehnologija u proizvodnju i usluge drugih privrednih subjekata.

Privredno društvo osnovano radi pružanja infrastrukturne podrške ipovezivanja naunoistraživakih, odnosno inovacionih organizacija i privrednihsubjekata - u Ministarstvu se može registrovati kao:

poslovno-tehnološki inkubator;

nauno-tehnološki park; organizacija za podsticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnoj oblasti

nauke i tehnologije;



Tehniki sistemi

62

centar za transfer tehnologija.

Poslovno-tehnološki inkubator je privredno društvo ija je osnovnadelatnost stavljanje na raspolaganje, uz naknadu, poslovnog prostora,administrativnih, tehnikih i drugih usluga novoosnovanim privrednim društvima,najduže pet godina od njihovog osnivanja.

Nauno-tehnološki park je privredno društvo koje u okviru definisanogprostora pruža infrastrukturne i strune usluge visokoškolskim ustanovama,naunoistraživakim i inovacionim organizacijama, kao i visoko tehnološkim i srednjetehnološkim privrednim društvima u odreenoj naunoj, istraživako-razvojnoj iliproizvodnoj grupaciji s ciljem njihovog povezivanja i što brže primene novihtehnologija, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tržištu.

Poslovno-tehnološki inkubator i nauno-tehnološki park mogu pružati

sledee usluge:

korišenje poslovnog prostora za rad, koji može biti opremljennameštajem, opremom i instalacijama;

korišenje zajednikih poslovnih prostorija, koje služe za poslovnesastanke, prijeme i druge svrhe;

sekretarske usluge;

administrativne usluge;

knjigovodstvene i raunovodstvene usluge;

usluge reklame i prodaje;

usluge poslovnog savetovanja; telekomunikacione i informacione usluge, koje izmeu ostalog obuhvataju

pristup telefonu, telefaksu, elektronskoj pošti i Internetu;

usluge poslovnog planiranja;

usluge finansijskog savetovanja;

usluge obuke i treninga;

finansijske usluge;

tehnike i druge usluge, u skladu sa zakonom.

Nauno-tehnološki park svom lanu može omoguiti korišenje dela zemljišta, u

okviru nauno-tehnološkog parka, za izgradnju razvojnih i proizvodnih kapaciteta, a uskladu sa osnovnom delatnošu parka.

Organizacija za podsticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnojoblasti nauke i tehnologije je privredno društvo osnovano iskljuivo radi obavljanjadelatnosti podsticaja inovacionih aktivnosti u prioritetnim oblastima nauke itehnologije utvrenim strateškim dokumentom.

Centar za transfer tehnologija je privredno društvo osnovano iskljuivoradi obavljanja delatnosti transfera tehnologija radi primene tehnoloških inovacija, štoobuhvata naroito traganje za idejama i partnerima za transfer tehnologija, procenukomercijalnog potencijala transfera, podsticaje za realizaciju i komercijalizaciju



Tehniki sistemi

63

transfera tehnologija i pomo u zaštiti intelektualne svojine tehnološkim privrednimdruštvima koja razvijaju, proizvode i prodaju inovativne proizvode, procese i usluge sa visokim nivoom know-how i novih tehnologija.

Radi podrške razvoju inovativnih proizvoda i usluga, podsticaja primene i

komercijalizacije naunoistraživakih rezultata, podrške korišenju savremenihtehnologija i izgradnji infrastrukture inovacionih organizacija, Vlada, na predlogministra, usvaja programe inovacione delatnosti za narednu budžetsku godinu.

3.3.3. Inovacioni, razvojni projekti, prava intelektualne svojine i finansiranje inovacione delatnosti

Privredna društva, visokoškolske ustanove, naunoistraživake i inovacioneorganizacije mogu biti nosioci inovacionih i razvojnih projekata, u skladu sa ovimzakonom. Inovacioni projekti traju do jedne, a razvojni do dve godine. U sluaju kada jedan projekat realizuje više organizacija, meusobnim ugovorom odreuju nosioca

realizacije projekta. Ministar propisuje:

uslove konkurisanja na inovacionim i razvojnim projektima i kriterijumeza izbor realizatora projekata koji se finansiraju iz budžetskih sredstava ifondova sa veinskim državnim vlasništvom;

uslove finansiranja projekata ili izgradnje infrastrukture namenjenerealizaciji inovacionih i razvojnih projekata;

postupak evidencije, prezentaciju sadržaja i postignutih rezultata nainovacionim i razvojnim projektima.

Prava intelektualne svojine nad rezultatima inovacionih i razvojnih

projekata.Intelektualna svojina (pronalazak, industrijski dizajn, topografija

integrisanih kola) koja nastane u toku realizacije inovacionog i razvojnog projekta kojise finansira i sredstvima budžeta naše zemlje pripada organizaciji u kojoj jeintelektualna svojina nastala.

Pronalaza, autor dizajna i autor topografije integrisanih kola imaju pravoda u tom svojstvu budu navedeni u prijavi za priznanje patenta, malog patenta,industrijskog dizajna i topografije integrisanih kola, kao i u spisima, registrima,ispravama i drugim publikacijama.

Finansiranje inovacione delatnosti se realizuje na osnovu ekonomskih

instrumenata kojima se obezbeuje i podstie inovaciona delatnost jesu: sredstva budžeta zemlje i autonomne pokrajine; sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave; sredstva meunarodnih finansijskih organizacija; fond za inovacionu delatnost; drugi fondovi; ekonomske podsticajne mere i druge mere, u skladu sa zakonom.

Radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje inovativnosti, osnivase Fond za inovacionu delatnost (Fond). Fond ima svojstvo pravnog lica. Fond seupisuje u registar privrednih subjekata. Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem



Tehniki sistemi

64

pripreme, realizacije i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblastisprovoenja inovacione politike, a naroito:

strune i druge poslove u vezi sa pribavljanjem sredstava Fonda, upravljanjemtim sredstvima i njihovim korišenjem;

posredovanje u vezi sa finansiranjem inovacione delatnosti iz sredstavameunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaih istranih pravnih i fizikih lica, naroito u oblastima nauke i tehnologije kojestrateški dokumenti utvrde kao prioritetne;

voenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima uoblasti inovacione delatnosti koje Fond finansira, kao i potrebnim iraspoloživim finansijskim sredstvima za njihovu realizaciju;

podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa meunarodnim idomaim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizikim licima radifinansiranja inovacione delatnosti, u skladu sa inovacionom politikom idrugim strateškim planovima i programima, kao i zakljuenim meunarodnim

ugovorima za namene utvrene ovim zakonom.

3.3.4. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduzeu

Praenjem svih novih mogunosti spreie se da postojea tehnologija ne doeu fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodnepromene i supstitucija novim tehnologijama.

Najvažnije strateške odluke vezane za tehnologiju u preduzeu odnose seupravo na odreivanje trenutka i izbor nove tehnologije koja e da zameni postojeu.

Strateško upravljanje tehnologijom se zbog svih ovih razloga mora

stalno baviti uravnoteženjem: napora usmerenih ka održavanju željenog nivoa efikasnosti postojeih

tehnologija u praksi, napora usmerenih ka zameni, supstituciji tih tehnologija.

Pravovremeno uoavanje, nabavka i usvajanje nove tehnologije doveše dopodudarnosti izmeu trenutka zrelosti i opadanja stare i rasta nove tehnologije.

Konkurentsku prednost ostvaruju ona preduzea u tržišnoj privredi kojauspeju u tome da razvoj tehnologije i razvoj tržišta u što kraem vremenskomintervalu dovedu do stepena što vee uzajamne harmonije.

Strategija inovacija se, u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okruženju u

kome deluju savremene firme, pokazuje kao opravdana i jedino uspešna. U tehnološkiintenzivnim granama se ak pokazuje da jedino strategijom “lidera” mogu da seostvare poslovni uspesi, da je strategija “sledbenika” neuspešna, ne generiše seoekivana dobit usled skraivanja ciklusa tražnje i životnog ciklusa proizvoda/usluge.

Harmonizacija se odnosi na usklaivanje konkretnih sadržaja ponude, koja je nastala kao rezultat dobro osmišljenog poslovnog plana i strategije razvojatehnologije, s jedne, i tržišne tražnje, s druge strane. Postignuti stepen harmonizacijese neposredno odražava na poslovni uspeh.



Tehniki sistemi

65

Životni ciklusi tehnologije i tražnje

Karakter tehnologije koji treba ispitati u preduzeu s obzirom nauspostavljanje ispravne poslovne strategije odnose se na identifikovanje kljunihodnosa dinamike tržišne tražnje, dinamike tehnologije proizvoda i dinamiketehnologije procesa. Dinamiki aspekti tehnologije strateški se sagledavaju analizomnjihovih životnih ciklusa, slika 3.16. U uslovima definisane tržišne tražnje koja se možepredstaviti krivom tražnje (A) stabilna tehnologija prati u itavom ciklusu tražnjepotrebu tržišta i udovoljava potrebnim promenama. Pri tome stabilna tehnologijamože da bude i fleksibilna ukoliko u okviru ciklusa tražnje i životnog ciklusatehnologije (koje se u sluaju stabilne tehnologije skoro idealno poklapaju) generiše više razliitih proizvoda. Zrela tehnologija se na slici (B) prikazuje pojavom veeg broja životnih ciklusa proizvoda u okviru jednog životnog ciklusa tehnologije.Turbulentna tehnologija na slici (C) oznaava promene više životnih ciklusatehnologije u okviru jednog ciklusa tražnje.

Slika 3.16. Dinamiki aspekt tehnologije

Ciklus tražnje se može podeliti pet faza: Nastanak (N) – turbulentni period kada nastaje odreena delatnost, u

kojoj veliki broj konkurenata nastoji da ostvari vodeu poziciju.



Tehniki sistemi

66

Ubrzani rast (R 1) u okviru koga konkurenti koji su preživeli uživajuplodove svoje inicijalne nadmoi, u ovom periodu rast tražnje obinoprevazilazi rast ponude.

Usporeni rast (R 2) kada se javljaju prvi znaci saturacije i ponuda poinje

da prevazilazi tražnju. Zrelost (Z) kada je postignuta saturacija i postoji znaajan višak kapaciteta.

Opadanje (O) na niži nivo tražnje (ili na nulu).Uoene pravilnosti prikazane krivom životnog ciklusa tražnje ukazuju na to da

se preduzea moraju stalno baviti pitanjem koliko e dug biti ciklus tražnje,meren od poetka nastanka do trenutka saturacije i opadanja. Navedena podelatehnologije na stabilnu, fleksibilnu i turbulentnu omoguuje da se poslovna strategija bliže uskladi sa identifikovanim karakterom tehnologije.

Tehnološka strategija i upravljanje kašnjenjem tehnološke inovacije

Upravljanje kašnjenjem u razliitim delovima procesa tehnološke inovacijemože se razvrstati na sledei nain: upravljanje kašnjenjem izmeu faza istraživanja i razvoja koje dovode do

nastanka tehnološke inovacije i strateški fokus firme (lider, sledbenik); upravljanje vremenskom sinhronizacijom tržišnih i tehnoloških ciklusa tj.

upravljanje kašnjenjem izmeu inovacije tehnologije proizvoda itehnologije procesa, i odgovarajui poslovni efekti;

upravljanje kašnjenjem u primeni tehnološke inovacije: krive uenja,kašnjenje u produktivnosti i poslovni fokus.

Tehnološkom strategijom se odreuju resursi u vezi sa: Vertikalnim transferom tehnologije (interna tehnologija) koje za

firmu znai sopstveno istraživanje i razvoj – interno kreiranjekompetencija koje stvara kašnjenje i iziskuje znaajne investicije.

Horizontalnim transferom tehnologije (eksterna tehnologija) kojimse postižu tri stvari:o sporazumi o kooperaciji - udruživanje napora više razliitih preduzea

u razvijanju novih tehnologija;o kupovina licenci - daje pristup tehnologijama koje su razvili drugi;o ugovori o eksternom istraživanju - predviaju da preduzee poverava

eksternom organizmu (laboratoriji, istraživakom centru ...)realizaciju razvoja odreene tehnologije.

Kombinovanim transferom koji se postiže kupovinom drugog

preduzea koje poseduje traženu tehnologiju i ima interne kompetencije urazvoju tehnologija.

Kada je re o preduzeima u oblastima visoke tehnologije postoji etiristrategijske opcije:

prvi na tržište, drugi na tržište, kasno na tržište, segmentacija tržišta. Rani ulazak na tržište ili strategija lidera znai da se proizvod iznese na tržište

pre konkurenata.



Tehniki sistemi

67

Drugi na tržište ili strategija pratioca pretpostavlja ulazak u ranoj fazi rasta uživotnom ciklusu i brzu imitaciju inovacije pionira.

Minimiziranje troškova ili strategija “kasno na tržište” omoguavapreduzeima koja je koriste relativnu prednost u troškovima putem ekonomije veliine

ili putem modifikacija na samim proizvodima i procesima. Segmentacija tržišta znai orijentaciju na opsluživanje malih tržišta saspecijalnom primenom bazine tehnologije.

Vreme tehnološke inovacije i prednosti strategije lidera

Izmeu znaajnih momenata naunog otkria, invencije i inovacije postoje vremenska kašnjenja, a takoe se beleži kašnjenje izmeu pojave invencije i njenedifuzije i dospea u odgovarajue proizvodne procese i na tržište. U ciklusutehnološkog razvoja veoma je važno sagledati znaaj smanjivanja kašnjenja izmeusvih navedenih faza, a na nivou preduzea strategija tehnološkog razvoja i

konkurentnosti posebno istiu znaaj skraivanja kašnjenja izmeu pojedinih faza.Tako je izuzetno znaajno da se kašnjenje smanji izmeu otkria i nastanka invencije iizmeu pojave invencije i njenog pretvaranja u inovaciju za preduzea koja su usvojilastrategiju tehnološkog lidera.

Tehnološki lideri izuzetno su zainteresovani da poveaju kašnjenje izmeutrenutka pojave inovacije i njene šire difuzije u ostale firme. Odlažui taj momenat štodalje u budunost oni nastoje da što duže održe tržišnu ekskluzivnost i primat u svojukorist.

Savremeni pristup tehnološkoj inovaciji u preduzeu utemeljen je na osnovnojkonstataciji da se dinamika tehnologije vrsto povezuje sa strateškom dinamikomorganizacije kao celine. Empirijski je utvreno da kašnjenje u pojavljivanju novog

proizvoda na tržištu dovodi do najveih gubitaka. Ovo znai da ako bi se menadžerinašli pred dilemom da li da poveaju IR troškove ili da odlože lansiranje novogproizvoda, sigurno je bolja opcija skraivanje vremena razvoja kako bi se ostvariloprvobitno planirano vreme lansiranja novog proizvoda na tržište ak i po cenu rastatroškova istraživanja i razvoja.

3.4. MENADŽMENT TEHNOLOGIJAMA

Na osnovu uvida u strukturu tehnologija, vidi se da je njihovo kreiranje i primena vrlosložen zadatak koji zahteva specifine veštine menadžmenta. Tako je nastala novadisciplina – menadžment tehnologijama (MOT- Management of Technologies) i novozanimanje menadžer tehnologija [1,3, 5,21,23 ].

Za razliku od "klasinog" menadžmenta sa ulogama koje je postavio još Fayol(planiranje, organizovanje, obezbeenje resursa, voenje, odluivanje, kontrolisanje),menadžment tehnologijama zbog njihove složenosti i zahteva integracije mora daposeduje brojna druga svojstva. Novi poslovni ambijent zahteva primenu novihtehnologija, a time i novog pristupa menadžmentu tehnologijama. To je jedan odrazloga što ak i najvee kompanije u U.S.A. stagniraju i gube tržišnu poziciju za samo15 godina, tabela 3.1. Kljunu ulogu u ovome ima strategijska komponentamenadžmenta, koji treba da "prepozna" nove potrebe tržišta, ulogu novih tehnologija ipokrene proces promena u organizaciji.



Tehniki sistemi

68

Tabela 3.1 Sudbina 25 najveih kompanija u U.S.A.

Sudbina Broj kompanija

I dalje u top 25 1

Ostaje u top 25 u drugoj oblasti 7Bankrot 2Smanjen obim delatnosti 3

I dalje rade ali ispod top 25 12

Ukupno: 25

Dalji postupak se odvija prenošenjem zadataka srednjem i operativnommenadžmentu. On mora stalno da održava balans izmeu snaga za promene i otporapromenama, posebno ako se intezivnije uvode nove tehnologije.

Menadžment tehnologijama treba da obezbedi:

stalno unapreenje tehnologije i procesa, spremnost za znaajno unapreenje, primenom reinženjeringa poslovnih

procesa (BPR – Business Process Reengineering).

smanjenje i netolerisanje grešaka, što se obezbeuje primenom tehnologijakoje obezbeuju stalan kvalitet proizvoda i standardnim metodama iprocedurama rada,

niže, tj. konkurentne troškove, što se obezbeuje primenom optimalnetehnologije u datim uslovima.Promene zahteva koji se postavljaju pred industriju zahtevaju i novi model

obrazovanja. Akademske institucije su do sada bile spore u promeni nastavnih planova

i programa i metoda edukacije.Kvalitet novog obrazovnog procesa ocenjuju korisnici (kupci). Za MOT to su:

studenti, poslodavci, top menadžeri, profesionalne organizacije, lideri, tehnikoosoblje, preduzetnici, lokalne i druge državne institucije.

Još daleke 1998. godine John Bush je identifikovao sledee pravce uobrazovanju menadžera tehnologijama. To su:

direktna edukacija sadašnjih ili potencijalnih tehnološki orjentisanihmenadžera i zaposlenih "da identifikuju optimalne tehnike za praksu",

indirektna edukacija sadašnjih ili potencijalnih menadžera okorišenju MOT radi "integracije tehnologije u strategiju organizacije",

za sve ostale za koje se direktno ne odnosi MOT, kratka edukacija o važnosti ukljuivanja MOT u strukture organizacije.

Za novi pristup obrazovanju za MOT imaju pre svega interes industrijske iobrazovne organizacije. Prve zbog znaaja menadžmenta tehnologijama za opstanak irazvoj organizacije. Obrazovne organizacije prepoznaju u MOT novu, propulzivnuakademsku disciplinu, koja prema William Miller-u (1998) ima karakteristike Knowledge Infrastructure Engineering (KIE). Posledica ova dva zahteva, postajenacionalni interes stimulisanje MOT i obrazovnih centara za MOT specifinimtehnologijama.

Sadržaj MOT edukacije obuhvata u osnovi discipline prikazane na slici 3.17.



Tehniki sistemi

69

Menadžmenttehnologijama

Društvene nauke

Inženjerstvo Prirodne nauke

Menadžment i biznis

Industrijska praksa

Slika 3.17. Discipline koje uestvuju u MOT Naravno, u razliitim obrazovnim centrima je razliit udeo ovih disciplina i

oblast primene (industrijska praksa). Khalil (1997.) je definisao MOT kao interfejsizmeu naunih i inženjerskih disciplina, sa jedne strane, i disciplina poslovneadministracije, sa druge strane, tabela 3.2.

Tabela 3.2. Znanja potrebna za menadžere tehnologijama

Menadžment tehnologijama Naune i inženjerskediscipline

Discipline iz ekonomije,menadžmenta i prava

Strategijske tehnologije.Nauka i tehnološka politika.

Proces tehnoloških inovacija.R&D menadžment.Infrastruktura R&D itehnološke promene.Tehnološko preduzetništvo inovi poslovi.Životni ciklusproizvoda/procesa.Tehnološko predvianje iplaniranje.Tehnološke inovacije istrategijsko planiranje.

Meunarodni transfertehnologija i ulogamultinacionalnih korporacija. Analiza i ocena tehnološkogrizika.Tehnološka i ekonomskaanaliza.

Tehnologija obrade metalaTehnologija mašinogradnje

Tehnologija obrade drvetaTehnologija materijalaTehnologija obrade keramikeTehnologija zaštiteTehnologija proizvodnjeTehnologija procesaInformacione tehnologijeTehnologije reciklažeTehnologije zaštite životnesredine

KnjigovodstvoFinansije

MenadžmentMarketingEkonomikaPoslovno pravo

Na osnovu studije Georga Scott-a (1998) primenom DELPHI metode,utvrena su 10 najvažnijih problema sa kojima se sree menadžment u high-techpreduzeima, slika 3.18.



Tehniki sistemi

70

NAJVAŽNIJI PROBLEMIMENADŽMENTA

Strategijskoplaniranje tehnologija izrade proizvoda

1 Selekcijaprojekata novih

proizvoda2

Organizaciono uenje za nove tehnologije

3

4 Smanjenje vremena trajanja ciklusa

5 Kreiranje pogodne kulture

5

67

10

9

8

Koordinacija i menadžment timova za razvoj

Tehnološki trendovi i promena shvatanja

Ukljuivanje grupa za marketing

Ukljuivanje kupaca

Klju ške kompetencije

ne tehnolo

Slika 3.18. Kljuni zahtevi za MOT

Iz ovih razloga MOT se pretežno izuava kao specijalistika ili posle diplomskaobuka, iako ima primera i do diplomskog obrazovanja ali uz podršku snažne lokalneindustrije i njenih zahteva.



Tehniki sistemi

71

OSNOVI PROIZVODNIH

TEHNOLOGIJA

CILJEVI UENJA


Razumete osnovne pojmove iz tehnologijemašinogradnje.

Shvatite tehnologije obrade. Objasnite obradu metala rezanjem. Planirate procese rezanja. Razumete osnovna kretanja alata, predmeta obrade i

geometriju reznog alata. Objasnite tribomehaniki sistem u obradi metala

rezanjem. Shvatite naune oblasti obrade materijala rezanjem.





Tehniki sistemi

73

4.1. TEHNOLOGIJE MAŠINOGRADNJE

rerada materijala (metala i nemetala) i oblikovanje razliitih delova (vratilo,zavrtanj, navrtka, zupanik i sl.), pod sklopova i sklopova (spojnica, kuišta,menjaa, prenosnika...) i proizvoda (alatnih mašina, automobila itd.) se

ostvaruje primenom razliitih tehnologija mašinogradnje. Izuava osobine metala,nemetala i legura i postupke njihove prerade u poluproizvode ili proizvode. Postoji šestosnovnih tehnologija, to su tehnologije [9,10, 12,18,19,27,28]:

materijala,

obrade, termike i hemijsko-termike obrade, montaže, površinske zaštite, modifikovanja površina.Tehnologija materijala prouava postupke prerade sirovina, problematiku

dobijanja materijala, osobine, namenu, sisteme oznaavanja i metode ispitivanjamaterijala.

Tehnologija obrade prouava postupke izrade i obrade (oblikovanja)mašinskih delova željenog oblika i dimenzija od polufabrikata, dobijenih livenjem,kovanjem, valjanjem i sl. Pojednostavljeno reeno obuhvata problematiku izrade i

oblikovanja gotovih delova, slika 4.1.

Slika 4.1. Ilustracija postupka obrade

Tehnologija termike obrade (žarenje, kaljenje, poboljšanje,normalizacija, otpuštanje...) obuhvata postupke promene strukture, hemijskog sastavai mehanikih osobina (tvrdoa, vrstoa, žilavost itd.) materijala.Hemijskotermikom obradom (cementacija, nitriranje, cijanizacija...) menjaju se

P



Tehniki sistemi

74

karakteristike površinskog sloja obraenih delova. Postupcima montaže se, oddelova, formiraju podsklopovi, sklopovi i proizvodi razliite funkcionalnosti i namene.

Tehnologija površinske zaštite obezbeuje: zaštite metalnih delova i konstrukcija od štetnog dejstva razliitih hemijskih

uticaja okoline (kiselina, baza, soli, gasova, kiseonika iz vazduha itd.), poboljšanje estetskog izgleda delova i proizvoda.Ostvaruje se: metalom: cinkovanje, kadmijumizacija, pobakrenje, kalaisanje, niklovanje,

hromiranje, posrebrivanje, pozlaivanje ..., nemetalom: emajliranje, bojenje, lakiranje, premazivanje sredstvima za

konzerviranje... i hemijskim i elektrohemijskim postupcima: bruniranje, fosfatiranje...

Tehnologijama modifikovanja površina se obezbeuje poboljšanjekarakteristika površinskih slojeva, veka trajanja i pouzdanosti mašinskih delova itehnikih sistema. Poznate su pod nazivom i površinske tehnologije. Dve osnovne

tehnologije su tehnologije: nanošenja prevlaka, modifikovanja površinskih slojeva.

Tehnologijama nanošenja prevlaka nanose se ili deponuju antihabajuezaštitne, dekorativne, optike, regenerativne i druge prevlake na površinu mašinskogdela. Naješe korišene tehnologije su: CVD - hemijsko taloženje prevlaka, PVD - fiziko taloženje prevlaka, termalni postupci (gasni, elektroluni, plazma sprej, laserski), galvanizacija, elektroforeza (anaforeza i kataforeza), TD (difuzioni) postupci, nanošenja prevlaka vrstih maziva (molibden disulfid...) , plastifikacija, nanošenja neorganskih prevlaka (oksidne prevlake, fosfatiranje, hromiranje,

emajliranje ...), nanošenja organskih prevlaka (gumiranje, bojenje i lakiranje).

Tehnologijama modifikovanja površinskih slojeva se menja hemijsko,strukturno i fiziko metalurško stanje materijala u površinskim slojevima. Naješekorišene tehnologije modifikovanja su:

1. Termika obrada: Poboljšanje, Kaljenje itd.

2. Termohemijski i hemijski postupci: nitriranje (klasino, plazma ...), cementacija, karbonitriranje, difuziona metalizacija (boriranje, siliciranje, alitiranje ...), bruniranje ..., jonska implantacija, deformaciono otvrdnjavanje ....



Tehniki sistemi

75

4.2. TEHNOLOGIJE OBRADE

Tehnologija obrade prouava problematiku izrade i oblikovanja gotovih

delova. Zavisno od osnovnih principa uklanjanja viška materijala i oblikovanja gotovihdelova (korišenjem mehanike ili drugih vidova energije) tehnologije obrade se delena [9,10, 12,18,19,27,28]:

tehnologije mehanike obrade,

nekonvencionalne postupke obrade.

U tehnologije obrade spadaju i novi postupci obrade kao što su postupci: visokoproduktivne obrade, obrade na suvo, bez primene SHP, brze izrade prototipa,mikro obrade, nano obrade i dr.

Tehnologija mehanike obrade prouava problematiku izrade ioblikovanja gotovih delova mehanikim putem (delovanjem alata na predmet obrade).Postupci mehanike obrade se dele na postupke:

sa uklanjanjem viška materijala (sa skidanjem strugotine),

bez uklanjanja viška materijala (bez skidanja strugotine).

Obrada bez skidanja strugotine obezbeuje obradu i oblikovanje bez ili saneznatnim uklanjanjem viška materijala. To su postupci obrade:

livenjem,

spajanjem,

deformisanjem.

Obrada livenjem, slika 4.2., obuhvata livenje elika, sivog liva, obojenih metalai nematala u pesku, kokili, pod pritiskom, u obliku košuljice, centrifugalno i dr.

Slika 4.2. Izgled kalupa za livenje u pesku:1 – jezgro, 2 - gotov deo (izradak), 3 - gornji deo kalupa, 4 - donji deo kalupa, 5 - elementi za vezivanje,

6 – optereenje, 7 - ulivni sistem, 8 - ispusni otvor



Tehniki sistemi

76

Slika 4.3. Centrifugalno livenje u vertikalnom rotirajuem kalupu:

1 – kalup, 2 - pogonski ureaj, 3 - teni SL, 4 - zidovi kalupa, 5 - gotov deo (izradak)

Slika 4.4. Elektrootporno - takasto zavarivanje

Obrada spajanjem obuhvata postupke zakivanja, lemljenja, zavarivanja,lepljenja i dr.

Slika 4.5. MIG postupak zavarivanje u zaštiti argona topljivom metalnom elektrodom

Obrada deformisanjem predstavlja postupke kovanja, prosecanja iprobijanja, dubokog izvlaenja, savijanja i dr.

Slika 4.6. Obrada metala deformisanjem: duboko izvlaenje lima



Tehniki sistemi

77

Slika 4.7. Obrada metala deformisanjem: kovanje u kalupu

Obrada sa skidanjem strugotine podrazumeva postupke obrade kodkojih se oblikovanje ostvaruje uklanjanjem viška materijala, slika 4.8. To su:

bravarski radovi - runa obrada (seenje, turpijanje ...), obrada metala rezanjem.Obrada metala rezanjem (struganje, bušenje, glodanje...) je postupak

oblikovanja uklanjanjem viška materijala mehanikim putem alatima naješe znatno

vee tvrdoe od tvrdoe materijala predmeta obrade.

Slika 4.8. Obrada metala rezanjem: obrada struganjem, obrada bušenjem

Nekonvencionalni postupci obrade (NPO, elektrohemijska-ECM,

elektroeroziona -EDM, laserska obrada ...) su postupci oblikovanja uklanjanjem viškamaterijala razliitim fiziko-hemijskim mehanizmima, korišenjem elektrine,hemijske, svetlosne, magnetne i drugih vidova energije.

ECM - elektrohemijska obrada EDM - elektroeroziona obrada

Slika 4.9. Nekonvencionalni postupci obrade

4.3. OBRADA METALA REZANJEM

4.3.1. Postupci obrade metala rezanjem

Postupci obrade metala rezanjem (OMR) su postupci oblikovanja (promeneoblika, dimenzija, hrapavosti obraene površine i karakteristika površinskog sloja)uklanjanjem viška materijala mehanikim dejstvom reznog alata na predmet obrade.Naješe se razvrstavaju na postupke [9,10, 12,18,19,27,28]:

prethodne - grube obrade,



Tehniki sistemi

78

završne - fine obradePostupci prethodne obrade (struganje, bušenje, glodanje, rendisanje ... )

imaju, prvenstveni, cilj da uklone što veu koliinu materijala.Postupcima završne obrade (razvrtanje, provlaenje, brušenje, honovanje,

lepovanje ...) se ostvaruje zahtevani kvalitet obrade (tanost i kvalitet obraenepovršine).Osnovni postupci OMR su: struganje, bušenje, glodanje, testerisanje

(odsecanje), rendisanje, provlaenje, brušenje i glaanje (lepovanje, superfiniš,honovanje i poliranje), slika 4.10.

a) Struganje: uzdužno i popreno b) Bušenje: bušenje, razvrtanje, proširivanje

Slika 4.10. Postupci obrade metala rezanjem: alati definisane geometrije

a) Glodanje: obimno, eono

b) Provlaenje

c) Odsecanje i rendisanje

Slika 4.11. Postupci obrade metala rezanjem: alati definisane geometrije



Tehniki sistemi

79

Spoljašnje kružno brušenje

Slika 4.12. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom

Ravno brušenje Slika 4.13. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom

a) Lepovanje b) Superfiniš

Slika 4.14. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom

Honovanje Slika 4.15. Postupci obrade metala rezanjem: alati sa nedefinisanom geometrijom

Poliranje predstavlja obrade metala rezanjem (alati sa nedefinisanom geometrijom) aizvodi se etkama, obrtnim diskovima i elektrohemijskim putem.

Postupci OMR se razvrstaju i prema obliku obraivanog dela napostupke, slika 4.16:

obrade rotacionih delova (osovine, vratila ...), obrade prizmatinih površina (kuišta, blokovi motora ...), izrade navoja (spoljašnjeg, unutrašnjeg ...),



Tehniki sistemi

80

izrade zupanika (cilindrinih, koninih ...), izrade ožljebljenih vratila .... obrade prizmatinih površina (kuišta, blokovi motora ...) izrade navoja (spoljašnjeg, unutrašnjeg ...)

izrade zupanika (cilindrinih, koninih ...) izrade ožljebljenih vratila i dr.

Spoljašnji navoj Unutrašnji navoj

Izrada navoja vretenastim glodalima Izrada navoja bušenjem

Slika 4.16. Postupci izrade navoja

Izrada zuba zupanika pojedinanimrezanjem

Izrada zupanika relativnim kotrljanjem

Slika 4.17. Postupci izrade zupanika

Slika 4.18. Postupci izrade ožljebljenih vratila



Tehniki sistemi

81

U postupke OMR se esto ubrajaju i kombinovani postupci obrade kaošto su postupci: vibracionog rezanja, obrade u abrazivnoj sredini, obrade na povišenimtemperaturama, ojaanja površinskih slojeva deformisanjem, narezivanja i sl. To surazliiti postupci kojima se obezbeuje poboljšanje efekta obrade klasinih postupaka.

4.3.2. Osnovi procesa rezanjaProces rezanja nastaje prodiranjem reznog klina alata (1), brzinom v, u

materijal predmeta obrade (2), slika 4.19. Prodiranjem reznog klina alata, poddejstvom spoljašnje sile (sile rezanja F), dolazi do pretvaranja viška materijala debljinea (dubina rezanja) u strugotinu (3) debljine as.

Slika 4.19. Osnovi procesa rezanja: obrada struganjem

Slika 4.20. Osnovi procesa rezanja: obrada bušenjem

U procesu rezanja se uoavaju tri osnovne površine: obraivana površina (4), obraena površina (5), površina rezanja (6).Obraivana površina je površina koja prethodi obradi i nalazi se ispred reznog

klina. To je površina koja se potpuno ili delimino uklanja u procesu rezanja.Obraena površina je površina nastala kao rezultat procesa rezanja. Nalazi se

iza reznog klina i karakteriše je tanost oblika i dimenzija, površinska hrapavost i veliina i osobine površinskog sloja. Površina rezanja je površina predmeta obrade



Tehniki sistemi

82

koja se nalazi u direktnom kontaktu sa reznim alatom. To je površina koju obrazujerezna ivica alata u toku rezultujueg kretanja.

Dve grupe osnovnih parametara obrade su:

tehnološki parametri obrade, geometrijski parametri obrade.

Tehnološki parametri obrade su, slika 4.21. : a, mm - dubina rezanja, S, mm/o - korak ili V p, mm/min - brzina pomonog kretanja, V, m/min - brzina rezanja ili n, o/min - broj obrta.

Slika 4.21. Osnovi procesa rezanja: struganjem i glodanjem

Dubina rezanja a, mm je vrednost debljine sloja materijala koji se uklanjau procesu rezanja, odreena rastojanjem obraivane (1) i obraene površine (2):

Korak (posmak) S, mm/o je pomeranje alata ili predmeta obrade u pravcupomonog kretanja za jedan obrt alata ili predmeta obrade, za jedan zub alata S1,mm/z (glodanje), za jedan dupli hod alata ili predmeta obrade S, mm/dh(rendisanje) ili jedan hod alata S, mm/hod (ravno brušenje).

Brzina pomonog kretanja Vp, mm/min je pomeranje alata ili predmetaobrade u jedinici vremena.

Brzina rezanja V, m/min ili V, m/s (brušenje) je preeni put glavne rezneivice alata u jedinici vremena.Osnovni geometrijski parametri obrade su: širina reznog sloja b, debljina reznog sloja h, površina poprenog preseka reznog sloja A .U obradi struganjem, na primer, širina i debljina reznog sloja su, slika 4.22.:

gde je - napadni ugao.



Tehniki sistemi

83

Slika 4.22. Rezni sloj u obradi struganjem

U procesu rezanja vei deo viška materijala CE uklanja glavno seivo i pretvarau strugotinu. Manji deo obraivane površine BE, uz obraenu površinu, koji obrazujepomona rezna ivica AE, ostaje na obraenoj površini kao sastavni deomikrogeometrije obraene površine. Zato je nominalna površina poprenog preseka

reznog sloja ograniena konturom ABCD i iznosi: A = a S bh . 4.3.4. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade

Da bi se proces rezanja ostvario neophodno je da postoje relativna kretanjaalata i predmeta obrade. Na mašinama za obradu metala rezanjem se realizujuosnovna i dopunska kretanja, slika 4.23. Osnovna kretanja se izvode u tokuprocesa obrade, a dopunska na poetku i kraju procesa obrade ili u prekidima.Osnovna kretanja se dele na: glavna i pomona.

Slika 4.23. Glavna (1) i pomona kretanja (2, 3) u obradi metala rezanjem

Glavna kretanja, kretanje 1. su kretanja koja omoguavaju stvaranjestrugotine i nastanak procesa rezanja, slika 4.23. Definisana su:

brzinom rezanja - v, m/min ili m/s (obrada brušenjem),



Tehniki sistemi

84

brojem obrta n:

brojem duplih hodova nL, dh/min (rendisanje) ili hodova nL, hod/min (ravno

brušenje):

gde su, pored poznatih veliina: D, mm - prenik predmeta obrade ili alata i L, mm -dužina hoda alata ili predmeta obrade u pravcu glavnog kretanja.

Pomona kretanja (kretanja 2 i 3) obezbeuju nastavak procesa rezanja.Definisana su:

korakom - s, mm/o; mm/dh; mm/hod, korakom po zubu s1, mm/z: s1 = s / Z,

brzinom pomonog kretanja - sp, mm/min: Vp = n S, mm/mingde je, pored poznatih veliina, Z - broj zuba alata.Glavna i pomona kretanja mogu biti: obrtna i/ili pravolinijska, a izvode ih:

rezni alat, predmet obrade ili rezni alat i predmet obrade.Dopunska kretanja su kretanja kojima se alat i predmet obrade dovode u

taan meusobni položaj (primicanje, odmicanje ili podešavanje položaja alata i sl.).

4.3.5. Osnovna geometrija reznog alata

Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva dela, slika 4.25.: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin),

drške ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privršivanjealata na nosa alata i mašinu.Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje

(uklanjanje viška materijala). Rezni alati u svom osnovnom obliku imaju zajednikigeometrijski oblik - rezni klin, slika 4.28.

Slika 4.24. Neki od alata u obradi metala rezanjem



Tehniki sistemi

85

Slika 4.25. Osnovni delovi reznih alata:strugarski nož

Slika 4.26. Osnovni delovi reznih alata:valjkasto glodalo JUS K.D2.020

Slika 4.27. Osnovni delovi reznih alata: spiralna burgija

Na reznom klinu alata se uoavaju karakteristine površine, linije i take: grudna površina, GP - površina po kojoj klizi strugotina, lena površina, LP - površina okrenuta prema površini rezanja, pomona lena površina, PLP - površina reznog klina alata okrenuta prema

obraenoj površini predmeta obrade.Presek grudne i lene površine reznog klina alata predstavlja glavno seivo -

GS ili glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomone lene površine

pomono seivo - PS ili pomonu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomonog seiva je rezni vrh alata - RV.

a) Tehnološki koordinatni sistem b) Osnovna geometrija reznog klina alata

Slika 4.28. Koordinatne ravni tehnološkog koordinatnog sistema i osnovna geometrija reznogklina alata

Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata, slika 4.28.b.Prema standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrivanje geometrije se izvodikorišenjem dva koordinatna sistema:



Tehniki sistemi

86

tehnološkog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela prinjegovoj izradi, oštrenju i kontroli (osnovna geometrija alata),

kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematskageometrija alata).

Tehnološki koordinatni sistem ine etiri ravni, 4.28.: osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alatai paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od znaaja za izradu ioštrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Može se definisati i kao ravan kojasadrži osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u taki ukojoj se posmatra geometrija alata,

ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadrži glavnureznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan,

normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja, normalna ravan na glavno seivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu

ivicu ili tangentu na seivo u posmatranoj taki.

Položaj grudne i lene površine reznog klina alata odreen je osnovnomgeometrijom alata, koja obuhvata tri ugla, 4.28.b: leni ugao - ugao izmeu lene površine reznog klina alata i ravni rezanja, grudni ugao - ugao izmeu grudne površine reznog klina alata i osnovne

ravni, ugao klina - ugao izmeu grudne i lene površine reznog klina alata.

Vrednosti uglova reznog klina alata se definišu (mere), naješe, u normalnojravni Po (osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa - , , ). Mogu se definisati inormalni ( , , - u normalnoj ravni na glavno seivo Pn), radijalni i aksijalni uglovireznog klina alata.

4.3.6. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjemProces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u

tribomehanikom sistemu (TMS) iju strukturu ine, slika 4.29.: rezni klin alata, predmet obrade i sredstvo za hlaenje i podmazivanje.

Slika 4.29. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem:1 - rezni alat, 2 - predmet obrade, 3 - sredstvo za hla enje i podmazivanje - SHP

Tribomehaniki sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata u jednucelinu radi ostvarivanja postavljenog cilja: uklanjanje viška materijala i oblikovanjedelova uz minimalne troškove izrade i maksimalnu proizvodnost, tanost i kvalitetobrade.

Pored strukture, TMS karakterišu ulazne i izlazne veliine. Ulazne veliine

su: materijal, energija i informacija.



Tehniki sistemi

87

Materijal se odnosi na materijal predmeta obrade i pomoni materijal(sredstva za hlaenje i podmazivanje, ulja za podmazivanje prenosnika i voica alatnihmašina itd.). Polazni materijal ili polufabrikat se naziva pripremak , materijal ili deou toku obrade obradak (predmet obrade), a gotov deo izradak .

Energija se troši na ostvarivanje procesa rezanja, savlaivanje otpora rezanja,otpora kretanju izvršnih organa obradnog sistema i ostvarivanje potrebnih kretanjaalata i predmeta obrade.

Informacija obezbeuje upravljanje procesom rezanja. Predstavljaju skuppodataka o mašinama, alatima, priborima, pripremku, mernim i kontrolnimsredstvima, režimima obrade, sistemima upravljanja procesom itd.

Izlazne veliine iz tribomehanikog sistema su: informacija, energija imaterijal.

Izlazne informacije su transformisane ulazne informacije i obuhvatajuskupove podataka o: kvalitetu obrade (tanost oblika, položaja i ostvarenih mera ikvalitet obraenih površina), proizvodnosti i ekonominosti obrade.

Izlazna energija je transformisana ulazna energija, toplotna i kinetikaenergija elastinih deformacija i vibracija elemenata tehnološkog sistema (mašina -rezni alat -pribor - predmet obrade).

Izlazni materijal je izradak i otpadni materijal (strugotina, utrošenosredstvo za hlaenje i podmazivanje, utrošeno ulje za podmazivanje i sl.).

4.3.7. Naune oblasti obrade materijala rezanjem

Proces rezanja prati pojava otpora kretanju reznog klina alata kroz materijalpredmeta obrade, toplote i visokih temperatura u zoni rezanja, trenja u zonamakontakta alata i predmeta obrade i habanja alata.

Mehanika procesa rezanja je deo nauke o obradi metala rezanjemposveen problematici odreivanja vrednosti otpora i brzina rezanja i dinamikogponašanja elemenata obradnog sistema.

Termodinamika procesa rezanja je posveena problemima generisanja iodvoenja toplote iz zone rezanja (obrade), kao i odreivanja temperatura rezanja.

Tribologija rezanja obuhvata prouavanje procesa trenja u zonamakontakta alata i predmeta obrade i procesa habanja reznih elemenata alata.

Ekonomika procesa rezanja je oblast nauke o OMR posveen problematicitroškova obrade i obezbeenja maksimalnih tehno - ekonomskih efekata obrade(minimalne cene koštanja proizvoda, maksimalnog profita i sl.).





Tehniki sistemi

89

OBRADNI SISTEMII PROCESI

CILJEVI UENJA


Shvatite osnovne pojmove o obradnim sistemima. Objasnite obradne procese. Koristite mašine pri obradi metala rezanjem. Razumete rezne alate, merne i pomone pribore.





Tehniki sistemi

91

5.1. OBRADNI SISTEMI

istemi za obradu rezanjem ili obradni sistem se sastoji od sredstava rada iobradnih procesa, sa karakteristinim ulaznim i izlaznim veliinama, prikazanimna slici, slika 5.1 [9,10, 12,18,19,27,28].

Slika 5.1. Struktura sistema za obradu rezanjem

Sredstva rada obuhvataju pet podsistema i to podsisteme: mašina, reznihalata, pribora, mernih instrumenata - merila i predmeta obrade. Podsistem mašinaini jedna ili više alatnih mašina sa svim instalacijama i agregatima. Podsistem alata sesastoji od jednog ili više reznih alata za izvoenje procesa obrade. Podsistem priboraobuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, voenje istezanje alata i obratka. Podsistem merila ine univerzalna i specijalna sredstvamerenja i kontrole (prema standardima sistema upravljanja kvalitetom ISO 9001:2001oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje). Jedan ili više predmeta obrade inepodsistem predmeta obrade.

5.2. OBRADNI PROCESIObradni procesi se sastoje od:

procesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa), pomonih ili dopunskih procesa.

Procesi obrade su procesi direktne transformacije predmeta obrade u gotov proizvod ili poluproizvod za dalju obradu (struganje, bušenje, glodanje...).

Pomoni procesi omoguavaju izvoenje procesa obrade (pozicioniranje istezanje alata i predmeta obrade, odlaganje predmeta obrade, ukljuivanje iiskljuivanje mašine...).

Tehnološki ili obradni proces (proces izrade delova ili proizvoda) se realizuje

kroz tehnološke postupke obrade. Tehnološki postupak je skup svih obrada na

S



Tehniki sistemi

92

predmetu obrade u toku izrade na odgovarajuim mašinama, uz primenu reznog,steznog i mernog alata. Elementi tehnološkog postupka su tehnološke operacije ili jednostavno operacije.

Operacija je obrada pripremka na jednoj mašini (jednom radnom mestu) uz

jednu pripremu mašine. Broj operacija je broj priprema ili broj mašina (kada seoperacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade. Dva osnovnaprincipa projektovanja tehnoloških procesa su sa diferencijacijom i koncentracijomoperacija, slika 5.2.

Slika 5.2. Diferencijacija i koncentracija operacija, podela operacija na zahvate i prolaze

Diferencijacija operacija podrazumeva tehnološki proces proizvodnje kodkoga su proizvodne operacije svedene na najjednostavnije elemente (zahvate).

Koncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razliitih obrada(zahvata) na jednoj mašini i u isto vreme.

U okviru jedne operacije može da postoji više podoperacija. Podoperacija predstavlja jedan položaj predmeta obrade u odnosu na

mašinu i stezni alat ili pribor.Svaka operacija odnosno podoperacija se sastoji od zahvata i prolaza.



Tehniki sistemi

93

Zahvat je proces istovremene obrade jedne ili više površina predmeta obradekorišenjem jednog ili više alata, bez promene režima obrade. Razlikuje seelementarni, složeni i grupni zahvat. Elementarni zahvat je obrada jedne površine jednim alatom. Složeni zahvat je proces oblikovanja složene površine jednim alatom

(kopiranjem ili na NU mašinama), slika 5.3.b. Grupni zahvat ini proces istovremeneobrade više površina veim brojem alata, slika 5.3.c.Prolaz je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom,

slika 5.3. Poslednjim prolazom završava se zahvat i proces oblikovanja i obradeposmatrane površine.

a) Elementarni zahvat b) Složeni zahvat c) Grupni zahvat

Slika 5.3. Složeni (obrada kopiranjem) i grupni zahvat

a) Jedan prolaz b) Dva prolaza

Slika 5.4. Prolazi u obradi struganjem

5.3. MAŠINE U OBRADI METALA REZANJEM

Alatne mašine obezbeuju izradu i obradu delova razliitih oblika idimenzija, poev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najsloženijih

(lopatice turbina, bregovi i sl.). Alatne mašine se razlikuju po obliku, strukturi ikonstrukciji, dimenzijama, eksploatacionim karakteristikama i nameni. Klasifikacijamašina se naješe izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, bušilice,glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, mašine za provlaenje, obradne centre,fleksibilne tehnološke module, elije, centre i sisteme i dr.

Strukturni elementi univerzalnih i specijalnih alatnih mašina se razvrstavajuna glavne ili osnovne, elemente gradnje i montaže i elemente upravljanja (primerstruga - slika 5.5). Glavni ili osnovni elementi su: nosei sistem, sistem voenja ipogonski sistem.



Tehniki sistemi

94

1 - pogonski elektromotor; 2 - prenosnik glavnog kretanja; 3 - izmenljiva grupa zupanika;4 - prenosnik pomonog kretanja; 5 - stezna glava; 6 - vuno vreteno; 7 – vodee vreteno;

8 - suport; 9 - konji; 10 - predmet obrade.

Slika 5.5. Šematski prikaz univerzalnog struga

Pogonski sistemi glavnog obrtnog i pravolinijskog kretanjaobezbeuju neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datogspektra materijala i dimenzija predmeta obrade. Sastoje se od pogonskogelektromotora, prenosnika i vreteništa kod glavnog obrtnog kretanja, odnosnopogonskog elektromotora, prenosnika, mehanizma za pretvaranje obrtnog upravolinijsko kretanje i izvršnog organa kod glavnog pravolinijskog kretanja.

Pogonski sistemi pomonog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog rešenja i vrste

alatne mašine mogu biti zavisni ili nezavisni, kontinualni ili periodini. Sastoje se odprenosnika pomonog kretanja, mehanizma pretvaranja obrtnog u pravolinijskokretanje i izvršnog organa. Kod zavisnih prenosnika pogon se obezbeuje dopunskimprenosnikom izmeu prenosnika glavnog i pomonog kretanja, a kod nezavisnihposebnim elektromotorom.

5.3.1. Prenosnici alatnih mašina

Mehanizmi koji obezbeuju izmenu parametara kretanja izvršnih organaalatnih mašina (broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i

sl.) su prenosnici alatnih mašina. Predstavljaju jedan od osnovnih elemenatakonstrukcije alatnih mašina i dele se na prenosnike: glavnog kretanja i pomonogkretanja, slika 5.5.

Prenosnici alatnih mašina prema principu gradnje mogu biti: mehaniki,elektrini, hidraulini i pneumatski, a prema vrednosti izlaznih parametarakretanja odnosno nainu regulisanja izlaznih parametara: kontinualni istupnjeviti.

Mehaniki stupnjeviti prenosnici, izvedeni naješe kao kaišni ilizupasti prenosnici, obezbeuju diskretne vrednosti parametara kretanja unutaroblasti izmene parametara kretanja (od minimalne do maksimalne vrednosti), slika5.6.



Tehniki sistemi

95

Kaišni prenosnik Zupasti prenosnik

Slika 5.6. Mehaniki stupnjeviti prenosnici

varijator - mehaniki prenosnik elektrini prenosnik

Slika 5.7. Mehaniki i elektrini kontinualni prenosnici

Kontinualni prenosnici se izvode naješe kao mehaniki u vidu varijatora(slika 5.7.a), elektrini (slika 5.7 b), hidraulini ili kombinovani. Obezbeuju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara kretanja.

Prenosnici za glavno kretanje se izvode naješe kao stupnjeviti ilikombinovani (stupnjeviti i kontinualni).

Zakonitosti promene parametara kretanjaBroj obrta alata ili predmeta obrade:

je funkcija brzine (V) i prenika alata ili predmeta obrade (D). Jedna te ista vrednost brzine rezanja V, pri razliitim vrednostima prenika, se može ostvariti samo razliitim brojevima obrta alata ili predmeta obrade.

Kako se prenik kontinualno menja u granicama Dmin - Dmax, to se utvrena brzina rezanja može ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta ugranicama nmin - nmax. Kontinualnih (mehanikih) prenosnika ima malo i sreu senaješe u laboratorijskim uslovima, jer je njihova konstrukcija i izrada veoma složena,a cena visoka. Meutim, pojavom frekventnih regulatora nove generacije primenaelektrinih kontinualnih prenosnika postaje dominantna.

Veina obradnih sistema (mašina) ima prenosnike sa stupnjevitom promenom broja obrta. Prenosnici sa stupnjevitom promenom mogu biti sa: aritmetikom,

geometrijskom, dvostrukom geometrijskom i logaritamskom promenom. Naješe se



Tehniki sistemi

96

koristi geometrijska promena. To je promena broja obrta koju karakterišekonstantan odnos dva susedna broja obrta:

Odnos brojeva obrta (koraka ili brzina pomonog kretanja) se naziva geometrijskim faktorom promene prenosnika mašine . Za unifikaciju i standardizacijumašina i prenosnika za glavno i pomono kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomonog kretanja. Standardne vrednosti se formiraju zageometrijsku promenu korišenjem osnovnog reda zasnovanog na geometrijskomfaktoru promene prenosnika:

Pored osnovnog reda naješe se koriste izvedeni redovi:

a ree

Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju setabele standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka.

5.4. REZNI ALATI

5.4.1. Klasifikacija reznih alata

Osnovne oblici reznih alata, dimenzije, namena i tehniki zahtevi

standardnih reznih alata su definisani odgovarajuim standardima, odnosnotehnikim uslovima kojima je odreen kvalitet i rezna sposobnost alata.U masovnoj i visokoserijskoj proizvodnji, posebno u uslovima visoke

automatizacije i fleksibilne proizvodnje, racionalnije je koristiti tzv . specijalne reznealate. To su alati specijalno projektovani i izraeni za konkretne uslove obrade ikonkretnu proizvodnu opremu.

Klasifikacija reznih alata se može vršiti na razliite naine. Opšta podela reznihalata je na: rune i mašinske.

Podela mašinskih alata se izvodi na bazi razliitih kriterijuma i to prema vrstiobrade, materijalu predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, oblikualata i položaju površina obrade, tipu alata, nainu postavljanja alata itd.

Naješa podela alata je prema vrsti obrade i to na rezne alate za: struganje, bušenje, proširivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, brušenje i glaanje,provlaenje, izradu zupanika, ožljebljenih vratila, navoja i sl.

Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni alati zaobradu metala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, mermer, hartiju,grafit i sl.).

Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate od alatnog elika, brzoreznog elika, tvrdih metala, keramikih materijala, dijamantske alate, alate odsuper tvrdih materijala i sl. Pored ovim alata i alatnih materijala postoje alati od brzoreznih elika i tvrdih metala sa tvrdim prevlakama.

Prema broju reznih ivica razlikuju se jednoseni (noževi za rendisanje,

struganje, bušenje, rezanje navoja i sl.), dvoseni (spiralne i ravne burgije i sl.),



Tehniki sistemi

97

višeseni (proširivai, razvrtai, upuštai, glodala, ureznici, ...) i mnogoseni alati (alatiza brušenje - tocila).

Prema obliku alata razlikuju se alati za obradu spoljašnjih površina, izraduotvora, izradu navoja, ožljebljenih vratila i zupanika.

Prema tipu alati se razvrstavaju na alate izraene iz jedna od alatnogmaterijala (integralni alati), sa umetnutim reznim elementima (zubima), alati salemljenim i mehaniki privršenim ploicama.

Prema nainu postavljanja na mašinu razlikuju se alati sa drškom i nasadnialati ili alati sa otvorom.

Najvažnije karakteristike reznih alata su: geometrijski oblik, koji je odreen postupkom obrade kome je namenjen, rezna geometrija, koju ine osnovna geometrija i geometrija specifina za

pojedine alate, materijal alata, materijal od koga je rezni alat izraen.

5.4.2. Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alataSvi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela, slika 4.25.:

tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin), drške ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alata na

nosa alata i mašinu.Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje

odnosno uklanjanje viška materijala. Sastoji se od jedne ili više reznih ivica (glavnih ipomonih seiva), utvrene osnovne geometrije.

Strugarski nož sa lemljenom ploicom

Strugarski nož sa okretnom ploicom

Slike 5.8. Oblik alata sa lemljenim i mehaniki privršenim ploicama

Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu ifunkcionalnu celinu formiranu na razliite naine i to kao alat: iz jednog komada(integralno) - slika 4.25, sa umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ilimehaniki privršenom ploicom, slika 5.8.



