Tasic Vukadinovic Kapuran Geoelektrika

7A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

Dr. Nenad TasiFilozofski fakultet, Beograd

Momir VukadinoviInstitut Jaroslav erni, Beograd

Aleksandar KapuranArheoloki institut, Beograd

Belo brdo, Vina, SrbijaLAT 44o 44 09 / LONG 21o 12 42

ABSTRAKT

U ovom radu je predstavljen metod geoelektrine tomografi je, obavljen na vieslojnom arheolokom nalazitu Belo Brdo u Vini 2000. godine. Primenjeni geofi ziki metod je izabran kako bi se dobila to bolja rezolucija pri detekciji podzemnih struktura. Ovaj poduhvat je od znaaja za arheoloka istraibanja, obzirom da je jedan od profi la bio postavljen neposredno uz arheoloki profi l, to je omoguilo direktno uporeivanje dobijenih rezultata geoelektrikog skeniranja i rezultata arheoloke metodologije.Osim meusobne provere rezultata, ova merenja su od koristi za poetak atribucije pojedinih vrsta arheolokih slojeva pojedinim specifi nim otpornostima.

KLJUNE REI: VINA BELO BRDO, METODOLOGIJA, PROSPEKCIJA, GEOELEKTRINO SKENIRANJE-TOMO-GRAFIJA, ELEKTRINA OTPORNOST, NEOLIT, ENEOLIT BRONZANO DOBA

KOMPARATIVNA ARHEOLOKA I GEOFIZIKA ISPITIVANJANA LOKALITETU VINA -BELO BRDO METODOM GEOELEKTRINOG SKENIRANJA

UVOD

Istraivanja na nalazitu Vina-Belo brdo obnovljena su u jesen 1998. godine upravo na devedesetogodinjicu od prvih istraivanja Prof. Miloja Vasia. Njegova iskopavanja su deceni-jama predstavljala sam vrh arheoloke met-odologije. Arheoloka dokumentacija pomenutih iskopavanja, koju je Prof. Miloje Vasi ostavio za sobom, i danas je jedan od najvanijih izvora za prouavanje vinanske kulture. etiri knjige Praistorijska Vina, iako po pitanju hronologije dobrim delom prevaziene, jo uvek su uzor za objavljivanje rezultata arheolokih iskopavanja. Ovakav povod i delo, koje je za sobom ostavio

Prof. Vasi, obavezivale su i potonje istraivae da pokuaju da eponimnom nalazitu vinanske kulture vrate mesto koje mu svakako pripada.

Odluili smo se da novim iskopavanjima uvedemo multidisciplinarnost i donekle promeni-mo uobiajeni ritam istraivanja. elja nam je bila da to potpunije sagledamo pojedine nepokretne objekte, istraujui detalje koji u vreme Vasievih radova nisu mogli biti konstatovani, u pokuaju da obezbedimo to bolji kontekst pokretnom arheolokom materijalu. Planirano je sprovoenje razliitih fi ziko-hemijskih analiza koje bi mogle da pomognu u rekonstrukciji uslova ivota tokom poznog neolita (stanite, ishrana, i t.d), ali takoe da nam pokau meusobni odnos objekata. Upravo

8 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

jedna od novih tehnika metodologije istraivanja je geofi zika prospekcija, odnosno snimanje nalazita putem merenja elektrinog rezistiviteta, ijim rezultatima je i posveen ovaj rad.

Istraivanja geoelektrinog rezistiviteta na arheolokim nalazitima dole opisanom met-odologijom je novina u naoj arheologiji. Stoga smo smatrali svrsishodnim vrenje uporednih geofi zikih i arheolokih istraivanja u cilju pro-vere i atribucije vrednosti dobijenih ispitivanjem elektrinog otpora. Drugim reima pokuali smo da slojeve koji su dobijeni softverskom inter-pretacijom rezultata elektrine detekcije prek-lopimo sa poznatim profi lom sondi, istraenih arheolokim iskopavanjima.

