TABAK:TIPSKA VETERAN OK.qxd - uvps.rs · Д ому Војске Србије 22. фебруара одр-жана је 6. седница Скупштине удруже-ња ,,Ветерани

3Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

Приближавасе датум ка-да је НАТО

у до тада 50 го-дина постојањаучинио највећугрешку јер је безодлуке Саветабезбедности УНнапао Савезну

Републику Југославију, суверену земљу, ко-ја није хтела да се повинује намери јединепреостале светске силе да јој препусти про-стор Косова и Метохије. Изговор је биоспречавање хуманитарне катастрофе, а за-право хуманитарну катастрофу изазвало је19 земаља НАТО-а. Била је то бруталнаагресија која ничим није могла да се ослонина параграфе међународног права. Тај ратдуг 78 дана вођен је претежно против циви-ла, а бесни планери НАТО-а који нису мо-гли да нанишане добро маскиране положа-је Војске Југославије, одређивали су за ме-те цивилне циљеве. То је било време беш-чашћа.

На Косову и Метохији је целе 1998. годи-не бујао тероризам шиптарских сепарати-ста који су се и ранијих година сукобљава-ли са законима. Такозвана међународна за-једница, оличена у САД, непрестано је на-падала СРЈ да у одбрани од тероризма ко-ристи прекомерну силу. Случај Рачак доброје режирана представа званично Верифика-торске мисије, а у пракси била је то мисијакоја је имала задатак да припреми агресију,то јест да допре до неких тачака, ,,скине“ ко-ординате важних објеката и да помогну те-рористима у остваривању мрачних наума.

Преговори у Рамбујеу и Паризу били сусамо обична фарса. Звали су се прего-вори, а преговора није било. То оку-

пљање се претворило у ултиматум СРЈ којуниједна нормална држава не би прихвати-ла.

Замисао НАТО-а био је краткотрајни ви-шедимензионални, асиметрични рат, попринципу ваздушно-копнене битке, у којемби, после три-четири дана, разарајућих ва-здушних удара, којима су планирали да на-шој војсци нанесу губитке од 20.000 до25.000 жртава, респективне копнене снагеизврше окупацију. За такву операцију у Ма-кедонији су биле стациониране комбинова-не оперативне снаге САД, Велике Британи-је, Немачке, Француске, Италије и Холанди-је са око 19.500 људи, 302 тенка, 605 оклоп-них транспортера, 172 артиљеријска оруђаи 1.409 возила. У Албанији је за улазак наКосово и Метохију и Црну Гору било спрем-но 12.380 специјалаца НАТО-а, 20.000 шип-тарских терориста, 25.000 војника албанскеармије и 1.000 терориста из исламских зе-маља са 100 тенкова, 128 оклопних тран-спортера, 820 артиљеријских оруђа и око1.300 возила. Групација НАТО-а на терито-рији БиХ, са око 35.000 професионалаца,500 тенкова, 800 оклопних транспортера,355 артиљеријских оруђа и око 2.000 вози-

ла, такође је била у готовости, ако би се кре-нуло у копнену офанзиву. На брзи крах на-ше војске чекало је 115.530 припадника „ко-алиционих снага” са 902 тенка, 1.543 оклоп-на транспортера, 1.347 артиљеријских ору-ђа и 4.709 возила.

Вероватно никада најмоћнија светскавојна алијанса није водила бесмисле-нији рат од онога којим је покушала да

на колена баци Србију (СРЈ) и да са САД начелу и занавек покори народ којем је токомвекова на врху лествице највиших цивили-зацијских вредности била и остала слобо-да. Управо крајем минулог миленијума НА-ТО је трагао за разлозима опстанка савеза,упркос чињеници да више не постоји про-тивнички војни блок ‒ Варшавски уговор ичини миленијумску грешку.

Такорећи преко ноћи, НАТО се од од-брамбеног савеза преобратио у војну силукоја крчи путеве освајачким походима мега-капитала. Постао је ударна песница неока-питализма који не познаје хуманост, правдуи међународно право.

Првобитно време агресије требало је дабуде током јесени 1998. године, али јеНАТО извиђањима путем сателита и

авиона tipa ,,awaks“ приметио да је део је-диница наше војске напустио мирнодопскелокације и да мењају размештај у простору.На тај фактор планери нису рачунали, каони на то да је током облачних дана немогу-ће извиђати. Због тога је агресија помереназа пролеће.

Утоку 1998. године, од фебруара до де-цембра месеца, припадници тзв. Осло-бодилачке војске Косова извели су

1.845 напада на припаднике Војске, Мини-старства унутрашњих послова и на цивил-но становништво. Терористи тзв. ОВК извр-шили су 756 напада на јединице Војске Ју-гославије и том приликом убили 45 и рани-ли 196 припадника. Припадници Полиције,према евиденцији команди Приштинскогкорпуса и Треће армије, били су на мети1.705 пута. Том приликом је убијено 115, арањено 400 полицајаца. На цивилно ста-новништво, Србе, Црногорце, неалбанце иАлбанце, извршено је 745 напада, у којимаје погинуло 444, рањено 162 и киднапована249 цивила. Према провереним информа-цијама одмах после киднаповања убијен је21 цивил, 86 је после злостављања ослобо-ђено, а преосталих 142 су вероватно завр-шили у познатим стратиштима Клечка,Рзнић, Глођане, Радоњићко језеро или Во-лујак.

Узалудна су била уверавања челникаНАТО-а и западних земаља да су бом-бардовањем желели да заштите „ал-

банске цивиле” на Космету, јер су последи-це бомбардовања представљале знатно ве-ћу „хуманитарну” катастрофу за те исте Ал-банце које су, наводно, хтели да заштите(пре бомбардовања било је 2.500 жртава, ау време бомбардовања 10.000, пре бомбар-довања било је око 50.000 - 60.000 избегли-ца, док је за време бомбардовања морало

да куће напусти 800.000 до 850.000 Алба-наца).

Да би се избегло стратегијско изненађе-ње, Штаб Врховне команде, сигурно узодобрење или сагласност Врховног са-

вета одбране и председника државе и Вла-де СР Југославије, отпочео је са предузима-њем оперативних мера и поступака за при-прему за одбрану од напада НАТО снага. Туспадају мере за припрему система Цивил-не заштите и спашавање становништва иматеријалних добара од удара из вазду-шног простора и ракетних удара крстарећихракета. Требало је: припремити, односноставити у функцију систем осматрања, уз-буњивања и јављања, довести у пуну за-штитну функцију јавна склоништа; припре-мити привредно-економски систем за рад иснабдевање у ратним условима; извршитипсихолошку и функционалну припрему ста-новништва за живот у условима оружанеагресије; проверити припремљеност цело-купног друштвеног система за функциони-сање у ратним условима и извршити одго-варајуће кораке у том погледу.

Агресија је отпочела у вечерњим часови-ма 24. марта 1999. године, једновреме-ним дејствима крстарећим ракетама и

авијацијом. Под удар су, од почетка агреси-је, стављени објекти на целој територијиСРЈ. Био је то прљави рат који је НАТО по-вео против мале земље, гађајући најпре ин-фраструктуру РВ и ПВО, а онда бездушноуглавном цивилне циљеве, посебно оне ко-ју су забрањени међународним конвенција-ма, употребљавајући забрањено оружје.Авиони Алијансе летели су на великим ви-синама јер им је наша противваздушна од-брана од самог почетка задавала ноћне мо-ре. Не марећи за цивилне жртве употреби-ли су чак и пројектиле са осиромашенимуранијумом. Однос снага био је изразито не-равноправан и личио је на борбу Давидапротив Голијата. У војном смисли Алијансаје, према прорачунима аналитичара, биланадмоћнија од СРЈ за око 700 пута.

Гађајући рафинерије, хемијска построје-ња и друге индустријске капацитете, иупотребом пројектила са осиромаше-

ним уранијумом, графитне и испробавајући,,in vivo“ бомбе нове генерација, западнивојни савез, по свему судећи, настојао је дау Србији произведе екоцид. Последице тогзлочина ће се осећати две-три хиљаде го-дина, па и више.

Ко пројектилима нишани и погађа цивил-не циљеве, посебно школе, болнице, поро-дилишта, мостове, возове, фабрике... чинизлочине. Тешке злочине, додали бисмо.Због невиних жртава још нико из НАТО-а досада, мада је прошло 20 година, није одго-варао. Хашки трибунал судио је само Срби-ма који су се бранили своју нејач и огњиште.Агресори и њихови налогодавци изузети суод одговорности.

Рат је завршен без победника и побеђе-ног. Звонимир ПЕШИЋ

У ЖИЖИ

Да се никада не заборави

МИЛЕНИЈУМСКА ГРЕШКАТоком 78 дана рата НАТО је крстарећим пројектилима и бомбама које су се

обрушавале са великих висина претежно гађао цивилне циљеве. Агресија је окончана без победника и побеђеног.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

СРБИЈА (СРЈ)

Дому Војске Србије 22. фебруара одр-жана је 6. седница Скупштине удруже-ња ,,Ветерани војнообавештајне слу-

жбе Србије“, на којој су, поред члановаУдружења, присуствовали директор Војно-обавештајне агенције бригадни генералЗоран Стојковић, начелник Управе за оба-вештајно-извиђачке послове ГШ ВС пуков-ник Мирољуб Чупић, председник Удруже-ња војних пензионера Србије ЉубомирДрагањац, председник Скупштине и пред-седник Извршног одбора Клуба генералаи адмирала Миломир Миладиновић и дрЛука Кастратовић, представник СУБНОР-а Видосав Ковачевић, председник СУБ-НОР-а општине Савски Венац Зденко Ду-планчић, представник управе за традици-ју, стандард и ветеране Дана Марковић,представник удружења ,,Пријатељи 72.специјалне бригаде“ Стојан Батинић,председник УО ,,Удружења ветерана 63.падобранске бригаде“ Видоје Ковачевић,председник Савеза удружења потомакаослободилачких ратова од 1912 до 1918.Љубомир Марковић, председник удруже-ња ,,Подморничар“ Милан Јованов ипредседник скупштине удружења ,,Вете-рани Ратне морнарице“ Бошко Антић.

Скупштини је председавао генерал-пу-ковник у пензији Бранко Крга, који је радускупа дао посебан печат.

Извештај о раду у 2018. години поднео јепредседник Управног одбора удружења Ра-дослав Шкорић који је нагласио да је удру-жење радило у складу са Статутом и пла-

ном рада за 2018. годину. Он је казао дасе рад одвијао упркос томе што удружењенема решено питање просторија, али имје простор уступао СУБНОР Србије, Клубгенерала и адмирала и МО. По свему су-дећи тај проблем ће ускоро бити превази-ђен.

Значајна подршка институцијаУ реализацију годишњих активности,

удружење је имало подршку министра од-бране Александра Вулина и директораВОА бригадног генерала Зорана Стојкови-ћа.

Од укупно 17 задатака, предвиђених го-дишњим планом рада удружење, реализо-вало је 16, али и један ванредни задатак.

Удружење је пружило помоћ угроженимчлановима удружења, посебно онима којису се налазили на лечењу у болници илина кућном опоравку. Чланови су учество-вали на петнаест предавања и панел ди-скусија и великом броју промоција књига.Такође су учествовали у пет активностипосвећених обележавању агресије НАТО-а на СРЈ и страдалима. Посетили су и се-дам спомен-обележја везаних за ослобо-дилачке ратове Србије.

Према плану и позивима МО и ГШ Вој-ске Србије чланови удружења су учество-вали на великом броју активности, а учи-нили су и посете јединицама у оквиру ак-ције ,,Отворени дан“. Посебно плодна би-ла је посета 63. падобранском батаљонуСпецијалне бригаде Војске Србије и Ко-манди КОВ-а у Нишу, где је домаћин биогенерал-потпуковник Милосав Симовић.

Делегација удружења посетила је и Вој-нообавештајну агенцију, где је домаћинбио генерал Зоран Стојковић, који је иста-као да су врата Агенције увек отворена заветеране. Представницима удружења супредстављене значајне активности Аген-ције, а обавештени су и о безбедносној си-туацији на Балкану.

На достојан и достојанствен начин обе-лежени су Дан војних ветерана (4. децем-бар) и Дан удружења (25. јун). Та актив-ност је реализована на броду ,,Козара“Речне ратне флотиле ВС, уз учешће чла-нова, гостију из МО и ГШ и чланова поро-дица преминулих колега, а и члановиудружења ,,Подморничар“.

Ветерани војнообавештајне службеостварили су веома добру сарадњу саудружењима у Србији и реализовало мно-гобројне активности. Поред тога, на осно-ву споразума о сарадњи, у циљу разменеискустава о организацији, статусним идругим питањима, у току 2018. године на-стављена је сарадња са представницимаудружења Руске Федерације, Белорусијеи Бугарске.

У складу са програмским циљевима де-ловања удружења крајем октобра и почет-ком новембра реализован је пројекат ,,Стогодина савезништва“. Учесници су билиприпадници ветеранских организација вој-нообавштајних служби Руске Федерацијеи Републике Белорусије и ветерани из Ср-бије. Током реализације активности биласу укључени председници Скупштине оп-штине Шида Велимир Ранисављевић и То-поле Драган Живановић. Њихово ангажо-вање представља узоран пример предузи-мљивости локалних власти за ниво држа-ве. У Шиду су били укључени и представ-ници резервних војних старешина. У реа-лизацију пројекта били су укључени и цр-

4Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

АКТУЕЛНО

Захвалницу је потпуковници Биљани Плавшић уручио председник

Удружења Бранко Крга

Одржана 6. седница Скупштине Ветеранавојнообавештајне службе

КАЛЕНДАР ПРЕПУНАКТИВНОСТИ

Ветерани војнообавештајне службе остварили су веома добрусарадњу са удружењима у Србији и реализовали многобројне

активности. Поред тога, на основу споразума о сарадњи, у циљуразмене искустава о организацији, статусним и другим питањима,

у току 2018. године настављена је сарадња са представницимаудружења Руске Федерације, Белорусије и Бугарске.

Ветерани војнообавештајне службе се често друже на разноврсним активностима

квени великодостојници са епископомсремским Василијем на челу. Пројекатреализован успешно, а сви програмскициљеви су остварени.

У наредном периоду удружење ,,Вете-рани војнообавештајне службе Србије“ идаље ће деловати на плану неговањатрадиција обавештајне делатности итрадиција ослободилачких ратова Срби-је. Биће проширена сарадња са другимудружењима у земљи и иностранству,Сарадња са Министарством одбране иВојском Србије имаће приоритетан зна-чај. Календар активности за 20109. годи-ну већ је испуњен многобројним догађа-јима.

У првом плану сарадња са МО и ВС

Бригадни генерал Зоран Стојковић,поздрављајући скуп бивших колега, ис-такао је да ће Удружење у Војнообаве-штајној агенцији имати подршку и помоћ,а захвалио је свима који се сада налазеу пензији за све оно што су пружили сво-јој домовини и систему одбране. Најавиоје Дан Агенције, када ће бити позвана ивишечлана делегација ветерана.

Председник УВПС Љубомир Драга-њац обавестио је ветеране војнообаве-штајне службе о статусним питањима,посебно о проблемима који су дуго насцени. Пензије војних пензионера у тре-нутку када су завршили каријеру биле су85 одсто од плата запослених. Сада јетај проценат 70 одсто, што би требалопроменити. Показало се да је најправед-нији систем био онај када је пензионифонд за активна војна лица био у систе-му одбране, тако да би требало учинитисве да се он врати у Фонд за СОВО. Оба-вестио је присутне да је Удружење упра-во упутило писмо Уставном суду Србиједа се изјасни да ли је четворогодишњесмањење пензија било у складу са од-редбама Устава Србије. Наиме, прошлоје више од две и по године од поднетеуставне иницијативе, а Уставни суд рас-праву о тој теми стално пребацује из јед-ног у друго тромесечје.

Посебан проблем војним пензионери-ма задаје војно здравство. Дуго се чекана поједине дијагностичке процедуре аздравствени осигураници имају бројнепримедбе на рад у санитетским одеље-њима ВС, ВМЦ, војним болницама у Ни-шу и Новом Саду. Све је више примедбина рад лекара и медицинских сестара уВојномедицинској академији. Војни пен-зионери су веома незадовољни што сва-ког месеца морају да оду до лекара ра-ди преписивања терапије. Раније су ре-цепти могли да се добију за два месеца.

Драгањац је обавестио ветеране и одругим областима везаним за њиховдруштвени положај.

Председник Скупштине удружења,,Подморничар“, обраћајући се скупу,обавестио је присутне да ће ове годинеу Београду, крајем маја, организоватиСветски конгрес ветерана подморнича-ра, што је значајан успех за Србију.

Заслужним члановима Удружења ионима који су допринели активностимаветерана војнообавештајне службе уру-чена су признања.

Б. Ш. ‒ З. П.

Представници УВПС у Команди Копнене војске

ГЕНЕРАЛУ СИМОВИЋУ ЈУБИЛАРНА ПЛАКЕТА

5Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

АКТУЕЛНО

Обраћање председника УВПС председници Уставног суда Србије

ПОТРЕБНО ИЗЈАШЊАВАЊЕ НАЈВИШЕГ СУДА

Јубиларну плакету УВПС генералу Милосаву Симовићу уручио је председник Удружења Љубомир Драгањац

Председник Удружења војних пензио-нера Србије Љубомир Драгањац 22.фебруара је упутио допис председ-

ници Уставног суда Србије госпођи ВесниИлић Прелић следеће садржине:

,,Удружење војних пензионера Србијеподнело je Уставном суду, 25. априла2016. године, Иницијативу за покретањепоступка ради оцене уставности и сагла-сности са општеприхваћеним правилимаи потврђеним међународним уговоримаЗакона о привременом уређењу начинаисплате пензија (,Службени гласник РС’,бр. 116/2014), поводом које је оформљен

предмет IУз-351/2015.О наведеној иницијативи, према нашим

сазнањима, Уставни суд није расправљаони у 2018. години. Мишљења смо да су сестекли услови да Уставни суд о иниција-тивама расправља и донесе одговарају-ћу одлуку.

Молимо да нам на основу члана 15.став 1. Закона о слободном приступу ин-формација од јавног значаја („Службенигласник РС“, број 54/07, 104/09 и 36/10),доставите информацију о томе када ћеУставни суд одлучивати о поднетој ини-цијативи”.

Председник Удружењавојних пензионера Ср-бије Љубомир Драга-

њац и председник нишкеорганизације УВПС Милу-тин Пантелић посетили су23. фебруара Команду Коп-нене војске и том приликомсе сусрели са командантомгенерал-потпуковником Ми-лосавом Симовићем. За на-рочите заслуге у развоју ор-ганизације, а посебно застварање услова у којимасе одвијају програмске ак-тивности Удружења, гене-рал-потпуковник у пензијиЉубомир Драгањац уручиоје генералу Симовићу Јуби-ларну плакету која је изли-вена у веома ограниченомброју примерака, а поводом25 година постојања и радарепрезентативне војнопен-зионерске организације.

Обраћајући се генералуСимовићу, Љубомир Драга-

њац је рекао да је он јошкао командант 4. бригадеКоВ у пракси створио своје-врсну школу како припадни-ци Војске Србије треба дапомажу и да се опходе пре-ма својим пензионисанимколегама. Тај однос је уВрању настављен, тако дасу команданти који су на ду-жност ступили после гене-рала Симовића наставилида сарађују са Општинскимодбором УВПС, управо она-ко како је то он чинио. Такона пример команданти бри-гаде редовно се појављујуна скуповима УВПС, а у До-му ВС у Врању на почасномместу се налази просторијаза окупљање војних пензи-онера.

У активности војних пен-зионера често се укључују иприпадници врањског гар-низона. О здрављу војнихпензионера и чланова њи-

хових породица брине Са-нитетско одељење 4. брига-де КоВ, а у команди тог са-става решавају се и некадруга питања која се одно-се на војне пензионере(стварање документацијеза надокнаду путних тро-шкова када здравствениосигураници путују у Нишили Београд и друго).

Занимљив је и поучан по-датак да је садашњи коман-дант КОВ, када му је као пр-вом старешини 4. бригаденеколико година после пе-тооктобарских промена сти-гла инструкција да удруже-њима од значаја за одбрануземље ускрати употребупросторија у Дому ВС, ре-као војним пензионеримада ће и даље користити до-дељени простор и тако по-ступио.

З. П.

6Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

АКТУЕЛНО

Поништенапрвостепена пресуда

из Бачке Паланке

ТУЖИОЦУ ОСТАЈЕПОДНОШЕЊЕ

УСТАВНЕ ЖАЛБЕ

Виши суд у Новом Саду усвојиоје жалбу Републичког фонда запензијско и инвалидско осигу-

рање и преиначио првостепену пре-суду Основног суда у Бачкој Палан-ци којом је раније пресуђено да Р.Фонд ПИО пензионеру Ј. М. вратиизнос који му је ускраћен по законуо умањењу пензија из 2014. Овомодлуком одбијени су тужба и захтевза исплату. Виши суд је, како је об-јављено у једном дневном листу,овакву одлуку донео јер је оцениода је РФ ПИО само поштовао Законо привременом уређивању начинаисплате пензија који је и прописаоисплату умањених пензија. Вишисуд је, образлажући своју одлуку оодбијању тужбе пензионера за вра-ћање одузетог дела пензије, оцениода у поступању РФ ПИО није билонезаконитог и неправилног рада.

Подсетимо, у децембру прошлегодине Основни суд у Бачкој Палан-ци донео је првостепену пресуду ко-јом је наложено Републичком фон-ду за пензијско и инвалидско осигу-рање да пензионеру Ј. М. надокна-ди износ који му је смањен од изно-са пензије применом Закона о при-временом уређивању начина ис-плате пензија.

Иначе, пресуда Основног суда уБачкој Паланци прво је стигла уАпелациони суд у Новом Саду даби се он 10. јануара ове године про-гласио ненадлежним јер се радилоо спору мале вредности након чегаје предмет проследио Суду у НовомСаду.

Подносилац тужбе може да под-несе уставну жалбу и у случају даУставни суд одбаци жалбу може сеобратити Европском суду за људ-ска права.

Уставни суд још увек није донеоодлуку по иницијативи УВПС за по-кретање поступка ради оценеуставности и сагласности Закона опривременом уређењу начина ис-плате пензија са општеприхваће-ним правилима и потврђеним међу-народним уговорима. Иницијативаје поднета 25. 04 2016. године и на-кон неколико обраћања, обавешта-вани смо да ће иницијатива битиразматрана у другом, а потом у тре-ћем кварталу 2017. године, али тоније реализовано. Обавештени смода ће иницијатива бити разматранау периоду јануар - март 2018. али тоније реализовано, јер за седницуВеликог већа УС није пријављенпредлог одлуке.

УВПС ће се ускоро обратитиУставном суду и захтевати да се поподнетој иницијативи донесе одлу-ка

Уставни суд (мало веће) одбацио је уставнужалбу војног пензионера која се односи наостваривање права на увећање пензија од

20 одсто на основу минулог рада. У решењу(број 4823/2017 од 6. 2. 2019. године) стоји даје војни пензионер 7. јуна 2017. године Устав-ном суду поднео жалбу против пресуде Управ-ног суда због повреде начела забране дискри-минације утврђеног чланом 21. Устава Репу-блике Србије, као и права на правично суђење.

