Svet Gljiva 15

5/22/2018 Svet Gljiva 15

1/54

Svet gljiva 1


2/54

Svet gljiva 3

UVODMikoloko istraivanje re"nogostrva Ade Ciganlije, izletitaBeogra#ana, koje je izvrio autorovog rada u periodu od 1989-

1997, nastavl jeno je saprikupljanjem novih podataka uperiodu 1998-2002. U tom pe-togodinjem razdoblju autor ovograda nije sam istraivao pomenutiteren, ve! se u dobroj meri oslo-nio na rezultate drugih "lanovaMDS (Davidovi!, Radi!& Radi!,

Lazi!, Petroni

!, Koj

"in, Filka idrugi) pri "emu im se ovom

prilikom najlepe zahvaljuje ipodse!a da je u ovoj oblastikolektivni rad od izuzetnogzna"aja.

REZULTATI ISTRAIVANJAIstraivanje gljiva na Adi Ci-ganliji u drugom ciklusu (1997-2002.) dalo je slede!e rezultate:otkrivene su 22 nove vrste od"ega podrazdelu Basidiomycotina

pripada 21, a podrazdeluAscomy-cotina 1 vrsta. Klasi Hymenomy-cetes 19, Gasteromycetes2 i Dis-comycetes 1 vrsta. Terikolnih

vrsta je 7, lignikolnih 15; saproba19, parazita 1 i simbionata 2. tose ti"e upotrebne vrednosti 3 su

jestive, 1 uslovno jestiva, 17 ne-jestivih i otrovnih 1.

Upore#uju!i rezultate prvog sadrugim ciklusom istraivanjadolo se do priblino istih odnosakako u pogledu klasifikacije, takoi u pogleduna"ina ivota iupotrebne vred-nosti na#enihvrsta.

GLJIVE ADE CIGANLIJE, II DEO(Dodatak radu objavljenom u Svetu gljivabr. 6 i 7 za 1998. godine)

Ibrahim HADI$

Fungi


3/54

4 Svet gljiva

Carstvo:FungiRazdeo:EumicotaPodrazdeo:BasidiomycotinaKlasa:Hymenomycetes

Podrazdeo:BasidiomicotinaKlasa: Gasteromycetes

Podrazdeo:AscomycotinaKlasa:Discomycetes

SISTEMATIZACIJA VRSTA GLJIVA ADE CIGANLIJE, II DEO

red rod vrstajesti-vost

na"inivota

Lycoperdales Lycoperdon L. pyriforme Sch.: Pers. uj 1

Geastrum G. sessile(Sow.) Pouzar n 1


na"inivota

Helotiales Ascocoryne A. cylichnium(Tul.) Korf n 1

Simboli: Upotrebna vrednost: j= jestiva, n= nejestiva, o= otrovna

Na"in ivota: 1= saprob, 2= saprob-parazit, 3= parazit, 4= simbiont


na"inivota

Aphyllophorales Merulius M. tremellosusFr. n 1

Spongipellis S. spumeus(Sow. Fr.) Pat. n 3

Lenzites L. warnieriDurri. & Mon. n 1

Polyporales Polyporus P. varius(Pers.) : Fr. n 1

Coriolopsis C. gallica(Fr.) Ryv. n 1

Panellus P. mitis(Pers. : Fr.) Kuhner. n 1

Boletales Suillus S. collinitus(Fr.) O. Kuntze j 4Agaricales Clitocybe C. phaeophtalma(Pers.) Kuyper n 1

Ossicaulis O. lignatilis(Per.: Fr.) Red.&Gin. n 1

Tricholoma T. album(Schff.:Fr.) Quel. n 4

Conocybe C. tenera(Sch.: Fr.) Kuhn. o 1

Gerronema G. postii(Fr.) Sing. n 1

Haasiella H. venustissima(Fr.) Kotl. & Pouz. n 1

Lyophyllum L. ulmarium(Bull. Fr.) Kuhn. j 1

Rhodotus R. palmatus(Bull.: Fr.) Maire n 1

Mycena M. rossea(Bull.) Sacc. et D. C. n 1

Psathyrella P. melantina(Fr.) Ku. & Ro. n 1P. pygmea(Bull. Fr.) Sing. n 1

Strobilurus S. tenacellus(Pers.: Fr.) Sing. j 1


4/54

Svet gljiva 5

Agaricus arvensis

Agaricus bitorquisAgaricus campestrisAgaricus pequinii (Boud.) Konr.et Maubl.*Agaricus placomyces var. melea-grisAgaricus silvaticusAgaricus xanthoderma

Agrocybe aegeritaAgrocybe duraAgrocybe praecoxArmillaria melleaArmillaria tabescensArtomyces pyxidatus

Ascocoryne cylichniumAuricularia auricula - judae

Auricularia mesentericaAuriculariopsis ampla

Bolbitius vitellinusBovista plumbeaCalocera corneaCalocera viscosaCalocybe gambosa

Chondrostereum purpureumClimacodon septentrionalis

Clitocybe cerussataClitocybe dealbataClitocybe inversaClitocybe phaeophtalmaClitocybe vibecina

Collybia dryophila

Collybia fusipesCollybia kuehnerianaSing.*Coltricia cinnamomea (Jacq. :S.F. Gray) Murr.*Conocybe teneraCoprinus atramentariusCoprinus comatusCoprinus disseminatus

Coprinus domesticus (Bolt. Fr.)Sing.**Coprinus hemerobiusCoprinus micaceusCoprinus niveusCoprinus picaceusCoprinus plicatilisCoprinus silvaticusCoprinus truncorum (Schaeff.)

Fr.*Coriolopsis gallicaCrepidotus brunneoroseusCrepidotus luteolusCrepidotus mollisCudoniella clavus

Cyathus striatus

Dacrymysec stillatusDaedalea quercinaDaedalopsis confragosaDaedalopsis tricolor

Daldinia vernicosa (Schw.) Ces& De Net.*

Dichomites campestris (Quel.)

Dom. & Orlicz**

OTKRIVENE VRSTE GLJIVA NA ADI CIGANLIJIU PERIODU OD 1989-2002.


5/54

6 Svet gljiva

Entoloma ameides (Bk. & Br.)Sacc.*Entoloma aprileEntoloma clypeatum

Entoloma porphyrophaeumEntoloma saundersiiExidia glandulosa (Bull. : Fr.)Fr.*

Fistulina hepaticaFlammulina velutipesFomes fomentariusFomes populinusFuligo cinerea(Schw.) Morg.*Funalia trogii

Galerina marginata(Fr.) Kuhn.*Ganoderma adspersumGanoderma applanatumGanoderma lucidumGeastrum melanocephalum

Geastrum sessileGeastrum triplex

Geastrum sp.**Gerronema albidumGerronema postiiGleophyllum sepiarum

Haasiella venustissimaHelvella elastica Bull.**Hemipholiota populinea

Hemitrichia caliculata (Speg.)Farr.*Hirschiporus abietinus

Hohenbuehelia mastrucata (Fr. :Fr.) Sing.*

Hygrocybe cereacea

Hygrocybe niveaHygrocybe psitacina (Schw. :Fr.) Kumm.*Hymenoscyphus scutula

Hypholoma fasciculareHypholoma sublateritiumInonotus hispidus

Kavinia himantia (Schw.) J.Erikss.*

Laccaria laccata

Lactarius zonarius (Bull.) Fr.**Laetiporus sulphureusLeccinum crocipodiumLeccinum duriusculumLentinus lepideus

Lenzites warnieriLepiota asperaLepiota cristataLepiota helveola

Lepista nudaLepista rickeniiLepista saevaLeucoagaricus leucothitesLycogala epidendrum

Lycogala flavofuscum (Ehreub.)Rost.*

Lycoperdon pyriforme

Lycoperdon saccatumLyophyllum connatumLyophyllum decastes

Lyophyllum ulmarium

Marasmiellus candidus (Bolt.)Sing.**Marasmius oreades

Marasmius rotula


6/54

Svet gljiva 7

Melanoleuca melaleucaMeripilus giganteusMerulius papyrinus

Merulius tremellosus

Micromphale brassicolens(Romagn.) Orton*Mitrophora semilibera

Morchella elata Fr. : Fr.**Morchela esculenta var. rigidaMorchella conica var. costata

Mycena abramsii(Murr.) Murr.*Mycena acicula (Sch. : Fr.)

Kumm.*Mycena galericulataMycena galopusMycena haematopusMycena inclinataMycena pura

Mycena renatiiQuel.*Mycena rosseaMyriostoma coliforme

Neolentinus schaefferi

Omphalina discorosea(Pil.) Her.& Kotl.*Ossicaulis lignatilisOudemansiella longipesOudemansiella melanotricha

Oudemansiella radicataPanaeolus semiovatusPanellus mitisPanellus stipticusPanus sp. (3 okt. 92.)Panus tigrinusPaxillus filamentosusPaxillus involutus

Paxina acetabulum

Peziza cereaPeziza micropusPers.*Peziza repandaPers.*Peziza vesiculosa

Phaeohelotium umbilicatum (LeGal) Denn.*Phallus impudicusPhellinus ferreusPhellinus ignarius

Phlebia merasmoides

Pholiota aurivellaPholiota salicicola(Fr.) Arn.*Pholiota tuberculosa (Sch. : Fr.)Kumm.*Pholiotina filaris

Phyllotopsis nidulansPleurocybella porigensPleurotus calyptratus

Pleurotus cornucopiaePleurotus drinusPleurotus ostreatus

Pleurotus pulmonariusFr.*Pleurotus salignus Fr. (ss. Ro-magn.)*Pluteus atricapillusPluteus aurantiorugosus

Pluteus curtisiiPluteus luteovirensRea*Pluteus romellii(Britz.) Sacc.*Pluteus salicinusPluteus semibulbosusPolyporus arculariusPolyporus badiusPolyporus floccipes

Polyporus mori


7/54

8 Svet gljiva

Polyporus squamosusPolyporus variusPostia caesiPostia stiptica

Psathyrella candolleanaPsathyrella conopilus*(Fr. : Fr.)Pear. & Denn.Psathyrella hydrophila

Psathyrella melantinaPsathyrella multipedataPsathyrella pennata

Psathyrella pygmeaPsathyrella sarcocephalaPsathyrella spadiceo-griseaPsathyrella velutinaPycnoporus cinnabarinusRamaria stricta

Reticularia lycoperdon*Bull.Rhodotus palmatus

Sarcoscypha coccinea

Schizophyllum communeScleroderma verrucosumScutellinia scutellataSpongipellis spumeusSteccherinum ochraceum

Stecherinum fimbriatum (Pers. :Fr.) Erikss.*Stereum hirsutum

Stereum rugosumStereum subtomentosum

Strobilurus tenacellusStropharia coronillaSuillus collinitusSuillus granulatus

Tarzeta catunnis

Tomentellina fibrosaTrametes hirsutum (Wulf. : Fr.)Pil.*

Trametes multicolor(Sch.) Jul.*Trametes pubescens (Schum. :Fr.) Pil.*Trametes suaveolensTrametes versicolorTremella mesenterica Retz. :Fr.*Tricholoma albumTricholoma populinumTricholoma saponaceum

Tubaria furfuraceaTulostoma brumale

Verpa bohemicaVolvariella bombycinaVolvariella speciosa var. gloio-

cephalaXerocomus chrisenteron

Xylaria digitata(L.) Grev.*Xilaria longipes Nits.**Xylaria polymorpha

NAPOMENA:-Vrste gljiva zapisane nor-

malom poti"u iz prvog ciklusa is-traivanja (1989-1997.).-Vrste gljiva zapisane kurzivom

na#ene su u drugom ciklusu(1997-2002.).