Primena metoda geofi zike prospekcije u arheologiji zapoeta je ezdesetih godina dvade-setog veka. Cilj uvoenja geofi zike u arheoloku praksu bio je da pomogne pri pronalaenju os-tataka kulturnih slojeva, zidova, grobnica i ostalih podzemnih objekata. Prva ispitivanja bila su ug-lavnom eksperimentalna, a prve metode, koje su koriene na naim prostorima su geomagnetske i geoelektrine. U vreme tih, pionirskih pokuaja, geofi ziki instrumenti su bili dosta glomazni i nepraktini, a postupak obrade snimljenih po-dataka sa terena je bio veoma dug i zamoran, zbog komplikovanog matematikog aparata ko-jim su geofi ziari morali da se koriste, tako da su te i neke druge okolnosti bile oteavajue za iru primenu u arheologiji.

Nagli razvoj raunarske tehnologije u po-slednjih desetak godina omoguio je da se veliine terenskih geofi zikih instrumenata smanje na di-menzije koje su ranije bile nezamislive. Pojavom personalnog raunara obrada podataka se svela na nekoliko sekundi u odnosu na raniji radni postu-pak od nekoliko nedelja. Zatim, uvoenje poseb-nih kompjuterskih programa, specijalistikog softvera, omoguilo je da se rezultati merenja predstave dvodimenzionalno ili trodimenzion-alno, to je osnova za ozbiljan istraivaki rad i efi kasnu saradnju geologa-geofi ziara sa drugim naukama.

Ovaj interdisciplinarni poduhvat arheologa i geologa je samo nastavak duge zajednike isto-rije naih nauka. Od prvih arheolokih tekstova, koji su gotovo po pravilu izlazili iz pera ondanjih geologa, kao i arheologiji pozajmljenog strati-grafskog metoda, pa sve do zajednikog rada na

detekciji arheolokih ostataka u novije vreme, ova tradicija i dalje daje samo pozitivne rezultate.

Primenom metoda merenja specifi nog elektrinog otpora pokuali smo da steknemo uvid u jo uvek neistraene dubine arheolokog nalazita Belo brdo u Vini. Izmereni profi li, uklopljeni su u geodetsku mreu arheolokog nalazita, postavljeni tako da se odmah, klasinim arheolokim iskopavanjima mogla proveriti pre-ciznost metoda i poslati povratna informacija, kako bi se napravila atribucija pojedinih vrsta zemljita, odnosno sastava tla, kao i arheolokih objekata, u odnosu na vrednosti elektrine otpor-nosti dobijene merenjem. Namera nam je bila da svaki sloj, nastao bilo kao rezultat ljudskog de-lovanja (peena zemlja, gar, stambeni objekti, ot-padne jame), ili kao posledica prirodnih inilaca (aluvijalni ili eolski nanosi), dobije vrednosti specifi ne elektrine otpornosti. Na taj nain bi, posle narednih merenja, bilo mogue sagledati prostiranje pojedinih slojeva i uskladiti strategiju i tempo arheolokih iskopavanja. Planirano je snimanje jo nekoliko profi la, koji bi rekonstrui-sali prvobitnu topografi ju terena i dali odgovor na pitanje postoji li palisadno utvrenje oko jednog od vinanskih naselja. Novim merenjima bi se, takoe, mogle utvrditi granice naseljavanja u po-jedinim fazama vinanske kulture.

Na lokalitetu Belo Brdo kod Vine u oko-lini Beograda, u periodu od 1999 do 2000 god., izvrena su prvo probna geofi zika ispitivanja metodom vertikalnog geoelektrinog sondiranja, a zatim su izvrena ispitivanja 2001 god. na etiri profi la metodom geoelektrinog skeniranja ili geoelektrine tomografi je.