Tehniki sistemi

98

Drugi deo, drška odnosno prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilnopostavljanje -baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u odgovarajui pribormašine. U nizu sluajeva drška se koristi i za centriranje alata.

Oblik drške zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noževa drška je kružnog,

pravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka, slika 5.9.a. Kod cilindrinih alata(burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drške se razvrstavaju na, slika 5.9.b-d.: cilindrine i sa Morze konusom i to: sa i bez ušica. Završeci cilindrinih drški suprikazani na slici 5.9.e-g.

Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore, preko kojih se ostvarujepostavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzdužni ili popreni klin spreavaproklizavanje alata i obezbeuje prenošenje obrtnog momenta sa vratila mašine naalat.

Oblici i karakteristike reznih ploica

Rezne ploice se izrauju od brzoreznog elika, tvrdog metala, rezne keramike,

dijamanta i kubnog nitrida bora, a za nosa alata se vezuju: lemljenjem (lemljene ploice), mehanikim privršivanjem (okretne ili izmenjive ploice).

Slika 5.9. Oblici drške strugarskih noževa i cilindrinih alata



Tehniki sistemi

99

Slika 5.10. Oblici otvora kod nasadnih alata

Lemljenje ploice od brzoreznog elika ili tvrdog metala se koriste zaizradu strugarskih noževa, burgija, razvrtaa, glodala i sl. Retko se sreu u savremenimproizvodnim uslovima, slika 5.11.

Slika 5.11. Neki oblici lemljenih ploica

Slika 5.12. Neki oblici izmenjivih (okretnih) ploica



Tehniki sistemi

100

Okretne - izmenjive ili višesene ploice se mehaniki vezuju za nosaalata. Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja seploica, slika 5.12. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklažu.

Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl.

Prema JUS K.A9.030 oznaka ploica je usklaena sa ISO standardima, slika 5.13.

Slika 5.13. Sistem oznaavanja okretnih ploica za strugarske noževe po ISO standardu

Ploice od alatne keramike imaju iste oblike kao i ploice od tvrdog metala.Izrauju se bez centralnog otvora, imaju veu debljinu i leni ugao im je o. esto seizrauju sa rubom - fazetom duž glavnog seiva u cilju poveanja vrstoe.



Tehniki sistemi

101

Mehaniko privršivanje ploica i nosai alata

Mehaniko uvršivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje narazliite naine (preko poluge, klina i zavrtnja ili držaa i zavrtnja itd.). Mehanikouvršivanje ploica predstavlja osnovu gradnje savremenih reznih alata, a sistem

uvršivanje je standardizovan. Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su odkonstruktivnih materijala. Prema ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12obaveznih i dva dopunska), slika 5.14.

Slika 5.14. Sistem oznaavanja nosaa reznih ploica za spoljašnju obradu po ISO standardu

5.4.3. Alatni materijali

Poetkom XX veka brzina rezanja se kretala u granicama 10 - 20 m/min, da biu savremenim proizvodnim uslovima dostigla vrednost i do 1.000 m/min, pa i više, uproizvodnim operacijama struganja i eonog glodanja, slika 5.15.



Tehniki sistemi

102

Slika 5.15. Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade

U skladu sa razvojem alatnih materijala i porastom brzine rezanja menjala se ikonstrukcija reznih alata i alatnih mašina i obradnih sistema, ime su stvoreni usloviza korišenje raspoloživih mogunosti savremenih alatnih materijala, kako u pogledupoveanja brzine rezanja, tako i u pogledu proizvodnosti, ekonominosti, tanosti ikvaliteta obrade.

Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne težnje dase obezbedi alatni materijal što vee tvrdoe i žilavosti, odnosno otpornosti nahabanje, udarna optereenja i vibracije, posebno u uslovima visokih temperaturarezanja. Sa porastom temperature rezanja opadaju vrednosti mehanikihkarakteristika alatnih materijala, slika 5.16. Smanjenje tvrdoe alatnog materijaladovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti alata.

Slika 5.16. Uticaj temperature na mehanike karakteristike alatnog materijala i uticaj promene tvrdoe alatnog materijala na postojanost glodala

Istovremeno rešenje suprotnih zahteva, posebno zahteva za visokom tvrdoomi žilavošu, dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao što su: ugljenini ilegirani alatni elici, brzorezni elici, tvrdi metali, alatna ili rezna keramika, super tvrdimaterijali.

Sem ovih alatnih materijala koriste se i materijali nedefinisane geometrijenamenjeni izradi alata za brušenje, poliranje, honovanje i sl. To su razliiti brusnimaterijali tipa korunda, silicijum karbida i sl. Danas se za izradu reznih alata naješekoriste: brzorezni elik i tvrdi metal.

Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i pomoni materijali. To sumaterijali za izradu drške, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomoni materijali koriste

se: konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd.



Tehniki sistemi

103

Ugljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja.Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runiureznici, razvrtai i sl.) i obradi drveta.

Legirani alatni elici su elici poboljšanih karakteristika, posebno u

pogledu otpornosti na visokim temperaturama i otpornosti na habanje. Koriste se,uglavnom, za izradu alata koji rade sa malim optereenjima i malim brzinama rezanja.eše se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, kao i izradu mernih alatai pribora.

Prema osnovnom legirajuem elementu dele se na: hrom, volfram, hrom - volframove, hrom - silicijuumove i hrom - vanadijumove legirane alatne elike. To su,na primer, elici tipa 4140, 4141, 4143, ..., 4149, prokron elici (4170 ... 4176),merilo elici (3840, 4840, 6440, ...), OCR elici (4150, 4650, 4750 ...) i dr.

Brzorezni elik se pretežno koriste za izradu alata za bušenje, glodanje,rendisanje, provlaenje i sl., alata koji pretežno rade u uslovima prekidnog rezanja.Predstavljaju najvažniji i naješe primenjivani visokolegirani alatni elik sa veimsadržajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma ikobalta. Variranjem sadržaja legirajuih elemenata menjaju se tvrdoa i otpornost nahabanje, žilavost i otpornost na udarna - dinamika optereenja, otpornost napovišenim temperaturama i sl. Brzorezni elici sa poveanim sadržajem volframa (18% W, 4 % Cr i 1 % V) su klasini brzorezni elici. U savremenim proizvodnimuslovima sve više se ko-riste molibdenski brzorezni elici sa smanjenim sadržajem volframa (5 % Mo, 6 % W i 2 % V). Brzorezni elici poveane postojanosti na visokimtemperaturama sadrže vei procenat vanadijuma (do 4 %), a brzorezni elici visokeotpornosti na povišenim temperaturama sadrže vei procenat molibdena, vanadijuma

i kobalta. To su tzv. super brzorezni elici.Poveanjem sadržaja volframa poveava se i osetljivost brzoreznog elika na

pojavu defekata pri brušenju - oštrenju. Poveanjem sadržaja kobalta smanjuje sežilavost brzoreznog elika.

Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se dele na:

volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6882, 6883,9782 ...namenjene izradi normalno optereenih reznih alata,

volfram - molibdenske brzorezne elike: 7680, 9780,9783... namenjene izradi alata poveanog optereenja,

molibdenske brzorezne elike: 7880, ... namenjene izradi alataza prekidno rezanje, jer se odlikuju poveanom žilavošu,

vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981,9880, ... koje odlikuje poveana otpornost na habanje i visoketemperature, a namenjeni su izradi alata za završnu obradu,

kobaltske brzorezne elike: 6980, 9682, 9780, ... kojekarakteriše otpornost na visokim temperaturama i namenjeni suizradi jae optereenih alata.



Tehniki sistemi

104

Slika 5.17. Uticaj prevlake na postojanost alata od brzoreznog elika

Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, naješe titan - nitrida (TiN)poskupljuju alat za 20 - 40 %, ali obezbeuju i poveanje postojanosti alata za 2 - 3 pa inekoliko puta, slika 5.17. Prevlake se izrauju kao jednoslojne ili višeslojne od TiC,TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora ili dijamanta.

Tvrdi metali se koriste za izradu strugarskih noževa, eonih glodala i sl., alatakoji pretežno rade u uslovima neprekidnog rezanja. Tvrdi metali su fiziko -metalurška smeša tvrdih (osnovni materijal tipa karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) ižilavih komponenti - vezivnog materijala (metali Co, Ni, ...).

Variranjem sadržaja osnovnog i vezivnog materijala prilagoavaju se tvrdoa ižilavost tvrdih metala širokom podruju primene. Tvrde metale odlikuju visokapostojanost i tvrdoa na povišenim temperaturama (i do 1250 oC), što obezbeujepoveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim, manja žilavost dovodi dosmanjenja otpornosti na udarna, dinamika optereenja. Prema sadržaju volfram -karbida WC razlikuju se:

tvrdi metali sa velikim sadržajem WC i neznatnim dodatkom ostalih

karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada seformira kidana strugotina, tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadržajem TiC i TaC).Namenjeni su obradi žilavih materijala, kada se formira neprekidna

strugotina. Prema ISO i JUS standardima oznaka tvrdog metala sadrži: slovni i brojnideo.

Slovni deo oznake ukazuje na osnovnu grupu tvrdih metala. Prema slovnojoznaci tvrdi metali se razvrstavaju u tri grupe, slika 5.18: grupa P (plava) - namenjenaobradi elika, elinog i temper liva, grupa M (žuta) - namenjena obradi elika,elinog, temper i sivog liva, grupa K (crvena) - namenjena obradi krtih materijala.

Slika 5.18. Klasifikacija i oznaavanje tvrdih metala



Tehniki sistemi

105

Brojni deo oznake odreuje kvalitet tvrdog metala i sužava oblast njegoveprimene. Tako, na primer, otpornost na habanje (tvrdoa) tvrdog metala raste saporastom sadržaja karbida TiC i TaC (niža brojna oznaka). U tim sluajevima opadažilavost, raste osetljivost na mehanika i termika naprezanja. Otuda se, na primer,

kvalitet P tvrdog metala sa veim sadržajem TiC i TaC (P01 - P10) koristi za izradualata namenjenih završnoj obradi, velikim brzinama rezanja i pri malim presecimastrugotine.

Kvalitet P tvrdog metala sa veim sadržajem WC i Co (P20 - P50) se koristi zaizradu alata namenjenih gruboj obradi, manjim brzinama rezanja i pri veimpresecima strugotine, jer se odlikuje poveanom žilavošu i otpornošu na dinamikaoptereenja.

Tehnologijom nanošenja prevlaka nanose se: jednoslojne i višeslojne prevlakeod TiC, TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora, dijamanta i sl., slika 5.19.

Slika 5.19. Prevlake i uticaj prevlake na postojanost alata od TM

Nanošenjem prevlaka se obezbeuje poveanje tvrdoe površinskih slojeva(otpornosti na habanje) pri nepromenjenoj žilavosti, koja zavisi od kvaliteta osnovnogmaterijala - tvrdog metala. Time se obezbeuje znaajno poveanje brzine rezanja ilipostojanosti alata. Nedostaci prevlaka se ogledaju u nemogunosti oštrenju alata iobrade malim dubinama i koracima zbog relativno veeg radijusa vrha. Zato se koristealati sa višesenim izmenjivim okretnim ploicama.

Rezna ili alatna keramika

Rezna keramika se, naješe, javlja u tri varijante - tipa kao: mineralna (ista ili oksidna) keramika, Al2O3 , mešana (oksidno - karbidna) keramika se sastoji od 60 % Al2O3 i 40 %

WC, Mo2C ili TiC, silicijumnitridna keramika Si3N4 .Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 – 1800 oC izrauju se

ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki uvršuju za nosa alata.Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su vea tvrdoa, otpornost nahabanje i otpornost na visokim temperaturama. Nedostaci su niska žilavost i visokaosetljivost na dinamika optereenja i promenu termikih naprezanja.

Rezna keramika se koristi za izradu alata namenjenih neprekidnom rezanju namašinama vee krutosti i stabilnosti i to obradu konstruktivnih elika (ugljeninih ilegiranih), visokokvalitetnih elika, sivog i temper liva, legura obojenih metala inemetala. Nije pogodna za obradu lakih metala i njihovih legura zbog porasta

intenziteta difuzionog habanja.



Tehniki sistemi

106

Supertvrdi alatni materijali su: prirodni dijamant, kubni nitrid bora -CBN (borozan i elbor) i sintetiki dijamant - PKD. Odlikuju se vrlo visokom tvrdoom iotpornošu na habanje, niskom žilavošu i otpornošu na dinamika optereenja.

5.5. POMONI PRIBORI 5.5.1 Uloga i klasifikacija pribora

Pribori su dopunski ureaji koji se koriste pri obradi, montaži i kontrolidelova, sklopova i proizvoda. U toku izvoenja procesa obrade i realizacije pomonihoperacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata.

U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu napredmet obrade. Prema nameni dele se na: univerzalne i specijalne.

Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka.Predstavljaju standardni pribor svake alatne mašine.

Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenjuodreenih operacija obrade na jednom ili više delova. Pravilno koncipiranje pribora,projektovanje i konstrukcija, podrazumeva poznavanje i analizu baznih površina delakoji se izrauje.

Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebnoprojektovanju tehnoloških procesa, najpre se vrši izbor baznih površina (baza).Baze su take, linije ili površine u odnosu na koje se orijentišu drugi delovi ili površinedelova u procesu obrade, merenja ili montaže. Dele se na: konstrukcione,

tehnološke, merne i montažne.Grupu konstruktivnih baza ine: osnovne i pomone baze, koje, pri

konstruisanju (izboru oblika površina, njihovog položaja, utvrivanju dimenzija inormi tanosti i sl.), imaju suštinski znaaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i:funkcionalne i slobodne površine.

Osnovne površine (baze) su površine u odnosu na koje se odreuje položajdela u proizvodu (sklopu). Po pravilu položaj dela u sklopu se odreuje kompletom oddve ili tri baze. Osnovne baze vratila prikazanog na slici 5.20 su cilindrina površinaaura 2(2'), osa vratila OO i stepenaste površine 1(1'), jer odreuju položaj vratila ukuištu 6(6'). Stepenaste površine spreavaju pomeranje vratila duž ose vratila.

Pomona površina (baza) odreuje položaj montiranih delovapodsklopova. Za vratilo, na primer, se javljaju dva kompleta pomonih površina zapostavljanje zupanika, sa tri elementa: rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin, slika 5.20.

Funkcionalne površine su površine preko kojih se ostvaruje funkcijazadatog sklopa. To su, u pomenutom sluaju, bone površine zuba zupanika.

Slobodne površine su površine povezuju osnovne i pomone površine. To jepovršina valjka (4).



Tehniki sistemi

107

Slika 5.20. Karakteristine površine delova sklopa

Tehnološka baza je površina koja odreuje položaj dela u procesu izrade(obrade) u odnosu na rezni alat i/ili pribor.

Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je površina koja odreuje relativni položaj dela ili sklopa i sredstva merenja.

Montažne baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montaži.To su baze koje lišavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja duž jedne ose i obrtanja oko druge dve ose.

5.5.2 Univerzalni (stezni) pribori

Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj imaloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razliitihoblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje,

šiljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drškom, brzi steza za alate sacilindrinom drškom, mašinske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojniprstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl.

Univerzalni pribori su naješe i standardizovani, pa se nazivaju i standardnimpriborima alatnih mašina (isporuuju se uz mašinu).

Univerzalna glava za stezanje sa tri (etiri, retko dve) eljusti jestandardni pribor strugova, glodalica i brusilica, slika 5.21. Služi za stezanje okruglih(esto i prizmatinih) delova ili alata sa drškom (burgije, vretenasta glodala ...).Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje istezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa runim i mehanizovanim(pneumatskim, hidraulinim ili elektromehanikim) stezanjem.

Slika 5.21. Univerzalna glava za stezanje



Tehniki sistemi

108

Mašinske stege se koriste za runo stezanje razliitih delova narendisaljkama, bušilicama, glodalicama i dr., slika 5.22. Razliite konstrukcije stega,okretne u ravni ili prostoru, omoguujui orijentaciju dela za obradu površina poduglom. Pored runih, postoje i stege sa mehanizovanim stezanjem, naješe

hidraulinim.

Slika 5.22. Neki tipovi mašinskih stega

Šiljci se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindrinih delova veih dužina(odnos dužine i prenika L/d iznad 4 do 10), naješe na strugovima i brusilicama zaokruglo brušenje, slika 5.23.

Slika 5.23. Šiljci

Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane, primenomnepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obrtnih) šiljaka, slika 5.24. Oslanjanju na šiljkeprethodi izrada središnjih gnezda na delovima.

Slika 5.24. Pozicioniranje pomou šiljaka

Obrtai (srca) služe za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena napredmet obrade, kod pozicioniranja pomou šiljaka, slika 5.25.



Tehniki sistemi

109

Slika 5.25. Osnovne konstrukcije obrtaa (srca)

Linete se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljemspreavanja i smanjenja deformacija dužih delova, nastalih dejstvom spoljašnjih sila(sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.), slika 5.26.

a)Nepokretna lineta b) Pokretna lineta

Slika 5.26. Pokretne i nepokretne linete

Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne. Pokretne se postavljaju nauzdužni nosa alata, a nepokretne na voice nosaa alata odnosno nosaa šiljka.

Trnovi se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim otvorom veeg prenika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata, slika 5.27.

Slika 5.27. Trnovi

Magnetne ploe se koriste za postavljanje i stezanje predmeta odferomagnetnih materijala sa ravnim površinama, kod brusilica za ravno brušenje, slika5.28. Mogu biti sa permanentnim magnetima ili elektromagnetima. Obezbeujuravnomernu silu stezanja po oslonoj, baznoj površini obratka, imaju visoku krutost i jednostavno i brzo stezanje (prebacivanjem ruica ili iskljuivanjem jednosmernestruje).

Slika 5.28. Magnetna ploa



Tehniki sistemi

110

Za stezanje alata sa drškom (burgije, upuštai, proširivai, razvrtai, vretenastaglodala...) koriste se univerzalni stezai, slike 5.29. i 5.30.

Slika 5.29. Stezanje alata sa drškom

Slika 5.30. Brzi steza i stezne aure

5.5.3. Specijalni pribori

Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj imasovnoj proizvodnji.

Slika 5.31. Šematski prikaz mogueg rešenja pribora u obradi glodanjem

Sastoje se od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizamaza pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (ivija, zavrtanj i sl.), slika 5.31.



Tehniki sistemi

111

5.6. MERNI PRIBORI (MERILA)

5.6.1. Osnovi merenja i kontrole

Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001standardima QMS) tehnika kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje,kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izmeu ostalog, i kontrolu [9,19,27,28]:

kvaliteta izrade proizvoda, sposobnosti tehnoloških procesa i proizvodne opreme.Kontrola kvaliteta izrade proizvoda je provera stepena bliskosti -

poklapanja pokazatelja kvaliteta izrade sa zahtevima definisanim konstruktivno –tehnološkom dokumentacijom.

Kontrola sposobnosti tehnoloških procesa (proizvodne opreme)podrazumeva identifikovanje:

indeksa potencijala (preciznosti):

indeksa sposobnosti (tanosti):

gde su (slika 2.33): T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana

tolerancija izrade; Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom

izrade; , mm - standardna devijacija rasipanja rezultata višestruko ponovljeneprocedure merenja posmatrane dimenzije:

, mm - srednja aritmetika vrednost rezultata merenja:

Xi, mm - vrednosti pojedinanih merenja; n - broj merenja; , mm - minimalno rastojanje srednje aritmetike vrednosti rezultata

merenja i granica specifikacije (Xd, Xg); r , mm - veliina podešavanja:

Xs, mm sredina tolerantnog polja:

Kontrola sposobnosti, oigledno, predstavlja kontrolu: tanosti i stabilnostitehnoloških procesa, prema unapred utvrenim kriterijumima.



Tehniki sistemi

112

Slika 5.32. Ilustracija postupka kontrole sposobnosti procesa

Osnovni strukturni elementi sistema kvaliteta u oblasti ispitivanja,kontrolisanja i proveravanja kvaliteta (tehnike kontrole kvaliteta), premastandardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9000, su: funkcija kvaliteta u

proizvodnji, kontrola proizvodnje i verifikacija kvaliteta proizvoda (klasinakontrola kvaliteta proizvoda: ulazna ili prijemna, meufazna ili operacijska i završna kontrola.

Merenje je eksperimentalno odreivanje numerike vrednosti fizike veliine. Vrednost se oitava na indikatorskoj jedinici mernog pribora, slika 5.33.

Slika 5.33. Ilustracija postupka merenja

Kontrola je postupak kojim se izvodi provera da li se kontrolisana dimenzija(veliina) nalazi unutar propisanih granica tolerancije (maksimalnog i minimalnogodstupanja), slika 5.34. Vrednost kontrolisane veliine je odreena atributima: ugranicama, iznad gornje granice i ispod donje granice.

Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglašene (ugranicama) i neusaglašene (van granica). Neusaglašeni delovi se mogu doraditi ako je kontrolisana dimenzija iznad gornje granice kod spoljašnje odnosno ispod donjegranice kod unutrašnje dimenzije.

5.6.2. Sredstva merenja i kontrole

Sredstva merenja i kontrole ili merila (oprema za merenje, kontrolisanje iispitivanje prema QMS - standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjeneformiranju merne informacije o izvršenim merenjima i kontrolama.

Prema nameni merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijskamerila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontrolneureaje (poluautomate i automate) i merne sisteme.



Tehniki sistemi

113

Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojimase identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine uodgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se uSaveznom zavodu za mere i dragocene metale.

Merke su mehanika jednostruka (granina merila, šabloni, kalibri i sl.) ili višestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) zamerenje ili kontrolu jedne ili više vrednosti fizikih veliina.

Granina merila se razvrstavaju uglavnom na granina merila za dužine iuglove. Za merenje i kontrolu dužina naješe se koriste paralelna granina merila -PGM, kod kojih rastojanje dve paralelne ravni predstavlja nominalnu vrednost, slika5.35. Formiranje slogova razliite nominalne vrednosti dužine se vrši lepljenjem,odnosno slaganjem merki.

Slika 5.34. Šematski prikaz operacija kontrole

Slika 5.35. Paralelna granina merila

Granina merila za uglove po svom obliku mogu biti veoma razliita(trougaona, etvorougaona i sl.), slika 5.36. Obezbeuju formiranje slogova razliitenominalne vrednosti ugla (lepljenjem - slaganjem merki).



Tehniki sistemi

114

Slika 5.36. Granina merila za uglove

Kontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzija, jerobezbeuju proveru da li se kontrolisana dimenzija nalazi u granicama dozvoljenihodstupanja. Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi i kontrolne rave, slika 5.37.

Kontrolnik za dužine Kontrolnik za konus

Kontrolne rave za osovine

Kontrolni epovi za osovine

Kontrolnik za dubine

Slika 5.37. Kontrolnici ili tolerancijska merila

Univerzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom zaoitavanje vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, štampaa, plotera(ureaja za crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatora (ureaja za signalizacijuusaglašenih i neusaglašenih proizvoda, kao i proizvoda koji se mogu doraditi).Nezavisno od namene dele se na: instrumente sa nonijusom (kljunasta ili pominamerila, univerzalni uglomeri i sl.), mikrometarska merila, komparatore, mernemašine, merne projektore i mikroskope, interferometre, numeriki upravljane mernemašine, merno kontrolne robote itd.

Pomina ili kljunasta merila spadaju u grupu naješe korišenih merila uindustriji prerade metala, za merenje spoljašnjih i unutrašnjih mera (prenici, dužine,širine, dubine i sl.), visina, meu osna rastojanja itd., slika 5.38.



Tehniki sistemi

115

Slika 5.38. Standardno pomino merilo

Mikrometri za spoljašnja i unutrašnja merenja koriste za iste namene kao ipomina merila, slika 5.39 i 5.40. Obezbeuju znatno tanija merenja i naješe seprimenjuju u operacijama završne obrade.

1 - rava; 2 - nepokretni pipak; 3 - pokretni pipak; 4 – doboš sa dopunskom skalom;5 - mehanizam sa skakavicom; 6 – koni.

5.39. Mikrometar za spoljašnja merenja

5.40. Mikrometar za unutrašnja merenja

Komparatori ili merni pretvarai su merni instrumenti za merenje iidentifikovanje odstupanja merene veliine, slika 5.41. Mogu biti razliitog tipa ikonstrukcije, a naješe korišeni su sat komparatori i subito za kontrolisanje

unutrašnjih dimenzija.



Tehniki sistemi

116

Slika 5.41. Neki tipovi komparatora

Univerzalni mehaniki uglomer se koristi za merenje uglova u rasponu od 0 -360o sa tanošu ±5', slika 5.42.

1 - osnovna skala; 2 - dopunska skala; 3 - nepokretni disk;

4 - nepokretni lenjir; 5 - pokretni disk; 6 - pokretni lenjir.

Slika 5.42. Univerzalni mehaniki uglomer

Merna sredstva specijalne namene su merila za merenje i kontrolu:dužina i uglova (kalibri, šabloni, tolerancijska i granina merila, merni projektori imikroskopi, merila sa nonijusom i mikrometarska merila, interferometri, merne

mašine i sl.), parametara hrapavosti površina (dvojni mikroskopi, profilografi,profilometri, interferometri itd.), parametara navoja (šabloni, tolerancijska merila,mikrometri, merni mikroskopi, specijalni merni ureaji itd.), parametara zupanika(šabloni, modulna merila, kompleksna merila, specijalni ureaji i sl.).

Kontrolni ureaji su ureaji sa nizom funkcionalno povezanih mernihsredstava i pomonih pribora namenjenih merenju i kontroli objekata složenekonfiguracije (blokovi motora, kolenasta vratila itd.).

Merni sistemi su skup tehnikih ureaja i/ili instrumenata meusobnopovezanih u jednu konstruktivnu i funkcionalnu celinu, slika 5.43. Sistem se povezujesa objektom merenja, kontrole, analize, upravljanja, istraživanja ili drugim objektima



Tehniki sistemi

117

radi generisanja, pretvaranja, memorisanja, prikazivanje ili korišenja mernihrezultata i informacija (mernih signala) za odgovarajue namene.

1 - merni pipak; 2 - pretvaraki niz; 3 – predajnik; 4 - prijemnik signala5 – memorija; 6 - pretvara sa pojaivaem; 7 – uporeiva.

Slika 5.43. Tok informacija za obezbeenje kvaliteta izrade proizvoda primenomaktivnog mernog sistema

Merni ili metrološki sistemi najviše klase tanosti su fleksibilni metrološkisistemi kao što su fleksibilni metrološki moduli, elije, centri, stanice i informacionimetrološki sistemi (CIQ, CAQ i sl.), raunarom integrisani sistemi. Osnovu gradnjefleksibilnih mernih sistema ine numeriki upravljane merne mašine i mernokontrolni roboti.





Tehniki sistemi

119

OBRADA BUŠENJEM

CILJEVI UENJA


Razumete proizvodne operacije u obradi bušenjem. Planirate alate u obradi bušenjem. Objasnite otpore i snagu pri rezanju. Planirate režime obrade u obradi brušenjem. Razumete rad mašina u obradi bušenjem.





Tehniki sistemi

121

6.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI6.1.1. Osnovna kretanja

ušenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa [9,10, 12,18,19,27,28].Glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje izvodi alat, slika 6.1. Glavnokretanje je definisano brzinom rezanja (V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min),

a pomono korakom (S, mm/o – aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom pomonog kretanja (Vp= n·S, mm/min).

a) Bušenje b) Proširivanje c) Razvrtanje

Slika 6.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi bušenjem

Geometrijski parametri obrade

Širina i debljina reznog sloja pri bušenju su, slika 6.1.a:

tako da je površina poprenog preseka reznog sloja:

Kod proširivanja i razvrtanja širina i debljina reznog sloja su, slika 6.1.b,c.:

dok je površina poprenog preseka reznog sloja:

gde je Z - broj zuba (reznih ivica) alata za proširivanje ili razvrtanje.Dubina rezanja u obradi proširivanjem i razvrtanjem je:

dok su dodaci za obradu, slika 6.2.: 1 - dodatak za obradu proširivanjem, 2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i

B



Tehniki sistemi

122

3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.

Slika 6.2. Dodaci za obradu u obradi bušenjem

6.1.2. Proizvodne operacije u obradi bušenjem

Pored osnovnih operacija ( bušenja, proširivanja, upuštanja i

razvrtanja) bušenjem se mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora irupa kao što su: zabušivanje, bušenje dubokih otvora (duboko bušenje) iizrada navoja.

Bušenje otvora i rupa se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod veih prenika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama razliitog prenika, slika 6.3.

Slika 6.3. Proizvodne operacije bušenja

Bušenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje dubine(odnosa dubine i prenika otvora l/D 5).

Slika 6.4. Proizvodne operacije proširivanja i razvrtanja

Za otvore vee dubine primenjuje se postupak dubokog bušenja,korišenjem burgija za duboko bušenje (topovske burgije). Naknadna i konanaobrada otvora ostvaruje se operacijama proširivanja i razvrtanja, slika 6.4., kojeobezbeuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i propisanog kvaliteta površina.

Obrada krajeva otvora se izvodi upuštanjem, slika 6.5. Sve operacijeupuštanja imaju za cilj obezbeenje pravilnog naleganja vijaka razliitog tipa



Tehniki sistemi

123

(poravnavanje eone površine i upuštanje glave vijaka). Ravno upuštanje seprimenjuje za obradu eone površine otvora kroz koji prolazi vijak sa ravnim sedištem(šestougaone glave i sl.), cilindrino za imbus vijak, a konino za vijak sa konusnomglavom.

Slika 6.5. Proizvodne operacije upuštanja

Zabušivanje pre bušenja otvora ili gnezda za centriranje se koristipre bušenja ili pre obrade osovina i vratila, slika 6.6. Zabušivanje pre bušenjaobezbeuje centriranje i pravilno voenje spiralne burgije. Izvodi se zabušivaima sa jednostrukim konusom, slika 6.7. Zabušivanje gnezda za centriranje, na vratilima iosovinama, obezbeuje pravilno centriranje i stezanje osovina i vratila u obradistruganjem i brušenjem.

Zabušivanje pre bušenja

Zabušivanje gnezda

Slika 6.6. Proizvodne operacije zabušivanja

Izrada unutrašnjeg navoja se ostvaruje korišenjem jednostrukihureznika, slika 6.7. Pre izrade navoja buši se otvor iji prenik odgovara unutrašnjempreniku navoja.



Tehniki sistemi

124

Slika 6.7. Izrada unutrašnjeg navoja na bušilici

6.1.3. Alati u obradi bušenjem

Za bušenje otvora i rupa koriste se burgije, zabušivai i burgije zaduboko bušenje. Burgije su definisane standardima JUS K.D3.001 - 063. Premaobliku dele se na ravne i spiralne (sa cilindrinom i koninom drškom), specijalne i sl.,slika 6.8. Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog elikai sa ploicama od tvrdog metala, prema postupku izrade na burgije izraeneglodanjem, valjanjem i brušenjem.

1-ravna burgija; 2-spiralna burgija sa koninom drškom; 3-spiralna burgija sacilindrinom drškom; 4-specijalna spiralna burgija za dovod SHP; 5-zabušiva;

6-spiralna burgija sa ploicom od tvrdog metala.

Slika 6.8. Alati za bušenje

1- sa cilindrinom drškom; 2- sa koninom drškom; 3-vratni proširivai; 4-konini upušta; 5-nasadni proširiva; 6-proširiva sa ploicom od tvrdog metala.

Slika 6.9. Alati za proširivanje i upuštanje otvora



Tehniki sistemi

125

Za proširivanje i upuštanje otvora koriste se proširivai i upuštai (JUSK.D3.280 - 342, slika 6.9. Prema obliku razvrstavaju se na: spiralne proširivae sacilindrinom i koninom drškom, vratne, sa voicama, nasadne, sa ploicom od tvrdogmetala, specijalne i sl. odnosno cilindrine, konine, specijalne upuštae itd.

Razvrtai (JUS K.D3.100 - 201) se dele na rune i mašinske, premakonstrukciji na podešljive i nepodešljive, vrsti alatnog materijala na razvrtae od brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog metala, prema obliku na cilindrine ikonine, slika 6.10.

1-razvrta sa koninom drškom; 2-razvrta sa zavojnim zubima; 3-runi razvrta;4-runi podešljivi razvrtai; 5 i 7-nasadni razvrtai; 6-konini razvrta; 8-razvrta sa

ploicom od tvrdog metala.

Slika 6.10. Alati za razvrtanje

U savremenim proizvodnim uslovima sve eše se koriste burgije (alati) saizmenjivim ploicama od tvrdog metala, rezne keramike i super tvrdih materijala ili burgije (alati) poboljšanih karakteristika, sa prevlakama, slika 6.11.

Svi alati za obradu otvora se od drške, vrata, tela i vrha, slika 6.11. Drškaobezbeuje pozicioniranje, centriranje i stezanje burgije. Može biti cilindrina (za burgije prenika do 20 mm) ili konina (za burgije prenika preko 5 mm). Vrat sekoristi za upisivanje osnovnih karakteristika burgije (materijal i prenik). Telo inicilindrini deo, koji odgovara nominalnom preniku burgije. Na telu se nalaze dvanaspramna zavojna žljeba za odvoenje strugotine. Zavojni žljebovi su složenog profilaizraeni tako da obrazuju konino centralno jezgro zamišljenog prenika od oko 2/15D na vrhu burgije, sa poveanjem prenika ka vratu burgije.

Slika 6.11. Osnovni konstruktivni elementi



Tehniki sistemi

126

Vrh burgije se formira pomou dva konusa brušenjem na specijalnomureaju za oštrenje burgija. Na reznom vrhu se uoavaju dve grudne i dve lenepovršine. Grudne površine se poklapaju sa površinama zavojnih žljebova.

Lene površine ne obrazuju centralni konus sa uglom 2, jer bi u tom sluaju

došlo do direktnog kontakta sa materijalom. Zbog toga se lene površine obrazujupomou dva konusa, kao presek konusa i tela burgije. Presekom lenih i grudnihpovršina nastaju dva glavna seiva. Glavna seiva su povezana pomonimseivom nastalim presekom lenih površina.

Reznu geometriju spiralne burgije, kao dvosenog alata, pored uglova reznogklina (, i ), definišu i uglovi, slika 6.12.:

- ugao vrha spiralne burgije, - ugao nagiba pomonog seiva, - ugao uspona spirale - zavojnice.

Slika 6.12. Rezna geometrija spiralne burgije

Radni deo proširivaa i razvrtaa se sastoje od dva dela: reznog ikalibrirajueg, slika 6.13 i 6.14.

Slika 6.13. Geometrija alata za proširivanje



Tehniki sistemi

127

Rezni deo, u vidu konusa sa uglom vrha 2, obezbeuje uklanjanje viškamaterijala, a kalibrirajui voenje alata, kalibrisanje otvora i održavanje dimenzija(prenika) alata nakon oštrenja (pomeranjem reznog dela prema dršci alata).

Slika 6.14. Geometrija alata za razvrtanje

6.2. OTPORI I SNAGA REZANJA

6.2.1. Obrada bušenjem

Rezultujui otpor rezanja u obradi bušenjem se razlaže na tri komponente,slika 6.15.:

F1 - glavni otpor rezanja, F2 - otpor prodiranja,

F3 - otpor pomonom kretanju.

Slika 6.15. Otpori rezanja u obradi bušenjemMeutim, analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da suosnovne komponente rezultujueg otpora rezanja, slika 6.15:

otpor pomonom kretanju:

obrtni moment (moment uvijanja):

gde su: Cf, Cm, x1, y1, x i y - konstanta i eksponenti otpora, D, mm - prenik burgije i S, mm/o - korak.



Tehniki sistemi

128

Snage mašine

Na osnovu obrtnog momenta u obradi bušenjem:

definiše se snaga mašine:

pri emu su: - mehaniki stepen iskorišenja snage mašine i n, o/min - broj obrtaalata. Snaga mašine se orijentaciono može proveriti i na osnovu specifine snagerezanja preko izraza:

gde su, pored poznatih veliina: q, cm3/min - specifina proizvodnost obrade i p,

kW/cm3 min - prosena specifina snaga rezanja.

6.3. REŽIM OBRADE U OBRADI BUŠENJEM

Režim obrade u obradi bušenjem je odreen brzinom rezanja, slika 6.16:

odnosno brojem obrta alata:

korakom S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt alata, a ree i brzinom

pomonog kretanja: Vp = n S, mm/min.

Slika 6.16. Osnovni elementi prorauna glavnog vremena obrade

Na osnovu parametara režima obrade proraunava se i glavno vremeobrade:

gde su, pored poznatih veliina: L = l + e + l1, mm - hod alata, slika 6.16; l, mm - dubina obrade;



Tehniki sistemi

129

e = 2 - 5 mm - prilaz alata i l1 D/3, mm - izlaz alata.Preporuena vrednost koraka bira se u zavisnosti od prenika burgije,

materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara, na osnovu preporukaproizvoaa alata za bušenje ili iz drugih literaturnih izvora (prirunici, fabriki

normativi i sl.).Provera koraka se izvodi obzirom na: otpornost spiralne burgije, mogunost odvoenja strugotine, vrednost kinematskog lenog ugla.Pod brzinom rezanja u obradi bušenjem podrazumeva se obimna brzina

alata na spoljašnjem preniku. Izbor brzine rezanja se vrši na bazi: preporuka iliproraunom.

Proraun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorišenje:postojanosti alata i snage mašine.

6.4. MAŠINE U OBRADI BUŠENJEM

Mašine u obradi bušenjem - bušilice se mogu razvrstati na razliite naine.Prema položaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne bušilice, a prema brojuglavnih vretena na: jednovretene i viševretene bušilice.

6.4.1. Jednovretene bušilice

Jednovretene bušilice su namenjene pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. Ovojgrupi bušilica pripadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i

koordinatne bušilice [9,19,27,28].Stona bušilica se sastoji od noseeg stuba (1), konzole (2) sa pogonskimagregatom (ektromotor - 3 i prenosnik za glavno kretanje) i radnog stola (5). Ruicom(4) se ostvarivanje runo aksijalno pomono pravolinijsko kretanje radnog vretena (7)sa reznim alatom. Predmet obrade (6) se postavlja na radni sto bušilice (5), slika 6.17.

Slika 6.17. Šema stone bušilice Slika 6.18. Šema stubne bušilice



Tehniki sistemi

130

Stubna bušilica je bušilica kod koje se na noseem stubu (1) nalaze konzolaradnog stola (2) i konzola pogonskog agregata (3), sastavljenog od elektromotora (4) iprenosnika za glavno i pomono kretanje, slika 6.18. Posredstvom ruice (7) seobezbeuje automatsko ili runo pravolinijsko pomono kretanje radnog vretena (8)

sa alatom. Radni predmet (6) se postavlja na radni sto mašine (5).Radijalna bušilica se sastoji od noseeg stuba (1) na kome se nalazi vertikalno pomerljiva konzola (2) sa pogonskim agregatom (elektromotorom,prenosnicima za glavno i pomono kretanje i radnim vretenom - 3), slika 6.19.a.Bušilica obezbeuje zakretanje konzole u horizontalnoj ravni, vertikalno pomeranjekonzole duž noseeg stuba i horizontalno pomeranje pogonskog agregata duž konzole,ime je obezbeeno dovoenje alata u radnu poziciju pri bušenju predmeta obrade (4)postavljenog na radni sto mašine (5). To je posebno znaajno kod bušenja predmeta veih gabarita.

Univerzalna radijalna bušilica je slina radijalnoj bušilici, s tom razlikomšto obezbeuje i zakretanje konzole oko svoje ose, ime je obezbeeno bušenje otvora

pod uglom, slika 6.19.b.Koordinatna bušilica obezbeuje bušenje odnosno obradu prema zadatimkoordinatama centra otvora, u skladu sa programom utvrenim koordinatama.Zahteva posebne uslove, u pogledu mikro klime, i obezbeuje visok kvalitet obrade.Osnovne eksploatacijske karakteristike jednovretenih bušilica (znaajne i pri izboru inabavci mašina) su:

koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk, pogonska snaga mašine P i mehaniki stepen iskorišenja snage , raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene

prenosnika glavnog kretanja n, raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika

pomonog kretanja S, gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik i dubina bušenja) i sl.

Slika 6.19. Šematski prikaz radijalne i univerzalne radijalne bušilice

6.4.2. Viševretene bušilice

Viševretene bušilice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne, bušilice sa viševretenom glavom i viševretene bušilice.



Tehniki sistemi

131

Redne bušilice su bušilice sa veim brojem radnih jedinica (pozicija) zaistovremenu obradu, u skladu sa tehnološkim postupkom izrade i obrade otvora (naprimer, na prvoj bušenje otvora, drugoj proširivanje, treoj razvrtanje, etvrtoj izradanavoja itd.), slika 6.20.

Bušilice sa viševretenom glavom su bušilice koje obezbeujuistovremenu izradu i/ili obradu veeg broja otvora. Na radno vreteno bušilice postavljase viševretena glava, sa veim brojem radnih vretena rasporeenih u skladu sarasporedom otvora na predmetu obrade.

Viševretene bušilice su bušilice sa veim brojem radnih vretenarasporeenih u zavisnosti od namene (konfiguracije predmeta obrade), slika 6.21.Posebna grupa viševretenih bušilica su agregatne bušilice sa veim brojem razliitopostavljenih agregata (jednovretenih i/ili viševretenih), slika 6.22.

U osnovne eksploatacione karakteristike viševretenih bušilica se, poredkarakteristika jednovretenih bušilica, ubrajaju i broj radnih vretena, broj agregata itd.

Slika 6.20. Šematski prikaz redne bušilice 6.21. Šema viševretene bušilice

Slika 6.22. Neke od šema agregatnih bušilica





Tehniki sistemi

133

OBRADA GLODANJEM

CILJEVI UENJA


Razumete proces obrade glodanjem. Pojmovno odredite proizvodne operacije i alate. Objasnite osnovna kretanja u toku procesa glodanja. Planirate mašine u obradi glodanjem. Objasnite operacije obrade glodanjem. Razumete otpore rezanja i snagu mašine.





Tehniki sistemi

135

7.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI

7.1.1. Osnovna kretanja

brada glodanjem je postupak obrade ravnih površina, žljebova, profilisanih(fazonskih) kontura, površina specijalnog i složenog oblika . Glavno kretanje jeobrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V, m/min, slika 7.1 [9,10,

12,18,19,27,28]. Pomono kretanje je pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alatai odreeno je brzinom pomonog kretanja (Vp = n·S, mm/min - aksijalnimpomeranjem u jedinici vremena), a može biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z -

aksijalnim pomeranjem za jedan zub alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnimpomeranjem za jedan obrt alata).

Slika 7.1. Osnovni postupci obrade glodanjem

Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se dva postupka obradeglodanjem, slika 7.1:

obimno glodanje i eono glodanje, pri emu su zubi glodala zaobimno glodanje rasporeeni po obimu cilindra, a kod glodala za eonoglodanje na eonoj strani diska.

Prema smeru meusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dvapostupka obrade glodanjem i to obrada, slika 7.1:

istosmernim glodanjem i suprotno smernim glodanjem.Kod obrade istosmernim glodanjem smerovi glavnog i pomonog kretanja se

poklapaju, dok kod suprotno smernog glodanja to nije sluaj. Pored toga kod

O



Tehniki sistemi

136

istosmernog glodanja debljina strugotine se menja od maksimalne vrednosti do nule, akod suprotno smernog od nule do maksimalne vrednosti hmax.

Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem, pored dubine

rezanja (a) i širine glodanja (B), su: ugao kontakta , ugao zahvata , širina (b) i

debljina reznog sloja - strugotine (h), trenutna, srednja i maksimalna.Ugao kontakta je centralni ugao koji odgovara luku (FD) dodira alata i

predmeta obrade, dok ugao zahvata definiše trenutni položaj zuba glodala uzahvatu, slika 7.2.

Kod obimnog glodanja širina reznog sloja (strugotine) je jednaka širiniglodanja b, dok trenutna debljina strugotine za proizvoljni ugao zahvata sledi iztrougla ABC, slika 7.2:

h = S1 sin, gde je S1, mm/z - korak po zubu.

Slika 7.2. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri obimnom glodanju

Maksimalna debljina strugotine odgovara uglu kontakta i iznosi

hmax=S1sin . Trenutna površina poprenog preseka reznog sloja:

A = h b = S1 b sin , za obimno,

A = h b = S1 a sin , za eono glodanje.

Slika 7.3. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri eonom glodanju

Kod eonog glodanja širina reznog sloja sledi iz trougla GHD, slika 7.3.:



Tehniki sistemi

137

gde je - napadni ugao zuba eonog glodala.Dubina rezanja pri obradi ravnih površina glodanjem iznosi:

a = h1 h ,

gde su h1 i h, mm - dimenzije pre i nakon obrade, dok su dodaci za obradu, slika 7.2. islika 7.3.:

1 - dodatak za grubu obradu glodanjem,2 - dodatak za finu obradu glodanjem,3 - dodatak za brušenje.

Slika 7.4. Dodaci za obradu u obradi glodanjem

7.1.2. Proizvodne operacije obrade glodanjem

Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada: ravnih površina,

krivolinijskih kontura, površina specijalnog oblika i površina složenog oblika.Obrada ravnih površina je obrada horizontalnih, vertikalnih ili nagnutih

površina, izrada kanala i žljebova na ravnim i cilindrinim površinama (žljebova zaklin), usecanje i odsecanje, obrada stepenastih površina i sl., slika 7.5.

Slika 7.5. Neke proizvodne operacije obrade ravnih površina glodanjem



Tehniki sistemi

138

Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih površina, ispupenja,udubljenja, zaobljenja, zavojnih žljebova, složenih kontura i sl., slika 7.6.

Slika 7.6. Neke proizvodne operacije obrade krivolinijskih kontura glodanjemIzrada i obrada površina specijalnog oblika glodanjem je izrada T -

žljebova, profila prizmi, žljebova u vidu lastinog repa, površina sa veim brojemstepenica, pravolinijskih i krivolinijskih žljebova itd., slika 7.7.

Slika 7.7. Neke proizvodne operacije obrade površina specijalnog oblika glodanjemIzrada i obrada površina složenog oblika glodanjem je izrada zupanika,

navoja, ožljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama, presovanjeitd., slika 7.8.

Slika 7.8. Neke proizvodne operacije obrade površina složenog oblika glodanjem

Proizvodne operacije obrade glodanjem se esto razvrstavaju i prema vrsti iobliku glodala koje se koristi pri obradi na glodanje: valjkastim glodalima, eonimglodalima, vretenastim glodalima, koturastim glodalima itd., slika 7.9.



Tehniki sistemi

139

Slika 7.9. Proizvodne operacije obrade glodanjem prema obliku alata

Sa aspekta kvaliteta obrade razlikuju se proizvodne operacije: grube obradeglodanjem i fine obrade glodanjem.

7.1.3. Alati u obradi glodanjem

Alati u obradi glodanjem - glodala pripadaju grupi višesenih alatacilindrinog oblika sa reznim elementima rasporeenim po obimu i/ili eonoj površini.

Slika 7.10. Tipovi glodala prema obliku



Tehniki sistemi

140

Glodala se razvrstavaju primenom razliitih kriterijuma. Prema konstrukcijiglodala mogu biti:

jednodelna (integralna) glodala - glodala iz punog materijala i višedelna glodala i to sa:

o umetnutim zubima,o lemljenim ploicama od tvrdog metala,o mehaniki privršenim ploicama alatnih materijala.

Prema nainu postavljanja na mašinu glodala su, slika 7.10.: sa koninom ili cilindirinom drškom, otvorom - nasadna glodala,

a prema vrsti i obliku: valjkasta, eona, koturasta, vretenasta, testerasta,profilna, vretenasta za T - žljebove, konina i sl., garniture glodala razliitogoblika i namene, slika 7.11., itd.

Slika 7.11. Garnitura glodala za obradu složenih površina

Glodala spadaju u grupu višesenih alata, što znai da imaju vei broj reznihelemenata (zuba), a time i vei broj reznih ivica. Geometriju alata u obradi glodanjemine osnovne dimenzije (prenik - D, širina - B, prenik otvora ili drške - d), broj zubaglodala i geometrija reznog klina (, i ), slika 7.12.

Slika 7.12. Geometrija reznih elemenata glodala za obimno glodanje



Tehniki sistemi

141

Za obradu ravnih površina posebno su znaajni alati sa lemljenim ilimehaniki privršenim ploicama, poznati pod nazivom glodake glave, slika 7.13.

Slika 7.13. Glodake glave

Kod eonih glodala geometrija reznog klina je definisana napadnim () ipomonim napadnim uglom (1), uglom vrha zuba (), uglom nagiba seiva (),radijusom vrha zuba (r) i geometrijom pomonog reznog klina (1, 1 i 1). Poredgeometrije reznog klina geometrija ovih alata je odreena i uglom uspona spiraleglodala , slika 7.14.

Slika 7.14. Geometrija reznih elemenata glodala za eono glodanje


7.2.1. Otpori rezanja i snaga mašine

U opštem sluaju rezultujui otpor rezanja u obradi glodanjem se može, ukoordinatnom sistemu glodala, razložiti na tri komponente [9,10, 12,18,19,27,28]:

Fo - glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu, koja deluje u pravcu brzinerezanja tangencijalno na glodalo,

Fr - radijalnu ili silu prodiranja, koja deluje u radijalnom pravcu,

Fa - aksijalnu silu, koja deluje u pravcu ose glodala.



Tehniki sistemi

142

Obimna komponenta se koristi za definisanje snage mašine i deformacijapredmeta obrade, alata i elemenata mašine. Radijalna komponenta ima važnu ulogupri proraunu elemenata mašine i alata, kao i identifikovanju vibracija u procesurezanja.

Obimna sila jednog zubaFo1: Fo1 = Ksm A=Ksm bh, N

je proizvod površine poprenog preseka strugotine (A, mm2) i srednjeg specifinogotpora rezanja (Ksm, MPa). Kako se debljina strugotine poveava od nule do svojemaksimalne vrednosti kod suprotno smernog glodanja to glavni otpor rezanja raste odnule do maksimalne vrednosti, odnosno smanjuje se od maksimalne vrednosti do nulekod istosmernog glodanja to glavni otpor rezanja opada od maksimalne vrednosti donule.

Za praksu prouavanje i izraunavanje obimne sile jednog zuba nemapraktinog znaaja. Zato se utvruje obimna sila nastala kao rezultat rezanja zubaglodala koji su istovremeno u zahvatu. To je srednja obimna sila ili krae obimna

sila.Snaga mašine u obradi glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu rezanja i

glavni otpor rezanja:

gde je - mehaniki stepen iskorišenja snage mašine.

7.3. MAŠINE U OBRADI GLODANJEM

Mašine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema konstruktivnom rešenju,dele na: konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne, slika 7.15, bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne i glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske,

odvalne, glodalice za navoj i sl.).U zavisnosti od sistema upravljanja razlikuju se: konvencionalne i programskeglodalice.

Prema položaju glavnog vretena glodalice se dele na: horizontalne i vertikalne,a prema broju glavnih vretena na: jednovretene i viševretene. Posebnu grupu ineuniverzalne glodalice koje mogu raditi kao horizontalne i vertikalne.

Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdužnom, poprenom i vertikalnompravcu (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost radnogstola, predmeta obrade relativno niska.

Bezkonzolne (posteljne) glodalice obezbeuju visoku krutost i stabilnostradnog stola, jer isti izvodi dva kretanja (u uzdužnom i poprenom ili vertikalnompravcu, pravcu osa Y i X ili Z), dok nosa alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ilipoprenom pravcu, pravcu ose Z ili X. Meutim, najnoviji tipovi glodalica se izraujusa jednim kretanjem radnog stola, uzdužnim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodinosa alata.

Horizontalne glodalice se koriste za obradu ravnih površina, površinaspecijalnog oblika, izradu zupanika pojedinanim rezanjem, izradu dugohodih



Tehniki sistemi

143

zavojnica i sl., slika 7.16 i slika 7.17.. Osnovni elementi horizontalnih glodalica suradno vreteno (1), radni sto (2), jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor iprenosnik glavnog kretanja - 3), jedinica za pomono kretanje (pogonski elektromotor,prenosnik pomonog kretanja i sistem prenosnika tipa navojno vreteno - navrtka, 4),

postolje (5), sistem upravljanja (komandna tabla, ruice, poluge i sl.), sistem zapodmazivanje, sistem za hlaenje i podmazivanje i sl.

Slika 7.15. Konzolne glodalice

Slika 7.16. Konzolne glodalice

Bezkonzolna glodalica - HURON

Slika 7.17. Neki tipovi horizontalnih glodalica



Tehniki sistemi

144

Osnovne eksploatacione karakteristike glodalica su: pogonska snaga mašine P i mehaniki stepen iskorišenja snage, raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene

prenosnika glavnog kretanja n, raspon brzina pomonog kretanja Vpmin - Vpmax i geometrijski faktor

promene prenosnika pomonog kretanja S, maksimalna dužina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose, koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk, gabariti predmeta obrade, broj radnih vretena kod viševrtenih glodalica i sl.Kod vertikalnih glodalica položaj radnog vretena je vertikalan, mada se

sve eše izrauju glodalice sa radnim vretenima koja se zakreu za odgovarajui ugao,slika 7.18.

Univerzalne glodalice su koncepcijski tako oblikovane da mogu raditi kao

horizontalne ili vertikalne. Pored toga veina univerzalnih glodalica obezbeuju izakretanje radnog stola. Time se stvaraju uslovi za realizaciju velikog brojaproizvodnih operacija, pa i za izradu zavojnih žljebova i dugohodih zavojnicaprimenom podeonog aparata.

Bezkonzolna glodalica – HURON

Konzolne glodalice

Slika 7.18. Neki tipovi vertikalnih glodalica



Tehniki sistemi

145

Univerzalne alatne glodalice, sa horizontalnim i vertikalnim radnim vretenom, se koriste za izradu reznih alata, alata za kovanje, presovanje i sl., slika 7.19.Konstruktivno su tako formirane da obezbeuju obrtanje radnog stola oko jedne ili dveose i obrtanje nosaa alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja vertikalnog radnog

vretena pod odreenim uglom. Snabdevene su i ureajima za bušenje i rendisanje,tako da mogu raditi i kao bušilice ili rendisaljke, što znatno proširuje nomenklaturuproizvodnih operacija.

Slika 7.19. Univerzalna alatna glodalica

Kopirne glodalice su namenjene su za obradu krivolinijskih kontura iprofilisanih površina. Poseduju dva paralelna vretena od kojih je vreteno (1) glavno vreteno sa glodalom, a vreteno (2) se koristi za smeštaj kopirnog šiljka, slika 7.20.Kopirni ureaj radi na hidraulinom ili elektrinom principu i obezbeuje prenoskretanja od kopirnog šiljka do alata, tako da alat izvodi ista kretanja kao i kopirnišiljak.

Slika 7.20. Kopirna glodalica



Tehniki sistemi

146

Suština programskog upravljanja se sastoji u automatskom upravljanjuradnim organima mašine po unapred zadatom redosledu kretanja, bez ueša radnika.Redosled rada pojedinih organa mašine je definisan programom koji se unosi uupravljaku jedinicu glodalice.



Tehniki sistemi

147

OBRADA

TESTERISANJEM

CILJEVI UENJA


Razumete proces obrade testerisanjem. Planirate mašine u obradi testerisanjem. Pojmovno odredite proizvodne operacije i alate. Objasnite osnovna kretanja u toku procesa

testerisanjem. Planirate operacije obrade testerisanjem.