Оспореном пресудом Управног суда(3840/17 од 18. маја 2017. године) одбијена јетужба подносиоца уставне жалбе поднете про-тив решења Републичког фонда за пензијско иинвалидско осигурање – Дирекција фонда број01-02/181.6.7 14/7 од 30. јануара 2017. године,којом је одбијена жалба подносиоца изјавље-на против решења РФ ПИО – филијала број181.8.6/459 од 30.11.2016. Наведеним првосте-пеним решењем одбијен је захтев подносиоца,као корисника старосне пензије остварене попрописима о војном осигурању, за поновно од-ређивање пензије, односно увећање пензије за20 посто, у смислу члана 79. Закона о ПИО.

Уставни суд је нашао да су управни органи иУправни суд изнели довољне и јасне разлогеза оцену да нема законског основа за поновноодређивање висине старосне пензије подноси-оцу уставне жалбе, на основу одредбе члана79. Закона, будући да се наведене одредбепримењују на професионална војна лица каоосигуранике који почев од 1.1. 2012. године пр-ви пут остварују право на пензију, а не на кори-снике војних пензија остварених по прописимакоји су се примењивали на војне осигураникедо 31.12.2011. године. Наиме, одредбама чла-на 43 Закона прописани су посебни услови подкојима одређене категорије осигураника утвр-ђене чл. 42 закона међу којима су и професио-

нална војна лица према прописима о ВојсциСрбије, могу остварити право на старосну пен-зију пре испуњења општих услова из члана 19.закона. Наведеним категоријама осигураникакојима престане запослење са правом на пен-зију након 1.1.2012. висина старосне, односноинвалидске пензије утврђује се на начин про-писан одредбама старосне, односно инвалид-ске пензије утврђује се на начин прописан од-редбама члана 79. Закона, што је за професи-онална војна лица значило промену члана 79.Закона, што је за професионална војна лицазначило промену дотадашњег начина утврђи-вања пензијског основа прописивањем друга-чијег модела за обрачун пензије. Дакле, про-фесионалном војном лицу као осигуранику –запосленом, које испуњава услове из чл. 42. и23. Закона, износ пензије утврђује се на начинпрописан одредбама чл. 79, став 1. и 2. Зако-на, а потом се увећава за 20 посто, у складу саставом 3 тог члана Закона, што представљаукупан износ пензије...

Полазећи од изложеног, подносилац уставнежалбе није испуњавао основну претпоставкуда би остварио право које је било предмет зах-тева у конкретном управном поступку јер надан 1. 1. 2102. није имао својство професио-налног војног лица према прописима о ВојсциСрбије, а тиме ни осигураника из члана 43 За-кона, коме се једино висина пензије утврђујена начин прописан одредбама члана 79 Зако-на. Стога је Уставни суд оценио да је оспоренапресуда заснована на уставноправном прихва-тљивом тумачењу и примени меродавног пра-ва, те да разлози наведени у уставној жалбине дају основа за тврдњу да је њоме повређе-но право подносиоца на правично суђење за-јемчено чланом 32, став 1 Устава.

Одржана седница Градскогодбора УВП Ниша

ШТА ДАЉЕ ЧИНИТИ

Градски одбор УВПС Ниш одржао је седни-цу, на којој је разматран извештај о раду из-међу две седнице, план и програм рада за

2019. годину и извештај о МФП за 2019. годи-ну, а и остала питања из домена рада Градскеорганизације.

У извештају о раду између две седнице чла-нови Градског одбора су упознати са најважни-јим активностима, које је извршавало руковод-ство и појединци из Градског одбора.

План рада за 2019.годину је једногласноусвојен, као и МФП за 2018. годину, уз сва по-требна образложења која су дали председники благајник Градског одбора.

О парничном и управном поступку, члановеје упознао потпредседник Зоран Јашовић. Чла-нови Градског одбора су обавештени о одлу-кама са последње седнице Главног одбора, адискусија се највише водила везано за члана-рину, као и претплату на гласило „Војни вете-ран“.

Везано за одлуку Главног одбора на прет-плату на „Ветеран“, руководство ГрОд је пред-

ложило да се досадашњи број „Ветерана“ рас-поређује, продаје или претплаћује у Градскомодбору, а да се део тиража подели председни-цима месних организација, да бесплатно поде-ле члановима који не могу да долазе у Градскиодбор да купе гласило или да се претплате.

Донета је одлука да се обележи Дан жена ида се позове одређен број прималаца поро-дичне пензије из свих мених организација.

М. Пантелић

Одбачена уставна жалба у вези са остваривањем права наувећање пензија за 20 одсто

БЕЗ ЗАКОНСКОГ ОСНОВА

7Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ДОГАЂАЈИ

Из рада Удружења војнихпензионера Црне Горе

УСВОЈЕН ПЛАН РАДА

УПодгорици је одржана сједница Управ-ног одбора Удружења војних пензионе-ра Црне Горе, којом је предсједавао но-

воизабрани предсједник, пуковник у пензи-ји Жељко Вукић.

Предложени годишњи План рада био јесвеобухватан. Све је укратко поређано удесетак редних бројева, гдје је обухваћенрад органа Удружења, па је и усвојен.

Ове године отпочела је изградња стамбе-не зграде у Даниловграду са 68 стамбенихјединица а ускоро ће у Подгорици почети иизградња стамбеног блока са око 400 ста-нова.

У Плану је назначена ставка о унапређе-њу сарадње са сродним организацијама,затим Министарством одбране, Војском,Фондом ПИО, Савезом удружења пензио-нера Црне Горе и Савезом удружења бора-ца НОР-а, а све са циљем побољшања ра-

да и услова живота корисника војне пензи-је.

Није занемарена и сарадња са асоција-цијом ИАЦ – Војни пензионери у служби ми-ра. Удружење је члан ове асоцијације, са-рађује, присуствује конференцијама и дајезначајан допринос миру. Наглашена је до-бра сарадња са Удружењем војних пензио-нера Србије и Македоније јер су расли ис-под истог шињела , добро се познају, разу-меју и сарађују.

Стални је задатак општинских организа-ција посјета болесних , старих и изнемоглихи по потреби пружање социјалне помоћи ипомоћи у случају смрти и у организацијивојних почасти при напуштању нашег ча-сног строја.

Информисање је такође стални задатак.Информације се добијају у просторијамаУдружења, преписком и објављивањем ва-жних догађаја у дневној штампи, Гласникупензионера Црне Горе и Војном ветерану.

Планирано је да војни пензионери и овегодине учествују у обиљежавању значајнихдатума из историје Црне Горе.

За реализацију бројних активности пред-ложен је Финансијски план за 2019. годину.

Он је рестриктиван, али уз добру економијуобезбеђује реализацију планираних зада-така.

Донета је и одлука да се годишње скуп-штине општинских организација одрже умјесецу марту како би се правовременоукључиле у реализацију усвојених плановаи одлука. Р. Здравковић

Крушевац

ОБЕЛЕЖЕН ДАНДРЖАВНОСТИ

Поводом Дана државности Републике Србије, 15.фебруара 2019. године градоначелник ЈасминаПалуровић и заменик градоначелника Весна Ла-

заревић положили су венац на Споменик косовскимјунацима.

Венце на Споменик косовским јунацима положилису представници Војске Србије, начелник Расинскогокруга Бранислав Весић, делегација Организацијерезервних војних старешина, СУБНОР-а, Удружењавојних пензионера, Ратних војних инвалида, Удруже-ња за неговање слободарских традиција и други.

Делегацију Команде гарнизона предводио је пу-ковник Раде Рујаковић, а делегацију Удружења вој-них пензионера Крушевца чинили су председникГрОд Душан Самарџић, председник Надзорног од-бора Ђурђе Радмановац и члан Удружења МиодрагЈефтић.

Полагању венаца присуствовали су и градски већ-ници, заменик председника Скупштине, помоћнициградоначелника, заменик начелника Градске управе,директори јавних предузећа и установа, представни-ци политичких партија и грађани.

Mр А. Симоновски

Уприсуству високих званица у Нишује обележена 181-годишњица Вој-не болнице.

Тим поводом управник Војне болни-це пуковник др Јовица Станојковић јеказао: ,,Успели смо да очувамо и по-дигнемо ниво наших услуга које пру-жамо својим осигураницима. У проте-клом периоду смо је осавременилиновом медицинском опремом и ималиинфраструктурне радове. Опремилисмо две нове хируршке сале за неин-ванзивну ендоскопску хирургију и ре-конструисали део објеката радиологи-је, где је уграђена вредна радиолошкаопрема. Уз снажну подршку Министар-ства одбране бићемо упорни у реали-зацији идеје да се у Војној болници из-гради ургентно-пријемни блок. То ћеболницу повезати у јединствену функ-ционалну целину и на тај начин ћемозначајно подићи ниво и квалитет на-ших услуга.’’

Војна болница у Нишу основана јепод називом Велика нишка војна бол-ница, на предлог начелника санитетасрпске војске пуковника Владана Ђор-ђевића, а по наредби Врховног штабасрпске војске. Сврстава се у најстари-је здравствене установе у Србији.

Од оснивања била је упориште ра-њеницима у свим ратовима, прошла јеалбанску голготу и учесник је пробојаСолунског фронта. Дала је пресудандопринос у формирању Окружне бол-нице и Пастеровог завода 1900. годи-не.

Војна болница Ниш је у службиздравља јединица Војске и члановањихових породица. Обезбеђује лече-ње и пружање здравствених услугавојним пензионерима и члановимањихових породица, као и грађанимајужне Србије. Ужива велики углед увојсци и грађанству.

Мр М. Пантелић

Делегација војних пензионера на полагању вена-

Војна болница обележила 141. годишњицупостојања

УГЛЕДНА УСТАНОВА

Пуштена у рад новамагнетна резонанца на ВМА

БРЖЕ ДО ПРЕГЛЕДА

УВојномедицинској академији је 28.јануара пуштена у рад новамагнетна резонанца. Годишње се

на магнетној резонанци у ВМАпрегледа око 3.000 пацијената. Садасе на листи чекања налази око 1.300војних осигураника. Очекујемо да ћесе са новом магнетном резонанцом ипојачаним ангажовањем људства овалиста ускоро значајно скратити

8Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ДОГАЂАЈИ

Фискални савет предложиомогуће формуле за

усклађивање пензија

СТВОРИТИ ПРАВЕДАН АОДРЖИВ СИСТЕМ

Дневни лист ,,Политика“ објавио је предлогФискалног савета Србије о варијантамаусклађивања пензија у будућности. С об-

зиром на значај усклађивања пензија, текст до-носимо у целости:

Фискални савет Србије саопштио је да је2019. година „право, али и последње време” дасе усвоји формула за усклађивање пензија. Таформула је, како се наводи, интегрални деопензијских система у свим земљама ЕУ, укљу-чујући и пензијски систем Србије од његовихзачетака 1922. године.

Прошле године измењен је Закон о пензиј-ском и инвалидском осигурању којим је укину-то усклађивање пензија с растом инфлације ибруто домаћег производа (БДП) и препуштеноВлади Србије да, зависно од раста БДП, одре-ђује висину пензија.

„Фискални савет је, на основу међународнихи домаћих искустава, предложио пет могућихформула за усклађивање пензија које би билеекономски одрживе и издашније од досада-шње формуле”, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је први предлог да се пензијеусклађују с инфлацијом и делом раста БДП-апреко два одсто, а други да се 50 одсто пензи-је усклађује са инфлацијом, а 50 одсто са ра-стом БДП-а.

Трећи предлог је да се 50 одсто пензијаусклађује са инфлацијом, а 50 одсто са растомпросечних зарада, четврти је да се 40 одстопензије усклађује са инфлацијом и 60 одсто сарастом просечних зарада и пети да се 30 од-сто пензије усклађује са инфлацијом, а 70 од-сто са растом укупне масе зарада.

Највећи број земаља у ЕУ усклађује пензијена основу неке комбинације раста цена и ра-ста зарада.

Фискални савет је навео да је поред одаби-ра нове формуле потребно унапредити и оја-чати механизме фискалних правила који ћеобезбедити да се укупни расходи за пензије убудућности крећу у коридору од 9,5 одсто до10,5 одсто БДП.

Циљ анализе је, како је наведено, да се под-стакне друштвена дискусија како би нова фор-мула била резултат „инклузивног процеса иуживала подршку што ширег круга релевант-них друштвених актера”.

Додаје се да се „управо друштвено разуме-вање и подршка показују кључним за одржи-вост јавних пензијских система међугенерациј-ске солидарности”.

„Предуслов за усвајање нове формуле заусклађивање пензија је истрајавање на успе-шном спровођењу мера пензијске реформе из2014. и да се због популистичких захтава немења Закон о пензијском и инвалидском оси-гурању како би се укинули или ублажили пена-ли за превремено пензионисање јер у том слу-чају предложена формула за индексацију неби била економски одржива”, навео је Фискал-ни савет.

Оцењено је да би се усвајањем нове форму-ле за усклађивање пензија у Србији постиглода се „тешко остварена финансијска консоли-дација пензијског система преточи у дугорочносистемско решење”.

Додела социјалне ихуманитарне помоћи ујануару 2019. године

СРЕДСТВА НА 22 АДРЕСЕ

На основу Правилника о социјалној ихуманитарној помоћи Удружења вој-них пензионера Србије, Изврши од-

бор је на седници одржаној 8. фебруара2019.године, размотрио захтеве доста-вљене у јануару 2019. године, и на осно-ву прописаних критеријума и испуњенихуслова, донео је одлуке о додели једно-кратне социјалне и хуманитарне помо-ћи:

А) Материјално стањеНа основу члана 5.а у вези са чланом

4. став 1. тачка 1. ПравилникаОпОр Крагујевац СЗ: 31.000,00 – по

члану 9.081,63динараОпОр Зајечар ХЏ: 37.000,00 – по чла-

ну 9.511,52 динараОпОр Суботица ЛМ: 34.000,00 – по

члану 13.057,97 динараОпОр Лозница ЖТ: 31.000,00 – по чла-

ну 13.109,81 динараОпОр Лозница ВС: 37.000,00 – по чла-

ну 8.081,60 динараОпОр Нови Београд ПМ: 34.000,00 –

по члану 11.720,69 динараОпОр Прокупље МИ: 34.000,00 – по

члану 7.453,06 динараОпОр Крагујевац МС: 31.000,00 – по

члану 10.571,27 динара

ОпОр Обреновац ММ: 31.000,00 – почлану 8.378,56 динара

ОпОр Земун ВМ: 34.000,00 – по члану9.632,66 динара

Б) Здравствено збрињавање

На основу члана 5.а у вези са чланом4. став 1. тачка 2. Правилника,

ОпОр Зајечар ЈД: 15.000,00 – по чла-ну 18.026,47 динара

ОпОр Стара Пазова ЦС: 15.000,00 –по члану 23.026,47 динара

ОпОр Лозница КД: 10.000,00 – по чла-ну 22.949,36 динара

ОпОр Земун ВН: 15.000,00 – по члану25.003,47 динара

ОпОр Нови Београд БП: 10.000,00 –по члану 23.430,39 динара

ОпОр Нови Београд СЈ: 15.000,00 – почлану 22.466,68 динара

ОпОр Пирот ТЉ: 15.000,00 – по члану14.063,50 динара

ОпОр Пожега БМ: 20.000,00 – по чла-ну 22.109,12 динара

ОпОр Суботица ЂК: 10.000,00 – почлану 17.364,17 динара

ОпОр Обреновац БВ: 10.000,00 – почлану 25.109,12 динара

Новчана средства ће бити уплаћенана текуће рачуне до 14. јануара 2019. го-дине

Сви захтеви достављени у јануара ре-шени су. Захтеви који буду достављениод 1. фебруара до 28. фебруара 2019.године биће решавани почетком марта2019. године.

Извршни одбор

Свечаност у Сурчину

СЛАВА МУЗЕЈА

Припадници Ваздухопловног музеја у Сурчину обележили су 15. фебруа-ра своју славу Сретење Господње. То је уједно и Дан Ваздухопловногмузеја. Домаћини славе су позвали у госте представнике државних ор-

гана и удружења са којима сарађују, истакнуте појединце који се баве вазду-хопловном историјом и пословне партнере.Славски колач пресекао је свештеник отац Слободан, а у програму је уче-ствовао хор Цркве светог апостола Матеје у Сурчину. Присутнима се обра-тио директор Музеја Чедо Миливојевић, који је укратко подсетио на значај-не домашаје те установе од националног значаја.Музеј је приредио и славски ручак. З. П.

Повратак традицији: пресецање славског колача

Фискални савет (ФС) понудио је про-шле седмице пет модела за усклађи-вање пензија и за све њих се може

рећи да су издашни у погледу повећањапримања најстаријих. Уколико се узме уобзир колико су у последњих 11 година из-носили инфлација, раст зарада, као и по-већање БДП-а, пензионерима би, да јепримењен неки од пет понуђених модела,у том периоду следовало повећање од 5,9до 6,6 одсто годишње.

Подсећања ради, ФС је предложио дасе пензије убудуће могу усклађивати саинфлацијом и делом раста бруто домаћегпроизвода (БДП) већим од два одсто, за-тим по 50 одсто са инфлацијом и растомБДП-а, као и по 50 одсто са инфлацијом ирастом просечних зарада. Алтернатива једа се пензије усклађују 40 одсто са инфла-цијом и 60 одсто са растом просечних за-рада, као и 30 одсто са инфлацијом и 70одсто са растом укупне масе зарада.

У ФС-у кажу да би различите формуледале сличне резултате усклађивања пен-зија.

– Анализе базиране на макроеконом-ским кретањима у претходној деценији,као и на очекиваним кретањима у наред-ној деценији, сугеришу да би свих пет фор-мула за усклађивање пензија могло да бу-де економски одрживо у наредним година-ма. Формуле усклађивања са инфлацијоми растом БДП-а хипотетички би дале нај-више проценте усклађивања пензија упретходној деценији. Уколико друштвениактери „више воле” формулу базирану накретању зарада, како би се нагласила ве-за између стандарда пензионера и стан-дарда запослених, могуће је поново успо-ставити швајцарску формулу – усклађива-ње 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто сарастом зарада. Могућа је и издашнија ва-ријанта ове формуле, која би, по угледу наСловенију, подразумевала 40 одсто ускла-ђивање са инфлацијом и 60 одсто са ра-стом зарада. Могуће је применити и ширудефиницију швајцарске формуле, која бисе заснивала на регистрованој маси зара-да, односно наплаћених пензијских допри-

носа, како би усклађивање пензија директ-но узимало у обзир и стопу запосленостина тржишту рада, односно успешност бор-бе против непријављених радника у сивојзони – наводе из Фискалног савета.

Уместо за просечну зараду, могуће јеусклађивање пензија везати за регистро-вану масу зарада и укупно наплаћене пен-зијске доприносе. На овај начин би се про-ширила веза између стандарда пензионе-ра и стандарда радника, тако да поредпросечне зараде обухвата и шире трендо-ве на тржишту рада, попут стопе запосле-ности и борбе против сиве економије и не-пријављених радника. Са друштвеног ста-новишта, могуће је да би оваква веза поја-чала степен међугенерацијске солидарно-сти, који је важан за успешно функциони-сање јавних пензијских система. Са еко-номског становишта, предност ове форму-ле је што би директно узимајући у обзирброј регистрованих радника могла битидугорочно стабилнија у условима демо-графског старења и смањења броја радноспособних грађана у наредној деценији.Са негативне стране, у кратком року овајприступ би могао бити „осетљивији” у од-носу на стандардну швајцарску формулу,јер се запосленост мења током привред-ног циклуса.

С обзиром на то да економске, демо-графске и друштвене промене није могућепрецизно пројектовати на будуће децени-је, ни за једну пензијску формулу се не мо-же унапред са сигурношћу тврдити да ћебити економски и друштвено одржива. Мо-же се десити да услед негативних економ-ских тенденција укупни пензијски расходиу будућности постану економски неодржи-ви, односно да имају превише високо уче-шће у БДП-у. Или да постану друштвенонеодрживи уколико вредност пензија буденепримерено заостајала за просечним за-радама, односно имала изузетно нискоучешће у БДП-у. Отуда све већи бројевропских земаља уводи у своје системетакозване аутоматске стабилизаторе, којитреба да обезбеде фискалну одрживостпензијских система. Тренутне одредбе За-кона о буџетском систему, које прописују11 одсто БДП-а као горњу границу за укуп-ну масу исплаћених пензија, представља-ју један облик макроекономског аутомат-ског стабилизатора који је, иако почетни,примерен тренутним друштвено-економ-ским приликама у Србији. Отуда је потреб-но задржати овај систем и појачати њего-ву везу са новом формулом за усклађива-ње пензија.

У ФС-у сматрају да треба законски огра-ничити да се укупни расходи за пензијекрећу од 9,5 до 10,5 одсто БДП-а и осигу-рати да вредност пензија не заостаје запривредним растом у дугом року. На при-мер, могуће је прописати да се у ситуаци-јама кад пензијски расходи пређу 10,5 од-сто БДП-а дозвољава усклађивање пензи-ја само са инфлацијом, док би се захтева-ло аутоматско замрзавање пензија у слу-чајевима када расходи пређу 11 одстоБДП-а. С друге стране, уколико би укупнирасходи за пензије пали на мање од 9,5одсто БДП-а, било би омогућено ванредноповећање свих пензија, тако да се укупнирасходи врате на ниво од 10 одсто БДП-а.

Јована РабреновићИзвор. Политика

9Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ДОГАЂАЈИ

Шта се догађа са пензијама

МОДЕЛИ ФИСКАЛНОГ САВЕТА

ПОВЕЋАВАЈУ ПЕНЗИЈЕ ЗА ОКО ШЕСТ ОДСТО

Различите формуле дају сличне резултате уколико се узме у обзирколико су износили инфлација, раст зарада и повећање БДП-а

у последњих 11 година

Две ма ак тив но сти ма ко је су пред у -зе те у про те кле две го ди ни – шестак ци ја бес плат них пре гле да за

гра ђа не (ка да је пре гле да но 1.624 па -ци јен та и ура ђе но 770 ди јаг но стич ко-те ра пе ут ских про це ду ра) и си сте мат -ски пре гле ди за вој не пен зи о не ре –Цен тар вој но ме ди цин ских уста но ваБе о град (ЦВМУ) по ка зао је да у ме ди -цин ској за шти ти мо же рав но прав но дасе но си са дру гим здрав стве ним уста -но ва ма у зе мљи.

– За раз ли ку од на ших ко ле га у ци -вил ству, ми смо сва ком па ци јен ту за -ка за ли пре гле де, та ко да је знао у ко јевре ме да до ђе, а узи ма ли смо у об зири оно што је он сма трао сво јим здрав -стве ним про бле мом, због че га до ла зикод нас на пре глед. И увек нам је би -ло жао што због огра ни че них ка па ци -те та ни смо мо гли да про ши ри мо бројза ин те ре со ва них гра ђа на. По сле сва -ке та кве ак ци је, без об зи ра на на порко ји смо уло жи ли, из ла га ли смо се су -ду и па ци је на та и прет по ста вље них, аза до вољ ство је би ло ве ли ко јер су ко -мен та ри ко је смо до би ја ли по твр ди лида по сао за и ста ра ди мо про фе си о -нал но, да смо до бро ор га ни зо ва ни ида је то оно што гра ђа ни оче ку ју одздрав ства – ис ти че пу ков ник др Сла -во љуб Ста ле то вић, управ ник Цен травој но ме ди цин ских уста но ва Бе о град.

Тим ре чи ма отво ри ли смо при чу ора ду уста но ве ко ја по сто ји од 1992. го -ди не, а ко ја је осно ва на да би се у вре -ме ра то ва и ин фла ци је об је ди ни ли дота да не за ви сни вој но ме ди цин ски цен -три и на пра ви ла функ ци о нал на це ли -на, у ко јој ће се на нај бо љи на чин ис -ко ри сти ти ре сур си ко ји ма рас по ла жеи пру жа ти нај ква ли тет ни ја здрав стве -на за шти та вој ним оси гу ра ни ци ма ичла но ви ма њи хо вих по ро ди ца.