METODA GEOELEKTRINOG SKENIRANJA ILI GEOELEKTRINE TOMOGRAFIJE

Pod geoelektrinim skeniranjem ili to-mografi jom podrazumeva se istraivanje ra-spodele elektrine otpornosti geolokih sredina u funkciji dubine ispod povrine ispitivanog terena. Poto se pretpostavlja da je podzemlje izgraeno od razliitih geolokih slojeva, koji imaju razne debljine i zauzimju razliite poloaje, poznato je da svaki od tih slojeva ima svoju specifi nu elektrinu otpornost. Da bi izmerili specifi nu elektrinu otpornost SEO, svakog od tih slojeva

9A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

ili sredina, sprovodimo niz terenskih postupaka. U tlo se uvode jake struje iz portabilnih

galvanskih izvora, koje teku kroz razne slojeve razliitom gustinom strujnih linija. Kako se iza-zivanje strujnih tokova vri po povrini terena, tako se isto po povrini mere i efekti koji su prouz-rokovani njihovim uspostavljanjem. Ti efekti su u stvari potencijalne razlike koje se mere na mernim takama. Elektrode kojima uvodimo struju u tlo nazivamo strujnim, a elektrode kojima merimo izazvane potencijale nazivamo potencijalnim. Na taj nain, od izmerenih vrednosti struja i razlike potencijala, po Omovom zakonu, poznatom iz elektrotehnike, sraunavamo elektrinu otpornost. Da bi doli do podataka o broju prisutnih slojeva i njihovih elektrinih otpornosti, o geometriji ili grai podzemlja, dobijeni podaci se analiziraju specijalnim postupkom, takozvanom interpretaci-jom raunarskim programom u varijanti dvodi-menzionalnog modela (2 D).

Izmereni podaci na terenu se zapisuju u za-pisnik i obrauju se u programu za izraunavanje elektrine specifi ne otpornosti, zatim se ubacuju u drugi program za formiranje import fajla i na kraju se koristi trei program za fi nalnu interpre-taciju, tako da je obrada podataka na personalnom raunaru generalno podeljena u tri faze.

Terenska ispitivanja metodom geoelektri-nog skeniranja izvode se na taj nain to se mesingane ili bakarne elektrode u linijskom nizu postave po povrini terena iznad one oblasti koju elimo da istraimo. Biranje mernog dispozitiva i ukljuivanje pojedinih elektrodnih kombinacija (za odgovarajue dubinske nivoe), vri se preko specijalnog preklopnika, preko koga je vieilnim kablom povezan kompletan linijski raspored elek-troda. Pri tome, elektrodama se prema sistemu me-renja menjaju uloge, odnosno svaka moe biti ili strujna ili potencijalna. Elektrode su posebnim fi l-terom meusobno odvojene, obezbeena je zatita od telurskih struja, a sopstveni potencijal izmeu aktiviranih potencijalnih elektroda se manuelno ili automatski ponitava. Korieni linijski raspored ima 51 elektrodu, a veza sa vieilnim kablom se obavlja pomou tipaljki. Na prvom dubinskom nivou ispitivanja, rastojanje elektroda je najmanje i jednako je minimalnom rastojanju elektroda u dispozitivu (a).

Po izvoenju prvog merenja, kada su ak-tivirane prve etiri elektrode 1, 2, 3 i 4, kako je

to naznaeno na principijelnoj emi, aktiviraju se elektrode 2, 3, 4 i 5, pri emu elektrode 2 i 5 imaju ulogu strujnih, a 3 i 4 potencijalnih. Merene vred-nosti prividne specifi ne elektrine otpornosti se pripisuju odreenoj taci trenutno aktivnog dis-pozitiva, to je naznaeno takicama. Postupak se na slian nain ponavlja, dok se ne izvre sva merenja na prvom dubinskom nivou ispitivanja. Merenja na drugom dubinskom nivou zapoinju aktiviranjem elektroda 1, 3, 5 i 7, koje su na meusobnom rastojanju 2a, ime se postie vei dubinski zahvat ispitivanja. Korak ispitivanja na svim nivoima jednak je minimalnom rastojanju elektroda (a), tako da se kod sledeeg merenja na drugom nivou aktiviraju elektrode 2, 4, 6 i 8, gde elektrode 2 i 8 imaju ulogu strujnih, a 4 i 6 potencijalnih elektroda. Na taj nain se potpuno ematski isto i automatski vri merenje na svim dubinskim nivoima.