Tehniki sistemi

149

8.1. OSNOVNE OPERACIJE I ALATI

8.1.1. Proizvodne operacije u obradi testerisanjem

brada testerisanjem se koristi prvenstveno za realizaciju proizvodnihoperacija odsecanja (seenja) materijala, mada se može koristiti i zaizvoenje operacija isecanja i usecanja, slika 8.1 [9,10, 12,18,19,27,28]. Prema

osnovnim kretanjima alata i predmeta obrade, kao i tipu mašine za obradutesterisanjem, razlikuju se postupci obrade na:

kružnim,

trakastim, okvirnim testerama.

Slika 8.1. Osnovni tipovi obrade na testeramaKod obrade na kružnim testerama alat izvodi glavno obrtno kretanje (brzina

rezanja V, m/min ili broj obrta testere n, o/min) i pomono pravolinijsko kretanje(korak S, mm/o). Pri obradi na trakastim testerama alat izvodi glavno kretanje brzinom rezanja V, m/min, a predmet obrade pomono pravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min.

U obradi testerisanjem na okvirnim testerama alat izvodi glavno pravolinijskooscilatorno (brzinom V, m/min - brojem duplih hodova nL, dh/min) i pomonopravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min ili korakom S, mm/dh. Posebnu grupuproizvodnih operacija obrade testerisanjem ine i operacije isecanja razliitih kontura,

kopirnog seenja i sl., slika 8.2.

O



Tehniki sistemi

150

Slika 8.2. Proizvodne operacije isecanja i kopirnog seenja na testerama

8.1.2. Alati u obradi testerisanjem

Osnovni alati u obradi testerisanjem su testerasta glodala (kružne testere),trakaste testere i trakasti listovi (lisnate testere), slika 8.3.

Slika 8.3. Tri osnovna tipa alata u obradi testerisanjem

Kružne testere se izrauju u vidu tankog diska sa zubima po obimu, tako dau suštini predstavljaju testerasta glodala. Na slici 8.4. prikazana je geometrija zubakružne testere. U cilju smanjenja trenja izmeu bonih površina testere i površinapredmeta obrade izvodi se razmetanje, bono povijanje zuba naizmenino na jednu idrugu stranu, slika 8.4. Pri seenju veih preseka reznog sloja, u cilju smanjenjapreseka strugotine po zubu, izvodi se naizmenino sasecanje zuba testere, slika 8.4.Time se postiže i ravnomerniji rad mašine.

Kružne testere velikih prenika (iznad 250 mm) se retko izrauju iz jednogkomada, integralno. Umetnuti zubi ili zubi u vidu segmenata od brzoreznog elika ilitvrdog metala mehaniki se privršuju za telo testere od konstruktivnog elika, slika84. U novije vreme se izrauju testere sa izmenjivim ploicama od tvrdog metala, sa i bez prevlaka, keramike, kubnog nitrida bora ili super tvrdih materijala, naroitodijamanta.



Tehniki sistemi

151

Slika 8.4. Geometrija zuba testereLisnate testere imaju sitne zube, obino trouglastog oblika. Novije

konstrukcije lisnatih testera su bimetalne lisnate testere, kod kojih je uska traka sazubima izraena od brzoreznog elika, a ostali deo od konstruktivnog elika. Spajanjese izvodi laserskim zavarivanjem, uz naknadno minimalno doterivanje, poravnavanje, brušenjem. Lisnate testere se mogu oplemeniti, presvlaenjem prevlakama od TiN.

Kod trakastih testera oblik zuba je takoe trouglast. Kod njih se posebnapažnja poklanja izboru materijala. Naime testere treba da su elastine, jer su izloženeneprekidnom savijanju i ispravljanju.

8.2. MAŠINE U OBRADI TESTERISANJEM

Brzina rezanja u obradi testerisanjem je obimna brzina testere (kodkružnih), brzina pravolinijskog kretanja (kod trakastih) i brzina oscilatornog kretanja(kod okvirnih testera). Brzina rezanja se naješe definiše na bazi preporuka datih uprospektnoj dokumentaciji proizvoaa alata i/ili literaturi:

V = f (S, b), i zavisi od koraka (S) i širine rezanja (b).

Mašine u obradi testerisanjem (testere) se dele na:

okvirne - lisnate, kružne, trakaste testere.

Okvirne - lisnate testere su testere kod kojih se alat (2) postavlja na nosaalata (1), slika 8.5.a. Alat izvodi pravolinijsko oscilatorno glavno kretanje i istovremeno visinsko pomeranje, kao i odizanje pri povratnom hodu, okretanjem oko osovine A.

Time se ostvaruje pomono kretanje alata ka predmetu obrade (3), uzistovremeno smanjenje trenja materijala i alata pri povratnom hodu. Kod kružnihtestera alat (1) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, ime seostvaruje primicanje alata predmetu obrade (2), slika 8.5.b.



Tehniki sistemi

152

a) Okvirna - lisnata testera b) Kružna testera

Slika 8.5. Okvirna - lisnata i kružna testera

Trakasta testera ima pogonski (3) i voeni toak (4), preko kojih jeprebaena testera (1) u vidu beskonane trake, slika 8.6. Pomono pravolinijskokretanje se ostvaruje pomeranjem predmeta obrade (2) prema testeri.Osnovne eksploatacijske karakteristike mašina u obradi testerisanjem su:

pogonska snaga mašine P i stepen iskorišenja snage mašine , brojevi obrtaja nmin - nmax, duplih hodova nLmin - nLmax ili brzine

kretanja trake Vmin - Vmax i geometrijski faktor promene prenosnika

mašine za glavno kretanje n, raspon koraka Smin - Smax ili brzina pomonog kretanja Vpmin – Vpmax

geometrijski faktor promene prenosnika za pomono kretanje s, koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk, maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade, gabariti predmeta obrade i sl.

Slika 8.6. Trakasta testera



Tehniki sistemi

153

OBRADARENDISANJEM

CILJEVI UENJA

Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: Razumete proizvodne operacije rendisanjem. Planirate mašine u obradi rendisanjem. Pojmovno odredite alate u obradi rendisanjem. Objasnite osnovna kretanja i otpore utoku procesa

obrade rendisanjem. Razumete režime u obradi rendisanjem.





Tehniki sistemi

155

9.1. PROIZVODNE OPERACIJE

brada rendisanjem se koristi za obradu horizontalnih, vertikalnih,nagnutih i profilisanih površina, izradu žljebova u glavini i sl., slika 9.1[9,10, 12,18,19,27,28]. Izvodi na mašinama sa glavnim i pomonimpravolinijskim kretanjem. Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (Vr,

m/min) ili brojem duplih hodova (nL, dh/min), a pomono korakom S, mm/dh(aksijalno pomeranje alata ili predmeta obrade za jedan dupli hod, nakon povratnoghoda).

Obrada na kratkohodim rendisaljkama

Obrada na dugohodim rendisaljkama

Slika 9.1. Šema obrade rendisanjem na kratkohodoj i dugohodoj rendisaljci

U procesu obrade razlikuju se: radni i povratni hod alata ili predmeta obrade.

Radni hod je hod alata ili predmeta obrade u toku koga se izvodi proces obrade, odtake A do take B, dok se u toku povratnog hoda od take B do take A proces rezanjane odvija, slika 9.1. U zavisnosti od toga da li alat ili predmet obrade izvodi glavnokretanje dva osnovna postupka obrade su obrada na, slika 9.1:

kratkohodoj, dugohodoj rendisaljci.Obrada rendisanjem je analogna obradi struganjem, jer se ravna površina

predmeta obrade može smatrati kružnom površinom beskonano velikog poluprenikakrivine, slika 9.2.

Površina poprenog preseka strugotine je, slika 9.2:

A = a

S = b

h ,

O



Tehniki sistemi

156

pri emu su širina i debljina reznog sloja:

gde je: - napadnu ugao; mm - dubina rezanja i S, mm/dh - korak.

Slika 9.2. Površina poprenog preseka strugotine u obradi rendisanjem

Dubina rezanja je:a = H1 H , dok su dodaci za obradu rendisanjem, slika 9.3:

1 - grubu obradu rendisanjem, 2 - finu obradu rendisanjem, 3 - brušenje.

Slika 9.3. Dodaci u obradi rendisanjem

U zavisnosti od tipa mašine i pravca kretanja razlikuju se postupci obrade iproizvodne operacije obrade rendisanjem na:

horizontalnoj, slika 9.4, vertikalnoj rendisaljci, slika 9.5.

a u zavisnosti od kvaliteta obraene površine operacije grube i fine obraderendisanjem.



Tehniki sistemi

157

Slika 9.4. Proizvodne operacije obrade na horizontalnoj rendisaljci

Slika 9.5. Proizvodne operacije obrade na vertikalnoj rendisaljci

Posebnu grupu proizvodnih operacija u obradi rendisanjem ine proizvodne operacijeizrade i obrade profilisanih površina - kopirno rendisanje, slika 9.6.

Slika 9.6. Kopirno rendisanje



Tehniki sistemi

158

9.2. ALATI U OBRADI RENDISANJEM

Alati za rendisanje ili noževi za rendisanje su slini strugarskim noževima,po obliku, geometriji i drugim karakteristikama, slika 9.7.

Noževi za rendisanje su pri ulasku u zahvat izloženi jakim udarnimoptereenjima, da bi pri izlasku iz zahvata nastupilo njihovo rastereenje. Takvoskokovito optereenje mogu izdržati samo žilavi materijali. Zato se za izradu noževa zarendisanje koriste brzorezni elici i neke žilave vrste tvrdog metala (P40, P50, M20,K10, K20 itd.). Kod noževa veih dimenzija drška alata se izrauje od konstruktivnogelika, a rezni deo u vidu ploica od brzoreznog elika ili tvrdog metala. Ploice sepostavljaju na dršku noža lemljenjem ili mehanikim vezivanjem.

Slika 9.7. Alati (noževi) u obradi rendisanjem


Kao i u obradi struganjem, rezultujui otpor rezanja u obradi rendisanjem semože razložiti na tri komponente, slika 9.8:

F1 - glavni otpor rezanja,

F2 - otpor prodiranja,



Tehniki sistemi

159

F3 - otpor pomonom kretanju.u kome su:

Ck, x i y - konstanta i eksponenti otpora rezanja, a, mm - dubina rezanja,

S, mm/dh - korak.

Slika 9.8. Komponente otpora rezanja

Na osnovu brzine radnog hoda (Vr, m/min) i glavnog otpora rezanja (F1, N)snaga mašine je:

9.4. REŽIM OBRADE U OBRADI

RENDISANJEM

Režim obrade u obradi rendisanjem je odreen: brojem duplih hodova alata ili predmeta obrade nL, dh/min, korakom S, mm/dh, slika 9.9.

Slika 9.9. Osnovni elementi za proraun glavnog vremena izrade

Na osnovu parametara režima obrade proraunava se i glavno vreme izradekorišenjem relacije:



Tehniki sistemi

160

u kojoj su, pored poznatih elemenata:

i = / a - broj prolaza; , mm - dodatak za obradu; a, mm - dubina rezanja; B = b+2 e2 - hod alata ili predmeta obrade u pravcu pomonog kretanja; e2 = 2 - 5 mm - prilaz i izlaz alata u pravcu pomonog kretanja i b -širina

obrade.Utvrivanje koraka u obradi rendisanjem obuhvata:

prouavanje proizvodne operacije, izbor preporuene vrednosti koraka, provera koraka i izbor merodavnog koraka.Preporuena vrednosti koraka se bira na osnovu preporuka datih u

prospektima proizvoaa alata ili specijalizovanim prirunicina, literaturi i sl. uzavisnosti od dubine rezanja, materijala alata i predmeta obrade i drugih uslovaobrade.

Provera koraka u obradi rendisanjem se izvodi korišenjem tri osnovnakriterijuma: uslova nastanka strugotine, otpornosti drške noža za rendisanje i kvalitetaobraene površine.

9.5. MAŠINE U OBRADI RENDISANJEM

Mašine u obradi rendisanjem (rendisaljke) se prema dužini hoda (nainu

ostvarivanja kretanja) dele na [9,10, 12,18,19,27,28]: kratkohode, dugohode,

a prema pravcu glavnog kretanja na: horizontalne i vertikalne.Posebnu grupu renisaljki ine rendisaljke za izradi zupanika, specijalnih alata i sl.

9.5.1 Kratkohode rendisaljke

Kod kratkohodih rendisaljki od pogonskog elektromotora (1) kretanje se,posredstvom prenosnika (2) i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijskokretanje, prenosi na noseu konzolu (3), slika 9.10. Na konzoli se nalazi nosa alata (4)koji prihvata rezni alat (5). Time je obezbeeno glavno pravolinijsko kretanje. Naradnom stolu (6), koji posredstvom mehanizma pomonog kretanja obezbeujeizvoenje pomonog kretanja, nalazi se predmet obrade (7).

Osnovne eksploatacijske karakteristike rendisaljki su: pogonska snaga mašine P i stepen iskorišenja snage mašine , raspon broja duplih hodova nLmin - nLmax i geometrijski faktor promene

prenosnika mašine za glavno kretanje n, raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika za

pomono kretanje s ,



Tehniki sistemi

161

koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk, maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade, gabariti predmeta obrade i sl.

Slika 9.10. Šema kratkohode rendisaljke

9.5.2. Dugohode rendisaljke

Kod dugohodih rendisaljki princip rada je slian, s tom razlikom što glavnopravolinijsko kretnje izvodi radni sto (1) sa predmetom obrade (2), a pomono nosaalata (3), slika 9.11.

Slika 9.11. Šema dugohode rendisaljke



Tehniki sistemi

162

9.5.3. Vertikalne rendisaljke

Vertikalna rendisaljka spada u grupu kratkohodih rendisaljki. Nosa alata (4)

sa alatom se, posredstvom klizaa (3), kree naniže, pri radnom, i naviše pripovratnom hodu, slika 9.12. Predmet obrade (1) se postavlja na radni sto (2), koji jenaješe izveden kao obrtni sto na klizau sa mogunošu uzdužnog i poprenogpomeranja.

Slika 9.12. Šema vertikalne rendisaljke



Tehniki sistemi

163

OBRADAPROVLAENJEM

CILJEVI UENJA


Razumete proizvodne operacije i alate za obraduprovlaenjem.

Planirate geometrijske parametre obrade. Razumete režime u obradi provlaenjem. Objasnite osnovna kretanja, otpore i vunu silu

mašine. Planirate mašine u obradi provlaenjem.





Tehniki sistemi

165

10.1. PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI

brada provlaenjem predstavlja savremeni postupak obrade metala rezanjem visoke proizvodnosti, tanosti i kvaliteta obrade [9,10, 12,18,19,27,28]. Koristise samo u serijskoj i masovnoj proizvodnji, jer su alati veoma skupi i strogo

namenski projektovani i izraeni.

a) Unutrašnje provlaenje b) Spoljašnje provlaenje

Slika 10.1. Principijelna šema obrade provlaenjem:1 – provlaka; 2 – voica; 3 - radni sto; 4 – predmet obrade.

Proces rezanja ostvaruje se samo jednim kretanjem i to pravolinijskim glavnimkretanjem alata – provlakaa, slika 10.1. Pravolinijskim povlaenjem alata (1),postavljenog u prednji prihvatni deo (2), obezbeuje se uklanjanje viška materijala napredmetu obrade zahvaljujui postepenom poveanju dimenzija alata. Proces rezanjakarakteriše:

postepeno rezanje zadatog dodatka za obradu u obliku posebnih slojeva

male debljine i velike širine, istovremeno rezanje veim brojem reznih elemenata alata, ne postoji pomono kretanje kao samostalno kinematsko kretanje, jer

poveanje dimenzija narednog zuba u odnosu na prethodni odreujedebljinu sloja meterijala (dubinu rezanja po zubu az) koji uklanja reznielement (zub). Izuzetak su proizvodne operacije izrade zavojnih žljebova(npr. kod cevi naoružanja) kada postoji pomono obrtno kretanje u skladusa korakom zavojnice,

male brzine rezanja 15 - 18 m/min, a kod novijih konstrukcija mašina uobradi provlaenjem i do 30 m/min i sl.

O



Tehniki sistemi

166

Geometrijski parametri obrade

Postepeno odvajanje strugotine pri provlaenju, u cilju pretvaranja polaznogkružnog u željeni profil, može biti profilno, slojevito i progresivno, slika 10.2.

Slika 10.2. Šeme rezanja pri provlaenju

Profilno provlaenje karakteriše uklanjanje zadatog dodatka za obradu uslojevima debljine az, ija konfiguracija odgovara konfiguraciji profila predmetaobrade.

Slojevito provlaenje odlikuje uklanjanje dodatka u ravnim slojevimadebljine az ili koncentrinim krugovima lunog oblika pri proizvoljnom profiluobratka.

Progresivno provlaenje je provlaenje kod koga svaki zub uklanja deodužine sloja b1, b2, ..., dok debljina strugotine po zubu raste az' > az.

Proizvodne operacije obrade provlaenjem se razvrstavaju na dvegrupe i to proizvodne operacije: unutrašnjeg provlaenja i spoljašnjeg provlaenja.

U proizvodnim operacijama unutrašnjeg provlaenja prethodno se

izrauje cilindrini otvor (bušenjem, struganjem i sl.), u cilju obezbeenja pravilnog voenja alata i stvaranja uslova za konano oblikovanje otvora provlaenjem, (slika7.3. Kretanjem provlakaa kroz otvor obezbeuje se oblikovanje otvora u skladu saprofilom reznih elemenata alata (formiranje otvora visoke tanosti i kvaliteta,razliitog oblika - kružni, trougaoni, kvadratni i sl.).

Slika 10.3. Proizvodne operacije unutrašnjeg provlaenja



Tehniki sistemi

167

Proizvodne operacije spoljašnjeg provlaenja su operacije obrade površinarazliite konfiguracije primenom višedelnih alata za provlaenje, slika 10.4. Dvaosnovna postupka provlaenja su sa:

dubinskim primicanjem,

bonim primicanjem.Kod spoljašnjeg provlaenja sa dubinskim primicanjem alati obezbeujupostepeno oblikovanje profila po dubini, dok kod bonog primicanja oblikovanje sepostepeno odvija po širini.

Slika 10.4. Osnovni postupci obrade spoljašnjim provlaenjem

Spoljašnjim provlaenjem se mogu formirati profili površina razliitekonfiguracije i dimenzija, slika 10.5. Postupak se može primeniti i kao zamena zaproizvodne operacije glodanja i rendisanja, posebno u uslovima obrade površinasložene konfiguracije, visokog kvaliteta i tanosti obrade.

Slika 10.5. Proizvodne operacije spoljašnjeg provlaenja



Tehniki sistemi

168

Alati za provlaenje (provlakai) spadaju u grupu specijalnih alata, zbogsvoje složenosti, tanosti izrade i drugih specifinosti. Dele se na provlakae za:

unutrašnje i spoljašnje provlaenje.Provlakai za unutrašnje provlaenje se naješe izrauju kao integralni

alati od brzoreznog elika. Mogu biti oplemenjeni prevlakama od TiN. Sastoje od petkarakteristinih delova: prednjeg prihvatnog dela, vodeeg dela, reznog dela,kalibrirajueg dela i zadnjeg prihvatnog dela, slika 10.6.

Prednji prihvatni deo obezbeuje prihvatanje alata i prenos potrebne sile zaprovlaenje sa pogonskog sistema mašine na alat. Vodei deo obezbeuje voenje alatana poetku procesa rezanja. Reznim delom alata se uklanja višak materijala (dodatak za obradu) i vrši oblikovanje željenog profila u skladu sa profilom alata, dok sekalibrirajuim delom stvaraju uslovi za kalibrisanje profila odnosno postizanje visokogkvaliteta i tanosti oblika i dimenzija profila. Nakon završetka procesa provlaenjapreko zadnjeg prihvatnog dela alat se prihvata i dovodi u poetnu poziciju, poziciju pre

obrade. Prednji i zadnji prihvatni delovi provlakaa su standardizovani. Njihov oblik idimenzije zavise od namene provlakaa i vrste provlaenja. Ostali delovi provlakaa seizrauju u zavisnosti od oblika i dimenzija profila koji se izrauje.

Pri provlaenju zatvorenih kontura nastaje zatvorena strugotina, koja se poizlasku zuba iz zahvata zadržava u meuzublju. Da bi se olakšalo uklanjanje strugotinena zubima se izrauju žljebovi za lomljenje (sitnjenje) strugotine.

a- prednji prihvatni deo; b- vode i deo; c- rezni deo; d- kalibrirajui deo;e- zadnji prihvatni deo

sastavni elementi provlakaa

Slika 10.6. Provlaka za unutrašnje provlaenje

Provlakai za spoljašnje provlaenje se izrauju od brzoreznog elika ili

sa segmentima od tvrdog metala, slika 10.7. Provlakai od brzoreznog elika, izraeni



Tehniki sistemi

169

integralno ili sa segmentima, se mogu oplemeniti i prevlakama od TiN. Po konstrukcijisu znatno složeniji od provlakaa za unutrašnje provlaenje i sastoje se od višesegmenata, namenjenih obradi pojedinih delova konture predmeta obrade. Segmentise sastoje od reznog dela sa zubima za grubu i finu obradu i montiraju se na osnovnu

plou.

Slika 10.7. Provlaka za spoljašnje provlaenje

Geometrija reznih elemenata alata za provlaenje (zuba) je odreenaoblikom i dimenzijama reznih elemenata (zuba) provlakaa, geometrijom reznog klina(, i ), korakom zuba provlakaa (e), visinom (H) i širinom zuba (B), oblikom i

radijusom meuzublja (r), porastom po zubu (dubinom rezanja - az) i dužinomprovlakaa (L), koju ine dužine pojedinih delova provlakaa, slika 10.8.

Slika 10.8. Osnovni elementi geometrije provlakaa i oblici meuzublja



Tehniki sistemi

170

10.2. OTPORI REZANJA I SNAGA MAŠINE

10.2.1. Otpori rezanja i vuna sila mašineNa svaki zub provlakaa deluje rezultujua sila rezanja FR koja se, u opštem

sluaju, razlaže na [9,10, 12,18,19,27,28]: glavni otpor rezanja F1, otpor prodiranja F2, kod nesimetrinih alata (izrada žljeba za klin, alati za

spoljašnje provlaenje), aksijalni otpor rezanja F3 = Fa, kada su zubi provlakaa sa uglom nagiba

rezne ivice 0.Glavni otpor rezanja definisan je relacijom:

FR = C Ks A Z , Nu kojoj su:

C = 1,1 - 1,3 - koeficijent koji uzima u obzir trenje izmeu zuba provlakaa izidova otvora;

Ks, MPa - specifini otpor rezanja; A, mm2 -površina poprenog preseka strugotine, Z - broj zuba u zahvatu.

Vuna sila mašine se odreuje za maksimalnu vrednost površine strugotinepo zubu (Amax) i iznosi:

Fm = C Ks Amax Z , N

Vuna sila pri provlaenju je promenljiva zbog periodinog ulaska i izlaskazuba iz zahvata. Na poetku procesa rezanja dolazi do stepenaste, teorijskiposmatrano, promene otpora rezanja do trenutka kada prvi zub provlakaa izae izzahvata sa materijalom predmeta obrade (nakod dostizanja hoda alata h koji odgovaradužini provlaenja l). Pogonska snaga mašine je:

gde su: - mehaniki stepen iskorišenja snage mašine, V, m/min - brzina rezanja.

10.2.2. Režim obrade u obradi provlaenjem

Režim obrade u obradi provlaenjem je odreen brzinom kretanjaprovlakaa- brzinom rezanja V . Na osnovu brzine rezanja definiše se glavno

vreme izrade:

gde je: L = LR + l +2 e, mm - hod alata;



Tehniki sistemi

171

LR, mm - dužina reznog dela provlakaa; l, mm -dubina provlaenja, e = 2 - 3 mm - prilaz i izlaz zuba provlakaa iz zahvata.

Izbor brzine rezanja se može izvesti na bazi preporuka i proraunom.

Preporuena brzina rezanja se bira iz prospektne dokumentacije proizvoaaalata u funkciji materijala predmeta obrade i alata, vrste provlaenja, dubine rezanjapo zubu i sl.

10.3. MAŠINE U OBRADI PROVLAENJEM

Mašine u obradi provlaenjem - provlakaice se razvrstavaju, prema nameni(vrsti proizvodne operacije provlaenja) na provlakaice za [9,10, 12,18,19,27,28]:

unutrašnje, spoljašnje provlaenje.

Prema pravcu kretanja alata i nameni dele se na: horizontalne i vertikalneprovlakaice. Vertikalne provlakaice za unutrašnje provlaenje su naješi vid

konstrukcije mašina za unutrašnje provlaenje, slika 10.10. Predmet obrade (7) sepostavlja na radni sto mašine (2), a alat se u poetnoj fazi obrade, pre obrade, postavljau zadnji vodei deo mašine (1). Alat se, posredstvom zadnjeg vodeeg dela, dovodi uradnu poziciju, kada prednji prihvatni deo (4) prihvata alat. Zahvaljujui pogonskomsistemu mašine (elektromotoru - 5, prenosnom sistemu - 6 i mehanizmu zapretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje) prednji vodei deo mašine dobijaneophodna kretanja i vunu silu mašine potrebnu za realizaciju procesa obrade. Pozavršetku procesa rezanja (dostizanju donje take hoda alata), predmet obrade se

skida sa radnog stola i alat vraa u poetnu poziciju.

Slika 10.10. Šema vertikalne provlakaice za unutrašnje provlaenje

Horizontalne provlakaice za unutrašnje provlaenje rade na slinomprincipu, s tom razlikom što je kretnje alata (2) u horizontalnom pravcu i što je



Tehniki sistemi

172

neophodno obezbediti odgovarajui sistem za prihvatanje i stezanje predmeta obrade(1), slika 10.11.

Horizontalne mašine za provlaenje obezbeuju mogunost kontinualnog radanepokretnim alatom, ako se predmeti obrade postave na obrtni sto ili beskonanu

traku.

Slika 10.11. Šema horizontalne provlakaice za unutrašnje provlaenje

Osnovne eksploatacione karakteristike mašina u obradi provlaenjem su: koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk; maksimalna vuna sila mašine; maksimalna brzina provlaenja; maksimalni hod alata; gabariti predmeta obrade i sl.



Tehniki sistemi

173

OBRADABRUŠENJEM

CILJEVI UENJA


Razumete proizvodne operacije obrade brušenjem.

Predvidite alate u obradi brušenjem. Shvatite otpore i snagu rezanja. Planirate režim obrade u obradi brušenjem. Objasnite i pravilno planirate rad na mašinama u

obradi brušenjem.





Tehniki sistemi

175

11.1. PROIZVODNE OPERACIJE

rušenje je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija završne obrade, jerobezbeuje, slika 11.1 [9,10, 12,18,19,27,28]:

visoku tanost mera, visok kvalitet obraene površine.

Izvodi se nakon termike obrade tako da ostvaruje i uklanjanje grešakanastalih usled toplotnih deformacija pri termikoj obradi. Raspored glavnog ipomonog kretanja zavisi od vrste proizvodne operacije i alata.

a) spoljašnje kružno brušenje

b) ravno brušenje koturastim tocilom

Slika 11.1. Proizvodne operacije kružnog i ravnog brušenja

Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja Vt, m/s:

odnosno brojem obrta tocila nt, o/min:

B



Tehniki sistemi

176

Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod kružnog) ili pravolinijskokretanje predmeta obrade (kod ravnog brušenja).

Obrtno i pravolinijsko pomono kretanje je odreeno brzinom Vr, m/minodnosno brojem obrta nr, o/min i brojem hodova nL, hod/min kod kružnog brušenja.

Kod ravnog brušenja pomono pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alataodreeno je aksijalnim i radijalnim korakom (Sa ili Sr, mm/o).Rezni elementi tocila (zrna brusnog materijala) su rasporeeni po obimu tocila

i po unutrašnjosti mase tocila sa nejednakim rastojanjem t1 t2 ... tn, slika 11.2.Raspored zrna brusnog materijala je nepravilan što, pri konstantnim obimnim brzinama tocila Vt i predmeta obrade Vr ima za posledicu razliite dubine rezanja a1 a2 ... an i razliite vrednosti koraka po reznom elementu S1i.

Slika 11.2. Osnovni oblici strugotine u obradi brušenjem

Analizom procesa obrazovanja strugotine kod brušenja, može se uoiti elementarna

strugotina, nastala kao posledica uklanjanja viška materijala jednim zrnom. Ukupnidodatak za obradu brušenjem 3, se uklanja u više prolaza razvrstanih naprolaze, slika 11.3:

grubog brušenja, kada se uklanja 80 % dodatka (g = 0,8 3), finog brušenja kada se uklanja 20 % dodatka (f = 0,2 3).

Osnovne proizvodne operacije brušenja su proizvodne operacije: kružnog brušenja, ravnog brušenja, brušenja bez šiljaka, brušenja složenih površina.

Kružno brušenje može biti spoljašnje, unutrašnje i brušenje eonih površina.

3g = 0,8 3- grubo brušenje

3f = 0,2 3- fi no brušenje

Slika 11.3. Dodatak pri obradi brušenjem



Tehniki sistemi

177

Spoljašnje kružno brušenje je brušenje spoljašnjih površina naješeaksijalno nepominim tocilom i spoljašnje radijalno brušenje površina, slika 11.4.

Slika 11.4. Spoljašnje kružno aksijalno i radijalno brušenje

Unutrašnje brušenje se izvodi tocilima sa drškom i može biti klasino iliplanetarno. Planetarno brušenje se izvodi kod teških i velikih predmeta, slika 11.5.a.

Predmeti obrade, privršeni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tociloizvodi sva potrebna kretanja u skladu sa šemom na slici 11.5.a. eono brušenje senaješe ostvaruje lonastim tocilima, slika 11.5.b.

a) Unutrašnje brušenje b) eono brušenje

Slika 11.5. Unutrašnje i eono brušenje

Ravno brušenje se može izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilimaslika 11.6. Ravno brušenje lonastim tocilima može biti sa: ukrštenim ili lunimtragovima. Kod ukrštenog brušenja tocilo potpuno naleže na obraivanu površinu,ime se tanost obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i predmeta obrade vea. Luno brušenje obezbeuje manja optereenja tocila i predmeta obrade, ali imanju tanost obrade. Ostvaruje se perifernim površinama tocila.

pravougaona površina ukršteno luno

Slika 11.6. Ravno brušenje koturastim i lonastim tocilom



Tehniki sistemi

178

Brušenje bez šiljaka je brušenje kod koga je predmet obrade naslonjen napodupira i postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila slika 11.7. Radno tocilo ostvarujeproces obrade, a vodee voenje (obrtanje) predmeta obrade. Aksijalno pomonokretanje se ostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao .

Slika 11.7. Brušenje bez šiljaka

U proizvodne operacije brušenja složenih površina spadaju proizvodneoperacije završne obrade (u novije vreme i izrade) navoja, zupanika, brušenjaožljebljenih vratila, oštrenja alata, seenja materijala i sl., slika 11.8.

Slika 11.8. Proizvodne operacije brušenja složenih površina

Najfinija obrada brušenjem, površina kvaliteta N1 - N3, se postiže specijalnimpostupcima brušenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljašnjeg iunutrašnjeg glaanja se razvrstavaju na: lepovanje, superfiniš, honovanje i poliranje.

11.2. ALATI U OBRADI BRUŠENJEM

Alati u obradi brušenjem - brusne ploe ili tocila se mogu razvrstatiprema obliku i nameni. Prema obliku tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina,tanjirasta, tocila sa drškom ili navrtkom i segmentna – višedelna, slika 11.9.

Prema nameni se dele na tocila za: spoljašnje kružno brušenje (koturasta,lonasta i sl.), unutrašnje brušenje (nasadna ili sa drškom), ravno brušenje (koturastaili lonasta), seenje, oštrenje alata, brušenje glodala, brušenje navoja, brušenjezupanika itd.



Tehniki sistemi

179

Slika 11.9. Osnovni oblici tocila

Za izradu tocila koriste se dva osnovna materijala: brusni i vezivnimaterijali.

Brusni materijali su sitna zrnca, razliitog oblika, prirodnog (kvarc SiO2,granit, prirodni korund Al2O3 , šmirgla, dijamant) ili veštakog porekla(elektrokorund, silicijum karbid, karbid bora, kubni nitrid bora, borozan, sintetikidijamant). Broj zrna brusnog materijala je ogroman tako da brusne ploe predstavljajumnogosene alate.

Vezivni materijal obezbeuje povezivanje zrna brusnog materijala u jednukompaktnu i funkcionalnu celinu - tocilo. Definiše vrstou i tvrdou tocila, kao ioblast primene.

Prema poreklu vezivni materijal se razvrstava na: organski (keramika, silikatna i magnezitna veziva), neorganski (gumena veziva, kauuk, prirodna smola itd.), metalna (elina i bronzana) - za dijamantska tocila.Osnovne karakteristike tocila su: oblik i dimenzije, vrsta brusnog i vezivnog materijala, finoa brusnog materijala, tvrdoa,

struktura tocila.Finoa (granulacija) brusnog materijala je merilo veliine (dimenzija)zrna brusnog materijala. Meri se brojem otvora na dužini jednog cola sita kroz kojezrna brusnog materijala još uvek propadaju. Broj otvora sita, po pravilu od 8-220,definiše i oznaku finoe. Prema finoi brusnog materijala tocila se razvrstavaju u 6klasa: vrlo gruba, gruba, srednje fina, fina, vrlo fina i naroito fina.

Tvrdoa tocila predstavlja otpor vezivnog materijala prema ispadanju zrna brusnog materijala pod dejstvom spoljašnjih sila pri brušenju (centrifugalnih, otporarezanja i sl.). Definisana je kvalitetom vezivnog materijala. Sa aspekta tvrdoe tocila sedele na: vrlo meka, meka, srednje tvrda, tvrda, vrlo tvrda i naroito tvrda.

Pod strukturom tocila podrazumeva se odnos zapremine brusnog i vezivnog

materijala prema zapremini pora - šupljina u tocilu. To znai da se ukupna zapremina



Tehniki sistemi

180

tocila sastoji od zapremine brusnog materijala (B), vezivnog materijala (V) i pora -šupljina (P). Prema strukturi tocila se dele na: zatvorena, otvorena i visokoporozna.

Habanje tocila

Kontakt tocila i predmeta obrade propraen je veoma visokim specifinimtoplotnim i mehanikim optereenjima reznih elemenata tocila. Rezultat toga, je slika11.10:

istiranje vrha reznih elemenata tocila i pojava površine habanja i esticaobraivanog materijala na površini habanja tocila,

pojava mikro i makropukotina u zrnu brusnog materijala, kao posledicadinamikog karaktera optereenja zrna, uz postepeno odvajanje vrlo sitnihkristala,

pojava ispadanja kompletnog zrna brusnog materijala.

a) površina habanja (gnjeenje zrna); b) mikro i makropukotine u zrnu (krzanje zrna);c) odvajanje sitnih kristala (lom zrna); d) ispadanje kompletnog zrna.

Slika 11.10. Habanje reznih elemenata tocila

Ovakvi oblici habanja (pojava sitnih kristala i ispadanje kompletnog zrna)dovode do pojave samooštrenja tocila, jer obezbeuju pojavu novih oštrih reznihivica (odvajanje sitnih kristala) i pojavu novih oštrih zrna brusnog materijala(ispadanje kompletnog zrna). Pojavom samooštrenja tocila obezbeena je visoka reznasposobnost tocila u toku relativno dugog vremenskog perioda.


Rezultujui otpor rezanja u obradi brušenjem se razlože na tri komponente,slika 11.11:

Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu), Fy (Fr) - radijalnu i Fx (Fa) - aksijalnu komponentu.Tangencijalnim ili obimnim otporom rezanja odreena je snaga mašine,

radijalnim veliina elastinih deformacija predmeta obrade i tocila, a aksijalnom snagapogonskog sistema pomonog kretanja.



Tehniki sistemi

181

Slika 11.11. Komponente rezultujueg otpora rezanja u obradi brušenjem

Na osnovu poznavanja rezultujueg otpora rezanja Fo, N i brzine rezanja Vt,m/s može se izraunati snaga mašine:

gde je - mehaniki stepen iskorišenja snage mašine.

11.4. REŽIM OBRADE U OBRADI

BRUŠENJEM

Režim obrade je odreen, slike 11.12 i 11.13: brojem obrta tocila nt, o/min, aksijalnim (Sa, mm/o ili mm/hod) ili radijalnim korakom (Sr, mm/o), brojem obrta (nr, o/min) ili brojem hodova predmeta obrade (nr,

hod/min).

Glavno vreme obrade za operacije kružnog brušenja u opštem sluaju, jeodreeno relacijom, slika 11.12.:

u kojoj su:

i - broj prolaza; k = 1,2 - 1,7 - koeficijent trošenja tocila; L = l + B + e – hod alata; l - dužina brušenja; B - širina tocila i e = 2 - 5 mm - prilaz alata.



Tehniki sistemi

182

Slika 11.12. Osnovni parametri režima obrade kod kružnog brušenja

Broj prolaza obuhvata prolaze grubog i finog brušenja (i = ig + if). Pri tome broj prolaza za pojedine zahvate iznosi:

brušenja u jednom prolazu (i - gruba ili fina obrada).

Slika 11.13. Osnovni parametri režima obrade kod ravnog brušenja

Za proizvodne operacije ravnog brušenja koturastim tocilom glavno vremeobrade je:

gde je, pored poznatih veliina, Bu = b + B + e2 - hod alata u poprenom pravcu i b -širina brušenja.

Aksijalni korak se naješe odreuje u funkciji vrste proizvodne operacije brušenja i širine tocila (B).

Radijalni korak (mm/o - kod kružnog i mm/hod - kod ravnog brušenja)odgovara dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste proizvodneoperacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade.

Brzina predmeta obrade Vr se može odrediti na osnovu: preporuka i

proverom (proraunom) preko: proširenih izraza ili maksimalne debljine strugotine.



Tehniki sistemi

183

Broj obrta predmeta obrade za proizvodne operacije kružnog brušenja seodreuje na osnovu brzine predmeta obrade iz izraza oblika:

Broj hodova predmeta obrade kod proizvodnih operacija ravnog brušenjase odreuje iz izraza oblika:

u kome je L = l +2 e1 - hod predmeta obrade u uzdužnom pravcu.

11.5. MAŠINE U OBRADI BRUŠENJEM

Mašine u obradi brušenjem ( brusilice) se naješe dele prema nameni na

brusilice za: spoljašnje i unutrašnje kružno brušenje, ravno brušenje, brušenje bez šiljaka, specijalna brušenja (oštrenje alata, i dr.).

Kod brusilica za kružno spoljašnje brušenje tocilo (1) se nalazi na nosauglavnog vretena, slika 11.14.

Slika 11.14. Brusilice za spoljašnje kružno brušenje

Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje i ima mogunost radijalnog primicanja kapredmetu obrade (2). Predmet obrade se steže izmeu šiljaka, pri emu nosa levogšiljka ima ugraen prenosnik za promenu broja obrta predmeta obrade. Nosai šiljakase nalaze na uzdužnom klizau radnog stola (3), koji ostvaruje aksijalno pomonokretanje. Uzdužni kliza ima mogunost zakretanja u horizontalnoj ravni, ime jeobezbeeno brušenje i koninih površina. Brusilice ovakvog tipa obezbeuju kružnospoljašnje brušenje sa aksijalnim i radijalnim pomeranjem (korakom).

Kod brusilica za unutrašnje brušenje na nosau (1) nalazi se glavno vreteno sa tocilom (2), dok se predmet obrade (3) postavlja u steznu glavu (4)prenosnika za pomono kretanje (5), slika 11.15. Kod ovog tipa brusilica predmetobrade izvodi pomono obrtno kretanje, a nosa glavnog vretena pomono

pravolinijsko kretanje.



Tehniki sistemi

184

Brusilica za brušenje bez šiljaka je brusilica za spoljašnje kružno brušenje. Radno tocilo (1) obezbeuje uklanjanje viška materijala, dok vodee tocilo(2) obezbeuje potrebnu brzinu (koi predmet obrade da se ne bi okretao brzinomtocila) i aksijalno pomeranje predmeta obrade (3), slika 11.16. Predmet obrade je

postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila na podupira (4).

Slika 11.15. Brusilice za unutrašnje brušenje Slika 11.16. Brusilice za brušenje bez šiljaka

Brusilica za ravno brušenje koturastim tocilom ima tocilo (1)postavljeno na nosa alata (2), koji obezbeuje vertikalno pomeranje tocila radiprimicanja tocila predmetu obrade (3) i regulisanja dubine rezanja, slika 11.17. Nauzdužnom klizau (4) nalazi se radni sto sa predmetom obrade, postavljenim obinona elektromagnetni steza.

Brusilice za oštrenje alata - oštrilice spadaju u specijalne brusilicenamenjene brušenju novih i oštrenju pohabanih alata. Kod univerzalne brusilice zaoštrenje alata.

Osnovne eksploatacijske karakteristike brusilica su: koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk, pogonska snaga mašine i mehaniki stepen iskorišenja snage mašine , brojevi obrta tocila nt, raspon aksijalnog ili radijalnog koraka Samin - Samax (Srmin - Srmax), raspon brojeva obrta (nrmin - nrmax) odnosno broja hodova predmeta

obrade (nLmin - nLmax), gabariti predmeta obrade itd.

Slika 11.17. Brusilice za ravno brušenje



Tehniki sistemi

185

NOVI POSTUPCIOBRADE

CILJEVI UENJA


Objasnite ciljeve i razumete nove postupke obrade. Pojmovno odredite visokoproduktivni postupke

obrade. Objasnite elekrohemijsku, elekroerozionu i

ultrazvunu obradu. Razumete obrade laserom, plazmom i hemijskim

sredstvima. Planirate hidromehanike metode obrade.





Tehniki sistemi

187

12.1. VISOKOPRODUKTIVNI POSTUPCI

OBRADE

ove postupke obrade obuhvataju [19,27]: visokoproduktivni inekonvencionalni postupci obrade. Savremene proizvodne uslove sve višekarakteriše razvoj i uvoenje visokoproduktivnih postupaka obrade rezanjem,

kao što su postupci obrade, slika 12.1.: na povišenim temperaturama, struganjem alatima za glodanje, visokim brzinama rezanja.Posebno su znaajni postupci obrade visokim brzinama rezanja

(visokobrzinski postupci obrade). To su, uglavnom, postupci obrade struganjem iglodanjem sa brzinama rezanja preko 1000 m/min (i do 10000 m/min).

Razvoj avionske, raketne, nuklearne i drugih tehnika i industrija zahtevaprimenu novih materijala velike vrstoe, tvrdoe i otpornosti na visokimtemperaturama. Obrada ovih materijala je otežana, skoro nemogua. To je i bio razlogza pojavu postupaka obrade rezanjem na povišenim temperaturama sa ciljemda se zagrevanjem materijala smanji vrstoa i olakša proces obrade.

Zagrevanjem predmeta obrade se, pored smanjenja vrstoe i tvrdoe, postiže ismanjenje sklonosti ka otvrdnjavanju, koeficijenta trenja, abrazivnog delovanja, sile isnage rezanja i intenziteta habanja. Istovremeno se obezbeuje i poveanje plastinostimaterijala, debljine oksidnog sloja (sloja manje vrstoe i koeficijenta trenja) ipoboljšanje kvaliteta obrade.

Slika 12.1. Obrada struganjem alatom za glodanje

Obrada struganjem alatima za glodanje se odlikuje povoljnijim oblicimastrugotinom (zbog prekidnog rezanja), malim brzinama predmeta obrade imogunošu optimizacije (znaajnog poveanja) brzine rezanja, slika 12.1. Alat(vretenasto ili eono glodalo) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, apredmet obrade pomono obrtno kretanje.

Visoko brzinska obrada

Istraživanja uticaja brzine rezanja na efekte procesa obrade metala rezanjem

su pokazala da sa poveanjem brzine rezanja dolazi do znaajnog smanjenja otpora

N



Tehniki sistemi

188

rezanja i temperature predmeta obrade i alata. Naime, i do 98 % generisane koliinetoplote se odvodi strugotinom, tako da su i predmet obrade i alat skoro potpunohladni.

Istovremno se znaajno poboljšava i kvalitet obraene površine (izuzetno

sjajna površina) i tanost obrade, jer se obrada odvija izvan oblasti pojave vibracija. Visoko brzinska obrada zahteva razvoj odgovarajuih alatnih mašina i reznih alata.Re je o mašinama alatkama visoke krutosti i stabilnosti, kod kojih se posebna pažnjaposveuje podsistemima vreteništa (glavno kretanje sa vrlo velikim brojem obrta i do100.000 o/min), pogona radnog stola (sistema pomonog kretanja), upravljake jedinice, sistema zaštite i sl. Kod reznih alata osnovni zahtevi su u pogledukonstrukcije (velika krutost, malo radijalno bacanje, maksimalna uravnoteženost ...),postavljanja i stezanja (tano pozicioniranje i ponovljivost položaja, laka i brza izmenaalata ...) i materijala i geometrije alata (tvrdi metali, rezna keramika, bornitrid ilipolikristalni dijamant, optimalna geometrija, naješe pozitivan grudni ugao, velika vrednost lenog ugla itd.).

Zavisno od vrednosti brzine rezanja visoko brzinski postupci obrade se dele napostupke sa: visokim brzinama rezanja (600 - 1.800 m/min), vrlo visokim brzinama rezanja (1.800 - 18.000 m/min), ultravisokim brzinama rezanja (preko 18.000 m/min).Obrada visokim brzinama, odnosno visoko brzinsko glodanje je sve više

prisutno, njime se obezbeuje istovremeno visoka produktivnost i visok kvalitetzavršne obrade, što je posebno znaajno kod obrade složenih konfiguracija (gravurealata za kovanje, livenje i presovanje, matrice...). Izvodi se specijalnim glodalima za visoko brzinsku obradu. Zavisnosti postojanosti alata i parametara obrade ukazuju narazliit uticaj parametara obrade (koraka po zubu, širine glodanja, brzine rezanja i

materijala alata) na smanjenje otpora rezanja, poboljšanje kvaliteta površina i tanostiobrade, poveanje produktivnosti i uštede u vremenu obrade. Zato je neophodnoadekvatno prouavanje problematike i projektovanje optimalnih uslova kako bi sedostigli željeni efekti.

12.2. NEKONVENCIONALNI POSTUPCI

OBRADE

Obrada novih materijala klasinim postupcima obrade je veoma otežana, esto

i nemogua. Zbog toga se, paralelno sa razvojem novih materijala, razvijaju,usavršavaju i uvode novi progresivni postupci obrade, vee produktivnosti iekonominosti prerade metala. Novi, nekonvencionalni postupci obrade (NPO), supostupci kod kojih se uklanjanje viška materijala, izmena oblika, dimenzija i strukturematerijala ostvaruje korišenjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne, nuklearnei drugih vidova energije dovedenih neposredno u proces - zonu rezanja.

Klasifikacija nekonvencionalnih postupaka obrade je mogua prema: vrstienergije i radnog (prenosnog medijuma), osnovnim mehanizmima uklanjanja viškamaterijala, tipu izvora energije i slino.

Naješe se nekonvencoionalni postupci razvrstavaju prema vrsti energije itipu uklanjanja viška materijala i to na postupke:



Tehniki sistemi

189

ECM - elektrohemijske obrade, EDM - elektroerozione obrade, EUS - ultrazvune obrade, EBM - obrade elektronskim snopom,

LBM - obrade laserom, PJM - obrade plazmom, CM - hemijske obrade, WJM - obrade vodenim mlazom, AJM - obrade abrazivnim mlazom, anodnomehanike obrade, obrade u elektromagnetnom polju, elektrohidrauline obrade, obrade eksplozijom, elektromehanike obrade, kombinovani postupci obrade i sl.

12.2.1. Elektrohemijska obrada

Elekrohemijska obrada (Electrochemical Machining, ECM) obrada sezasniva na hemijskim procesima, koji nastaju pri prolasku jednosmerne struje krozelektrino kolo izmeu elektroda potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmernestruje na anodi (predmetu obrade) dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovogprelaska u elektrolit, slika 12.2.

Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade, apredmet obrade poprima oblik alata - katode.

Osnovu procesa obrade ine procesi lokalnog anodnog rastvaranja priprolasku jednosmerne struje visoke gustine (od nekoliko desetina do nekoliko stotina A/cm2), kroz elektrolit (vodeni rastvori kiselina, baza i soli, naješe natrijum hlorida)koji cirkuliše. Anodno rastvaranje površinskih slojeva predmeta obrade dovodi doizmene konfiguracije zazora (veliine 0,05 - 1 mm) izmeu elektroda, preraspodelegustine elektrine struje, izmene hidrodinamikih i drugih parametara procesa.Intenzivnim kretanjem elektrolita obezbeuje se odnošenje produkata anodnograstvaranja iz zone obrade i kopiranje profila katode na površini anode, stabilnost i visoka proizvodnost obrade, odvoenje toplote i odgovarajua vrednost ostalihparametara procesa.

Elektrohemijska obrada se koristi za izradu delova složene konfiguracije i malekrutosti, obradu nepristupanih površina i visokokvalitetnih materijala sklonihobrazovanju pukotina (silicijum, germanijum, berilijum i sl.), kao i realizaciju drugihproizvodnih operacija. ECM postupcima obrade se realizaciju operacije bušenja otvorarazliitih profila, izrade površina složenih konfiguracija (gravure alata za kovanje,livenje, probijanje, prosecanje, presovanje, kompresorske i turbinske lopatice) i sl.



Tehniki sistemi

190

a) Princip obrade:1 - izvor napajanja; 2 – potenciometar; 3 – elektrolit; 4 - alat – katoda;

5 - anoda – predmet obrade; 6 – kada; 7 - radni zazor.

b) Elektrohemijsko išenje i brušenje

Slika 12.2. Šematski prikaz postupka ECM obrade

12.2.2. Elektroeroziona obrada

Elekroeroziona obrada (Electric Discharge Machining, EDM) obradaobuhvata postupke obrade metala kod kojih se uklanjanje viška materijala ostvarujeserijom elektrinih pražnjenja periodinog karaktera, nastalih izmeu alata (katode 1 -slika 12.3) i predmeta obrade (anode 2). Pri odgovarajuem rastojanju alata i predmeta

obrade (0,005 - 0,5 mm) uspostavlja se elektrini luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskredovodi do jonizacije radne tenosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pražnjenja(jonizujueg stuba 5), topljenja i isparavanja estica materijala predmeta obrade.

Prekidom pražnjenja (prekidom strujnog kola) dolazi do pucanja jonizujuegstuba, izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnošenja iz zone obrade.Hlaenje rastopljenog materijala i odnošenje se ostvaruje dielektrikumom(dejonizovana voda, petrolej, mineralno ulje,...) koji cirkuliše. Naizmenino impulsnopražnjenje obezbeuje razaranje materijala, prodiranje alata i formiranje profila kojiodgovara profilu alata.



Tehniki sistemi

191

a) Princip obrade b) Šema procesa i obrada žianom elektrodom

Slika 12.3. Osnovni elementi elektroerozione obrade

Elektroerozionim postupcima obrade je mogue realizovati veliki brojproizvodnih operacija korišenjem profilisanog ili neprofilisanog alata u vidu pune iližiane elektrode slika 12.3. Otuda se EDM postupci obrade dele na:

EDM postupke obrade punim, EDM postupke obrade žianim elektrodama.

Oblikovanje površina ostvaruje se kopiranjem oblika alata ili uzajamnim kretanjemalata i predmeta obrade i neprofilisanog alata (žiane elektrode). EDM obrada sekoristi u sluajevima kada je mehanika obrada nemogua ili krajnje otežana, priobradi tvrih materijala (elika otpornih na visoke temperature, koroziju i sl.), izradiotvora malog prenika (0,1 - 1 mm), otvora i proizvoda složene konfiguracije itd.

12.2.3. Ultrazvuna obrada

U savremenim proizvodnim uslovima postupci ultrazvune obrade (ElectricUltrasonic Machining, EUS) se koriste za izradu proizvoda bilo koje konfiguracije,posebno proizvoda od tvrdih i super tvrdih materijala (izolacioni materijali, elementielektronike itd.), išenje, zavarivanje i lemljenje, itd., slika 12.4. Ultrazvunooscilovanje alata se može iskoristiti za uklanjanje viška materijala (dimenzionalnaobrada) ili poboljšanje efektivnosti konvencionalnih i nekonvencionalnih postupakaobrade (obrade rezanjem i deformisanjem, elektrohemijske, elektroerozione, hemijskei drugih postupaka obrade).



Tehniki sistemi

192

Slika 12.4. Principijelna šema ultrazvune obrade

Ultrazvuna obrada je proces obrade kod kojeg se koriste zrna brusnogmaterijala (abraziva). Energija potrebna za proces obrade se formira preko izvora vibracija i prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet obrade, postavljen ukadu sa abrazivnom suspenzijom (naješe vodeni rastvor brusnog materijala), dovodedo razaranja površinskih slojeva i formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladusa konfiguracijom alata. Relativno visok intenzitet procesa obezbeuje se visokomfrekvencijom oscilovanja alata (18 - 25 kHz) i velikom koliinom zrna brusnogmaterijala koja se nalaze u procesu (30000 - 100000 zrna/cm2). Prodiranjem zrnaabraziva, pod dejstvom ultrazvunih vibracija, u materijal predmeta obrade dolazi donastanka i širenja mikro i makropukotina koje se meusobno presecaju formirajuimehaniki oslabljen sloj koji se relativno lako razara, uz pojavu produkata obrade.

Ultrazvuna obrada se koristi pri realizaciji proizvodnih operacija kao što su:seenje, glodanje, struganje, bušenje, brušenje, izrada navoja i obrada delova složenihkonfiguracija (gravure alata za kovanje i presovanje) itd. Pored realizacije pomenutihoperacija ultrazvuk se koristi i za poveanje efikasnosti drugih postupaka obrade i

izvoenje drugih operacija kao što su zavarivanje, lemljenje, ispitivanje materijala,identifikacija i defektoskopija razliitih parametara i procesa itd.

12.2.4. Obrada laserom

Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj razliitih postupaka obradelaserom (Laser Beam Machining - LBM).

Slika 12.5. Principijelna šema formiranja laserskog snopa

Usmeravanjem laserskog snopa na predmet obrade mogue je izvesti veliki

broj proizvodnih operacija, kao što su bušenje, seenje, otvrdnjavanje,



Tehniki sistemi

193

nanošenje prevlaka, zavarivanje itd., slika 12.5. Zahvaljujui iskljuivo visokomusmerenju - fokusiranju snopa (na površinu reda 10-6 mm2), visokoj gustini energijesnopa (do 108 kW/mm2), mogunosti jednostavnog upravljanja laserskim snopom iobrade u razliitim sredinama, obrada laserom dobija sve vei znaaj i ima niz

prednosti.Za realizaciju proizvodnih operacija obrade laserom naješe se koriste vrstirubinski i gasoviti (CO2) laserski ureaji.

12.2.5. Obrada plazmom

Obrada plazmom (Plasma Jet Machining, PJM) se koristi za realizacijuproizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije, slika 12.6.To su procesi topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanošenja prevlaka,topljenje itd. Propuštanjem plazma gasova (radnih gasova kao što su argon, vodonik,kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode, formira se

buktinja - plazma. Plazma je, u suštini, svaka materija zagrejana na visokutemperaturu dovoljnu da se pretvori u jonizovano gasno stanje (etvrto agregatnostanje). U takvom stanju materija se ponaša po zakonima karakteristinim zanormalne gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperaturapojedinih zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika brzinakretanja estica koje sainjavaju plazmu itd.