-36 vrsta gljiva obeleenihboldiranim kurzivom i asteriksompronala je na Adi Ciganliji Mir-

jana Davidovi!.


8/54

Svet gljiva 9

-8 vrsta gljiva obeleenihboldiranim kurzivom i sa dva as-teriksa pronaao je na Adi Ci-ganliji Sinia Radi!.

Autor se zahvaljuje gospo#iDavidovi! i gospodinu Radi!u naustupljenom materijalu koji listugljiva ovog stanita proiruju sa192. na 236 vrsta.

ZAKLJU#AKRezultati istraivanja Ade Ci-

ganlije u oba ciklusa (1987-1997.i 1998-2002.) su slede!i: ukupno

je otkriveno 192. vrsta gljiva kojesu razvrstane u 4 klase, 15 redovai 104 roda. Podrazdelu Basidio-mycotina pripada 178 a Ascomy-cotina 14. Klasi Hymenomycetes166, Gasteromycetes 12 i Disco-

mycetes 14. Terikolnih vrsta je

92, lignikolnih 100. Po na"inuivota saproba je 150, saprob-

parazita 13, parazita 13 i sim-bionata 16. Po upotrebnoj vred-

nosti jestivih je 54, nejestivih112, uslovno jestivih 12 i otrov-nih 13 vrsta.

Sa vrstama gljiva koje su pronaliMirjana Davidovi!i Sinia Radi!,a koje nisu bile zabeleene na AdiCiganliji u prethodnim istraivan-

jima autora ovog rada, lista seproiruje za jo novih 44 vrsta, teje njihov ukupan broj 236. Neko-like vrste sa spiska Mirjane Davi-dovi!pripadaju razdelu Myxomy-cota, klasi Myxomycetes, koje u

predhodnim istraivanjima ipopisima nisu bile obuhva!eni.

Pojedine novozabeleene vrste izdrugog ciklusa nove su za Srbiju,a neke retke za iri deo Balkana.Ostrvo Ada Ciganlija jo jednomse potvrdilo kao zanimljiv loka-litet na kojem ivi veliki brojvrsta biljaka (454) i gljiva (236),

pa bi zbog toga, kao i zbog drugih

resursa, trebalo zatiti ovopodru"je-izletite Beogra#ana.Naalost, to se ne "ini u dovoljnojmeri, naprotiv, biljnjeg pokriva"asve je manje, pa otuda verovatno i

predstavnika gljiva.


9/54

10 Svet gljiva

TRI NOVE VRSTE ZA SRBIJUSinia RADI$

1. Amanita battarrae (Boudier)M.Bon

Razdeo:BasidiomycotinaKlasa:HomobasidiomycetesPodklasa:AgaricomycetideaeRed:AmanitalesPorodica:AmanitaceaeRod:Amanita

eir: do 8 cm irok, gladak,koncentri"no zoniran, sive, "a-#avosive do uljanosive boje sasme#om nijansom; izbo"enog te-mena, blago narebranog ruba.Listi"i: gusti, beli, slobodni.Otisak spora je beo.

Drka: 7-12 x 0.8-1.5 cm, bela,

unutra uplja, prema osnovi seiri, sa jedva vidljivim cik-cak

pojasevima u bazi; u donjem deluposeduje belu opnastu vre!icu, sau!kastim mrljama, ponekadaizdignutu iznad povrine zemlje.

Meso: belo, tanko u eiru,lomljivo; bez mirisa.

Stanite: raste po umama,uglavnom listopadnim, dosta jeredka.

Napomena: Nekoliko primerakaove vrste naao sam po"etkom

novembra 2002. godine uKoutnjaku, pored pea"ke staze,na ivici "etinarsko-listopadnogumarka. Pronala ju je tako#er,

pre nekoliko godina u Lipovici,"lan MDS Mirjana Davidovi!.

Ovoj lepoj, elegantnoj gljivi

sli"na je Amanita fuscoolivacea(Khner ex Contu) Romagnesikoja je planinska vrsta, netorobusnijeg izgleda. A. beckeriHuijsman je neto krupnija,r o b u s n i j a , s a i z r a z i t o

pahulji"astom drkom, A.submembranacea (M.Bon)

Grger je zdepastija, ponekada sa


10/54

Svet gljiva 11

sme#astim ostacima univerzalnogvela; A.groendlandica Bas exKnudsen & Borgen, koja je usivo-sme#im tonovima, je

severnja"ka-alpska vrsta.

Fig: Courtecuisse (1995), Courte-cuisse (1999)Leg.: Sinia Radi!Determin.: Sinia Radi!Dokument: eksikat, otisak spora ifotografija.

2. Hohenbuehelia rickenii

Kuhn.Orton

Razdeo:BasidiomycotinaKlasa:HomobasidiomycetesPodklasa:AgaricomycetideaeRed: Tricholomatales

Porodica:PleurotaceaeRod:Hohenbuehelia

eir: 5-9 cm irok, ima obliknapola prese"enog eira, sitnovelurast, oker-sme#e obojen,nagore izvijen.

Listi"i: gusti, krem beli,slobodni, sputaju se niz drku.Otisak spora je beo.

Drka: 7-12 x 0.8-1.5 cm, cilin-dri"na, puna, delimi"no odse"ena,okerasta, sitno velurasta.

Meso: belo, tanko u eiru,lomljivo; bez posebnog mirisa.

Stanite: raste ispod "etinara,dosta je redka.

Napomena: Nekoliko primerakaove vrste naao sam po"etkom

septembra 1999 godine, uborovom umarku na isto"nomobodu Koutnjaka. Dosta jesli"na vrsta Hohenbuehelia geo-

genia (DC.:Fr.) Sing. kojoj jeeir "esto izuvijan, talasastogruba, listi!i su re#i. Sli"na je i

Hohenbuehelia petaloides (Fr.)

Schulz ali se sigurno razlikuje poobliku spora i po busenastom iizuvijanom rastu.

Fig: Cetto (1994)Leg.: Sinia Radi!Determin.: Sinia Radi!Dokument: eksikat, otisak spora i

slajd.


11/54

12 Svet gljiva

3. Geastrum lageniforme Vitta-dini

Razdeo:Basidiomycotina

Klasa:HomobasidiomycetesPodklasa: GasteromycetideaeRed:LycoperdalesPorodica: GeastraceaeRod: Geastrum

Plodno telo:dok se ne otvori imaoblik tikvice ili zatvorenelukovice. Kad se otvori ima 6-7vitkih, iljatih krakova, promera

3-6 cm. Donja povrina krakovaje glatka, sa utotosme#astimmrljama. Unutranja povrina je

belkasta ili boje koe ili svetlosme#a.

Meina: promera 10-16 mm, bezdrke sa izbrazdanom, ali ne

prstenastom aureolom, oko

visokog, stoastog, si tnodlakavog otvora, svetlo sme#a ilikrem obojena.

Stanite: raste na humusnom,peskovitom ili ilovastom tlu ulistopadnim gajevima ili umama,"esta u bagremarima.

DiskusijaNekoliko primeraka ove vrstenaao sam u Be"menskoj umikrajem oktobra 2002 godine, u

bagremaru, na peskovitomzemljitu. Lako se prepoznaje pocrvenoj boji donje polovine drke.

Fig: Drfelt (1985), Keizer(1996)Leg.: Sinia Radi!Determin.: Sinia Radi!, potvrdio

I. Hadzi!Dokument: eksikat i fotografija.

Napomena: u prolom broju,u tekstu gde je prikazana nova

vrsta gljive za Srbiju, -Pluteusvarijabilicolor, potkrala segreka u sistematizaciji vrste,tako da dva puta piepodklasa. Drugi put trebada pie porodica. Molimo!itaoce da prihvate naeizvinjenje.


12/54

Svet gljiva 13

FarmakologijaArmillaria mellea - medenja"a,ispoljava antibiotsko dejstvo (invitro) protiv patogenih bakterijaStaphyloccocus aureus, Bacilluscereus i B. subtilis. Armilari"nakiselina, nedavno izolovana iz

ove gljive, inhibira Gram-pozitivne bakterije i kvasac, dokpolipeptid dekstran deluje protivtumora. In vitro eksperimenti saekstraktom micelije medenja"e

pokazali su da je ona veoma ak-tivna protiv Gram-pozitivnih bak-terija.

Eksperimenti na ivotinjama po-kazali su da medenja"a usporavaritam srca, smanjuje perifernu ivaskularnu koronarnu rezisten-ciju, pospeuje cerebralnu cirku-laciju krvi, dok substanca AMG-1, izolovana iz medenja"e imacerebralno protektivni efekat.

Gljiva pove!ava efikasnostkiseonika u mozgu, ne menjaju!ikrvni pritisak. Deluje sedativno i

protiv gr"eva. Polisaharidiizolovani iz medenja"e pomauda se ivotinje zatite od negativ-nih posledica joniziraju!eg zra-"enja.

Klini!ka ispitivanjaMedenja"a reducira simptome es-encijalne i renalne hipertenzije,kao i neurastenije.

Toksi!nostMedenja"a moe da izazove

mu"ninu, naro

"ito ako nije dobrokuvana i ako se konzumira sa

alkoholom. Kod nekih osobagljiva moe da izazove dijareju,na ta ukazuje njeno nema"koime Hallimasch, to je, prematvr#enjima, skra!eno od Hell inArsch (pakao u stranjici).

Kori"enje u tradicionalnojmediciniTradicionalna kineska medicina(TKM) medenja"u smatra slat-kom i hladnom i preporu"uje jekao hranljivi tonik. Veoma ak-tivno deluje na jetru, plu!a, sto-mak i velike intestinalne sisteme.

U Kini se proizvode tablete odnjene micelie koje deluju nanervni sistem (protiv gr"eva,

protiv bolova), sli"no kao biljkaRhizoma gastrodia, sa kojom jegljiva u simbiozi. TKM smatra damedenja"a ja"a plu!a, creva i sto-mak, da spre"ava isuivanje koe,

pomae u slu"aju bolova u

LEKOVITA SVOJSTVA GLJIVA:ARMILLARIA MELLEA - MEDENJA#A


13/54

14 Svet gljiva

nogama, lumbaga, rahitisa i epi-lepsije.

Kori"enje u mediciniPrema TKM, medenja"a, ako seredovno koristi, spre"ava neke

bolesti respiratornog i digestivnogtrakta, uklju"uju!i gastritis i

bolnu probavu. U Kini se koristiza poboljanje vida i za suzbijanjeoftalmije i kokoijeg slepila(delimi"no verovatno stoga to

sadri visok procenat vitaminaA). U Kini se od medenja"e pro-izvode tablete koje pove!avaju

priliv krvi u mozak i srce i pre-po ru"u ju se za l e"enjevrtoglavice, neurastenije, ne-sanice, epilepsije i uko"enostiudova.