Zbog poveanja dimenzija mernog dispozi-tiva sa poveanjem dubine ostalih nivoa ispitivan-ja, smanjuje se broj merenih podataka specifi ne elektrine otpornosti, SEO, kako se vidi na da-toj emi za primenjeni Venerov dispozitiv. Zbog toga prostorna pozicija prikupljenih podataka ima trapezoidnu formu. Ovako organizovanim merenjima, koja su delimino ili potpuno au-tomatizovana, ostvaruje se dovoljna gustina po-dataka za utvrivanje bonih promena specifi ne elektrine otpornosti, a istovremeno i dovoljan maksimalni dubinski zahvat ispitivanja, ime se objedinjavaju osobine geoelektrinog sondiranja i geoelektrinog kartiranja. Sekcije prividne SEO odraavaju raspodelu specifi nih elektrinih ot-pornosti i geometriju ispitivanog poluprostora, to omoguava izvoenje 2 D interpretacije.

Ispitivnja geoelektrinim skeniranjem mogue je izvesti primenom razliitih rasporeda elektroda, aktiviranjem odgovarajuih elektroda u linijskom nizu vie elektroda. Neki od najee upotrebljavanih dispozitiva prikazani su na slici Sl. 2.

Rezultati merenja geoelektrinim skeni-ranjem su prikazani u vidu sekcija elektrinih otpornosti, koje su predstavljene odgovarajuim slikama u boji. Svaka od zastupljenih boja ima odgovarajuu vrednost elektrine otpornosti, to u praksi znai da su posredno identifi kovane geoloke sredine i njihova prostorna pozicija (de-bljina, dubina zaleganja itd.). Zbog metodolokog,

10 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

odnosno geoelektrinog pristupa reavanju ove problematike, izdvojene sredine, po parame-tru specifi ne elektrine otpornosti, nazivamo geoelektrinim sredinama, a rezultate skeniranja pretstavljamo geoelektrinim presecima.

Obrada prikupljenih terenskih podataka je izvrena na personalnom raunaru, Pentium II, a program za obradu podataka skeniranja je RES2 Dinv.

REZULTATI GEOELEKTRINOG SKENIRANJA ILI TOMOGRAFIJE NA LOKALITETU BELO BRDO

Na lokalitetu Belo Brdo, metodom skeni-ranja dobijena su etiri vertikalna geoelektrina preseka sa oznakama VGF-1,2,3 i 4.

Preseci VGF-2 i VGF-3 su dugaki po 50 m, a dubinski zahvat je 8 m. Preseci VGF-1 i VGF-4 su 25 m dugaki, a dubinskim zahvat je 2

sl.1.Principijelna ema veza geoelektrinog skeniranja

Sl. 3 Orto fotografi ja lokaliteta sa pozicijom VGF profi la

11A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

Sl. 2. Tipovi mernih dispozitiva

12 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

GEOFIZIKA ARHEOLOGIJA

Povrinski snimak sa elektrodama je pravolinijski, to vodi ka odstupanju u niim slojevima

Povrinske kote belee pad terena ka istoku

Slojevi I i II su identifi kovani u 4 sloja razliitog otpora kao, i jedan ukop srednjovekovnog groba

U slojevima I i II ne moe se ustanoviti razlika, koja je ustanovljena elektrinim otporom, ali je potvren srednjovekovni ukop sa dva groba.

Slojevi III i IV se oitavaju kao razliite otpornosti.

Slojevi III i IV su oigledno razliiti, kako po kvalitetu zemlje (sloj III je kompaktan,a IV je rastresit sa puno pepela) tako i kulturno - hronoloki

Slojevi V i VI su identifi kovani jednakim rezistivitetom

Sloj V i VI su sa arheolokog aspekta razliiti, obzirom da sloj V predstavlja ut od zidova, a VI kompaktna podnica.

m.. Merenje na kraim profi lima je imalo za cilj da se dobije maksimalna rezolucija ispitivanja ispod povrine terena za potrebe dubinskog zahvata.

Presek VGF-4 je za sada jedini potvren arheolokim istranim terenskim radovima. Pre-sek VGF-4 obuhvata delove geodetske mree arheolokog nalazita Belo brdo po blokovima B,C i D po V (petom) redu, odnosno linija geofi zikog profi la je postavljena po mrenom profi lu G 1 G 7 a prostire se od G 1 do G 6. Profi l je postavljen na viem delu terena, paralelno profi lu na rastojanju od priblino 1 m, sa apsolutnom kotom 86,15 m. Nii deo terena, prema Dunavu, ima kotu 85,65 m.