Pri nanošenju prevlaka dodatni materijal (materijal prevlake) se, u vidu praha,dovodi u specijalno oblikovani gorionik ili u obliku žice na vrh mlaznice gorionika.Prah se, u struji plazme, pretvara u teno stanje i pada u vidu kapljica na osnovnimaterijal, razliva po njemu i formira prevlaku koja može biti naneta na metale inemetale.

Slika 12.6. Šematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona

12.2.6. Hemijska obrada

Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining, CM) su metodezasnovane na uklanjanju viška materijala meudejstvima materijala predmeta obradei radne tenosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne, azotne, sone i drugih kiselina, baza ili soli) unutar kupatila, slika 12.7.



Tehniki sistemi

194

Slika 12.7. Principijelna šema hemijske obrade

Površine koje se ne obrauju (nagrizaju) štite se zaštitnim slojem (razliite vrste boja i lakova, specijalne lepljive trake, gumene ili galvanske prevlake itd.).

Oišen i zaštien predmet obrade se stavlja u kadu sa radnom tenošu. Nanezaštienim delovima površine dolazi do rastvaranja materijala i njegovoguklanjanja. Hemijska obrada se koristi za izvoenje proizvodnih operacija kao što suduboko konturno nagrizanje ili hemijsko glodanje, hemijsko poliranje i olakšanjepredmeta obrade na neoptereenim ili slabo optereenim delovima, bez promenemehanikih karakteristika (krutosti, stabilnosti i sl.), itd.

12.2.7. Hidromehanike metode obrade

Hidromehanike metode obrade, obrade abrazivnim (AJM) ili vodenimmlazom (WJM), se koriste za hidromehaniko rezanje i oblikovanje lima.

a) Obrada vodenim mlazom b) Obrada abrazivnim mlazom

Slika 12.8. Hidromehanike metode obrade, obrade abrazivnim (AJM) ili vodenim mlazom(WJM)



Tehniki sistemi

195

Predstavljaju progesivne metode zasnovane na korišenju energije razaranjakoju poseduje mlaz tenosti velike brzine i visokog pritiska. Primenom hidraulinihinstalacija snage 8 – 80 kW visokog pritiska (150 - 1000 MPa i više) i brzine strujanjatenosti (vode sa ili bez abraziva) stvaraju se uslovi za seenje i isecanje razliitih

konfiguracija na predmetima izraenim od metala i nemetala, slika 12.8.

12.2.8. Ostali NPO obrade

U grupu ostalih nekonvencionalnih postupaka se mogu ubrojatianodnomehanika obrada, obrada u elektromagnetnom polju, elektrohidraulinaobrada, oblikovanje eksplozijom, elektromehanika obrada, vibraciona obrada, obradarezanjem sa zagrevanjem, oblikovanje gumom, kombinovani postupci obrade(hemijskomehanika, ultrazvunoelektro-hemijska, elektroeroziono-hemijska,elektroerozionomehanika i sl.), itd.





Tehniki sistemi

197

OBRADA METALALIVENJEM

CILJEVI UENJA


Razumete proces obrade metala livenjem. Pojmovno odredite livenje u kalupima u pesku. Objasnite livenje u kalupima od školjki. Shvatite mehanizme livenja u kokilama i pod

pritiskom. Objasnite ciljeve centrifugalnog livenja. Planirate livenje isparljivim modelom.





Tehniki sistemi

199

13.1. LIVENJE U KALUPIMA U PESKU

obradu metala livenjem spadaju procesi kod kojih se rastopljeni metal uliva ušupljinu kalupa, u njemu ovršava i dobija oblik gotovog predmeta - odlivka.Naješe, predmeti dobijeni livenjem predstavljaju poluproizvod koji se

naknadno obrauje obradom skidanjem strugotine da bi se dobio završni oblik idimenzije. U nastavku su opisani naješe primenjivane vrste livenja.

Polazni materijal za livenje u kalupima u pesku je rastopljeni metal: sivi liv (SL), elik, laki i obojeni metali. Tokom livenja olova, kalaja, cinka, vatrootpornihelika mogu se pojaviti neke teškoe.Opis procesa livenja u kalupima u pesku prikazan je na slici 13.1:

vlažna smeša pesak - vezivni materijal se sabija oko modela u kalupu;model se uklanja i rastopljen metal se uliva u šupljinu kalupa; nakonovršavanja metala, kalup se rastavlja i vadi odlivak;

kalupovanje može da bude runo ili mašinsko; obavezno se predviajuulivni sistem (za ulivanje rastopljenog metala) i napojnik (za snabdevanjerastopljenim metalom tokom ovršavanja);

modeli mogu da budu: drveni ili metalni (sve eše i od vste plastike),

jednodelni ili rastavljivi, sa ili bez jezgara.

Slika 13.1. Livenje u kalupima u pesku

Primenjuje se za izlivanje kuišta, blokovi motora, postolja mašina, cevovodi,glave cilindara. Osnovne karakteristike procesa livenja su:

produktivnost: od 1-60 kom/h, zavisno od veliine odlivka, priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja, veliki je gubitak materijala (20-50%), ali se otpadak može iskoristiti, koristi se i za pojedinanu i maloserijsku (drveni modeli), srednje serijsku

i veliko serijsku proizvodnju (metalni modeli),

U



Tehniki sistemi

200

troškovi alata: niski, cena opreme: niska troškovi radnika: umereni do visoki, rad je naporan, naknadna obrada: po pravilu ide išenje odlivka i mašinska obrada.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta: veoma složeni predmeti, važno je pravilno oblikovanje ulivnog sistema i postavljanje podeone

ravni, dodaci za mašinsku obradu: 1,5-6 mm, težina odlivaka: od 20 g do 400 t, kvalitet površine: loš, srednja površinska hrapavost: 3,2-50 m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,5 mm do nekoliko mm, zavisno od

dimenzija odlivka i vrste materijala.

13.2. LIVENJE U KALUPIMA OD ŠKOLJKI

Osnovne karakteristike procesa livenja u kalupima od školjki, slika 13.2. su: produktivnost: od 1-60 kom/h, zavisno od veliine odlivka, priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja, veliki je gubitak materijala (20-50%), ali se otpadak može iskoristiti,

Slika 13.2 Livenje u kalupima od školjki

koristi se i za pojedinanu i malo serijsku (drveni modeli), srednje serijsku

i veliko serijsku proizvodnju (metalni modeli), troškovi alata: niski, cena opreme: niska troškovi radnika: umereni do visoki, rad je naporan, naknadna obrada: po pravilu ide išenje odlivka i mašinska obrada.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta: veoma složeni predmeti, važno je pravilno oblikovanje ulivnog sistema i postavljanje podeone

ravni, dodaci za mašinsku obradu: 1,5-6 mm, težina odlivaka: od 20 g do 400 t,



Tehniki sistemi

201

kvalitet površine: loš, srednja površinska hrapavost: 3,2-50 m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,5 mm do nekoliko mm, zavisno od

dimenzija odlivka i vrste materijala.

13.3. LIVENJE U KOKILAMA

Livenje u kokilama naziva se još i gravitaciono livenje. Polazni materijal zalivenje u kokilama je rastopljeni metal. Naješe su to obojeni metali: legure bakra,aluminijuma, magnezijuma.

Opis procesa livenja u kokilama je prikazan na slici 13.3.: kokila je metalni kalup (može i grafitni), bez podele ili sa

vertikalnom/horizontalnom podelom; rastopljen metal se pod dejstvom gravitacione sile uliva u prethodno

zagrejani kalup - kokilu, gde ovršava;

kokila se tada otvara i odlivak se izbacuje.Livenje u kokilama se primenjuje pri izlivanju klipa, klipnjaa, glava cilindra izupanici.

Slika 13.3 Livenje u kokilama

Osnovne karakteristike procesa livenja u kokilama su: produktivnost: od 5-100 kom/h, priprema procesa: nekoliko nedelja, iskorišenost materijala visoka, malo je otpadnog materijala, koristi se za veliko serijsku proizvodnju; najmanje koliine su 500-1000

komada, troškovi alata: srednji cena opreme: srednja, troškovi radnika: niski do srednji, naknadna obrada: mala do srednja.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta su: složenost oblika ograniena mogunošu lakog vaenja iz kokile, dodaci za mašinsku obradu: 0,8-1,5 mm, težina odlivaka od 100 g do 300 kg, najpovoljniji su mali odlivci do 5 kg, kvalitet površine dobar, srednja površinska hrapavost: 0,8-6,3 m Ra,



Tehniki sistemi

202

ostvarene tolerancije mera: od ±0,25 mm do nekoliko mm, zavisno oddimenzija odlivka i vrste materijala.

13.4. LIVENJE POD PRITISKOM

Polazni materijal za livenje pod pritiskom je rastopljen metal, naješe laki iobojeni metali: legure cinka, aluminijuma, magnezijuma, olova, kalaja i bakra. Processe odvija tako što se rastopljeni metal pod pritiskom dovodi u metalni alat (kalup) zalivenje, gde ovršava. Posle ovršavanja metala alat se otvara i odlivak se izbacuje.

Ovim postupkom se izlivaju elektro-delovi (razvodne kutije, utinice), deloviza igrake, delovi za nameštaj, kuišta menjaa, delovi motora, delovi pumpi, slika13.4:

Slika 13.4 Livenje pod pritiskom

Karakteristike livenja pod pritiskom su: produktivnost: do 200 kom/h, priprema procesa: nekoliko meseci, iskorišenost materijala visoka, otpadni materijal se može pretopiti, koristi se za velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliine su 10.000

komada, proces je složen, visoka temperatura topljenja nekih metala može izazivati

teškoe u procesu i poveano habanje alata, troškovi alata: visoki, cena opreme: visoka, troškovi radnika: niski do srednji, naknadna obrada: mala.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta: složenost oblika velika, važno je pravilno postaviti podeonu ravan, mehanike osobine dobre, težina odlivaka: od 10 g do 50 kg, obino do 5 kg, kvalitet površina odlian, srednja površinska hrapavost: 0,4-3,2 m Ra,



Tehniki sistemi

203

ostvarene tolerancije mera: od ±0,05 mm do 1 mm, zavisno od dimenzijaodlivka i vrste materijala.

13.5. CENTRIFUGALNO LIVENJE

Polazni materijal za centrifugalno livenje je rastopljeni metal: SL, elik, laki iobojeni metali. Pored navedenog može se liti i staklo, plastika i keramika.

Proces se odvija tako što se rastopljeni metal uliva u metalni kalup koji seobre. Pod dejstvom centrifugalne sile metal se rasporeuje po unutrašnjoj površinikalupa i ovršava, slika 13.5.

Slika 13.5 Centrifugalno livenje

Osa obrtanja može da bude horizontalna (za duge odlivke) ili vertikalna (zakratke odlivke). Primenjuje se na livenje cevi veih dimenzija, doboši konica,remenice, topovske cevi, aure, prstenovi, valjci, ležajevi, zupanici, košuljice cilindramotora, posude pod pritiskom. Karakteristike ovog procesa su:

produktivnost: i do 50 kom/h, priprema procesa: nekoliko nedelja, iskorišenost materijala visoka, jer nema ulivnog kanala i napojnika, koristi se za velikoserijsku proizvodnju, ali može i za manje serije, troškovi alata: srednji, cena opreme: srednja do velika,

troškovi radnika: niski do srednji, naknadna obrada mala, obavezna obrada unutrašnjih površina.Konstruktivne karakteristike dobijenog predmeta:

složenost oblika ograniena, dodaci za obradu: 1,5-6 mm, dobre mehanike osobine, veliina odlivka: od 0,25 m do 1,8 m, kvalitet površine dobar, srednja površinska hrapavost: 1,6-12,5 m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,1 mm do ±1 mm, zavisno od dimenzija

odlivka.



Tehniki sistemi

204

13.6 LIVENJE ISPARLJIVIM MODELOM

Polazni materijal za livenje isparljivim modelom je rastopljeni metal: svi

metali, ukljuujui i legure plemenitih i radioaktivnih metala.Proces se odvija tako što se kalup koristi da oblikuje model od voska uzahtevani oblik. Voštani model se oblaže keramikom masom. Pri livenju vosak isparava, a liveni metal popunjava šupljinu keramikog kalupa. Da bi se izvadioodlivak, kalup se mora razbiti, slika 13.6.

Livenje isparljivim modelom se primenjuje na pri izlivanju: lopatica turbina,delovi mašina alatki, delovi automobilskih i avionskih motora, kuišta pumpi, figurice,nakit; pogodno je tamo gde je teška i skupa mašinska obrada.

Slika 13.6 Livenje isparljivim modelom

Osnovne karakteristike procesa livenja isparljivim modelom su: produktivnost: preko 1000 kom/h, priprema procesa: nekoliko nedelja, iskorišenost materijala visoka, obino se koriste modelni sklopovi ("grozdovi") za mnogo malih odlivaka, koristi se i za malo serijsku i za veliko serijsku proizvodnju, troškovi alata: srednji, zavise od složenosti alata, cena opreme: niska do srednja, troškovi radnika: visoki, naknadna obrada mala.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta: veoma složeni oblici, mogu se odliti i navoj i složene unutrašnje površine, dodaci za obradu: 0,3-2 mm, velika vrstoa odlivka, težina odlivaka: od 0,5 g do 100 kg, najpovoljnije do 5 kg, kvalitet površine: dobar do odlian, srednja površinska hrapavost: 0,4-6,3

m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,1 mm do ±0,5 mm, zavisno od

dimenzija odlivka.



Tehniki sistemi

205

OBRADA METALA

DEFORMISANJEM,RAZDVAJANJEM,

OBLIKOVANJEM I

OBRADA PLASTINIH

MATERIJALA

CILJEVI UENJA


Razumete obradu metala deformisanjem,razdvajanjem, oblikovanjem i obradu plastinihmaterijala.

Objasnite obrada metala deformisanjem: toplo i

hladni kovanje i hladno istiskivanje. Shvatite obradu lima razdvajanjem i oblikovanje

lima i žice. Planirate obradu plastinih materijala:

ubrizgavanjem, presovanjem, vakuumskimoblikovanjem, duvanjem, rotacionim oblikovanjem iistiskivanjem.





Tehniki sistemi

207

14.1. OBRADA METALA DEFORMISANJEM

obradu metala deformisanjem spadaju procesi kod kojih se potrebni oblik idimenzije predmeta dobijaju plastinim deformisanjem polaznog materijala-pripremka. Kod svih vrsta obrade deformisanjem zajedniko je da moraju

postojati alat i mašina. Alat, koji se naješe izrauje kao specijalni za odreenipredmet, daje geometrijski oblik predmetu, a mašina ostvaruje potrebne sile ikretanja. U nastavku su opisane naješe korišene vrste obrade deformisanjem.

14.1.1.Toplo kovanje

Polazni materijal za toplo kovanje je prethodno odseen pripremak; ugljenini,legirani, nerajui i vatrootporni elik, aluminijum, legure bakra, magnezijuma,titanijuma, nikla; veoma je bitna kovljivost metala (tegljivost na temperaturi kovanja).

Proces toplog kovanja se odvija tako što se, slika 14.1.:

Slika 14.1. Toplo kovanje

zagrejan pripremak se postavlja u donji deo alata (kalupa) i onda seudarom ili pritiskom gornjim delom alata (kalupa) predmet oblikuje;

mašine: kovaki ekii ili mehanike prese (ekscentar, frikcione,

kolenaste) ili hidrauline prese; kod kovanja na ekiima koristi se otvoren alat; kraa je priprema, jeftiniji

alat, ali je vea naknadna obrada i potrebna vea umešnost radnika; koristise samo za pojedinanu proizvodnju;

kod kovanja na presama koristi se zatvoren alat, što je mnogo eše.Toplo kovanje se primenjuje za izradu obrtnih ili ne obrtnih predmeta

razliitog oblika: klipnjae, kolenasta vratila, osovine, poluge, glavine, ventili.Karakteristike procesa toplog kovanja su: produktivnost: od 1 do 300 kom/h, zavisno od veliine otkovka, priprema procesa: nekoliko nedelja,

U



Tehniki sistemi

208

važno je dobro postaviti podeonu ravan alata; teži se da se sa obe stranepodele ostavi približno ista koliina materijala,

iskorišenje materijala srednje, potrebno je dosta naknadne obradeskidanjem strugotine, proces je najpogodniji za koliine preko 10.000

komada, ali se nekad ide i na manje koliine; minimalna koliina iznosioko 1000 komada, troškovi alata: visoki, cena opreme: dosta visoka, najviše zavisi od nominalne sile prese, troškovi radnika: srednji, naknadna obrada: po pravilu je potrebna; nakon kovanja uvek ide

otklanjanje pucni i išenje otkovka.Konstrukcione karakteristike dobijenih predmeta postupkom toplogkovanaja:

složenost otkovka je ograniena zbog mogunosti teenja materija ka krozalat,

otvori se obino samo zaponu, a obrauju se kasnije bušenjem, dodaci za obradu: 0,8-6 mm, visoka vrstoa otkovka, težina dobijenog otkovka: od 10 g do 250 kg, kvalitet površine: zadovoljavajui, srednja površinska hrapavost: 1,6-25

m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,5 mm do ±6 mm, zavisno od dimenzija

otkovka i vrste materijala.

14.1.2. Hladno istiskivanje

Polazni materijal za hladno istiskivanje je prethodno odseen pripremak.Može se kovati materijali tegljivi na sobnoj temperaturi: aluminijum, bakar, cink,legure olova i kalaja i nisko ugljenini elici. Mogu se obraivati, ali teško i legirani inerajui elici, legure nikla i titanijuma.

Proces hladnog istiskivanja se odvija tako što se pripremak u hladnom stanjuse stavlja u alat i silom se istiskuje u šupljine alata. Istiskivanje može da budeistosmerno, protiv smerno ili kombinovano. Mašine koje se koriste su: prese veesnage i kontrolisanog hoda (naješe hidrauline), slika 14.2.

Hladno istiskivanje se primenjuje za izradu obrtnih osno simetrinihpredmeta: osovine, glavine, ventili, šuplji komadi, telo sveice za SUS motore.

Karakteristike procesa hladnog istiskivanja: produktivnost: do 2000 kom/h, priprema procesa: nekoliko nedelja, iskorišenje materijala visoko, vrlo malo je potrebno naknadne mašinske

obrade, veoma je važno podmazivanje površina alata (koriste se sredstva na bazi

fosfata) da bi se smanjilo trenje, proces je najpovoljniji za koliine preko 100.000 komada, ali može da

bude isplativo i za manje koliine; minimalna koliina je oko 5.000komada,

troškovi alata: visoki, cena opreme: visoka,



Tehniki sistemi

209

troškovi radnika: niski, naknadna obrada: mala.

Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih hladnim istiskivanjem:

složenost oblika ograniena, važna je simetrinost predmeta, jako dobre mehanike osobine, dimenzije predmeta: od 1,3 do 150 mm. kvalitet površine: visok, srednja površinska hrapavost: 0,1-1,6 m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,01 mm do ±0,25 mm, zavisno od

dimenzija otkovka.

Slika 14.2. Hladno istiskivanje

14.1.3. Hladno kovanjePolazni materijal za hladno kovanje je šipka, žica. Pogodni su žilavi

materijali: ugljenini elik, aluminijum, bakar i legure olova. Mogu se kovati i legureelika, nerajui elik, cink, magnezijum i legure nikla.

Proces hladnog kovanje se odvija isto kao toplo kovanje, samo na hladno. Alat obino na jednom kraju ima otvor a zona deformisanja je ograniena. Osimkovanja može da bude ukljueno i seenje. Za hladno kovanje koristi se horizontalnakovaka mašina, slika 11.3.

Hladnog kovanje se primenjuje pri izradi vijaka, eksera, zakovica,osovinica, mala vratila, komponente u elektronici i sl. Karakteristike procesa hladnog

kovanje su: produktivnost: 35-120 kom/min, priprema procesa: kratka, iskorišenje materijala visoko, praktino nema otpada, troškovi alata: srednji, cena opreme: mala do srednja, troškovi radnika: niski, proces je visoko automatizovan,

Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih hladnim kovanjem: oblici ogranieni: jednostavni, cilindrini, osnosimetrini, mahanike osobine odline, dimenzije od 0,8x1,5 mm do 50x250 mm,



Tehniki sistemi

210

kvalitet površine zadovoljavajui, srednja površinska hrapavost: 0,8-6,3m Ra,

ostvarene tolerancije mera: od ±0,01 mm do ±0,25 mm, zavisno oddimenzija otkovka i vrste materijala.

naknadna obrada mala, uglavnom je i nema.

Slika 14.3. Hladno kovanje

14.2. OBRADA LIMA RAZDVAJANJEM

Obrada lima razdvajanjem (smicanjem) se realizuje sa polaznim materijalomhladno valjan lim, u tablama ili trakama, slika 14.4. Naješe korišeni materijali:ugljenini, niskolegirani i nerajui elici, legure aluminijuma i legure bakra. Mogu seobraivati i legure nikla, titanijuma, cinka i magnezijuma.

Proces obrade lima razdvajanjem: lim se dovodi u donji deo alata i onda se gornjim delom alata vrši

razdvajanje smicanjem; ovde spadaju: seenje, prosecanje, isecanje, probijanje, fino razdvajanje. mašine: makaze za lim (seenje), mehanike prese (imaju brže dejstvo i

bolja kontrola pomeranja lima) i hidrauline prese (imaju veu silu i

mogunost kontrole hoda alata - važno kod finog razdvajanja); este suCNC prese za probijanje, prosecanje i isecanje.

Proces obrade lima razdvajanjem se primenjuje za izradu raznih delovaod lima manjih, srednjih i velikih dimenzija: na aparatima za domainstvo, delovi u vazduhoplovstvu i automobilskoj industriji, podloške, zupanici, delovi mašina.



Tehniki sistemi

211

Slika 14.4. Obrada lima razdvajanjem

Karakteristike procesa obrade lima razdvajanjem: produktivnost: do 5.000 kom/h, priprema procesa: nekoliko nedelja, mogu visok stepen automatizacije, iskorišenost materijala razliita, zavisi od krojne šeme, troškovi alata: srednji do veliki, cena opreme: od niskih do veoma velikih, troškovi radnika: od niskih do umerenih, zavisno od stepena

automatizacije, naknadna obrada: veoma mala, obino samo išenje.Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih procesom

obrade lima razdvajanjem: ogranieni oblici, debljina lima: od 0,1 - 13 mm, kvalitet površine dobar, srednja površinska hrapavost: 0,1-12,5 m Ra, ostvarene tolerancije mera: od ±0,02 mm do ±1 mm, zavisno od dimenzija otkovka, kod finog razdvajanja se mogu ostvariti tolerancije ±0,005 mm.

14.3. OBLIKOVANJE LIMA I ŽICE

Oblikovanje (savijanje) lima i žice realizuje se polaznim materijalima: traka,

odseak i žica. Naješe su to ugljenini, niskolegirani i nerajui elici, legurealuminijuma i legure bakra. Mogu se obraivati i legure nikla, titanijuma, cinka imagnezijuma.

Proces oblikovanja lima i žice se realizuje tako što ( slika 14.5.) se materijalpostavlja pod alat koji ga deformiše savijanjem, izvlaenjem ili istezanjem. Postojerazliiti postupci:

savijanje lima na kant presi (ramovi, profili), savijanje odseka na mehanikoj ili hidraulinoj presi u alatu, savijanje

trake valjcima na rotacionoj mašini, savijanje žice, duboko izvlaenje,



Tehniki sistemi

212

istezanje.

Slika 14.5. Oblikovanje (savijanje) lima i žice

Oblikovanje (savijanje) lima i žice se primenjuje pri izradi ramova, sudova,konzervi, delova aparata za domainstvo, razni sitni savijeni delovi.

Karakteristike procesa oblikovanja (savijanja) lima i žice: produktivnost: do 3.000 kom/h, priprema procesa: od nekoliko asova do nekoliko nedelja, mogu visok stepen automatizacije, iskorišenje materijala visoko (kod savijanja nema otpada), troškovi alata: umereni do visoki, cena opreme: od niskih do visokih, troškovi radnika: niski do umereni, naknadna obrada: mala, eventualno opsecanje i išenje.

Konstrukcione karakteristike predmeta dobijenih oblikovanjemlima i žice: mogua izrada delova složenog oblika, kombinovanjem više postupaka, debljina lima: kod dubokog izvlaenja 0,1-12 mm, kod savijanja do 25 mm,

kod oblikovanja valjcima i istezanja do 6 mm, dimenzije predmeta kod dubokog izvlaenja: 2 - 600 mm, dimenzije predmeta kod ostalih postupaka: od 10 mm do 1,5 m, problem je promena debljine lima pri savijanju, kvalitet površine dobar (nasleen od polaznog materijala).

14.4. OBRADA PLASTINIH MATERIJALA

Obrada plastinih materijala obuhvata procese kod kojih se potrebni oblik idimenzije gotovog predmeta dobijaju iz polaznog materijala koji spada u neki odplastinih materijala. Plastini materijali se dobijaju mešanjem prirodnih ili veštakih visokomolekularnih jedinjenja (polimera) sa raznovrsnim dodacima. Za proizvodnjuproizvoda za široku upotrebu danas se primenjuj dve vrste plastinih materijala:termoplastini materijali i termostabilni materijali.

Termoplastini materijali se zagrevanjem dovode u plastino stanje, a oblik dobijen nakon hlaenja ovrsne i zadržava oblik sve dok se ponovo ne zagreje. Ovi sematerijali zagrevanjem mogu dovesti u plastino stanje bezbroj puta. Postoje

termoplastini materijali na bazi celuloze i na bazi veštakih smola.



Tehniki sistemi

213

Termoplastini materijali na bazi celuloze se u prometu javljaju pod nazivomceluloid ili celofan, a u obliku granula, listova ili ploa razliitih debljina. Žilavi su,teško zapaljivi, prozirni, otporni prema alkoholu i biljnim uljima. Upotrebljavaju se za

izradu delova automobila, cevi za transport nafte, za razna kuišta itd. Utermoplastine materijale na bazi celuloze spada celofan.

Termoplastini materijali na bazi veštakih smola se dobijaju polimerizacijomili polikondenzacijom. Neki od naješih termoplastinih materijaladobijenih polimerizacijom su:

polivinilhlorid (PVC - koristi se za cevne armature, ventilatore, rezervoareza agresivne tenosti, za galvanizaciju i elektrolizu, za elektroizolatore, zaambalažu itd.),

polietilen (PE - koristi se za izradu predmeta za domainstvo, vrea svihdimenzija, boca i druge ambalaže za tenosti, za vreice za smrznute

proizvode, za velike folije, za vodovodne i kanalizacione cevi), polipropilen (PP - koristi se za izradu delova za domainstvo, sanitarne

ureaje, za delove automobila, za elektrine aparate itd.), polistirol (PS -koristi se za izradu ukrasne amabalaže, delova mašina, cevnih i elektriniharmatura),

akrilne plastine mase (providne su, žilave i vrste, koriste se za svetleereklame, prozore na avionima i vozilima).

Od termoplastinih materijala dobijenih polikondenzacijom najpoznatiji jenajlon koji se prerauje u veštaka tekstilna vlakna.

Za preradu plastinih materijala koriste se mnogobrojni procesi. Koji e seprocesi koristiti, zavisi od od vrste plastinog materijala, ali i od proizvoda koji se želidobiti.

Poluproizvodi (ploe, folije, profili, cevi itd.) se dobijaju istiskivanjem,laminiranjem, kalandriranjem, kasiranjem i slinim postupcima.

U nastavku su opisani procesi dobijanja gotovih proizvoda. Zajedniko za sveobrade plastinih materijala je da se oni u jednom stadijumu prerade zagrevanjemdovode u plastino stanje, pa se iz njih mogu proizvesti željeni proizvodi, uz relativnomali utrošak energije i vremena. Na kraju procesa obrade plastini materijali ovrsnu iproizvodi dobijeni od njih zadržavaju stalan oblik.

14.4.1.Ubrizgavanje

Polazni materijal za proces ubrizgavanja su granule termoplastike, slika 14.6.Zagrejane granule se ubrizgavaju pod pritiskom u šupljinu alata; alat se razdvaja ipredmet izbacuje iz alata.

Proces ubrizgavanja se primenjuje za proizvodnju elektro delova, zaptivaa,kutija, poklopci za flaše, vešalice, drške.



Tehniki sistemi

214

Slika 14.6. Ubrizgavanje plastike

14.4.2. Presovanje

Polazni materijal za proces presovanja su prethodno presovana plastika (kaokutija šibice), uglavnom termostabilna plastika.

Proces presovanja se realizuje tako što se plastika dovodi u zagrejani model ipresovanjem potiskuje da popuni model, slika 14.7.

Primenjuje se za izradu posuda, poklopaca za kutije, elektro delove, zaptivae.

Slika 14.7. Presovanje plastike

14.4.3. Vakumsko oblikovanje

Polazni materijal za proces vakumskog oblikovanja je list plastike(termoplastini materijali).

Proces vakumskog oblikovanja se realizuje tako što se list plastike stavi izmeugornjeg dela (grejni element) i donjeg dela kalupa (kalup je prikljuen na vakuumpumpu), slika 14.8. Kalup se zagreje i usisa vakumom. Posle hlaenja se vadi predmet.Proces vakumskog oblikovanja se primenjuje za izradu kada, otvorenih kutija,posuda, ambalaža, auto delovi itd.



Tehniki sistemi

215

Slika 14.8. Vakumsko oblikovanje plastike

14.4.4. Duvanje

Polazni materijal za proces duvanja je plastina cev (termoplastinimaterijali).Proces duvanja se realizuje tako što se plastina cev (epruveta), prethodno

zagrejana, stavi izmeu dve polovine kalupa i ubaci (duva) se vreli vazduh. Cev seraširi po unutrašnjosti kalupa, ohladi se i izbaci predmet. Može se izvesti duvanje višeproizvoda odjednom.

Slika 14.9. Duvanje plastike

Proces duvanja se primenjuje za izradu šupljih predmeta sa relativno tankimzidovima: boce, oblikovane cevi.

14.4.5. Rotaciono oblikovanje

Polazni materijal za proces rotacionog istiskivanja je prašak (termoplastinimaterijali), ali može i u žitkom stanju.

Proces rotacionog istiskivanja se realizuje tako što se praškasti materijal ukalupu greje i istovremeno rotira, tako da nalegne na unutrašnje zidove kalupa, bezpritiska. Kalup rotira istovremeno oko dve ose, slika 14.10.

Proces rotacionog istiskivanja se primenjuje za izradu kofa, kanti, tankovi,

kutije i lopti.



Tehniki sistemi

216

Slika 14.10. Rotaciono oblikovanje plastike

14.4.6. Istiskivanje

Polazni materijal za proces istiskivanja (ekstrurdiranja) su granule, prašak,loptice (termoplastini materijali).

Proces istiskivanja se realizuje tako što se materijal dovodi kroz levak u grejnukomoru, zagreva i istiskuje zavojnim transporterom kroz alat (kalup) kojim seprofiliše, slika 14.11. Na izlazu materijal se hladi i odseca.Proces istiskivanja se primenjuje za izradu raznih profila: garnišne, šipke, ploe, cevi,trake, plastificirane žice i kablovi.

Slika 14.11. Istiskivanje (ekstrudiranje) plastike



Tehniki sistemi

217

STRATEGIJSKI ZNAAJ

TEHNOLOGIJE

CILJEVI UENJA


Razumete strategijski znaaj tehnologije. Nove perspektive razvoja tehnološke strategije. Objasnite uticaj tehnologije na nacionalnu

konkurentnost. Shvatite mehanizme i inioce kreiranja globalne

strategije. Razumete i planirate ocena inovativnih

sposobnosti. Razumete inioce dosadašnjeg i predvidite

budui razvoj tehnologija.





Tehniki sistemi

219

15.1. NOVE PERSPEKTIVE STRATEGIJE

RAZVOJA TEHNOLOGIJA

trateški menadžment je proces definisanja organizacionih ciljeva, razvijanjapolitika i planova radi postizanja tih ciljeva, i alokacije resursa radiimplementacije planova. Ovaj proces poinje sa definisanjem vizije i misije

kompanije. Vizijom i misijom se definiše svrha postojanja kompanije, sa osvrtom nakoristi koje ona donosi svojim ciljnim klijentima.

Nakon formulisanja misije pristupa se definisanju ciljeva. Ciljevi predstavljajukonkretizaciju misije, odnosno ono što kompanija želi postii. Ciljevi mogu bitifinansijski, orijentisani na kupce, interni ili eksterni, dugoroni ili kratkoroni itd.

Organizacija mora preispitati sopstvene snage i slabosti, kao što mora izvršiti ianalizu eksternih pretnji i šansi. Ovim analizama se utvruje kojim resursimakompanija raspolaže i kako najbolje te resurse iskoristiti.Rezultati interne i eksterne analize omoguavaju kompaniji da stekne bolju sliku osebi i svom okruženju i da na najbolji nain definiše korporativnu strategiju. Strategijekoje se odnose na pojedine organizacione jedinice unutar organizacione strukture senazivaju "strategijama poslovnih jedinica". Proces strateškog menadžmenta jeprikazan na slici 15.1.

Vizija

Ciljevi

Internaanaliza

Eksternaanaliza

Formulisanje strategije

Implementacija

Kontrola inadgledanje

Slika 15.1. Proces strateškog menadžmenta

Kada se jednom definiše strategija, menadžeri razlažu tu strategiju na taktike ioperativne planove kojima se ona realizuje. Implementacija se vrši kroz niz planova,politika, programa, procedura i zadataka.

S



Tehniki sistemi

220

Nakon implementacije strategije potrebno je da menadžment kontroliše inadgleda rezultate koji su ostvareni i da ih uporeuje sa projektovanim ciljevima napoetku procesa.

Za strategiju razvoja tehnologija je najbitnije da se inkorporira potreba za

stalnom promenom i brzom adaptacijom na eksterne promene. To su dvanajznaajnija inioca strategije koja prave razliku izmeu uspešnih i neuspešnihkompanija.

Danas je karakteristian prelazak sa klasine proizvedi-i-prodaj ekonomijena oseti-i-reaguj ekonomiju. Ovo znai da kompanije više ne prave proizvode kojeone žele, ve proizvode koje potrošai žele da kupe. To zahteva prethodnu detaljnuanalizu potreba potrošaa i maksimalnu kastomizaciju proizvoda. Krajnji cilj jeapsolutno zadovoljstvo potrošaa. Pristup oseti-i-reaguj omoguava eksperimentisanjesa razliitim rešenjima kako bi se pronašla ona koja najviše odgovaraju potrošaima.

Nedostatak oseti-i-reaguj pristupa je što on podrazumeva reaktivno

delovanje i najviše odgovara inkrementalnim promenama. Poetna taka analize jeuvek potroša. Analizom njegovih potreba kompanija odreuje koja je najboljareakcija. Ni u jednom trenutku ona ne pokušava da proaktivno menja ili utie napotrebe potrošaa.

Proaktivno delovanje je postalo neminovnost u današnjem poslovanju, aelektronsko poslovanje neminovnost za svaku tradicionalnu kompaniju.

Druga perspektiva strategije razvoja tehnologija govori o potrebi da sestrategija definiše kao skup jednostavnih pravila umesto kao set kompleksnihstrateških planova. Osnovna ideja je da kompanija ne može da reaguje dovoljno brzoukoliko je njena strategija formulisana na tradicionalan nain. Usled rapidnihpromena koje se dešavaju u okruženju praktino je nemogue da kompanija predvidisve tržišne situacije koje mogu da se dogode. Zbog toga treba postaviti skup jednostavnih pravila koje predstavljaju postulate tržišne borbe. Ova pravila pomažumenadžerima da razlikuju dobre od loših situacija i omoguavaju im da reaguju uskladu sa tim.

15.1.1. Generiki model strategije razvoja tehnologija

Strategijom se definiše budue usmerenje organizacije ili dela organizacije.Strategija je planska odluka o osnovnim nainima ostvarivanja ciljeva poslovanja. Ona je orijentisana na izbor podruja poslovne delatnosti i na alokaciju resursa preduzea

radi kreiranja konkurentske prednosti u budunosti. Strategija se definiše kao skuppravila odluivanja i vodi koji vodi preduzee u budunost radi dostizanja buduihciljeva preduzea. Ostvarivanjem ciljeva strategije razvoja tehnologija ostvaruje se ideo korporativnih ciljeva.

Obino kod veine kompanija koje potiu iz tradicionalne ekonomijetehnološke strategija predstavlja deo korporativne strategije i proistie iz nje.

Dakle, strategija razvoja tehnologija predstavlja definisanje pristupa kojim seprimena internih i eksternih tehnologija može podržati i uticati na ostvarenjekorporativne strategije.



Tehniki sistemi

221

Sve strategije, bile one definisane na korporativnom nivou ili na nivouorganizacionih jedinica, se formiraju kroz proces koji podrazumeva odreene analize ipoštovanje odreenih pravila, slika 15.2.

Slika 15.2. Proces formiranja strategije

15.1.2. Strateška analiza tehnološkog razvoja

Strateška analiza je prvi korak u formiranju odreene strategije, slika 15.3. Onaobuhvata analizu:

Internih resursa i procesa kompanije kao i njenih aktivnosti na tržištu; Neposrednog okruženja ukljuujui tražnju i konkurenciju, tržišne

strukture i odnose sa partnerima i potrošaima; Šireg okruženja u kome kompanija posluje - socijalne, politike, pravne i

druge faktore koji mogu uticati na poslovanje kompanije.

Procena buy-side, sell-side i konkurencije se zasniva na Porterovom modelupet sila koje utiu na organizaciju i modifikovana je kako bi odgovarala potrebamaanalize poslovanja. Opasnosti od novih konkurenata mogu poticati od:

kompanija opremljene novim tehnologijama - koje tek zapoinjuposlovanje na globalnom nivou imaju niske barijere prilikom ulaska natržište, ali su barijere za uspeh znatno više,

novih poslovnih modela-naješe se vezuju za nove naine servisiranjai dodatne usluge,

novih proizvoda - mogu poticati od postojeih ili novih kompanija.



Tehniki sistemi

222

Slika 15.3. Proces formiranja strategije

Sell-side opasnosti (strana tražnje) se vezuju za: Znanje i snagu kupaca - snaga kupaca je znatno porasla zbog toga što oni

danas mogu da analiziraju mnogo više ponuda nego ranije, što je posebno bitno za standardizovane proizvode i usluge;

Snagu posrednika - konflikt izmeu kompanije i njenih distributera možedovesti do raskida poslovne saradnje; broj distributera sve više raste - npr.Reklama kompanije se ne nalazi na web stranici nekog jakog distributera, aneko od direktnih konkurenata je prisutan na istom sajtu - to može dovesti do

pada prodaje.

Slika 15.4. Opasnosti za organizaciju

Buy-side opasnosti (strana ponude) se odnose na: Snagu dobavljaa - povezivanje kompanije sa svojim dobavljaima putem ICT

tehnologija jaa njihovu meusobnu zavisnost;



Tehniki sistemi

223

Snagu posrednika - manje su od ekvivalentnih opasnosti strane tražnje ipodrazumevaju povezivanje kompanija koje imaju razliite standardeposlovanja.

15.1.3. Strateški ciljeviNa slici 15.5. prikazani su kljuni elementi postavljanja strateških ciljeva.

Slika 15.5. Kljuni elementi postavljanja strateških ciljeva

Definisanje vizije i misije

Vizija se može definisati kao ideja vodilja, strateška predstava, odraz

oekivanja, nade i želje preduzetnika o buduem stanju i položaju preduzea i nainima njihovog postizanja. Ona mora biti relevantna, adaptibilna, imati vrednost imotivisati zaposlene na maksimalno zalaganje.

Iz vizije proistie misija. Misija je iskaz o prirodi poslovanja preduzea i odnosi se na suštinu razloga njegovog postojanja. Misija predstavlja konkretizacijuvizije. Vizija i misije definišu budui tok kretanja jednog poslovanja. esto se tokomprocesa definisanja vizije i misije postavljaju pitanja, kao što su:

Da li e tehnologije i formiranje novog poslovnog modela biti komplementarnisa tradicionalnim kanalima poslovanja ili e ih zameniti?

U kom periodu možemo oekivati da se ovo desi? Na koji nain komunicirati sa stejkholderima pre i tokom uvoenja promena?

Ciljevi proistiu iz misije preduzea i predstavljaju njenu konkretizaciju. Ciljevisu budua stanja i rezultati preduzea koja se žele dostii u datom vremenu uz pomoodreenih aktivnosti i ulaganjem odreenih sredstava. Oni moraju imati koliinsku,prostornu , vremensku, vrednosnu ili bilo koju drugu kvalitativnu dimenziju kako bi semogli izmeriti.

U ovom sluaju postavljaju se dugoroni ciljevi ije ostvarenje ima velikoguticaja na celokupno budue poslovanje kompanije. Kompanija mora postaviti ciljevetako da prilikom pojave nove tehnologije može brzo reagovati.

Zato se kaže da ciljevi trebaju biti SMART. SMART je akronim sastavljan odengleskih rei:



Tehniki sistemi

224

Specific (precizno odreeni - ko, kada, kako, gde, koga i zašto); Measurable (merljivi - koliko); A ttainable (dostižni - uskladiti resurse sa zahtevima); R ealistic (realni - ostvarljivi);

Tangible (opipljivi - rezultate ostvarenja cilja moraju iskusiti svi koji su uostvarivanju uestvovali).

Balanced scorecard nije samo sistem za merenje, ve i za upravljanje, kojiomoguava kompanijama lakše usvajanje vizije i strategije i njihovo pretvaranje ciljevei akcije. Ovaj sistem se ne oslanja samo na finansijske podatke, koji su po svojojprirodi istorijski, ve poveava vrednost kompanije uspostavljanjem dobrih odnosa sapotrošaima, dobavljaima, zaposlenima, zatim praenjem procesa, tehnologija iinovacija. Balanced scorecard pomaže da se organizacija posmatra iz etiriperspektive, da se razviju sistemi merenja, prikupe i analiziraju podaci za sveperspektive:

Perspektiva potrošaa - razmatra rokove, kvalitet, uslugu i cenu. Merenje internih procesa - treba se orijentisati na merenje onih

procesa koji imaju najvei uticaj na zadovoljstvo potrošaa. Finansijska merenja - prate se povraaj na investicije, troškovi

profitabilnost i drugi finansijski pokazatelji. Uenje i rast - prate se aktivnosti koje poveavaju vrednost kompanije

tokom vremena - na primer, razvoj novih proizvoda.

Za svaku od perspektiva treba definisati ciljeve i specifine naine merenja,što možemo videti na sledeem primeru jedne kompanije:

Tabela 15.1. Primer merenja

Scorecardkomponenta

Pokazatelji ostvarenja cilja

Perspektivapotrošaa

Indeks zadovoljstva potrošaa Indeks osvajanja novih potrošaa Indeks ponovnih kupovina

Interni proces Proseno vreme plasiranja novog proizvoda (umesecima)

Proseno vreme za naruivanje Dužina perioda prodaje

Finansijski

pokazatelji

Prihod

Profit

Uenje i rast Broj novih proizvoda lansiranih u toku godine Broj asova obuke po zaposlenom (cilj 30 asova

po godini)

Strategija se definiše na osnovu vizije, misije i postavljanih ciljeva.Potrebno je konstantno pratiti i meriti nivo ostvarenja ciljeva kako bi seutvrdila validnost strategije, slika 15.6.



Tehniki sistemi

225

Slika 15.6. Definisanje tehnološke strategije Slika 15.7. Organizaciono uenjebazirano na svojstvima tehnološke

strategije

Tehnološke kompetencije i sposobnosti omoguavaju: potencijalni pristuprazliitim tržištima, stvaranju vrednosti za kupca, biti težak za imitiranje. Na slici 15.7.prikazane su veze tehnoloških svojstava, strategija i iskustva.

Evolucija razvoja tehnološke strategije prikazana je na slici 15.8. Osnovniuticaji eksternog i internog okruženja su: tehnološka evolucija, industrijski kontekst,strategijske akcije i organizacioni kontekst.

Slika 15.8. Determinante tehnološke strategije



Tehniki sistemi

226

Tehnološka strategija ima sledea svojstava: kompetetivna strategija: izbor tehnologije, tehnološko liderstvo, vreme za

ulazak nove tehnologije, licenciranje tehnologije. lanac vrednosti: obim tehnološke strategije, uesnici.

obezbeivanje resursa: dubina tehnološke strategije, struktura resursa. menadžment tehnološkim resursima: podešenost organizacione forme,specifinosti tehnologija.Pri ovladavanju tehnološkom strategijom najbitnija su iskustva, tehnološki

izvori, interni izvori, eksterni izvori, razvoj proizvoda i procesa tehnika podrška,tabela 15.2.

Tabela 15.2. Osnove i naini sticanja iskustva za tehnološku strategiju

NA IN STICANJA ISKUSTVA

OSNOVEEksterni

Izvoritehnologije

Interni izvoritehnologija

Razvojproizvoda

Razvojprocesa

Tehnikapodrška

Strategijakonkurentnosti(lider,izbor, vreme, licence)

Lanac vrednosti

Briga o resursima

Menadžment

Konkurencija direktno utie na suštinu tehnološke strategije. Kompanija sepozicionira u odnosu na konkurenciju i njihove proizvode na etiri naina: kvalitetom,

uslugom, cenom i brzinom isporuke. To se može prikazati sledeom jednainom:Kvalitet proizvoda x Kvalitet usluge (Vrednost za potrošaa) = Cena x Vreme isporuke

Treba obratiti pažnju na podizanje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga i uticajovoga na cenu i rokove isporuke. Kompanija treba da teži da ostvari savršenstvo usvakom od ovih segmenata. Ovo pozicioniranje u odnosu na kvalitet, troškove i vremeisporuke je veoma slino Porterovim strategijama diferencijacije, vostva u troškovimai fokusiranja na troškove i diferencijaciju.

Razvoj tržišta(osrednji rizik)

Nova tržišta

Novi kupci

Diverzifikacija (najve

Nova tržišta

Novi proizvodi

i rizik)

Ulazak na tržište (najmanji

Nema razvojatržišta ni proizvoda

rizik) Diverzifikacija (najveRazvoj novih proizvodi i usluga

i rizik)

Niska Visoka

N i z a k

V i s o k

R a z v o j t r

š t a

Inovacija proizvoda

Slika 15.9. Strategije razvoja proizvoda i tržišta



Tehniki sistemi

227

Potrošai verovatno nee procenjivati poziciju kompanije na osnovu jednog, ve e to initi na osnovu više kriterijuma. Neki od kriterijuma mogu biti lakoakorišenja, ranija iskustva sa kompanijom/proizvodom, informisanost okompaniji/proizvodu, dodatne usluge, ukupni troškovi (ukljuujui troškove

transporta, carinjenja, kamate itd.) i drugi.Razmatrajui probleme upravljanja tehnologijom, pravi se razlika izmeustrateškog i operativnog upravljanja, tako da se kao znaajan problem u menadžmentpraksi istie balansiranje, uravnoteženje izmeu zadataka vezanih za ova dva kritinadomena.

Operativno upravljanje u praksi znai praenje stanja sistema i uoavanjesvih moguih poremeaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovogdopuštenog ponašanja.

Strateško upravljanje vodi rauna o dugoronim promenama i kritinimpravcima promena koje preduzea treba da usvoje kako bi preživela i napredovala udinaminom okruženju izražene konkurencije na razvijenim tržištima.

Paradoks upravljanja tehnologijom se može sagledati kroz odreeni stepenkonfliktnosti meu ciljevima operativnog i strateškog upravljanja, a ovaj paradoks ilidilema rešavaju se stalnim uravnoteženjem ili balansiranjem meu njima kao jednimod kljunih zadataka savremenih menadžera. Meutim, ovaj konflikt meu ciljevimasamo je pojavna, površinska kategorija, u suštini meu njima konflikta nema, ako seima u vidu krajnji cilj, a to je preživljavanje preduzea, razvoj preduzea i rast dobiti upromenljivom, dinaminom okruženju.

Ostvarivanje tehnološke strategije podrazumeva tri kljune faze:1. strategija nabavke nove tehnologije,2. smanjivanje rizika i neizvesnosti,3. potpuno usvajanje nove tehnologije.

Postoji bliska povezanost nauke, tehnologije i primene tehnologije u praksi.Izmeu ove tri kategorije (nauke, tehnologije i primene) postoje kašnjenja koja trebasvesti na minimum, slika 15.10.

Slika 15.10. Kašnjenje u primeni nauke i tehnologije

Konkurentsku prednost ostvaruju ona preduzea u tržišnoj privredi kojauspeju u tome da razvoj tehnologije i razvoj tržišta u što kraem vremenskomintervalu dovedu do stepena što vee uzajamne harmonije.



Tehniki sistemi

228

Strategija inovacija se, u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okruženju ukome deluju savremene firme, pokazuje kao opravdana i jedino uspešna. U tehnološkiintenzivnim granama se ak pokazuje da jedino strategijom “lidera” mogu da seostvare poslovni uspesi, da je strategija “sledbenika” neuspešna, ne generiše se

oekivana dobit usled skraivanja ciklusa tražnje i životnog ciklusa proizvoda/usluge.Harmonizacija se odnosi na usklaivanje konkretnih sadržaja ponude, koja je nastala kao rezultat dobro osmišljenog poslovnog plana i strategije razvojatehnologije, s jedne, i tržišne tražnje, s druge strane. Postignuti stepen harmonizacijese neposredno odražava na poslovni uspeh.

Pored sadržajno dobro osmišljenog poslovnog i tehnološkog razvoja (u susrettržišnim zahtevima), organizacije moraju da vode rauna o vremenu, kao još jednomkritinom faktoru. Svako kašnjenje, nepodudaranje u ciklinom dinamizmu promena,znai izostanak oekivanog tržišnog efekta, a samim tim i poslovnog uspeha.

15.1.4. Tehnološka strategija i upravljanje kašnjenjem

tehnološke inovacijeUpravljanje kašnjenjem u razliitim delovima procesa tehnološke inovacije

može se razvrstati na sledei nain: upravljanje kašnjenjem izmeu faza istraživanja i razvoja koje

dovode do nastanka tehnološke inovacije i strateški fokus firme (lider,sledbenik);

upravljanje vremenskom sinhronizacijom tržišnih i tehnološkihciklusa tj. upravljanje kašnjenjem izmeu inovacije tehnologije proizvodai tehnologije procesa, i odgovarajui poslovni efekti;

upravljanje kašnjenjem u primeni tehnološke inovacije: krive uenja,kašnjenje u produktivnosti i poslovni fokus.

Tehnološkom strategijom se odreuju resursi u vezi sa:1. Vertikalnim transferom tehnologije (interna tehnologija) koje za firmu

znai sopstveno istraživanje i razvoj – interno kreiranje kompetencija kojestvara kašnjenje i iziskuje znaajne investicije.

2. Horizontalnim transferom tehnologije (eksterna tehnologija) kojim sepostižu tri stvari:

sporazumi o kooperaciji - udruživanje napora više razliitihpreduzea u razvijanju novih tehnologija;

kupovina licenci - daje pristup tehnologijama koje su razvili drugi; ugovori o eksternom istraživanju - predviaju da preduzee

poverava eksternom organizmu (laboratoriji, istraživakom centru ...)realizaciju razvoja odreene tehnologije.

3. Kombinovanim transferom koji se postiže kupovinom drugog preduzeakoje poseduje traženu tehnologiju i ima interne kompetencije u razvojutehnologija.Kada je re o preduzeima u oblastima visoke tehnologije postoji etiri

strategijske opcije: prvi na tržište, drugi na tržište, kasno na tržište,



Tehniki sistemi

229

segmentacija tržišta.Rani ulazak na tržište ili strategija lidera znai da se proizvod iznese na tržište

pre konkurenata.Drugi na tržište ili strategija pratioca pretpostavlja ulazak u ranoj fazi rasta u

životnom ciklusu i brzu imitaciju inovacije pionira.Minimiziranje troškova ili strategija “kasno na tržište” omoguavapreduzeima koja je koriste relativnu prednost u troškovima putem ekonomije veliineili putem modifikacija na samim proizvodima i procesima.

Segmentacija tržišta znai orijentaciju na opsluživanje malih tržišta saspecijalnom primenom bazine tehnologije.

Poslednjih godina jasno se uoava trend poveavanja izdvajanja za novetehnologije. Kod preduzea gde dominira visoka tehnologija (high technologycompanies) ovo izdvajanje je do 5% od prodaje, a za ona preduzee koja zapoinjuizlazak na tržište, to je znatno više. Zbog toga je tehnologija, kao faktorkompetetivnosti, prisutna u svim preduzeima. Kljuni koncepti su invencije,

otkria, tehnologije.Proces generisanja tehnologije zapoinje sa tehnološkim inovacijama, na ijempak poetku su invencije ili otkria. Invencija je ono što pre toga nije postojalo, a da bi to bilo potrebno je puno kreativnog i ciljno usmerenog rada, poev od rada naunikaiz baznih i primenjenih nauka. Na taj nain kumulirano znanje se sistematizuje,proverava kroz eksperimente. Osnovni kriterijum uspešnosti invencije je više tehnikinego komercijalni. Kroz patente, dobijene postupkom zaštite intelektualne svojinepronalazaa, omoguava se njegova zaštita i u finansijskom smislu. To je prva faza uprocesu dobijanja tehnoloških inovacija. Druga faza je proces dobijanja tehnološkihprocesa inovacija, slika 15.11.

Slika 15.11. Povezanost glavnih koncepata koji se odnose na tehnološke inovacije,tehnološko preduzetništvo, aktivnosti i rezultati (outcomes).



Tehniki sistemi

230

Tehnologija je sadržana u ljudima, materijalima, misaonim i fizikalnimprocesima, radionici, opremi, alatima. Kljuni element tehnologije je uvek zasnovan naznanju, pa se kod mnogih autora menadžment tehnologijama izjednaava samenadžmentom znanjem.

Kriterijumi uspešnosti tehnoloških inovacija su više komercijalni negotehniki, tj. uspešnija je ona inovacija ijim uvoenjem (a to znai investiranjem) seostvaruje bolji ekonomski efekat (npr. profit, stopa povraaja itd.).

Inovacije su rezultat procesa inoviranja, koji se definiše kao kombinacijaaktivnosti koje vode do novih, tržišno prihvatljivih proizvoda i usluga i/ili novihsistema proizvodnje i isporuke. U literaturi se razlikuju:

inkrementalne inovacije koje se odnose na adaptaciju, finopoboljšanje i poboljšanje karakteristika proizvoda i usluga i/ili sistemaproizvodnje i isporuke (npr. ubrzane inovacije mikroprocesora i PC-a);

radikalne inovacije sa potpuno novim konceptom proizvoda i uslugai/ili sistema proizvodnje i isporuke (npr. vozilo na struju ili vodonik) i

arhitekturalne inovacije koje se odnose na rekonfiguraciju sistema injegovih komponenti (npr. sve vea ugradnja raunarske tehnologije umobilne telefone).

Tehnološko preduzetništvo je osnovni pokreta procesa tehnoloških inovacija.Ono obuhvata aktivnosti kombinovanja svih raspoloživih resursa da bi se ostvarilainovacija, a to znai ne samo tehnike, ve i komercijalne resurse. Pri tome je potrebani administrativan napor. Tehnološko preduzetništvo može se odnositi na pojedinca(individualni preduzetnik) ili više uesnika u organizaciji (korporativnopreduzetništvo).