Но ви неЦен тар вој но ме ди цин ских уста но ва

Бе о град је уста но ва пре вен тив не и се -кун дар не ме ди цин ске за шти те. Број кего во ре да у ње му кар то не има око33.000 па ци је на та, од 39.084 вој нихоси гу ра ни ка, ко ли ко их је еви ден ти ра -но у Бе о гра ду (пре ма из ве шта ју Ре пу -блич ког фон да за здрав стве но оси гу -ра ње из де цем бра 2018. го ди не). По -том, у здрав стве ном збри ња ва њу наЦен тар су осло ње не 62 основ не је ди -ни це Ми ни стар ства од бра не и Вој скеСр би је, a 24 су ве за не за ра зна са ни -

тет ска обез бе ђе ња.У тој уста но ви сва ке го ди не ула жу

на по ре ка ко би по ве ћа ли ква ли тет ра -да, уво ђе њем мно го број них но ви на.Та ко је 1. мар та 2018. за по че ла радно ва ам бу лан ту на Бе жа ниј ској ко си,ко ја је у са ста ву ВМЦ Но ви Бе о град.

– По себ но ме ра ду је што смо ус пе -ли да ре а ли зу је мо оно што се тра жиод здрав ства – да здрав стве ну за шти -ту учи ни мо до ступ ни јом па ци јен ту, кв-а ли тет ни јом и да па ци јент бу де у цен -тру свих зби ва ња. Омо гу ћи ли смо имда у јед ном про сто ру има ју апо те ку,ла бо ра то ри ју и два ле кар ска ти ма. Ини смо са мо на то ме ста ли. На Бе жа -ни ји смо, као што смо то ура ди ли ра -ни је у ам бу лан ти на Це ра ку, обез бе ди -ли да па ци јен ти не до ла зе у ВМЦ наспе ци ја ли стич ки пре глед не го да ле -ка ри спе ци ја ли сти два пу та ме сеч ноод ла зе до њи хо вих ам бу лан ти. Од ка -да је ам бу лан та на Бе жа ни ји за по че ларад та мо два пу та ме сеч но до ла зе ин -тер ни ста, фи зи ја тар и дер ма то ве не -

ро лог – на во ди пу ков ник др Ста ле то -вић.

У ра ду Цен тра уве де на је још јед нано ви на – здрав стве ни ин фор ма ци о ниси стем.

– Од про шле го ди не на ВМЦ Сла ви -ја уво ди се елек трон ски кар тон. На да -мо се да ће то да се про ши ри и наоста ле цен тре и има мо обе ћа ња да ћепо чет ком ове го ди не ВМЦ Но ви Бе о -град до би ти ин фор ма ци о ну тех но ло -ги ју. Ове го ди не отво ри ли смо и веб-сајт, та ко да па ци јен ти и на тај на чинмо гу до би ти ак ту ел не ин фор ма ци је.Има мо из ван ред ну са рад њу с Цен -тром за ин фор ма ти ку ВМА и с Упра -вом за те ле ко му ни ка ци је, у ко ји ма суоб у ча ва ни на ши љу ди за рад на томси сте му – об ја шња ва управ ник ЦВМУ.

Пре вен ти ваЦиљ здрав стве не за шти те је сте да

се оја ча њен при мар ни део. Свет скистан дар ди на ла жу да при мар наздрав стве на за шти та и иза бра ни ле -кар тре ба да ре ше 85 од сто здрав -стве них про бле ма па ци јен та, се кун -дар на здрав стве на за шти та или спе -ци ја ли стич ки ни во од 10 до 14 од сто,а са мо пет од сто оста ја ло би за тер -ци јал ни ни во, што је код нас ВМА, гдеби се збри ња ва ли нај сло же ни ји и нај -ком пли ко ва ни ји слу ча је ви.

Цен тар вој но ме ди цин ских уста но вауспе ва да збри не на при мар ном ни воуоко 80 од сто па ци је на та и на тај на чинсма њи број упу ће них на ВМА. Да би седо сти гло оних 85 од сто по треб но је,пре ма ре чи ма др Ста ле то ви ћа, да за -жи ви си стем иза бра ног ле ка ра, да ле -ка ри за вр ше до дат ну еду ка ци ју и дасе ста би ли зу је ка дар. Он сма тра да томо же да се ура ди у Бе о гра ду и да је тонео п ход но. А нео п ход но је, ка ко ка же,јер је на у ка то ли ко на пре до ва ла и имато ли ко гра на спе ци ја ли за ци је, суп спе -ци ја ли за ци је да па ци јент мо ра да имаструч ног во ди ча ко ји ће ква ли тет но,ква ли фи ко ва но да га усме ри где тре -ба да иде, ина че мо же да из гу биогром но, не кад вр ло зна чај но вре ме.

Пу ков ник др Ста ле то вић на гла ша ваи зна чај пре вен ти ве, ко ја ви ше стру коште ди фи нан сиј ска сред ства и об ја -шња ва на при ме ру ак ци је ре вак ци на -ци је про тив те та ну са, ко ју су у два на -вра та спро ве ли на Вој ној ака де ми ји.

– Ако па ци јент не зна да ли је вак -ци ни сан про тив те та ну са, мо ра да мусе пре вак ци на ци је да те та бу лин, ко јије хи пе ри му ни га ма гло бу лин и ко ји је15 пу та ску пљи од ин јек ци је про тив те -та ну са. У по ме ну тим ак ци ја ма ми смона Вој ној ака де ми ји ре вак ци ни са лисве ста ри је од 33 го ди не, ка ко би би лиза шти ће ни де сет го ди на – об ја шња вадр Ста ле то вић.

Бри га о ста ри маВе ли ки струч ни иза зов за ЦВМУ је -

сте збри ња ва ње вој них оси гу ра ни како ји су ста ри ји од 65 го ди на, а њих је,пре ма ре чи ма др Ста ле то ви ћа, сачла но ви ма по ро ди ца ви ше од 50 од -сто од укуп ног бро ја. Ана ли за ма ко јесу сво је вре ме но на мен ски ра ђе не наузор ку од 6.000 вој них пен зи о не ра, уак ци ји СУБ НОР-а уста но вље но је дајед на че твр ти на тих па ци јен та не мо -

10Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

Цен тар вој но ме ди цин ских уста но ва Бе о град

НО ВИ НЕ И ИЗА ЗО ВИПРО ФЕ СИ ЈЕ

Уво ђе ње здрав стве ног ин фор ма ци о ног си сте ма и елек трон ског кар то на у рад ВМЦ Сла ви ја, по че так ра да

но ве ам бу лан те на Бе жа ниј ској ко си, бес плат ни пре гле ди загра ђа не, са мо су не ке од ак тив но сти ко је су обе ле жи ле рад

Цен тра вој но ме ди цин ских уста но ва Бе о град у про шлој го ди ни

Пуковник др СлавољубСталетовић, управник Центра

војномедицинских установа Београд

же са ма да се кре ће, да мно ги од њихжи ве са ми или са осо бом слич не ста -ро сти, те да у про се ку има ју ви ше одпет хро нич них бо ле сти. То је ве ли кипро блем јер њи ма тре ба не ка вр стапа тро на жног оби ла ска, кућ не не ге, ко -ју ЦВМУ с по сто је ћим ре сур си ма –кућ ним ле че њем у окви ру хит не слу -жбе – не мо же ква ли тет но пру жи ти.

Пре ма ре чи ма управ ни ка ЦВМУ, јед -но од ре ше ња мо гло би да бу де да себри га о њи ма спу сти на основ не цен -тре – на ни во ле ка ра у при мар нојздрав стве ној за шти ти, јер ти ме ди цин -ски струч ња ци по зна ју сво је па ци јен теи од го вор ни су за њи хо во здрав стве -но ста ње, ко је у кон ти ну и те ту пра те.Иа ко је то кон цепт ко ји не тра жи ве ли -ка фи нан сиј ска ула га ња и при ме њу југа раз ви је не зе мље, али и мно ге у на -шем окру же њу, тај про блем пре ва зи -ла зи мо гућ но сти на шег здрав стве ногси сте ма – зах те ва про ме ну ор га ни за -ци је по сла и ве ће ан га жо ва ње иза бра -ног или по ро дич ног ле ка ра, што је са -да те шко спро во дљи во.

– По себ но смо за ин те ре со ва ни и за -хвал ни ми ни стру од ра не и на чел ни куУпра ве за вој но здрав ство ко ји схва та -ју да за по пу ла ци ју ста ри ју од 65 го ди -на мо ра не што да се ура ди. Ми ни старод бра не се за ла же да онај ко уђе у си -стем Вој ске или у Ми ни стар ство од -бра не бу де за шти ћен од кад уђе у ње -га, па и кад ви ше ни је у ње му. По редиза бра ног ле ка ра, то мо же да се обез -бе ди и на дру га чи ји на чин, ко ји смо

пред ви де ли, а то је осни ва ње ге рон то -ло шког цен тра у окви ру ВМЦ Ка ра бур -ма. Тај вој но ге рон то ло шки цен тар биоби отво ре ног ти па и по ред сме шта јаимао би и тзв. днев ни бо ра вак. Та ко ђе,пред ви де ли смо да сви пен зи о не ри вој -ни оси гу ра ни ци има ју пра во да јед номго ди шње оба ве ком пле тан си сте мат скипре глед. До ла зи ли би у ам бу лан ту, до -би ја ли упут ни цу и, као да су у ак тив номса ста ву, оба вља ли ком пле тан си сте -мат ски пре глед, а с на ла зи ма се вра ћа -ли свом иза бра ном ле ка ру. Ми сли мо даје то ко ри сно јер би смо та ко мак си мал -но ис ко ри сти ли ме ди цин ске ка па ци те -те ко је има мо, а ко је ни је дан дру ги ге -рон то ло шки цен тар у зе мљи не ма. Ов -де би смо има ли тип вој но здрав стве не,а не со ци јал не уста но ве – по ја шња вапу ков ник др Ста ле то вић.

Он ка же дa поcтојe усло ви за из град -њу та квог цен тра, с об зи ром на то да јеВла да усме ри ла тај про је кат на Кан це -ла ри ју за упра вља ње јав ним ре сур си -ма. Ње го ва ре а ли за ци ја би ла би у бу -дућ но сти мо дел ко ји би мо гао да сепри ме ни и у оста лим гра до ви ма Ср би -је.

Ка дарУ ран ги ра њу про бле ма у ЦВМУ на

пр вом ме сту је – ка дров ски. Цен тар јеор га ни за циј ско-мо би ли за циј ским про -ме на ма ко је су би ле 2017. на 2018. го -ди ну сма њен за 59 ме ста. И не са мо то,по сто је ћем бро ју љу ди ко је има ју по но -вој фор ма ци ји мо ра се од у зе ти њих 50

до 60, јер је 15 до 16 љу ди на спе ци ја -ли за ци ји, ше сто ро у ми ров ним ми си ја -ма, а има и оних на бо ло ва њу.

– Охра бру је нас што смо од Упра веза вој но здрав ство, а на осно ву пла нашко ло ва ња еду ка ци је, до би ли одо бре -ње да мо же мо кон кур сом да при ми мо32 ци вил на ли ца. Одо бре но нам је и дане по сред ним при је мом пре ве де мошест ле ка ра ко ји су ра ди ли на од ре ђе -но вре ме у нео д ре ђе но. Пре ма по ме ну -том пла ну да та нам је мо гућ ност да то -ком го ди не до би је мо пет про фе си о нал -них вој ни ка – ка же управ ник ЦВМУ.

Та ко ђе до да је да им је обе ћа но да ћеу ЦВМУ до ћи и че ти ри-пе т вој них ле ка -ра ко ји су за вр ши ли Ме ди цин ски фа -кул тет ВМА, што до са да ни је би лапрак са. Ти мла ди љу ди ће на тај на чинна у чи ти ка ко функ ци о ни ше сло же наструк ту ра као што је ЦВМУ, а има ћепри ли ку и да на ста ве еду ка ци ју по слеоба ве зног ле кар ског ста жа, јер ће импо ма га ти ис ку сне ко ле ге Цен тра.

Ка да го во ри о же ља ма и пла но ви маза 2019. го ди ну, др Ста ле то вић ис ти че:

– Же ље су да се ство ре ме ха ни змико ји би омо гу ћи ли на гра ђи ва ње онихко ји ква ли тет ни је и ви ше ра де и да на -шим ле ка ри ма по ну ди мо да на пре ду јуу струч ном сми слу. Та ко ђе, же ли мо дана бав ком по треб не опре ме, не то ли коску пе, мо же мо да по спе ши мо рад наспе ци ја ли стич ком ни воу.

Ми ра ШВЕ ДИЋИзвор: Одбрана

11Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

СА СТАВЦен тар вој но ме ди цин ских уста -

но ва Бе о град осно ван је 1992. го -ди не и да нас у свом са ста ву имаВМЦ Сла ви ја (ко ји по ред ло ка ци јеу Па сте ро вој има у свом са ста ву иам бу лан те на Ба њи ци и Це ра ку, аод 2011. и на Вој ној ака де ми ји иВој ној гим на зи ји), ВМЦ Ка ра бур ма,ВМЦ Но ви Бе о град (с ам бу лан томна Бе жа ни ји и Ка би не том за фи зи -кал ну ме ди ци ну у Зе му ну), Цен тарза пре вен тив ну ме ди цин ску за шти -ту, Цен тар хит не по мо ћи са слу -жбом кућ ног ле че ња и Ло ги стич кивод.

БРОЈ КЕНа го ди шњем ни воу у окви ру оп -

ште ме ди цин ске по мо ћи у Цен трусе ура ди 215.000 пре гле да, 50.000сто ма то ло шких пре гле да у сто ма -то ло шкој здрав стве ној за шти ти нани воу оп ште ме ди ци не и око25.000 спе ци ја ли стич ких пре гле да.Број пре гле да из до ме на спе ци ја -ли стич ке здрав стве не за шти те го -ди шње је око 170.000.

Во зи ла Цен тра хит не по мо ћи наго ди шњем ни воу пре ђу из ме ђу380.000 и 390.000 ки ло ме та ра. УЦен тру за пре вен тив ну ме ди цин -ску за шти ту оба ви се го ди шње око300 са ни тар них и око 40 епи де ми -о ло шких над зо ра, ви ше од 50.000спе ци ја ли стич ких пре гле да и од200 до 250 са ни тет ских обез бе ђе -ња. Тај цен тар у сво јој над ле жно -сти прак тич но по кри ва око две тре -ћи не те ри то ри је Ср би је.

Поглед нашалтер ВМЦНови Београд

Код очног лекара

1912/1913. године), Турци насељавају ал-бански живаљ на територије са којих супретходно протерали припаднике српскогнарода. Ради привилегија и добијања штобоље и веће српске земље, насељени Ал-банци прихватају муслиманску веру и по-стају ревносни извршитељи турског зулу-ма над Србима. Од тада потиче неприја-тељство, чак мржња између Албанаца каомуслимана и православних Срба, који суодбијали да се потурче и прихвате ислам.

Колевка српске државностиКорени садашњег сукоба никако не мо-

гу бити стари „више од 600 година”, какотврде амерички, британски и многи другизападни политички обојени извори, јер да-нашњи Албанци ни по ком основу нису, ни-ти могу бити, наследници отоманскихосвајача средњовековне Србије. Узалудсавремени поткупљени историчари, попутНоела Малколма, покушавају да докажукако је Косово одувек било спорна терито-рија, најпре између Срба и Турака, а потомизмеђу Срба и Албанаца, јер је то само би-ла територија коју су Турци окупирали инастојали колико год су могли да је потур-че, између осталог, и помоћу Албанаца,који се као демографски чинилац јављајумного касније, посебно у XVIII и нарочитокрајем XIX столећа и после Другог свет-ског рата, пре свега, као средство у рука-ма страних интереса или домаћих власто-држаца.

Мало је или су ретки примери у свет-ским медијима да се говори о Косову каоколевци српске државности и духовности,културе и цивилизације, као о стубу наци-оналног бића и језгру националне свестии самосвести српског народа, о чему све-доче сви писани и материјални споменицисачувани до данас. Упркос томе, мало је икрајње су ретки они у свету који су, и по-ред свих историјских чињеница, спремнида признају да би одузети Србима Косметзначило исто што и сломити кичму нацио-налног идентитета једног народа, или оду-зети му историјско сећање. То могу учини-ти само они који немају властити нацио-нални идентитет, као што су Американци,који су, да би постали Американци, мора-ли или да забораве, или да потисну вла-стити национални идентитет, да заборавеили потисну властито историјско памће-ње. Као једина сила која доминира савре-меним светом, они хоће да такав анацио-нални поглед на. себе и свет наметну це-лом савременом човечанству, приморава-јући га да се одрекне властите историје.

Српски народ не може да се одрекне

властитог идентитета, нити своје прошло-сти, као што се није могао одрећи Косова,упркос томе што је оно било у саставуОтоманске империје, јер, упркос томе, оноје било и остало основ и темељ изградњесрпске националне свести и културе усвим српским срединама, ма где се оненалазиле.

После балканских ратова Космет поста-је најпре део Краљевине Србије. Од 1918,када Србија постаје део Југославије, и Ко-смет је у саставу Југославије. Не по вољивеликих сила које су у Версају кројиле суд-бину Европе и европских народа, већ затошто су те велике силе схватале значај којиза Србе и Србију има Косово са 1.500 срп-ских православних манастира и среди-штем Српске православне цркве у Пећкојпатријаршији.

Од тада па све до данас, на Космету суна делу најтежи облици узурпације, одмет-ништва, тероризма, разбојништва албан-ских становника, које су својевремено тур-ске власти насељавале да би попунилепразан простор настао и с расељавањемСрба под турским зулумом и притисцима,посебно, од 1690. године.

Нечиста поданичка свест албанацаАлбанци се никада у историји нису могли

да ослободе нечисте поданичке свести којуим је развио вековни туђински, турски ја-рам. Њихов покушај да оснивањем При-зренске лиге 1878. окупе свеалбанским жи-вљем настањене територије у оквиру Ото-манске империје није никада успео, јер њи-хови напори нису били усмерени на осло-бођење од туђинског јарма, већ на поданич-ко окупљање у оквиру туђинске империје.Такав менталитет задржаће припаднициалбанског народа све до данас.

У периоду између два светска рата од-носи између албанског и словенског ста-новништва заоштравали су се у мери у ко-јој су се у њих мешале силе са стране(Аустроугарска 1913-1915, Италија 1918 -1944, СССР 1948-1956, а Немачка и Тур-ска непрекидно и, најзад, САД данас).

У Другом светском рату већина албан-ског становништва дочекала је, са цвећему рукама, немачке и италијанске окупато-ре, као добродошле и с надом да ће имокупатори решити национално питање.Међутим, као и раније, тако и касије, вели-ке силе су бринуле само о својим интере-сима и служиле се историјски недораслими незрелим лидерима албанског народа заостварење властитих геостратешких и ге-

12Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ПОВОДИ

Космет, као тeма у свeтским медијима ипублицистици, већ годинама заузимаударно место, предмет је бројних рас-

права у којима учествују не само новина-ри и политичари већ и научници и истори-чари, а међу њима је немали број оних ко-ји било због незнања, било због политич-ких и доларских разлога потискују знањеи, свесно или несвесно, дозвољавају дабуду упрегнути у кола политике својих зе-маља. Многи се служе фалсификатима ис њима је најлакше изићи на крај, али су,изгледа, још опаснији они који су се збогнепознавања чињеница ставили у службудневне политике.

Тако се на Интернету, као и у огромнојвећини листова, чак и научних расправа икњига, у хронологијама историјских збива-ња на Космету, позивајући на Енциклопе-дију британику, наводи као непобитанисторијски податак да су Срби, доселившисе на Косово, наишли на претке данашњихАлбанаца као староседеоце. Иако за та-кво тврђење не постоје никакви историјскиматеријални, нити било какви други дока-зи, тај на први поглед безазлени податакможе имати, и има, далекосежне последи-це: Наиме, ако су ту живели преци дана-шњих косовских Албанаца, природно је иисторијски оправдано да они теже да да-нашње Косово буде албанско и стога та-кве тежње свет треба свесрдно да подржии он то неретко и чини.

Област Косова и Метохије настањена јеСрбима још од њиховог доласка у средњо-балканско подручје током седмог века, а учетрнаестом столећу, посебно у првој по-ловини, у време царства, Србија баш наданашњем Космету доживљава матери-јални и духовни процват, какав није забе-лежен ни раније, ни касније у српској исто-рији.

Србија је у то време несумњиво, премасвим сачуваним документима и историј-ским чињеницама, била једна од најразви-јенијих земаља тадашње Европе, о чемусведоче управо сачувани косовскомето-хијски споменици - манастири, које су по-дигли српски владари тога времена.

Покушаји фалсификовањаисторије

Непобитна је историјска чињеница дасвоје богомоље Срби не би подизали натуђој територији, како то, иначе, тврде несамо албански историчари, поткрепљују-ћи сепаратистичке претензије. Тек када суСрби почели да се исељавају са Косовапод турским притиском, Турци су, дајућиим привилегије и српску земљу, населилина Космет албански живаљ, посебно по-сле велике сеобе Срба 1690. године.

У свету данас многи историчари, али иполитичари, улажу огроман напор да бидоказали како је територија Косова одувекбила тобоже спорна и како се око ње, на-водно, одувек спорило и ратовало. Међу-тим, ако се и ратовало, никада се ратовинису водили између Срба и Албанаца, јерАлбанаца све до XI столећа нема на срп-ским просторима, а ако их и има, њиховброј је занемарљив. Уосталом, не постојини један једини материјални доказ нитиспоменик из периода средњовековне Ср-бије пре доласка Турака 1389. који, непо-средно или посредно, говори о албанскомприсуству на Космету.

Тек када је ова српска област посталасаставни део Отоманске империје (од Ко-совског боја 1389. до Балканских ратова

Двадесет година од агресије НАТО-а на Србију (СРЈ)

ИСТИНА О ЛАЖИОбласт Косова и Метохије настањена је Србима још од њиховог

доласка у средњобалканско подручје током седмог века, а учетрнаестом столећу, посебно у првој половини, у време царства,

Србија баш на данашњем Космету доживљава материјални идуховни процват, какав није забележен ни раније, ни касније у

српској историји.

ополитичких циљева на Балкану.Вековна је традиција Албанаца да у кућа-

ма држе оружје, чија је употреба била уоби-чајена навика. Сваки покушај одузимања иразоружања тумачен је као „терор над не-дужним становништвом” и гушење слободекоја, у ствари, није никаква слобода, већ са-мо анархична разулареност и примитиви-зам. Сваки покушај одузимања оружја сведо данас изазивао би побуну и одлазак ушуме. Стране силе би увек изнова користи-ле ове „побуне” за мешање и решавањепроблема у складу са властитим интереси-ма. Такозвано нерешено албанско питањепружало је и пружа увек изнова могућностиза различите видове политичких манипула-ција и подвала. Јер, Албанци сами никаданису били у стању да се окупе и уједине штозбог племенске неслоге, што због историј-ске незрелости и недостатка јединствененационалне свести.

Федерализација СрбијеУ покушају да нешто конкретно ураде у

решавању националног питања Албанциса Космета су иницирали одржавање кон-ференције у Бујану од 31. децембра .1943. до 2. јануара 1944. године.