Posle geofi zikih snimanja junog pro-fi la istraenog arheolokim iskopavanjima 1980 1984 godine,1 arheoloka ekipa je oistila i zaglaala profi l, koji se tokom petnaest godina uruio i odneo u proseku oko jedan metar u dubi-nu neistraenog dela kulturnih slojeva. Treba na-pomenuti, da je radi zatite od daljeg uruavanja, profi l zaseen pod uglom to je donekle oteavalo sagledavanje precizne stratigrafske slike. Anal-izom geofi zikog snimka kao najinteresantnija uinila nam se zona oko elektrode br. 16. Odluili smo da na tom mestu otvorimo kontrolnu sondu, koja je obuhvatila dva kvadrata odnosno lokuse 4 i 5 u Bloku VI, Kvadrat 2.

1. Jovanovi 1984: 28, Sl. 21.

Kontrolna sonda je istraivana sa dvanaest (12) otkopnih slojeva, prosene debljine 10 cm. Na koti 85,20 m u estom otkopnom sloju, ot-krivena su dva srednjovekovna groba, orijentacije severoistok-jugozapad, na samoj granici lokusa. Sauvani grob pripada odrasloj individui, dok je deiji grob naknadno ukopan. Ovaj grob se ideal-no poklapa sa stanjem dobijenim interpretacijom elektinog otpora. Naime, na geofi zikom snimku vidi se pravilan upad u nii sloj svetlomrke zemlje neposredno iznad stambenog objekta.

Izmeu kota 84,58 m i 84,76 m otkriven je ruevinski sloj zidova vinanske kue, kao i ouvana kompaktna podnica prekrivena tankim slojem pepela.

U osnovi probne sonde, na kotama izmedu 84,58 m i 84,76 m, uoavaju se ostaci stambenog objekta koji je primeen i u profi lu u duini od 8 m.(vidi sliku 6 )

U profi lu probne sonde moe se uoiti est razliitih slojeva.

1. I sloj predstavlja povrinski humus;2. II sloj predstavljaju ukopi srednjove-

kovnih grobova2 . Donja granica ovog sloja se

2. Nekropola u Vini traje od 8. do 18. v.n.e. Konstatovana je kao starosrpska nekropola jo od 1906. godine ( Vasi 1906:str. 55-56). Prvi put je sistematski istraivana od 1978 do 1983. godine ( Marjanovi Vujovi1978: str.129-

13A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

idealno poklapa sa geofi zikim snimkom. Istim snimkom nije ustanovljeno postojanje dva groba, to se moe opravdati nedovoljnom rezolucijom, ali i injenicom da je manji grob, verovatno od

130; 1980: str.186-188; 1985: str. 105-106. ). Ukupan broj skeleta otkrivenih od 1911. godine do 1983. godine prelazi cifru od 1000.

deteta ( otkrivene kosti pripadaju infantu), ukopan u raku starijeg groba odrasle osobe (Sl. 8);

3. III sloj debljine 80 cm sastoji se od svetlomrke zemlje u kojoj od pokretnih arheolokih nalaza dominira materijal iz srednjeg bronzanog doba odnosno vatinske kulture (Tasi 1977; T . IV Abb. 2;1984: T. XIV 1-4); (Bogdanovi 1986: str.

Sl. 4 Izgled profi la VGF-1, 2, i 3

14 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

37, sl.37, 38, 40 (Sl 9 tabla sa keramikom).4. IV sloj predstavlja svetlomrka rastresi-

ta zemlja sa sa pepelom i garei. Od pokretnog materijala u ovom sloju pronaeni su fragmenti keramikog posua bronzanog doba i eneolita 3

3. Poloaj vatinskog i badenskog kulturnog horizonta je stratigrafski lako odredljiv, ali se usred ukopavanja mlaeg u starije naselje, ne moe ustanoviti debljina svakog kul-turnog sloja pojedinano ( Jevti 1986:str 135.).