Priprema i doziranjeKoristi se cela gljiva, koja semoe priti, dinstati, kuvati ili seod nje spravlja "aj. Gljivu treba

prokuvati 15 minuta i vodu pro-suti. Moe se pomeati sa jelomili se pripremiti kao "aj. Ekstraktu prahu: uzima se oko 400 mili-grama dnevno, ujutro i uve"e.Medenja"a se moe konzervisatiu ulju ili sir!etu. Moe se osuiti,a zatim zamrznuti. Treba je

osuiti brzo i temeljito da bi sezatitila od insekata.

(Medicinal Mushrooms- Christo-pher Hobbs)

Prevela sa engleskog i priredila

Vesna Hadi!


14/54

Svet gljiva 15

U jesen 2002. godine na jednomod sastanaka MDS pokrenuto je

pitanje ta"nog izgovora re"i eksi-kat. %lan MDS gospodin T.Ivanovi! izneo je tvrdnju da se u"asopisu Svet gljiva, kao i u us-menom obliku me#u gljivarima,re" eksikat pogreno izgovara.

Umesto eksikat trebalo bi, potvrdnji g. Ivanovi!a, izgovaratiegzikat.

Da bismo ovu stvar stru"no objas-nili, zamolili smo diplomiranogklasi"nog filologa g-#icu JasnuHadi! da nam protuma"i zna-

"enje ove re"i i uputi na njen pra-vilan izgovor.

Da vidimo prvo ta uopte zna"iova re": eksikatje strana re"kojase uveliko odoma!ila kod nas u

bilokim naukama. Ona je latin-skog porekla (izvedena iz latin-

skog glagola exsiccare, to zna"iisuiti) i upotrebljava se u bota-

ni"kim i mikolokim naukama zaozna"avanje sasuenog biolokogmaterijala (dela ili cele biljke,gljive i sl.) koji slui za daljanau"na istraivanja, a istovre-meno i kao dokaz da je odre#enavrsta prona#ena na odre#enom

terenu.

U specijalizovanom engleskomre"niku Botanical latin, Vilijama

Sterna, 1983, eksikat je definisanna slede!i na"in: exsiccatus:dried; plantae exsiccatae, herbar-ium specimens; fungi exiccati,dried fungi.

Dakle, latinski izgovor ove lek-seme bi bio eksikat (a tako i u

srpskom jeziku) zbog o"uvanjaizgovora osnovnog latinskog

glagola re"i siccare, koja zna"isuiti, a nepra-vilno egzikat.Ovaj drugiizgovor bio bianalogan izgo-voru re"i egzis-

EKSIKAT ILI EGZIKAT?

Jezik


15/54

16 Svet gljiva

tencija, egzaktno itd, no kod njihje u pitanju sasvim drugi korenre"i.

Jo jedna re" izvedena od latin-skog glagola sissare koristi se unaem jeziku. To je imenicasika-tiv. Ovaj pojam koristi se uslikarstvu. Sikativ je vrsta suilakoje se dodaje uljanim bojama da

bi se bre su-ile.

URe

!

niku srpskohrvatskogknjievnog i narodnog jezikaSANU-a, kao i u re"nicimastranih re"i i izraza (M. Vujaklijei B. Klai!a), javlja se samo pojam

eksikator (tako#e izveden iz latin-skog glagola exsiccare) kojiozna"ava posudu za "uvanjehemikalija, snabdevenu tvarima

koje jako upijaju vodu u ciljusuenja. Imenica eksikat nije za-beleena ni u jednom re"nikusrpskog jezika, a u Re!niku

srpskohrvatskog knjievnog jezikaMatice srpske "ak ni eksikator.

Dakle, pravilan izgovor re"i o ko-joj raspravljamo je

eksikat, a

pogreno egzikat!

Redakcija

Eksikat


16/54

Svet gljiva 17

U Institutu za srpski jezik SANU,Beograd, pod pokroviteljstvomUneska, u toku je rad na projektu

prikupljanja gra#e o slovenskimgovorima na Kosovu i Metohiji.Tokom januara meseca 2003.godine vo#en je razgovor sa

porodicom ivojina Simonovi!a

(1953) iz sela Jasenovik kodNovog Brda. Porodica Simonovi!danas ivi u Smederevu.

Sa porodicom Simonovi!razgovaralo se o nekadanjemivotu na Kosovu, pa i o branju

pe"uraka. Porodica Simonovi!bavila se branjem, suenjem iprodajom pe"uraka, prodavali su

vrganje i lisi"arke u KosovskojKamenici, ali su za svoju ishranukoristili samo ljutike (Lactarius

piperatus?) i livadske (Agaricuscampester?). Pored ovih, u

Novom Brdu razlikuju jo ze"je(zaj!e) i kozje (kojze) pe"urkekoje se ne jedu, kao i otrovneciganke, ciganske pe!urke. Naosnovu ovih lokalnih naziva teko

je zaklju"iti o kojim sepe"urkama zaista radi jer narodnitermini pe"uraka iz Novog Brdanisu zabeleeni u Simonovi!evomBotani"kom re"niku. Malo jeverovatno da su novobrdske kojze

pe!urke ista vrsta kao kodSimonovi!a potvr#ene kozje

pe!urke,Panus rudis.

GLJIVARSTVO U NOVOM BRDU

Mle!nica

Vrganj


17/54

18 Svet gljiva

U nastavku je dat trankriptrazgovora sa porod icomSimonovi! na temu ishrane,

pitanja istraiva"a data su uzagradi:

Sestra mi kae: Pe"em jabuke pajedem namesto leba, trpimo za

tebe, a ti, kae, da u"i kolu, a janemam leba da jedem. (ta se jo

jelo u teka vremena?) To mipri"ao moj otac da su mealibranjo, resu od lesku i koprive ipravili barenicu, ka"amak. Meanka"amak, zna. I spana!, jer odkoprive i od zelje dobije se krv. I

ja"i je "ovek. Ja ovde ne mogu da

krenem ako mi ne pravi zeljanik. Kuljevka se isto mlela.Kuljevka od kukuruz, zna,otkruni, uzme ono zrna, ostaneti ono da se stavi u poret, da seloi. Deda mi mene pri"ao, kae,sinko, mi kad nemamo drugo,uvatimo te kuljevke u vodenicu,

i na kamen sameljemo i to poslevarimo, u barenicu, ka"amak, i

jedemo da budemo ivi, nemamood "ega da ivimo. Nema nita,sirotinja bila. Ja kaem, dedo,kako? Kae, sine, zna kako,kuljevku nosimo u vodenicu.Mora. Samo da nisi gladan. I po

stoku ako ogladni, nema leb.

Lisi!arke


18/54

Svet gljiva 19

Onda nakri umu, umu odbukvu mi smo jeli. (Da li su sebrale pe"urke?) Da. Pe"urkeljutike. Mi ljutike smo gi zvali.

Pe"urke primo zna, s luk crn.Ali ako nema belo mleko ne smeda se jede. Ljutike ako nemaju nesme, a ako ve! imaju mleko mi

beremo. Ako ne, onda smo gizvali kojze pe"urke, ako nemajumleko. Ako je suva ljutika, akogu stavi u usta to je otrov, a kojaima mleko mi smo jeli. (Koje se

jo pe"urke jedu?) Livadske,mesnate. Te smo brali. (A da li se

jedu one ute, kao narandaste?)Nisu. To nismo dali, zaj"e gizvali smo. To nismo smeli. (Avrganj?) Ni vrganj nismo, vrganjsmo brali, prodavali smo, zna.Brali smo, brao sam ja. Beremo,

al ne jedemo. (A zato?) Minismo, neki komiluci, imao

jedan, star je bio, zna bolela ganoga, on je jeo. Uvati, pa ispri,zna, kae kao meso. Pri"ao mi,

al mi nismo. Mi beremo iprodamo. Mlado ide sirovo.Posuimo neto na sunce, a neto

pa nosimo. (Lisi"arke niste jeli?) I

to smo brali. Brali smo, a nismojeli. (Znate koje su?) Znamlisi"arke, ja sam prodavao, oneute. Ja sam najvie u Kamenicu

prodavao. To beremo pa siroveodma. One se ne suu. One sene suu uopte, sirove se nosu.Odma "im gi naberemo, onese ga.A vrganj smo suili, ta"nozovemo vrganj. Meni komija tu

bio bolestan, pri"ao, kae, jaispe"em, isprim. Ja nisam, namoju decu ja nisam davala. Samoljutike. (Zna"i, ljutike i livadske?)To smo jeli. Kafenkaste, male. (Akako zovete otrovne pe"urke, oveza koje znate da su sigurno

otrovne? One crvene sa belim?)Ciganke. Ciganske smo gi zvali. I

posle mi zovemo kojze, tu gdesmo imali stoku, kojze. To onecrvene. Dalje ima ve!e reke, miznamo to i ne damo. To je zeleno,to je otrovno, otruje semomentalno. Izbaci ona plavo

odma. %im gu slomi, ona izbaciotrov odma, poplavi. Kaosumporna kiselina. %im izala izzemlju ona to ima. %im guslomi. To nismo smeli.

Biljana Sikimi!

ampinjoni


19/54

20 Svet gljiva

Kada se setim detinjstva predam-nom iskrsnu nezaboravne slikemisti"ne no!ne svetlosti na brduKle"u vie moje rodne ku!e, kojase pojavljivala sporadi"no od

prole!a do jeseni. Otac i majka suse na ovu pojavu saaptavali, neotkrivaju!i preda mnom zna"enje

nur vatre, koja je sama od sebeplanula. Izme#u tog vremena,vremena mog ranog detinjstva inovog susreta sa ovom pojavom

prolo je moda desetak godina.Naime, nas petnaestak Roajaca,u"enika srednje kole u NovomPazaru, krenuli smo peice jedne

ve"eri za Roaje, da kod ku!eproslavimo prvomajske praznike.Ne!u pri"ati uz koje smo naporesavladali razdaljinu od sedamde-setak kilometara pea"e!i bespre-kidno po cesti i uprekrat u toku

jedne no!i i jednog dana, ali !ure!i o nezaboravnom susretu sa

misti"nom vatrom. Naime, kadasmo prolazili kroz jedan vo!njak

nadomak sela Sebe"eva, zapazilismo u mraku

panj koji je savgoreo "udes-nom, fosforo-centnom, neze-maljskom va-

trom. Prili smo i svako je od nasbez straha odlomio komad trulogpanja i nastavio put sa bakljom u

rukci. Naravno, nismo znali ta jeuzrok ovom sjaju, odnosno ta je

potpalilo ovu vatru. Neobi"nulampu vitlali smo ispred sebe pomraku, zadevali je za pojas,stavljali na kape itd. Kako jevreme odmicalo komadi! panjalagano se suio u naim rukama i

vatra je posustajala. U narednadva-tri sata potpuno je zamrla.Zoru smo do"ekali, naalost, saobi"nim komadom trulog drveta urukama. Sa sun"evim zracimanestalo je "udnog sjaja i mistike.Ali ostalo je pitanje koje me dugo

progonilo: ta je zapalilo onodrvo hladnom vatrom koja je si-

IZ GLJIVARSKE BELENICEIbrahim HADI$

Iskustvo

Omphalotus olearius


20/54

Svet gljiva 21

jala u naim rukama? Na odgovorje trebalo "ekati blizu tridesetakgodina, sve dok se nisam po"eo

baviti izu"avanjem gljiva. I tada

sam saznao odgovor: micelijanekih vrsta gljiva, kao i neke bak-terije, za vreme jake vlage svetleno!u fosforocentnim sjajem.Zna"i, ona mistika iz detinjstva,

poja"avana tajnim roditeljskimdoaptavanjem, i kasniji susret saneobi"nim svetle!im trulim pan-

jem u vo!njaka pored Sebe"eva,nije bilo nita drugo doli jo

jedno od neobi"nih svojstavameni dragih gljiva.