15.2. TEHNOLOŠKE STRATEGIJEProtivrenost potrebe za novim tehnologijama, s jedne i racionalizacije

korišenja postojeih tehnologija, s druge strane, ukazuje na svu složenost problemaupravljanja tehnologijom u preduzeu.

Invencije su nužne za obezbeenje rasta produktivnosti, a investicije u novutehnologiju znae porast i efikasnosti i efektivnosti proizvodnog procesa. Sapostojeom tehnologijom, smanjivanje jedininih troškova je mogue poveanjemukupnog obima proizvodnje.

Investicije u novu tehnologiju, s druge strane, dovode do: sniženja funkcije troškova u celini (rast efikasnosti);

daljeg smanjivanja jedininih troškova zahvaljujui sinergijskim efektima novetehnologije koji se vezuju za pratea svojstva, kao što je vea fleksibilnost uproizvodnji razliitih proizvoda u manjim serijama, mogunost zadovoljenjadiverzifikovanih zahteva kupaca (rast efektivnosti).

Autor Saren predstavlja dve generalne alternative koje se mogu prepoznati ustrategiji tehnološke inovativnosti preduzea koje šire uslovljavaju i njegovu poslovnustrategiju:

reaktivna strategija kada preduzee odgovara na tražnju kupaca iaktivnost konkurenata,

proaktivna strategija kada oni nastoje da predvide i anticipirajupromene u okruženju.



Tehniki sistemi

231

Reaktivna strategija može biti: responzivna (preduzee reaguje neposredno na zahteve kupaca da se

uvede inovacija); imitativna (odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti na taj

nain što se novo rešenje kopira u postojeem preduzeu); drugi bolji (razvoj i unapreenje inovacija koje su uveli konkurenti); defanzivna strategija (kao odgovor na novi proizvod konkurenata

postojei se inovira ili se razvija potpuno novi proizvod).Proaktivne strategije se mogu podeliti na one koje su:

zasnovane na istraživanju i razvoju (uvode inovacije koje suinicirane u preduzeu u njegovoj istraživako-razvojnoj jedinici i aktivnodeluju na okruženje pravei prve prodore na tržištu);

preduzetnike (uvoenje inovacija sa visokim rizikom ali ne uvek ipotpuno novih tehnikih rešenja);

strategije nabavke (kupovina novih tehnoloških rešenja, ostvaruje se

strategija ka horizontalnom transferu tehnologije); zasnovane na marketingu (podrazumevaju inovacije koje inicira

marketing funkcija i naješe to znai konkurentnu, agresivnu inovacijuproizvoda).

Promene na tržištu od kojih treba poi uslovljene su tehnološkim promenamai karakteristikama tehnološkog razvoja. Ove promene se odnose na:

skraivanje životnog ciklusa proizvoda, ubrzano uvoenje novih proizvoda i procesa, visoka segmentiranost tržišta, nepredvieni konkurenti, i neizvesnost tražnje.

Promene u oblasti proizvodnje obuhvataju šest karakteristinih svojstava: dolazi do uprošavanja proizvoda i procesa, izražen zahtev ka smanjivanju zaliha – JIT (just-in-time) proizvodnja, pritisci ka sve veem kvalitetu, menjanje odnosa originalnog proizvoaa-snabdevaa, postaju aktuelna mala postrojenja, manje serije proizvoda.Tehnološka strategija utvruje se polazei od strateških ciljeva i

zadataka preduzea što znai da treba uvažavati šire, tržišne uslove ukojima preduzee deluje.

Model hijerarhije strategije: Na najvišem nivou nalaze se poslovna strategija i posebno izdvojena

konkurentska strategija preduzea. Najviši hijerarhijski nivo vršineposredan uticaj na srednji nivo.

Na srednjem nivou se odreuje tržišna strategija ili strategijaproizvoda.

Na najnižem nivou odreuje se tehnološka strategija.Kao rezultat ovako uspostavljene hijerarhije javljaju se novi proizvodi, usluge i procesi.

Drugi mogui model je tehnološki odreen. Polazi od tehnoloških kreativnihsposobnosti unutar preduzea i naglašava znaaj tehnoloških inovacija koje prodiru upreduzee koje ih usvaja.



Tehniki sistemi

232

U praksi se na dva naina sagledava strategijski odnos tehnologije iorganizacije koji uslovljava dva poznata pristupa uspostavljanju tehnološke strategije:

Strategija “technology push” koja se može objasniti jednostavnim modelom u

kome otkrie (ideja, invencija) pokree lanac inovativne aktivnosti, koji e sezavršiti primenom i difuzijom inovacije. Taj model se jednostavno možepredstaviti relacijom:

istraživanje i razvoj proizvodnja marketing tržišne potrebe

Drugi model tehnološke strategije je “market pull” ili “strategy pull” ili “demandpull” model. Razvio se sa sve izrazitijim primerima u praksi kada sve tehnološkeinovacije koje su primenjene i dale rezultate u praksi nisu i tržišno bile verifikovane kroz odreeni oekivani poslovni uspeh. Ovo predstavlja relacija:

izražena tržišna potreba marketing istraživanje i razvoj proizvodnja

Razlike meu preduzeima koje daju prednost jednom ili drugommodelu tiu se:

specifinog karaktera proizvoda koji se proizvode, da li su to proizvodiširoke potrošnje ili kapitalna dobra;

stabilnost proizvoda, njihove vee ili manje sklonosti ka inoviranju ipromenama,

intenziteta tehnoloških inovacija u delatnosti preduzea.Tehnološka strategija predstavlja meu funkcionalni, integrisani okvir za

razmatranje i ocenu dostupnih tehnologija za preduzee u okviru trenutnog (i

budueg) obima i vrste poslovanja.Strategija tehnologije u preduzeu znai opredeljenje za neku od

sledeih mogunosti: primena postojeih tehnologija, poboljšanje postojeih tehnologija, eksterna tehnologija, nova tehnologija kao zamena stare, i nova tehnologija, ili nova sposobnost.Istraživanja su pokazala da su etiri grupe promenljivih posebno znaajne

kada preduzee donosi odluku o nabavci i usvajanju odreene tehnologije i treba ihukljuiti u razmatranje, to su:

interni resursi (raspoloživa sredstva jedne poslovne jedinice koja se

mogu upotrebiti za razvoj odreene tehnologije); eksterni resursi (spoljni ljudski, tehniki i finansijski resursi koje

preduzee može da koristi); tehnološke promenljive (karakteristike nove tehnologije – njena

stabilnost, raspoloživost, gornja granica investicija); strateške vrednosti (podrazumevaju razmatranje promenljivih kao što

su troškovi i ostvareni rezultati).Pri analizi strategijskog aspekta tehnologija istiu se dve suprotnosti: pozitivni VS normativni pristup, tržište proizvoda VS resursni pristup.



Tehniki sistemi

233

Pozitivan pristup strategiji se odnosi na stvarnu strategiju preduzea i kakoona to postaje. Normativni pristup, sa druge strane se odnosi na to kakva strategijatreba da bude. U prvom sluaju strategija održava stavove top – menadžmenta u veziprošlosti i sadašnjeg stanja. Ovi stavovi obuhvataju:

1. kljune kompetencije,2. karakteristike tržišta proizvoda,3. kljune vrednosti,4. ljudske resurse.Ovo utie na top menadžment preduzea da, kroz proces organizacionog

uenja utvrdi, optimalnu tehnološku strategiju. Stavovi top menadžmenta nisu jedinodovoljni, ve treba razmotriti nepristrasno stvarnu situaciju i razliku izmeuproklamovane strategije i ostvarenih strategijskih akcija.Pristup analizi tržišta proizvoda se koristi radi sagledavanja konkurentnosti sopstvenihproizvoda i usluga na tržištu. Resursni pristup strategiji se odnosi na analizuraspoloživosti resursa (kompetencija) za ostvarivanje kompetetivne prednosti.

Strategija je, praktino, rezultanta, ili matematiki gledano funkcija kvantitetai kvaliteta svojstava (sposobnosti) preduzea. Višestruko je dokazano da strategija bezsposobnosti za njeno ostvarivanje je besmislena i nekorisna. Strategija se dobija kaoodgovor na pitanje: Koje su kompetencije i svojstva potrebna za kreiranje i održavanjekompetetivne prednosti? Stoga strategija artikuliše naine za ostvarivanje postavljenihciljeva. Iz ovoga se vidi da strategija daje odgovor na pitanje: KAKO?Normativni pristup o kljunim kompetencijama i kompetenciji na bazi sposobnostipreduzea u ranim 90-tim godinama prošlog veka ukazali su na veliki znaaj resursa.Zato je aktuelan pristup integracije pristupa orjentisanog ka tržištu proizvoda iresursa.

Povezivanje tehnologije i strategije je u literaturi i praksi zapoeto u 80-tim

godinama prošlog veka, kada je tehnologija posmatrana kao važan element poslovanjai kada je definisan pojam kompetetivne strategije (Porter, 1985.). Tako npr. Abell jedefinisao tehnologiju kao jednu od tri dimenzije poslovanja, tj. "tehnologija dodajedinamiki karakter definiciji poslovanja, jer ona može više ili manje da se menja u toku vremena". Porter je dodatno smatrao da je tehnologija najvažniji faktor koji odreujepravila kompetencije.

Tabela 15.3. Matrica proizvod/tehnologija

TEHNOLOGIJEPROIZVOD Tehnologija A Tehnologija B ……………….. Tehnologija N

Proizvod A Proizvod B

………………..

Proizvod N

Sa aspekta top menadžmenta se postavlja pitanje šta on treba da zna otehnologiji. Preovladava shvatanje da se tehnologija posmatra kao crna kutija, gde nijetoliko važno kako funkcioniše ve šta se dobija njenom primenom. Zbog toga topmenadžment ne mora da poznaje do detalja tehnologiju, ali mora da razume društvenii ekonomski kontekst njene primene i da iznae odgovore na kljuna pitanja opstanka

preduzea.



Tehniki sistemi

234

Strategija preduzea izražava nain željene pozicije preduzea na tržištuproizvoda i usluga. Jedan od naina integrisanja tehnologije u preduzeu i tržišnestrategije proizvoda, je dekompozicija svakog proizvoda ili usluge na konstitutivnetehnologije i ocenu sopstvenih tehnoloških kompetentnosti. Time se dolazi do matrice

tehnologija/proizvod, tabela 15.3.Ovaj prvi korak u analizi stepena integracije u preduzeu je vrlo težak jer naraspolaganju su razliite tehnologije sa potrebnim nivoima detalja i njihov razliitidoprinos u realizaciji proizvoda.

Zato se u narednom koraku koristi tehnološki portfolio. Prema Harris, Show iSomers, nakon identifikacije tehnologija, iste se klasifikuju u pogledu njihovetehnološke važnosti, koja se izražava kao odnos ako se njena vrednost u odreenuklasu proizvoda i vrednost koja bi se mogla dodati drugoj klasi proizvoda za korišenje. Važnost tehnologije najviše zavisi od pozicije u životnom veku tehnologije. Relativnatehnološka pozicija se izražava u odnosu na konkurenciju, i pre svega zavisi odprethodnog i sadašnjeg obima investicija u tehnologiju, slika 15.12.

Slika 15.12. Razvoj tehnološkog profila

Tehnologije u gornjem levom uglu ("bet" – opklada) sa sigurnošu daju firmipunu satisfakciju. To se dešava kada se stalno ulaže u unapreenje procesa i proizvoda

i investira u novu opremu. Ako je tehnologija u kvadrantu ispod ("cach in" – gotovina), tada se morapažljivo ispitati da li je znaaj tehnologije promenljiv i da je stoga njen relativni znaajmanji. To vodi do preispitivanja strategije, posebno u pravcu dezinvestiranja utehnologiju i investiranja u tehnološki znaajnije.

Tehnologije u kvadrantu ("drows" – izvlaenja) su takoe pozicioniraneosetljivo. To može biti stoga što se menja odnos konkurencije u toj grani, pa preduzeemora izabrati da li da prati svoju konkurenciju investiranjem u tehnologiju iliizvlaenjem iz odreenih proizvoda ili poslova. Tu je posebno važno da se sagledazašto i kako dolazi do ovih promena.



Tehniki sistemi

235

Tehnologije u etvrtom kvadrantu ("fold" – ogranienje) karakteriše ponovnorazmatranje investiranja, jer po inerciji se esto i dalje investira iako se ne dobijapotreban povraaj investicija.

Posle preispitivanja vrši se prekid poslovanja i preraspodela resursa.

Tehnološki i poslovni portfolio se dobija kada se analizira i atraktivnostposlovanja, konkurentna pozicija preduzea. Ovaj pristup je razvila kua MC Kinsey slika 15.13.

Slika 15.13. Odnos tehnološkog i poslovnog portfolio

Time se stvara mogunost da se nau odgovori na pitanje prioritetatehnoloških investicija.

Ako se analizira lanac stvaranja vrednosti sa aspekta primene tehnologija,može se u skladu sa Porter-ovim modelom sainiti slika primenjenih tehnologija slika15.14.

Tehnologijatransporta

Tehnologijarukovanjamaterijalom

Komunikacionatehnologija

Tehnologijakontrole

Informacionatehnologija

Osnovna proizvodna

tehnologija

Tehnologijamaterijala

Tehnologijaalatnih mašina

Tehnologija pakovanja

Tehnologijaodržavanja

Tehnologija

kontroleTehnologija projektovanja


Tehnologijatransporta

Tehnologijarukovanja

materijalom



Tehnologijamedija

Tehnologijazapisivanjaaudio i videozapisa



Tehnologijadijagnostici-

ranja i kontrole

logistikaUlazna Operacije

logistikaIzlazna

postprodajaMarketing i

Slika 15.14. Reprezentativne tehnologije u lancu vrednosti



Tehniki sistemi

236

Porter je istakao da ove tehnologije mogu izazvati promenu struktureindustrije ili diferencijaciju u preduzeu ili promenu konkurentnosti po osnovutroškova, pa se stoga tehnologijama ostvaruje konkurentska prednost.

Zbog toga je potrebno poznavati tok tehnološke evolucije i stalno vršiti

tehnološka predvianja.

15.3. UTICAJ TEHNOLOGIJE NA

NACIONALNU KONKURENTNOST

Nacionalna konkurentnost se ostvaruje jaanjem naune osnove i kapacitetaistraživanja i razvoja u zemlji. Njihov efekat se ne posmatra samo u smislu ostvarenognivoa ve kao kumulativni efekat. U tom smislu može se tehnološki napredak posmatrati kao proces uenja, i to:

uenja kroz realizaciju (poveanje efikasnosti proizvodnih operacija), uenja kroz korišenje (poveano korišenje savremene opreme i složenihsistema),

uenja kroz saradnju sa isporuiocima i kupcima. Akumulacija veština, iskustva i tehnikih znanja (know–how) na nivou

preduzea, industrijskih sektora i država zahteva vreme i to je od suštinskog znaaja zanacionalnu konkurentnost. Postojea baza znanja je važna za razvoj novih znanja isposobnosti, kao i novih procesa i proizvoda. Ovo utie na apsorpcionu mo države zanove tehnologije.

U sektoru novih tehnologija, primenjena tehnologija i inovativna sposobnostsu kljuni aspekti organizacionog znanja i preduzeu daju distinktivne sposobnosti i

konkurentnu prednost slika 15.15.

Slika 15.15. Kompetentnosti kao uzrok konkurentnosti



Tehniki sistemi

237

Ove sposobnosti treba kombinovati sa sposobnošu da se komercijalizujetehnologija. Pri tome je potrebo obezbediti efektivne interaktivne i odgovarajue vezeizmeu marketinga, R&D i inženjerskog dizajna. Istraživanja su pokazala da postoji jaka korelacija izmeu konkurentnosti preduzea i njegove sposobnosti da

komercijalizuje tehnologiju slika 15.16.

Slika 15.16. Zavisnost konkurentnosti preduzea i sposobnost komercijalizacije tehnologije

Evropska komisija (1994) je definisala konkurentnost kao: "izražen kapacitet preduzea, industrijskih regiona, nacija ili super nacionalnih asocijacija i kao takav zadržan, da bi se obezbedila meunarodna konkurentnost, da bi se obezbedilorelativno visoki povraaj faktora proizvodnje i relativno visoki nivoi zaposlenosti naodrživoj osnovi".

Slika 15.17. Kanali transfera tehnologije do preduzea

U obe definicije konkurentnost sa posmatrala kao sposobnost da se ostvari

dinamiki uspeh u vidu viših stopa rasta. U gornjim definicijama jasno se uoavaju dva



Tehniki sistemi

238

aspekta: konkurentnost entiteta (preduzea, nacija, itd.), politika države iinfrastruktura koja podržava tehnološki razvoj.

Kod transfera tehnologije iz inostranstva postoje dve mogunosti, slika 15.18.Koju e preduzee izabrati, zavisi od lokalnih uslova i postojeeg tehnološkog nivoa.

U transferu tehnologije postaje razliiti tipovi, slika 15.18., poev od direktnogizvoza (trgovaki kanal), sopstvenog investiranja (kanal investiranja).

Slika 15.18. Zavisnost kanala od nivoa investiranja pri transferu tehnologija

Ako se posmatra odnos nivoa tehnologija i troškova i pozicionira preduzee uodnosu na njih, iz oblasti nekonkurentnosti donji desni kvadrat na slici 15.19., dopozicije sa visokom tehnologijom i niskim troškovima može se doi podizanjemsopstvene tehnologije (put naviše u preduzeu) i delovanje na isporuioce (put nalevo).

Slika 15.19. Poveanje jaine konkurentnosti korišenjem komplementarnih prednosti naosnovu odnosa nivoa tehnologija i troškova

U strategiji tehnološkog razvoja naše zemlje izdvojeni su sledei strategijski

pravci:



Tehniki sistemi

239

1. Realizacija primarnih ciljeva: Dostizanje veoma zadovoljavajue meunarodne konkurentnosti

proizvoda i usluga i samog privrednog tkiva naše zemlje; Razvoj privredne strukture koja e se, sa najmanjim moguim troškovima

i naporima, integrisati sa privredom Evropske unije pri pristupanju našezemlje ovoj zajednici; Razvoj privrede ka rastuem uešu znanja kao osnovnog resursa i

postepena izgradnja ekonomije i društva zasnovanih na znanju.2. Realizacija izvedenih ciljeva:

Rast zaposlenosti radno sposobnog stanovništva i koristnih kapaciteta; Rast društvenog proizvoda.

15.4. OCENA INOVATIVNIH SPOSOBNOSTI

Primarnu odgovornost za menadžment inovacionim procesima ima topmenadžment koji mora da donese teške odluke, kako zbog složenosti procesa inovacijai njegovog menadžmenta, tako i angažovanja potrebnih resursa (ljudski, finansijski,oprema, vreme, informacije, itd.). Dobar menadžer ove odluke donosi proaktivno, naosnovu ocene inovativnih sposobnosti preduzea. Ova ocena se dobija odgovoromna najmanje sledea kljuna pitanja:

Kako preduzee ostvaruje inovativnost u posmatranoj oblasti (proizvoda,usluga, proizvodnje, isporuke)?

Koliko su usaglašene postojee poslovne i korporativne strategije iinovativna sposobnost preduzea?

Koje su potrebe u preduzeu u pogledu inovativnih sposobnosti kojepodržavaju dugorone poslovne i korporativne konkurentne strategije?

Kako inovacije zavise ne samo od nivoa tehnologije, ve i proizvodnje, marketinga,prodaje, distribucije i ljudskih resursa, strategija tehnologije treba da se tako oblikujeda se njenom primenom ostvare superiorne performanse proizvoda.

Inovativne sposobnosti se mogu definisati kao "napredan skup karakteristikaorganizacije kojima se podržavaju inovativne strategije". Inovativne sposobnostipostoje na nivou:

poslovnih jedinica, korporacije.

Ocena inovativnih svojstava poslovnih jedinica dobija se na osnovu: vremena za dolazak na tržište, tehnološkog liderstva ili praenja, opsega inovativnosti, stope inovativnosti.

Na inovativne strategije poslovnih jedinica utiu pet kategorija promenljivih: raspoloživi resursi za inovativne aktivnosti, sposobnost razumevanja konkurentnih strategija u pogledu inovativnosti,



Tehniki sistemi

240

sposobnost razumevanja tehnološkog razvoja relevantnog na poslovnu jedinicu,

strukturalni i kulturni kontekst poslovnih jedinica izazvan internimpreduzetnikim ponašanjem,

kapacitet strategijskog menadžmenta da sarauje sa internimpreduzetnikim inicijativama.

Okvir za ocenu inovativnih sposobnosti na nivou poslovne jedinice dobija sena osnovu sledee analize:

Raspoloživost i alokacija resursa:

nivo R&D fondova i njegova evolucija, širina i dubina znanja potrebnih za R&D, razliite kompetencije u oblasti tehnologije od uticaja na poslovne

jedinice, alokacija R&D na: kombinaciju postojeih proizvoda / tržišta, razvoj novih

proizvoda za postojee kategorije proizvoda, razvoj novih kategorijaproizvoda.

Razumevanje inovativne strategije konkurencije i industrijskeevolucije:

raspoloživi inteligentni sistemi i podaci, kapacitet da se identifikuje, analizira i predvidi industrijska evolucija, kapacitet da se identifikuje, analizira i predvidi inovativna strategija

konkurenata, kapacitet da se anticipiraju eksterne snage relevantne za inovativne

strategije poslovnih jedinica.

Razmatranje tehnološkog okruženja poslovnih jedinica:

kapacitet za tehnološko predvianje relevantno za tehnologije poslovnih jedinica,

kapacitet za ocenu tehnologija relevantnih za poslovne jedinice,

kapacitet da se identifikuju tehnološke mogunosti poslovnih jedinica.

Strukturalni i kulturni kontekst poslovnih jedinica:

mehanizmi za menadžment R&D naporima, mehanizmi za transfer tehnologija od istraživanja do razvoja, mehanizmi za integraciju razliitih procesa (R&D, marketing, inženjering,

itd.), mehanizmi za finansiranje neplaniranih projekata novih proizvoda, mehanizmi za izdvajanje novih ideja zaposlenih, sistemi vrednovanja i nagraivanja za preduzetniko ponašanje, dominantne vrednosti i definicija uspeha.



Tehniki sistemi

241

Kapacitet strategijskog menadžmenta da sarauje sa internimpreduzetnikim inicijativama:

kapacitet menadžmenta poslovnih jedinica da definiše razvojnu strategiju,

kapacitet menadžmenta da oceni strategijski znaaj preduzetnikihinicijativa,

kapacitet menadžmenta da oceni uticaj preduzetnikih inicijativa nakljune sposobnosti poslovnih jedinica,

kapacitet menadžmenta da vodi i terminira šampione (lidere) proizvoda,

kvalitet i raspoloživost šampiona proizvoda u poslovnoj jedinici.

Na nivou korporacije, ocena inovativnih sposobnosti se ogleda u: opsegu i stopi razvoja novih proizvoda koji su dobijeni na osnovu

kombinacije inovativnih sposobnosti postojeih poslovnih jedinica,

opseg i stopa rasta novih poslova na osnovu korporativnog R&D i razvojatehnologija, potrebnom vremenu za prethodne dve kategorije inovativnih delatnosti.Na osnovu kritinih svojstava, može se sainiti okvir za ocenu inovativnih

sposobnosti korporacije, slino onom na nivou poslovnih jedinica.Ocenu inovativnih sposobnosti mogu vršiti interni i/ili eksterni eksperti. Prvi

bolje poznaju lokalni ambijent, a drugi su manje pristrasni. U svakom sluaju,konanu ocenu na bazi ekspertskih mišljenja i informacija, donosi top menadžment.

15.5. KREIRANJE GLOBALNE STRATEGIJE

Tehnoglobalizam naglašava potrebu koncentracija tehnoloških sposobnostina globalnom planu meu razliitim akterima, institucijama, regionima i teritorijama.Tehnološko jaanje se ostvaruje putem:

horizontalnog umrežavanja, vertikalnog povezivanja, i saradnjom u domenu istraživanja i razvoja.Firme stupaju u odnose meusobne kolaboracije po bilo kojoj od gore

navedenih mogunosti bez obzira na geografsku poziciju i državnu pripadnost.Tehnonacionalizam predstavlja tumaenje tehnološkog razvoja kao

obojenog nacionalnom pripadnošu, teritorijalnom, regionalnom pripadnošu,

ekonomskim položajem zemlje i njenim politikim i društvenom ureenjem.Tehnološka globalizacija se vidi u sledeim pravcima: internacionalna eksploatacija nacionalnih tehnoloških sposobnosti, kolaboracija meu državnim i privatnim institucijama i organizacijama u

pravcu razmene i razvoja njihovih znanja ("know-how"), generisanje inovacija u više od jedne zemlje što se odnosi uglavnom na

aktivnosti multinacionalnih korporacija.Tehnoglobalizacija i tehnonacionalizam se uzajamno ne iskljuuju, ve se

radi o dve simultane pojave, meusobno veoma povezane i isprepletane, kojeodražavaju karakter i suštinu savremenih tehnoloških promena.

Kljuni koraci u formiranju totalne globalne strategije podrazumevaju:



Tehniki sistemi

242

razvijanje osnovne, bazine strategije (osnovna strategija se donosiprvenstveno polazei od nacionalnih uslova poslovanja),

internacionalizovanje poslovanja (napori da se osnovna strategijaokrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje)

globalizovanje strateškog upravljanja (integrisanje strategije urazliitim zemljama, konsolidovanje integralne strategije konkurentnosti usvetskim razmerama).

Internacionalizacija poslovanja podrazumeva napore da se osnovnastrategija okrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje, što znai ekspanzijuaktivnosti i dodatno prilagoavanje osnovne strategije. Kompanije bi morale dasavladaju osnove meunarodnog poslovanja da bi krenule u ostvarivanje narednogkoraka, globalizacije.

Globalizacija znai unošenje nove dimenzije u meunarodnu strategijufirme, a to je integrisanje strategije u razliitim zemljama, konsolidovanjeintegralne strategije konkurentnosti u svetskim razmerama.

Globalna strategija kao karakteristika globalizacije firmi oslanja se na trikljune dimenzije: podsticaji, podstrekai globalizacije, poluge globalne strategije, evaluacija organizacionih faktora globalizacije u konkretnoj firmi.

Podsticaji, podstrekai globalizacije privrede predstavljaju odgovarajueuslove i karakteristike odreene delatnosti, pripadnog sektora ili grane, koji u veem ilimanjem stepenu podstiu procese globalizacije. Misli se na specifine karakteristikesektora, grane ili delatnosti vezane za:

tržišta, troškove, ekonomsku politiku države/vlade, i konkurentnost.Karakteristike grane predstavljaju objektivno date uslove privreivanja koje

kompanije treba da snime i ocene kako bi odredile stepen i hitnost globalizacijesopstvenog poslovanja.

Globalizacija poslovanja se postiže "polugama" ili "merama i sredstvima"globalne strategije, a najznaajnije opšte mere su:

ueše na globalnom svetskom tržištu, razvoj globalnih proizvoda, globalno lociranje, geografsko rasporeivanje aktivnosti u

meunarodnim okvirima, globalni marketing, i globalna konkurentska strategija.

Kljuni organizacioni i menadžment faktori koji odreuju sposobnost firme daprimeni globalnu strategiju su:

organizaciona struktura, obuhvata uspostavljene odnose u firmi, upravljaki, menadžment procesi, zaposleni, tehnologija, kljune kompetentnosti firme, kultura koja se odnosi na vrednosti i pravila koja odreuju ponašanje u

kompaniji.



Tehniki sistemi

243

Organizacioni faktori znaajno opredeljuju efektivnost globalne strategije firme udatim uslovima potencijalnih mogunosti globalizacije pripadne grane.

Uspešna primena strategije globalizacije dovodi do odgovarajuih prednosti: redukcije troškova (usled prednosti ekonomije obima, nižih troškova

proizvodnih faktora, fokusirane proizvodnje, vee fleksibilnosti i boljepregovarake pozicije u odnosu na snabdevae), poboljšanja kvaliteta proizvoda i programa (posledica koncentrisanja

oko manjeg asortimana), poveanog interesovanja kupaca (posledica globalizacije), i jaanja konkurentnosti.

Osnovni nedostaci globalne strategije vide se: u poveavanju troškova menadžmenta, u opasnostima od standardizacije proizvoda, koncentracija aktivnosti može da udalji odabrani program od

istinskih želja kupaca,

prisutni su vei rizici vezani za devizni kurs i odreene troškove iprihode u razliitim zemljama, uniformni marketing može da umanji stepen prilagoenosti

lokalnom tržišnom ambijentu, i integrisanje konkurentskih poteza može da ugrozi prihode.

Strateška pozicija i snaga firme se sagledavaju: kroz odnos firme i njenog konkurentskog okruženja sa kojim se ona nalazi

u suparnikom odnosu, i kroz odnose i veze firme sa njenim "komplementarnim-saradnikim"

okruženjem.Na osnovu empirijskih istraživanja utvreni su dominantni kooperativni profili:

izolovane kompanije (veoma slabo ili nikako povezane sa drugimfirmama, horizontalno i vertikalno),

fokusirane kompanije (imaju razvijene veze samo u jednom pravcu,najmanje sa dva snabdevaa),

široki kooperativni profil (aktivno rade sa više partnera, barem 2saradnika, dominiraju odnosi sa snabdevaima i kupcima), i

veoma širok kooperativni profil (koje imaju istovremeno barem petznaajnih kontakata kooperacije sa snabdevaima, kupcima i paralelno).

Kooperativni profil je znaajna dimenzija korporativnog identiteta i dovodi seu vezu sa pozicijom kompanije u okviru mreža. Jedna mogua klasifikacija formi

kooperacije se odnosi na razlikovanje formalizovanih od neformalizovanihoblika.

Tehnološka saradnja varira i s obzirom na ostvareni sadržaj, i može da bude udomenima horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije (npr. meusobnarazmena tehnoloških informacija, zajedniki testovi i probe, specijalni projekti,transferi putem licenci itd.)

Strateške tehnološke alijanse i mreže

Strateške tehnološke alijanse oznaavaju takav oblik tehnološkekooperacije i ugovorenu saradnju meu firmama koja podrazumeva zajednike R&D



Tehniki sistemi

244

napore i/ili inovativne aktivnosti za koje se pretpostavlja da e uticati dugorono natržište roba i poziciju barem jednog od partnera.

Tu se uglavnom misli na zajednika ulaganja sa zajednikim R&D, R&Dkorporacije, zajedniki R&D projekti, istraživaki ugovori itd. Ovakvi oblici tehnološke

saradnje još se i nazivaju " višim" oblicima transfera tehnologije koji se naješeodvijaju izmeu partnera približnih nivoa tehnološke razvijenosti. Svi ostali ugovori otransferu tehnologije javljaju se kao niži oblici: kupovina licenci, kupovina opreme, isl. i podrazumeva se izostanak znaajnije aktivnosti R&D što ukazuje naneravnopravnost i nejednak status davalaca i primalaca tehnologije. Suštinskainternacionalizacija R&D je u velikoj meri ograniena na razvijene privrede.

Konkurentsko okruženje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija nalazi usvom specifinom konkurentskom ambijentu (odreenoj grani, delatnosti). U analizikonkurentskog okruženja polazi se od kombinovanih snaga okruženja koje su odposebnog znaaja za strategiju firme a vezuju se za konkurente, kupce, i snabdevae.Model "pet konkurentskih sila" ili Porterov model obuhvata sledee faktore:

opasnosti od novih firmi-konkurenata, opasnosti od novih proizvoda-usluga, pregovarake snage snabdevaa, pregovarake snage kupaca, rivalitet meu postojeim firmama.

Ove sile deluju združeno i opredeljuju prirodu i veliinu konkurencije oblikujui timestrategije firmi u konkretnom konkurentskom okruženju.

Uporedni pregled tradicionalnih i partnerskih modela

U Japanu jaa novi pristup koji odnos snabdevaa i kupaca vidi kao priliku

za kooperaciju, a ne kao suprotstavljene strane u veitoj borbi za premo. Amerikefirme tradicionalno smeštaju snabdevae u ulogu suprotstavljene snage koju trebapregovaraki nadjaati i kojoj ne treba poklanjati poverenje. Japanci prihvatajusnabdevae uvek kao potencijalne saveznike i saradnike u ostvarivanju sistema iz kogaoni uzajamno izvlae korist i pokazuju jednak interes u postizanju zajednikog uspeha.

U Japanu se velike kooperativne poslovne mreže nazivaju "kierecu" i one umnogome pojaavaju sposobnost individualnih kompanija lanica da konkurišu uodgovarajuim granama. Ova filozofija polako zahvata i zapad.

Dokaz za ispravnost stava o potrebi kooperativnosti i savezništva radi postizanjauspeha i jaanja konkurentskih prednosti nalaze se i primenom teorije igara uprimeru sa dva zatvorenika i dva mogua scenarija: konkurentski i

kooperativni (ukoliko pristanu da svedoe jedan protiv drugog dobie jednakezatvorske kazne, a ukoliko oboje ute izvui e se neosueni).

Uesnici tehnoloških mreža i alijansi

Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljuuje, meutim, potrebuda se u cilju jaanja tehnoloških potencijala kao nužnog preduslova konkurentnostifirme udružuju na razliite naine ostvarujui tehnološku kooperaciju, alijansu,savezništvo. Lideri korporacija su poeli da spoznaju ono što su lider nacija oduvek znali, da u kompleksni i nesigurni svet sa mnogo opasnih neprijatelja ne treba ulazitisam. Menadžeri su meutim sporo poeli sa stvaranjem strateških alijansi iz razlogagubljenja dela kontrole – a menadžeri vole totalnu kontrolu.



Tehniki sistemi

245

Mreže i alijanse se grade sa tri grupe partnera: drugim konkurentima (licence, sporazumi o kolaboraciji, partnerstva,

zajednika ulaganja itd.), univerzitetima, istraživakim institucijama, nacionalnim

ministarstvima i agencijama (kao nain da se održi snažna veza sanaunim vrhom i obezbedi pristup visoko kvalifikovanim kadrovima), i klijentima/kupcima (koji predstavljaju osnovni izvor inovacija).

Karakteristike i forme strateške tehnološke alijanse

Strateška alijansa je sporazum izmeu dve ili više strana o kolaboraciji uspecificiranim oblastima. Ono što ini okosnicu i suštinu strateške tehnološke alijanse je sinergija tehnološke moi koja se javlja kao efekat kod uesnika, aktera takvogsavezništva. Osnovno obeležje strateške tehnološke alijanse je dugorono jaanjetehnološke konkurentnosti partnera omogueno kreiranjem istinskog savezništva kojepodrazumeva razliite oblike i mogua podruja povezivanja i zajednikog rada –

kooperacije. Strateške tehnološke alijanse podrazumevaju puno poverenje iuvažavanje meu partnerima koji su spremni da dele i ono strateško, najmonijeoružje koje poseduju: znanja i tehnologije kojima raspolažu.

Strateške tehnološke alijanse oznaavaju takav oblik tehnološke kooperacije iugovorenu saradnju meu firmama koja podrazumeva zajednike R&D napore i/iliinovativne aktivnosti za koje se pretpostavlja da e uticati dugorono na tržište roba ipoziciju barem jednog od partnera.

Strateška tehnološka alijansa znai: jaanje tehnoloških kompetentnosti partnera u relevantnim

podrujima, ostvarivanje zajednikih strateških tehnoloških projekata, i ravnopravnost u realizaciji zajednikih R&D projekata.Jedna mogua klasifikacija formi kooperacije se odnosi na razlikovanje

formalizovanih od neformalizovanih oblika. Tehnološka saradnja varira i saobzirom na ostvareni sadržaj, i može da bude u domenima horizontalnog i

vertikalnog transfera tehnologije sve do kupovine novog preduzea (npr.meusobna razmena tehnoloških informacija, zajedniki testovi i probe, specijalnitehnološki projekti, zajednike razvojne aktivnosti, transfer putem licenci).

Istinski tehnološki transparentne alijanse podrazumevaju potpuno slobodnoraspolaganje akumuliranim znanjem svih sastavnih jedinica alijanse kao osnove nakojoj se gradi komparativna prednost i ostvaruje sinergija. Transparentnost alijanse se

definiše kroz postojanje kanala i puteva komunikacije unutar alijanse kao isposobnost usvajanja novih znanja i otvorenosti ka uenju.

Transparentnost strateške alijanse

Faktori koji utiu na transparentnost alijanse se mogu grupisati kao: Formalne karakteristike alijanse obuhvataju "tvrde" karakteristike njene

strukture, strukture zadataka, vremenskih ogranienja, upravljanja itd. To sukarakteristike koje se ugovornim klauzulama preciziraju i koje treba da pružeokvire i dobru osnovu za ostvarenje suštinske tehnološke transparentnosti.Formalna konfiguracija alijanse je potreban, ali ne i dovoljan uslov za ispunjenje



Tehniki sistemi

246

postavljenih ciljeva tehnološke sinergije i ciljeva ostvarenja "kritine mase"potencijala alijanse koji donose prednosti alijansama.

Neformalne karakteristike alijansa sadržane su u odlikama receptorskesposobnosti alijanse kao karakteristike razvijene organizacione strukture i

"mekih" dimenzija organizacije sainjavaju one kljune sadržaje bez kojih se nemože ostvariti potencijal rasta zasnovan na sinergiji sastavnih jedinica alijanse.Transparentnost se ostvaruje sposobnošu apsorbovanja znanja, uenja u svimdelovima alijanse, a uloga "mekih" komponenti je posebno izražena.Znaajne su i karakteristike samih organizacija koje ulaze u sastav alijanse. One se

mogu grupisati kao: sposobnosti i resursi (struktura, strategija, sistemi), otvorenost ka uenju (veštine, zajednike vrednosti, kadrovi, menadžment

stil, organizaciona kultura). Alijansa podsea na brak. Može da i ne postoji formalni ugovor. Nema prodaje i

kupovine imovine. Postoji malo, ili nimalo, rigidnih obavezujuih zahteva. To je labav,

promenljiv tip odnosa. Postoje smernice i oekivanja, ali niko ne oekuje precizan,merljiv doprinos od inicijalnog povezivanja. Oba partnera stupajui u alijansu noseuverenje da e biti jai zajedno nego što bi bilo koji od njih bio sam.

Alijanse imaju svoje prednosti i nedostatke. Prednosti alijanse su:1. tehnološke:

pristup najnovijim tehnologijama saveznika (tehnikim informacijama,specifikaciji konstrukcije i proizvoda, rezultatima R&D, razvijenomsoftveru),

zajedniki troškovi R&D i konstrukcije, sposobnosti da se koriste specijalne mogunosti testiranja, zajedniki potencijali za R&D projekte;

2. marketing i prodaja: pristup novim tržištima, prednosti od reputacije partnera, zajedniki troškovi promocije, korišenje partnerove uspostavljene distributivne mreže, post-prodajne

usluge servisiranja, dogovori oko cena i izbegavanje rata cena, korišenje poznatih zaštitnih znakova i naziva;

3. proizvodnja: informacije o novim proizvodima i procesima, pristup partnerovim proizvodnim resursima, jeftinije komponente/podsklopovi, pristup montažnim linijama proizvoda, mogunosti licencne proizvodnje, prihodi od prodaje proizvodne licence;

4. finansije: prilike u raspodeli prihoda, atraktivni izvori finansijskih sredstava za zajedniko ulaganje, prilike za poboljšanje tokova gotovine, smanjena zavisnost od promena kursa.

5. upravljake: korišenje individualnog i zajednikog iskustva,



Tehniki sistemi

247

razmena zaposlenih, zajedniki napori u obuci zaposlenih i programima unapreenja

menadžmenta, zastupljenost i predstavljanje na geografskim podrujima gde bi plaanje

sopstvenih ljudi bilo preskupo.Nedostaci alijansi su:

1. tehnološke: odavanje informacija, mogue zloupotrebe informacija odstrane partnera, opasnost od "curenja" informacija treoj strani;

2. marketing i prodaja: davanje partneru pristupa na sopstveno tržište,ogranienja u pogledu obima i stepena penetracije tržišta, pritisci nasopstvenu distributivnu mrežu da bi opslužila potrebe partnera, gubitak kontrole nad sopstvenim zaštitnim znakovima, ogranienja u strategijipromocije;

3. proizvodnja: zavisnost od partnera u ponudi, ogranienost u pogledu

angažovanja drugih snabdevaa, problemi sa kvalitetom;4. finansije: izvestan gubitak finansijskih sloboda, ogranienost investiranja;5. upravljake: ozbiljne teškoe u voenju zajednikih poduhvata, izrazita

potreba za uspostavljanjem posebnih mehanizama koordinacije, ogranienja upogledu razvijanja sopstvenih programa.

Multi-tehnološka korporacija je ona koja obavlja delatnost sa baremtri razliite tehnologije. Multi-tehnološka osnova jednog preduzea blisko se vezuje za tehnološku diverzifikovanost koja u poslednje vreme kao koncept privlaipažnju brojnih istraživaa. Tehnološka diverzifikovanost se grubo definiše kao širenjetehnoloških sposobnosti preduzea u novim tehnološkim podrujima. U tom smislu,

tehnološka diverzifikovanost znai širenje obima tehnološke baze preduzea.Tehnološka diverzifikovanost se može prepoznati na primerima japanskih i švedskihpreduzea.





Tehniki sistemi

249

TRANSFERTEHNOLOGIJE

CILJEVI UENJA


Pojmovno odredite transfer tehnologije. Shvatite tehnologija kao faktor ekonomskog rasta. Razumete naine obezbeenja tehnologija i

mogunosti države za transfer tehnologije. Objasnite vrste i oblike transfera tehnologije. Razumete i planirate finansiranje tehnologije.





Tehniki sistemi

251

16.1. OSNOVNI POJMOVI O TRANSFERUTEHNOLOGIJE

ehnološki razvoj jeste jedan od najvažnijih faktora savremenog razvoja. Da bitransfer tehnologije bio uspešan i da bi se ostvarili planirani razvojni ciljevineophodan je odgovarajui nivo razvijenosti istraživako-razvojne osnove. U

tom smislu, u ovom radu prouavaju se pokazatelji razvijenosti nauno istraživakograda i izvršeno je njihovo poreenje sa odgovarajuim pokazateljima razvijenihevropskih zemalja [1,3, 5,21,23].

U savremenim uslovima privreivanja tehnološki razvoj postao je osnovarazvoja privrednih subjekata i ljudske zajednice u celini. Tehnološki razvoj rezultira ustvaranju novih ili poboljšanju postojeih proizvoda, usluga i procesa. Cilj i svrhatehnološkog razvoja jeste da omogui brže, potpunije i kvalitetnije zadovoljenjeljudskih potreba.

Mada na proces privrednog razvoja utiu i mnogi drugi faktori, empirijskaistraživanja pokazala su da izmeu 40% i 90% privrednog razvoja nastaje kaoposledica tehnoloških promena. Izbor naina i metoda ostvarivanja ciljeva tehnološkograzvoja jeste pitanje strategijskog opredeljenja preduzea.

Transfer tehnologije je proces prenošenja tehnologija iz odreenog prostora i vremena u drugi manje razvijeni prostor u kasnijem vremenskom periodu. U ovoj

definiciji transfera naglasak je na procesu koji zahteva odreeno vreme i prostor usmislu geografskog prostora ili nove lokacije na kojoj se treba primeniti novatehnologija.

Transfer tehnologija pretpostavlja:

sposobnost (države ili preduzea) da uestvuje u transferu, što znai da na straniprimaoca nove tehnologije postoji razvijen sistem obrazovanja, nauke iistraživanja, kao i odgovarajue organizacija koja podržava korišenje i difuzijurezultata istraživanja. Pri tome je važna sposobnost primaoca tehnologije dapravilno izabere nivo tehnologije, da je prilagodi konkretnim proizvodnimuslovima.

postojanje "klime" za transfer tehnologije, što se ogleda u izraženim potrebamapreduzea ili države za tehnološkim napretkom kao uslovom za poveanjekonkurentnosti.

poznavanje društvenih, ekonomskih, kulturnih i tehnikih uslova na strani primaoca novih tehnologija i to poev od globalnih uslova pa do sagledavanja svihkonkretnih faktora koji utiu na uspešnu primenu novih tehnologija (za svakutehnologiju posebno uz sagledavanje njihovog meusobnog uticaja).

korišenje postojee ili razvoj nove metode za ocenu uspešnosti transferatehnologija. Transfer tehnologija je proces zato što zahteva odreeno vreme kojezavisi od nivoa tehnologije, postojeeg nivoa znanja i primenjenih tehnologija kodprimaoca tehnologije i opštih društvenih uslova od kojih zavisi uspeh u primeni

T



Tehniki sistemi

252

nove tehnologije. U definiciji transfera prostor oznaava geografski prostor, ali iopseg koji pokriva nova tehnologija.

Pri transferu tehnologije dolazi do otpora na strani primaoca što usporava ovajproces. Zbog toga je udeo populacije koja prihvata inovacije (nove tehnologije)

zavistan od pravilnog osmišljavanja transfera tehnologije i vremena, slika 16.1.Na poetku transfera su i najvei otpori primeni novih tehnologija, pa je

njihova difuzija najmanjeg intenziteta. Nakon prevladavanja "dejih bolesti" iostvarivanja prvih pozitivnih efekata primene novih tehnologija, ubrzava se procesdifuzije, da bi u završnoj fazi došlo do usporavanja ovog procesa difuzije novihtehnologija.

Slika 16.1. Karakteristina kriva difuzije novih tehnologija

16.2. TEHNOLOGIJA KAO FAKTOR

EKONOMSKOG RASTA

Tehnologija je jedan od izvora rasta svake ekonomije, kako nacionalne, tako isvetske. U svim modelima privrednog rasta i produktivnosti, tehnologija kao faktorrasta je nezaobilazan [21]. Tako su prema Riggsu, faktori produktivnosti:

tehnologija, ljudski resursi, kapital, nivo obrazovanja, okruženje, regulative.

Smatra se da oko 50 procenata dugoronog rasta nastaje zbog tehnološkihpromena koje unapreuju produktivnost i vode ka novim procesima, proizvodima iindustrijama (Kim, 1997). Iz tih razloga tehnološki progres je kljuni faktormeunarodne konkurentnosti i ekonomskog rasta. Posmatrano sa aspekta ulaza



Tehniki sistemi

253

(kapital, materijal, rad, tehnologija), tehnologija je jedini faktor koji nije fizikiogranien.

Znaaj tehnologije se može sagledati i analizom proizvodne funkcije: ba LK TY

Diferenciranjem ove jednaine dobija se:

:sugde,L

dL bK

dK aT

dT

Y

dY

dY - porast izlaza (dodatne vrednosti), dT - totalni faktor produktivnosti, odnosno tehnološki progres, dK - porast kapitala, dL - porast rada, a,b - koeficijenti (a + b = 1)

Ako se uvedu smene:

:sedobija,LK k i

LYy

k

dK at

dT

y

dy

FunkcijaL

Yy je produktivnost rada. Iz poslednje jednaine se vidi da je

promena produktivnosti odreena promenom tehnologije i promenom (porastom)kapitala po jedinici rada. Zbog toga ne udi težnja za investiranjem kapitala iz stranihizvora (FDI - Foreign Direct Investment).

Promena tehnološke strategije podstie sve promene. Više puta jereeno da se tehnologija stalno menja i da inovacije znae promene. To zahteva dapreduzea i države moraju stalno preispitivati postojee i stvorili nove strategije, kakona nivou preduzea, tako i država.

Svaki od elemenata nacionalne strategije tehnološkog razvoja zahtevapreispitivanje uloge nauke i tehnologije. U veoj ili manjoj meri isti su ugraeni ustrategiju razvoja Srbije.

Primarni ciljevi tehnološke strategije su: Dostizanje veoma zadovoljavajue meunarodne konkurentnosti

proizvoda i usluga i samog privrednog tkiva Srbije;

Razvoj privredne strukture koja e se, sa najmanjim moguim troškovimai naporima, integrisati sa privredom Evropske unije pri pristupanju Srbijeovoj zajednici;

Razvoj privrede ka rastuem uešu znanja kao osnovnog resursa ipostepena izgradnja ekonomije i društva zasnovanih na znanju.

Izvedeni ciljevi tehnološke strategije su: Rast zaposlenosti radno sposobnog stanovništva i upotrebljivost

kapaciteta; Rast društvenog proizvoda.

Tehnološka strategija preduzea se menja iz dva razloga: od oslanjanja na sopstvene snage do mrežnih izvora,

od pojedinanog pristupa do naprednog pristupa.



Tehniki sistemi

254

Prvi razlog nastaje zbog ubrzanog razvoja novih tehnologija, inovacionesposobnosti preduzea nisu dovoljne, ve se moraju koristiti svi drugi raspoloživi(mrežni) izvori. U mnogim sluajevima, domaa mreža tehnoloških izvora nijedovoljna, pa se mora koristiti meunarodna mreža.

Drugi razlog se odnosi na tranziciju od pojedinanog pristupa do širegpristupa, sa promenom poslovne politike u pogledu cene i razvoja proizvoda. Za uspehna tržištu nije samo opredeljujua cena, ve su to sada brzina reagovanja na tržištu,kvalitet proizvoda i organizacije.

Slino tome, paradigma razvoja proizvoda je znatno šira i sada obuhvatakompletan lanac snabdevanja i model/standarde poslovanja ukljuujui i integrisanirazvoj proizvoda. U tom smislu, nezaobilazni elementi tehnološke strategije sustrategije unapreenja kvaliteta organizacije (saglasno seriji ISO 9000), proizvoda(direktive EU i odgovarajui harmonizovani standardi), menadžmenta zaštite životnesredine (saglasno ISO 14000), menadžmenta bezbednosti i zaštite na radu (saglasnoISO 18000), što se može obuhvatiti integrisanim sistemima menadžmenta (IMS -

Integrated Management System).

16.3. OBEZBEENJE TEHNOLOGIJE

U poetnim stadijumima ekonomskog razvoja, uvoz tehnologije je osnovninain obezbeenja tehnologije [21]. Tako npr. u Japanu je uvoz tehnologije u ranim60-tim godinama XX veka iznosio 14% ukupnih troškova za tehnologiju, odnosno odzbira domaih izdvajanja za R&D i uvoz tehnologije. U kasnim 70-tim godinama ovajudeo je pao na 7% , slika 16.2.

Slika 16.2. Tehnološki progres i uvoz tehnologije u Japanu

Da bi se uspešno dobavila tehnologija, potrebno je da preduzee ve posedujeizvestan nivo tehnoloških sposobnosti. Prvo je potrebno znanje radi identifikovanjatehnoloških solucija, a zatim znanje za njihovu ocenu i poreenje. Ova znanja naješenedostaju kod preduzea u zemljama u razvoju. Zbog toga se vrši transfer tehnologijeizmeu razliitih tipova entiteta:

od univerziteta ka univerzitetu, od istraživakog instituta ka istraživakom institutu,

od preduzea ka preduzeu,



Tehniki sistemi

255

od univerziteta do istraživakog instituta, od istraživakog instituta do preduzea, od istraživakog instituta do univerziteta, od univerziteta do preduzea,

od preduzea do istraživakog institute, od preduzea do univerziteta, slika 16.3.

Slika 16.3. Mogunosti transfera tehnologije

Istiu se tri osnovna naina razvoja tehnologije: uvoz tehnologije,unapreenje postojee tehnologije, razvoj nove tehnologije na osnovu osvojenaprethodna dva naina.

U ranijim periodima razvoja preduzea dominantan je prvi nain. Drugi nainrazvoja tehnologije karakteriše zrelo preduzee, a trei nain inovativno preduzee(stalna unapreenja i inovacije).

16.4. MOGUNOSTI DRŽAVE ZA TRANSFER

TEHNOLOGIJE

Transfer tehnologije podrazumeva da postoje dve strane [21]. Jedna strana(država) je kreator novih tehnologija (naješe industrijski visoko razvijene države).

Druga strana je potencijalni korisnik (preduzee ili industrijski manje razvijenadržava). Da bi se uspešno izvršio transfer tehnologije potrebno je da korisnik posedujeodgovarajui nivo koji se izražava: koliinom naune i tehnološke literature, brojemnaunika i tehnologija, politikom države prema nauci i tehnologiji, veliinomistraživakih i razvojnih kapaciteta korisnika, nivoom znanja u industriji itd.

Koliina naune i tehnološke literature i ubrzani trend rasta istihukazuje da je u svetu, sa ovog aspekta, sve vea spremnost za transfer tehnologije, slika16.4. Prema grubim procenama u svetu ima više od 50.000 naunih i tehnikihasopisa. Godišnja stopa rasta broja asopisa je oko 4%. Meutim, 12 vodeih državaizdaje preko 80% svih naunih i strunih asopisa, a vodeih šest više od 50%. Ovoukazuje da je transfer tehnologija izmeu ovih zemalja mogue znatno brže ostvariti.



Tehniki sistemi

256

Za razliku od njih, kod manje razvijenih zemalja iz ovih razloga postoje skromnijemogunosti za uspešan transfer tehnologija.

Slika 16.4. Porast broja naunih i strunih asopisa u svetuPorast kompleksnosti nauno istraživakih i razvojnih projekata zahteva

ubrzani i timski rad. Rezultat timskog rada je sve vei broj odbranjenih magistarskih idoktorskih teza i sve vei broj autora naunih i strunih radova.

Broj naunika iz oblasti tehnologije i njihovo znanje utie na nivorazvoja neke države. Da bi se sagledala znanja mora se, u analizi, poi od osnovnog isrednjeg obrazovanja, a u kasnijim fazama izvršiti analiza višeg i visokog obrazovanja izaposlenosti odgovarajuih profesija i njihovog korpusa znanja.

Potrebni uslovi za transfer tehnologije su tehnološki nivo zemlje,osnovni nacionalni ciljevi i odgovarajue strategije. Ciljevi se odnose na nivo kvaliteta,

cena i/ili troškova. Za svaku vrstu tehnologije, analiza transfera tehnologije vrši se udva dela i to: analiza opštih uslova za transfer tehnologije, analiza posebnih uslova zatransfer tehnologije.

Analiza opštih uslova za transfer tehnologije ukazuje na opravdanosttransfera tehnologije. Na osnovu toga se pristupa razvoju strategije koja se možezasnivati na sledeim alternativama: tehnološka nezavisnost ili kooperacija, nacionalniili regionalni razvoj i njihov meusobni odnos, uvezena ili originalna tehnologija,alokacija sredstava i/ili kadrova u cilju bržeg i uspešnijeg transfera tehnologije.

Sve ovo ukazuje da su osnovni elementi strategije u velikoj meri "oslonjeni" napostojei obrazovni sistem, upravljake i rukovodne strukture, tržište roba i radnesnage.

Posebni uslovi za transfer tehnologije se odnose na užu ekonomsku ilitehnološku celinu (preduzee). U industrijski razvijenim zemljama tržište nameepotrebu za "seobom" strunjaka iz jedne oblasti istraživanja u drugu. Tako npr. zbogsmanjivanja ulaganja u kosmika istraživanja, veliki broj strunjaka je bio primoran dase "seli" u druge oblasti, kao npr. u informatiku, tehnologiju materijala itd., tj. u oneoblasti u kojima se javila potreba za angažovanjem strunjaka visokog strunog inaunog nivoa. Pri tome, svaka vrsta tehnologije zahteva specifian odnos broja istrukture angažovanih kadrova i materijalnih ulaganja, što je funkcija vremena.