На конференцији Народноослободилач-ког одбора за Космет, између осталог,усвојен је закључак о заједничкој борбиШиптара са осталим народима, уз обећа-

ње о уједињењу Космета са Албанијом.Међутим, већ крајем 1944. и почетком

1945. косметски Албанци су, у Дреници,организовали масовну оружану побунупротив јединица Народноослободилачкевојске Југославије.

Историчари још нису разјаснили ко је,кад и зашто обећао Космет Албанији, завреме Другог светског рата и непосреднопосле њега. Много нејасноћа је настало иу вези са покушајем стварања такозванебалканске федерације (од Југославије, Бу-гарске и Албаније).

Неки историчари сматрају да је савезове три државе директно осујетио Ста-љин, бојећи се, како се верује, Титове кон-куренције.

Обласна скупштина Космета 9. јула1945. усваја резолуцију којом се укида од-лука донета у Бујану о уједињењу Косметаса Албанијом. Током 1947. године донет језакон којим се забрањује повратак на Ко-смет Србима и Црногорцима који су таможивели пре 1941. године. Та одлука ника-да није укинута, а имовина тих бивших жи-теља Косова и Метохије у међувремену јеподељена Албанцима који су се доселилииз Албаније за време рата или после ње-говог завршетка. Сматра се да је тако наКосмет дошло око 300.000 хиљада етнич-ких Албанаца.

Стање на Космету било је напето у пр-

вим поратним годинама, све док нису употпуности елиминисани остаци бали-стичких банди. Почетком шездесетих у та-дашњем југословенском политичком руко-водству појављују се озбиљна размимои-лажења око националног питања (односаФедерације и република, положај репу-блика и покрајина), која ће довести доБрионског пленума, смене АлександраРанковића 1966. и осуде рада федералнеСлужбе државне безбедности због навод-не шовинистичке праксе на Косову и Ме-тохији према Албанцима.

Многи Срби, а међу њима и појединцина истакнутим положајима, већ су тадаупозоравали да ће српски живаљ на Ко-смету, у новонасталим околностима, до-живети нову голготу. Али били су то, какосе показало, усамљени гласови, које ве-ћина на власти није хтела ни да чује, а ка-моли уважи.

После Брионског пленума, у нареднедве године предузимају се мере за „ускла-ђивање” положаја Покрајине Космет са из-мењеним условима, тако да Косово и Ме-тохија све више добијају атрибуте феде-ралне јединице.

Тај процес осамостаљивања Покрајинедовешће до признања многих елеменатадржавности Покрајине у Уставу из 1974.године. Тим највишим правним актом бив-ше Југославије две српске покрајине су, понадлежностима и правима, упркос упозо-рењима српских правних стручњака, уствари, изједначене са републиком, а у не-ким доменима су имале и већа права.

Године 1968. одржана је седница ЦК СКСрбије, на којој су искључени књижевникДобрица Ћосић и историчар Јово Марја-новић због указивања на све јаче антисрп-ско деловање албанских лидера на Ко-смету и све чешће српско исељавање подразним видовима албанског притиска.

Упркос упозорењима правних стручња-ка, савезни и републички органи доносезаконе који отварају пут Покрајини ка пот-пуно самосталној законодавној, извршноји судској власти, а 1971. предлажу сеамандмани који претварају покрајине уфедералне јединице са сувереним прави-ма, тако да је Србија федерализована. Та-дашњи српски лидери нису се супротста-вљали таквом развоју догађаја, нити суувиђали опасности које Србији прете.

Такво разбијање јединствене југосло-венске и српске државе, које је несумњивобило унапред смишљено, озакоњује сеусвајањем Устава 1974, када су покрајине,у ствари, поистовећене са републикама(према свим тумачењима стручњака зауставно право).

Притисци на српски живаљТиме је судбина Југославије и Србије

била запечаћена и само је било питањевремена када ће се под фирмом децен-трализације земља распасти.

Космет 1978. године чак добија и посеб-ну академију наука. Албанским лидеримау Приштини ни то, међутим, није било до-вољно и творци јавног мњења стварајурасположење и атмосферу на Косову законачно претварање Покрајине у републи-ку, иако је она то de facto већ била. Српскоруководство остаје за све време, мањеили више, неми посматрач догађаја.

Извор: Недељник Војска

13Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ПОВОДИ

Срби никада не биградили своје манастире на туђој територији: манастир Високи Дечани

Србија и Црна Гора ушле су урат за ослобође-ње Старе Србије,у Балканском рату, са великим друштвеним полетом,са вером да је дошао час заостварење једневелике националне мисије.

Угласилу „Војни вете-ран” број 180, јануар2019. опширно је пи-

сано шта је све потребнои како да поступе вла-сници оружја на које има-ју уредно издате оружнелистове при пререги-страцији оружја.

Удружење војних пен-зионера Србије обрати-ло се Министарству уну-трашњих послова, пред-лажући, да се војни пен-зионери ослободе закон-ске одредбе замене ис-права по претходно ва-жећем Закону о оружју имуницији. Одговор Мини-старства унутрашњихпослова био је кратак иопор: Изузетак није мо-гућ!

Изражавајући оправдано незадовољ-ство око потребе и начина пререгистраци-је, могу се законодавцу с правом постави-ти многа питања.

Ограничићемо се само на нека: 1.Да ли је била потребна пререгистра-

ција на овај начин? Одговор је НЕ!2.Ако је већ донет Закон да треба извр-

шити (а не знамо зашто), због чега то нијеурађено у органима МУП, тако да се уме-сто досадашњих издају нови обрасциоружног листа, а да при томе власникоружја прибави само Уверење о здрав-ственој способности! Зашто да власникплаћа све трошкове које он ничим нијеизазвао? То треба да сноси државни органкоји је наредио такав поступак!

Зар тренутно важећи оружни лист штога поседују власници оружја, иако важи, уствари не важи, јер га треба мењати!

3.Зашто власник оружја (без обзира дали има оружје са олученим или неолуче-ним цевима) мора бити члан ловачкогудружења или стрељачког друштва (акоима малокалибарско оружје)?

Објашњење је просто и логично: војнипензионери су то оружје купили од „Заста-ве“ још док су били у активној службиили на други начин набавили, желе да газадрже а да се не баве ловом или стреља-штвом. Зашто неког приморавати да себави ловом ако физички то није у могућ-ности или не жели? Има случајева да вла-сници оружја у позним година физички немогу да се баве ловом и стрељаштвом, а

емотивно не могу да се одвоје од свогоружја.

4.Да ли се неко од надлежних запитаоколико треба времена за прибављањебројних докумената која изискују и нов-чане трошкове (не мале) а да се не гово-ри о томе могу ли то урадити људи чекају-ћи по разним шалтерима и на крају дуго-трајни поступак и чекање у МУП-у? Наи-ме, није их мали број који су превалили де-ведесету. Неки су покретни, а неки боле-сни. Службеници у МУП-у задужени за овепослове, траже све оно што је прописанои ту нема што да се њима замери, алиопет долазимо до питања свих питања: Дали је ово све требало овако да се зао-штри? Наш одговор у који су многи до кра-ја убеђени поново је - НЕ!

5.Власници оружја, у овом случају војнипензионери, суочени су са процедуром,која значи потребу прибављања бројнихдокумената и новчане издатке, одлучују се

против своје воље, дакле силом прилика укојима су се нашли, да оружје, њихово ре-гистровано оружје, враћају без накнадеМУП-у, одричући се од наследства, успо-мена и свог власништва (имовине)!

Да ли је то „леп“ начин да се људи којису професионални радни век провели ра-дећи частан, одговоран, захтеван и честоопасан посао на овај начин „награде“!

Да ли је ово требало овако? Одговор –НЕ!

С обзиром на то да вероватно нико у др-жавној хијерархији неће да чује за оправ-дане разлоге да се овај посао уреди нанајбезболнији начин, објаснићемо штопрецизније како и на који начин поступитипо Закону у вези са пререгистрацијом.

За пререгистрацију су потребна следе-ћа документа:

1. Уверење о здравственој способностифизичког лица за држање и ношење оруж-ја. Тај документ се прибавља на следећиначин. Прво је потребно да се у здравстве-ној установи узме образац где желите дадобијете уверење и са њим се треба јави-ти изабраном лекару (у ВМЦ Нови Бео-град) да он парафира и при том на то тре-ба платити на шалтеру или ВМЦ нештомање од 1.000,00 динара. После тога ва-ља отићи у здравствену установу на пре-глед. Уверење које се тамо добије, треба-ло би одмах предати МУП-у да га евиден-тирају јер важи само месец дана. Кад гаприме у МУП, уверење има важност од петгодина.

2.Уверење од надлежног суда (у Београ-ду је то Други или Трећи основни суд дапротив тог лица није покренут кривичнипоступак.

3. Уверење од надлежног суда (у Бео-граду то је Други основни суд) од посебногОдељења за борбу против организованогкриминала и Одељења за ратне злочине,да против особе која треба да пререги-струје оружје није покренут поступак.

За сва ова документа плаћа се такса понеколико стотина динара и уверења се мо-гу добити истог дана врло брзо.

4. Ако тај ко се упустио у формалностипререгистрације, поседује малокалибар-ско оружје (пиштољ или пушку), а жели дазадржи то оружје, мора бити учлањен устрељачки клуб, где након уплате члана-рине од 4.000,00 динара добија чланскукарту и потврду тог друштва да је њиховчлан.

5. За ловачко оружје (са олученим илинеолученим цевима) мора се за МУП при-бавити уверење да је члан ловачког удру-жења, да има чланску и нову карту тогудружења. Цена ових докумената (члан-ска и ловачка карта) је око 16.000,00 ди-нара.

То се тражи у МУП-у (рецимо у Полициј-ској станици Нови Београд).

Уз ову обавезу, из ловачког друштваобавезан је да донесе потврду (диплому)о положеном ловачком испиту. Ако нема,мора се договорити око полагања ловач-ког испита у том удружењу, што ће изиски-вати нову новчану обавезу и време. Припререгистрацији у МУП се доноси се самочланска и ловачка карта ловачког удруже-ња.

6. За официре и подофицире потребноје и решење о пензионисању (копија).

7. За пререгистрацију пиштоља: обаве-зно донети потврду да је добијен на по-клон при пензионисању (ако је има), одно-

14Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ПОГЛЕДИ

ПИШЕ: Божидар БАБИЋ*

Чак и чланови стрељачких клубова нису ослобођени такси на оружје

Jош једном о пререгистрацији оружја

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛОДРУГАЧИЈЕ

Живот људи у појединим областима усложава се до те мере даизискује компликоване процедуре, тражење разних потврда и

уверења, ванредне трошкове, труд који многи оцењују каомалтретирање, а све због тога што неко ко је писао закон није

разлучио позитивне и негативне ефекте.

сно као награда приликом завршетка од-ређене војне школе.

8. Не треба заборавити оригиналне ору-жне листове за сва оружја која треба пре-регистровати.

Сва ова документа треба фотокопира-ти, осим оружних листова.

9. При крају пререгистрације плаћа сетакса по следећем:

- за олучено оружје (пиштољ, МК пушка,карабин). 5.420,00 дин (плаћа се само заједно оружје без обзира колико их има наброју).

- за неолучено оружје (ловачка пушкасачмарица) 2.590,00 динара. Такође сеплаћа само за једну пушку.

- за обрасце електронске картице по-требно је издвојити 900,00 плус 600,00 ди-

нара (на једну картицу се уноси оружје саолученим, а на другу са неолученим цеви-ма (зато треба платити таксе за два обра-сца).

Није нам познато каква су нова законскарешења са трофејним оружјем, па се о то-ме треба распитати у надлежном МУП-у.Те категорије више нема у закону.

При крају посла око пререгистрације уМУП-у, службеник који ради на обрадипредмета затражиће да се донесе оружјеза које се тражи пререгистрација на увид.То је ново малтретирање као да није дово-љан оружни лист који су они издали за тооружје при регистрацији.

Када се и то заврши, службеник ће са-општити када ће доћи неко из полиције ра-ди „провере“, то јест да се распита у ком-

шилуку о лицу које тражи пререгистрацијуоружја и да погледа у стану како се чуваоружје! Оружје мора да се чува по тим ре-шењима у посебном металном ормару за-кључано!

Можда је ово било детаљно описано,али може бити од користи у ,,ходу по му-кама“.

Пошто је законодавац рок за пререги-страцију померио за још годину дана (до5. марта 2020. године) било би добро давласници оружја не чекају крајњи рок дана време обаве пререгистрацију.

*Аутор је генерал-пуковник у пензији,бивши командант Друге армије ВЈ

15Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ПОГЛЕДИ

Да ли ће пререгистрација оружја решити проблем

ПОДЗЕМЉЕ ,,ПОСЛУЈЕ“ БЕЗ ДОЗВОЛА

Не памти се када је донет нехуманији закон од овог који се односина пререгистрацију личног наоружања. Било би добро да се

предлагач Закона о оружју и муницији појави пред ,,народне масе“огласи саопштењем чиме се руководио приликом предлагања

параграфа који су изазвали буру незадовољства међу власницима оружја.

Нови Закон ооружју и муницијидо те мере је

изазвао лавинунезадовољстава међуп е н з и о н и с а н и мподофицирима, офи-цирима и полицајци-ма, да све то предста-вља до сада незабе-лежене реакције удруштвеном животу.Оне се крећу од бла-гих преко жестокихразочарења до бучнихрасправа на поједи-ним скуповима. Људикоји су припадали ми-нистарствима силе,целог живота су, каконалажу правила, носили оружје.

Преведени су у пензију, после деценијанапорног и одговорног рада, а сада им за-конодавац загорчава живот. Па нису ли,ваљда, сву муку са оружјем изазвали не-гдашњи униформисани заштитници држа-ве.

Мало се зна да је порез на оружје уве-ден једино у Србији. Ти параграфи већ судуго на сцени. Као да се некоме у држав-ном апарату осладила пара која се токомгодине скупи од ничим изазваног пореза.Официри и подофицири су своје оружјекупили, користили га у службене сврхе, аонда већ петнаестак година плаћају порезкоји је одвише велик. Према неким рачу-ницама, најмање још пет пиштоља су от-платили плаћајући порез. Објективно им

то гвожђе и није потребно. Али законода-вац не разуме, изгледа, да је пиштољ например синоним за војну и полицијску про-фесију. Како се растати са предметом којије уз пензионисане официре био од првихдана службовања? Како се раставити одратног ,,друга“?

А онда се неко сетио да би могло још дасе извуче пара из новчаника пензиониса-них припадника војске. Уведена је прере-гистрација која уз финансијско оптереће-ње значи и загорчавање живота мирнимграђанима који су некада с поносом носи-ли униформу.

Замислите оне који су зашли у десетудеценију који, како закон налаже, морајуда иду од шалтера до шалтера да тражеодређене потврде и уверења која се па-

прено плаћају. Шта су они скривили држа-ви и народу? Да ли су заслужили да их не-ко толико малтретира и глоби?

Реткост је да се пензионисани подофи-цири и официри огласе својим оружјем.Када се то и догоди, десило се у самоод-брани.

Дотле у подземљу влада дивљи Запад.Криминалци најчешће ,,послују“ без до-звола за оружје. Када и поседују дозволу,најчешће употребљавају оружје набавље-но ,,на црно“, да се не зна порекло и датрагови не воде до власника.

Ловачко оружје је већ посебна прича.Недавно је на телевизији објављена ре-портажа у којој власник стада оваца, негдеу планинском невидбогу, кука да је уведенвелики намет на ловачку пушку. Она муслужи да од вукова одбрани стадо. Садаје због трошкова за пререгистрацију и ње-му великог износа који треба да плаћа сва-ке године на име пореза, принуђен пушкуда прода. Ако то уради, навалиће вуци.Ако сазнају лопови, напашће му стадо дана трпезу у граду понесу неко јагње илиовцу. А он ће остати беспомоћан. Не зна-мо, заиста, да ли су предлагачи закона са-гледали све последице ,,револуционар-них“ решења.

Ако је идеја приликом писања новог За-кона о оружју и муницији била да се сма-њи број кривичних дела које проузрокујеупотреба оружја и муниције, требало је по-оштрити критеријуме за издавање дозво-ла, посебно онима који су већ познати по-лицији као криминалци, насилници и уби-це.

Довољно је било послужити се стати-стиком, па да на пример постане јасно даи намета и малтретирања буду изузетипензионисане војне старешине и полицај-ци. И после пререгистровања оружја љу-ди из подземља ће и даље шенлучити не-регистрованим оружјем, исказујући на се-би својствен начин да су јачи од државе,мада то засигурно није тачно.

Зашто је држава посегла за новим зако-ном када чини озбиљне кораке ка дигита-лизацији и повезивању у јединствен си-стем свих база података? Ако је то билонеопходно, могло је барем да се сачеказавршетак дигитализације, да се створитаква организација захваљујући којој ћесваки грађанин моћи да реши пререги-страцију на једном месту, а не да шета одшалтера до шалтера.

Од немила до недрага.З. ПЕШИЋ

Никола Оташ

Није прошло ни годину дана откако је до-био стално запослење, а Миланковићсе нашао пред проблемом пројектова-

ња великог магацинског простора од арми-раног бетона. Младом гра |евинском инже-њеру и доктору техничких наука барон Пи-тел, власник у то време широм Европе по-знатог Предузећа за бетонску градњу из Бе-ча, све чешће поверава сложене гра |евин-ске послове. Сличан, нимало лак посао, мо-рао је да обави и приликом пројектовањаједне фабрике. Сложеност пројеката, семосталог, огледала се и у томе што нису по-стојале математичке формуле на основу ко-јих би се могле прецизније одредити димен-зије арматурних греда и носећих плоча, та-ко да је Миланковић, уверен у валидностопште теорије еластичности, коју је утеме-љио у својој докторској дисертацији, мораосам, упорно и дуго, да се бави прорачуна-вањима која је, касније, објавио у стручномчасопису под називом „Прилог теорији ар-мирано-бетонских носача”. Решења која је утим радовима понудио привукла су великупажњу ондашњих градитеља, посебно про-јектаната и врло брзо доспела и у уx беникеи гра |евински приручнике.

Миланковић је, несумњиво, један од пр-вих стручњака који је у грађевинско инже-њерство увео математичко моделовање,напустивши дотадашњи геометријски (гра-фички) метод пројектовања. Резултат је биопосебно видљив на изванредном пројектуармирано-бетонског аквадукта за хидроцен-тралу у Себешу, у румунској области Ерде-љу, који је Миланковић сачинио на почеткусвоје инжењерске каријере.

За само пет година колико је провео убечким гра |евинским фирмама, Миланко-вић је стекао велики углед међу градитељи-ма, јер су се за њим просто низали објекатза објектом, међу којима су, осим себешкогаквадукта (који је подсећао на најлепше ан-тичке мостове), били аквадукти у Семерин-гу и Питену (Аустрија), затим мостови у Кра-њу (Словенија), Банхилди (Мађарска),Ишлу (Аустрија), пројекат београдске кана-лизације и нова зграда Крупове фабрикеметала у Бердорфу. Посебно је био лепмост у Крању (дугачак 130, а широк седамметара) постављен на три стуба са по чети-ри лука у размаку од 30 метара. Изграђен јеод армираног бетона, али је, нажалост, мо-рао бити миниран 10. априла 1941. како бисе успорило продирање немачке војске каИстоку.

Пројектантски и градитељски полет нијеМиланковића напустио ни када је, послетринаестогодишњег боравка у Бечу, дошаоу Србију и са инжењером Петром Путником,школским другом са бечке Технике и вла-сником гра |евинског предузећа, прихватиоизградњу мостова на прузи Ниш–Књаже-вац. Замисао његовог друга била је да се натој прузи, први пут у Србији, подигну мосто-ви од армираног бетона, распона од по 30метара и са стеновитим обалама као при-родним ослонцем. Миланковићу се та идејавеома допала, тако да је за кратко време из-вео статички прорачун који ће важити за свемостове, што је, касније, био главни разлогда ондашњи железничари повере пословепредузећу Петра Путника и да радови за-почну 1912. године.

Иако је већ увелико почео да се бави ис-траживањима која ће довести до новеастрономске теорије климатских променана нашој планети, Миланковић наставља даради и у грађевинској делатности, посебно

због тога што му војска поверава врло одго-ворне и поверљиве експертске послове, окопројектовања и надзора, приликом изград-ње војних аеродроме и авионских хангара уЗемуну, Скопљу, Мостару, Краљеву, Панче-ву, Сарајеву, Новом Саду и Београду. Људииз Инжињеријског одељења Команде ва-здухопловства, којим је руководио пуковникЉубиша Хаџи Поповић, с великим уважа-вањем прихватали су сарадњу са Миланко-вићем. Били су веома задовољни оним штоје до тада урадио, па је, тридесетих годинапрошлог века, Миланковић постављен запредседника Института земаљске одбране.Ускоро, Милутин Миланковић патентира зато време врло напредно оружје – балистич-ки пројектил, чији се рад заснива на реше-њима сличним онима која се данас приме-њују у конструисању интерконтиненталнихракета с нуклеарним бојним главама.

Иако су инжењерски послови Миланкови-

ћу доносили лепе приходе, он је осећао даће му живот бити испуњен жељеним задо-вољством једино ако се буде бавио науком.Понуду да постане професор на будућој Ве-ликој техничкој школи у Загребу није при-хватио, јер су му у мислима стално били Бе-оград и Београдски универзитет, који је, та-корећи, од свог оснивања (1905) настојао даухвати корак са светским научним токови-ма. Ту је Миланковић видео изузетну прили-ку, јер је у то време већ био познат и при-знат стручњак, али и перспективни научник,тако да је једва дочекао телеграм којим га, ујуну 1909. године, обавештавају да је иза-бран за ванредног професора Београдскогуниверзитета – на Катедри примењене ма-тематике, у склопу које су биле рационалнаи небеска механика, као и теоријска физи-ка.

Миланковић напушта Беч 1. октобра1909. године. Три дана касније заузима

16Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ИСТРАЖИВАЊА

Пише Влада РИСТИЋ

Великани светске науке: Милутин Миланковић (2)

ПОУЗДАНИ ГРАДИТЕЉМОСТОВА

Иако се већ уве-ли-ко ба-вио истраживањима у вези саастрономском теоријом климатских промена на нашој и другим

планетама Сунчевог система, Миланковић одваја доста времена иза грађ|евинску делатност, посебно од кад му војска поверавапослове око изградње војних аеродрома и авионских хангара.

Истовремено, Миланковић патентира, за то доба, врло напреднооружје – балистички пројектил, заснован на решењима сличним

онима која се данас примењују у конструисањуинтерконтиненталних ракета.

Докторска диплома МилутинаМиланковића

Милутин Миланковић

упражњено место на Катедри примењенемеханике, које је до тада држао професорКоста Стојановић, изванредан математи-чар, али и веома истакнути политичар оно-га времена (био је најпре посланик, а касни-је је ушао и у владу Николе Пашића).

Брзо је Миланковић у Београду стекаобројне пријатеље, међу којима је био и чу-вени математичар Михајло Петровић (по-знатији као Мика Алас), за којег Миланко-вић каже да је „био сјајан математичар, којије брзо и неочекивано решавао сложене ма-тематичке проблеме”, док је сам Миланко-вић своје научне радове упорно стварао иусавршавао и поступно проширивао, стал-но их употпуњујући новим појединостима исазнањима.

Страхоте Балканског и Првог светског ра-та нису мимоишле ни Миланковића. Као др-жављанин Србије, у време тзв. Анексионекризе, био је ухапшен у свом родном Даљу,који је посетио приликом свадбеног путова-ња. Утамничен је, најпре, у једној запуште-ној жандармеријској касарни у близини Кар-ловца, да би нешто касније био пребачен уосјечки затвор, из којег су га извукли супру-га Тинка (Христина Топузовић), ујак Васа ињегов негдашњи професор са Техничке ви-соке школе у Бечу – Емануел Чубер, који суиздејствовали његово прогонство у Мађар-ску.