(Tasi 1995:str. 165.) ( Sl. 9 tabla sa keramikom);5. V i VI sloj predstavljaju ruevinski sloj

zidova vinanske kue i kompaktne podnice, a keramiki i kotani nalazi iz tog objekta hronoloki pripadaju fi nalnoj fazi vinanske kulture, Vina-Plonik IIa-IIb (Garaanin 1979:str 175-176 . Sl. 13 28-29.) (Sl. 9 tabla sa keramikom).

Sl. 5 Izgled profi la VGF-4

15A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

ZAKLJUAK Posle izvrene komparativne analize

geoskeniranja i arheolokog snimanja profi la, moemo zakljuiti da se oba metoda u dobroj meri preklapaju.

Uporedno slojevi dobijeni merenjem elektrinog rezistiviteta i arheolokom met-odologijom prikazani su u tabeli:

Ovo interdisciplinarno istraivanje je svakako korak u pravom smeru, koji e nam u doglednoj budunosti omoguiti da metodom merenja specifi nog elektrinog otpora, ne samo pronalazimo objekte, ve i da planiramo strategiju iskopavanja.

Povrinski snimak sa elektrodama je pravo-linijski, to vodi ka odstupanju u niim slojevima. Ova greka se moe prevazii korienjem dodat-nog softvera koji je u planu.

Kao to je to u slojevima V i VI potvreno arheolokim sredstvima, metodologija geoskeni-ranja u primenjenoj rezoluciji ne moe da razli-kuje kompaktni od rastresitog kunog lepa, ali ga ipak jasno odvaja od okolne zemlje.

Uspeli smo da izdvojimo i atribuiramo odreene strukture, i vrste zemljita, kao to su ukopi i, to je naroito vano u metodologiji pra-istoristorijskih istraivanja, strukture od peene zemlje. Ova atribucija e nam omoguiti da pri-likom sistematskog snimanja Belog brda u Vini, ili na bilo kom arheolokom nalazitu, bez iskopa-vanja doemo do odgovora na pitanja o strukturi naselja, postojanju ili nepostojanju sistema od-brane u pojedinim fazama i sl.

Obzirom da je savremena arheoloka met-

odologija veoma spora, obzirom da se traga za detaljima koji mogu da pomognu prilikom inter-pretacije, geoskeniranje i ostale metode detekcije, mogu da nam prue nezamenjive podatke prilikom rekonstrukcije celine naselja ili nekropola.

B I B L I O G R A F I J A:

, .1986. -

, ,

, .1906. ,

1, . 55-56.

Garaanin, M.1979. Centralnobalkanska zona, Vinanska

grupa, PJZ 2. str. 144-212. Sarajevo

, .1986. ,

37(1986). .135-144.

, .1984. ,

, , , . 23-34.

Marjanovi-Vujovi, G.1978. Vina-Beli breg, Brdo, srednjove-

kovna nekropola, AP 20. 129-130. Beograd

Sl. 6 Preklopljeni geoelektrini i arheoloki profi l

16 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

1980.Beli Breg-Belo brdo, Vina srednjo-vekovna nekropola,AP 21, srt. 186-188. Beograd

-, .1985.

, 36 ( 1985 ), .105-114.

Tasi, N.1977Neue funde der Vatiner kultur aus den

Jugoslawischem Donauraum, Archaeologia Iugo-slavica Vol. 18. str. 17-25, association des soci-etes archeologiques de Yugoslavie, Beograd

Tasi, N.1984. Kulturen der Frhbronzezeit das

Karpatenbeckens und Nordbalkans. Beograd

Tasi, N.1995. Eneolithic cultures of central and

west Balkans.Beograd

REZIME :

Istraivanja na arheolokom nalazitu Vina-Belo Brdo su obnovljena u jesen 1998. go-dine, upravo na devedesetogodinjicu od prvih istraivanja Miloja M. VasiaJedan od ciljeva novih iskopavanja je bio i uvoenje multdisci-plinarnog rada i adaptacija klasinih arheolokih istraivanja prema novim dostignuima drugih naunih disciplina. elja nam je da to potpunije istraimo pojedine nepokretne objekte, istraujui detalje koji u vreme Vasievih radova nisu mo-gli biti istraeni i u isto vreme pokuavajui da obezbedimo to bolji kontekst pokretnom ma-terijalu. Tokom novih istraivanja su uvedene i brojne metodologije, a jedna od novouvedenih je i tehnika merenja elektrinog rezistiviteta, ijim rezultatima je ovaj rad i posveen.