Uspešan transfer tehnologije ne može se obaviti bez prethodnogmodeliranja i simulacije oekivanih efekata njene primene. Na slici 16.5. prikazan je model difuzije transfera tehnologije na nivou države. Polazi se od raspoložive



Tehniki sistemi

257

tehnologije u primeni, da bi se na izlazu iz modela simuliralo kašnjenje u difuzijitehnologije.

Slika 16.5. Model kašnjenja u difuziji tehnologije

Proces transfera i difuzije tehnologije zavisi od vrste tehnologije. U tom smislurazlikuju se:

a - stabilna tehnologija, b - plodotvorna tehnologija,

c - izmenljiva tehnologija.U prvom sluaju, slika 16.6. razvoj tehnologije prati potrebe

korisnika. Pri tome se proizvodnja odreenih proizvoda može ugasiti u periodutransfera tehnologije, tj. tehnologija je stabilna a proizvodi koji se pomou nje izraujusu kratkog veka.

Slika 16.6. Razvoj tehnologije prati potrebe korisnika



Tehniki sistemi

258

U drugom sluaju radi se o plodotvornoj tehnologiji koja inicirastvaranje i gašenje novih proizvoda (P1, P2, P3 i P4), pri emu je trend kriverazvoja tehnologije prikazan kao obvojnica proizvodnje navedenih proizvoda slika16.7. Drugim reima, tehnologija inicira stvaranje proizvoda, ali njene mogunosti su

uvek vee od mogunosti realizacije u proizvodnji.

Slika 16.7. Plodotvorna tehnologija koja inicira stvaranje i gašenje novih proizvoda(P1, P2, P3 i P4)

U treem sluaju radi se o izmenljivim tehnologijama (T1, T2 i T3) koje serazvijaju u razliitim državama (G1, G2 i G3) u toku vremena, odnosno o transferutehnologija na internacionalnom planu, slika 16.8. Karakteristian primer za ovo jetransfer mikroprocesorske tehnologije od SAD ka Japanu.

Slika 16.8. Izmenljive tehnologije (T1, T2 i T3) koje se razvijaju u razliitim državama (G1, G2 i G3) u toku vremena.

Trei sluaj ukazuje na internacionalizaciju problema transfera tehnologije.Države koje poseduju najrazvijenije tehnologije utrošile su odreeno vreme na njihov razvoj i nakon odreenog vremena vrše transfer ovih tehnologija ka državama sa nižim

nivoima potreba, slika 16.9.



Tehniki sistemi

259

Slika 16.9. Karakteristike transfera tehnologija: nivo potreba u vremenu

16.4.1. Ostale karakteristike transfera tehnologija

Na slici 16.10. prikazan je model uticaja R&D na stopu razvoja domae i uvozai tzv."zatvorenih" tehnologija.

Slika 16.10. Uticaj R&D na stopu razvoja domaih i uvoza "zatvorenih" tehnologija

U literaturi se može nai veliki broj istraživanja u kojima su obuhvaenirazliiti aspekti transfera tehnologije. Najvei broj istraživanja i razvoja (R&D) utransferu tehnologije. Pri tome su najuticajnije veliine iznos raspoloživih investicija,kapaciteti i raspoloživa tehnologija.

Unapreenje aktivnosti R&D zavisi od mnogih faktora, prikazanih na slici16.11. Pri tome se polazi od nivoa tehnologije, R&D kapaciteta, željenog nivoa R&D,investicija i konkurencije.



Tehniki sistemi

260

Slika 16.11. Uticajni faktori na unapreenje aktivnosti R&D

16.5. VRSTE I OBLICI TRANSFERA

TEHNOLOGIJE

Opšte je prihvaeno da se transfer tehnologije deli po svom karakteru na [21]: Vertikalni bi obuhvatao aktivnosti vezane za nauno-istraživaki rad i to

od fundamentalnih istraživanja preko primenjenih i razvojnih doinovacija, prve proizvodne primene.

Horizontalni transfer tehnologije znai prenos tehnološkog znanja –opredmeeno ili neopredmeeno na nova podruja ljudske delatnosti, aposebno na nove geografske prostore.

Na meunarodnom planu transfer tehnologije predstavlja meunarodni iinternacionalni promet znanja neophodnog za razvoj proizvodnje i poslovanja u širemsmislu.

Elementi procesa transfera tehnologije mogu da se sažeti kao proces etiri I:ideja – invencija – inovacija – imitacija.

Postoje tri osnovna tipa (horizontalnog) tehnološkog transfera: direktan transfer –tehnologija koristi u istu svrhu, indirektan transfer – korišenje tehnologije za novu idrugaiju svrhu i nova primena – tehnologija se primenjuje u izmenjenom obliku, upotpuno novoj oblasti i na drugaije probleme.

Naini transfera mogu da budu: kupovina opreme, kupovina licenci industrijskesvojine, kupovina licenci know-how, kooperacija i zajednika ulaganja.

Transfer putem kupovine opreme može da se odvija po principu klju u ruke,koji je nepovoljan zato što primalac ostaje u odnosu zavisnosti prema preduzeusnabdevau i ima potrebu duže saradnje sa njim. Ovaj oblik ne podstie razvoj

sopstvene R&D aktivnosti primaoca pošto su sva rešenja kupljena gotova i oprema



Tehniki sistemi

261

nabavljena na ovaj nain iziskuje prihvatanje i svih ostalih uslova što podrazumevadodatne troškove.

Radi otklanjanja faktora koji ograniavaju razvoj proizvodnih snagana bazi uvoza opreme u preduzee, trebalo bi:

vršiti selekciju i optimalni izbor opreme imajui u vidu svestrani razvojproizvodnje; kupovati neophodni minimum opreme gde god je to mogue, imajui u vidu

neprekidni razvoj sopstvenog IR rada; usklaivati i zajedniki istupati u pogledu nabavke opreme i snabdevaa barem u

pripadajuim granama i grupacijama preduzea; pripremiti uslove u preduzeima da se nova oprema prihvati i optimalno

eksploatiše i razvijanju IR aktivnosti u pravcu usavršavanja opreme koja sekupuje.

Priprema uslova za uspešnu primenu nove tehnologije treba da se odvija saitavim periodom eksploatacije tehnologije. U poetku se radi o prvoj primeni, a zatim

poinje da deluje faktor uenja kroz iskustvo (pozitivno). Taj faktor uenja koji raste saiskustvom u radu deluje na podruje proizvodnje i na podruje taktike prodaje. Krivauenja predstavlja funkcionalni odnos izmeu mere performansi i iskustva pa seeksplicitno izražava kroz odnos kumulativnog output-a i troškova po jediniciproizvoda. Postoje dva spregnuta kola pozitivnog povratnog delovanja uenja napoveanje prihoda: proizvodne, prodajne efikasnosti (poveavanje stope po kojojse menja sklonost kupaca ka novim proizvodima).

Ocena i vrednovanje pojedinih tehnologija ima velikog znaaja kodopredeljivanja za pojedini prenos konkretnih tehnologija. Tehnološki indeks nijekonani mehanizam koji bi omoguio automatsko donošenje odluka o optimalnomtransferu tehnologija. Ovaj indeks je zamišljen kao osnova za analizu i potpunije

sagledavanje transfera tehnologije u preduzeu i kao podrška i pomo udonošenju kvalitetnije odluke o obliku i sadržini transfera tehnologije.

Na bazi ocene strunjaka mogue je uspostaviti tehnološki indeks za svakuponuenu tehnologiju, koji bi omoguio njeno rangiranje u sklopu ponude. Takav indeks emo posmatrati kao proizvod od etiri ocenjena parametra: parametartehnologije proizvoda, indikator tehnološkog procesa, parametar tržišta iparametar tehnologije procesa transfera.

Vremenska dimenzija postaje kljuni element uspeha, jer biti prvi, preostalih, je suština uspeha firme u užurbanom savremenom svetu novih tehnologija.Podreivanje svih funkcija i delova organizacije zahtevima ostvarenja strategije lideraznai i uvažavanje znanja kao kritinog faktora. To uslovljava potrebu uspostavljanja

“ueih“ organizacija, jer u oštrim, konkurentskim uslovima savremenihmeunarodnih tržišta samo oni sa kritinom masom znanja koje generiše pouzdani ineprekinuti lanac inovacija mogu da raunaju da utakmicu nee izgubiti i da edugoronije ostati u areni konkurentske borbe.

Uloga tehnologije kao sile prestiža, konkurentnosti i bogatstva privrede i zemaljadovodi do postavljanja dva, na prvi pogled, oprena zahteva:

da se neprestano oživljava preduzetništvo i preduzetni duh kao odgovorna sve vei intenzitet globalne konkurentnosti, i

da se ostvari sve vei društveni uticaj na to kako se upravljatehnologijama i preduzeem i njegovim mestom u postindustrijskomdruštvu.



Tehniki sistemi

262

Potreba da se smanji jaz izmeu tehnologije i organizacije kao opštegokvira za svrsishodnu primenu tehnologije u korist oveka u i skladu sa njegovimpotrebama i ciljevima, otvara dve mogunosti:

stroga kontrola i upravljanje svim polugama nastanka, razvoja i primene

novih tehnologija što bi vodilo usporavanju stope tehnoloških promena, i akceleracija stope organizacionih i društvenih promena kao okvira zaosmišljenu i korisnu primenu novih tehnologija.



Tehniki sistemi

263

MENADŽMENTINOVACIJAMA

CILJEVI UENJA


Razumete menadžment inovacijama. Pojmovno odredite industrijske inovacije. Objasnite tehnološke inovacije. Shvatite kriterijume menadžmenta za efektivne

inovacije. Objasnite organizacione determinante tehnoloških

promena. Razumete tehnologija kao sistem. Shvatite nain sticanja profita iz tehnoloških

inovacija.





Tehniki sistemi

265

17.1. UVOD U INDUSTRIJSKE INOVACIJE

ada smo govorili o inovativnoj sposobnosti preduzea to se odnosilo na veapreduzea u kojima je kompletan inovacioni lanac, poev od dobro definisanogtržišta, njegovih zahteva, sa tipino malim marginalnim profitom, intenzivnim

korišenjem opreme sa velikim obimom proizvodnje. Konkurencija je veinom upogledu kvaliteta i cene proizvoda [1,3, 5,21,23]. Smanjenje troškova se obezbeujeintegracijom podataka, procesa i sistema menadžmenta.

Na drugom kraju su mala inovativna preduzea, koja koriste ve razvijeneproizvode, dalje ih usavršavaju i plasiraju na tržište.

Slika 17.1 Fleksibilnost opreme i nivo investicija u opremu za novi tip automobila

Procenjuje se da u toku životnog ciklusa proizvoda, stalnim usavršavanjemistog i njegove tehnologije izrade ostvaruje se i do polovine ekonomskog rezultata

(profita). Ovo je posebno važno za mala preduzea, kod kojih i nema više resursa negoza inkrementalne inovacije. Sa druge strane, kod velikih preduzea inkrementalneinovacije se koriste kod specijalizovanih delova sistema, sa velikim stepenomautomatizacije. U tom sluaju inovacije su pre svega u oblasti poveanja fleksibilnostiprocesa.

Kada se razmatra spektar inovacija, nezaobilazan aspekt je i znaajnainovacija asortimana, što podrazumeva potpunu preorijentaciju na nove vrsteproizvoda, pa ak, zamrzavanje ili gašenje postojeih proizvoda i procesa. Da bi sesmanjili troškovi nabavke i adaptacije opreme, potrebno je da oprema poseduje višinivo fleksibilnosti. Na slici 17.1. prikazan je potreban nivo investicija u opremu novogtipa automobila u funkciji nivoa automatizacije i fleksibilnosti.



Tehniki sistemi

266

17.1.1. Prelaz od radikalnih do inkrementalnih inovacija

U inovacionom prostoru, karakteristina su dva pola, tj. inkrementalne iradikalne (znaajne) inovacije, 18.2. Inkrementalne inovacije su pretežno zastupljene

kod velikih sistema i uglavnom se odnose na modifikacije proizvoda i procesa [21].Kod malih sistema, odnose se na brzo ugraivanje zahteva kupaca u koncept proizvodai procesa.

Slika 17.2. Inovacioni prostor preduzea

Slika 17.3. Inovacioni prostor proizvoda

Inkrementalne inovacije su vezane za širenje varijanti istog proizvoda, a timei zadovoljavanje zahteva veeg broja kupaca (eksterni razlog) i smanjenja troškova ipoveanja produktivnosti i fleksibilnosti (interni razlog).

Na drugom polu inovacionog prostora u preduzeu su radikalne inovacije.Kod malih preduzea one nastaju kao rezultat preduzetnikog duha osnivaa, a kod velikih na osnovu ulaganja u kompletan inovacioni prostor proizvoda, posle radikalnihinovacija slede inkrementalne inovacije. Kod velikih preduzea one su vee po obimu(na veem broju razliitih proizvoda), a kod malih preduzea one su efektivnije jerdolazi do znaajnijeg smanjenja troškova i, po tom osnovu konkurentnosti na tržištuproizvoda i usluga.

17.1.2. Menadžment tehnološkim inovacijama

S obzirom na faze rasta i razvoja preduzea, menjaju se i priroda i ciljeviinovacionih procesa i time pristupi menadžmentu tehnološkim inovacijama. U ranijimfazama rasta naglasak je na karakteristikama proizvoda koji se ne mogu izrazitikvantitativno i njihovo eventualno rangiranje je sa puno nedoumica. U toj fazi znaajnisu zahtevi standarda i državne regulative, npr. nivo buke, procenta izduvnih gasova, isl. koji pored ogranienja nude preduzeu da menadžmentom inovacionih procesadoe do konkurentnih proizvoda.

Drugi stimulans za razvoj inovacionih procesa je zrelost ili zastarelostproizvoda. Analizom tržišta, koje na poetku ima karakteristike slabo definisanog sa velikim neizvesnostima, smanjuje se rizik izbora novog koncepta proizvoda i novihtehnologija. Kod preduzea u fazi zrelosti, rizik u vezi inovacija je manji, ali postoji



Tehniki sistemi

267

problem troškova razvoja jer odreene poslovne jedinice nisu specijalizovane za noveproizvode.

Menadžment inovacijama, posebno u domenu koordinacije i kontrole, menjase sa porastom standardizacije proizvoda i proizvodnih procesa. Karakteristini oblici

menadžmenta su formalne grupe za planiranje, vertikalni i horizontalni menadžment,informacioni sistemi, timovi, menadžeri procesa i kontrola menadžmenta.Kod izrade standardnih proizvoda ne mogu se oekivati vee inovacije, pa se

menadžment inovacijama uglavnom kree ka smanjenju kompleksnosti procesa irazvoju informacionih sistema.

Sa razvojem preduzea, od faze poetka do zrelosti i prestanka rada menja sei organizaciona struktura i stil menadžmenta u pravcu sve vee formalizacije i veeg broja nivoa rukovoenja. Ova opšta zakonitost u oblasti inovacija implicira da u svakojod faza rasta i razvoja preduzea postoje razliiti oblici inovacionih procesa. Oni suposledica i razliitih ogranienja, esto i barijera.

Na slici 17.3 prikazana je promena karaktera inovacija u toku životnog

ciklusa preduzea i korespondentne karakteristike za tri karakteristine faze: faza: preduzee koristi na poetku svoju visoku fleksibilnost i transparentnost

procesa, faza: preduzee je ušlo u zrelu fazu sa širokim korišenjem proizvoda, faza: puna zrelost preduzea sa specijalizacijom procesa i tehnologija.

Slika 17.3 Karakteristike promena inovacija

Tehnološka evolucija mora biti konzistentna sa menadžment akcijama, što seostvaruje odgovorom na sledea pitanja:

može li preduzee istovremeno da uveava varijetet i diversitet linije proizvoda inajvei mogui nivo efikasnosti?

da li je visoka stopa inovacija proizvoda konzistentna sa naporom za znaajnoredukovanje troškova kroz ekstenzivnu integraciju unazad?

da li je politika države u održavanju diversifikovanih tržišta za tehnološki aktivneindustrijske grane konzistentna sa politikom traženja visoke stope efektivnihinovacija proizvoda?

da li su aktivnosti restrukturiranja radnog okruženja tako da rad bude manjemonoton kompatibilne sa politikom smanjenja potrebne radne snage?



Tehniki sistemi

268

Može li država da stimuliše rast produktivnosti jaanjem mladih industrijskihgrana da bi se standardizovali njihovi proizvodi, pre nego se realizuje dizajn udominantnoj grani?

Tabela 17.1. Karakteristike inovacija po fazama

Karakteristike 1. faza 2. faza 3. faza

Naglasak nainovacijama

koje stimulišu

funkcionalneperformanseproizvodapotrebe iinformacijekorisnika

varijacija proizvodamogunostiproširenjem internihtehnikih sposobnosti

smanjenje troškovapritisak za smanjenjetroškova i unapreenjekvaliteta

Dominantni tipinovacije

este izmeneproizvoda

velike izmene procesazbog poveanja obima

inkrementalne za proizvodi proces, sa kumulativnimunapreenjemproduktivnosti i kvaliteta

Linijaproizvoda

široko,

ukljuujuidizajne kupca

ukljuujui najmanje

jedan dizajn stabilnogproizvoda saznaajnijim obimomproizvodnje

uglavnom

neizdiferenciranistandardni proizvodi

Proizvodniprocesi

fleksibilni ineefikasni veina izmena selako ostvaruje

postaju rigidni, saizmenama u glavnimkoracima

efikasni, kapitalnointenzivni i rigidni visoki troškovi izmena

Opreme

opšte namene,zahteva visokoobuene radnike

neki pod procesiautomatizovani(ostrvaautomatizacije)

specijalna i uglavnomautomatska sa ulogomradnika u praenju iupravljanju

Materijali

ulazi su

ogranieni naopšte raspoloživematerijale

mogu se obezbediti

materijali od nekihdobavljaa

specijalni materijali se

obezbeuju direktno ilikroz vertikalnu integraciju

Radionicamala, u blizinikorisnika iliizvora tehnologije

opšta saspecijalizovanimdelovima

velika, visoko specifina zaodreene proizvode

Menadžment neformalan ipreduzetniki

kroz relacije, projektei grupe

na osnovu strukture,ciljeva i pravila

Svako od ovih pitanja zahteva duboke analize i akcije u pravcu ostvarivanjakonzistentnosti i zajednikih napora svih uesnika.

17.2. KRITERIJUMI MENADŽMENTA ZA

EFEKTIVNE INOVACIJE

Visoki tehnološki potencijal preduzea ne obezbeuje automatski visokustopu prihvatanja i profitabilnost, ve se moraju razmatrati i konsekvence novetehnologije na proizvodnju, marketing i distribuciju [21]. Posebno je znaajnadinamika tržišta, jer u velikoj meri opredeljuje efektivnost inovacija.

U teoriji i praksi istiu se sledee determinante uspeha: balansiranje starih i novih ogranienja,



Tehniki sistemi

269

postavljanje inovacija u poslovni kontekst, ekonomska ocena poslovnih operacija, ocena dinamike tržišta.

Prva determinanta uspeha se iskazuje odgovorom na pitanje: koja su

osnovna tehnika ogranienja prethodno korišenih tehnologija i da li se moguoekivati olakšice u budunosti. Pri tome se razmatra mogunost postojanja stare inove tehnologije i njihovog modela u realizaciji poslovnih procesa.

Postavljanje inovacija u poslovni kontekst ostvaruje se odgovorom na tripitanja:

da li finalni proizvod dobijen novom tehnologijom koristi deliminopostojee komponente?

da li je inventivni koncept u realizaciji razblažen ili pojaan? da li dodatno pojaanje pruža mogunost za dalje unapreenje?

Prethodne determinante uspeha su se više odnosile na tehniki aspekt.Nasuprot njima trea se odnosi na mogui profil, odgovorom na tri pitanja:

koje operacije se zamenjuju ili smanjuju u obimu primenom noveinovacije? koje nove poslovne operacije su potrebne za podršku novoj inovaciji? u kojoj meri se favorizuje prekid sa praksom u odnosu na mogue budue

prednosti zbog primene inovacije?etvrta determinanta uspeha odnosi se na dinamiku tržišta i utvruje se

odgovorom na sledea pitanja: da li proizvod ukljuen u novu tehnologiju omoguuje veu efektivnost na

tržištu pri opsluživanju krajnjeg korisnika? da li se smanjuju troškovi isporuke proizvoda? da li latentno poveanje tražnje ili elastinosti cena odreuje

karakteristike novih tržišta?

17.3. ORGANIZACIONE DETERMINANTE

TEHNOLOŠKIH PROMENA

Teorija organizacije je tehnologiju i tehnološke promene posmatrala kaouticajnu determinantu organizacionih fenomena. Tehnološka evolucija je rezultatuticaja kombinacije tehnikih, ekonomskih, socijalnih, politikih i organizacionihprocesa i zbog toga je potreban interdisciplinarni i multidisciplinarni pristup.

Nauni i tehnološki progres su rezultat društvene i organizacione dinamike.Ovaj progres nije strogo racionalan, ali je povezan sa vrednošu (za pojedinca,organizaciju ili društvo, svejedno). Uticaji društvene dinamike se naglašavaju kodtehnoloških promena jer su u osnovu prirode tehnologije (od oveka za oveka).

Za razliku od nauke, tehnologija pretežno ukljuuje više disciplina. Zatim,razliita je priroda zadovoljstva u nauci i tehnologiji. Dok je nauka fokusirana narazumevanje fenomena, tehnologija je fokusirana na izvršenje zadataka u datimuslovima. Zbog toga tehnologija mora zadovoljiti multidisciplinarne performanse idruštveno - politike kriterijume.

U razmatranju organizacionih determinantni tehnoloških promena trebaosvetliti:

prirodu tehnološke evolucije,



Tehniki sistemi

270

ciklini model tehnoloških promena, tehnologiju kao sistem u kontekstu ambijenta, socijalne aspekte tehnološke evolucije.

17.3.1 Priroda tehnološke evolucijeIstorijat razvoja tehnologije ukazuje na tri aspekta tehnološke evolucije:

tehnološki progres karakterišu inkrementalne promene sa povremenimdiskontinuitetima u razvoju,

za opstanak i održavanje odreenog tehnološkog rešenja odluujui suekonomski, socijalni, politiki i organizacioni procesi (ambijent),

za razvoj složenih tehnoloških sistema odluujui je sociopolitiki uticaj(npr. vasionska istraživanja i tehnologije).

Ciklini model tehnoloških promena

Tehnološke izmene mogu se okarakterisati kao sociokulturalni evolutivniproces sastavljen od varijacija, izbora i zadržavanja.

Tehnološki ciklus ima etiri komponente: varijacije ili tehnološki diskontinuiteti, vrenje ili uzbuenje, izbor ili dominantni dizajn, zadržavanje.

17.4. TEHNOLOGIJA KAO SISTEM

Tehnologija se razvija da bi rešila probleme u odgovarajuem, pojedinanomkontekstu. Izuzimajui jednostavne proizvode, tehnološki artifakti su sastavljeni iz veeg broja baznih podsistema, koji moraju biti povezani [1,3, 5,21,23 ]. Tehnološkidizajn ukljuuje razvoj ovih podsistema i njihovu integraciju.

Ako se tehnologija posmatra kao sistem, bolje se razume tehnološkaevolucija kako na nivou podsistema, tako i na nivou analize sistema. Tehnološki ciklus važi za podsisteme i njihovu varijaciju. Razumevanje proizvoda kao tehnikih sistemaomoguuje bolje razumevanje uslova pod kojima društveno - politiki procesi uzrokujutehnološki progres. Zato e se posebno razmatrati:

pojedinani proizvodi,

jednostavno montirani sistemi, zatvoreni sistemi, otvoreni sistemi.

Pri tome se utvruje veza i uticaj izmeu tehnološke složenosti i relativnogznaaja društveno - politikih faktora na nivo tehnološkog progresa.

Pojedinani proizvodi (npr. aluminijum, cement, staklo, zupanici) nemajusvoje sastavne delove. Njihova tehnološka suština proizilazi iz proizvodnog procesa isirovina. Dobijaju se kao rezultat niza tehnoloških podprocesa, ukljuujui ipodprocese internog transporta i manipulacije kao vezane podprocese, slika 17.4. Nekiod podprocesa se mogu ugradnjom novih tehnoloških rešenja supstituisati (b), a nekieliminisati (c).



Tehniki sistemi

271

Slika 17.4. Izrada pojedinanih proizvoda

Tehnološki progres može nastati zbog novih materijala ili procesa, na bazinovih tehnoloških rešenja. Mera tehnološkog progresa može biti kvalitet ili efikasnost iefektivnost procesa pre i posle poboljšanja (cena/kom., cena/performanse).Supstituciju pod procesa može izazvati kompetetivni dizajn, posebno ako jekonkurencija jaa.

Kod jednostavnih proizvoda (kao npr. puške, limenke, skije) razlikujemopodsisteme koji su meusobno uslovljeni. Oni definišu proizvod kao i kod jednostavnih proizvoda, i ovi proizvodi se montiraju u odreenom tehnološkomciklusu, slika 17.5.

Slika 17.5. Dobijanje montiranih proizvoda

Naješi oblik tehnološkog progresa je inovacija procesa, naješe na osnovukorišenja standardnih ili meusobno zamenljivih delova. Time se ostvaruje efikasnijaproizvodnja i smanjuju troškovi.



Tehniki sistemi

272

Slika 17.6. Struktura složenih sistema

Za razliku od inovacije procesa, izrazit tehniki progres je vezan zasupstituciju proizvoda, bilo primenom alternativnih materijala, bilo oblika proizvoda.

Zatvoreni sistemi se sastoje iz komponenti pod sistema ili jednostavnihproizvoda povezanih preko tehnologija veze ili interfejsa.

Svaka komponenta (podsistem) utie na performanse zatvorenog sistema.Problemi mogu nastati zbog interakcije pod sistema. Tehnološki progres nastaje nanivou komponenti i njihovoj vezi (npr. kod automobila).

Otvoreni sistemi su najkomplikovaniji oblik tehnoloških sistema. Sastavljenisu iz zatvorenih sistema povezanih preko interfejs tehnologija. Pored progresakomponenti (pod sistema) kod otvorenih sistema se naglašava progres u interfejsu.

Iako su otvoreni sistemi znatno složeniji, kroz varijacije sistema i vrenjeposle dužeg perioda se dolazi do faze dominantnog dizajna.

17.4.1. Društveni aspekt tehnološke evolucije

Osnova za uvažavanje ne tehnikih determinanti tehnološkog napretka leži uprirodi tehnologije. Za razliku od nauke tehnologija se razvija da reši problem uodreenom kontekstu. To zahteva angažovanje strunjaka iz razliitih disciplina, estoi pod patronatom organizacija i društva.

Pri tome treba odvojeno razmatrati: društveno - politiku dinamiku itehnološki ciklus, društveno - politiku dinamiku i složenost sistema, društveno -politiku dinamiku i centralizam podsistema, integraciju tehnologije u društvenetokove i persepektivne sistema.

Društveno - politiki dinamika utie na svaku od faza tehnološkog ciklusa.Posebno je važna u prvim fazama (varijacije i vrenje), a nešto manje u narednim



Tehniki sistemi

273

fazama. Ako se analizira društveno - politika dinamika i složenost sistema, mogu seizdvojiti baze kao na slici 17.8.

Slika 17.7. Tehnologija kao društvena kategorija

Društveno - politika dinamika je maksimalna kod otvorenih sistema, zbog

ere vrenja ili uticaja tehnoloških diskontinuiteta na kljune ili povezane podsisteme,slika 17.8.

Slika 17.8. Uticaj tehnoloških diskontinuiteta na kljune ili povezane podsisteme

Društveno - politika dinamika je minimalna za podsisteme na periferiji zasve tipove proizvoda i to u eri inkrementalnih promena. Tada su dominantni tehnikipokretai promena.





Tehniki sistemi

275

INFRMACIONI SISTEM

ZA UPRAVLJANJEPROIZVODNO

TEHNOLOŠKIM

RESURSIMA

CILJEVI UENJA


Razumete razvoj informacionog sistema. Pojmovno odredite informacioni sistem. Objasnite primenu operativnih informacionih sistema

u poslovanju kompanije. Shvatite mehanizme upravljanja informacionim

sistemom za planiranje i razvoj proizvoda. Planirate strukturu sistema i metode planiranja

proizvodnje.





Tehniki sistemi

277

18.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG

SISTEMA

nformacioni sistem (IS) možemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa ioperacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka uokviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude

koji te aktivnosti obavljaju [9,17,19,20,21,23,31,34].

Osnovne komponente IS su:

Hardware - materijalno-tehnika osnova koju prvenstveno ineinformacione tehnologije,

Software - programska osnova,

Orgware - organizacioni postupci, metode i uputstva kojima se svekomponente povezuju u funkcionalnu celinu,

Lifeware - kadrovska osnova IS,

Data - podaci i informacije,

Netware - projektovanje i povezivanje raunara u cilju harmonizacijeprostorno dislociranih kompjutera.

Informacioni sistem je usklaen i oblikovan skup personalnih, organizacionihi tehnikih elementa, koji obezbeuju koordinaciju i protok informacionih tokova uokviru sistema i sa okruženjem. Informacioni sistemi obezbeuju informacije zadonošenje operativnih i strateških odluka.

Osnovne funkcije informacionog sistema su:

unos (obuhvat, akvizicija) podataka,

uvanje (skladištenje) podataka, obrada podataka (transformisanje podataka, generisanje informacija),

analiza podataka (automatizovano izvoenje zakljuaka na osnovuevidentiranih podataka),

formiranje izveštaja (prenos podataka),

prezentacija izveštaja (podataka).

Kretanje roba mora biti podržano informacionim sistemom. Pri kretanjupravih roba, ka pravom mestu u pravo vreme i u pravim uslovima, sa pravim

I



Tehniki sistemi

278

dokumentima, moraju se znati prava informacija to jest odgovori na sva “prava”pitanja. Pod informacijom podrazumevamo podatke koji su oblikovani u nekumisaonu formu koja je upotrebljiva za ljudska bia. Da bi se nešto smatraloinformacijom neophodno je da ta informacija:

govori primaocu nešto što je prethodno za njega bilo nepoznato, da utie na koliinu znanja primaoca,

da bude upotrebljena od strane primaoca za neko odluivanje,

da proizvodi neke akcije koje mogu biti zamišljene, razmatrane ilipreduzete od strane primaoca,

da primaocu pomogne shvatiti kontekst rei u reenici,

da iskljuuje neke od alternativnih stanja stvari,

da menja verovanja primaoca.Informacije obezbeene u proizvodnim sistemima, kao i robama, moraju da

idu pravim ljudima, u pravo vreme, u upotrebljivom obliku. Netane informacije usistemu razaraju usluge korisniku, transport, skladišne operacije, proizvodnju iupravljanje zalihama.

Da bi proizvodni proces bila efektivna i efikasna ona zahteva moaninformacioni sistem. Bez brzog obezbeenja tanih informacija IL, operacije gube iefektivnost i efikasnost. Primarne aplikacije informacionog sistema IL su: stanjezaliha, planiranje puteva i otpreme, preuzimanje i isporuka, pogodnost narudžbe(naloga), tanost naloga, balansiranje sopstvenog i spoljašnjeg transporta i obrada

naloga.Danas informacioni sistem predstavlja sastavni deo svake kompanije („senka

realnog sistema“), podržava tokove materijala i omoguava kvalitetno donošenjeodluka na svim nivoima, slika 19.1. Informacije moraju biti kvalitetne. Na kvalitetinformacije utiu informacione i komunikacione tehnologije, softver, organizacija, iidentifikaciona tehnologija.

Tri uticajna obeležja kvaliteta informacija su:

obezbeenje pravovremene informacije,

tanost informacije,

efektivno komuniciranje informacije.

Obezbeenje pravovremene informacije predstavlja osnovni problem, sa kojim sesreu menadžeri. Za to postoje tri glavna razloga. Prvo, neki menadžeri ne znaju ilinee da utvrde koje su im informacije potrebne. Drugo, sistem ne daje menadžeruinformacije koje su mu potrebne. Informacioni sistem obezbeuje najpogodnijeinformacije neophodne za proizvodnju. Tree, informacije su “tu negde” , ali sunedostupne / nepristupane proizvodnji. One su “zakopane” u informacionom sistemunekog drugog funkcionalnog podruja i teško se, ili uopšte, mogu nai.



Tehniki sistemi

279

18.1. Veza informacionog i realnog sistem

Informacija mora biti tana. Bez tanih podataka menadžer ne može donositidobre odluke. Tradicionalna obrada podataka retko je prilagoena za odluke uproizvodnji. Troškovi su alocirani u marketing, finansije, raunovodstvo iproizvodnju. Obraun troškova zasnovan na aktivnostima nudi tanije informacije otroškovima za proizvodnju, ali još nije u širokoj upotrebi.

Slika 18.2. Uticaj kvaliteta informacije na kvalitet usluge isporuke i rad sistema

Ciklini/periodini sistem obrauna potpomaže tanost informacija/podatakai otkriva izvore moguih grešaka u zapisima/evidencijama o zalihama. Na taj nain se:istražuju izvori grešaka, koriguju greške i izveštava menadžment o uzrocima, nakontinualnoj osnovi, ime se postiže znatno vea tanost informacija.



Tehniki sistemi

280

Efektivno komuniciranje informacije podrazumeva da menadžer mora dakomunicira tano tako da primalac poruka može da ih dekodira korektno. Pošiljalacmora da kodira poruku tako da primljena poruka korespondira sa poslatom porukom.Ona mora biti poslata kroz korektan kanal / medijum. Pošiljalac mora da zna šta

primalac može da zapazi, šta primalac oekuje da zapazi i kako e primalac daodgovori na zapažanja. Komuniciranje zahteva feed-back od primaoca. Da li jekorektna osoba primila korektnu poruku? Feed-back govori o tome da li je porukaprimljena i korektno dekodirana.

18.2. DEFINISANJE INFORMACIONOG

SISTEMA

Informacioni sistem se može definisati kao: ukljuivanje ljudi, opreme iprocedura/postupaka potrebnih za prikupljanje, sortiranje, analizu, vrednovanje idistribuciju pravovremenih i tanih informacija, primerenih donosiocima odluka, takoda oni donose kvalitetne odluke [9,17,19,20,21,23,31,34].

IS prikuplja informacije iz svih izvora da pomogne menadžeru proizvodnje daodluuje. Povezan je IS marketinga, finansija i proizvodnje. Sve ove informacije seusmeravaju top menadžmentu, da pomognu u formulisanju strateških odluka.

Informacioni tok nastaje razmenom informacija izmeu informacionihsistema i u okviru jednog sistema. U jednoj kompaniji se mogu uoiti tri nivoaodluivanja:

operativni nivo, srednji menadžment, viši menadžment.

Informacioni tokovi, prema piramidi odluivanja, mogu da se podele: Automatska obrada podataka (AOP); Upravljanje informacionim sistemima (MIS); Sistemi za podršku odluivanju (DSS).

Sistemi podrške odluivanju (SPO) su bazirani na kompjuterima, iobezbeuju rešenja složenih problema primenom analitikog modelovanja. Sržsistema za podršku odluivanju je odgovarajua baza, koja sadrži informacijekoje menadžeri koriste za odluivanje.

U principu baza sadrži: osnovni file internih i spoljnih podataka za analitiko

modelovanje, file kritinih faktora koji odreuju obim odluivanja, file podataka o politici i parametrima, koji odreuju operativne

politike za svako funkcionalno podruje i



Tehniki sistemi

281

file rešenja o prethodnim analizama, koje se porede, stalno, sa buduim analizama.

Informacioni sistemi rukovoenja (FIS).Na slici 18.3 je prikazan opšti modelIS i interakcije sa podsistemima.

Slika 18.3. Opšti model funkcionisanja IS i interakcije sa podsistemima

Tehnike modelovanja u SPO su: optimizacija, simulacija i heuristika.Optimizovan model “daje najbolji odgovor” primenom linearnog ilimatematikog programiranja. Prednosti su prosta i najbolja rešenja za složeneprobleme. Nedostatak je mnoštvo potrebnih podataka i ograniene postavkekoje ograniavaju odgovor / rešenje.

Na slici 18.4 je prikazano povezivanje navedenih informacionih sistemasa hijerarhijskim nivoima u preduzeu, na kojima se oni koriste.

Slika 18.4. Informacioni tokovi prema piramidi odluivanja



Tehniki sistemi

282

Sa druge strane informacioni tokovi mogu da se posmatrati kao:

Interni informacioni tokovi – postoje unutar preduzea izmeusvih njegovih podsistema,

Eksterni informacioni tokovi - koji prelaze granice preduzea ipredstavljaju komunikaciju preduzea sa okruženjem.

U opštem sluaju, dobro oblikovan informacioni sistem (kao podrškaodluivanju) se šematski može predstaviti kao na slici 18.5.Po obliku realizacije informacionog toka mogu da se razlikuju:

Konvencionalni oblici informacionog toka, Elektronski oblici informacionog toka, i Informacioni tokovi primenom zajednikih baza podataka.

Konvencionalni oblici informacionog toka obuhvataju dve grupe:1. Manuelna razmena informacija, koja se ostvaruje preko pisama,teleksa, faksa i telefona.

2. Razmena informacija putem eksternih raunarskih medijuma(magnetne trake, CD, DVD, ili bar-kodom naprimer). Prenos podatakana ovaj nain predstavlja podršku off line obradi podataka.

18.2.1. Primena operativnih IS u poslovanju kompanije

U tabeli 18.1. prikazana je primena operativnih informacionih sistema uproizvodnji, marketingu, knjigovodstvu i ljudskim resursima.

a) Operativni IS u oblasti proizvodnje obuhvata, slika 18.5.: planiranje, nabavku, praenje prijema, kontrolu kvaliteta, upravljanje otpremom (transportom), obraun troškova, automatsko rukovanje materijalom, upravljanje grafikim podacima, IS za razvrstavanja materijala omoguava izbor materijala potrebnog

za dizajn na bazi inženjerskih kriterijuma, kao što su:o otpornost na statiko i dinamiko optereenje,o otpornost na habanje,o otpornost na koroziju,o otpornost na povišenim temperaturama,o otpornost na atmosferske uticaje,o otpornost na odreene uticaje u eksploataciji, itd.

IS za terminiranja na nivou radionice, IS za masovnu kastomizaciju.



Tehniki sistemi

283

Tabela 18.1.

Redni broj

Knjigovodstvo Marketing Proizvodnja Ljudski resurs

1. Glavna knjiga Elektronskereklamacije

Terminiranje nanivou radionice

Kontrola pozicije

2. Fiksna imovina, (fond) Voenje prospekata Nabavka Profili zaposlenih

3. Obrada naloga prodaje

Kontaktne informacije Prijem Znanja zaposlenih

4. Obraun prihoda Mikromarketing i skladištenje podataka

Kontrola kvaliteta Upravljanje performansama

5. Obraun plaanja Telemarketing Otprema Izveštavanje vladinihinstitucija

6. Kontrola zaliha Direktna pošta Automatskorukovanje

materijalom

Selekcija i rasporeivanje

7. Obrada naloganabavke

Taka (stanje) prodaje CAD/CAM Trening zaposlenih

8. Spisak isplate Praenje isporuke Upravljanjegrafikim

podacima

-

9. Rauni/pozivi Elektronska kupovina Razvrstavanjematerijala

-

10. - - Masovnakastomizacija

-

Taktiki IS u oblasti proizvodnje obuhvata [9,17,19,20,21,23,31,34]: IS za planiranje potrebnog materijala ; MRP II i JIT (Just In Time) ; IS za planiranje kapaciteta; IS za terminiranje proizvodnje; IS za razvoj proizvoda.

Strategijski IS u oblasti proizvodnje obuhvata: izbor lokacije preduzea ili dela preduzea, izbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i

primene novih tehnologija pri izboru opreme, pozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije

proizvoda nabaviti, a koje proizvoditi), dizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme

na postojeoj lokaciji. b) Operativni (automatizovani) informacioni sistem knjigovodstvaobuhvata, slika 18.6.:

Glavna knjiga; IS za fiksni fond; IS za obradu naloga prodaje;

IS za obraun prihoda;



Tehniki sistemi

284

IS za obraun i plaanje; IS za kontrolu zaliha; IS za obradu naloga nabavki.

Slika 18.5. Operativno planiranje u proizvodnji

Srednji (taktiki ) IS u oblasti finansija obuhvata: IS za budžetiranje, IS za upravljanje likvidnošu preduzea: elementi prihoda, iznosi kredita, zadržavanje odreenih fondova ili promena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja. IS za budžetiranje kapitala.

Strategijski IS u oblasti finansija obuhvata:1. IS za analizu finansijskog stanja:

troškovi prodaje i prosene zalihe,

neto prihod i broj ulagaa, tekua obrtna sredstva i tekui dugovi.2. IS za dugorona predvianja:

statistike procedure ili metode predvianja, generatore izveštaja i uputstava za njihovo korišenje.

c) Operativni IS za upravljanje ljudskim resursima je osnovni poslovniresurs koji obuhvata:

IS za kontrolu pozicije; IS za dobijanje profila zaposlenih; IS za upravljanje performansama; IS za izveštavanje vladinih institucija;



Tehniki sistemi

285

IS za selekciju i rasporeivanje zaposlenih; IS za obuku.

Slika 18.6. Finansije i raunovodstvo

Srednji IS u oblasti upravljanja ljudskim resursima obuhvata[9,17,19,20,21,23,31,34]:

IS za analizu i dizajniranje poslova omoguava menadžerima uvid u opisposlova, koji obuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse uradu, itd.:

IS za prijem osoblja IS za praenje doprinosa IS za planiranje karijere

Strategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanja ljudskim resursima seprimenjuju za:

planiranje radne snage, pregovaranje sa sindikatom, ostali IS.

d) Operativni IS u oblasti marketinga obuhvata: IS za rad sa prospektima; IS za upravljanje kontaktima sa kupcima; IS za mikromarketing i skladištenje podataka. Podaci se preuzimaju iz

sopstvenih i drugih DB, a posebno iz:o demografskih DB (po uzrastu, polu),o kartografskih DB (ulice, gradovi),o geodemografskih DB (životni stil, zdravlje),o DB lokacija (preduzea, restorani, škole, bolnice),



Tehniki sistemi

286

o DB marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci oporezu, prospektima),

o DB o korišenju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio),o DB o tržištima (Evropa, USA, itd).

IS za telemarketing; IS za direktnu poštu; IS za stanje prodaje; IS za praenje isporuka; IS za elektronsku kupovinu; IS za elektronsko reklamiranje.

Srednji (Taktiki) IS u oblasti marketinga: IS za upravljanje prodajom; IS za reklamu i promociju; IS za odreivanje cena; IS za odreivanje kanala distribucije;

IS za praenje konkurencije.Strategijski IS u oblasti marketinga: IS za predvianje prodaje; IS za istraživanje tržišta

Menadžeri marketinga: prate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta tržišta,

udela na tržištu, itd, analiziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odražava

na poslovanje preduzea, analiziraju i identifikuju interesovanje kupaca, ukljuujui testiranje

proizvoda i servisiranje, odreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca, odreuju udeo na tržištu koji se može ostvariti sa svakim

proizvodom/uslugom.

18.3. INFORMACIONI SISTEM ZA

PLANIRANJE I RAZVOJ

PROIZVODA.

Generisanje novih ideja o proizvodima/uslugama poetni je i kritini korak ulancu inovativnih aktivnosti u organizaciji i iziskuje posebnu upravljaku pažnju [9,17,19,20,21,23,31,34].

Ostvarenje razvoja proizvoda/usluga vezuje se za osnovne aktivnostiistraživanja i razvoja u preduzeu. Meutim, pored istraživanja i razvoja, u modernoj,inovativnoj organizaciji, u svim fazama nastanka nove tehnologije (proizvoda iprocesa) izrazito je ueše svih delova i oblasti organizacije (marketing, finansije,kadrovi, proizvodnja) jer ova pitanja zadiru u egzistenciju preduzea kao celine.

18.3.1.Faze razvoja novog proizvoda/procesa i tehnologija

Osnovni poslovni procesi su :



Tehniki sistemi

287

Proces upravljanja proizvodnim sistemom; Proces planiranja na nivou proizvodnog sistema; Proces razvoja proizvoda i tehnologije; Proces nabavke i snabdevanja;

Proces upravljanja proizvodnjom; Proces upravljanja alatima; Proces održavanja mašina; Proces prodaje proizvoda; Proces praenja kadrova; Proces upravljanja i praenja ekonomsko – finansijskim tokovima.

Osnovni elementi proizvodnog sistema su: predmeti rada, sredstva za rad,kadrovi, energija.Okruženje proizvodnog sistema ine: kupci, dobavljai, banke, ostali poslovni idruštveni sistemi.

Upravljanje razvojem proizvoda i tehnologijaRazvoj proizvoda obuhvata:

Odreivanje tehnikih karakteristika proizvoda; Izradu idejnog rešenja proizvoda; Stilsko oblikovanje proizvoda; Proraun vitalnih elemenata proizvoda; Izradu konstruktivne dokumentacije za prototip proizvoda; Izradu prototipova proizvoda; Ispitivanje prototipova proizvoda; Izradu proizvodno – konstruktivne dokumentacije za proizvod i tehniko

odobrenje proizvoda; Izradu preostale tehnike dokumentacije o proizvodu; Praenje proizvoda u eksploataciji i sprovoenju konstrukcionih

unapreenja.Razvoj tehnologija obuhvata:

Definisanje redosleda operacija izrade proizvoda; Definisanje elementarnih postupaka i operacija; Definisanje vrste, karakteristike i koliina sredstava za rad; Odreivanje normativ materijala, energije, fluida, vremena izrade

komponenti i proizvoda u celini; Definisanje složenosti procesa rada, potrebnog profila, stepena strunosti i

broja radnika; Konstruisanje specijalnih reznih i mernih alata; Projektovanje tehnoloških rešenja zaštite životne okoline preduzea od

primenjenih tehnologija; Projektovanje transporta, sistema za pakovanje i transportnih jedinica; Definisanje vrsta i koliina pomonog i potrošnog materijala.Istraživanje i razvoj novog proizvoda i procesa uz rešavanje pitanja

optimalnog dizajna i konstrukcije proizvoda, može se predstaviti kroz šestosnovnih faza: generisanje ideja, preliminarna selekcija i izbor ideja, generalnaspecifikacija, ocena i odabir projekata (detaljne studije izvodljivosti), projektovanjenovog proizvoda, detaljno projektovanje tehnologije proizvoda i procesa,

projektovanje funkcije proizvoda (funkcionalni dizajn, projektovanje izgleda (forme)



Tehniki sistemi

288

proizvoda, i projektovanje procesa (izrade, proizvodnje); testiranje (praenjeproizvoda posle komercijalizovanja – postkomercijalizacija).Klasian, sekvencijalan pristup razvoju proizvoda je:

Marketing i istraživanje i razvoj su esto izvor novih ideja i koncepcija

o novom proizvodu/usluzi. Dizajneri i konstruktori proizvoda pretvaraju koncept u skupfunkcionalnih specifikacija.

Funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristikeproizvoda, njegovu upotrebu, osobine koje mora da poseduje, troškovei druge detalje.

Funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju proizvoda kojadetaljno razrauje sam proizvod i njegovu upotrebu.

Inženjeri procesa tada razvijaju specifikaciju procesa kojom seodreuje kako e se proizvod proizvesti.

Sve više, kada je re o novim, konkurentnijim modelima i pristupima

inovativnoj, visoko responzivnoj organizaciji, gore opisani model sa jasno izdvojenim,sekvencijalnim fazama, prelazi u model sa sve veim preklapanjima i paralelnimaktivnostima meu fazama, da bi se došlo do modela istovremenog ili simultanoginženjerstva. Simultano inženjerstvo okuplja predstavnike razliitih funkcionalnihoblasti organizacije u naporu da se simultano ostvari razvoj novog proizvoda i procesa.To je pre svega organizaciono rešenje koje unapreuje integrisanje u organizaciju i rušitradicionalne barijere izmeu razvoja proizvoda i razvoja procesa.

Projektovanje novog proizvoda podrazumeva rešavanje pitanja njegovogdizajna i konstrukcije. Ovo je složen proces koji ukljuuje brojne faktore o kojima se vodi rauna i koji se esto javljaju kao ogranienja u tom procesu. Znaajni faktori suprojektovanja novog proizvoda su: ekonomska opravdanost, pouzdanost, održavanje,

jednostavnost (simplifikacija proizvoda), jednostavnost u korišenju, diversifikacijaproizvoda, tržište, proizvodnja (standardizacija, modularnost), zaštita okruženja.

18.3.2. Pristupi planiranju proizvodnje

Pod planiranjem proizvodnje se naješe podrazumeva proces sistematskogtraženja i postavljanja ciljeva i priprema zadataka ijim se sprovoenjem ostvarujupostavljeni ciljevi proizvodnje. Planiranje proizvodnje karakterišu: horizontplaniranja, vrsta planiranja, ravni planiranja, slika 18.7.

Slika 18.7. Vrste i sadržaj planiranja

Ravni planiranja su prikazane u tabeli 18.2.



Tehniki sistemi

289

Tabela 18.2. Ravni planiranja

18.3.3. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje

Aktivnosti planiranja mogu se grupisati na planiranje resursa kojeobuhvata planiranje kapaciteta i materijala. Planiranje kapaciteta obuhvata:planiranje radne snage, prostora i sredstava za rad. Planiranje materijala obuhvata

planiranje tokova materijala.Informacioni podsistem za planiranje resursa

Ovaj podsistem treba da obuhvati formiranje i održavanje: dugoronih igodišnjih planova proizvodnje. Ovde se proizvodnja posmatra u širem smislu rei, takoda dugoroni plan proizvodnje obuhvata plan: proizvoda – sopstvena proizvodnja inabavke. Godišnji plan proizvodnje obuhvata: sopstvenu proizvodnju, proizvoda zanabavku, mašine, alati, kadrovi, finansije i energiju.

Plan proizvodnje se izrauje za godinu dana i meseno tako da se razlikuju: Godišnji plan; Dinamiki meseni plan proizvodnje.

Iz funkcije razvoja proizvoda i tehnologija dobija se specifikacija proizvoda izkoje se, u funkciji planiranja proizvoda, generiše program proizvodnje. Na osnovustanja zaliha gotovih proizvoda i materijala, alata i rezervnih delova, formiraju segodišnji plan nabavke materijala, rezervnih delova i alata, koji se objedinjuju u funkcijinabavke. Izlaz iz ovog procesa su plan troškova proizvodnje i plan troškova nabavke,koji se izražavaju u ekonomskoj funkciji. Postupak planiranja se odvija u trifaze: unos podataka, obrada podataka na raunaru i praenje realizacije.

Zavisnost aplikativnih modula u informacionom sistemu za planiranjeproizvodnje i veza sa ostalim tangentnim modelima CIM sistema, slika 18.8.



Tehniki sistemi

290

Slika 18.8.

Na slici 18.9. prikazan je dijagram zavisnosti entiteta u podsistemu planiranjaresursa. Na slici 18.10. prikazan je informacioni podsistem za planiranje proizvodnje.Sastoji se iz sledeih celina:

Registrovanje, koliina finalnih proizvoda, rezervnih delova i usluga nanivou poslovnog sistema za period;

Izraunavanje zavisnih potreba proizvoda na osnovu definisanih koliina iperioda, a za poznatu strukturu proizvoda;

Izraunavanje potrebnih koliina alata za period za koji se rauna i glavni

plan proizvodnje; Izraunavanje potrebnih kapaciteta proizvodne opreme; Izraunavanje potrebnih koliina rezervnih delova za mašine s obzirom na

neangažovane kapacitete proizvodne opreme i statistiku potrošnjerezervnih delova u prethodnom periodu;

Izraunavanje potrebne radne snage u skladu sa planiranim koliinamaproizvoda sopstvene proizvodnje i za dati period planiranja;

Izrada plana nabavke materijala, proizvoda, alata i rezervnih delova zamašine, uzimajui u obzir stanje zaliha navedenih resursa i robu koja je ve naruena kod dobavljaa.



Tehniki sistemi

291

Slika 18.9.

Upravljanje proizvodnjom u užem smislu rei sastoji se iz lansiranja, praenjai korekcionih mera. Ciljevi upravljanja proizvodnjom proizilaze iz ciljeva planiranja.

Naješi korišeni ciljevi su: ostvarivanje zadatih termina isporuke, poveanjeiskorišenja kapaciteta, smanjenje meufaznih zaliha, skraenje vremena trajanjaciklusa proizvodnje.

Slika 18.10. Informacioni sistem za planiranje proizvodnje

Na slici 18.11. prikazan je dijagram toka aktivnosti u podsistemu upravljanja

proizvodnjom.



Tehniki sistemi

292

Slika 18.11. Dijagram toka aktivnosti u podsistemu upravljanja proizvodnjom.

Upravljanje proizvodnjom u užem smislu rei sastoji se iz lansiranja, praenja i

korekcionih mera. Ciljevi upravljanja proizvodnjom proizilaze iz ciljeva planiranja.Naješi korišeni ciljevi su: ostvarivanje zadatih termina isporuke, poveanjeiskorišenja kapaciteta, smanjenje meufaznih zaliha, skraenje vremena trajanjaciklusa proizvodnje. Na slici 18.12. prikazan je “Zaarani krug problema” priupravljanju proizvodnjom.

Slika 18.12.



Tehniki sistemi

293

Proces lansiranja proizvodnje obuhvata: odreivanje potrebnih koliina materijala,odreivanje termina, proveru raspoloživosti resursa, lansiranje u užem smislu rei.

Za razliku od odreivanja potreba materijala u fazi planiranja, u ovoj fazi se vršiprecizno odreivanje koliina potrebnog materijala vezanog za svaki nalog.

Slika 18.13. Lansiranje proizvodnje i odreivanje potrebnih koliina materijala

Odreivanje termina prema nalozima (a) i kapacitetima (b).

Slika 18.14.

Odreivanje termina je težišna aktivnost upravljanja, odnosno lansiranja. Ono sesastoji u povezivanju zadataka odreenog vremenskog trajanja sa radnim sistemom,pri emu se definišu poetni i krajnji termin. Odreivanje termina može se vršitiorijentisano prema nalozima i kapacitetima.

Slika 18.15. Usklaivanje kapaciteta



Tehniki sistemi

294

Na slici 18.15. prikazano je usklaivanje kapaciteta prilagoavanjem iizjednaavanjem kapaciteta.

Provera raspoloživosti resursa omoguuje da se neophodni ulazi, potrebni zasprovoenje zadataka i kapaciteta stave na raspolaganje u odreenim terminima na

radnim sistemima. Polazi se od programa proizvodnje ili narudžbina, a zatim seodreuju potrebe i termini.Raposreivanje radnih naloga omoguuje povezivanje pojedinih zadataka,

naloga, prema predvienom redosledu sa pogodnim radnim resursima, tako dasprovoenje zadataka može zapoeti i završiti u predvienom roku.

Rasporeivanje zadataka je spona sa drugom fazom upravljanjaproizvodnjom, slika 18.16. Praenje odvijanja radnih naloga. Rasporeivanje radnihnaloga omoguuje povezivanje pojedinih zadataka prema predvienom redosledu sapogodnim radnim resursima, tako da se sprovoenje zadataka može zapoeti i završitiu predvienom roku. Rasporeivanje zadataka se spona sa drugom fazom upravljanjaproizvodnjom.

Slika 18.16. Rasporeivanje zadataka

Korektivne mere su mere za unapreivanje ili eliminisanje odstupanja stvarnih iplaniranih karakteristika. Ovo se može postii prilagoavanjem stvarnih karakteristikau odnosu na planirane ili prilagoavanjem planiranih u odnosu na stvarnekarakteristike procesa proizvodnje.