Познати народни трибун Светозар При-бићевић му је тада помогао да упозна мно-ге утицајне људе у Ма |арској академији на-ука, у којој је започео врло студиозан рад натеорији климатских промена. На располага-њу му је била богата библиотека не самоАкадемије наука, него и Централног метео-ролошког института у Будимпешти, тако даму се, још тада, указала прилика да објави

низ запажених студија, расправа и стручнихчланака из области климатологије.

По завршетку Првог светског рата Милан-ковић се са породицом, 19. марта 1919, вра-ћа у Београд, чиме се, заправо, завршаваједно необично дуго – „свадбено путовање”,започето венчањем у Даљу.

После повратка у домовину (сада Краље-вину Срба, Хрвата и Словенаца) Миланко-вић наставља своју професорску каријеру(у међувремену постаје редовни професорФилозофског факултета Београдског уни-верзитета) и све интензивније се бави на-учним истраживањем климатских промена(осунчавањем планета и сменом леденихдоба). Не бежи, наравно, ни од инжењер-ских послова, јер га послодавци, као прове-реног стручњака, ангажују (и добро плаћају)око изградње велике фабрике дувана у Ни-шу, затим стоваришта дувана у Скопљу, Ве-лесу, Кавадарцима и Чапљини и објекатаНародне банке са фабриком за израду нов-чаница на Топчидеру и њеним филијаламау Скопљу и Битољу.

Између два светска рата Београдски уни-верзитет се знатно проширио (основани суМедицински, Пољопривредни и Богослов-ски факултет) и примао је све већи број сту-дената из свих крајева Југославије. Милан-ковићеве обавезе на Филозофском факул-тету су се смањиле, јер су наставу из раци-оналне механике и теоријске физике преу-зели професори Антон Билимовић и Вјече-слав Жардецки, док је он задржао небескумеханику, а касније и историју астрономије.

То му је, сем осталог, помогло да наста-ви интензивну научну делатност везану засферну астрономију, рационалну механику,небеску механику и теоријску физику, али иза проблематику космичке климатологије,којом је почео да се бави још 1912. годинекада је и објавио први стручни рад из тогподручја „Прилог теорији математичке кли-ме” (штампан у Гласу Српске краљевскеакадемије).

Приликом развијања своје целовите и ма-тематички потпуно разрађене теорије про-мена климе (не само на Земљи), Миланко-вић имао на уму све астрономске утицаје,што ће рећи да га је занимало космичкоокружење и утицај који небеска тела имајуна осунчавање одре |ене планете, посебнонаше. Требало је, дакле, користити се не са-мо резултатима небеске механике, него изаконима зрачења, односно простирања иапсорбовања Сунчеве енергије која допиредо околних небеских тела.

(Наставак у следећем броју)

17Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ИСТРАЖИВАЊА

БОРАВАК У БУДИМПЕ[ТИМилутин Миланковић је у Будимпе-

шти провео четири године. Срећнаоколност је била што у том граду упо-знаје директора библиотеке Мађарскеакадемије наука Коломана фон Силијакоји му је, будући да је и сам био великиприврженик математичких наука, омогу-ћио да се у Централном метеороло-шком институту опсежније посвети на-учним истраживањима. Пуне две годи-не бавио се развојем математичке тео-рије везане за предвиђање климатскихпромена на Земљиној кугли, а завршиоје и описивање клима на Марсу и Вене-ри, онаквих какве и данас тамо владају.

Боравак у Будимпешти је, сем тога,искористио како би окончао писањекњиге „Математички основи науке о ко-смичком зрачењу“. Због заслуга којеима у истраживањима васионе, једанастероид („1605 Миланковић“) и по је-дан кратер на Месецу и Марсу названису по нашем славном научнику.

УВАЖЕНИ ПРОФЕСОР ИАКАДЕМИК

За дописног члана Српске академијенаука Милутин Миланковић проглашенје 1920, а за редовног четири године ка-сније. Приступну беседу приликом избо-ра за редовног члана Академије одржаоје 1925. године.

Више од три деценије био је редованчлан те наше знамените научне устано-ве и много допринео њеном угледу усвету. Три пута је биран за потпредсед-ника Српске академије наука и уметно-сти, а извесно време је провео и на ду-жности директора Астрономске опсер-ваторије у Београду. Био је, такође, идописни члан Југословенске академијезнаности и умјетности у Загребу, те ува-жени припадник многих значајних науч-них установа и друштава у познатимсветским метрополама.

Објавио је велик број научних и струч-них радова на француском и немачкомјезику, који су цитирани у књигама и уx -беницима не само код нас, него и у ино-странству.

РАСПРАВЕ О ПРОМЕНИ КЛИМЕО промени климе у првој половини

18. века почињу да расправљају про-свећени филозофи Монтескије и Хјум.Њих следе природњаци, који пажљивимпосматрањем разједају догму о старо-сти Земље и великом потопу као једи-ном значајном геолошком дога |ају уисторији наше планете.

Израз „ледено (глацијално) доба“ ско-ван је већ почетком 19. века, пре негошто су се распламсале научне распра-ве о њему. Од почетка тог столећа ја-вља се низ геолошких сведочанставакоја су упућивала на размишљања опроменама климе. Уочавају су чудне по-јаве у планинским пејзажима Европе,које се нису дале тако лако објаснити:огромне гранитне стене лежале су уса-мљене високо изнад кречњачких пла-нинских обронака, долине планина би-ле су избраздане траговима непознатихобјеката велике тежине, а још више за-буне уносиле су кости арктичког ирвасапронађеног на југу Француске.

Академик Владимир Варићак

Техничка висока школа у Бечу – данасТехнички универзитет

На списку хрватских правосудних орга-на достављеном Србији налази се1.396 имена особа које су оптужене

или осуђене за ратне злочине, сазнаје„Политика”. Овај списак предат је Тужила-штву за ратне злочине у априлу прошлегодине и последњи је овакве врсте који једостављен домаћим правосудним органи-ма. У списковима се, како сазнајемо, ненаводи националност оптужених, односноосуђених, али је несумњиво да међу њи-ма има и Хрвата, попут Мирка Норца иБранимира Главаша. Колико је тачно Ср-ба, а колико Хрвата на списку, међутим, неможе прецизно да се каже јер су нека име-на и презимена идентична код оба наро-да.

За разлику од списка хрватских право-судних органа, списак које је Тужилаштвоза ратне злочине Републике Србије доста-вило Државном одвјетништву РепубликеХрватске далеко је краћи – броји свега 51име. Према сазнањима „Политике”, наовом списку је чак 50 оптужених, односноосуђених, хрватске националности.

Да поменуте спискове у потпуности тре-ба ажурирати „како би се отклониле неус-клађености” на састанку прошле седмицесагласили су се министри правде Србије иХрватске, Нела Кубуровић и Дражен Бо-шњаковић.

Двоје министара разговарало је о радумешовите комисије која има за задатак даизради споразум о процесуирању учини-лаца ратних злочина. Кубуровић и Бошња-ковић, сагласили су се да је „остварен кон-

кретан напредак” и најавили нови саста-нак поменуте комисије „како би се интен-зивирале активности на коначном дефи-нисању свих преосталих аспеката подлогабудућег споразума”.

Какве „неусклађености” постоје измеђусрпских и хрватских спискова није позна-то, као што се не зна ни шта ће и на којиначин регулисати споразум о процесуира-њу учинилаца ратних злочинима који сунајавили министри правде Србије и Хрват-ске.

Саво Штрбац, председник Документаци-оно информационог центра „Веритас” ка-же за „Политику” да су од 1.396 имена са

списка оптужених и осуђених за ратне зло-чине који је достављен из Хрватске, њих99 одсто, Срби из Хрватске. Наглашава даје надлежнима у суседној земљи највишестало до споразума о процесуирању учи-нилаца ратних злочина јер, како наводи,надлежни очекују да у њему буде преци-зирано да Србија не може да користи ре-гионалну надлежност за суђење у ратнимзлочинима, која сада постоји у законимакоји регулишу ову област.

– То је оно што Хрвате боли и због чегасу правили много проблема Србији на до-садашњем путу ка Европској унији. Једанод приоритета им је да се изборе да нашаземља не сме да суди хрватским држа-вљанима. Чињеница да Србија може дапроцесуира „бранитеље” у Хрватској сеоцењује као врло дрзак став наше земље.Све то почело је када је ратни ветеранВељко Марић ухапшен и када је овде осу-ђен на 12 година. Он је једини Хрват комесе у Србији судило за ратни злочин. Ма-рић је, мимо домаћих и међународних за-кона, пребачен да издржава казну у затво-ру у Загребу. С обзиром на то да се противњега водила истрага и за друге злочине,осим оног за који је правоснажно осуђен,није смео да буде изручен. Међутим, по-литика је ту одиграла своју улогу – кажеШтрбац.

На питања има ли сазнања о постојањутајних спискова хрватских правосудних ор-гана, председник Документационо инфор-мационог центра „Веритас” одговара датајних судских поступака нема, али да оношто може да буде тајно јесу спискови тај-них служби.

– Из тих спискова се извлаче пријаве идостављају тужилаштвима. Они су неис-црпан базен одакле се регрутују ратнизлочинци. Примера ради, надлежни хрват-ски органи су поднели више од 5.000 кри-вичних пријава за ратне злочине. Хрватису, подсетимо 1996. амнестирали више од21.000 Срба за оружану побуну. Из хрват-ског државног тужилаштва је често тума-чено да ако је поступак против њих обуста-вљен по закону о опросту, како они то на-зивају, и да није било правоснажне пресу-де, постоји могућност да се накнадно про-цесуирају за ратни злочин. Значи, измеђуоружане побуне и ратног злочина у Хрват-ској нема велике разлике. Од 21.500 осо-ба, нажалост, много је оних који могу дабуду процесуирани за ратне злочине – за-кључује Штрбац.

Мирослава ДерикоњићИзвор: Политика

18Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ДРУГИ ПИШУ

ТАЈНИ СПИСКОВИ

Тужилаштво за ратне злочине, какоје речено за наш лист у овој институ-цији, са колегама из Хрватске сарађујеу складу са међународним уговорима,споразумом и у складу са законом омеђународној правној помоћи. Најче-шћи видови сарадње су, кажу у тужи-лаштву, основни облици међународнеправне помоћи, као што је саслушањеокривљених и испитивање сведока та-козваним замолним путем. На питањеда ли тужилаштво има сазнања о по-стојању „тајних спискова” о којима сеполемише у јавности, одговарају да ту-жилаштво не поседује такве спискове,нити има информацију да они постоје.

Шта се догађа у региону

ХРВАТСКА ОД СРБИЈЕ ТРАЖИ 1.396 ОСОБА

ЗБОГ РАТНИХ ЗЛОЧИНА Списак које је српско тужилаштво доставило Државном

одвјетништву Републике Хрватске далеко је краћи – броји свега 51име. – Постоје и спискови тајних служби

Книн априла 2000. пред почетак ексхумације: гробови Срба убијених 1995. године (Фото ЕПА/ Tom Dubravec)

Саво штрбац: ,,Чињеница да СрбијаМоже да процесуира ,бранитеље’ у

Хрватској се оцењује као врло дрзакстав наше земље

Пилот ЈНА, генерал-мајорЉубомир Бајић, одбио једа прими решење о

спровођењу истраге на хр-ватском језику и латиници.Тужилаштво у Загребу тере-ти га за ваздушни напад наБанске дворе, седиште Фра-ње Туђмана, у октобру 1991.године. Истрага је покренута26 година касније, када јерасписана и централна ев-ропска потерница за генера-лом и још петорицом пуков-ника и мајора ЈНА. Они сутражили да им се решење оспровођењу истраге уручи насрпском језику и ћириличномписму, преноси Политика.

– Добро. Сада ћу вам јапрочитати на чистом шума-дијском језику – рекао им јесудија Милан Дилпарић, у згради Специ-јалног суда у Београду, 27. децембра 2018.године, када су дошли на саслушање позамолници Жупанијског државног одвјет-ништва у Загребу.

Судија Дилпарић је српски језик и ћири-лично писмо, као обележје српског народаи државности, свео на непостојећи шума-дијски језик, а државу Србију на Шумадију,притом седећи поред грба Републике Ср-бије и њене државне заставе, пред пред-ставником хрватског тужилаштва, чиме јеувредио и понизио нашу државу и народ,тврди адвокат Братић.

– Истрајно је кршио основна права окри-вљених, вређао њихово достојанство и по-дастирао се хрватском тужиоцу. Рекао је:„Донећемо и Вујаклију, ако треба”, а напримедбе браниоца претио је да ће га из-бацити напоље, као да је избацивач а несудија – каже адвокат Душан Братић.

– Ја ћу, господине судија, одговарати са-мо суду своје државе и свога народа – ка-зао је генерал Бајић.

Тада га је, према речима Братића, суди-ја грубо прекинуо и повикао: – Немојте мите пароле „Тито – партија”. Ви овде одго-варате на захтев правосуђа Републике Хр-ватске пред судом Србије и кажите да лићете се изјашњавати или нећете.

– Осумњичени је покушао да објасни дато није парола „Тито – партија”, али га јесудија поново прекинуо повишеним тономи захтевао да одговори да ли ће се изја-шњавати, па је окривљени, да би прекинуонепријатност, рекао да се неће изјашња-вати. Претходно је изјавио да неће даватиисказ јер није ослобођен чувања војне тај-не, али је судија закључио да се он нећеизјашњавати чак и ако буде ослобођен чу-вања војне тајне. Тиме је прекршио закони права окривљеног – наводи адвокатБратић.

Судија Дилпарић, у одговору на питања„Политике”, каже да су тврдње браниоцазлонамерне и нетачне.

– Тачно је да сам окривљеном Бајићурекао да ћу прочитати оно за шта се тере-ти на шумадијском језику, желећи тиме данагласим чистоћу српског језика, који ја ко-ристим с обзиром да сам Шумадинац, а сдруге стране желећи да истакнем да немасумње у врсту језика којим ћу то учинити.Међутим, није тачно да сам се том прили-ком окретао према државном тужиоцу РХи гледао га у очи – наводи судија Дилпа-рић.

“Није ово квиз и нема овде помоћи при-јатеља, рекао је београдски судија офици-рима ЈНА, које Хрватска терети за нападна Банске дворе”

У вези са алузијом на Тита и његову по-знату сентенцу да ће „одговарати само су-ду своје партије”, судија Дилпарић каже дајесте прекинуо окривљеног када је рекаода ће одговарати „само суду своје државеи свога народа”.

– Тачно је да сам га прекинуо, имајући увиду да политичким ставовима нема ме-ста у овом поступку. Казао сам окривље-ном да даје исказ пред судом РепубликеСрбије, те да нема места цитирању оногашто се приписује Титу, а касније и већемброју хашких оптуженика – прича судијаДилпарић.

– Објашњавам да је реч о саслушањуокривљеног Миличевића, у вези са њего-вим истицањем да не разуме реч „надре-ђени”, када сам му казао да је то реч изсрпског језика, с чиме се и окривљени сло-жио и том приликом сам нагласио да је мо-гуће у случају потребе то проверити и пре-

ко Вујаклијиног речника – објашњава су-дија Дилпарић у одговору који је „Полити-ка” добила из Управе Вишег суда.

Судија Дилпарић изјаснио се на опту-жбе које је адвокат Братић уочи Нове го-дине изнео у појединим медијима, а касни-је упутио и званично Вишем суду.

– Овде ме гледајте! У очи ме гледајте!Не можете да гледате у браниоца. Нијеово квиз и нема овде помоћи пријатеља.Тако се, према тврдњи адвоката Братића,судија Дилпарић обратио осумњиченомпуковнику Слободану Јеремићу, који је1991. године у ЈНА био помоћник коман-данта РВ и ПВО. Том приликом, наводиадвокат, судија је показивао прстима насвоје очи.

Судија Дилпарић у свом одговору кажеда је више пута понављао окривљенимада гледају у њега, а не у браниоца. Ниједемантовао наводе о квизу и помоћи при-јатеља, али тврди да је Братић реметиомир у судници.

– Чин и функција окривљених нису ни одкаквог значаја за њихов положај у овом по-ступку, те се њихов статус не може разли-ковати у односу на друге окривљене, безобзира на то да ли су они пешадинци, ре-зервисти или редовни војници, добровољ-ци или пак цивили који су окривљени заратни злочин – одговорио је судија Дилпа-рић.

Александра ПетровићИзвор: Политика

19Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ДРУГИ ПИШУ

ОНЕМОГУЋЕН ДА ГОВОРИО НАПАДУ НА БАНСКЕ

ДВОРЕ

– Генерал Бајић жарко жели да ис-прича све што има поводом оптужбеХрватске, управо пред судом Србије.Међутим, судија Дилпарић је својимнепримереним и незаконитим понаша-њем довео у заблуду генерала, којиима 83 године, тако што је рекао да не-ће ни тражити скидање војне тајне и дага неће поново позивати на саслуша-

ње – каже Братић.Генерал је раније у меди-

јима говорио да је напад наБанске дворе наредио какоби онемогућио терористич-ке хрватске јединице даубијају војнике ЈНА и на-род.

– Поступак по овој замол-ници је завршен оног тре-нутка када су се окривљенипозвали на дужност чувањавојне тајне. На тај начин употпуности је поштованоправо на одбрану окривље-них – објаснио је судијаДилпарић.

Међутим, од оваквог по-нашања судије, много је ва-жнија чињеница да је окри-вљенима ускратио увид укривичну пријаву, записник

о увиђају и налаз и мишљење вештакаиз Хрватске, наглашава адвокат. Суди-ја Дилпарић у одговору наводи да овидокументи у списима суда не постоје.

Бански двори 1991. године, фото: Политика

Живот свакидашњи

ШУМАДИЈСКИ ЈЕЗИК У СУДУ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

,,Није ово квиз и нема овде помоћи пријатеља, рекао је београдски судија официрима ЈНА,

које Хрватска терети за напад на Банске дворе”

Захваљујући најсавременијој техноло-гији наочаре „хололенс” могу да помог-ну слепима да се оријентишу у просто-

рији тако што сваки комад намештаја којисниме сензори „проговори”. По сличномпринципу могу да се примене у ратнимусловима, да војнику помогну да преци-зније нишани или да му пред очима прика-жу детаљну мапу околине и то је компани-ји „Мајкрософт” која их производи недавноосигурало уговор са Пентагоном вредан480 милиона долара. Војска је предвиде-ла набавку 100.000 наочара у оквиру про-грама за „повећање смртности кроз бољудетекцију и благовремено деловање пренепријатеља”.

Засад нема јавног противљења запо-слених у „Мајкрософту” томе што ће њи-хове наочаре помоћи војницима да преци-зније убијају, иако се то могло очекивати собзиром на атмосферу која је захватилатехнолошке компаније у погледу сарадњес владом, а посебно с војском.

Коалиција запослених у технолошкомсектору у априлу је покренула петицију да„Гугл” одустане од развоја вештачке инте-лигенције са Пентагоном (пројекат „Меј-вен”) који би с временом омогућио дроно-вима да сами бирају мете. Други захтев јебио да ниједна велика технолошка компа-нија не треба да кроз уговоре с Пентаго-ном постане „део ратног бизниса”. Сматрасе спорним да компаније које имају огром-не количине података корисника из целогсвета учествују у производњи офанзивне

технологије за војску једне земље.„Гугл” је под притиском запослених у ју-

ну саопштио да неће обновити пројекат„Мејвен” и тада је усвојио нове принципе овештачкој интелигенцији (АИ), обавезујућисе између осталог да неће пројектоватинити користити АИ за оружје, надзор идруге технологије које наносе штету људи-ма. На те принципе се позвао када је у ок-тобру одлучио да се повуче с тендераПентагона за клауд услуге, које ће повеза-ти комплетну ИТ инфраструктуру од вр-ховне команде до војника на терену.

Запослени у „Мајкрософту” су тада по-звали руководиоце да и они следе пример,наводећи да велики број њих верује да онона чему раде не би требало да се користиза ратовање. Ипак, компанија из Редмон-да остала је поред Амазона главни такмацза овај велики посао и недвосмислено јеставила до знања да ће увек бити уз арми-ју.

„’Мајкрософт’ ће америчкој војсци ста-вити на располагање најбољу технологи-јуY сву технологију коју произведемо. Итачка”, рекао је прошле седмице председ-ник компаније Бред Смит на једном фору-му о одбрани.

Поменуо је при томе да разуме негодо-вање запослених, посебно ако разлози до-лазе из личност искуства, и навео примермушкарца који је одрастао у Београду завреме НАТО бомбардовања 1999. и којуму је у имејлу скренуо пажњу да треба до-бро преиспитати сарадњу с војском.

Смит је људима који се не слажу препо-

20Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ДРУГИ ПИШУ

Примена технике

ТЕХНОЛОГИЈА МАЈКРОСОФТА НА

РАСПОЛАГАЊЕ ВОЈСЦИИако се део запослених противи да се њихов производ

користи у служби рата, компанија Била Гејтса за разлику од„Гугла” не одустаје од уговора с Пентагоном

ручио да промене пројекат. Претходно јена компанијском блогу подсетио да с Пен-тагоном поносно сарађују четири децени-је, да ниједна институција па ни војска не-ма прошлост без мрље, али да су се ми-лиони Американаца борили у важним иправедним ратовима.

Многима су спорне и везе технолошкихкомпанија са имиграционом службама, јерзапослени не желе да имају било каквуулогу у обрачуну Трампове администраци-је са досељеницима.

Радници „Мајкрософта” су у јуну у отво-реном писму затражили да се раскине уго-вор о клауд услугама са имиграциономслужбом због бруталног раздвајања децеимиграната од родитеља. Руководство јеосудило праксу, али је наставило сарадњуса агенцијом.

Џеф Бејзос, први човек „Амазона”, неслаже се око многих ствари са америчкимпредседником и јавно се успротивио за-брани за досељенике из седам муслиман-ских земаља. У исто време је његова ком-панија главни провајдер услуге клауда накојој се чувају стотине милиона отиска пр-стију, фотографија и других података наоснову којих су помоћу софтвера једнедруге компаније за првих девет месециТрампове владавине хапшења имиграна-та повећана за 42 одсто.

„Амазон” се нашао на мети критика и ка-да се сазнало да је полицијским службамапродао алат за препознавање лица у ре-алном времену. Групе за заштиту приват-ности оцениле су да тај софтвер изгледакао приручник за ауторитарни надзор, доксе компанија брани да је захваљујући тех-нологији ухваћено много криминалаца.

Јелена Каваја Извор: Политика

ОБАВЕШТЕЊА

ИНЖИЊЕРЦИ НА ОКУПУ

Традиционално дружење инжиње-раца свих класа Војне академије иСредње војне школе, због реновирањахотела ,,Бристол“, одржаће се 7. мартау ресторану ратних војних инвалида,Савски трг број 9 (преко пута желе-зничке станице) са почетком у 12 часо-ва.

Заинтересовани треба да се јаве ор-ганизаторима: Николи Николовском,тел. 011/3586-812, Милошу Чавићу,тел. 011/2505-449, Станку Бошковићу,тел. 011/8721-624 и Стевану Стојано-вићу, тел. 015/346-354.

Организациони одбор

ОКУПЉАЊЕ 19. КЛАСЕСВШ

Организациони одбор за обележа-вање годишњице од завршетка школо-вања 19. класе СВШ обавештава кла-сиће да ће се дружење одржати 15. ју-на 2019. године у ресторану Дома Вој-ске Србије са почетком у 12 часова.