***Zapazio sam jednu "udnu pojavukod nekih ljudi: to slabiji stru"n-

jak u nekoj oblasti, to samou-

vereniji nastup i ve!e ambicije unjoj. Ne znam otkuda ta obrnutas r a z m e r a i e l j a z ameetarenjem, ali to je u ve!inislu"ajeva tako. Pa, da bih

potkrepio svoje miljenje,nave!u jedan primer. Dolazi miu posetu gljivar, skoro slu"ajni

poznanik i sa vrata me obasipa re-"ima: Trebate mi kao lebac. Jase "udim toj jakoj izjavi i nenada-nom izlivu ljubavi. Nae poznan-stvo traje tek nekoliko meseci, aon odjednom nastupa kao da smonerazdvojni prijatelji. Ubrzootkrivam razloge njegove posete.

Dolazi kod mene da mu recen-

ziram i revidiram predlog od 12vrsta gljiva za kalendar na kojemtreba da budu predstavljenesrpskejestive i otrovne gljiva.

On je preko svojih vrlodobrihveza obezbedio sebi tezgu, a tokako !e je odraditi, to se njega neti"e, ili jednostavno o tome nerazmilja. Uzimam papiri!iz nje-govih ruku i prime!ujem dasastavlja" gljivljeg kalendaraosim loeg li"nog znanja ima ioskudnu gljivarsku literaturu:raspolae sa dve knjige, jednomstarom i jednom novijeg datuma.To lako prepoznajem jer se nanjegovom spisku pojavljuju starai nova imena gljiva. No, on ih usvom neznanju ne tretira kao si-nonime, ve!kao razli"ite vrste paza kalendar predlae kao otrovne

Omphalotus olearius i Clitocybeolearia, Tricholoma tigrinum iTricholoma pardinum, Entolomalividum i Entoloma sinuatum. Ne


21/54

22 Svet gljiva

mogu da verujem da osim to jeneznalica da je pritom nesis-temati"an. Pitam se kako nije uo-"io da su od est nabrojanih vrstasamo tri valjane a ostale tri nji-hovi sinonimi. A najotrovnijegljive, sa simbolom mrtva"keglave su muBoletus satanasiHy-

pholoma fasciculare. Od jesitivihpredloio je dve ne ba naro"itojestive i prili"no retke, GrifolaumbelataiSparassis crispa i dvenedovoljno istraene za naeterene, Tuber magnatum i Tubermelanosporum. On se za jestiveo"igledno opredeljivao po nekomeststskom a ne gastronomskom

kriterijumu. Ono to mu se "iniloareno, neobi"nog izgleda, to mu

je predstavljalo reper jestivosti, ada li ta vrsta uopte raste nanaim terenima, koliko je zas-tupljena i kakve je jestivosti, tonjega ni najmanje nije zanimalo,zapravo on o tome nije umeo da

razmilja. Vano je da je on od-

lu"io da odradi posao. Neko drugi!e mu svesti spisak na 12 vrsta,ispraviti predloge, spusti!e loptuna zemlju i stvar !e biti u redu.

On !e uzeti honorar, moda !este!i i neko ime pa !e ga izdava"iu budu!e zvati da im odradi netoovome sli"no, ili "ak sloenije. Aon !e bez imalo stida traiti po-mo! od drugih. Za takvu pojavuse u narodu kae: Moje davalo,njegovo kazivalo.

***Na Sajmu prehrane 2002. godineMDS izloilo je sedamdesetaktipi"no jesenjih vrsta gljiva,ubranih na raznim terenima okoBeograda, onih koje rastu na zem-lji i na drve!u. Na alost,

podzemne iliti hipogejne vrste

nisu bile izloene.

Me#u brojnim posetiocima visokeradoznalosti isticao se jedan kojinagnut nad dvema staklenimvitrinama u kojima su bileizloene gljive ide o"ima pa zatimkaiprstom od vrste do vrste i za

svaku kae: -I ova raste u mojojbati, i ova, i ova- i tako redomskoro za svaku. O"igledno, ili"ovek ima batu poput Nojevearke, ili apsolutno nema pojma ogljivama.

***

etam jedne hladne januarske ve-

Hypholoma fasciculare


22/54

Svet gljiva 23

"eri Knez Mihajlovom ulicom.Jedan uli"ni prodavac, za kojegznam da je planinar i tek u ne-

primetnom tragu gljivar, ali ovodrugo ho!e da podigne na najviinivo, zaustavlja me i saoptavanadmeno: -Jedan na planinar,koji se slabo razume u gljive, pre

neki dan iao je do Jabu"kog ritana Tamiu. Tamo je na vrbama ilitopolama naao neke pljosnategljive. On kae da su to bile

bukova"e, a ja sam mu rekao danisu. Koje bi to vrste mogle bitisada u toku zime?-Bukova"e!- odgovorih bez di-

leme.

-Pa je li rastu bukova"e zimi?-upita zbunjeno.-Vrsta Pleurotus ostreatus u pri-rodi isklju"ivo raste u vremehladnih dana. To to je naao tvoj

prijatelj mogla bi biti samobukova"a, ili eventualno zimskiplami"ak (Flammulina velutipes),

ali poto si rekao da je koljkas-tog obilika, nema dileme - re"je o

bukova"i.

Bukova!aPleurotus ostreatus


23/54

24 Svet gljiva

Jablanova"a, jedna od najukusni-jih gljiva, raste naj"e!e na jab-lanu i topoli. S obzirom da nanaim terenima ima vie topola,opravdan joj je naziv topolovka.Za razliku od svih ostalih gljivakoje rastu na drvetu, a "iji je ne-dostatak brz prelazak iz meke

strukture mesa u tvr#u, drvenastu,te postaju neukusne i nepodesneza jelo, jablanova"a dozrevanjemdobija na kvalitetu. Dozrevanjemspora gljiva dobija izuzetno lepmiris i posebno pikantan ukus, pase zbog toga moe pripremati narazne na"ine. Recimo, ispreni

ve!i primerci ove gljive mogu semeriti samo sa smr"cima.

to se ti"e rasta, jablanova"a senaj"e!e javlja na starim pan-

jevima topola. Za razliku odbukova"e koja razori panj za dvedo tri godine, jablanova"a se na

panjevima zadrava 10-15godina, stvaraju!i prividnu

simbiozu, koja mi je do danasostala neobjanjivom. Moemoslobodno re!i da je jablanova"a

jedna od najizdanijih vrsta gljivau prirodi jer se naj"e!e na istom

panju pojavi 3-4 puta u tokujedne godine. Od veli"ine panjazavisi i prinos. Kada su uslovi za

razvoj povoljni, sa jednog panjamoe se ubrati "ek nekoliko kilo-grama izuzetnih primeraka. Prvokolo njenog rasta poklapa se sa

pojavom prvih smr"aka, a posled-nje sa pojavom bukova"e i mar-tin"ice. U odnosu na pomenutedve poslednje vrste, jablanova"a

je osetljiva na mrazeve. Za dvakola njenog letnjeg plodonoenjanajve!i problem predstavljajugljivlje muice koje su tadaveoma aktivne. Kao posledicu teaktivnosti imamo crvljive gljive.Dok je ova pojava na gljivama

jedva primetna, ne treba obra!atipanju na njih, no, kada su crvi!i

JABLANOVA#A GROFOVIJE SREMSKE


24/54

Svet gljiva 25

ve!i, moramo se sa aljenjemrastati od prekrasnih primeraka

jablanova"a.

Treba napomenuti da mesta i pan-jeve gde se pojavljuju jabla-nova"e moramo upamtiti i "esto

obilaziti, ta"no u dan njihovog


25/54

26 Svet gljiva

porasta ubrati, jer !e u protivnompostati plen mnogih prodrljivihinsekata, pa i drugih bera"a. Do-

bro je u toku leta zaliti panjeve sanekoliko litara vode. Trud !e namse isplatiti. A kada su jakevru!ine, najbolje je pustiti daraste oko panja trava ili ve!ikorov koji !e zatititi mlade gljiveod naglog suenja.

U literaturi jablanova"a jesvrstana u parazite koja unitavazasade topola. Sa sigurno!utvrdim posle viegodinjegiskustva sa gljivama da jabla-

nova"a ne napada mlada stabla izdrave biljke. Stanite jabla-nova"e su samo stara i ote!enastabla koja su u fazi odumiranja,nastanjena podkornjacima idrvenjarima. Ovi insekti na radostgljivara verovatno prenose tj.oplemenjuju jablanova"om stara

stabla, doprinose!i kruenju ma-

terije u prirodi.

Ako imamo jaku elju i samomoemo zaraavati jabla-

nova"om nove panjeve odmahposle se"e topola. Postupak jeveoma jednostavan i oproban vie

puta. Naime, potrebno je na sveeodrezani panj utrljajti spore zrelegljive, zatim pokiriti panj na-

jlonom a po njemu nabacatibusenja zemlje. Slede!e godinena tim mestima ima!emo prvirod. Sli"an postupak su primen-

jivali stari Rimljani, naravno beznajlona, koji su veoma cenili ovugljivu.

Smatram da gljivari, posebnostariji, koji nisu vie spremni zatee terene i duge etnje, treba da

imaju svoje li"ne panjeve sa jab-lanova"ama. Neka ih oni podse-!aju na slavne dane mladosti igljivolova. A pored naih reka

panjeva ima u izobilju. I starihgljivara spremnih na ovu avan-turu.

Nije poeljno rodne panjeve

otkrivati drugim gljivarima, jer jejablanova"a veoma zavodljivavrsta. Kad ona raste, ta mestamakar bila lovita naih najboljih

prijatelja, ne mogu se zaobi!i...

Iz Sremske grofovije gljivaRajko BARA$


26/54

Svet gljiva 27

Kino leto 1997. godine izmamiloje mnoge vrste gljiva na videlo.Medju njima i jednu koju je u tomtrenutku bilo nemogu!e deter-minisati. U pitanju je lignikolnavrsta, na#ena 06. jula 1997.godine u umi Matijevica, rezer-vat Obedska bara. Nala sam je

na rezanoj povrini hrastovogpanja visokog oko 70cm. Li"ila jena neke od vrsta iz familijePoly-

poraceae. Prvi utisak je, s obzi-rom na utu boju gljive, bio da jeto mlad primerak umskog pileta

Laetiporus sulphures. Drugi po-gled je ukazao na sli"nost sa

savim mladim dinovskimrupi"arem Meripilu giganteus,jer je ubrani primerak donekle po-tamneo.

Na#eni primerak je bio oblika le-peze ili koljke, pre"nika oko12cm i debljine 2,5cm.