Odstupanje stvarnih i planskih karakteristika sistema nastaju usled grešaka uplaniranju i poremeaja pri sprovoenju naloga [9,17,19,20,21,23,31,34].





Tehniki sistemi

296

Informacioni sistem za upravljanje proizvodnjom je povezan sa modulima razvoja,nabavke i snabdevanja, magacinskog poslovanja, planiranja proizvodnje, upravljanjakvalitetom, održavanja proizvodne opreme, upravljanja alatima, prodaje i transporta,slika 18.18.

Na slici 18.19. prikazana je struktura osnovnih baza podataka u sistemuupravljanja proizvodnjom.

Slika 18.19.Radni centar je fiziki determinisan prostor na kojem se obavlja jedna ili više

operacija. Obradni sistem se može podeliti po strukturi na proces kojim se upravlja iupravljaki deo obradnog sistema koji upravlja procesom, slika 18.20.

Slika 18.20.

Pri razvoju obradnih sistema kao primarni problem postavlja se problemizbora ili usvajanja naina proizvodnje, a kao sekundarni problem izbora konkretnemašine sa osnovnim karakteristikama. Uticaj veliine serije na jedinine troškoveproizvodnje prikazan je na slici 18.21.

Slika 18.21.



Tehniki sistemi

297

Struktura kapaciteta radnog centra prikazana je na slici 18.22 .

Slika 18.22. Struktura kapaciteta radnog centra

Upravljanje kapacitetom podrazumeva sledee zadatke: alokaciju operacija naradne centre i operativno rasporeivanje operacija kroz radne naloge na radne centre[9,17,19,20,21,23,31,34]. Ova dva zadatka se sprovode kroz izvršavanje odgovarajuadva segmenta koji se sprovode jedan za drugim. Prvi segment: formira se baza radnihnaloga, definiše se raspoloživi kapacitet svakog radnog centra, lociraju se tehnološke

operacije sa planskim serijama i ukupnim vremenom trajanja na svaki radni centar,usklauje se plansko – tehnološko optereenje kapaciteta.

Slika 18.23. Usklaivanje kapaciteta

Drugi segment: rasporeuju se operacije kroz radne naloge na radne centre,

usklauju se kapacitet, vrši se pre rasporeivanje radnih naloga sa zadatkom da sedobije maksimalno korišenje ukupnog kapaciteta više radnih centara.

Slika 18.24. Struktura baze podataka o proizvodima



Tehniki sistemi

298

Slika 18.25. Shema funkcionisanja DB radni centri i DB operacije

Osnovni zadaci upravljanja radnim nalozima su dobijanje podloga zasrednjorono i kratkorono planiranje procesa proizvodnje i montaže. Pri tome sepolazi od konstruktivnih crteža, lista proizvoda i planova rada, slika 18.26. Osnovni

zadaci upravljanja: upravljanje procesom snabdevanja radnih centara materijalom,planiranje termina i koliina pristizanja materijala na radne centre, upravljanjeprocesom proizvodnje u pogonu.

Slika 18.26. Tok aktivnosti upravljanja proizvodnjom pomou radnih naloga

Proces snabdevanja radnih centara materijalom i delovima je nastavak procesaupravljanja zalihama, iji je osnovni zadatak kvantitativno i vremensko rasporeivanjeovih resursa iz skladišta na radne centre. Ovaj proces se ostvaruje kroz dva osnovnamodula:



Tehniki sistemi

299

odreivanje termina, dinamike i kliina pristizanja delova i materijal uradne centar, slika 18.27.,

provere raspoloživosti resursa, slika 18.28.Korišenje zajednike baze podataka za upravljanje procesom proizvodnje u pogonu.

Slika 18.27. Redosled pristizanja delova do radnog centra

Slika 18.28. Provera raspoloživosti resursa kod maloserijske proizvodnje

Slika 18.29. Utvrivanje kritinih pozicija

Odreivanje koliina kojima se snabdeva radni centar treba da bude u sklopuintegralnog sistema optimizacije zaliha. U tom postupku polazi se od osnovnihpostavki da snabdevanje radnih centara:

Potrebnim komponentama treba da bude u što manjim koliinama; Se odvija u organizaciji uzastopnog niza baza zaliha.

Slika 18.30. Zalihe kao element proizvodnje

Promena optimalne veliine serije pri variranju fiksnih i varijabilnih troškovazaliha prikazana je na slici 18.31.



Tehniki sistemi

300

Slika 18.31. Promena optimalne veliine serije pri variranju fiksnih i varijabilnih troškova zaliha

Upravljanje procesom proizvodnje u pogonu se realizuju kroz etirimeusobno povezana modula, slika 18.32.: planiranje termina proizvodnje, provereraspoloživosti resursa, rasporeivanje radnih naloga, praenje odvijanje radnihnaloga.

Slika 18.32. Korišenje zajednike baze podataka za upravljanje procesom

proizvodnje u pogonu

18.33. Struktura baze podataka radni nalog

Radni nalozi treba da omogui rad navedena etiri modula, tj. da se odgovorina pitanja: Šta se proizvodi kroz identifikaciju naloga? Kako se proizvodi kroztehnološke postupke izrade? Koji sui resursi potrebni kroz realizaciju proizvodnihoperacije? Gde se proizvod realizuje?

Planiranje termina proizvodnje se realizuje i tok naloga se realizuje kroz:terminiranje tokova, planiranje kapaciteta i usaglašavanja termina i kapaciteta, slika18.34. Pri tome treba, za konkretne uslove jedne fabrike, definisati srednje optereenjekapaciteta.



Tehniki sistemi

301

18.34. Tok planiranja termina i kapaciteta

18.35. Planiranje termina orijentisanih prema radnom nalogu

18.36. Planiranje termina orijentisanih prema jedinici kapaciteta

Raspoloživosti resursa za aktiviranje radnog naloga podrazumeva sledeeaktivnosti provere: plana izrade serije po terminalima, raspoloživosti materijala,

raspoloživosti alata, pribora i ureaja za sve operacije i naloge, raspoloživosti mašine,njene prve, druge i tree smene, stalih resursa, slika 18.37.

18.37. Funkcionisanje modula provereraspoloživosti resursa

18.38. Struktura vremena trajanja operacija i meu operacijskog vremena

Modul rasporeivanje radnih naloga je vrlo kompleksan modul koji treba daizvrši sledee korake: odreivanje redosleda pristizanja naloga i vremena trajanjanaloga, rasporeivanje naloga na radne centre i usklaivanje kapaciteta, lansiranjeradnih naloga, slika 18.38.



Tehniki sistemi

302

Modul praenja radnih naloga bazira se na projektovanju tehnološkog procesa,gde se tehnološki putevi delova programa proizvodnje i gde se odreuju punktovi krozkoje delovi mogu da prou, slika 18.39. Zavisno od toga gde se proces možesistematizovati u odnosu na naznaenu podelu postoje razliite vrste praenja naloga,

kao što su praenje: poetka i završetka radnog naloga, tehnoloških faza radnognaloga, svih faza radnog naloga u odreenim vremenskim periodima, svakog radnognaloga po mašini, tako što se prati u on-line režimu rad mašine i sve što se po radnomnalogu na njoj uradi, svakog komada radnog predmeta pojedinano kroz sve faze.

Na slici 18.40. prikazana je vrsta praenja radnog naloga. Upravljanjeprocesom sklapanja proizvoda je od posebnog znaaja za proizvodnju. Sklapanje jeposlednja etapa izrade proizvoda složene strukture. Sklapanje je deo proizvodnogprocesa koji ima onoliko etapa koliko nivoa ugradnje ima složen proizvod. Sklapanjemože biti u osnovi na dva naina i to [9,17,19,20,21,23,31,34]:

Sklapanje u nedeljive spojeve zavarivanjem, lemljenjem, lepljenjem ilizakivanjem;

Mehaniko sklapanje razdvojivim vezama u podsklopove i sklopove, kojise obrnutim redom mogu razdvojiti.

18.39. Lansiranje informacija o nalogu 18.40. Vrste praenja radnog naloga

Tehnološki proces sklapanja obuhvataju: plan i program proizvodnje zaplanski period, konstruktivni crteži delova, podsklopova i sklopova, šeme sklapanjasvih delova koji ulaze u sklopove, kao i podaci o priborima i materijalima koji potrebnisa se sklapanje izvrši, tehniki uslovi, podaci o obradi, normativni standardi, pomonipribor i automati i dr.

Na slici 18.41. prikazan je proces sklapanja artikala A sastavljenog od modulaB, C i D.



Tehniki sistemi

303

Slika 18.41. Sklapanje artikla A

Na slici 18.42. prikazana je shema montaže jednopredmetne linije sauzastopno, paralelno i kombinovano postavljenim radnim mestima.

Slika 18.42. Shema montaže jednopredmetne linije sa uzastopno (a), paralelno (b) i kombinovano postavljenim radnim mestima (c).

Na slici 18.43. prikazano je paralelno, uzastopno i kombinovano sklapanje artikala na jednoj liniji.

a) Paralelno sklapanje artikla A i B na jednoj liniji

b) Uzastopno sklapanje artikla A i B na jednoj liniji

c) Kombinovano sklapanje artikla A i B na jednoj liniji

Slika 18.43. Sklapanje artikala na jednoj liniji



Tehniki sistemi

304

Upravljanje procesom sklapanjazavisi od karakteristika procesa. U opštemsluaju u okviru procesa upravljanja razlikujuse dva podproces i to:

Upravljanje kretanjem komponenti premamestu spajanja (sklapanja); Upravljanje sa praenjem predmeta

sklapanja.Ova dva podprocesa ine celinu, jer

prvi podproces ne može funkcionisati bezdrugog, drugi može bez prvog samo u jednostavnijim sluajevima. 18.44. Praenje sklapanja pomou

terminala

18.45. Odreivanje mesta lociranjaterminala

18.46. Integrisano upravljanje sklapanjem

Osnovi procesi u Planiranju i kontroli proizvodnog procesa (PPC, Production Planning and Control ) su:

planiranja proizvodnje, snabdevanje, upravljanje proizvodnjom, upravljanje alatima, upravljanje održavanjem opreme, upravljanje kvalitetom, upravljanja troškovima.

Ulaz u PPC sistem su nalozi kupca i konstruktivna i tehnološka dokumentacija(iz CAE) sistema, slika 18.47. Nakon izrade glavnog plana proizvodnje vrši seplaniranje potrebnog materijal i kapaciteta, da bi se u narednim fazama, nakonusklaivanja kapaciteta izvršilo lansiranje naloga. Pre nego što se radni nalozi dostavefunkciji proizvodnje vrši se rezervisanje materijala i terminiranje aktivnosti. Kada susve pripreme aktivnosti izvršene, otpoinje proces proizvodnje, koji se prati naodreenim kontrolnim takama. Podaci iz proizvodnje se prikupljaju i u povratnoj vezidostavljaju svim neophodnim funkcijama, a pre svega upravljakim.



Tehniki sistemi

305

Slika 18.47.





Tehniki sistemi

307

RAUNARSKIINTEGRISANA

PROIZVODNJA

CILJEVI UENJA

Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: Razumete razvoj raunarski integrisane proizvodnje. Objasnite ciljeve organizovanja raunarski integrisanih

sistema. Shvatite znaaj primene robota u proizvodnji. Razumete znaaj i strukturu fleksibilnih proizvodnih

sistema. Planirate potrebne tehnike karakteristike fleksibilnih

proizvodnih sistema.





Tehniki sistemi

309

19.1. OSNOVNI POJMOVI O RAUNARSKI

INTEGRISANOJ PROIZVODNJI

ahtevi tržišne ekonomije postavljaju pred preduzea brojna pitanja i probleme.Kao izlaz iz takve situacije, mnogi poslovni sistemi vide integraciju poslovnihaktivnosti (informacija i procesa). Ovu integraciju omoguio je pre svega brz

razvoj informacionih tehnologija u poslednjih nekoliko godina.

Slika 19.1. Integracija proizvodnje i informacionih tehnologija

Jedan od proizvoda tog razvoja jesu i raunarski integrisani proizvodni sistemi(CIM: Computer Integrated Manufacturing). Oni integrišu sve poslovne informacije iprocese poev od nivoa planiranja i upravljanja (strategijski i taktiki nivo) pa dooperativnog nivoa upravljanja [9,17,19,20,21,23,31,34].

19.1. Raunarski integrisan proizvodni sistem

Z



Tehniki sistemi

310

U suštini, CIM predstavlja savremeni koncept razvoja poslovnih sistema koji nudipravac rešavanja problema koristei raunar (C–Computer) za integraciju (I–Integrated) proizvodnih ili poslovnih aktivnosti (M-Manufacturing). Integracijaproizvodnih i informacionih tehnologija se ne vrši sama za sebe, ve ona proizilazi iz

osnovnih potreba i ciljeva preduzea, slika 19.1. Ti ciljevi su naješe poveanjefleksibilnosti, kvaliteta i produktivnosti. Pogotovu je za poveanje produktivnosti bitanovaj tehnološki faktor. Naravno, ne treba zanemariti ni ostale faktore, pogotovoljudski, u ijim je rukama znalako i optimalno korišenje tehnološkog faktora.

Skraenice engleskih naziva korištene u daljem tekstu [9,17,19,20,21,23,31,34]: Fleksibilni proizvodni sistemi (FMS-Flexible Manufacturing System); Raunarski integrisana proizvodnja (CIM-Computer Integrated

Manufacturing); Proizvodnja pomou raunara (CAM-Computer-Aided Design); Projektovanje pomou raunara (CAD-Computer-Aided Design); Sistem automatizovanog uskladištenja i iskladištenja (AS/RS-Automated

Storage and Retrieval System); Sistem automatizovanog voenog vozila (AGVS-Automated Guided

Vehicle System); Inženjering uz pomo raunara (CAE-Computer Aided Engineering); Direktno numeriko upravljanje (CNC-Computer Numerical Control); Humano orijentisan CIM (HOCIM-Human Oriented CIM); Planiranje i upravljanje proizvodnjom (PPC sisteme-Producton Planning

and Control); Raunarska integracija poslovnih sistema (CIE-Computer Integrated

Enterprise); Raunarski integrisani industrijski sistemi (CAI-Computer Aided

Industry); Raunarski integrisani poslovanje (CIB-Computer Integrated Bussines); Komunikacionih sistema (CS-Communication System); Upravljanje bazama podataka (DBMS-Data Base Management System); Fleksibilne automatizacije (FA-Flexible Automatisation); Projektovanje tehnoloških procesa primenom raunara (CAPP -Computer

Aided Process Planning); Sistemi za podršku odluivanju (DSS-Decision Support System); Kontrola kvaliteta pomou raunara (CAQ-Computer Aided Quality) Integrisana kontrola kvaliteta pomou raunara (CIQ –Computer

Integrated Quality) CAD/CAM je akronim (Computer Aided Design/Computer Aided

Manufacturing); Grupna tehnologija (GT-Group Technology); Adaptivno upravljanje (AC- Adaptive Control); Numerika kontrola (NC-Numerical Control) ; Raunarom numeriko upravljanje (CNC- Computer Numerical Control); Direktno numeriko upravljanje (DNC–Direct Numerical Control); Planiranje proizvodnje i kontrola (PPC-Production Planning and Control); Integraciji aplikacija u preduzeu (EAI-Enterprise Application

Integration);



Tehniki sistemi

311

Naziv NC (Numerical Control) potie od toga što se upravljanje ostvarujepreko odgovarajuih programa sastavljenih od odgovarajuih naredbi definisanihpreko numerikih veliina (0 i 1). Programska naredba se sastoji iz simbola koji seregistruju na bušenoj traci u vidu razliitih kombinacija otvora. Svakom otvoru

odgovara signal 0 ili 1 koji se registruje iza itaa bušene trake. Na taj nain seostvaruje numeriko upravljanje. Program za upravljanje NC alatnom mašinom senaziva NC izvorni program. NC alatna mašina predstavlja sistem koji se sastoji odpodsistema: alatne mašine, mernog sistema, pogonskog sistema, upravljake jedinice.

Razvoj raunara i nagli pad njihove cene na tržištu omoguio je njihovuprimenu u upravljanju alatnim mašinama. Pri tome raunar preuzima jedan deoupravljakih funkcija, koje su kod NC mašina bile rešene hardverskim putem.

Raunarom numeriko upravljanje (CNC-Computer NumericalControl) naješe se definiše kao numeriko upravljanje u koje je integrisan raunar.U njegovoj memoriji su smešteni programi za realizaciju nekih ili svih funkcijaupravljake jedinice. Prema uputstvu kompjutersko numeriko upravljanje se definiše

kao: numeriko upravljanje koje sadrži programabilni raunar za upravljanjeradom alatnih mašina, mernih mašina ili nekoliko jedinica iste vrste koje simultanoizvode radne operacije. Programiranje NC i CNC mašina može da bude: runo, runosa pomagalima (poluautomatizovano) i automatizovano (mašinsko).

Izmena bilo koje komponente NC sistema indukovala bi velike troškove, zbogzamene i drugih komponenti sistema, pa se javila potreba za fleksibilnim interfejsom.Ovo je uslovilo veu primenu programabilni logiki kontroleri (PLC –ProgrammableLogic Controler).

Kod PLC sistema zadate funkcije se realizuju softverskim putem. One se unoseu vidu programa u memoriju takvih sistema. Sve veu ulogu imaju “inteligentni”kontroleri kojima inteligenciju omoguuje ugraeni mikroraunar, ije svojstvo

programibilnosti odreuje i njihov naziv. Zadatak PLC sistema je da: preuzme ulazneinformacije, prenese ih do procesora, na izlazu ostvari upravljake instrukcije.

Adaptivno upravljanje je vid upravljanja koji se zasniva na svojstvu adaptacijesistema, a adaptacija ili prilagoavanje sistema je proces menjanja osobina sistemaradi postizanja najboljeg, ili u krajnjoj meri, prihvatljivog funkcionisanja upromenljivim uslovima okruženja. Kod AC mašina se režim rada mašine menja uzavisnosti od veliine poremeajnih dejstava za vreme procesa (sto nije sluaj kod NC,CNC, PLC sistema). Adaptivno upravljanje karakteriše zatvorena povratna sprega kojase ostvaruje preko mehanizma za adaptaciju. Razlikuju se:

Granino regulisanje (ACC –Adaptive Control Constraint); Optimizaciono regulisanje (ACO –Adaptive Control Optimisation).

Direktno numeriko upravljanje (DNC–Direct Numerical Control)prema se definiše kao “sistem za direktno numeriko upravljanje veeg broja alatnihmašina preko pridodatog procesnog raunara”. Na ovaj nain je povean nivoautomatizacije uz evidentan visok nivo fleksibilnosti. U opštem sluaju DNC sistemine dva raunara, jedan nadreeni ili “veliki” raunar jedan i jedan podreeni ili“mali” raunar dva, koji preuzima odgovarajue programe od raunara jedan imemoriše ih u svojoj eksternoj memoriji. Raunar dva dostavlja odgovarajui programobrade odgovarajuoj NC alatnoj mašini.

CAD sistem (Computer Aided Design) se definiše kao primena raunarau smislu alata za podršku pri kreiranju, analizi, modifikovanju ili optimizaciji nekekonstrukcije. Primena raunara obuhvata korišenje odgovarajueg hardvera i



Tehniki sistemi

312

softvera. CAD hardver obuhvata: raunar (CPU), jednu ili više grafikih jedinica,tastaturu i ostale periferijske ureaje (mis, palica, digitajzer…).

CAD softver obuhvata: programe za primenu kompjuterske grafike,aplikacione programe, programe za ostvarivanje komunikacije izmeu razliitih CAD

sistema.CAM sistemi predstavljaju raunarom podržanu proizvodnju. Ulaz usvaki CAM sistem je opis geometrije predmeta. U prvom koraku je potrebno definisatitehnološki proces što obezbeuje tzv. CAPP modul (CAPP – Computer Aided ProcesPlanning). CAPP modul sadrži tri osnovna segmenta:

ulaz geometrije, opis tehnologije, generisanje upravljajuih informacija i pratee dokumentacije.

Hardver CAM sistema je slian hardveru CAD sistema, a softver CAM sistemaobuhvata softver:

CAPP sistema,

za izvoenje operacija na CNC mašinama i IR.Osnovni pravac razvoja automatizacije u proizvodnim sistemima usmeren je

na automatizaciju projektovanja proizvoda i projektovanje tehnoloških procesa. Automatizacija projektovanja proizvoda uspešno se rešava primenom raunara irazvijenih CAD sistema.

Projektovanje tehnoloških procesa primenom raunara je veomasloženo i ostvaruje se primenom CAPP (Computer A ided Process Planning) sistema.Oni predstavljaju skup raunarom podržanih funkcija, koje potpomažu radprojektanata tehnoloških procesa. Zavisno od strategije razvoja CAPP sistema, postoje

tri nivoa podrške koju CAPP sistemi omoguuje projektantu tehnoloških procesa i to:1. Niži nivo podrazumeva primenu raunara za memorisanje i pretraživanje

podataka, za tehnološke procese koji su prethodno projektovani klasinimmetodama. Prema tome, ovi CAPP sistemi omoguuju, pretraživanjepostojeih tehnoloških procesa, koji mogu da posluže kao osnova zaprojektovanje novog tehnološkog procesa.

2. Viši nivo CAPP sistema automatski generišu projekte tehnoloških procesa, zaodreene delove jednostavnijeg geometrijskog oblika. Projektant tehnološkihprocesa u odreenim sluajevima koriguje tako izraene tehnološke procese,

prema specifinostima proizvodnje.3. Najviši nivo razvoja CAPP sistema podrazumeva ukljuivanje u sistem

znanja i ekspertnosti za projektovanje tehnoloških procesa. Tako projektovanCAPP sistem u potpunosti preuzima ulogu projektanta tehnoloških procesa.Prema datim mogunostima, strategija najnižeg nivoa CAPP sistema,

omoguuje ubrzanje procesa projektovanja a CAPP sistemi najvišeg nivoa potpunuautomatizaciju projektovanja.

Sistemi najvišeg nivoa, da bi omoguili potpunu automatizaciju, treba daobezbede vezu izmeu CAD i CAM sistema. Baza podataka i baza znanja CAPP sistema

najvišeg nivoa treba biti integrisana sa bazama spregnutih CAD i CAM sistema.



Tehniki sistemi

313

U zavisnosti od naina projektovanja, odnosno od ugraene logike zaodluivanje, mogu se identifikovati tri sistema za automatizovano projektovanjetehnoloških procesa i to:

varijantni, generativni, sistemi zasnovani na znanju.Kontrola pomou raunara (CAQ-Computer Aided Quality)

predstavljaju odgovor poslovnih sistema na zahteve okruženja u pogledu unapreenjakvaliteta. Na najnižem nivou (1) raunar se koristi za obuhvatanje podataka izproizvodnje. To su podaci iz oblasti merenja. Na drugom nivou (2) je neposrednoupravljanje kvalitetom pomou raunara, a na osnovu podataka iz proizvodnje. Na višem upravljakom nivou (3) su CAQ sistemi u užem smislu koji sadrže i modulplaniranja kontrole kvaliteta i obrade rezultata kontrole kvaliteta. Na najvišem nivou(4) je CIQ sistem (CIQ –Computer Integrated Quality) koji obezbeuje integraciju svih

podsistema poslovnog sistema uz unapreenje kvaliteta u svakom od njih.CIM predstavlja arhitekturu integrisanja funkcije inženjeringa, marketinga i

proizvodnje pomou informacionih tehnologija, slika 19.3. U širem smislu, CIMobuhvata integraciju svih poslovnih procesa od snabdevaa do kupca. CIM se koristikao strategija za planiranje resursa preduzea na širokom poslovnom nivou integracije[9,17,19,20,21,23,31,34].

Slika 19.3. CIM Y-model (Scheer, 2004)

Da bi se realizovao koncept upravljanja prema ciljevima, potrebno je razviti modelciljeva koji obuhvata najmanje sledee ciljeve: fleksibilnost (F), produktivnost (P),kvalitet ( Q ).



Tehniki sistemi

314

Slika 19.4. CASA/SME model CIM sistema

Prva celovita definicija CIM sistema je iz 1980. godine u vidu CIM toka(CASA/SME), gde su u središtu toka dati zajednika baza podataka i ostali zajednikiinformacioni resursi, slika 19.4. Pristup novim zajednikim informacionim resursimaimaju sve poslovne funkcije, grupisane u inženjering proizvoda, planiranjeproizvodnje, upravljanje proizvodnjom i automatizaciju proizvodnje.

Druga karakteristina definicija CIM sistema proizilazi iz CIM modela koji je1985 godine razvilo nemako udruženje AWF, slika 19.5. Po toj definiciji CIMobuhvata informaciono – tehnološke interakcije izmeu CAD, CAP, CAM, CAQ i PPCsistema.

Slika 19.5. AWF model CIM sistema



Tehniki sistemi

315

Imajui u vidu postojee zahteve poslovanja kao i razvoj raunarskihtehnologija dolazimo do pojma CIM sistema odnosno raunarski integrisanaproizvodnja, slika 19.6. Zato je naglasak na I u akronimu CIM. Kod ovih sistemaproizvodnja je shvaena u širem smislu i ne obuhvata samo procese proizvodnje i

montaže ve i ostale procese poslovnih sistema. Pojam CIM sistema je dalje evoluiraotako da dolazimo do pojma HOCIM sistema sa naglašenom ulogom ljudskih resursa urazvoju CIM sistema i CIE sa naglašenim vezama poslovnog sistema sa ostalimposlovnim sistemima. Kasnije do pojma CAI sistema sa naglašenom integracijomizmeu više poslovnih sistema u okviru iste grane i industrije u celini, i pojma CIBposlovanja u celini [9,17,19,20,21,23,31,34].

Slika 19.6. Helbergov model CIM sistema

CIM arhitektura je informacioni sistem, koji omoguuje da se u poslovnomsistemu integrišu informacije i proizvodni procesi, tako što se najpre definišu pravciintegracije i interfejs izmeu korisnika. CIM arhitekturu ine tri kljuna bloka:

Komunikacije (komunikacije i distribucije podataka);Upravljanje podacima (definisanje, memorisanje i korišenje podataka);

Prezentacija.Komunikacioni sistem u CIM okruženju je od fundamentalnog znaaja, bez koga je nemogue ostvariti uspešnu integraciju informacija i procesa. Zbog toga jeizuavanje komunikacionih sistema (CS) od sve veeg znaaja za uspešno poslovanje.

Kljuna definicija komunikacije podacima je da je to: “kodirana transmisija(prenos) podataka elektrinim ili optikim putem”. Komunikacija, kao proces, sastojise iz tri koraka (tkz. I – P – O model) i to:

podaci ulaze u CS, podaci se obradjuju u CS, podaci se predaju na izlazu iz CS-a.

Osnovni koraci (faze) u komunikaciji podacima su:

prijem podataka,



Tehniki sistemi

316

ispitivanje podataka, odluivanje o nainu, slanje podataka do željenog odredišta.

Osnovni procesi i elementi komunikacije su:

kodiranje, komunikacioni softver, paralelni port/serijski port, serijski (modemski) kabl, modem, modularni kabl, usluge prenosa, lokalne i druge mreže.Drugi kljuni blok, u CIM arhitekturi, je upravljanje podacima koje

obuhvata definiciju podataka, relacije izmeu njih, arhiviranje i pristup podacima.Znaaj ovog bloka postaje sve vei, jer je u industriji instaliran veliki broj raznovrsnih

raunarskih sistema sa razliitim upravljanjem podacima. Da bi se ostvarila integracijarazliitih sistema potrebno je da upravljanje podacima obuhvati:suverenitet nad podacima, bazu podataka,ukljuivanje lokalnih baza podataka.Baza podataka je veliki skup meusobno povezanih podataka pomou softvera

za upravljanje bazama podataka (DBMS – “Data Base Management System”)napisanog pomou jednog od programskih jezika. Postoji još jedna, znatno potpunijadefinicija DB-a i ona glasi:”Baza podataka je skup meusobno povezanih i usklaenih podataka, skladištenih zajedno bez štetne i nepotrebne redundanse, kako bi naoptimalan nain služila jednom ili više informacionih sistema (aplikacija) i kako bi

podaci u njima bili nezavisni od programa koji ih koriste” .Trei kljuni blok u CIM arhitekturi je prezentacija, koja omoguuje

dostavljanje neophodnih podataka do korisnika na nivou radionice ili poslovnihfunkcija. Ostvarivanje CIM arhitekture pretpostavlja da se, pri razvoju CIM sistema,respektuju sledee prepreke: korišenje standardnih platformi, integracija podataka,osiguravanje investicija u CIM opremu, korišenje razliitih sistema, korišenjeindustrijskih standarda i otvorenih interfejsa, smanjenje troškova za podrškuaplikacija, kastomizacija rešenja, fazna primena, selektivnost u primeni CIM rešenja,unapreenje poslovnog procesa.

U fazi izrade aplikativnog softvera respektuju se potrebe za preuzimanjem imanipulacijom istih podataka od strane veeg broja korisnika iz razliitih funkcija

poslovnog sistema. Neki od lanaca integracije su posebno važni kod CIM sistema, kaona primer izmeu: CAD/CAM, CAD/CAM i PPC, PPC i DSS aplikacija.

CIM arhitektura treba da omogui smanjene troškove za podršku aplikacija, jer se pravilno rasporeuju kadrovski resursi i ne vrši se dupliranje mnogih aktivnosti.Time se smanjuje vreme i troškovi izrade i troškovi održavanja aplikacija.

Iz prethodne analize sistema može se zakljuiti da CIM arhitektura predstavljaintegraciju informacionih i proizvodnih resursa. Integracija ovih resursa ostvaruje se,pre svega, pomou komunikacione tehnologije. U oblasti proizvodnje koriste se dvaosnovna protokola za razmenu podataka bazirana na ISO standardima i to:

MAP ( “ Manufacturing Automation Protocol” ), TOP ( “Tehnical and Office Protocol” ),



Tehniki sistemi

317

Iako je u to vreme postojalo nekoliko razliitih modela CIM sistema, oni su imalinekoliko zajednikih karakteristika. Svi modeli su vršili integraciju proizvodnih iinformacionih tehnologija uvoenjem zajednikih baza podataka. Baze podataka sumogle biti centralizovane za celo preduzee i povezane sa ostalim poslovnim

funkcijama ili distribuirane po poslovnim funkcijama pa zatim meusobno povezane.Tako su svi modeli koji su nastajali zadržavali tri osnovne karakteristike CIM strukturei bile prilagoene potrebama preduzea, zahtevima tržišta i važeim standardima.

Karakteristian je i CIM OSA referentni model koji je razvijen u okviru programaEvropske zajednice a u okviru AMICE. To je CIM referentni model arhitektureotvorene za povezivanje, što znai da svako preduzee može na ovoj osnovi da gradisvoj CIM model, slika 19.7. Arhitektura CIM OSA referentnog modela može se iskazatiu tri dimenzije i to:

Nivo opštosti: referentni, parcijalni i posebni. Nivo primene: potrebe, specifikacije, opis primene Nivo poslovanja sa aspekta: funkcija, informacija, resursa, organizacije.

Slika 19.7. CIM/OSA referentni model

Sa aspekta nivoa opštosti najviši nivo ima referentni nivo na osnovu koga seprojektuju parcijalni nivoi a najniži posebni nivo. Upravljanje u CIM modelu može sepredstaviti sa veim brojem upravljakih nivoa. U osnovnom CIM modelu postojeetiri nivoa upravljanja: operativno, funkcionalno, generalno, izvršno. Poslednja dvamogu se spojiti u jedno. Zadatak generalnog upravljanja je da definiše elemente tzv.konceptualnog plana CIM sistema, koji obuhvata: misiju, ciljeve i opšte pravce razvojaposlovnog sistema, raspoložive resurse, sagledavanje znaaja sinergijskog efekta priintegraciji poslovnih podsistema, organizacioni okvir za razvoj CIM sistema.



Tehniki sistemi

318

19.2. CILJEVI ORGANIZOVANJA

RAUNARSKI INTEGRISANIH SISTEMA

Ciljevi organizovanja CIM sistema proizilaze iz osnovnih ciljeva preduzea.Prema analizi datoj u literaturi utvrena je dinamika strategijskih ciljeva. Poslednjihgodina dominantni ciljevi su poveanje fleksibilnosti, kvaliteta i produktivnosti. Odposlovnih sistema zahteva se sve vee respektovanje vremena i kvaliteta, uz praktinofiksiranje cena proizvoda, odnosno produktivnosti. Poveanje produktivnosti ostvarujese na razliite naine, ali se uoava da je najvei uticaj tehnološkog faktora. Na slici19.8. prikazan je raspored tipinog FPS. Sistem je pogodan za proizvodnju raznovrsnihdelova (50 do 100) i godišnje do 2000 jedinica po delu. Sistem može rukovati sa višemalih serija. FPS se može ponovo programirati za proizvodnju proizvoda pri krajuživotnog ciklusa. FPS je pogodan za proizvodnju raznovrsnih proizvoda u velikimkoliinama [9,17,19,20,21,23,31,34].

Slika 19.8. Raspored FPS

Na slici 19.9. prikazan je raspored proizvodnje po odeljenjima i redosleduoperacija. Kada postoji vei broj ciljeva postoje i odreeni konflikt ciljeva. Primer zaovo je konflikt izmeu produktivnosti i fleksibilnosti konvencionalne opreme, jerpoveanje fleksibilnosti povlai za sobom smanjenje produktivnosti, i obrnuto. Zbogtoga se u praksi naješe definiše globalna funkcija cilja (Gc) kao ponderisana vrednostparcijalnih ciljeva. Vrednost pondera jednaka je 1, pa je vrednost globalne funkcijecilja izmeu maksimalnih i minimalnih vrednosti parcijalnih ciljeva.

Proizvodni ciljevi proizilaze iz poslovnih ciljeva, odnosno, proizvodni ciljevi samoraju iskazati kao podskup ciljeva poslovnih sistema ili CIM sistema. Osnovniproizvodni ciljevi su minimiziranje: meufaznih zaliha, kašnjenja, vremena protoka,maksimiranje obima proizvodnje.



Tehniki sistemi

319

Slika 19.9. Raspored FPS

Poveanje nivoa fleksibilnosti i automatizacije

Potreba za poveanjem fleksibilnosti i automatizacije (FA) je odgovorposlovnih sistema na uslove koje diktira okruženje [9,17,19,20,21,23,31,34].Fleksibilnost i automatizacija je takav vid automatizacije procesa pri kome se zadržavaili poveava nivo automatizacije. Dok je kod konvencionalnih metoda poveanje nivoaautomatizacije znailo smanjenje nivoa fleksibilnosti, kod fleksibilne automatizacije

teži se istovremenom poveanju nivoa automatizacije i fleksibilnosti. Istovremenopoveanje nivoa fleksibilnosti i automatizacije postiže se primenom raunarskih ili C-tehnologija. Ovaj pojam se koristi kada se želi naglasiti primena raunara u raznimoblastima. Da bi primena CIM sistema bila uspešna, proizvodne tehnologije treba da budu povišenog nivoa automatizacije i fleksibilnosti kao i pouzdanosti i tanosti. Oviprotivureni zahtevi se mogu ostvariti primenom FA.

Slika 19.10. Funkcionalni raspored grupnih tehnologija mašinskih alata na tradicionalannain: strug (L- lathe ), glodalica (M- milling ), bušilica (D- drilling ), brusilica (G- grinding ) i

montaža (A- assembly) delova.

Grupna tehnologija je u osnovi fleksibilnih proizvodnih sistema koja

podrazumeva odreenu organizaciju i grupisanje mašina i delova. Grupe mašina ili



Tehniki sistemi

320

radnih mesta proizvode samo deo nekog proizvoda. Postavljeni su tako da slederedosled operacija tehnološkog procesa proizvodnje. Kao tip organizacije do kraja jeuspešna kod realizovanja FPS samo uz dobro razraenu konstrukciju proizvoda i uzusku povezanost projektovanja tehnologije proizvoda as projektovanjem procesa.

Delovi proizvoda se grupišu u familije primenom: metoda klasifikacije iliukrupnjavanja.CAD/CAM je akronim od Computer Aided Design/Computer Aided

Manufacturing. Opšti prevod bi glasio: kompjuterom podržan dizajn i proizvodnja.CAM sistemi obuhvataju sisteme za pripremu i realizaciju upravljakih zadataka zaCNC mašine, industrijske robote i fleksibilne tehnološke elije.

Slika 19.11. Tok dokumenata u CAD/CAM aplikacijama.

Povezivanje CAD i CAM sistema se vrši u skladu sa povezivanjem bilo koja dvaraunarska sistema, slika 19.11. Ovaj interfejs meutim ima neke svoje znaajneosobenosti. Naješe se povezivanje vrši preko zajednike baze podataka. Najvažnija je veza izmeu CAD i NC modula CAM sistema.

Slika 19.12. Povezivanje CAD/CAM aplikacija

Dve su osnovne mogunosti povezivanja CAD i NC funkcija, slika :



Tehniki sistemi

321

Na nivou jezikog interfejsa, gde CAD generiše geometrijske podatke.Podaci se dalje obrauju preko željenih procesora ( NC jezika,kao npr.

APT, EXAPT ); Na nivou desktriptivnih interfejsa, tj.interfejsa podataka. To se ostvaruje

pomou IGES post procesora (npr. CADCLP) ili kao individualno rešenjekod nestandardnih formata podataka.Interfejs treba da omogui izmenu :

grafikih podataka , koji obuhvataju 2D/3D vektorsku grafiku i 2D/3Draster grafiku,

podataka sa tehnikog crteža, koji obuhvataju 2D geometriju, razmeru ikote, poglede i preseke, organizacione podatke,

geometrijskih podataka i to za 2D/3D linijske modele, 3D površinskemodele i/ili zapreminske modele,

podataka o modelu proizvoda,tj. podataka o strukturi proizvoda,geometriji proizvoda, tehnologiji i elementima oblika.

Slika 19.13.

Kao najistaknutiji interfejs za povezivanje CAD/CAM sistema treba istai STEP, slika 19.14.

Slika 20.13. Integracija CAD/CAM i PPC sistema

Prisutan je veliki broj veza u oba pravca izmeu CAD i PPC ( Production

Planning and Control ) u oba pravca. CAD sistem obezbeuje mnogo informacija o



Tehniki sistemi

322

proizvodu, konstrukciji i, ako je integriran sa CAM sistemom, o tehnologiji i izradi naCNC mašinama. Ovi podaci predstavljaju ulaz u PPC sistem, koji treba da omoguiefikasno planiranje i upravljanje proizvodnjom. Oni se odnose na strukturu proizvoda,planove rada i resurse (mašine , alati, ostala oprema).

Na osnovu konstruktivne dokumentacije dobijaju se liste materijala, listedelova za nabavku, liste delova za izradu.

Slika 19.14.

Veza izmeu CAD i PPC sistema se može ostvariti, slika 19.14.: kretanjem dokumentacije unutar istog proizvodnog ili poslovnog sistema, povezivanjem CAD i PPC sistema, Integrisanjem CAD i PPC sistema u CAD/PPC sistem.

U prvom sluaju , jedina veza izmeu CAD i PPC sistema se ostvaruje prekodokumentacije (crtež, plan proizvodnje...) i redundansa je jako visoka. Ovo jekarakteristino kod autonomnog prilaza razvoja CAD i PPC sistema. Druga i trea varijanta imaju prednosti u informatikom smislu, ali je njihova primena vezana zaredizajniranje postojeih CAD i PPC baza podataka, primenu savremenih raunarskih ikomunikacionih tehnologija. Najvažniji lanci integracije kod CIM sistema su izmeu,slika 19.15.: CAD/CAM aplikacija, CAD/CAM i PPC aplikacija, PPC i DSS aplikacija.

Slika 19.15.

U ovim sistemima veza izmeu CAD i PPC sistema ostvaruje se preko vezanihprocesora, koji omoguuju: runu manipulaciju podataka, primenu dodatnihprograma za manipulisanje podataka, transfer podataka u oba smera i transferpodataka u dijalogu.

Za integrisano rešenje razlikujemo tri sluaja: zajednika baza podataka na jednom raunarskom sistemu, zajednika baza podataka za jednu raunarsku mrežu izajedniko upravljanje podacima u jednoj mreži.



Tehniki sistemi

323

Slika 19.16.Sistemi za podršku odluivanju (DSS- Decision Support System) su sistemi

koji služe kao podrška u odluivanju menadžmentu. Razvijeni su kao specifina oblastrazvoja sistema baziranih na znanju i ekspertnih sistema. Njihova pojava datira iz 70-tih godina prošlog veka. Osnovna paradigma u njihovom razvoju bila je podrškainformacionih tehnologija u modeliranju problema, njihovom razumevanju i vrednovanju alternativnih odluka. Sve ovo proistie iz injenice da se kod složenihproblema odluivanja donošenje odluka mora poivati na sistemskom pristupu. DSSse sastoji iz baze podataka, baze znanja i interpretera pravila. Baza znanja sadrži veoma kompleksne podatke o objektima odluivanja, znanja o znanju. Sva ta znanja su

razdeljena u više modula i vrlo se jednostavno mogu nadograivati. Interpreter pravilaomoguava korišenje znanja i baze znanja kao i izbor odgovarajuih pravila i njihov redosled. Odluka praktino predstavlja izbor akcije iz liste alternativnih akcija.Ponekad se ova lista daje eksplicitno,a ponekad u obliku varijable.

Integracija PPC i DSS sistema je put ka uspešnom poslovanju preduzea. Time bi se objedinile informacione i proizvodne tehnologije, pa bi i posao menadžera,inženjera i ostalih uesnika u poslovanju bio znatno olakšan. Planiranje i upravljaneproizvodnjom bilo bi znatno efikasnije ukoliko bi u okviru iste postojao sistemskinain za donošenje odluka, odnosno DSS sistem.

Kao što se može i pretpostaviti, osnovni razlozi zbog kojih se teži integracijiproizvoda i procesa u preduzeu su savremeni uslovi poslovanja. Zahteva se sve vea

brzina reagovanja, transparentnost procesa, pouzdanost dobijenih informacija itd.Zbog toga je poželjno da se aplikacije tj. aplikativni softveri realizuju zajedno. Tek se sapojavom Interneta može govoriti o integraciji aplikacija u preduzeu. Kretanjeposlovnih rešenja komunikacijom starih i novih aplikacija korišenjem zajednikogsrednjeg sloja (middleware) predstavlja EAI ( Enterprise Application Integration).

Middleware je softver nezavistan od aplikacija, koji omoguava povezivanjeaplikacija.Time se postiže: bolja relacije sa kupcima, podrška ojaavanju lanacasnabdevanja, podrška kljunim internim procesima, podrška bržem razvoju i uvoenjunovih aplikacija.

Model integracije predstavlja predvieni pristup i konfiguraciju koji se koristi priintegraciji informacija i omoguuje: jednostavniju integraciju aplikacija, ponovno



Tehniki sistemi

324

korišenje integracije u razliitim konfiguracijama, široke mogue pristupe kaintegraciji, potrebna ekspertska znanja u ostvarivanju integracije.

On obuhvata modele integracije prezentacije, podataka i funkcionalnu integraciju.Model integracije prezentacije je jedan od najjednostavnijih oblika

integracije. Integracija je ostvarena pomou korisnikog interfejsa aplikacija. Time sedobija jedinstvena prezentacija za korisnika. Ovaj model omoguuje integraciju novogsoftvera pomou prezentacije postojeeg. On se obino koristi za kreiranje novogkorisnikog interfejsa, ali i za integraciju sa drugim aplikacijama.

Model integracije podataka se zasniva na pristupu softverskihkomponenti podacima. Premošava se aplikativni softver, i direktnim pristupom seostvaruje kreiranje, upravljanje i memorisanje podataka. Ovo se naješe vrši radiponovnog korišenja ili sinhronizacije podataka kroz aplikacije.

Model integracije funkcije se zasniva na integraciji softvera na nivou koda.To može biti na nivou procedure ili objekta, koristei API (Application ProgrammingInterface). Ukljuuje se pristup svakoj aplikaciji , ukljuujui semantiku i ponašanje

aplikacije.To se može ostvariti i korišenjem konektora. Konektor je softver ija jenamena da omogui pristup softveru i njegovoj funkcionalnosti. Softver se tada razvijau skladu sa originalnim postavkama, sa lakim pristupom i istovremenom integracijom. Vrlo važan pojam je i distribuirani srednji sloj. Postoje tri kategorije istog :

MOM (Message Oriented Middleware ) koji ostvaruje integracijuprolaskom poruka izmeu aplikacija. MOM je odgovoran za isporukuporuka do ciljnog sistema.

DOT (Distributed Object Technology) je zasnovan na objektnoorijentisanom konceptu srednjeg sloja. Ostale aplikacije mogu pristupitiovom softveru preko mreže.

Monitori procesiranja transakcija (TPM–Transaction Processing

Monitors) omoguuje upravljanje transakcijama pomou saradnje dvefaze.

19.3. PRIMENA ROBOTA U PROIZVODNJI

U odreivanju pojma robota možemo krenuti od jedne popularnije definicijekoju nalazimo u Vebsterovom (Webster) reniku [9,17,19,20,21,23,31,34]. Prema tojdefiniciji robot je "automatizovani ureaj koji obavlja funkcije koje se obino pripisujuoveku". Zvanina definicija data od strane RIA (Robotic Industries Association) je,meutim, znatno preciznija ali se odnosi samo na industrijske robote. Ona, u slobod-

nijem prevodu glasi: "Industrijski robot je višefunkcionalni manipulator koji se možeponovo programirati i koji je namenjen da pomera radni materijal, predmete, alat ispecijalne ureaje na razne zadate naine u cilju izvršavanja razliitih zadataka". Vratimo se sada prvoj definiciji robota. U pominjanoj drami Karela apeka robotimase nazivaju mehaniki ljudi koji rade u fabrikama. Tu je uveden i naziv robot. Naziv jeizveden iz eške rei "robota" koja oznaava prisilni rad. Taj naziv je kasnije preuzet i usvim drugim svetskim jezicima. Obratimo sada pažnju na karakteristike robota. apek navodi da su roboti mehaniki savršeni i poseduju izuzetno veliku inteligenciju. To jeuobiajena vizija autora naune fantastike. Tako, u nastanku pojma robota"mehanika savršenost" i "velika inteligencija" postaju njegove glavne odrednice.Razvojem nauke, posebno automatizacije, termin robot, uz izmenjen sadržaj, ulozi u

svakodnevnu upotrebu. Tridesetih godina ovog veka dolazi do znaajne modernizacije



Tehniki sistemi

325

proizvodnje. Formiraju se moderne proizvodne linije na kojima se nalaze i razliitiautomati. Danas takvi automati i poslovi koje su radili deluju veoma jednostavno,meutim, u ono vreme oni su bili proizvod vrhunske tehnike i nazivani su robotima.

Robotom je smatran svaki tehniki ureaj sposoban da obavi neke radnje i

poslove koje je ranije radio ovek. Nije bilo potrebno da takav ureaj lii na oveka nitida se odlikuje nekom širom mogunošu kretanja ili pak mogunošu prilagoavanjarazliitim zadacima. Automati su vremenom usavršavani, no njihove bitnekarakteristike u pogledu mogunosti kretanja i prilagoavanja nisu se menjale.Kvalitativni skok nastupa pedesetih godina. Razvija se tehnika raunara i pojavljuju semašine i ureaji kojima su upravljali elektronski raunari. To su takozvane numerikiupravljane mašine. One su mogle da obave veoma složene poslove ali su to ipak bilesamo strogo odreene kretnje za koje je mašina konstruisana (na primer,automatizovani strug). Takve mašine nazivane su tada robotima. Presudna je bilasposobnost raunara da obavlja, slino oveku, odreene intelektualne radnje.

Danas od robota zahtevamo mnogo više. Robot mora ostvariti veoma složena

kretanja, a i pojam samostalnosti se izmenio. Robot mora biti sposoban ne samo zaautomatizovano izvršavanje postavljenog zadatka ve i za snalaženja u nekimsituacijama koje su izvan normalnog radnog režima; on mora reagovati i prilagoavatise razliitim poremeajima uslova rada. Takvu sposobnost ve možemo nazvatiinteligencijom. Sadašnja istraživanja u oblasti robotike pokazuju da e roboti bitimehaniki sve savršeniji, a njihovi upravljaki sistemi posedovae sve više veštakihula i elemenata veštake inteligencije. Kao primer neka posluži ulo vida u oblikutelevizijske kamere sa raunarskim algoritmima za prepoznavanje oblika. Zatim, tu sumerai sile pritiska, laserski daljinari i razni drugi ureaji. Time e roboti postati zaista veoma samostalni u radu.

19.3.1. Industrijski roboti

Neke od oblasti tehnike i proizvodnje iji je razvoj bitno uticao na pojavu iusavršavanje robota zahtevale su ureaje robotskog tipa.

Slika 19.17. Kopirajui manipulator

Jedna od takvih oblasti je nuklearna tehnologija. Tu se radi sa radioaktivnim

materijama i u zonama izloženim radijaciji, na primer kod montaže i demontaže



Tehniki sistemi

326

elemenata nuklearnog reaktora ili intervencije u sluajevima havarija na nuklearnimpostrojenjima. Radi rešenja ovih problema razvijeni su prvo kopirajui manipulatori,slika 19.17. Oni su omoguavali da ovek-operator, stojei u bezbednoj zoni, izazaštitnog zida, rukuje radioaktivnim materijama. On svojim rukama vodi takozvani

upravljajui mehanizam manipulatora. Izvršni mehanizam koji se nalazi u opasnojzoni kopira to kretanje i tako obavlja željenu radnju.Industrijski manipulacioni robot je ureaj opremljen mehanikom rukom veli-

kih mogunosti kretanja i upravljakim sistemom velike autonomije realizovanim nadigitalnom raunaru. Ovakav robot predstavlja današnju krajnju taku razvojnog nizaindustrijskih automata. Industrijske robote delimo u tri generacije na osnovu toga ukojoj meri su izražene glavne odrednice robota: univerzalnost kretanja i autonomnostu radu. Pre nego što izložimo karakteristike robota prve generacije spomenimo indus-trijske automate koji izvršavaju zadata kretanja tako što se pokretanje i zaustavljanjeobezbeuje prekidaima ili mehanikim graninicima. Mada se po nekim definicijamai ovi ureaji svrstavaju u robote, danas je uglavnom prihvaeno da takvi automatski

manipulatori ipak nisu roboti jer je njihova univerzalnost i mogunostreprogramiranja veoma ograniena. Roboti prve generacije u stanju su da automatskiponavljaju zadati pokret. Zapravo, ne radi se o samo jednom odreenom pokretu, veo proizvoljnom pokretu koji se robotu zadaje preko, na primer, zapisa na magnetnojtraci. Novi zadatak podrazumeva novi program. Time se iscrpljuje mogunostkomunikacije sa robotom, a njegova samostalnost ogleda se u preciznomautomatskom ponavljanju zadatog kretanja.

Kada govorimo o istorijskom razvoju industrijskih robota navedimohronološki još neke važne momente:

Krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina razvijaju se kopirajuimanipulatori i teleoperatori za rad sa radioaktivnim materijama;

Godine 1952. Institut za tehnologiju u Masausecu (MIT) prikazuje prvunumeriki upravljanu mašinu;

Godine 1954. u Velikoj Britaniji je patentiran prvi robotski ureaj -manipulator sa numerikim upravljanjem (C. W. Kenward);

Godine 1954. projektovan je u SAD ureaj pod originalnim nazivom"programmed article transfer" ili, u slobodnom prevodu, sistem zaprogramirano premeštanje predmeta (George C. Devol). Godine 1960.kompanija Junimejt (engl. Unimate, rukovodilac J. F. Engelberger)proizvela je prvi robotski ureaj prema ovom projektu.

Industrijski roboti (IR –Industrial Robot) su pored CNC sistema tipianpredstavnik fleksibilno automatizovanih sistema. U osnovi izmeu CNC i IR nemanekih znaajnih razlika, to su tehniki sistemi kod kojih se zadavanje radnih zadatakaostvaruje na osnovu programa datog u numerikom obliku. IR je programabilnisistem, opšte namene, koji može da poseduje neke antropomorfne karakteristike, a presvega ruke. Programabilnost, ruke, zglobovi omoguavaju IR široku primenu uindustriji, slika 19.18. Razlika izmeu CNC i IR je samo u vrsti aktivnosti koje izvode ai ova razlika je sve manja.



Tehniki sistemi

327

Slika 19.18. Robot sa tri zgloba

Razgranat lanac podrazumeva da bar jedan segment lanca nosi tri ili višezglobova (jedan prethodni i dva ili više narednih), slika 19.19.

Slika 19.19. Primeri manipulacionih robota sa odgovarajuim kinematikim lancima

19.3.2. Roboti u industriji i fleksibilna automatizacijaRoboti se primenjuju u proizvodnji da bi se postigla vea produktivnost.

Poeli su od jednostavnijih operacija i kretali se ka složenijim. Danas polja industrijskeprimene robota možemo svrstati u etiri kategorije:

prenos (transfer) materijala i opsluživanje mašina, procesne operacije, poslovi montaže (asembliranje), poslovi kontrole proizvoda (inspekcija).Minimalna konfiguracija podrazumeva mehanizam sa tri zgloba, odnosno

tri stepena slobode. Na takvu minimalnu konfiguraciju nadovezuje se takozvani

završni, mehanizam robota koji emo uslovno nazivati šaka. Na slici 19.20 šematski je



Tehniki sistemi

328

predstavljena podela lanca na minimalnu konfiguraciju i šaku. Sledi da minimalnakonfiguracija obuhvata zglobove S1 , S2 i S3 i segmente 1, 2 i 3, a šaka se nadovezuje isadrži odreeni broj zglobova i segmenata (na primer 4, 5 i 6). Naziv minimalnakonfiguracija potie otuda što svaki manipulacioni robot poseduje takav mehanizam.

Minimalna konfiguracija esto se definiše kao mehanizam sa tri stepena slobode koji vrši pozicioniranje tj. dovoenje šake na željeno mesto u radnom prostoru. Kasnijeemo videti da se pod pojmom pozicioniranja obino podrazumeva položaj samog vrhašake robota, taka A na slici 19.20. Tako, na taj položaj, pored minimalnekonfiguracije, utiu i segmenti same šake. Otuda se može rei da minimalnakonfiguracija odreuje položaj korena šake, taka C na slici 19.20., a zajedno sa šakom vrši pozicioniranje vrha, taka A na slici 19.20.

Slika 19.20. Minimalna konfiguracija i šaka robota

Minimalna konfiguracija je mehanizam sa tri zgloba od kojih svaki može bitirotacioni ili translatorni. Oznaimo sa R rotacioni, a sa T translatorni zglob. Sadamožemo uvesti oznaavanje mehanizma na sledei nain: na primer RTT oznaavamehanizam sa tri zgloba (i tri stepena slobode) od kojih je prvi rotacioni, a druga dva

translatorna. Sada emo, koristei uvedeno oznaavanje obraditi naješe shememinimalne konfiguracije robota.

Pravougaona ili TTT shema

Minimalna konfiguracija pravougaone ili TTT sheme ima tri translatornazgloba. Na slici 19.21. prikazan je primer ovakve minimalne konfiguracije i to izgledrobota i njegov shematski prikaz.

Slika 19.21. Konfiguracije robotskih manipulatora: pravougaona minimalna konfiguracija.

Kako je na slici prikazano, minimalna konfiguracija se završava jednom ploi-com (C na slici 19.21.) na koju se zavrtnjima ili nekako drugaije vezuje šaka robota.