Заинтересовани се могу јавити до25. маја Милошу Матијевићу на теле-фон 064/326-9147 или Новици Костићуна тел. 060/169-2555.

Организациони одбор

Мноштво, чак хиперинфлација најра-зличитијих информација којом нассвакодневно ,,бомбардују“ медији -

електронски, штампани и дигитални, као иубрзани темпо живота, често потискује удруги, трећи... план, па и заборав догађајаи дешавања из ближе или даље прошло-сти. Међутим, ове објективне околности,дневне обавезе и егзистенцијални пробле-ми нису, нити могу избрисати из памћењаи сећања припадника једног од највећихшколских центара бивше Југославенскенародне армије, све тешкоће и изазове скојима су се концем прве године грађан-ског рата и распада СФР Југославије у За-гребу суочавали, носили и изборили. Томезацело, од 1992. године, у великој мери,ако не и јединој, доприносе сусрети вете-рана - официра, подофицира и грађанских(цивилних) лица на служби у загребачкомЦентру, данас махом пензионера.

Овогодишњи сусрет, којим је обележенаи 27. годишњица успешне одбране и пре-мештања покретне наставне базе ЦВТШКоВ, у складу с постигнутим споразумом сВладом Републике Хрватске, на нове ло-кације у Србији, уприличен је у Крушевцу.Значајну подршку реализацији децембар-ског скупа пружила је и Управа за логисти-ку Генералштаба Војске Србије.

Изложени притисцима и провокацијамаДа, у најкраћим цртама, наше читаоце

подсетимо о којим и каквим збивањима из1991. године је реч. Половином септембраи заоштравањем сукоба у Хрватској свивојни објекти, касарне у којима су билисмештене борбене и неборбене јединицеи састави ЈНА нашли су се у блокади -

окружењу снага МУП Републике Хрватскеи паравојних састава ове федералне једи-нице СФР Југославије. Прекинуто је њихо-во снабдевање електричном енергијом иводом, а искључене су и све телефонскекомуникације. Изложени невиђеним и не-забележеним притисцима, најразличити-јим провокацијама, од медијских до оружа-них напада, мирнодопски састав овешколске установе чији су основни задацибили образовање и усавршавање кадровасвих нивоа техничке, саобраћајне и ин-форматичке службе Копнене војске ЈНА ијугославенске наменске индустрије, а бро-јао је око 1.100 људи, напросто је десетко-ван. Наиме, по најразличитијим основама,Центар је напустило више од 90 одстољудства! Ако се за дојучерашње колегеХрвате и Словенце за напуштање борбе-ног строја и могло наћи оправдања то сва-како није случај за повећи број Срба, којису колеге оставили на цедилу у најгоремтренутку. Све то, међутим, није спречиломалобројне, професији одане и часне љу-де да храбром, одважном и умешномобраном и поступцима сачувају не самоголе животе, већ и скупоцену наставнуопрему и преместе је у Београд и Круше-вац!

Улогу домаћина овог посљедњег сусре-та сабораца, чији се строј у међувременусмањило за њих двадестдвоје, преузелису Команда гарнизона Крушевац и Центарза логистику из састава Управе за логисти-ку Генералштаба Војске Србије.

У званичном делу, поред речи добро-шлице пуковника Радета Рњаковића, ко-манданта крушевачког гарнизона и Коман-де за развој Расинске бригаде, учесници-ма су се обратили пуковник техничке слу-

жбе у пензији Петар Видаковић, помоћникза морал команданта ЦВТШ КоВ из тог те-шког и драматичног периода, а и бригаднигенерал Жељко Нинковић, начелник Упра-ве за логистику ГШ ВС и сам учесник на-ведених збивања у Загребу. Дакако, даприсутни нису пропустили да минутомћутања одају почаст свим преминулим са-борцима, који су допринели остварењу ве-ликог и значајног подухвата.

Домаћини су својим гостима, актеримаготово заборављеног подвига омогућилида посете Музеј Крушевца, Цркву Лазари-цу и манастир Љубостињу.

У Спомен-соби херојске бригадеКустос Наташа Димовска на врло ело-

квентан начин представила је поставкуМузеја, која, за сада, обухвата периодпредисторије, средњовековну историјуКрушевца и околине и српске државе ко-јом је владао кнез Лазар Хребељановић.О Цркви Лазарици, светињи која је грађе-на упоредо са Лазаревим градом, храму укојем се , према легенди, причестила Срп-ска војска на Видовдан 1389, уочи Косов-ског боја, с мноштво непознатих детаљаговорио је кустос Александар Ераковић. Означају, улози Лазарице у духовном, про-светитељском и друштвеном животу несамо Србије и српског народа, већ и пра-вославног света, али и припадника другихконфесија, најбоље говори податак да цр-ква за готово шет и по столећа ниједномније девастирана - оскрнављена, рушенаили опљачкана! С манастиром Љубости-ња, који је изградио Раде Неимар (РадеБоровић) у последњој декади 14. века, да-нашњим домом монахиња, више пута па-љеним и опљачканим, учеснике скупаупознао је домаћин Павле Миљковић

У касарни ,,Цар Лазар“ ветерани са за-гребачког Чрномерца су обишли Спомен-собу Команде за развој Расинске бригаде,која наставља традиције 125. моторизова-не бригаде, једне од пет јединица ВојскеЈугославије одликованих Орденом народ-ног хероја за заслуге у обрани отаџбинепосле агресије НАТО снага на СР Југосла-вију 1999. године. Кроз поставку - великиброј оригиналних докумената, карата, фо-тографија и заплењеног наоружања токомборби са шиптарско-терористичким снага-ма (ШТС) на Косову и Метохији 1998. и1999. године четрдесетак јунака из Загре-ба провео је мајор Синиша Борјанић.

Спомен-собу Центра за логистику, којана скученом простору презентује дјелат-ности техничке, саобраћајне, интендант-ске, санитетске и ветеринарске службе,представио је Небојша Марјановић. Једанод експоната - плоча с називом Центра во-јнотехничких школа Ков “Генерал армијеИван Гошњак“, скинута с улаза у овајшколски центар ЈНА непосредно пред по-лазак маршевске колоне из Загреба 10.децембра 1991. године, изазвала је посеб-но емотивне и носталгичне реакције - нијетешко погодити и зашто!

На крају боравак, сусрет и дружење усједишту Расинског управног округа завр-шени су заједничким војничким ручком ко-ји је за учесника овог традиционалног ску-па уприличио пуковник Драган Љубић, ко-мандант Центра за логистику .

Јосип Новак

21Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

СА СВИХ СТРАНА

Сусрет ветерана ЦВТШ КоВ ЈНА у Лазаревом граду

БРАНА ЗАБОРАВУТрадиционалним окупљањем и дружењем припадници

некадашњег Центра војнотехничких школа КоВ ЈНА ,,Генералармије Иван Гошњак“ негују успомене на драматична збивања из

1991. године

У Спомен-соби 125. моторизоване бригаде

22Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

СА СВИХ СТРАНА

Промоција књиге „Велики рат -записано у камену“, аутораБранка Богдановића, а у изда-

њу Медија центара „Одбрана“,одржана је 29. јануара у атријумуДома Војске Србије. У књизи сукроз скоро 400 ратна меморијалаи приближно 600 илустрaција хро-нолошки приказани догађаји изПрвог светског рата који је однеовише од милион живота у Србији.Публициста, истраживач, али иаутор више десетина дела, Бран-ко Богдановић је желео да видиколико је у материјалном, а коли-ко је остало у сећању данашњимгенерацијама на борце из Великограта.

‒Основна идеја ми је била дазабележим сва спомен-обележјакоја су подигле породице и ратнидругови погинулих бораца у времерата, јер она одају највеће емоци-је – рекао је Богдановић и додао

да је мотив за писање књиге про-нашао у свом делу „Браћа пооружје“.

О књизи је говорио и директорИнститута за новију историју дрМиле Бјелајац који је истакао дадело „Велики рат - записано у ка-мену“ негује грађанску пристојностпрема нашим прецима.

‒Ова књига је важна и за исто-ричаре и за општу културу. Она по-ред наших бораца говори подјед-нако и о жртвама савезника, али ио гробљима која су Срби подиза-ли непријатељским војницима –рекао је Бјелајац и истакао да ова-кве књиге подижу културу сећања.

У књизи „Велики рат - записаноу времену“ су на 560 страна опи-сани ратни меморијали који су по-дигнути у част жртвама које је Ср-бија поднела у Великом рату, причему се пратио историјски кон-текст.

Премијера филма„Радо иде Србин у војнике“

СВЕДОЧАНСТВО О ЈУНАШТВУ

Документарни филм „Радо иде Србин у војнике“ Војно-филмског центра „Застава филм“ премијерно је приказан25. јануара у Комбанк дворани.

Директор Војнофилмског центра „Застава филм“ потпуков-ник Горан Иконић, поздрављајући публику, истакао је да је пре-мијера уприличена поводом обележавања 140 година војнештампе и 70 година „Застава филма“ – куће која без прекидабележи војнички живот на овим просторима, негујући филмомтрадиције и чувајући сећања на наше славне претке.

- Да није било Ристе Марјановића и његових фотографијами данас не би имали јасну слику о јунаштву наше војске одЦера до Кајмакчалана, а свет не би имао потпуну представу оулози и значају српске војске у Великом рату и страдањима ко-је је поднела, поручио је потпуковник Иконић.

Документарни дугометражни филм, који је режирао деканАкадемије уметности у Београду професор Драган Елчић,екранизована је прича о Ристи Марјановићу (1885-1969) првомсрпском фоторепортеру, уреднику фотографије ,,Њујорк Хе-ралда”, који је камером забележио велику епопеју, борбу за оп-

станак и херојство српских војника у Првом светском рату.Редитељ филма Драган Елчић рекао је да већ 25 година же-

ли да сними филм о Ристи Марјановићу и да је овим остваре-њем велика прича која стоји иза Ристе само започета, те да сенада да ће добити наставак јер материјала за то свакако има.

Фотографије Ристе Марјановића сведочанство су о паклуалбанске голготе, изнуреним, болесним и страдалим српскимвојницима на обалама Крфа. Изложене на светској изложби уПаризу 1916. године, а затим у Лондону и Њујорку, посведочи-ле су више од речи да је шест дивизија српске војске спасено иопорављено и да се на Крфу припрема за фронт. Свет је почеода верује у истину да српска војска постоји, а са њом и српскадржава.

Чланови екипе, која је са пуно воље, знања и љубави изне-дрила ово филмско остварење, поред проф. Драгана Елчића -сценаристе и редитеља и потпуковника Горана Иконића - про-дуцента су Александра Живковић - организатор, Жарко Пекез- директор фотографије, Александар Ђорђевић - асистент сни-матеља и расветљивач, заставник Ивица Стојић - дрон опера-тор, Јелена Ранковић - монтажер, професор Борис Шувлан -снимање, дизајнер и микс звука, Драшко Јанковић - компози-тор.

Захвалност за свесрдну помоћ у снимању филма исказанаје породици славног фотографа, у првом реду унуци ЗораниВојновић, историчару и кустосу Народног музеја у Шапцу Бра-ниславу Станковићу, ауторки изложбе o Ристи Марјановићуодржаној у Дому Војске Србије Снежани Неговановић и драм-ском уметнику Бори Нанићу, који је нарацијом у филму доча-рао сећања Ристе Марјановића.

О фотографијама Ристе Марјановића можда најбоље гово-ри реченица самог њиховог аутора да га је ,,судбина терала наместа где се стварала историја” и да му је највећа награда заживот и рад критика да ће његове фотографије васкрснути Ср-бију”.

Из Месног одбораБежанијска коса

ПЕНЗИЈЕ УПРВОМ ПЛАНУ

Месни одбор Удружења војнихпензионера Бежанијска косаодржао је 20. фебруара пету

редовну седницу у проширеномсаставу. Поред чланова месногодбора седници је присуствовалонеколико чланова месне органи-зације, међу којима и члан Главногодбора УВПС Коста Новаковић,члан Општинског одбора М. Си-мић и председник МО „Газела“ С.Вујић.

У Дневни ред седнице уврште-не су следеће тачке: (1) Информа-ције из УВПС, (2) Активности МО,посебно чланова Месног одбораБежанијска коса на плану спрово-ђења појединих задатака добије-них од Главног одбора УВПС, од-носно Оп. Одбора УВП Нови Бео-град и (3) Разно.

Председник месног одбора Ми-лан Калчић обавестио је присутнео новостима у вези са подноше-

њем захтева за издавање биоме-тријског оружног листа, затим омогућностима за враћање смање-ног дела пензије од 2014. до 2 018.године, а било је речи и о томешта треба предузети за добијањеклуб-картице од компаније „Луко-ил“ Србија, АД. Прочитано је иобавештење „Дунав осигурања“ увези са новим премијама и осигу-раним сумама за 2019. годину.

Пружене су и информације опретплати на гласило ,,Војни вете-ран, затим о методологији учла-њења нових чланова у удружењаи о потреби и начину спровођењаанкете у вези са повећањем изно-са чланарине.

Коста Новаковић је обавестиоприсутне о томе да је формиранаКомисија за реорганизацију УВПСи да се ускоро очекује да будеусвојен нови правилник о стамбе-ном збрињавању.

На седници је подржан предлогФискалног савета за доношењепрописа о усклађивању пензијапочев од 1. јануара 2020. године.Садашње решење је оцењено каонеправедно, посебно због чиње-нице да усклађивање зависи одвоље појединаца.

М. К.

Представљена књига„Велики рат - записано је у камену“

КУЛТУРА СЕЋАЊА

23Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

СА СВИХ СТРАНА

IN MEMORIAMВладимир Јагар (1959-2019)

ДО КРАЈА ИСПОШТОВАО ЗАКЛЕТВУ

Владимир Јагар, капетан I класе упензији и члан Удружења војнихпензионера Србије преминуо је

19. фебруара 2019. Сахрањен је 23.фебруара уз присуство великог бројапријатеља и поштовалаца његовог не-мерљивог доприноса одбрани Југо-славије. Био је и остао стамени гранитпротив рушилаца и издајника који суЈугославију разбијали пре свега ору-жаном побуном.

Официр безбедности ЈНА Влади-мир Јагар домаћој и светској јавностинашироко је постао познат као „капе-тан из филма Шпегељ“, који је првипут телевизијски емитован 25. јануара1991. године, а касније по познатој операцији службе безбедностиЈНА „Штит“. Инстинктом за правду и слободу, уз официрску заклетвуда ће бранити Југославију и војску којој припада, на најбољи начин јеспознао шта се ,,иза брда ваља“, а затим и раскринкао издају руши-теља државе у режији највиших званичника у Хрватској и генералаМартина Шпегеља, тада већ устоличеног министра одбране Хрват-ске. Разобличио је Владо његов чин издаје и организовање оружанепобуне против ЈНА и Југославије. Никада није прихватио Шпегељевустратегију побуне „Бум Бум и метак у чело на кућном прагу. Све сешиша без милости. Свако ко се супротстави Хрватској ствари“.

Владо се није уплашио нити се било ког тренутка колебао. Био јеодлучан на познатом загребачком процесу пред Војним судом противактера оружане побуне у Вировитици. Сведочио је против МартинаШпегеља у организовању побуне. Открио је многе чињенице како јеШпегељ организовао Вировитичку групу, са Ђуром Дечаком на челу,који је и сам признао своја недела.

Тих 90-тих година капетан Владо, стамени официр безбедности, ињегова породица нису били безбедни у Хрватској. Прекомандован јеу Београд. Када нису успели да му физички науде, „хрватски бојовни-ци“ су му до темеља срушили родну кућу у селу Градац. Дигли су уваздух ону исту кућу у којој је капетан Владо разоткривао и уреднодокументовао Шпегељове планове припреме оружане побуне, иле-галног наоружавања и стварања „хрватске војске“. Виспрени, високо-професионални и високоморални контраобавештајац, на веома стру-чан начин, тајно је снимио 120 сати аудио и 19 сати видео записа, ко-ји ће остати вечити историјски докуменат како је припремано разбија-ње Југославије.

Официри ЈНА, а пре свега органи безбедности, остаће доследни упоштовању лика и дела Владимира Јагара. Најближи његови сабор-ци дуго ће памтити одлучност, професионално поштење, храброст иумеће часног официра који није погазио дату заклетву. Био је непо-прављив Југословен и изнад свега антифашиста, што је наследио одоца Карла, илегалца из времена НОР-а и преживелог логораша иззлогласних усташких логора Градишка и Јасеновац. Поносио се Вла-до својим Карлом, иначе ратним Шпегељевим саборцем. Карло је си-ну годину пре смрти поручио: „Запамти Шпегељ ће једнога дана изда-ти“.

На дан Владине изненадне смрти, по устаљеном договору, треба-ло је да се видимо, попијемо кафу и испричамо се. Владово срце би-ло је начето са четири бајпаса, што му је, како је говорио, „његоваборба дала“. Први пут није одговорио на позив. Очекивао сам да ћесе однекуд јавити. До тог часа никада није заказао. Недуго затим ја-вио ми се његов син Горан, репрезентативац веслачке репрезентаци-је Србије и носилац прегршт златних медаља са светских такмичењаи Олимпијских игара и промуклим гласом ,,Мом тати није добро“...

Није се Владо много жалио на нарушено здравље. Знао је да трпи.Стоички је преболео и неке неправде које су учињене према њему.

Хвала и слава Владимиру Јагару на свему што је учинио за својувојску и државу. Хвала му на данима испуњеним тешким радом и дру-жењем. Његове колеге и другови Ацо, Симо, Влада, Драгић, Раде чу-ваће празну столицу у „Стакленцу“. Остаће инспирација и узор офи-цирима безбедности наше војске. Убеђени смо да ће његов примербити предмет изучавања у школама знаних и незнаних тајних службисвета. Хвала Влади што је остао човек.

Симеон Туманов

Посета војним пензионеримасмештеним у Геронтолошком центру

Матарушка Бања

ОБОСТРАНО ЗАДОВОЉСТВО

Делегација Градског одбора УВП у Краљеву са председ-ником Рајком Марашевићем на челу посетила је војнепензионере који смештене у Геронтолошком центру у

Матарушкој Бањи. Да би сусрет протекао што боље у припреми су се анга-

жовали: млада радница центра Невена Манојловић ипензионер Светозар Тирнанић који је смештен у том цен-тру. У просторији за састанке присутне је поздравио Мара-шевић и изнео најбитније проблеме који оптерећују војно-пензионерску популацију и шта је Удружење војних пензио-нера Србије чинило до сада у заштити права својих члано-ва.

Дружење је настављено разговором са корисницима. Ис-такнуте су потешкоће везане за закидање дела пензија издравствено обезбеђење. Као нови проблем, посебно за те-шко покретне и непокретне кориснике, наводи се нов начинуплата пензија који предвиђа да се разлика од цене борав-ка до висине пензије мора уплаћивати на текући рачун по-јединца. То подразумева одлазак до најближе поште што заове људе није могуће. Директорка Центра Светлана Ради-сављевић је навела да центар тражи најповољније реше-ње заједно са експозитуром Поштанске штедионице и надасе повољном исходу, о чему ће благовремено известити.Истакла је чињеницу да је УВПС једина организација којаобилази своје пензионере и брине се о њиховом статусу,што је за сваку похвалу.

Поштујући специфичности остарелих, њихове потребе,интересовања али и очекивања са којима долазе, стотинакрадника запослених у Центру чини све да унапреди квали-тет услуга и да им боравак буде што лепши и безбрижнији.Сви корисници са којима је вођен разговор су се похвалноизразили о бризи према њима, квалитету смештаја, хрании другим услугама и активностима које Центар организује.

Нема сумње да је ова посета Геронтолошком центру иразговор са корисницима ове установе побудила велику ра-дост присутних корисника војних пензија и, како рекоше,посета за њих значи да нису заборављени.

Свим војним пензионерима смештеним у Центру урученису пригодни поклони. Корисници Центра су пожелели даоваквих посета буде и убудуће, а и да редовно буду инфор-мисани о статусу војних пензионера.

На крају посете, председник Градског одбора УВП Кра-љево Рајко Марашевић је захвалио директорки Геронтоло-шког центра на бризи коју посвећују војним пензионерима иисцрпним информацијама о свим питањима везаним за њи-хов смештај у Центру.

Антанта је повећала број дивизија на210 према 207 колико је имала Немач-ка на Западном фронту. Савезничке

снаге су у јулу и августу прешле упротивофанзиву и присилиле немачке ар-мије да се, уз велике губитке, повуку из из-бочина на Марни и Амијену на „Зигфридовулинију“ са које су отпочели пролећну офан-зиву 21. марта. Због тако дубоког узмица-ња, великих губитака и смањења ратнихоброка за војнике немачке трупе захватиоје дефетизам и антиратно расположење(„штрајкбрехери“), па је фелдмаршал Лу-дендорф, изгубивши самопоуздање, среди-ном године закључио да је „рат попримиоизглед очајничке коцкарске игре Y, и да бига требало завршити“. Званична немачкаисторија рата признаје да је управо авгу-стовско повлачење трупа на „Зигфридовулинију“ представљало „најцрњи дан за не-мачке армије у историји светског рата“ и даје још тада трасиран „мрачни пут прекоКампињонске шуме (где је немачка делега-ција потписала акт о капитулацији у штабумаршала Фоша 11. новембра 1918) ка Салиогледала у Версају (где је потписан Версај-ски мир на штету Немачке 1919. године).

Тај „мрачни пут“, пут пораза Централнихсила у Првом светском рату, водио је, међу-тим, преко Балкана. Наиме, средином лета1918. године, када су западни савезниципреотели оперативну и стратегијску иници-јативу на Западном фронту, маршал Фош јебио сигуран у коначну победу Антанте. Алије, прецењујући снагу Немачке, предвиђаода се коначна победа Антанте може пости-ћи те 1919. године. Због тога је предвидеода се у наведеном периоду стално спрово-де офанзивне локалне операције ради из-нуривања и трошења снаге Централних си-ла. У оквиру тих активности, Фош је предви-део да и снаге на споредном Солунскомфронту предузму локалне операције и стал-но држе непријатељске армије на томфронту под претњом напада и да их везујудалеко од бојишта на коме се решава суд-бина рата.

Припреме за пробојПошто је британска влада била изричито

против покретања офанзивне активностисавезничких трупа код Солуна, Фош је, непитајући за сагласност савезничке владе,као што је био обавезан, за новог главногкоманданта на Солунском фронту поставиогенерала Франше д’Епереа, одличног по-знаваоца балканских прилика. Затим јефранцуска влада предложила споразумсрпској Влади и Врховној команди да се беззнања Британаца отпочну припреме заофанзиву на Солунском фронту, с тим дасе, када Британци примете да се трупе нафронту припремају за офанзиву, увере даје предвиђена само локална акција на срп-

ском делу фронта под изговором да се же-ли да се српска војска, пре зиме, спусти сапланинских висова у равницу.

Британци се нису дали заварати, па су итада изјавили да неће за покретање чак илокалне акције дати ни једног војника за оја-чавање њихових снага код Солуна и да не-ће, у случају неуспеха акције Срба, помоћисвојим снагама да се ситуација код њих по-прави. Следећи упутства своје владе,генерал д’Епере се, одмах по доласку у Со-лун, састао са регентом Александром икомандантима српских армија на командомместу српске Врховне команде на Јелаку.Пошто су Срби већ имали припремљенплан за одлучну офанзиву и једва чекали дакрену у ослобођење своје Отаџбине, дого-вор је брзо постигнут о покретању општеофанзиве са Солунског фронта у којој јепредвиђено да српска војска изврши пробојфронта и буде носилац савезничке офанзи-ве ка северу. Генерал д’Епере је дао Срби-ма сва појачања која су тражили за изврше-ње пробоја фронта: две дивизије за првидан битке, тешку артиљерију, авијацију,специјалне јединице и обећао подршку свихсавезничких трупа дуж читавог фронта у то-ку офанзиве.