Meso je na preseku bilo belo,prili"no suvo, pamu"asto i uobi-"ajenog, gljivljeg mirisa, koji naj-"e!e prati gljive iz familije Poli-

poraceae. Dve njoj, u prvi mahsli"ne gljive, imaju "vr!e, kom-

paktnije meso, bogatije su te"-no!u i zato su i tee. Na#enagljiva je delovala uistinu

neverovatno lagano. Najvie jezbunjivala promena boje, presvega plodita, od ute kacrvenkasto-sme#oj na dodirnutimmestima. Za dinovskog rupi"arase zna da intenzivno pocrni, dakle

postaje jo tamniji.

U literaturi koja mi je tada biladostupna nisam nala nita sli"no.Dilema i zagonetka su ostale davise u vazduhu do slede!eg leta:25. juna 1998. godine etaju!iBoj"inskom umom sa prijatelji-com, ponovo sam nala istu vrstuna hrastovim panjevima, na vie

mesta u umi. Prvi primerci kojesmo tada nale bili su mladi, neve!i od oraha. Moja prijeteljica jeza"u#eno i radosno uzviknula:Eno gove#eg jezika! Ovakomladi, najbolji su za salatu!Ubrala je nekoliko tih malih

primeraka, a kada smo malo kas-

nije nale prvi ve!i komad, ve-likoduno mi ga je prepustila.

%im sam ga ubrala, zagonetka seponovo javila. Ovoga puta samsvee ubranu gljivu odmah pre-sekla na pola i posmatrale smoobe kako belo, pamu"asto meso

polako dobija rui"aste tonove.To je i mene podsetilo na gove#i

HEJ TA SAM JA TO NAAO?


27/54

28 Svet gljiva

jezik Fistulina hepatica. Bio jeto novi putokaz. Ali u literaturi

ponovo ni traga.

Slede!i nalaz je od 20. juna 1999.godine, kada sam zajedno sa jonekoliko "lanova MDS-a etalaBoj"inskom umom. U jednom

trenutku smo se malo razdvojili i"ula sam Sau Krapea kakozadovoljno vi"e: Ja sam sebinaao ru"ak!, misle!i da je naao

Laetiporus sulphureus. Bio je briod moga vapaja da to ne dira, jersam elela da slikam predivne

primerke, postavljene nekoliko

komada jedan iznad drugog, na

uspravnom stablu hrasta, na visinioko 50cm od zemlje. Brzinomzadovoljnog lovca, koji je ko-na"no zgrabio svoj plen, on jeodrezao gornju lepezu i zastao u"udu gledaju!i kako deo drkekoji je ostao na stablu dobija in-tenzivno crvenu boju. Tada je sle-

dilo pitanje: Hej, ta sam ja tonaao?

Sutradan, na sastanku MDS-a topitanje je i dalje lebdelo u vaz-duhu, ali bez odgovora. Ovoga

puta pre"nik lepeza je bio oko30cm, a sam oblik i presek plod-nog tela su nesumnjivo asocirali

na gove#i jezik. Milo Kaljevi!je


28/54

Svet gljiva 29

potvrdio da je i sam pre desetakdana naao takve gljive u Boj"in-skoj umi.

Slede!eg ponedeljka, 28.juna1999.godine nakon redovnog sas-tanka MDS-a okupili smo se ukafani Lovac. Ibrahim Hadi! jedoneo "asopis Mycologist 7 /2,maj 1993. i svima nam pokazaofotografiju koja je odgovaralaizgledu zagonetne gljive.

Naalost u "asopisu je samo sta-jalo ime gljive ispod fotografije,napomena da je retka, ali bezikakvih daljih putokaza, tj. tekstakoji bi vrstu poblie opisao, "aknije bilo navedeno ni ime autorakoji je gljivi dao ime: Bugloso-

sporus qurcinus.

Potraga se i dalje nastavila. AnitaKlaus i ja smo uradile mik-

roskopiju. Osim to smo videleovalne spore, koje su delovalekao da su bledozelene boje, uo"ilesmo i neke predivne oblike kojisu predstavljali delove tkiva, onisu bili neno rui"astog odsjaja i

podse!ali na izduene ku!icemorskih pueva i koljki.

Ibrahim Hadi! je u me#uvre-menu listaju!i knjigu Klju! za

gljive Ivana Fohta, naao na strani310 u pasusu Lana jetrenka sle-de!i podatak: Piptoporusquercinus (Schard.) Pilat, "esta je


29/54

30 Svet gljiva

gljiva, osobito u niim predjelimaHrvatske, oko Save, preteno nahrastovim granama po tlu. Na

presjeku joj bijelo meso ubrzo

postane kao jetrenka, crvenomramorirano no tvr#e, kao pluto,iako so"no. Manja je od prave

jetrenke. Povrina ima u!kastuili sme#u barunastu prevlaku,koja ubrzo nestaje, no i osnova jetamnija nego u prave jetrenke,sme#ija. Nejestiva.

Ovaj opis nas uveliko pribliavatraenoj vrsti. Kada Foht govori onjenoj plutastoj konzistenciji, tose odnosi zapravo na suve

primerke: Fistulina hepaticausled obilja te"nosti u sebi, u sta-dijumu starenja se pretvara ukrvavu elatinoznu masu, Pip-

toporus quercinus se lagano suii stvrdnjava na panjevima.

Moj slede!i nalaz ove gljive jeponovo u Boj"inskoj umi 30.juna 2000.-te godine. Ibrahim i janezavisno jedan od drugoga i

dalje tragamo za istinom. Nekakou isto vreme on stupa u kontakt sahrvatskim mikologom ZdenkomTkal"ecom, a meni do ruku dolazi

jedna zanimljiva engleska knjiga itakore!i istovremeno postajemosigurni da smo gljivu ta"no deter-minisali.

Zdenko Tkal"ec upu!uje Hadi!ana rad Some Interesting Macro-mycetes and Their Distribution in

Jugoslavia,autora Milice Torti!i

Milutina Jeli!a, objavljenom u"asopisu Acta botanica CroaticaXXVIII 1969, Zagreb. U ovomradu gljiva je svrstana u familijuPoliporaceae, a javlja se pod dvaimena: Piptoporus quercinus(Schard.)Pilat i Buglossoporusquercinus (Schard.: Fr)Kotl.:

Pouz. U ovom tekstu stoji da jevrsta na#ena u Srbiji dva puta.

Naao ju je Vojteh Lindtner u Bo-j"inskoj umi 28.jula 1957. i14.avgusta 1959. ukupno "etirikomada. Novi nalazi "lanovaMDS-a 40 godina kasnije,

potvr#uju vrstu na istom stanitu.

Z a h v a l j u j u! i l j u b a z n o s t idr .Dragana Radnovi!a saBiolokog fakulteta Univerzitetau Novom Sadu, meni dolazi uruke knjiga koja predstavlja klju"za determinaciju gljiva koje ne-maju listi!e: FUNGI WITHOUT

GILLS (HYMENOMYCETES and


30/54

Svet gljiva 31

GASTEROMICETES An Identifi-cation Handbook, autora MartinB.Ellis BSc.,PhD., (Lond.) andJ.Pamela Ellis BSc., Dip. syst.Mycol. izdanja Chapman i Hall,London, New York, Tokyo, Mel-

bourne, Madras. Autori su duginiz godina radili u MycologicalInstitute, Kew.

Na strani 50 stoji naziv vrste:Bu-

glossoporus pulvinus (Pers.)Donk. Vrsta je opisana kaoveoma retka, na#ena u Engleskoju mestu Suffolk. Plodno telo je i-roko 5-15 cm, 5cm debelo, ravnoili ispup"eno, ponekad kopitasto,

bez drke, ali ponekad suenebaze nalik na drku; mesnato je u

sveem stanju, koasto ili plutasto

u suvom. Gornja povrina jeu!kasto sme#a, posuta dla"icamau mladosti, kasnije postane glatkai tamni. Koica je tanka. Pore su

bele, kasnije posme#e, sitne su: 2-3 na mm. Meso je belo ili krem.Spore su uskoelipti"ne, sa malim,krivim, ukoenim apikulusom uosnovi, haline svetlo u!kaste,glatke. Stanite: na uspravnimstablima hrasta, uglavnom u nizi-nama. Gljiva je tako#e poznata i

pod i meno m P ip t o porusquercinus.

Dakle, tokom detrminacije, kojaje potrajala nekoliko godina, fig-urirala su "etiri imena: Bugloso-

sporus quercinus (Mycologist),Piptoporus quercinus (Klju" zagljive), Buglossoporus quercinus

(Acta botanica) i Buglossoporuspulvinus (Fungi without gills).

Iako zabeleena kao retka vrsta,ipak je na#ena u Austriji, %eho-slova"koj, Danskoj, Francuskoj,Velikoj Britaniji, vedskoj, u ev-ropskom delu SSSR-a i na

Kavkazu u Aziji (Torti! Jeli!).

Autori teksta: Mirjana Davidovi!i Ibrahim Hadi!

Fotografije: M.Davidovi!


31/54

32 Svet gljiva

Kada sam otpo-"eo da piem

prikaz o novojg l j i v a r s k o jknjizi mogdragog pri-

jatelja IbrahimaHadi!a, uz "ijusam pomo! pre1 0 g o d i n a

pravio svojdrugi gljivarskikorak, znao sam

da !u morati dapiem o svemuonome to jenastajalo svihgodina naegadruenja i to je, kako on re"e,ovo knjiga koliko o gljivama, to-liko i o nama gljivarima samima.

Imaju!i to na umu znao sam da nemogu pisati na na"in kako se na-j"e!e analiziraliteratura izove oblasti,

bolje re"eno,nisam mogaoda isklju"imemocije i us-

pomene, pa i dap o n e g d eumesto prvoglica jednine neu p o t r e b i mmnoinu, pritom misle!i i nanas 5-6 gljivaraiz grupe tvrdo

jezgro, grupekoju smo spon-tano formirali,

jer smo svakog

viknenda, a ne-kada i "e!e,ili u umu datraimo gljive.Uostalom, ni

Ibrahim nije eleo da napraviklasi"ni gljivarski priru"nik kojim

bi dominirale merne jedinice i

taksativno pobrojane osobinegljiva i koji bi sluio jedino za de-terminisanje vrsta. On je od opisasvake vrste stvorio kratku pri"ukoja se zavrava izvodima izdnevnika Iz gljivarske belenice,ustvari probranim zabelekamakoje su stalna rubrika i malo

bogatstvo "asopisa Svet gljiva. Mi

DRAGOCENA KNJIGA O NAIM GLJIVAMA INAMA GLJIVARIMA

Ibrahim HADI$, DRUGI GLJIVARSKI KORAK,Prosveta, Beograd, 2002.