Tehniki sistemi

329

Treba, ipak, naglasiti da minimalna konfiguracija i šaka ne moraju biti ovako odvojeneceline. Vrlo esto se i ne mogu fiziki razdvojiti zato što se motori koji pokreuzglobove šake nalaze negde na segmentima minimalne konfiguracije, da bi bili bližecentralnom stubu i time manje optereivali robot. Odatle se pogoni prenose pogodnim

prenosom mehanizmom do zglobova šake. U ovakvim sluajevima podela naminimalnu konfiguraciju i šaku robota ima smisla samo shematski, a ne i na stvarnojkonstrukciji. Razmotrimo sada radni prostor TTT-robota ograniavajui se za sadasamo na minimalnu konfiguraciju. Pod radnim prostorom minimalne konfiguracije robota podrazumevamo onaj deo prostora u iju svaku taku može da doe vrhkonfiguracije, taka C na slika 19.22..

Slika 19.22. Radni prostor pravougaone minimalne konfiguracije

Posmatrajmo TTT-shemu prikazanu na slici 19.21. i razmotrimo šta je to štoograniava mogunost da vrh C stigne u bilo koju taku prostora. Ogranienje potieotuda što pomeranje bilo kog segmenta kroz odgovarajui zglob nije ogranieno. Naprimer, kod klizanja zgloba S1 po šipki G1G2 uvedeni su mehaniki graninici (G1 iG2). I kod ostalih zglobova dužina izvlaenja ili uvlaenja segmenata ograniena jesamom dužinom segmenata, pa se u konstrukciji uvode graninici. S obzirom na

ovakva ogranienja, radni prostor TTT-robota bio bi pravougaonik prikazan na slici19.22.

Cilindrina ili RTT- šema.

Minimalna konfiguracija cilindrine ili RTT-sheme ima tri zgloba od kojih jeprvi rotacioni, a druga dva translatorna. Na slici 19.23. prikazan je primer ovakveminimalne konfiguracije i to izgled robota i njegov shematski prikaz.

Slika 19.23. Konfiguracije robotskih manipulatora: cilindrina minimalna konfiguracija

Naziv cilindrina shema potie otuda što pomeranja u zglobovima S1, S2 i S3tano odgovaraju koordinatama , z i cilindrinog koordinatnog sistema, što se vidi



Tehniki sistemi

330

uporeivanjem slika 19.24. U daljem tekstu emo videti da je i radni prostor ovakvogrobota cilindrian.

Slika 19.24. Cilindrini koordinatni sistem i radni prostor

Razmotrimo sada radni prostor RTT-sheme robota. Ogranienja se ovde javljaju zbog ograniene dužine segmenta 2 i 3, te se oni mogu izvlaiti (odnosnouvlaiti) iz odgovarajuih zglobova samo do odreene mere. Za obrtanje u zglobu S1smatraemo da nije ogranieno, mada i tu mogu da se pojave ogranienja. S obziromna uvedena ogranienja, radni prostor cilindrinog robota izgledao bi kao na slici

19.24.

Sferna ili RRT-shema.

Minimalna konfiguracija sferne ili RRT- sheme ima tri zgloba od kojih su prvadva rotaciona, a trei translatorni. Na slici 19.25. prikazan je primer sfernog robota injegova šema.

Slika 19.25. Sferna minimalna konfiguracija

Pomeranja u zglobovima kod RRT-sheme približno odgovaraju koordinatamasfernog koordinatnog sistema, slika 19.26., pa otuda naziv sferna shema.

Slika 19.26. Konfiguracije robotskih manipulatora: RTR, RRT i TRR šeme



Tehniki sistemi

331

RTR i TRR šeme prikazujemo zajedno zato što u onom obliku u kome seobino praktino realizuju imaju isti radni prostor. Šeme su prikazane na slici 19.26.

Slika 19.27. Konfiguracije robotskih manipulatora: RTR-robot i radni prostor

Laktasta ili RRR-shema.

Minimalna konfiguracija laktaste ili RRR-šeme ima tri rotaciona stepena

slobode. Naziv laktasti robot potie od karakteristinog "L-lakta" koji se uoava naovoj šemi. Za ovu šemu robota sreu se i drugi nazivi kao, na primer, zglavkasti iliantropoidni robot. Izdvojiemo posebno jednu od moguih RRR-shema. Prikazana jena slici 19.28. i zbog slinosti sa ovekovom rukom naziva se antropomorfna(ovekolika) shema.

Slika 19.28. Konfiguracije robotskih manipulatora: laktasti ili RRR-robot

Radni prostor RRR-sheme robota zavisi od mogunosti obrtanja u svakomzglobu. Ako bi obrtanja bila bez ogranienja, onda bi radni prostor bio lopta iji jepoluprenik odreen dužinom ruke. Kako obrtanja u zglobovima nisu neograniena toe radni prostor biti jedan deo lopte složenog oblika, slika 19.29.

Slika 19.29. Konfiguracije robotskih manipulatora: RRR robot i radni prostor laktastog robota



Tehniki sistemi

332

Na slici 19.30. prikazan je robot sa etiri stepena slobode kretanja.

Slika 19.30. Robot sa etiri stepena slobode

Kinematika robota izuava poziciju, brzinu, ubrzanje i sve izvodepromenljive pozicije (s obzirom na vreme ili neke druge promenljive. Izuavageometrijska i vremenska svojstva kretanja bez razmatranja sila i momenata kojiuzrokuju to kretanje i analitiki opisuje geometriju i kretanja robota u odnosu na nekifiksni referentni koordinatni sistem. Osnovni problem koji treba rešiti je da se za

zadane uglove zglobova robota koja je orijentacija i pozicija alata u odnosu na baznikoordinatni sistem kao i transformacija prikaza položaja robota iz kartezijskogprostora u prostor zglobova.

Slika 19.31. Kinematika robota

Dinamika predstavlja oblast mehanike koja se bavi izuavanjem sila imomenata koje uzrokuju kretanje. Osnovni problem je kako ce se kree robot poddelovanjem sila odnosno momenata u zglobovima robota. Te sile/momenti zavise od:prostorno-vremenskim osobina zadane putanje alata, masa i momenata inercijelanaka, optereenja, trenja u zglobovima itd. Da bi se robot kretao kroz prostor odtake A do take B mora se odrediti putanja. Putanja se zadaje u obliku niza taakakroz koje robot mora proi na putu od A do B. Upravljanje robotom može biti:

Poziciono: tano sleenje putanje i povratna veza preko senzora pozicije i brzine.

Upravljanje silom dodira:o kada se robot slobodno kree u prostoru, primenjuje se "isto"

poziciono upravljanje,o kada robot dodiruje površinu nekakvog objekta (ciljna površina),

primjenjuje se hibridno upravljanje: poziciono upravljanje se



Tehniki sistemi

333

primjenjuje u nekim smerovima (npr. za upravljanje položajem robotau ravni ciljne površine) a u ostalim smerovima upravlja silom dodira(npr. u smeru normalnom na ciljnu površinu).

Povratna veza preko senzora sile.

19.3.3. Transfer materijala i opsluživanje mašinaU svakom proizvodnom pogonu promet i prenos materijala spadaju u kljune

radnje [9,17,19,20,21,23,31,34]. Naglasimo da pod pojmom materijalapodrazumevamo kako neobraeni materijal koji ulazi u pogon, tako i deliminoobraene radne predmete, a konano i potpuno obraeni proizvod koji izlazi izpogona. Promet materijala igra važnu ulogu zato što je uvek potrebno materijal kojiulazi u pogon prenositi od jedne mašine do druge, ili opštije, od mesta gde se obavlja jedna radna operacija do mesta gde se obavlja druga. Na taj nain materijal se kree doizlaska iz pogona. Na ovom mestu neemo govoriti o usavršavanju i automatizacijisamog postupka obrade, dakle razvoju mašina, ve emo razmatrati samo proces

prometa materijala.Operacija prenošenja

U slabo automatizovanim proizvodnim pogonima prenos materijala uglavnomsu obavljali radnici. Oni su radne predmete prenosili pojedinano, ako su krupniji, ilispakovane u razliite vrste korpi i kontejnera, ukoliko su delovi bili manji. Dakle,kljuna je bila ljudska radna snaga uz korišenje pomagala kao što su kolica i sl.Korišenje ljudske radne snage svakako nije odgovaralo kasnijim zahtevima za sve veom brzinom rada, smanjivanjem troškova, ujednaenim ritmom dotoka materijalaza obradu itd. Stoga se automatizacije i prenos materijala. U pitanju su obino razliite vrste pokretnih traka i po potrebi prostiji manipulacioni automati. Na slici 19.32.prikazan je transport delova pokretnom trakom i prelaz sa jedne trake na drugudirektno, uz pomo prostog automata sa dva pokretna elementa i neizmenljivimprogramom rada.

Slika 19.32. Transport pokretnom trakom

Paletizacija

Umesto pojedinanih predmeta, prenos se esto vrši u grupama smeštenim uodreene magacine. Tako dolazimo do pojma palete. Paletom nazivamo svakiprenosivi magacin u kome su radni predmeti složeni na pravilan nain (jedan poreddrugog, jedan iznad drugog i sl.). Posmatrajmo sada transport palete transportnimkolicima, slika 19.33. Robot uzima predmete sa pokretne trake i slaže ih na paletu.Ovaj posao nazivamo paletizacija. Obrnut posao, kada robot uzima predmete sa paletei stavlja ih na traku, nazivamo depaletizacija.



Tehniki sistemi

334

Slika 19.33. Manipulacija robota sa opekama i slaganje u palete.

Slika 19.34. Robot pakuje flaširane tenosti Slika 19.35. Rad robota pri transportu palete

Slika 19.36. Robot opslužuje presu Slika 19.37. Robot opslužuje strug

Slika 19.38 . Laktasti robot opslužuje mašinu



Tehniki sistemi

335

Primena u sistemima za mašinsku obradu.

Mašinska obrada podrazumeva niz postupaka kojima se grubo obraenimpredmetima (ili neobraenim livenim ili kovanim komadima) daje završni oblik.

Zajednika karakteristika ovih postupaka je ta da se mehanikim putem (rezanjem)uklanja višak materijala do postizanja željenog oblika i dimenzija. U pitanju su obradnipostupci na strugu, glodalici, itd., kao i postupci brušenja, poliranja i sl.

Tipini obradni sistem sastoji se od mašine za obradu (npr. strug),transportnog sistema za dovoženje i odvoženje materijala i robota koji opslužujumašinu, slika 19.37. U savremenim pogonima sreu se, po pravilu, tzv. numerikiupravljane mašine. Ako posmatramo primer struga, tada ovakav upravljaki sistemobezbeuje veliku fleksibilnost mašine. Radi se o tome da se željeni oblik predmeta iodgovarajui rad mašine reguliše raunarskim programom koji može biti zapamen nanekoj od memorijskih jedinica (bušena traka, kartice, magnetna traka, disketa i sl.). Ako se na ovaj nain formira programska biblioteka koja pokriva odreeni broj

razliitih predmeta, tada je dovoljno signalizirati upravljakom sistemu koji predmetnailazi i mašina e izvršiti potrebnu proceduru obrade. Tako dolazimo do mogunostida obradni sistem uspešno radi i sa velikim i sa malim serijama, pa ak i pojedinanojproizvodnji.

Da bi se postigle opisane prednosti robot, kao deo obradnog sistema, mora bitiprogramiran tako da podržava fleksibilnost cele elije. To se odnosi i na mehanikurobota, na primer, u smislu zahteva za hvataljkom koja odgovara odreenom skupurazliitih predmeta.

Poslovi peskarenja i farbanja prskanjem

Farbanje možemo posmatrati kao deo šire tehnologije površinske zaštite ma-terijala. U naslovu odeljka izdvojili smo farbanje prskanjem jer je to jedna od naješihi veoma poznatih primena robota (u SAD radi više od 1000 robota za farbanje). Inae,roboti se primenjuju i u nekim drugim poslovima površinske zaštite kao što je, naprimer, peskarenje kojim se mehaniki isti površina materijala, slika 19.39.

Slika 19.39. Primena robota pri peskarenju posude

Postoji niz razloga zbog kojih se poslovi farbanja poveravaju robotima. Upitanju je veoma "prljav" posao. Atmosfera u pogonima za farbanje zasiena je

isparenjima od sredstava za farbanje, a te materije su esto otrovne i kancerogene.



Tehniki sistemi

336

Pošto su ove materije esto i zapaljive, to postoji velika opasnost od požara. Zbog svegaovoga poslovi farbanja svakako spadaju u onu grupu poslova od kojih je ovekapoželjno osloboditi. Pored humanizacije rada roboti u poslovima farbanja donose i nizdrugih prednosti:

Poboljšani kvalitet. Robot može obezbediti veoma pravilnu regulaciju kre-tanja pištolja za farbanje ime se postiže ravnomerno nanošenje boje; Ušteda materijala postiže se ravnomernim nanošenjem sloja boje kao i

preciznim ritmom ukljuivanja i iskljuivanja pištolja; Ušteda energije postiže se time što robotizovana elija za farbanje ne

zahteva složen sistem ventilacije, grejanje i sl; Poveana produktivnost se postiže smanjenjem ueša živog rada i

troškova koje on nosi kao i opisanim uštedama i poboljšanjem kvaliteta.Robot za farbanje nosi na svom kraju završni ureaj u vidu pištolja za prskanje

boje. Prilikom rada robot nosi ovaj ureaj zadatom putanjom koja obezbeujenanošenje boje na sve predviene površine radnog predmeta.

Da bi izvršio ovakav zadatak robot mora imati sposobnost praenjakontinualne putanje. Za zadavanje putanje naješe se primenjuje postupak runog voenja, i to posredstvom lagane "kopije" robota. Jedna od karakteristika zadatkafarbanja je i ta da pištolj prska boju na prilinu širinu. Otuda se ne postavlja zahtev za velikom preciznošu.

Sa stanovišta upravljakog sistema zahteva se još i fleksibilnost tj. laka izmenaprograma koja bi omoguila prilagoavanje robota razliitim predmetima koje jepotrebno farbati.

Bez obzira na izbor pogona robot koji radi u uslovima koji vladaju u eliji zafarbanje zahteva posebnu zaštitu vitalnih delova pokrivaima na nain prikazan na

slici 19.40.

Slika 19.40. Robot za farbanje sa zaštitnim pokrivaem

Slika 19.41. Dvoruni portalni robot za zavarivanje Slika 19.42. Prenosivi robot



Tehniki sistemi

337

19.4. FLEKSIBILNI PROIZVODNI

SISTEMI

Fleksibilni proizvodni sistem (Fleksibilni tehnološki sistemi)predstavljaju realizaciju ideje o istovremenom poveanju stepena automatizacijeprocesa obrade, montaže, transporta i manipulacije predmeta i alata, uz poveanjenivoa fleksibilnosti promenom odgovarajueg upravljakog sistema. termin je izvedeniz injenice da su ovi sistemi sposobni za proizvodnju razliitih proizvoda bezznaajnog prekida i prelaza [9,17,19,20,21,23,31,34].

Drugim recima, integracijom obradnih sistema (NC/CNC, FTC, AC, PLC),skladišnih sistema, manipulacionih sistema (IR ), CAQ i transportnih sistema pomouIT formiraju se fleksibilni tehnološki sistemi FTS. Koristi se i akronim FMS (FlexibleManufacturing System). FMS može da sadrži:

fleksibilnu automatizaciju, grupne tehnologije, raunarske numeriki upravljane (CNC) mašine alatljike, direktno raunarsko upravljanje (DNC) mašinama i unutrašnjim transportom.

Prema geometrijskom obliku delova koji se izradjuju u okviru FMS razlikujemo FMSza obradu:

rotacionih delova, rotacionih i prizmatinih delova, prizmatinih delova.

Imajui u vidu raspored mašina i vezu izmeu njih razlikujemo FMS sa: rednim rasporedom mašina,

paralelnim rasporedom mašina, kombinovanim rasporedom mašina.Fleksibilni proizvodni sistem predstavlja: automatizovani sistem koji

omoguuje proizvodnju jedne ili više familija delova na fleksibilan nain. Fleksibilnostine sledee komponente:

proizvodnja razliitih proizvoda na istim mašinama i isti proizvodi narazliitim mašinama,

proizvodnja novih proizvoda na postojeim mašinama, mogunost mašina da odgovore na promenu u dizajnu proizvoda.

Fleksibilni proizvodni sistemi su tako razliiti kao i proizvodni zadaci, koje onitreba da rešavaju. Mogunosti kombinovanja mašina, transporta obratka i sistema

upravljanja su neograniene. Pod fleksibilnim proizvodnim sistemom sepodrazumeva grupa numeriki upravljanih mašina, koje su povezanesa automatizovanim sistemom transporta, skladišnog sistema iintegrisanog raunarskog sistema.

Za svaki deo koji se izrauje postoji isprobani program za obradu memorisanuu centralnoj datoteci. Više razliitih (meusobno dopunjavajuih) ili istih(meusobno zamenjivih) NC-mašina izvode sve neophodne obrade na obradcima jednefamilije, tako da nastaje automatski tok obrade. Pri tome se automatski tok obrade pomogunosti ne prekida zbog runog postavljanja alata ili stezanja obratka. Stogase sa ovim sistemima može premostiti vreme pauze, a nakon završetka radnesmene može se nastaviti rad sa redukovanim brojem radnika. U visoko



Tehniki sistemi

338

automatizovanim sistemima u obradni i informacioni tok mogu takoe biti ukljueniskladišta materijala, merne mašine i automatsko upravljanje alatom, slika 19.43.

Slika 19.43. Prikaz strukture fleksibilnog proizvodnog sistema

19.4.1. Osnovne komponente fleksibilnih proizvodnih sistema

Fleksibilne proizvodne sisteme ine [9,17,19,20,21,23,31,34]: FMS obradne elije; Sistem unutrašnjeg transporta i skladištenja;

Raunarski upravljaki sistem.Osnovne odrednice fleksibilnog proizvodnog sistema su:

razliiti obradci, sa razliitim obradama, u proizvoljnom redosledu, u promenljivim veliinama serija, automatski, bez manuelnih zahvata, ekonomino proizvoditi.

19.4.1.1. FMS obradne elije

Pod FMS obradnim elijama podrazumeva se CNC ili samostalna NC mašina,naješe obradni centar, glodalica ili druga alatna mašina, koja je uz dodatneautomatske ureaje snabdevena za jedan vremenski ogranieni rad bez spoljnjegopsluživanja. Zato su neophodni sledei dodatne mogunosti:

Dovoljna koliina pripremljenih obradaka u formi palete ili pojedinanogmagacina za rad u jednoj smeni.

Automatsko opsluživanje mašine iz magacina obradaka i povratak obraenih delova u magacin gotovih delova.

Prošireni drža alata da bi se mogli obraditi magacina obradaka i povratak obraenih delova u magacin gotovih delova.

Automatska izmena alata sa nadzornim ureajem za kontrolu loma ili



Tehniki sistemi

339

trošenja i automatskim pozivanjem rezervnih alata. Kontrola mera obraivanih delova, npr. putem mernog tastera i odgovarajui

softver za obradu podataka, da bi se automatski dobile korekturne vrednosti ili automatski iskljuilo prekoraenje tolerancijskih granica.

Automatsko zaustavljanje mašine nakon završetka obrade svih delova umagacinu ili pojave greške.

Slika 19.44. Fleksibilna proizvodna elija

Grupa od etiri i više mašina ine sistem a tri ili manje mašinasainjavaju eliju. Fleksibilna proizvodna elija predstavlja grupu od nekolikomašina koja se opslužuju robotom i koja je sposobna za obradu familije delova, slika

19.44. Primena numeriki upravljanih alatnih mašina omoguava vrlo jednostavnoprilagoavanje neophodnim konstrukcionim i proizvodnim izmenama. Fleksibilniproizvodni sistem nije ogranien minimalnom veliinom serije, ve, uz pretpostavkupostojanja programa za obradu dela, obrauje i pojedinane delove u proizvoljnomredosledu.

Koncept fleksibilnog proizvodnog ostrva ovde e se samo pomenuti,da bi se korigovale prethodne definicije. Radi se pri tome o specijalnojorganizacionoj formi jednog fleksibilno primenljivog pogona, koji sa ovde opisanimfleksibilnim proizvodnim sistemom nema ništa zajedniko.

Danas se pod fleksibilnim proizvodnim ostrvom podrazumeva ogranienopodruje pogona sa više konvencionalnih i NC mašina i drugih ureaja, na kome se

na jednom ogranienom izboru obradaka mogu izvesti sve neophodne operacije. Pritome je bitna prostorna i organizaciona zavisnost mašina i pogonskih sredstava ucilju kompletne obrade delova. Ljudi koji su tu zaposleni samostalno planiraju,odluuju i kontrolišu provoenje radova. Pri tome se gubi kruto postavljanje radovai postiže prošireni dispozicioni i radni prostor za pojedince.

Fleksibilna proizvodna ostrva imaju prednost tamo gde proizvodni proceszahteva fleksibilne i univerzalno primenjive radnike. Radnici u fleksibilnom proizvodnomostrvu organizuju pojedine radne tokove sami i veinom bez nadreenih rukovodilaca.Svi pripadni poslovi raspodeljuju se u grupe, disponiraju i dodeljuju. Važno je u veini sluajeva, da se zadati termin održi i postigne kvalitet.



Tehniki sistemi

340

Fleksibilni proizvodni sistemi su primenljivi kako za obradu prizmatinihobradaka, tako i cilindrinih obradaka i limova. Ovo zahteva pored razliitih alatnihmašina, takoe i razliite transportne sisteme.

Slika 19.45. Obrada radnih delova u mašinskom centru

Prizmatini obradci se pojedinano ili grupno privršuju na palete sasteznim priborom ili transportuju, a kod rotacionih delova radni komadi se nose umalim serijama ili skladište u zajedniki drža (magacin) radnih delova.Umesto izmenjivaa paleta na alatnoj mašini se javlja, kod ci lindrin ih delova ,naj eše manipulacioni automat (sa duplom hvataljkom), koji izuzima pojedinano, jedan za drugim, delove iz držaa, prinosi steznoj glavi, zamenjuje obraeni saneobraenim obratkom i konano odlaže deo u držau gotovih delova.

Fleksibilni proizvodni sistemi mogu biti, slika 19.46.:

Slika 19.46. Fleksibilni proizvodni sistem

Namenski FMS za proizvodnju ogranienog broja konfiguracije delova. Za sluajnu porudžbinu kod koje je velika familija, varijacija i konfiguracija

delova.U sistemima projektovanja za mašinske operacije, glavni tipovi obradnih elija su

CNC mašine alatljike. Mašina koje se koriste u elijama FMS su: Mašinski centri su visoko automatizovane samostalne mašine koje mogu

da se koriste kao komponente FMS, slika 19.47. Alatne mašine sposobne zaizvršenje nekoliko mašinskih operacija na radnom delu u jednoj pripremi pod



Tehniki sistemi

341

programskim upravljanjem (glodanje, bušenje, razvrtanje, upuštanje i dr).Poseduje DNC ili CNC upravljanje, automatsku izmenu alata i upotrebupaletizovanih radnih delova.


Menja glava je specijalna alatna mašina koja ima sposobnost da menjaalatne glave. Alatne glave su naješe viševreteni alatni moduli koji mogu dase skladište na polici ili dobošu lociranom na mašini ili blizu mašine. One seupotrebljavaju za izvršavanje istovremenog višestrukog bušenja i srodnihoperacija na radnom delu.

Slika 19.48. Zamena alata u magacinu obradnog centra uz pomo mobilnog robota

Indeksir glava je slian menjau glava osim što su alatne glave vee, isuviše velike da bi se mogle kretati izmeu vretenskog pogona i skladišne lokacijealata. Glave su polu trajno privršene na indeksirani mehanizam na alatnojmašini.

Moduli glodanja. Moduli struganja. Montažne elije koje mogu da se programiraju za izvršavanje zadataka

sa varijacijama u redosledu i obrascu pokreta da bi se prilagodili razliitim



Tehniki sistemi

342

stilovima proizvoda koji se izrauju. Industrijski roboti su najpodesniji zamontažne elije.


Inspekcijske elije su posebno važne u FMS. Koordinatne merne mašineposeduju specijalne inspekcijske sonde koje mogu da se upotrebe na vretenu alatne mašine. elija za inspekciju uglavnom se zasniva na CNCkoordinatnoj mašini.

elije za pranje delova omoguuju išenje i pranje preostalih opiljakaposle obradnih elija. Zaostao opiljak može prouzrokovati neoekivaneprobleme u toku automatske kontrole.

elije za kovanje sadrže pe za grejanje, presu za kovanje i mesto zadoradu.

elije za livenje omoguuju livenje metala i plastike pod pritiskom.

elije za montiranje paleta omoguuju rešavanje kompleksnihzadataka. Automatizovano se može rešiti uvršivanje ali zbog težine,

držanja delova i kompleksnih pokreta montiranje paleta se vrši runo.Izmenu delova preuzima portalni robot. On uzima sirove komade sapalete i odlaže gotove komade u drugu paletu. Paletizacija i depaletizacijaobradaka i delova za rad u treoj smeni izvodi se u u pravilu u prvoj i drugojsmeni. Neophodni kapacitet magacina obradaka je u prvom reduzavisan od vremena obrade obradaka. Kod srednjeg vremena obrade od30 minuta dovoljno je 16 paleta za 8 sati proizvodnje.

elije za obradu limova omoguuju realizaciju operacija presovanja,krojenja, savijanja i oblikovanja. Na slici 19.50. prikazan je FMS za izradulima.



Tehniki sistemi

343

Slika 19.50. Prikaz strukture fleksibilne proizvodne elije za obradu lima

Stezanje i skidanje delova u priborima se izvodi pretežno runo. Manji delovise mogu stezati u višestruke stezne pribore, da bi se skratilo ukupno vreme obrade.

Ukoliko je to donosi prednost, može se prvo i drugo stezanje delova kombinovati u jednom priboru.

Za prepoznavanje i identifikaciju obradaka stegnutih na paleti služi ureaj zakodiranje smešten na paleti ili priboru za stezanje. Podaci se elektronski uitavaju prepoetka obrade i uporeuju sa pripremljenim NC programom na mašini. Poetak obradezavisi od prethodnih podataka. Pod odreenim uslovima mode se ovaj ureaj izostaviti.Upravljaka jedinica za transport tada mora preuzeti upravljanje transportom ikontrolu identiteta na mašinama.

Osnovne prednosti FMS su:

Poveana iskorišenost mašina: dvadeset i etiri sata operacija,automatska promena alata, automatsko menjanje palete na stanicama,redovi delova na stanicama kako bi se poveala iskorišenost,dinamiko planiranje proizvodnje na raun za promene u potražnji,manje mašine potrebne, smanjenje podnog skladišnog prostora.

Vee mogunosti za promene: smanjenje zaliha,razliiti delovi proizvedeni u kontinuitetu, a ne u grupama, smanjen brojzaposlenih, vea produktivnost, kontinuirani nadzor proizvodnjemašine (rad preko noi -"svetla operaciju").



Tehniki sistemi

344

19.4.1.2. Sistemi unutrašnjeg transporta i skladištenja

Bitna komponenta FMS je sistem unutrašnjeg transporta i skladištenja[9,17,19,20,21,23,31,34]. Sistem unutrašnjeg transporta i skladištenja u fleksibilnom

proizvodnom sistemu treba da izvršava sledee funkcije: sluajna nezavisna kretanja radnih delova izmeu elija, manipulisanje raznovrsnim konfiguracijama radnih delova, privremeno skladištenje, pogodan pristup za utovar i istovar radnih delova, kompatibilnost sa raunarskim upravljanjem.

Projektovanje fleksibilnih proizvodnih sistema poinje naješe sa principijelnimutvrivanjem najpodesnijeg transportnog sistema za obratke. Kada se utvrdi broj itip mašina koje e se instalirati u FMS, sledi tada fino planiranje rasporeda

mašina i njihovo povezivanje na transportni sistem. Raspoloživa površina je estounapred zadata, esto mala, tako da ne postoji dovoljno velik prostor. Stogase pokreemo ka transportnom sistemu za obratke. Tipovi konfiguracije rasporedakoji se naješe nalaze u današnjim FMS mogu biti: linija, petlja, pravougaona,merdevina, otvorena petlja, robotska elija.

Linija je najpodesnija za FMS u kojem delovi napreduju od jedne elije do drugepo unapred definisanom proizvodnom rasporedu bez povratnog toka. Delovi teku u jednom smeru, slika 19.51.

Pravolinijski tok sa dobro definisanim redosledom obrade je slian za sve radne jedinice. Rad protok je s levana desno kroz iste radne stanice bez meu rukovanje usistemu.

Slika 19.51. Raspored FMS u obliku linije



Tehniki sistemi

345

Na slici 19.52. prikazan je linijski raspored mašina sa povratnim tokommaterijala sa sekundarnim rukovanjem u dva smera na svakoj radnoj stanici (radnommestu).

Slika 19.52. Raspored FMS u obliku linije sa povratnim tokom i meu rukovanjem

Osnovna konfiguracija je petlja, slika 19.53. Radni delovi obino teku u jednom smeru po petlji sa mogunošu za zaustavljanje na svakom radnom mestu.mesta utovara i istovara naješe se lociraju na jednom kraju petlje. Sekundarnimanipulativni sistem pojavljuje se u svakoj eliji da bi se omoguilo kretanje delova bez smetnji po petlji.

Slika 19.53. Raspored FMS u obliku petlje sa primarnim i sekundarnim manipulativnimsistemom

Pravougaoni rasporeda omoguava recirkulaciju paleta. Posle istovara gotovihproizvoda palete se vraaju nazad na stanicu za utovar, slika 19.54.



Tehniki sistemi

346

Slika 19.54. Raspored FMS u obliku pravougaonika

Konfiguracija merdevina je jedna adaptacija petlje koja sadrži poprene putanjena kojim su locirane elije, slika 19.55. Poprene putanje poveavaju mogue putevekoji se dobijaju od jedne do druge mašine. Prednost rešenja je u redukciji putnograstojanja i vremena transporta izmeu elija.

Slika 19.55. Raspored FMS u obliku merdevina

Konfiguracija otvoreno polje je jedna adaptacija konfiguracije petlje.Sastavljena je od petlje, merdevine i sporednih koloseka koji se organizuju da bi seostvarili željene zahtevi obrade. Ovaj raspored je podesan za obradu velike familije

delova.



Tehniki sistemi

347

Slika 19.56. Raspored FMS u obliku otvorene petlje

Robotska elija je novi oblik fleksibilnog sistema u kojoj se upotrebljavaju jedan ili više robota za manipulisanje, obradu, montažu i kontrolu. Postoje etiriosnovna rasporeda robotske elije: centralna robotska elija, linijska robotska elija,mobilna robotska elija i portalna robotska elija, slika 19.57.

Slika 19.57. Primena robota u proizvodnom sistemu



Tehniki sistemi

348

U centralnoj robotskoj eliji robot se locira u približan centar elije a mašine ioprema se rasporeuju oko njega. Linijska robotska linija se rasporeuje dužkonvejnerske linije ili drugog vida transporta materijala. Mobilna robotska elija semontira na mobilnu osnovu, pokretna je radi opsluživanja više mašina. Šinski sistem

može biti podni i visei. Portalna robotska elija je adaptacija viseeg šinskog sistemaza mobilnu robotsku eliju. Na slici 19.58. je prikazan portalni robot koji opslužujemašinu sa linijskog transporta.

Slika 19.58. Portalni robot opslužuje mašinu

Izbor transportnog sistema

Na raspolaganju postoji više razliitih transportnih sistema. Na raspolaganju su :

Linearni, šinski voeni sistemi sa jednim ili dva transportna vozila, slika19.59.;

Valjkasti transporter ili sistem sa duplom trakom sa više paleta u toku; Automatski voena transportna vozila (AGV).

Pravi izbor je zavisan od težine i dimenzija obratka, kao i zahteva mašine.Naješi se koriste pravolinijski, šinski voeni transportni sistemi.

Slika 19.59. Fleksibilna proizvodna elija sa linearnim šinskim transportom i paletnimmagacinom



Tehniki sistemi

349

Transportni sistemi zahtevaju puno prostora, imaju veliku brzinu vožnje, akolica se mogu po izboru snabdeti sa više paletnih mesta. Uz to postoji mogunost da semašine rasporede samo sa jedne ili sa obadve strane vozne staze. Za kasnije proširenjesistema vozna staza se može bez problema produžiti. Upravljaka logistika je

jednostavna i efikasna.Kružni paletni sistemi, poznati sa automatskih montažnih sistema, uz primenu duplihgumenih transportnih traka, su u osnovi podesni, ali samo za manje i laganije obradke.Transportne palete ovde nose obratke koji su stegnuti na steznim priborima, i predajuih mašinama. Palete stoga ekaju izvan mašina i preuzimaju obratke za daljnjitransport. Kod obrade na više mašina obradci se moraju ponovo vraati na svojeprvobitne palete, ukoliko se specifino kodiranje obradaka sa ciljnom stanicom nalazena paleti. Kod velikih paleta su neophodne složene pretovarne stanice na mašinama.

Valjkasti transporter omoguuju da se paleta kree po gonjenim valjcima zahvaljujui trenju, se javljaju na tržištu kao serijski proizvodi, slika19.60. Ukupna dužina se može sklopiti iz više elementarnih deonica. Širina i visina

transportera se može prilagoditi. Optereenje dostiže do 750 kg/m, brzinatransportovanja od 1 do 12 m/s. Pogon je elektromotorni sa reduktorom.

Slika 19.60 . Valjkasti i klizni transporteri Na slici 19.61. prikazana je primena valjkastih transportera za transport tereta ipunih paleta. Centralni robot prenosi teret na palete.

Slika 19.61 . Robot za manipulaciju i valjkasti transporteri



Tehniki sistemi

350

Automatski voena transportna vozila su namenjena za:

automatsko rukovanje materijalima u nezavisnim operacijama,

automatski kretanje materijala duž definisanog puta, slika 19.62.

Automatski voeni sistem mogu imati baterije sa autonomijom od 8-16 asova rada. Atraktivni AGV su transporteri koje su neupadljive u toku transporta. Vrlo su pogodniza mešane oblike proizvodnje. Prednosti sistema sa automatski voenim vozilima su:

fleksibilnost u promeni transportne putanje kao i u pogleduprilagoavanja zahtevima,

relativno jednostavna ugradnja, posebno kod rešenja baziranih narešenjima upravljanja bez zahteva za ugradnjom fiksne opreme (radioupravljanje, lasersko navoenje i dr. ),

jednostavno poveanje transportnog kapaciteta uvoenjem novih vozila,odnosno mogunost optimalnog prilagoavanja stvarnim potrebama,

smanjivanje ošteenja robe,

znatno humaniji uslovi rada, naroito na montažnim linijama i u uslovimarada sa prisustvom raznih opasnosti, obezbeenje automatskog upravljanja u svim procesima sistema kao i

mogunost direktnog povezivanja sa kompleksnim informacionimsistemima,

podizanje organizacije na znatno viši nivo, radikalno smanjenje broja zaposlenih, neosetljivost sistema na dužinu radnog vremena i broj smena.

Slika 19.62 . Automatski kretanje materijala duž definisanog puta

Automatski voena vozila se mogu klasifikovati u sledee grupe: traktori,paletna kolica, transportna vozila i specijalna vozila.



Tehniki sistemi

351

Slika 19.63. Optereena i neoptereena vozila

AGVS vozila koja su konstruisana u obliku traktora, namenjena su po pravilu vui više prikolica. Nosivosti prikolica su obino do 1 -2 t, a mogu biti i znatno vee do20 t. Vozila koriste ve postojee transportne puteve i mogu dosei skoro svakutaku u pogonu.

Slika 19.64. Podni transportni sistemi sa AGV (Automated Guided Vehicles) koriste postojeetransportne puteve.

Specijalna vozila se zasnivaju na istim konstruktivnim rešenjima kao iprethodno opisana vozila. Razlika je u adekvatnom prilagoavanju specifinimoblastima primene. U ovu grupu se može svrstati veliki broj vozila, ali se mogu uoititri karakteristina razvojna trenda:

vozila sa specijalnim transporterskim elementima,

vozila sa teleskopskom i drugim konstrukcijama viljuški,

vozila sa mogunošu integracije u proizvodne/montažne linije.

Vozila sa specijalnim transporterskim elementima obezbeujudirektnu vezu sa transportnim sredstvima kontinualnog dejstva kao i sa stanicamarazliitih tipova koje su opremljene elementima nekog tipa transportera.

Vozila sa teleskopskom i drugim konstrukcijama viljuški obezbeujuznatno veu autonomiju rukovanja materijalima i obavljanje praktino svih skladišno–transportnih aktivnosti (zahvat, podizanje/spuštanje tereta, transport, lociranje...). Naslici 19.65. je dat prikaz jednog rešenja.



Tehniki sistemi

352

Slika 19.65.

AGVS sistema sa mogunosti potpuno autonomnog rada u skladišnim zonamaregala. Zahvat/odlaganje na proizvoljnim lokacijama primenom rešenja za preciznopozicioniranje, identifikaciju i dr., kako na samom AGVS, tako i u skladištima, nastabilnoj / pokretnoj i pomonoj opremi, slika 19.64.

Automatski skladišni sistemi

Automatska skladišta (AS) sa opremaju sa mehanizmima koji redukuju ljudskirad i humanizuju operacije u skladištima. Karakteriše ih: velika poetna ulaganja ipromenljivi nivo automatizacije (ueše mehanizama u operacijama i transakcijama uskladištima, dok u visoko automatizovanim sistemima teret se kompjuterski kontrolišena ulasku i izlasku iz skladišta).Objektivni razlozi za automatizaciju skladišnih operacija je:

Poveanje kapaciteta skladišta;

Poveanje gustine skladišta; Poveanje ukupne iskorišenosti fabrikog prostora; Poveanje sigurnosti u radu i smanjenje štete i otuenja; Poveanje produktivnosti i redukcija ljudskog rada; Poveanje bezbednosti u radu i poboljšanje kontrole inventara; Poboljšanje zanavljanja zaliha; Unapreenje servisa kupcima;

Poveanje dostupnosti i transportnih puteva.Razlikujemo sledee tipove automatizovanih skladišta:

Automatizovana skladišta koji predstavljaju regalni sistemi sa mehanizmimaili automatizovanim dizalicama (kranovima) za skladišta/zanavljanje tereta.

Pokretni skladišni sistem predstavlja ovalne transportne trake (konvejnersisteme) sa sanducima za pojedinane artikle. Automatizovana regalna skladišta mogu biti:

Jedno teretni AS – veliki automatizovani sistemi sa paletnim teretima; Duboki linijski AS – kretanje kroz regal sa bonog ulaza; Malo teretni AS – mali runi tereti sanduci sa fiokama; ovek na platformi AS – humane operacije ljudi u skladištu sa pojedinanim

izborom; Automatski pojedinani sistemi za pretraživanje-sistemi za individualna

pretraživanja; Vertikalni dizalini skladišni modul – vertikalni boni i horizontalno boni AS

tipovi.



Tehniki sistemi

353

Automatizovani skladišni sistemi se primenjuju kod jedinanih skladišnihtereta i zanavljanja (skladištenje i operacije distribucije). Mogu biti jedno teretni i salinijskim kretanjem. Prednost ovih skladišta je velika istoa zgrada. Radni procesi uskladištu su:

pomo pri upravljanju u fabrikim operacijama, predstavljaju bafer skladišta izmeu razliitih proizvodnih operacija, podrška JIT proizvodnoj strategiji.

Automatizovani pokretni skladišni sistemi mogu biti:

Horizontalni koji se primenjuju za iste operacije uz primenu transportnihtraka i uz pojedinano zaustavljanje transportnih traka. Dužina obilaznicaod 3 m do 30 m. Razlikuje se veliki tip horizontalnih skladišnih sistema.

Vertikalni se primenjuju za operacije oko vertikalne petlje transportnetrake. Zauzimaju manju površinu a veu zapreminu.

Na slici 19.66. su prikazani runi horizontalni pokretni skladišni sistem.

Slika 19.66. Horizontalni pokretni skladišni sistem

Pokretni (okretni) skladišni sistemi omoguuju:

Brže i efikasnije skladišne i operacije pretraživanja (lakši izbor, montažadelova);

Efikasniji transport i akumulacija materijala (montaža na predvienimlokacijama u toku kretanja);

Realizacija radnih procesa (primer u elektronskoj industriji);

Jedinstvena primena uz realizaciju kontrolne funkcije.

Horizontalni karusel je automatizovani skladišni ureaj, koji nudi racionalizacijuskladišnog poslovanja, slika 19.67. Primenjuje se u relativno niskim, uskim i dugakimskladišnim prostorima. U odnosu na statiku opremu i organizaciju, ostvaruje sedinamiki sistem s idealnim principom "roba k oveku".



Tehniki sistemi

354

Slika 19.67. Horizontalni karusel

Transportni sistem predstavlja kako tehniki, tako i odreeni troškovni elementcelokupnog sistema Zato je vrlo važn o da se plan iran ju funkcionalnih tokova

posveti odgovarajua pažnja, da bi se izbegle nepotrebne naknadne popravke, troškovii transportni putevi. Transportni sistemi moraju ispunjavati visoke zahteve, na primer: Velika brzina kretanja, koja iznosi do 120m/min. Kontrolisano slaganje i izmena paleta. Mogunost manuelnih zahvata kod smetnji (npr. runi pogon). Moan, pouzdan i siguran transport paleta do pojedinanih stanica, Održanje sigurnosnih zahteva, npr. kod kolizije, neoekivanih prepreka,

naponskih ispada, upravljakih grešaka. Ispunjavanje transportnih zadataka sa najmanjim troškovima za hardver,

softver, montažu, odraivanje, upravljanje i funkcionalnu sigurnost. Trajno osiguravanje tanosti obrade delova, tj. voenje i indeksiranje

paleta ne sme dovesti do habanja u transportu i izmenjivakim ureajima. Na mašinama se ne sme pojaviti zastoji zbog nedostatka paleta, što se

mode utvrditi pre nastanka zastoja pomou simulacionog sistema. Utovarna i stezna mesta moraju biti tako opremljena da izmena

steznih pribora i obradaka tee brzo i bez problema. Transportni sistem mora biti lako proširiv za integraciju dodatnih mašina. Održavanje i popravke se moraju izvoditi bez dugih zastoja. Po mogunosti bi isti transportni sistem trebalo koristiti za transport

izmjenjivih alata ka i od mašina, da bi se uštedelo na dodatnomtransportnom sistemu za alate.

19.4.2. Raunarski upravljaki sistem.

U osnovi FMS sa odgovarajuom konstrukcijom može raditi i bez nadreenog vodeeg raunara [9,17,19,20,21,23,31,34]. Ovo se odnosi u osnovi na automatski tok obrade, tj. dovoz paleta, obradu i ponovno skidanje. To zadovoljava automatskitransport obradaka. Svi drugi organizacioni radovi u okruženju FPS se moraju runoterminirati, kontrolisati i pravovremeno izvesti, da se ne bi pojavili zastoji zbognedostatka obradaka, alata, steznih pribora ili poremeajnih faktora. Na taj nain je vedefinisano koji zadaci se prenose nadreenom vodeem FMS. Ovi zadaci za raunarsu zavisni od konstrukcije i stepena automatizacije sistema i mogu sadržati sledee

funkcije:



Tehniki sistemi

355

Preuzimanje proizvodnih naloga sa brojevima komada i terminima odFMS i terminska kontrola na osnovu povratnih dojava.

Raspodela maina kod normalnog pogona uzimajui u obzir aktualnostanje alata na mašini, tj. na kojoj mašini se mora u sluaju promjene

posla zamijeniti najmanje alata. Raspodela mašina kod hitnih naloga, bez kompletnog prekidanja tekuihnalog iz proizvodnje.

Priprema paleta za stezanje sa drugim steznim priborima (broj, termini). Priprema sirovih komada (PPS je ve utvrdio, da postoji dovoljno sirovih

komada). Rasporeivanje neophodnih alata (posebnih, specijalnih ili serijskih alata)

ukljuujui podatke o alatima i njihovu dostavu na mašine. Izdavanje diferencne liste alata na pogonu, da bi se za svaku mašinu

predvideo alat za zamenu. lnformacije za DNC raunar da pripremi odgovarajue NC programe.

lnformacije upravljanju transportnog sistema o rasporedu obradaka napojedinim mašinama, ident kodovima itd. Priprema mernih programa za merne mašine integrisane u sistemu ili za

internu kontrolu na mašini. lnformacije pogonskom personalu o promjeni proizvodnje i za to

neophodnim pripremama, statusne dojave, alternativne strategije priispadu mašina, termini, brojevi komada itd.

Tako može zapoeti proizvodnja novih komada. Ukoliko neka mašina ispadne izrada, tada vodei raunar upuuje obradke, po pripremljenoj strategiji zasluaj ispada, drugoj mašini, sve dok je to dozvoljeno od strane FPS i tehnikiizvodivo. Odluku o tome donosi personal. Jedan od sljedeih zadataka je centralna

kontrola postrojenja i njegovog stanja. Zato su potrebne sljedee povratne informacije: Mašina pogonski spremna/radi/u kvaru. Mašina na popravci/ rok/ razlog. Palete nedostaju / u transportu/ u obradi. Proizvedeni delovo/rolo? Škartirani komadi/ razlog. Transportni sistem pogonski spreman/ukoen.Moni CNC-ovi su pretpostavka za neometan rad FMS. Iako su prvi FMS bili

instalirani pre nego su se pojavile prve CNC, mogunosti i obim funkcija ovih ranihsistema je za današnje zahteve neuporediv. Da bi se ispunili zahtevi automatskog i

vremenski neprekidnog pogona CNC-i pogodni za FMS moraju raspolagati sa višespecijalnih funkcija:

Velika memorija, da bi odeeno vreme mogli biti nezavisni od DNCraunara. Mnogo memorije neophodno i za korekture alata,korekture nulte take, korekture diferencije stezanja i upravljanjepodacima alata.

Mono upravljanje memorisanim podacima, da bi se ukupni sklopinformacija mogao aktualizirati u svakom trenutku, prikazati, ispitati ikorigovati. I to kako na CNC-u, tako i na centralnom procesnom raunaru.

Ukoliko su NC programi vei od kapaciteta CNC memorije, tj. programi saprodužetkom, tada se programska memorija NC-a mora automatski



Tehniki sistemi

356

dopunjavati preko DNC-a, bez prekida tekue obrade. Ukoliko je vise NC programa memorisano u CNC-u, tada svaki program

mora biti izvediv preko jedne eksterno definisane naredbe i sposoban zastart kod pogonske spremnosti.

Pogon bez zastoja zahteva CNC interno upravljanje alatima zarezervne alate, sa kontrolom veka trajanja i automatskim rasporedomodgovarajuih korekturnih vrednosti.

Zavisno od programa svakom alatu mora biti dodeljeno više korekturnih vrednosti, da bi se moglo iskoristiti zadato tolerancijsko podruje, kodpojedinih obrada.

Obraeni komadi se moraju kontrolisati pomou mernih tastera ispecijalnih, u CNC-u memorisanih, merih programa. Zavisno od rezultatamerenja, merni protokol mora dati signal DOBAR ili LOŠ.

Bezuslovna pretpostavka za prikljuak na DNC sistem je moaninterfejs za izmenu podataka (npr. Ethernet) za bidirekcionalni saobraaj

izmeu DNC-raunara i CNC-a. Neophodano je upravljanje paletama ili obradcima u upravljanju

transportom, da bi se mogli zadati prioriteti obrade (redosledpozivanja paleta); statusni prikaz mora informisati brzo o ukupnomstanju svih obradaka (obraen/neobraen/ obrada prekinuta).

CNC interni, automatski registrator podataka o mašini i obradi(MDE/BDE) registruje za vreme jedne smene sve smetnje koje se pojave,ukazuje na prekinute obrade i informiše o statistikim stepenuiskorišenja mašine.

Za vreme nonog rada sa redukovanom snagom rezanja moraju seaktivirati odgovarajue redukovane brzine.

Kod ispada jedne komponente FPS mora postojati i/ili strategija (prelazna), da bi se održali u nužnom pogonu delovi postrojenja koji nisu sinhronizovani (ne radeu taktu sistema). Za automatsko odvijanje procesa proizvodnje neophodno je da svakamašina FPS-a bude stalno snabdevena sa obradcima preko upravljanja transportomobradaka. Za kretanje paleta, pri tome, npr. postoje dve mogunosti.

Pozivanje programa putem obratka

Kod ovog naina, paleta traži slobodnu, spremnu i odgovarajuu mašinu, što seizvodi poreenjem koda palete sa brojem mašine [9,17,19,20,21,23,31,34]. Od trenutka

ulaska palete na steznu stanicu mašine do fiksiranja palete (nekoliko sekundi),program mora biti mašini na raspolaganju, da bi se izbegao zastoj (ekanje).

Zato je ovdje neophodan DNC sistem, pri emu procesni raunar preuzimazadatke "prepoznavanje -traženje - priprema - prenos" programa. Nedostatak ovogprincipa je da nije mogue unapred definisati raspored jednog obradka na jednuobraenu mašinu. Neophodne specijalne korekture pomeranja, broja obrtaja i drugefunkcije ne mogu se stoga izvršavati na NC-mašini, nego se moraju memorisaticentralno, da bi svaku mašinu, koja dolazi u obzir, preko upravljakog programauinili efikasnom. Procesni raunar dalje mora da rasporeuje obradne programestalno drugoj mašini, pošto je izbor mašine po ovom principu prepušten sluaju.



Tehniki sistemi

357

Slika 19.68. Pozivanje obratka putem programa memorisanog u NC-u na osnovuredosleda: 1) program na CNC; 2) testiranje brojeva palete; 6. a) kod palete odgovara broju

programa -paleta na mašinu; 6b) kod palete ne odgovara broju programa paleta ide dalje uopticaj

Pozivanje obratka putem programa

Ovaj princip se pojavljuje kao jednostavnije tehniko rješenje upravljanja[9,17,19,20,21,23,31,34]. Ovde se program obrade za obradak prenosi kompletno umemoriju CNC-a alatne mašine. Upravljanje tada ita kodne brojeve svih paleta kojeprolaze pored mašine, poredi ih sa memorisanim brojem u programu, a u sluajupodudaranja, upravljanje usmerava paletu ka mašini putem odgovarajuegpoložaja skretnice. Pre nego otpone obrada palete na mašini, izvodi se automatsko brisanje adrese, da bi se onemoguio ponovljeni nailazak palete na istu obradnu

stanicu.Ovaj princip upravljanja nije optereen nedostacima i radi sa znatno manje

komunikacije izmeu raunara i upravljanja. Korektne vrednosti koje se odnose namašinu, alat ili obradak mogu se direktno uneti na NC-mašine, što je od praktineprednosti.

Slika 19.69. Pozivanje programa pomou obradka (kodiranje palete) na osnovu sledeegredosleda: 1) prepoznavanje broja palete; 2) dojava DNC raunaru; 3) traženje programa;4) prepoznavanje programa; 5) prenos programa u CNC; 6.a) postavljanje palete na mašinu ili

6. b) masina zauzeta ili nepodesna za obradu, paleta ostaje dalje u obilasku.



Tehniki sistemi

358

19.5. TEHNIKE KARAKTERISTIKE

FLEKSIBILNIH PROIZVODNIH SISTEMA

Da bi se ispunili visoki zahtevi automatizacije, fleksibilni proizvodni sistemiza rezanje prizmatinih delova moraju posedovati sledee tehnike karakteristike:

Više FPS-podesnih NC mašina, veinom fleksibilnih proizvodnih elija, ija veliina i broj odgovara spektru obraivanih delova i broju komada.

Dovoljna priprema obradaka da bi se za odreeno definisano vreme mogaoostvariti automatski pogon bez ljudi.

Automatski transport obradaka i sistem za izmenu, koji delove upravlja itransportuje od stezanja sirovih, pa do otpuštanja obraenih delova.

DNC sistem za automatsko upravljanje i pripremu NC programa ikorekturne vrednosti za alate i pribore.

Automatsko snabdevanje alatima sa upravljanjem svim podacimaalata ili korekturnim vrednostima od ureaja za podešavanje do mašine inazad.

Automatsko odvoenje strugotine.

Automatsko išenje obradaka, steznog pribora i palete na obradnoj mašiniili na odvojenoj mašini za pranje kao i sušenje.

Upravljaki raunar, merna stanica, centralni nadzor, MDE/BDE idijagnosticiranje grešaka instalira se po potrebi i zahtevu.

Uprkos visokim tehnikim zahtevima fleksibilni proizvodni sistemi imaju svojaogranienja i to u odnosu na:

Veliinu, težinu, oblik i materijal obraivanih delova.

Nemogunost obrade (3, 4 i 5-ostranu, kose površine ili rupe, tehnologije).

Produktivnost sistema (broj komada na sat).

Vrstu i broj raspoloživih alata.

Tanost obraivanih komada.



Tehniki sistemi

359





Tehniki sistemi

LITERATURA

[1] Anderson D.M.: Desing for Manufacturibiliari Concurent Engineering,CIM Press, 2003.

[2] Babi B.: Flexy - Inteligentni ekspertni sistem za projektovanje FTS,Mašinski fakultet u Beogradu, 1994.

[3] Deming W. Edwards: "Nova ekonomska nauka" (prevod sa engleskog),Grme -Privredni pregled, Beograd, 1996.

[4] Dorrf R.C. : Handbook of Desing, Manufacturing and Autommation, wiley, 1995.

[5] ISO 9000:2000, Quality management systems - Fundamentals and vocabulary (JUS ISO 9000:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom -Osnove i renik)

[6] Ivkovi B.: Obrada metala rezanjem, Jugoslovensko društvo za tribologiju,Kragujevac, 1994.

[7] James A. R., Henry W. K.: Computer-Integrated Manufacturing,Prenttice Hall, New Jersey, Columbs, Ohio, 2005.

[8] Jovii M., Kršljak.: OSNOVE KONSTRUKCIJA ALATA I PRIBORA,etvrto izdanje, Beograd 1990.

[9] Kalpakijan S., Scmid S. R., Musa H.: Manufacturing and technology,Prenttice Hall, Singapur, 2010.

[10] Kalajdži M.: TEHNOLOGIJA MAŠINOGRADNJE, Deseto izdanje,Beograd 2006.

[11] Kalajdži M. i grupa autora: Tehnologija obrade rezanjem - prirunik,Mašinski fakultet u Beogradu, 1998.

[12] Lazi M.: Tehnologija obrade metala rezanje, Mašinski fakultet,Kragujevac, 2002.

[13] Lazi M., Nedi B., Mitrovi B.: Tehnologija obrade metala rezanjem,Izbor režima obrade, Mašinski fakultet, Kragujevac, 2002.

[14] KATALOG INDUSTRIJE ALATA TREBINJE, Republika srpska, Bosna i

Hercegovina 2004.[15] KATALOG ISCAR INTERACTIVE, Izrael 2005.[16] KATALOG INDUSTRIJE ALATA MITSUBISHI, Japan 2003.

[17] Milai V. : Teorija projektovanja tehnoloških sistema, Mašinski fakultet uBeogradu, 1987.

[18] Nedi B., Tadi B.: Obrada metala rezanjem, proraun elemenata režimaobrade, Zbirka zadataka, skripta, Mašinski fakultet, Kragujevac, 2000.

[19] Nedi B., Lazi M.: Obrada metala rezanjem-predavanja, Mašinskifakultet, Kragujevac, 2007.

Tehnički Sistemi

Documents