Напад Срба почео је 15. септембра 1918.За недељу дана, од 15. до 21. септембра,српске армије су извршиле стратегијскипробој бугарско-немачког фронта у зониснажно утврђених положаја на одсеку Ве-терник – Кравица – Соко Козјак. Избијањесрпских армија на Вардар и освајање цен-тралног нервног система непријатељскогфронта у рејону Градског, представљало јепоразни ударац за Централне силе. Бугар-ски цар Фердинанд упутио је телеграм не-мачком цару Виљему II са мрачним слутња-ма: „Ударац на Македонском фронту кобанје за све нас“. Виљем је хитно одговорио:„Ми долазимо са свим расположивим тру-пама да пружимо помоћ и спасење“.Централне силе су заиста убрзано слалетрупе у Македонију да спрече напредовањеСрба, док су савезничке снаге дуж читавогфронта и даље стајале на полазним поло-жајима. Тако су бокови српских армија, ду-боко уклињених у распоред непријатељскогфронта са брешом од 40 километара по ду-бини и 50 километара по ширини, изложилесвоје бокове најозбиљнијој опасности збогнеактивности савезничких трупа, јер су њи-хова крила била изложена претњама сна-жних непријатељских групација с лева и де-сна. Због тога је регент Александар два пу-та ишао у Солун са захтевом да генералд’Епере нареди да све савезничке снагепређу у офанзиву. Д’Епере је сваки путобећавао да ће издати одговарајуће запо-вести, али су његова обећања остала безодјека. Он је, наиме, истог дана када су срп-ске армије избиле на Вардар и расцепиле

непријатељски фронт, 21. септембра, добиодирективу из Париза да ограничи офанзивуу Македонији и одвоји део трупа запребацивање и употребу на Западномфронту, уместо налога за енергичан рад.Могуће је да је толико неразуман захтев биоу некој вези са обећањима француске вла-де Британцима о предузимању ограниченеофанзиве само на српском делу фронта.

Општа офанзиваЗбог оклевања главног команданта да по-

крене све савезничке трупе у напад, начел-ник Штаба српске Врховне команде војводаЖивојин Мишић, схватајући велику опа-сност по цео подухват ако допусти неприја-тељу да се прибере, ојача и предузме про-тивнапад, издао је 23. септембра наредбуармијама да, без обзира на заостајање са-везничких трупа, одлучно наставе офанзи-ву у правцу старе бугарске границе истичу-ћи, са визионарском сигурношћу, да ће зау-зимање планина Серте од стране Друге ар-мије и Бабуне од стране Прве армије, на пу-ту према старој граници Бугарске, „иматиодлучујуће последице по цео ток рата“.

Тада је генерал д’Епере, најзад, издао ду-го очекивану директиву за општу офанзивуна Солунском фронту са обе стране удар-ног клина српских армија, које су се уклини-ле између немачке 11 армије на западу (се-дам дивизија) и бугарске 1. армије (три ди-визије) према источном српском боку. Саве-зничке армије су, најзад прешле у лепеза-сто гоњење непријатељских армија. Урејону Скопља и Куманова разбијена је иразоружана немачка 11. армија. Затим је на-стављена офанзива француских, британ-ских, грчких и италијанских трупа у пуномзамаху: ка Београду (српске армије и деофранцуских трупа), Цариграду (Британци),Букурешту (Французи) и у Албанији (Итали-јани). Занимљиво је подсетити да су се бри-танска и италијанска влада противиле по-кретању офанзиве са Солунског фронта.Сада су, међутим, ужурбано довлачилекрупна појачања на Балкан да максималноискористе неочекивани успех Срба, расулои повлачење непријатељских трупа. Бри-танци су искрцали у Солуну четири нове ди-визије, које су одмах усмерили ка Царигра-ду, док су Италијани пребацили у Албанијунови корпус и образовали нову команду ар-мијског ранга са генерал-пуковникомСептимијем Пјачентинијем на челу, са ци-љем да освоји читаву Албанију и да се про-бију у Црну Гору и далматинско приморјепре него тамо стигну српске трупе.

Бугарска војска је једним моћним удар-цем савезничких трупа разбијена и бугарскавлада је већ 26. септембра, када су Срби за-узели Штип и Велес, признала пораз и од-лучила да упутила парламентарну делега-цију у Солун, где је 29. септембра потписа-ла уговор о примирју је, у име савезничкихармија код Солуна, диктирао генерал Фран-ше д’Епере као акт о капитулацији Бугарске.То је било прво примирје које су диктиралесавезничке армије у Првом светском рату.

Највећа заслуга за тај историјски подвигприпада Србима и српској војсци. У свом из-вештају Паризу по извршеном пробоју Со-лунског фронта, Франше д’Епере је свимсавезничким контигентима исказао пригод-не комплименте, а за Србе је дословно ре-као: „Дајем нарочитог израза нашем дивље-њу према српским трупама, које су кроз на-прављени пролом, са дивном жестиномпојуриле напред, у отаџбину. Маневри, из-

24Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ИСТОРИЈА

На крају рата 1918. године

ПУТ У СЛОБОДУУ својим мемоарима, у одељку под насловом „Зора свиће са исто-ка“, Лојд Џорџ је одао највеће признање Србима који су „извршили

пробој фронта са неодољивим јунаштвом“ и преокренули читавуратну ситуацију од светског рата ка светском миру

вршени од стране њихове команде, достој-не њених трупа у сваком погледу, остаћекао узор планинског маневра“. У другом из-вештају за Србе је нагласио да су „очију упр-тих ка отаџбини, надахнути неукротивомжестином и пуни вере у своју праведнуствар, срушили утврђења у којима је непри-јатељ мислио да је недохватљив, и, јурнув-ши кроз његова утврђења, за пет дана од-секли га од вардарске долине и натерали напоразно повлачење“. Лондонски лист „Ман-честер гардијан“ је тих дана писао: „Ма ко-лика била велика улога Француза у победи,ипак данас цео свет мисли на Србију“. По-водом закључења Солунског примирја ге-нерал д’Епере је записао у свом дневнику:„Већ тада, 29. септембра, на хоризонту сусе видели звоници Будимпеште“. Начелникнемачке 11. армије на Македонском фронтугенерал др Петер Кирх је у свом делу напи-сао да је пробој Солунског фронта предста-вљао - „Први продор у тврђаву Рајха“.Познати енглески војни писац Лидл Харт ис-такао је да је под утиском догађаја у Маке-донији, где је скрхан један стуб Централнихсила, немачка Врховна команда за неколи-ко дана изгубила живце и да су на вест о бу-гарској капитулацији Лудендорф иХинденбург, 29. септембра, „донели прена-глу одлуку да траже примирје мада на За-падном фронту није било онолико рђаво ко-лико су они тада претпостављали“. Међу-тим, вест о „моралном ударцу на Солунскомфронту“, нагласио је Лидл Харт, „брзо јепрохујала кроз целу Немачку. Ништа је нијемогло спречити и зауставити“. Францускипарламент је 30. септембра усвојио резолу-цију у којој се каже „Споредни Солунскифронт од сада постаје главни“. Истражнакомисија немачког Рајхстага, која је испити-вала узроке пораза 1918. године, закључи-ла је да је рат био изгубљен у војном сми-слу када је слом Бугарске, за којом је дошаослом Аустроугарске за време повлачењаНемаца на Западном фронту у септембру1918. године, потпуно изменио ситуацијунемачке војске на бојном пољу. Од тог вре-мена био је, очигледно, узалудан сваки по-кушај да се мир добије чисто војничким пу-тем“.

Неодољиво јунаштво СрбаУ својим мемоарима, у одељку под на-

словом „Зора свиће са истока“, Лојд Џорџ јеодао највеће признање Србима који су „из-вршили пробој фронта са неодољивим ју-наштвом“ и преокренули читаву ратну ситу-ацију од светског рата ка светском миру.

После капитулације Бугарске, српска вој-ска је, помогнута групом од две францускедивизије и одредом генерала Транијеа, про-дужила силовиту офанзиву из Македонијена север и, пошто је разбила далеко над-моћније снаге Аустроугарске и Немачке кодВрања, Ниша, код Крушевца и накрагујевачким положајима, српске армије супод командом војвода Петра Бојовића иСтепе Степановића протерале непријатељ-ске армије из Србије преко Дунава, Саве иДрине, ослободиле читаву Србију и ЦрнуГору и већ 1. новембра предњим деловимапрешле на територију Аустроугарске. То субиле прве савезничке трупе које су прешлена територију једне од главних непријатељ-ских држава, а то су биле јединице српскихармија, које су после ослобођења својеотаџбине, ослободиле Босну и Херцегови-ну, далматинско приморје са Дубровником,Сплитом и Книном (2. армија), Војводину,Славонију, Барању и, до средине новемба-ра, избиле на линију Арад-Темишвар-Субо-тица-Баја и упутиле посебне одреде у За-греб и Љубљану и мешовити српско-фран-цуски одред на Ријеку (1. армија). У међу-времену државе Централних сила положи-ле су оружје, једна за другом: Турска 30.октобра, с којом су у име савезника уговор опримирју потписали представници британ-ске армије на јегејском острву у Мундросу;Аустроугарска се предала 3. новембра, ка-да је њена делегација потписала примирјекод Падове у седишту италијанске Врховнекоманде. Делегација немачке Врховне ко-манде и Владе потписале су уговор о при-мирју у Камињонској шуми у штабу марша-ла Фоша, и, најзад, делегације новемађарске владе, коју је после одвајања Ма-ђарске од Аустрије образовао Михаљ Каро-љи, потписала је уговор о примирју 13. но-вембра у Београду, који су им, у име саве-зника, диктирали војвода Живојин Мишић игенерал Пол Анри; уговор о Београдскомпримирју потписао је у име Мађарскеминистар Бела Линдер.

Ланчана капитулацијаПотписивањем последњег Београдског

примирја окончане су војне операције у Пр-вом светском рату и отпочело је прекомпо-новање политичке карте Европе на рушеви-нама Централних сила.

Из наведених података о последњим ме-сецима Првог светског рата може се, без ус-тезања, истаћи видан допринос српске вој-ске коначној савезничкој победи 1918. годи-не.

Међутим, ту чињеницу нису могли таколако да уваже охоли и сујетни главнокоман-дујући генерали западних савезничких зе-маља, страхујући да им мали савезник сво-јим успехом на споредном ратишту помра-чи славу победилаца на главном фронту,који иначе, како је војни историчар ПетарТомац с разлогом истакао, нису имали иде-ју како да на очигледан начин покажу Нем-цима своју надмоћ на самом крају рата и на-несу поражавајући удар немачким армија-ма које су до последњег дана одржале кон-тинуитет свог фронта на тлу француске иБелгије и „мрачни пут“, који је споменуоЛудендорф, дакле, водио је са Солунскогфронта, преко Балкана, који је трасираласрпска војска са одлучујућим утицајем наланчану капитулацију држава чланица Цен-тралних сила, на скраћење светског рата загодину дана. Међутим, приликом обележа-вања годишњице велике победе савезникау Првом светском рату, на свечаној церемо-нији у Паризу, како је Константин Фотијадесистакао у свом делу („15. септембар 1918.године“) Солунски фронт и светска историј-ска победа Срба у Македонији једва да суспоменути.

Први светски рат дао је у војним, политич-ким и техничким областима многе поуке,али је остало у најдубљем памћењу поогромним разарањима, пустошењима иљудским жртвама. Од свих учесника у Пр-вом светском рату, сразмерно величини иброју становника, најтеже ратне последицепретрпела је Србија и српски народ. Свакипажљив читалац моћи ће, читајући овукњигу, да уочи величину мале Србије која јена волшебан начин истрајавала између „ди-вова“ – Централних сила и Антанте – у рату1914-1917. године у којима се са великомчашћу борила за слободу, најсветлији иде-ал човечанства.

Протекло столеће је показало, као што сето догађало увек у прошлости, да се једномбитком или једним ратом не решава судби-на појединих народа и света у целини за свавремена, већ остају само искуства и путока-зи шта ваља чинити у будућности.

У светском рату 1914–1918. године најре-љефније се показало да за крајњи резултату борби, у операцијама и у току целог рата,пресудна улога припада човеку, борцу. На-челник немачке врховне команде фелдмар-шал Лудендорф, упоређујући квалитете по-јединих армија учесника у Првом светскомрату, чак је с дивљењем писао о српској вој-сци и, упоређујући је с другим војскама, усвојим Успоменама записао да се „српскавојска годинама борила изван своје земљеи тиме дала сјајан пример велике љубавипрема отаџбиниY“ Такве особине могла једа има само она војска чији су војници има-ли високо политичко-моралне особине, са-мопожртвовање, одлучност, борбеностваралаштво и вољу за победом у рату.Сасвим је разумљиво да све ове особинемогу да испоље у рату само борци којимасу циљеви рата блиски и разумљиви, уче-сницима у праведном ослободилачком ра-ту, управљеном против отимача, интервент-на и агресора. То су управо особине које сукрасиле српске војнике и сваког српског гра-ђанина. На основу таквих квалитета Србису истрајали у гигантској борби за слободуи потпуно заслужено заузели најистакнутијеместо међу слободним демократскимнародима света на крају великог светскограта. П. О.

25Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

ИСТОРИЈА

Значајну улогу у пробоју Солунског фронта имала је артиљерија српске војске

Поремећаји у функцији и структуриштитне жлезде су после дијабетесана неславном другом месту међу ен-

докринолошким поремећајима.Шта. је Хашимото тиреоидитис?Штитна жлезда (glandula thyreoidea) је

заправо жлезда са унутрашњим лучењемкоја је смештена са предње стране врата,испред гркљана и има изглед штита илилептира. То је највећа жлезда у људскомтелу која лучењем хормона тироксина (Т4)и тиронина (Т3) регулише метаболизамсвих ткива у организму, а лучењем хормо-на калцитонина учествује у регулацијикалцијума у крви. Регулација и секрецијатиреотоксина и тиреотонина налази се подконтролом тиреостинмулишућег хормонакоји лучи хипофиза ( TSH).

Године 1912. у Берлину, јапански лекарХакару Хашимото описао је посебан обликснижене функције штитасте жлезде, на-звавши је лимфоматозна струма, због бо-гате лимфоплазмоцитне инфилтрације нахистолошком препарату. Иако је прошловише од 100 година, још се у клиничкојпракси користи термин хронични лимфо-цитарни тироидитис - Хашимото. Поштују-ћи садашња сазнања о механизму настан-ка, болест се терминолошки одређује каоаутоимуна тироидна болест. (AITB).

Суштина је да имунолошки систем непрепознаје као своје непознато ткиво и

стара антитела (АТ). Мета агресије је ти-роидна пероксидаза (ТПО), ензим којиучествује у стварању тироидних хормонаили тиреоглобулин ( Tg), протеин на комесе врши синтеза хормона. Ова антитела супо биолошким ефектима деструктивна идоводе до снижене функције жлезде.Tакође се могу створити и антитела премарецептору TSH која су стимулаторна и до-воде до појачане функције, па настајеГревс-Bазадовљева болест (у народу по-зната као струма-гушавост). Истовременомогу постојати све три врсте антитела. За-висно од тога која доминирају, појављујесе појачана или снижена функција.

Иако није превило, врло често, послелечења или доста касније, Грејсвова бо-лест, због доминације TPO-AT, улази утрајну хипотиреозу. Обрнут след догађајаје ређи, али је могућ. Сумирано аутоимунатироидна болест се може испољити каопримарна хипотиреоза (Hаšimoto tireoidi-tis), Грејсв Базедевљова болест и тихи илипостпорођајни тиреоидитис, који најчешћепрепознајемо, мења функцију жлезде. Свиови поремећаји су у суштини иста болестса различитом тиреоидном функцијом.

Аутоимуна тиреоидна болест се можејавити придружено другим, добро дефини-саним аутоимуним оболењима, као што сутип I шећерне болести, Адисонова болест,системске болести везивног ткива... Вир-

тиго (вртоглавица) је чест епифеномен ивесник настанка болести.

Узроци настанка болестиРазлози за настанак болести су пре све-

га генетске диспозиције (честа појава ме-ђу ближим члановима породице), грешкеу трансферу информација између имуно-компетентних ћелија, хормонски профил(жене чешће оболевају или појава послепорођаја), појачан унос јода и зрачење.Оцењује се да око пет одсто популацијеима неки од облика аутоимуне тиреоиднеболести. Вероватно томе доприноси изме-њана животна средина и рано препозна-вање, због све чешће примене ултразвуч-не дијагностике.

Болест може да се препозна случајно утоку ултрасонографије крвних судова вра-та или из другог разлога. Обично се у токуехо прегледа дојки прегледа и штитастажлезда, брачни стерилитет је циљана про-вера у току припреме за вантелеснуоплодњу, нерегуларност менструалног ци-клуса. Понекад је то осећај нелагодностипри бази врата, осећај ,,кнедле” у грлу, на-дражај на кашаљ и алергија. Најчешће уовим случајевима тиреоидна функција ни-је измењена, а ултразвучни налаз је врлокарактеристичан. Налаз повишене кон-центрације TPO-At и Tg At је потврда ди-јагнозе. Заједно са Ат проверава се и нивоTSH који је најосетљивији показатељфункције штитасте жлезде.

У узнапредованој болести јављају секласични симптоми хипотиреозе: умор,малаксалост, надимања, безвољност, осе-ћај хладноће, опстипација, болови и сла-бост у мишићима, мекоткивни отоци лицаса дифу зним уве ћа њем жле зде

ЛечењеПриступ лечењу је индивидуалан. По-

стојање болести са нормалном функцијомжлезде захтева само клиничко праћење ушестомесечним интервалима када се пра-ти ниво PT-4 и TSH.

Препоручује се органски везан селен удози од 100 до 200 мг дневно, Накнада ти-реоцидним хормонима се започиње кадаконцентрација TSH а достигне вредност 9- 10 mU/ml. Функција жлезде прогресивнослаби што у спонтаној еволуцији захтеваповећање дозе лека. Критеријум за дози-рање лека је ниво TSH. Лечење је дожи-вотно. Tерапија се уводи раније код боле-сника са присутним симптомима хипоме-таболизма, повишеним липидима и кадажлезда расте.

Код жена у репродуктивном периоду, ко-је планирају трудноћу, одмах се започињеса супституцијом са циљем да се TSHсмањи испод 2,5 ulU/ml.

Из искуства и ниже вредности имају по-вољан ефекат на концентрацију. Важно јенапоменути да када се констатује трудно-ћа, дозу одмах треба повећати за 25 mcgзбог важности тироксина за развој плода.

На време препозната болест и започетолечење ни на који начин не хендикепирајуоболелог. Изутетак је појава нодуса (чво-ра) у жлезди која захтева опрез због мо-гућности малигнитета. Препорука је годи-шња ултразвучна контрола.

Проф, др сци. мед. АнђелковићМр.мед.сц Ч. Антић

26Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

САВЕТИ ЛЕКАРА

Уређује: мрсц. др Часлав

Антић

Болест звана Хашимототиреидитис

ОМЕТАЊЕНОРМАЛНОГ

ЖИВОТААутоимуна тиреоидна болест се може јавити придружено другим,

добро дефинисаним аутоимуним оболењима, као штo су тип Iшећерне болести, Адисонова болест, системске болести везивног

ткива... Виртиго (вртоглавица) је чест епифеномен и весникнастанка болести.

Место где се налазиштитаста жлезда

Правилно узимање лекова

ПРЕ ЈЕЛА, ЗА ВРЕМЕИЛИ ПОСЛЕ ЊЕГА

Да ли лек треба да се узима пре, послеили током оброка, једно је од најче-шћих питања на тему правилног кори-

шћења лекова. Од давнина је позната чи-њеница да храна утиче на деловање ле-кова. Под утицајем хране, не мења се де-ловање свих лекова, али ако се јаве про-мене, могу бити узроковане или врстомхране која се узима или временом када сеузима.

Нежељене реакције и ефекат лоше ком-бинације лекова и хране могу бити веомаозбиљни. Ризик од интереакције лекова ихране посебно је велик код старијих паци-јената који користе већи број лекова, а подризиком су потхрањене особе, оболели одмалигних болести, пацијенти ослабљеногимунитета и они на парентералној исхра-ни (путем инфузија или катетера).

Генерално , чврста храна, посебно бога-та мастима и дијететским влакнима одла-же пролазак орално узетих лекова (крозуста) из желуца у танко црево, па смању-јући њихову ресорпцију последични и по-четак дејства. Ако се од лекова очекује брзефекат, на пример аналгетик (лек противболова) најбоље је да се узима на празанстомак, како би ресорпције била бржа. По-једине лекове треба узимати истовременоса храном, како би се спречила иритација(надражај) гастроинтестиналног тракта.На пример, неке нестероидне антиинфла-маторне лекове као што су аспирин, ди-клофенак, ибубруфен треба узимати сахраном да би се смањио њихов надражај-ни ефекат на желудац. Лекови који се ко-ристе у терапији дијабетеса, због природедејства потребно је узимати непосреднопре јела. Све шира палета лекова и дије-тетских препарата, различите дијететскенавике и све разноврснија храна, отвара-ју могућност за неограничен број интерак-ције хране и лекова. Због тога су фарма-цеути најпозванији да посаветују да ли лектреба користити на празан стомак или не.Из тог разлога обавезно питати фармаце-ута у апотеци да објасни како да се пра-вилно користе лекови.

Мр. Ч. Антић

27Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

САВЕТИ ЛЕКАРА

Врехлада и грипће нестати за

тили час

ТРИНАРОДНА

ЛЕКА

Кад осетите прве симп-томе прехладе илигрипа, припремите не-

ки од ових природних на-питака и сачуваћете здра-вље.

Прехлада и грип спадајуу најчешћа обољења ре-спираторног тракта, а пре-хлада се јавља чешће не-го све остале болести за-једно. Већина људи сепрехлади неколико путагодишње, обично у проле-ће и јесен. Ако осећате даћете се разболети моратеодмах почети да преузи-мате неопходне мере.

Ујутру се пробудителепи и одморни безотеклог лица

Почевши са борбомпротив првих симптомапрехладе у почетној фази,могуће је да се спречи раз-вој озбиљних обољења(грипа, бронхитиса итд) изапаљенских процеса уорганизму.

Ова три једноставна,али ефикасна и провере-на народна рецепта помо-ћи ће вам да се изборитеса почетним симптомимапрехладе и грипа, зауста-вити и спречити напредо-вање болести:

1. Овај напитак је при-

родна замена за популар-не лекове против грипа,који можете направити са-ми без одласка у апотеку.

Ако осећате прве симп-томе прехладе или грипаурадите следеће:

У 1,5 литар прокуване иохлађене до собне темпе-ратуре воде додајте 1 су-пену кашику крупне (по-жељно морске) соли, сокод једног лимуна и 1 грамаскорбинске киселине.Аскорбинску киселину усеби поседује шумећа та-блета или витамин Ц упраху.

По жељи можете засла-дити кашиком меда. До-бро промешајте и попијтеовај раствор у року 1,5 са-та. По потреби поновитејош једном.

2. Код првих симптомапрехладе одлично помажеи овај рецепт:

Угрејте 100 мл црног ви-на, додајте у њега 1/4 ка-шикице млевеног бибераи 1 кашику меда. Проме-шајте и попијте топло предспавање.