Prikaz


32/54

Svet gljiva 33

smo ove zabeleke naj"e!e na-zivali O gljivama i ljudima, gderaznovrsnost, ali i nedovoljno

poznavanje gljiva stvaraju aljive,zanimljive ali i opasne situacije.Pitam se kako li je izgledao "ovekkoji je u fioci radnog stola

pronaao razvijene, smrdljiveprimerke bazdibazde (Phallus im-pudicus) umesto belih loptica od-

loenih dan ranije, ili mladi parkada je "uo da su gljive Paxillusinvolutus, koje godinama jedu,ustvari prili"no i vrlo podmuklootrovne? U Belenici gljive namulaze u snove, donose nova pria-

jateljstva, ponekada "ak kvarestara. Tu !e gradski ampinjoni,

na#eni ispod beograskog mosta,

zaga#eni olovom iz izduvnih gas-ova autobobila, umesto do trpezeuvek jenog gljivara na!i put doPoljoprivrednog fakulteta i tako

"itaoce upozoriti na nejestivostgljiva koje rastu u gradskim us-lovima, ali i pomenuti prvuizlobu gljiva u Srbiji, odranukinog prole!a 1994. godine. Sviti doga#aji, anegdote, karakterinaih ljudi "esto tvrdoglavih da

prihvate "injenice i odbacezablude i sumnjivo ste"enaznanja, poznati predeli i terenikao to su Ada Ciganlija, Boj"in-ska uma, Div"ibare, Roaje, uzautenti"ne fotografije naih gljiva,lako nalaze put do sopstvenihiskustava i li"nih dnevnika sva-kog "itaoca.

Drugi gljivarski korak obra#uje101. vrstu gljiva koje su pre-gledno raspore#ene na po 2stranice, jednu sa opisom i drugusa naj"e!e 3 fotografije, to jevrlo korisno za ta"nu determi-naciju. Pored uobi"ajene podelena jestive i otrovne, Hadi!uvodi

i kategoriju Gljive ukrasi pridode,jer tako gljive vidi jedan pesnikkoji je one jestive uglavnom pok-lanjao prijateljima. U toj grupi senaao i minijaturni Auriscalpiumvulgare, koga teko da ima i uknjigama sa hiljadu vrsta. Opisgljive je ustvari opis njenog prvog

nalaza jednog sun"anog januar-

Ibrahim Hadi"


33/54

34 Svet gljiva

skog dana kada smo u umu otilipre zbog etnje i druenja negopotrage za gljivama. Uglavnomsmo razgovarali a manje ispitivali

promrzlo tle dok Ibrahim nijezastao, namestio nao"are i dohva-tio neto malo, nevidljivo. Svoje

oduevljenje preneo je na nas tekkada smo izotrili o"i i uo"ili ko-liko lepote i detalja se smestilo usamo desetak milimetara izraslihna otpaloj borovoj iarci. Ali,moram da ga odam, u ukrase

priride (kojima, razumljivo, uknjizi ne eli da pomene jestivost)

smestio je i ljubi"astu lisi"icu,

(Gomphus clavatus), koju smo miostali nalazili jedino kaomariniranu u njegovim roajskimteglama. Otvarao ih je za nas nagljivarskim ve"erama kada smokod njega slavili izlazak novog

broja Sveta gljivaili u povodu ok-

upljanja posle letnje pauze (kojuon provodi u Roajama istrau-

ju!i vrste koje nismo nalazili nanaim beogradskim terenima), aline proputaju!i ni prozai"nesmr"ke i vrganje.

Uvodni deo knjige sadri istorijat,

jestivost i branje, kao i opis

Promocija knjige "Drugi gljivarski korak"


34/54

Svet gljiva 35

vanijih rodova gljiva i, mislimda ne treba da dodam, protkan jestihovima poznatih pesnika koji usebi nose miris ume i jela od

gljiva.

Naredno poglavlje predstavlja 55naj"e!ih vrsta jestivih gljiva kojesu pore#ane po vremenu rasta.Prva je martovka za koju smo bili

po"eli da sumnjamo da uoptepostoji, dok je Ibrahim nije naaou Roajama pod snegom iosuenu doneo u Beograd. Sledesmr"kovice, pa smr"ci koji i daljene reavaju dilemu koliko ih ima,3 ili 33 vrste, ali daju naznakekako ih lake na!i i proirujuspisak stanita na betonskeardinjere i tezge na buvljaku.Sli"no je i sa crnim vrganjima,

Boletus aereus, koji u celom beo-gradskom kraju najvie vole

jednu mo"varnu umu (i mi ta-ko#e, iako su kolibu - naezborno mesto, davno raznelikradljivci drva za ogrev). Nakraju su vrste koje "esto u prirodisa"ekuju i zimu, zimski plami"ak,

kome je to novo pesni"ko ime, itartufi, najcenjeniji od svih jes-tivih gljiva. Fotografije crnog tar-tufa napravio je eljko iak,nalaza" njihovog beogradskogstanita. eljko je tako#e autorve!ine zaista izvanrednih foto-grafija u knjizi. Vredelo je "ekati

ga u umi prepunoj gljiva dok se

beskrajno dugo nametao da slikaneku vrstu ne obaziru!i se na naenestrpljenje.

Slede!e poglavlje predstavljaotrovne vrste gljiva i otvara ganajopasnija, zelena pupavka. Po-"etnici moda ba i ne trebaodavde da po"nu sa "itanjemknjige, ali je to sigurno poglavljena koje !e se naj"e!e vra!ati, ko-liko zbog "udne privla"nosti tih

branilaca carstva gljiva, tolikozbog sigurnijeg prilaska onim jes-tivim. Tako je kod opisa ludarenavedeno da u rodu vrganjevkiosim nje vie nema teihotrovnja"a. Ovde se treba vratitina korisno poglavlje o vanijimrodovima i na osnovu opisa roda

Boletus i prethodnog o otrovnoj

ludari, izvu!i klju"ka neslu!enimgurmanskim uivanjima.

Tre!e ve! pomenuto poglavlje,Gljive ukrasi prirode, autor

Macrolepiota procera


35/54

36 Svet gljiva

zavrava sa 5 vrsta zvezda"a pri-kazanih izvanrednim, skoro na-

drealnim fotografijama. Te "udnegljive, koje se uz pomo! vlage"ak i kre!u, Ibrahimov je omiljenirod pa je valjda zato predstavljenistim brojem vrsta kao i rodAma-nita u kome se nalaze najotrov-nije i najukusnije vrste.

Deset godina Mikolokog drutvaSrbije, izlobi, sajmova, izleta,stalo je na isto toliko slika, kratko

potpisanih, to ostavlja prostor za"itao"ev utisak kako su teka vre-mena devedesetih u naoj zemlji

prevazi#ena druenjem, otkrivan-

jem i stvaranjem.

Lekovite gljive sve vie postajukategorija za podelu, a Kinezi suih kao takve koristili jo pre ne-koliko hiljada godina. Moda jezato trebalo da dobiju vie od

jedne stranice, posebno to ih

Ibrahim dobro poznaje i li"no

upotrebljava. Priprema gljiva zaishranu i osnovni na"ini konzervi-ranja prethode nizu isprobanih re-cepata koje smo mnogo puta raz-

menjivali dok su nas "ekale punekorpe.

Slede zanimljivosti iz carstvagljiva koliko da do"araju njegovemisterije i raznolikosti. Na krajuknjige shvatamo da !emo iz kojegod oblasti da u#emo u to carstvona!i vezu sa njim. KnjievniciIbrahim Hadi! i Vojislav Doni!se zato valjda bave imenimagljiva, a ja bih dodao i pravljen-

jem mastila i papira od njih. Se-!am se sa kakvim je arom Ibra-him zapisivao svako narodno imekoje bismo "uli po zaba"enimselima i to je sada sistema-

tizovano da da zavrnu re". Ilimoda da otvori i prostor za sle-de!u knjigu? Od Gljivarske po-!etniceje prolo 7 godina, izme#u

je bilo Klasiranje i preradagljiva, sada uivamo u knjizi okojoj upravo govorimo, a ta !e

biti slede!i korak gljivarskog pes-

nika Ibrahima Hadi!a, snestrpljenjem o"ekujem?

Milo KALJEVI$

Armillaria mellea


36/54

Svet gljiva 37

Jednoga dana na stolu u dnevnoj sobi slu"ajno sam ugledao knjiguDrugi gljivarski korak, koju je napisao priajtelj mog tate, "ika Ibra-him. Uzeo sam je iz radoznalosti i elje da se podsetim starihgljivarskih dana i svih onih latinskih imena, koja sam tada znao na-

pamet. Ne-obavezno sam listao stranice: Flammulina velutipes,Agaricus campestris, Boletus edulis... Zatim sam se setio vrsteOudemansiella radicata, "ije sam ime bezbroj puta ponivogljivarima u autobusu, vra!aju!i se sa Div"ibara za Beograd. Op"in-

javalo me je ime ove pe"urke. I kao to rekoh, sve me je to podestilo

na dane kada sam gljivario sa tatom i njegovim prijateljima, kao isa Ibrahimom Hadi!em, autorom knjige koja me je neo"ekivanozainteresovala zbog svoje obimnosti i na"ina na koji autor objan-

java karakteristike i zanimljivosti gljiva. Sve je opisano, objanjeno,svaka gljiva je temeljno analizirana pa ova na izgled obi"na knjigaustvari predstavlja malu enciklopediju pe"uraka. Najvie me je za-interesovala Gljivarska belenica, u kojoj se mogu prona!i i raznezanimljive i pou"ne gljivarske avanture I. Hadi!a i njegovih pri-

jatelja. U jednom zapisu naao sam pri"u o svom stricu Zoranu, kojije na pijaci u Valjevu pored tezgi naao smr"ke, a moj tata Milopredloio je da se nazovu smrnim imenom, tezgare. Drugi gljivar-ski korakje blago za po"etnike i odli"an vodi"za iskusne gljivare.Uz svaki opis idu fantasti"no ura#ene slike pe"uraka iz razli"ititih

perspektiva. Na kraju knjige je nezaobilazni kuvar, lekovite gljive irazne druge zanimljivosti.Drugi gljivarski korakbi trebalo da budeobavezno tivo svakome ko eli da se malo dublje upusti u svetgljiva. I na kraju, kao jo jedan dokaz njene vrednosti navodim svoj

primer. Ova knjiga me je navela da se vratim gljivarenju koje samnapustio pre nekoliko godina i da sa svojih 16 godina po"nem sveispo"etka, mada, trenutno nemam gde, jer se nalazim na Arabijskom

poluostrvu, u Dubaiju, a kao to moete pretpostaviti, ovde gljive nerastu, no jedva "ekam da se vratim u svoju zemlju bogatu gljivama.

Njih !u traiti sam, ali i sa odli"nim poznavaocima gljiva.

Petar Kaljevi!

Pismo iz Ujedinjenih arapskih emirataO knjiziDrugi gljivarski korakIbrahima Hadi"a


37/54

38 Svet gljiva

Potrebno je da mikroskopza mikoloka ispitivanjaima mogu!nost pove!anja400 i vie puta. Taj nivo

postie se pomo!u oku-lara koji uve!ava 10 putai objektiva 40 puta. Uupotrebi je i objektiv kojiuve!ava 10 puta, a tada

ukupno uve!anje iznosi100 puta, i to se koristikada treba da se izvriinicijalno osmatranjeodre#ene vrste. Vrlo je

prihvatljiv i objektiv saimerzionim uljem, sauve!anjem 100 puta, i to

u slu"aju kada ukupnouve!anje treba da je 1000puta. Na taj na"inpostiemo maksimalneefekte prilikom merenjadimenzija spora kao i ostalih,mikroskopski vidljivih karakter-istika gljiva. Kad radimo sa

imerzionim uljem vrlo je bitno dakoristimo so"iva dobrog kvalitetajer, bez obzira to postoji mogu!-

nost da vidimositne detalje,slika !e saloim so"ivima

biti mutna.Ovo ne treba

olako shvatiti, jer moemo dadoivimo veliko razo"arenje a ida nam trud bude uzaludan. Na

primer, ukrase na sporama rodaRussula nije lako uo"iti ni akoimamo optimalne uslove za os-matranje a kamo li pri loijim.Ako nemamo sredstava bolje jeda sa"ekamo sa ugra#ivanjem so-"iva sa imerzionim uljem, alimikroskop mora da ima mogu!-nost zamene so"iva.