Primenjena istraivanja elektrinog rezis-tiviteta, dole opisanom metodologijom je novina u naoj arheologiji. S toga se nametnula potreba za vrenjem uporednih geofi zikih i arheolokih istraivanja, u cilju provere atribucije vrednosti dobijenih ispitivanjem elektrinog otpora.

Brz tehnoloki razvoj i uvoenje raunara u geofi ziku i arheologiju je omoguilo da se re-

zultati merenja predstave dvodimenzionalno ili trodimenzionalno, to je odlina osnova za oz-biljan istraivaki rad i efi kasnu saradnju geolo-ga-geofi ziarasa drugim naukama. Arheolozima su ovakve interpretacije od izuzetnog znaaja poto na jasan i arheolozima blizak nain pri-kazuju sadraj podzemnih struktura na mernim povrinama.

Izmereni profi li, su uklopljeni u arheoloku mreu, a postavljeni tako da se odmah, klasinim arheolokim metodom, mogla proveriti preciznost metode i poslati povratna informacija kako bi se napravila ,, atribucija pojedinih vrsta zemljita u odnosu na vrednosti elektrine otpornosti dobi-jene merenjem.

Od 1999. godine do 2001. godine su izvrena probna geofi zika ispitivanja metodom vertikalnog geoelektrinog sondiranja a tokom 200o. Godine su uraena etiri profi la metodom geoelektrinog skeniranja ili geoelektrine tomo-grafi je4

Presek VGF-4 je za sada jedini potvren arheolokim iskopavanjem. Ovaj profi l obuh-vata delove mree po blokovima B,C i D po V-om redu, odnosno linija geofi zikog profi la je postavljena po mrenom profi lu g1-g7 a koji se prostire od g1 do g6.Profi l je postavljen na viem delu terena, paralelno profi lu na na rastojanju od priblino 1metar, sa kotom 85,65m. Nii deo ter-ena, gledajui ka Dunavu, ima kotu 85,65m. Posle izvrene komparativne analize geoskeniranja i arheolokog snimanja profi la, moemo zakljuiti da se oba metoda u velikojmeri preklapaju. Kao to je to u slojevima V i VI potvreno arheolokim sredstvima, metodologija geoskeniranja u primen-jenoj rezoluciji na moemda razlikuje kompaktni od rastresitog kunog lepa, ali ga ipak jasno odva-ja od okolne zemlje. To je i razumljivo, jer skeni-ranje raspoznaje i izdvaja razliite materijale po fi zikom parametru specifi ne elektrine otpor-nosti, a kuni lep, bio on rastresit ili kompaktan, ima sline elektrine otpornosti.

Geofi zika merenja, sprovedena na sek-toru II na arheolokom nalazitu Belo Brdo u Vini, pokazala su da je metod geosondiranja veoma pogodan za primenu u arheologiji. Na ovaj nain je mogue sa velokom izvesnou ustano-

4. Tokom 2004. godine je uraeno jo nekoliko desetina geofi zikih profi la ali e oni biti predmet nekog sledeeg rada.

17A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

viti rasprostiranje slojeva na nalazitu kao i posto-janje podzemnih objekata.Primenom ovih metoda , arheolozima se olakava kreiranje strategije is-kopavanja, odreivanje granica nalazita, ime se

pribliavamo ideji o ,,neinvazivnom arheolokom istraivanju, ime se deo nalazita istrai i ipak sauva za budue narataje arheologa.

Sl. 7 Profi l sa lokusima 4 i 5

Sl. 8 Grob 1/2001 u lokusima 4 i 5

18 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e 3 ( 2 0 0 7 )

Sl. 9 Keramiki materijal