3. И трећи, проверенирецепт, који сам такође ис-пробала на себи и који је100% ефикасан.

Познати лек против пре-хладе и кашља – вруће пи-во са медом.

Не може се рећи да јеова мешавина има прија-тан укус, али веома јеефикасна!

Флашу пива од 0,5 л(тамног или светлог) на-спите у шерпицу и угрејте,да буде вруће. Скините саватре и додајте 2 кашике

меда и прстохват цимета икаранфилића и промешај-те. Пијте у току вечери,пред спавање, малим гу-тљајима. После лезите укревет.

Ова смеса има прилич-но непријатан укус, аликод прехладе, грипа и ка-шља делује веома ефика-сно.

Овај напитак омекшаваи смањује кашаљ, поседу-је антиинфламаторно деј-ство, подстиче знојење,које извлачи прехладу изорганизма.

Знојење, као и у случајуса рецептом са вином, јеодавно позната и призна-та метода лечења почет-них симптома прехлада игрипа, које укључује од-брамбене механизме ор-ганизма, који се боре савирусима.

У сва ова три случајаможете природним путемпобедити прве симптомепрехладе и грипа буквал-но за један дан.

Извор:uspesnazena.com)

Што је више лекова, то је већа дилемакада их узимати

Младост је дар природе, али старост јеуметничко дело”, написао је своје-времено један од најутицајнијих афо-

ристичара 20. века, пољски песник Стани-слав Јержи Лец (1909-1966). Шта је, међу-тим, поуздан одговор на једноставно пита-ње - када почиње старост?

Већ је устаљено да је данашње доба,доба дуговечности, која се, захваљујућинауци, медицини и технологији, свугдепродужава. Већ је сасвим сигурно да ћенаши потомци живети дуже од нас, каошто, уосталом, ми живимо дуже од својихпредака. Биолошка граница се, међутим,не поставља, а са друштвеног аспектаучестале су расправе о томе колико су го-тово сва друштва на планети (не)спремназа очекивано повећање постотка својихстановника у „трећем добу”.

Истовремено, дефиниција тог „трећегдоба”- старости - мења се више него икад.Није, сасвим сигурно, исто бити стар да-нас као што је то било пре само 50 година.

Да ли старост почиње у моменту када сезавршава радни век, када се формалнопостаје „сениор”? Ако је и тако, тај међашније универзалан: негде се у пензију одла-зи са 65 година (и мање), другде са 67, а унајави је и померање те границе на 70 (савеликом вероватноћом да ће, кад то по-стане реалност, уследити ново подизањенавише).

Да ли је почетак старости можда онајсрећни моменат када нам на свет дође пр-

ви унук или унука, кад званично постајемодеде или бабе? Или је то нешто што се та-ко сагледава само из перспективе млађих.

Како год било, број година колико сможивели по правилу није тачан индикаторколико смо остарили. Старост наиме до-лази неприметно и, веровали или не, ко-лико смо стари одређујемо сами. Тачно једа кад оседимо много тога не можемо ви-ше „као некад”, али и то је индивидуално:неки међу нама одржавају своју мобил-ност и енергију и даље на високом нивоу,док се други некако предају, па неке ства-ри раде спорије него што стварно могу.

Због тога је можда најтачнија дефини-ција старости у одговору на питање које јепоставио легендарни амерички играч беј-збола Сечел Пејџ: „Колико година бистеимали да не знате колико имате година”.Или оно што је рекла друга америчка ле-генда, глумица Меј Вест, чија је каријерапотрајала седам деценија: „Никад нистетолико стари да не можете да будете мла-ђи”. Пабло Пикасо је, колико по својимсликама, остао упамћен и по својој витал-ности у поодмаклим годинама (умро је са91), али и по својој констатацији да је „по-требно много година да се постане млад”.

Према алманаху светских чињеница ко-ји саставља ЦИА, на најдужи очекиваниживотни век могу да рачунају они који да-нас на свет долазе у Монаку - 89,4 година- а најкраћи бебе тек рођене у Чаду, једнојод најсиромашнијих нација на планети -50,6. У првој лиги дуговечности очекивано

су и Јапан, Сингапур и Швајцарска, а надну су још и Авганистан, Сомалија, Гвине-ја Бисао...

Ми смо негде у „златној средини” ове ли-сте, са 75,7 година очекиваног животногвека. Ниже смо рангирани од Босне и Хер-цеговине (76,9), Македоније (76,4) и Хр-ватске (76,1) - али треба имати у виду даје реч само о статистички просецима, и дана ове бројеве више утичу они који умирумлади, него они који доживе дубоку ста-рост.

Захваљујући порасту дуговечности, на-ша планета ће на средини овог века има-ти око 9,7 милијарди становника (сада ихје 7,6), при чему ће један од шесторо битистарији од 60 година. Оно што се из дана-шње перспективе предвиђа будућим сени-орима, то је да ће бити физички и ментал-но виталнији и генерално здравији од да-нашњих. То потврђују и истраживања ста-вова „миленијумске генерације” (оних којису рођени крајем прошлог и почетком овогвека), чији готово сваки други припадникизјављује да води рачуна о својој физич-кој кондицији и здравој исхрани.

Оно што је главна порука свих студијасве важније науке о старењу, јесте да по-стоје неки фактори који убрзавају (иначенеизбежно) физичко старење. Међу њимасу пушење, гојазност, неправилна исхра-на, стрес, недовољно кретање и околина(квалитет ваздуха који удишемо).

Истраживачи су данас фокусирани нафакторе који могу да успоре процес ста-рења, односно промена у ћелијском мета-болизму (што се популарно назива трага-ње за „еликсиром младости”) и у томе по-стижу обећавајуће резултате у лаборато-ријима. Једна од новости у том погледу јеи „прецизна медицина”: да се терапија илекови за неке болести одређују на осно-ву генетског склопа пацијента.

Истовремено, указује се и на „леко-ве”који су доступни свима, а који се састо-је од става и односа према старости. Нај-чешће се у том погледу помиње да је нај-важније и у поодмаклим годинама задржа-ти сврху постојања: да сваки дан почињеса смислом, са неким планом и обавезом.

С тим у вези све више пажње се посве-ћује и новом „прекретничком добу” - „ге-ронтолесценцији”, које се дефинише про-менама које се у животу збивају између50. и 75. И ова фаза је, као и адолесцен-ција - прелазни период из детињства узрелост - обележена психичким и емоцио-налним кризама и бурним превирањима илутањима. По томе, граница на којој почи-ње „права” старост је кад се наврши 75.

Наравно, велика пажња се поклања инајвећој претњи коју доносе поодмакле го-дине - деменцији и Алцхајмеровој боле-сти, као њеној најчешћој форми - за којезасад нема лека, али се све више користисавремена информатичка технологија ко-ја омогућава надзор неговатеља над осо-бом која због овога не може самосталнода живи.

Најзад, без обзира кад почиње (зна секако се завршава - „будућим непостоја-њем”), завршна фаза живота може да бу-де испуњена, па и радосна. Доноси пресвега мудрост – у светлости искуства по-мирене жеље. То значи да се, уместо огра-ничењима које доноси старост - треба ви-ше бавити могућностима које пружа.

М. БекинИзвор: Глас осигураника

28Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

САВЕТИ ЛЕКАРА

Старост се код свих људи не манифестује на исти начин

Редефинисање „трећег доба”

КАД ПОЧИЊЕ СТАРОСТПозне године не доносе само ограничења, него и нове могућности

29Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

УСЛУГЕ ВЕЗАНЕ ЗА САХРАНУ

ПРЕКО УДРУЖЕЊАУколико користите услуге у вези сахра-

не преко Удружења војних пензионера Ср-бије требало би да знате да услуге могу ко-ристити чланови УВПС, чланови њиховихпородица, као и сви остали војни осигура-ници.

Преко Удружења могу се добити ком-плетне услуге везане за сахрану:

- организација и заказивање терминаза сахрану или кремацију,

- упис у матичну књигу умрлих,- спроводница за пренос покојника,- штампање посмртних плаката,- продаја погребне опреме,- превоз покојника,- организација војних почасти,- помоћ око сређивања докумената

пре и после сахране ради регулисањаправа чланова породице после смртивојног осигураника,

- бесплатан долазак у стан породицепреминулог ради договора.

Све додатне информације могу се до-бити у месним и општинским организаци-јама УВПС, или директно на тел. 011/8333-142 и 011/6161-769; 064/1660-423 и011/3181-812.

ВЕОМА ПОВОЉНЕСТОМАТОЛОШКЕ

УСЛУГЕЗА ВОЈНЕ

ПЕНЗИОНЕРЕ

У склопу сарадње са УВПС, Стома-толошка ординација „Президент М“,Звездара, Михаила Булгакова (бившаДушана Петровића Шанета) 46, са ти-мом искусних стручњака, војним пен-зионерима нуди бројне погодности:

Део услуга бесплатно – стоматоло-шки преглед, консултација и стручномишљење,

Остале стоматолошке услуге (проте-зе, пломбе, надоградње и друго), уззначајне финансијске погодности –плаћање на рате или са попустом, у за-висности од врсте услуге.

Доказани тим стручњака нуди свестоматолошке услуге брзо, квали-тетно и повољно.

Телефони за контакт и информаци-је: 011/342-7481, 063/214-800,

064/135-1487.

ПЕНЗИОНЕРСКО ЋОШЕ

Живот је за све и свуда,али само за вечиту тишинуније.

Ако тонеш тежином камена,без наше помоћи се не можешспасити.

Ако твој вапај еха нема,ти ниси у природној средини.

Смисао будућности нам је јачаод осећања прошлости.

Конформиста не разумеексцентрика и обрнуто.Зато вас молим да се нађемо напола пута.

Месождери и људождери серазликују по томе што сепрвих не мораш превишеприбојавати.

Драган М. Живаљевић

ИНФОРМАТОР

Интерно гласило војних ветерана

ИЗДАВАЧУдружење војних пензионера Србије Београд,

Браће Југовића 19

ЗА ИЗДАВАЧА Љубомир Драгањац

НАСЛОВНАСТРАНА:

Дизајн:МиленЧуљић

Година ХVII. Број 181. ФЕБРУАР, 2019.

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Звонимир Пешић

ЛИКОВНО-ГРАФИЧКИ УРЕДНИК

Милен Чуљић

СТАЛНИ САРАДНИЦИДр Часлав Антић мр АлександарСимоновски, мр Милан Шумоња, Будимир М. Попадић, Душан Старчевић,Влада Ристић

ДОПИСНИЦИДобросав Алексић (Алексинац), Предраг Добић (Сремска Митровица),Радивоје Здравковић, (Подгорица), Будимир М. Попадић (Нови Сад),мр Александар Симоновски (Крушевац), Стеван Стојановић (Шабац),Драгослав Ђорђевић (Крагујевац),Драган Дабетић (Зајечар)

ФОТОГРАФИЈЕ У БРОЈУБудимир М. Попадић М. Чуљић, дописниции сарадници

УНОС ТЕКСТОВАРедакција

Лист излази месечно.Телефон-факс: 011/322-8076

ШТАМПАПан-пласт, Београд

Адреса, Београд, Браће Југовића 19

Ел. пошта: [email protected]Сајт Удружења http://www.uvps.rs/

ЦИП –Каталогизација упубликацијиНароднабиблиотекаСрбије Војниветеран ИССН1452-3809

Адвокатске услуге за КВП

БЕСПЛАТНИ САВЕТИ И ПОВОЉНИЈЕОСТАЛЕ УСЛУГЕ

На основу уговора о пословној сарадњизакљученог са УВПС, адвокати:

*Ивана Ц. ЈОВАНОВИЋ, из Београда, ул.Балканска бр. 18, локал 93 (ТЦ „Ивани-јум“), тел. 011/2644384 и 064/1735395; Кли-јенте прима: уторком: од 17.00-19.00 часо-ва;

* Славица Јањић и Љиљана ЈАКОВЉЕ-ВИЋ, из Београда, Хајдук Вељко венац 4-6, тел. 011/415-3467, 064/8586510 и069/162-3244; Клијенте примају понедељ-ком, средом и четвртком: зими од 17.00 -19.00 а лети од 18.00 -19.30;

*Гордана БУЧЕВАЦ СТЕФАНОВИЋ, изШапца, ул. Патријарха Павла бр. 10, тел.015/314307 и 064/2328165; Клијенте при-ма: четвртком од 18.00 - 19.00 часова;

*ВЕСОВИЋ Н. МИРЈАНА у Београду,Ул.Шуматовачка бр. 149, суботом од 11-15 часова и у Крагујевцу – Ул.СветозараМарковића бр. 19, средом од 15-18часова.За потребе војних пензионера ови адвока-ти обављаће следеће правне послове: да-ваће бесплатне правне савете и пружаћесве остале адвокатске услуге уз накнаду поважећој адвокатској тарифи умањеној за 20одсто (адвокати Љиљана Јаковљевић иГордана Бучевац Стефановић), односно 30одсто (адвокат Ивана Јовановић). Редо-след адвоката дат је по редоследу склапа-ња уговора.

Данас је Музеј техничка и културнаустанова од значаја за туризам Србије.

Плате запослених су редовне и пове-ћане за 60%. Сада је плата запосленихизнад републичког просека.

-Предност овог музеја је чињеница дасе кроз изложбену поставку може прати-ти развој наше земље кроз технолошкинапредак и кроз везивање на Исток илизапад. У последње три године уложилисмо више од десет милиона динара наиме инвестиција. Тренутно рестаурирамопутнички авион ,,каравела“. Тај посао ра-де лиценцирани радници. Из специјали-зоване установе су нам за тај посао тра-жили 80.000 евра, а ми ћемо у сопственојрежији радове извести за само 15.000 ев-ра. Сопственим средствима приредилисмо изложбу ,,Српска авијатика у Вели-ком рату“ коју је посетио велики број љу-ди. Рејтинг нам је значајније скочио преизвесног времена, када смо допремилитренажер за летачку обуку на авионима,,Боинг“ 737. Све је више будућих пилотаиз региона који овде долазе на обуку. Тре-нажер је атракција и за редовне посетио-це. Овде су претежно војни експонати.Цивилних је значајније мање у односу навојне авионе и хеликоптере. У нашој су-венирници могу се купити занимљивипредмети и издања Музеја. У току је сре-ђивање богате архиве којом располаже-мо у којој су документи, фотографије ифилмске траке из различитих периодаисторије. Тиме ћемо олакшати помоћ ис-траживачима, казује директор Миливоје-вић.

Највише посетилаца је из редова уче-ника основних и средњих школа.

-Једне суботе дошао у Музеј главом ибрадом Холанђанин. Био је веома разго-ворљив. Све га је занимало у вези са из-ложеним авионима. Испричао ми је да јеиз Немачке дошао специјално да види са-мо Ваздухопловни музеј и да истог данапоподне наставља пут за Холандију. За-бележено је и неколико посета из Аустра-лије и других далеких земаља. Разлог сууникатни авиони и оне летелице које сесврставају у раритете. ,,Икарус“ Ф49 А,директан је дериват из продукције чуве-ног ,,Рогожарског“ ИК-3, понос и дика на-ше ваздухопловне индустрије. Ту је и чу-вени совјетски ЈАК 9б т, затим ,,хоки вул“190, поседујемо британски ,,спитфајер“,немачки,,месертшмит“ који су обогатилизбирку летелица из Другог светског рата.Из послератног развоја југословенскихваздухоплова изложен је и авион у комепилот управља авионом из лежећег поло-жаја, Испричао нам је кустос Дарко Мла-деновић.

И док из дана у дан рејтинг Ваздухо-пловног музеја расте, између осталог иувођењем нових предмета у сталну по-ставку и због истраживачких продора за-послених у тој научно-културној институ-цији, дотле колектив мучи за сада непре-мостив предмет. Кровна конструкција зда-ња пропушта воду на неколико места, акроз степенице вода продире у депо гдесе налази највеће благо. Потребно је, на-име, да и држава помогне да зуб временане упропасти експонате непроцењивевредности. Звонимир ПЕШИЋ

Музеј ваздухопловства плод је вишегодишње сарад-ње Команде Ратног ваздухопловства и цивил-них ваздухопловних институција које су уче-

ствовале у његовом настајању и развоју.Идеја о оснивању једног таквог музеја родила се

практично са рађањем ваздухопловства на овим про-сторима. Шест месеци од лета Суботичанина ИванаСарића, који је конструисао први авион на нашимпросторима, 9. јануара 1911. године, пилот ЕдвардРусијан на моноплану конструкције Михајла Мерће-па, полетеће у Београду над калемегданском тврђа-вом. Међутим, услед снажног ветра долази до ломакрила и пада авиона, при чему Русијан трагичнострада. Тај догађај су посматрали и ученици београд-ске реалне гимназије, међу којима и Страхиња - Ба-не Нушић, син нашег познатог комедиографа, којиузима део ребра са крила пале летелице. Пред од-лазак у Први светски рат оставља га мајци на чува-ње јер ће, по његовим речима, то бити вредан пред-мет у будућем музеју, што се и обистинило.

Непосредно по завршетку Првог светског рата,развија се свест о потреби очувања летелица и фор-мирања ваздухопловне збирке. Већ октобра 1925. го-дине у Београду, у палати браће Милетић на Обили-ћевом венцу, одржана је Прва ваздухопловна изло-жба у организацији Аероклуба. Ову изложбу је виде-ло преко 40.000 посетилаца, где су били постављениавиони Блерио XИ, Бреге XИВ, Бреге XИX, Спад иБранденбург.

У Војном музеју на Калемегдану од 1936. године,пријемом хидроплана Икарус ШМ бр.5, којим је још1925. године у Центру Поморског ваздухопловства уКумбору летео Краљ Александар I Карађорђевић, по-чиње да се формира ваздухопловна збирка. Децем-бра 1938. године подиже се хангар за Авијатичарскоодељење при Војном музеју, где се смештају прику-пљене летелице. Нажалост, у јануару 1940. годинехангар се урушава под теретом снега и оштећује екс-понате.

Од 28. маја до 13. јуна 1938. године у Београду, налокацији Старог сајмишта, одржана је Прва међуна-родна ваздухопловна изложба, где су поред летели-ца које је у то време производила домаћа ваздухо-пловна индустрија били изложени и неки од позна-тих страних авиона. Међу изложеним ваздухоплови-ма били су: Блерио XI, ловац из Првог светског ратаСПАД ВII, хидроавион домаће конструкције ШМ и По-тез XXВ, којим су пилоти Сондермајер и Бајдак 1927.године обавили рекордан лет на маршрути Париз-Бомбај-Београд.

Сви ови авиони који упечатљиво обележавају до-тадашњи развој ваздухопловства бивају уништени уАприлском рату. Страдао је и део ваздухопловнихпредмета који су се налазили у Војном музеју на Ка-лемегдану, јер није извршена планирана евакуацијамузејских предмета у манастир Студеницу.

Након Другог светског рата, група инжењера, Ко-ста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, који об-нављају Ваздухопловни опитни центар на Старомбеоградском аеродрому, сакупља већи број авионаса намером да буду сачувани за будућу музејскузбирку, али наређењем Команде ваздухопловства орасходу трофејних ваздухоплова велики део овихавиона је уништен. Ипак, неколико вредних авиона јесачувано како би употпунили предвиђену изложбуповодом десетогодишњице устанка против фаши-зма. Изложба је отворена 1951. године у Горњем гра-ду на Калемегдану на простору од 50.000 м 2, где суприказани примерци непријатељских авиона и авио-на НОВЈ, као и оних који су били актуелни у тада-шњем Ваздухопловству ЈНА. Том приликом Војноммузеју је ВТI трајно уступио авионе РогожарскиП.В.Т., Фоке Вулф ФВ 190Ф, Фиат Г-50 бис и Сајман200. Ваздухопловна збирка се обогаћује 1953. годи-не са авионима Харикен Мк IВ, Спитфајер Мк В и Ме-

сершмит 109Г-2, као најпознатији ловци из Другогсветског рата.

У Команди Ратног ваздухопловства 1955. године,након више иницијатива, почела је да сазрева идејао потреби формирања једне институције која би са-купљала документа и друге артефакте и неговала на-ше ваздухопловне традиције, па је због тога је у згра-ди Команде у Земуну средином фебруара 1957. го-дине почела са радом Комисија за набавку и откуппредмета и докумената. Као логичан след дешава-ња, на основу наређења тадашњег команданта РВ иПВО генерал-пуковника Зденка Улепича од 14. но-вембра 1959. године формиран је Одсек за историјуи музеј југословенског ваздухопловства који убрзо по-стаје Музеј југословенског ваздухопловства, мада јеу Команди РВ и ПВО формацијски он носио званичанназив Музеј ратног ваздухопловства и имао је прав-ни статус музеја у саставу. Његов први начелник биоје мајор Душан Јончић, а први кустос професор Мир-јана Шкерљ. Према међународној стручној класифи-кацији овај музеј припада групи техничко-историјскихмузеја.

Збирка ваздухоплова почетком шездесетих годи-на прошлог века смештена је на старом београдскомаеродрому на Бежанијској коси. Музеј формира првусталну поставку која је 1966. године бројала 24 авио-на и 5 једрилица, али је 1967. године принуђен да сепоново пресели, овај пут на локацију новог београд-ског аеродрома, на простор који му је уступио Југо-словенски Аеротранспорт. Уз финансијску помоћ ви-ше ваздухопловних организација, направљена судва хангара и једна надстрешница за смештај и чу-вање летелица, а део авион био је изложен на пла-тоу испред аеродромске пристанишне зграде.

Године 1975. положен је камен темељац за новумузејску зграду која је отворена за јавност на тада-шњи дан РВ и ПВО, 21. маја 1989. године. На две из-ложбене етаже укупне површине 6.000 квадратнихметара, као и спољној музејској поставци изложеноје преко 60 оригиналних летелица и само две репли-ке али са неким оригиналним уграђеним деловима.Поред авиона, хеликоптера и једрилица, изложенису и авионски мотори, радари, ракете земља-ваздухи симулатори за обуку.

Посета Музеју пружа посетиоцима јединственуприлику да на једном месту виде не само развој на-шег ваздухопловства током више од 100 година, већи да се увере да у том периоду често пута не само дасмо ишли у корак са светским достигнућима, већ смобили и испред светских збивања. То се првентсвеноодноси на развој наше ваздухопловне индустрије по-чев од 1923. године, као и на настанак и ширење ци-вилног ваздушног саобраћаја од 1927. године.

Поред изложбене поставке, Музеј поседује и изу-зетно богату и вредну архиву, библиотеку са неколи-ко хиљада страних и домаћих наслова, часописа итехничких упута, фототеку са преко 100.000 фотогра-фија, негатива и филмског материјала. У музејскимдепоима похрањено је више хиљада вредних исто-ријских предмета везаних на наше славне ваздухо-пловне личности, збирке ордена, униформи, летач-ких књижица, поклона страних делегација командан-тима РВ и ПВО...

У наредним годинама Музеј планира да уз помоћпријатеља музеја и волонтера, изврши рестаурацијувише уникатних летелица и мотора које се чувају удепоима ради њиховог излагања на сталној постав-ци, али и да реализује већ рођену идеју „летећег му-зеја” сарадњом са аероклубовима и осталим вазду-хопловним субјектима и ентузијастама.

Од отварања нове музејске зграде 1989. године,па до данас, кроз њу прошло више од 1,3 милионапосетилаца.

30Војни ветеран ФЕБРУАР 2019.

Музеј ваздухопловства

у СурчинуИз прошлости

ЛЕТЕЛИЦЕ КАО НА ДЛАНУНАСТАВАК СА 2. СТРАНЕ