MIKROSKOP U MIKOLOGIJI

Itd.


38/54

Svet gljiva 39

So"iva objektiva su uvrnuta u ro-taciono ku!ite koje omogu!ujelaku promenu uve!anja. Poto sumikroskopi obi"no PARFO-

KALNI to zna"i da podizanjegore dole nije potrebnoprilikom ponovnog fokusiranja.Postoje monokularni i binokularnimikroskopi za osmatranje sa jed-nim ili oba oka. Ovaj drugi je

poeljniji, radi lake upotrebe, alii znatno skuplji.

Prilikom izbora mikroskopa i os-vetljenje moe da predstavljateko!u. Najjeftiniji mikroskopinemaju ugra#eno osvetljenje itada moramo obezbediti posebnulampu i gubiti vreme prilikom po-deavanja njenog poloaja da bise dobilo najefikasnije osvetljenje

posmatranog objekta. Naravno daje mnogo bolje da kupimo mik-roskop koji ve! ima ura#en izvorosvetljenja. Ovo je pogotovovano ako mikroskop nema svojestalno mesto ve! se "esto mora

pomerati.

Ve!ina mikroskopa ima mehani-zam koji omogu!uje staklenojplo"ici da bude "vrsto stegnuta alii da moe stepenasto ali glatko daklizi preko vidnog polja. Za mer-enje veli"ina spora potreban je iliokular mikrometar ili kon"anica.To moe da bude okular koji ima

ugra#enu mogu

!nost postepenog

podeavanja ili poseban staklenidisk, sa ugraviranom skalom, kojimoe da se ubaci u dijafragmuokulara, obi"no na levoj poziciji.

Oba tipa moraju se kalibrisati a zato slui i objektiv mikrometar. Tose, obi"no, uradi samo jednom ina osnovu toga, prilikom svakoguve!anja, znamo koliku vrednost

predstavlja pojedini podiok, tj.treba odrediti mikrometarskuvrednost skale okular mikrometraza svako uve!anje.

Treba naglasiti da je za uvo#enjemikroskopa u rad potreban novaca pogotovo vreme. Nakon ku-

povine samog aparata treba datinovac i za staklene plo"ice, pok-lopce, imerziono ulje, hemikalije itd. Nakon toga obi"no se javlja

elja za kupovinom novih knjigapa i onih najskupljih sa klju"e-vima za gljive.

Sa nabavkom prvog mikroskopane postaje se preko no!i ekspertza gljive ali se pravi velikiiskorak u poboljanju identifi-

kacionih mogu!nosti. Mikroskopnam otkriva jedan novi svet iuvodi nas u vrlo privla"an deomikologije.

Preveo sa engleskogMario Ile


39/54

40 Svet gljiva

Aktivnosti !lanova drutva tokom 2002.. godineIzvetaj Mirjane Davidovi!

Izloba gljiva u Banji Kovilja!i

U ve! dobro znanom ambijentuKur-salona, okupili su se ljubiteljigljiva na petoj po redu izlobi,koju je i ove godine organizovaloGljivarsko drutvo iz Banje

Kovilja"e na

"elu sa svojim pred-sednikom, Ljubom Vuksa-

novi!em.

Kao i ranijih sezona, u subotu12.oktobra metani i gosti Banje,ili su na razne strane u akciju

prikupljanja eksponata. Ponovosu se brojni gljivo-lovci rastr"ali

po Iverku, Gu"evu, Tri!u, Borinii sakupili preko 150 vrsta gljiva,od 170 koliko je na izlobi vi-#eno.

Upravo tih dvadesetak vrsta, odkojih su neke vi#ene po prvi put uBanji Kovilja"i, dolo ja sa

gostima iz Republike Srpske.Zahvaljuju!i Radetu Gai!u izMrkonji!grada, koji je pomogao iu determinaciji na#enih vrsta, vi-#ene su na ovim prostorima po

prvi put slede!e vrste: Gyromitrainfula, Gomphus clavatus,

Elaphomyces sp., Cordiceps

ophioglosoides, Phelodon niger,Clavariadelphus truncatus, Gom-

phidius glutinosus. Gosti izMili!a, na "elu sa StankomLazi!em, obradovali su nas ta-ko#e lepim i retkim vrstama, ko-

jih do sada nije bilo na ovoj

izlobi.To su vrste: Gomphidiusroseus, Tricholoma equestre, Pe-ziza cerea.

Prijatelji-gljivari sa druge obalereke Drine doneli su jo desetakvrsta, koje su ranijih godina ve!

bile nalaene na ovim prostorima.

Odrano je nekoliko predavanja,ve! uobi"ajenih za ovakve sku-

pove, o otrovnim i lekovitimgljivama Mirjana Pjevi!, a o jes-tivim gljivama i njihovom eko-lokom zna"aju Mirjana Davido-vi!. Dr.Aleksandar Krape, jedanod gostiju i u"esnika u organi-

zaciji izlobe, predstavio je iro-koj publici novu gljivarskuknjigu, autora Sinie Radi!a izBeograda, namenjenu gljivarimaamaterima. Gosti izlobe su imali

prilike da vide i originalne foto-grafije, snimljene na prostorimaSrbije autora Mirjane Davidovi!i


40/54

Svet gljiva 41

Ilije Dimitrijevi!a.

Na alost, s obzirom na meteo-roloke uslove, ni ovde, ba kao

niti na Div"ibarama nije na#en nijedan pravi vrganj ili zelena pu-pavka, gljive koje su uvek zauzi-male centralno mesto na izlobi.

Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis,Agaricus campestris, Agaricus essetei,Agaricus macrosporus, Agaricus radicans,Agaricus silvicola, Agaricus xanthodermus,Agrocybe aegerita, Albatrellus pes-caprae,Amanita citrine, Amanita muscaria, Ama-nita pantherina, Amanita phalloides, Ama-

nita phalloides var.alba, Armillaria mellea,Astraeus hygrometricus, Auricularia auri-cula-judae, Auricularia mesenterica Bjer-kandera adusta, Bjerkandera fumosa, Bo-vista sp. Calvatia excipuliformis, Can-tharellus cibarius, Cantharellus cinereus,Cantharellus lutescens, Cantharellus tubae-

formis, Chroogomphus rutilus, Clitocybecandicans, Clitocybe cerusata, Clitocybe

gibba, Clitocybe nebularis, Clitocybeodora, Clitopilus prunulus, Collybia bu-

tyracea, Collybia cirhata, Collybia dryo-phila, Collybia erythropous, Coprinusmicaceus, Cortinarius bollaris, Cortinariusorellanoides, Cortinarius orellanus, Corti-narius purpurascens, Cortinarius sp. Corti-narius splendens, Cortinarius torvus, Corti-narius trivialis, Coryne sarcoides, Craterel-lus cornucopioides, Crepidotus molis,Crepidotus variabilis, Crucibulum leave,Cyathus striatus, Daedaleopsis tricolor,

Datronia molis, Entoloma rhodopolium,Fomes fomentarius, Ganoderma ap-planatum, Ganoderma lucidum, Geastrumnanum, Geastrum sp. Geastrum triplex,

Hebeloma sinapizans, Helvella crispa,Helvella elastica, Helvella lacunose, Hey-deria abietis, Humaria hemispherica, Hyd-nellum concrescens, Hydnum repandum,

Hydnum rufescens, Hygrophorus cosus,Hygrophorus eburneus, Hygrophorus rus-sula, Hymenochaete rubiginosa, Hy-

pholoma fasciculare, Hypholoma sublat-

eritium, Laccaria amethystine, Laccarialaccata, Lactarius chrysoreus, Lactariusvellereus, Leccinum quercinum, Lentinusedodes - (gajena), Lentinus tigrinus, Len-

zites warnieri, Lepiota clypeolaria, Lepiotacristata, Lepista glaucocana, Lepista in-verse, Lepista nuda, Leucoagaricus pu-

dicus, Leucocortinarius bulbiger, Leuco-paxillus amarus, Lycoperdon perlatum,Lyophyllum connatum, Lyophyllum de-castes, Lyophyllum fumosum, Macrolepiota

procera, Macrolepiota rickenii, Mikrom-phale brassicolens, Morchella conica -(suva), Morchella elata - (suva), Mycenacrocata, Mycena pura var.rosea, Omphalo-tus olearius, Otidea onotica, Panellus styp-ticus, Paxillus involutus, Peziza saniosa,

Phaeohelotium umbilicatum, Phallus hadri-

ani, Pholiota lucifera, Piptoporusbetulinus, Pleurotus drynus, Pleurotusostreatus, Pleurotus pulmonarius, Pluteuscervinus, Pluteus salicinus, Psathyrella

piluliformis, Pseudoclitocybe cyathiformis,Pseudocraterellus sinuosus, Pseudotram-etes gibbosa, Pycnoporus cinnabarinus,

Ramaria Formosa, Ramaria stricta, Rick-enella fibula, Russula cyanoxantha, Rus-

sula delica, Russula emetica, Rusula fragi-lis, Sarcoscypha coccinea, Schyzophyllumcommune, Scleroderma citrinum, Stereumhirsutum, Stereum rugosum, Strophariaaeruginosa, Suillus bovines, Suillus luteus,Trametes hirsutum, Trametes multicolor,Trametes versicolor, Trichaptum biforme,Tricholoma acerbum, Tricholoma albo-brunea, Tricholoma columbeta, Tricholoma

saponaceum, Tricholoma vaccinum, Tyro-myces lacteus, Volvariella gloiocephala,

Xerocomus chrysenteron, Xilaria longipes,

Xylaria hypoxyllon, Xylaria polymorpha.

Izloene vrste gljiva u Banji Kovilja!i.


41/54

42 Svet gljiva

Izloba gljiva na Kosmaju

U saradnji sa O Mom"ilo ivo-jinovi! iz Mladenovca i O iz

sela Vlaka postavljena je izlobagljiva u lova"kom domu uKora!ici na padini Kosmaja20.09.2002. Glavni koordinatorovoga projekta bio je gospodinSlobodan Joci! , nastavnik

biologije, zaposlen u obe nave-dene kole.

U izuzetno prijatnom ambijentubilo je prikazano 79 razli"itihvrsta gljiva na#enih delimi"no naKosmaju, a delimi"no na drugimlokacijama (Obedska bara, Div"i-

bare, Boj"inska uma). Osimnavedenih vrsta bilo je prikazanoneto suvih primeraka "isto

prole!nih vrsta (smr"ci Mor-chella spp., hr"ak Gyromitra gi-

gas), a tako#e i uvek atraktivne

razne zvezda"e, kao i suviprimerak letnjeg tartufa (Tuberaestivum).

Gostoljubivi doma!ini iz Mlade-novca i Vlake su se potrudili daatmosfera bude prijatna. Pripre-mili su u velikom vojni"kom ka-zanu gula od mesa i gljiva. Naalost, posle izuzetno kinog av-gusta, bogatog mnogim vrstamagljiva, septembar je bio veomasuan i topao. Stoga su se u gu-lau umesto samoniklih delikates-nih vrsta, kao to su vrganji i lisi-"arke, koje ina"e rastu na ovoj

planini, u kazanu nale gajenebukova"e.

Posetioci izlobe su bili zado-voljni. Osim #aka, njihovih

nastavnika i roditelja, izlobu suposetili i zaljubljenici prirode "ijesu vikendice razbacane po pod-

Abortiporus biennis, Agaricus arvensis, Aga-ricus benesii, Agaricus bohusii, Amanita

caesarea, Amanita eliae, Amanita vaginata,Auricularia auricula-judae, Boletus luridus,Boletus queletii, Boletus satanoides, Collybiafusipes, Coprinus lagopus, Craterellus cornu-copioides, Daedalea quercina, Daedaleopsisconfragosa, Fomes fomentarius, Ganodermaapplanatum, Ganoderma lucidum, Gano-derma resinaceum, Gymnopilus spectabilis,

Inonotus hispidus, Laetiporus sulphureus,Langermania gigantea, Lenzites warnieri,Lepiota clypeolaria, Lycoperdon perlatum,Macrolepiota procera, Macrolepiota rickenii,

Marasmius rotula, Meripilus giganteus, Nec-tria cinnabarina, Omphalotus olearius, Oxy-

porus latemarginatus, Panellus stypticus,Phelinus fereus, Piptoporus betulinus, Pluteuscervinus, Pluteus leoninus, Pluteus salicinus,

Polyporus mori, Polyporus squamosus,Psathyrella sp., Pseudohydnum gelatinosum*,Pseudotrametes gibbosa, Pycnoporus cinna-barinus*, Russula lepida, Russula ochroleuca,

Russula olivacea, Russula pectinata, Russularubra, Schizophyllum commune, Sclerodermaverucosum, Stereum subtomentosum, Tram-etes versicolor, Trichaptum biforme, Xero-comus subtomentosus, Xylaria polymorpha.

MLADENOVAC KOSMAJ 20. 09. 2002.


42/54

Svet gljiva 43

kosmajskom podru"ju. Odranoje i kratko predavanje o eko-lokom zna"aju gljiva za prirodu i"oveka, o njihovim konzumnim

kvalitetima, lekovitim svojstvima,ali i o opasnostima od trovanja. Otome su govorile Mirjana Davido-vi!i Mirjana Pjevi!.

Izloba gljiva u Sarajevu30.09.2002. u centru Skenderija

U okviru EKOBIH, Drutva zazatitu i unapre#enje ivotne

sredine deluje sekcija GljivaraSarajeva, "ije je sedite na Pri-rodno-matemati"kom fakultetu uulici Zmaja od Bosne br.33. Pred-sednik drutva, njegov vode!i"lan i organizator do sada ukupnotri izlobe gljiva u Sarajevu je

Hajrudin Rudi Hasanbegovi!.Svesrdnu pomo!mu pruaju i os-tali, izuzetno aktivni "lanovi oveorganizacije: Branislava Pe-ru"ini!, Irma Kolar, FahrudinLomigori!i mnogi drugi.

Ova organizacija, od svoje prve

izlobe, najve!u saradnju je ost-varila sa rije"kim gljivarskimdrutvom, kada je u pitanju sarad-nja sli"nih ekolokih organizacijau regionu. Pre dve godine, tokom2000.-te, EKOBIH i MDS iz Beo-grada su pokuali da rade na za-

jedni"kom projektu, ali nisu do-

bili odgovaraju!u matrijalnu pod-

ku.

G o s t i a k t i v n i u"esnikovogodinje, tre!e po redu

izlobe gljiva, bila je MirjanaDavidovi! iz Beograda. Ovajkontakt je ostvaren zahvaljuju!i

prijateljima gljivarima izMili!a, naro"ito Stanku Lazi!u,koji svoj gljivarski doprinos pruisvake godine na izlobi u BanjiKovilja"i.

U Sarajevu je vi#eno 124 vrste,od kojih je bilo nekoliko za-nimljivih, koje do sada nisu vi-#ene u Srbiji na izlobama. To suCatatelasma imperiale i Gom-

phidius maculatus. Tako#e je vi-#ena i Ganoderma applanatum,napadnuta parazitskom gljivicom

Agathomya wankowiczi. Ekspo-nati sa izlobe su uglavnom stiglisa Trebevi!a.

Rudi Hasanbegovi!napominje daje drutvo pomoglo u formiranjugljivarskih drutava u Biha!u,Konjicu i Mostaru. Kroz drutvo

je do sada prolo 500-600 "la-nova, ali onih pravih zaljubljenikau prirodu i gljive, koji su istinskiaktivisti je otprilike 50. Tokom

prole!a 2002.-ge godine, or-ganizovana je i kola gljivarenja uSarajevu, kroz koju je u dva ter-mina prolo oko 200 ljudi. To je

svakako jedan od najboljih na"ina


43/54

44 Svet gljiva

da se ljudi upoznaju sa lepotom,ali i opasnostima koje sobom nosiCarstvo Fungi. To je i najboljina"in da se ljudi to vie okrenu

uzgajanju gljiva i time zatitepodjednako i sebe i prirodu.

Izloba gljiva na Sajmu pre-hraneu Beogradu

Svake godine po"etkom decem-bra MDS ima "ast da ulepa sa-jamski prostor pre svega sa-moniklim gljivama, kojih s obzi-rom na nau klimu, ima sve do

prvih snegova. Sponzor mini-izlobe MDS-a bila je firma

Marni iz Kruevca sa svojim sja-jnim asortimanom mariniranih isuvih gljiva.

Ovoga puta je bilo izloeno 77eksponata, delimi"no sveeubrannih, a delimi"no suvih

gljiva. Osim gljiva koje se ina"enalaze u najblioj okolini naegagrada, bili su prisutni i eksikati saKopaonika, ali i ve!i broj sveih

primeraka iz Lozni"kog kraja.Tako smo mogli da vidimo sveeg l j ive i z roda Aman i ta(pantherina; citrina), Hygropho-rus agathosmus, Tulostoma bru-male, Ascocoryne cylichnium, alii jednu prole!nu, koju je izma-milo lepo vreme krajem novem-

bra Calocybe gambosa.

Kao i ranijih godina uzgajiva"igljiva su nam podarili supstrat saampinjonima, ali je daleko ve!azanimljivost bio onaj sa i-takegljivama. Ipak, najlepi deotanda je bila vitrina sauramljenim slikama otisaka spora

nekih gljiva i gipsanim odlivcimagljiva Ibrahima Hadi!a.

Ve! "etvrtu sezonu pokroviteljizlobe gljiva u Kraljevu je Eko-

pokret Ibar iz ovoga grada. Kral-jevo je poznato i po srednjoj u-marskoj koli, "iji su profesori, na"elu sa fitopatalogom ZoromDreni!, svake godine aktivno

u"estvovali u postavljanju

izlobe. Profesorka Dreni! jesvake godine bila prisutna i sasvojom kolekcijom tvrdih, kopi-tastih gljiva koje nemilosrdno

parazitiraju drve!e.

Upravo ova saradnja je podstakla

gospodina Aleksandra Vlaj"i!a,

Dani gljiva u kraljeva!kom kraju


44/54

Svet gljiva 45

diplomiranog inenjera umarstvai upravnika nastavne baze umar-skog fakulteta iz Beograda, da uhotelskom objektu Piramida na

Go"u, 26.septembra 2002. godineuz ve! oprobane "lanove kral-jeva"ke ekipe, postavi izlobugljiva.

Ve!dobro uhodani tandem Mi-roslav Pavlovi!-Kepa iz Kraljevai Tomislav Gladanac, Kaljev"anin

po ro#enju, ina"e Pan"evac, usaradnji sa dr. AleksandromKrapeom, gostom iz Beograda,determinisali su oko 60 vrstagljiva na#enih na terenima Go"a.Gostima je uprili"eno i malo pre-davanje. Tomislav Gladanac jegovorio o tome kako gljive treba

brati, a da se ne oteti njihova

micelija i objasnio posetiocimazato ih je neophodno sakupljati u

pletene korpe. Dr. AleksandarKrape je govorio o ekolokomzna"aju gljiva za ivot ume i

potrebi zatite mikoriznih gljiva.

Zanimljivost ove izlobe je bila

zlatna titarka Phaeolepiotaaurea, po prvi put prikazana naj ednom ovakvo m s kupu .Primerak je bio uistinu impozan-tan: visine preko 30cm.

To je bilo tek zagrevanje. Budu!ida je avgust bio izuzetno vlaan i

bogat gljivama, dogovoreno je da

TV Kraljevo prati akciju gljivara,koja se uspeno zavrila 30. sep-tembra u ve! "uvenoj brvnari naobali Ibra. Tako su gljivari poveli

ljude sa televizije na %emerno,vie Bogutovca, jer je upravo to-kom avgusta tu na#ena jednaogromna polipovka Clathrusarcheri, "iji su kraci oprueni pozemlji, zauzimali prostor od 50cmu pre"niku! Polipi su na#eni, to

je prvi zvani"ni nalaz za ovajkraj, ali su bili maleni i neu-gledni. Prizor je ipak bio kao iz

bajke: na vrhu grbena na dugimnogama na"i"kane sun"anice

jedna do druge, a ispod njih mali,crveni polipi, posejani kao cve-tovi.

U brvnari Eko-pokreta Ibar, na

obali reke, bilo je prikazano prib-lino isto toliko gljiva kao i naGo"u, par dana ranije. Tu su senale gljive sa uobi"ajenih lo-kacija: Go", manastir i"a, %e-merno, Bogutova"ka banja. Iovde je zlatna titarka (eksponatsa izlobe na Go"u) zauzela cen-

tralno mesto, ali su novu za-nimljivost predstavljale pol-ipovke. Veti"ijeg srca ove se-zone nije bilo na izlobi.

Tomislav Gladanac


45/54

46 Svet gljiva

Spisak gljiva sa izlobe na Go!u i uKraljevu Od 26.09.-30.09.2002.

Amanita aureola, Amanita citrina,Amanita muscaria, Amanita rubescens,

Amanita vaginata var. alba, Auricu-laria auricula-judae, Boletus aereus,Boletus calopus, Boletus edulis, Boletusradicans, Calocera viscosa, Cantharel-lus cibarius, Cantharellus tubiformisvar. lutescens, Clathrus archeri,Clavariadelphus truncatus, Clitocybedealbata, Clitocybe maxima, Craterel-lus cornucopioides, Collybia acervata,Collybia confluens, Coprinus angula-

tus, Coprinus plicatilis, Cortinariuspraestans, Cortinarius percomis, Dae-daleopsis confragosa, Daedaleaquercina, Fistulina hepatica, Fomesfomentarius, Ganoderma applanatum,Ganoderma lucidum, Geastrum sessile,Gyrodon lividus, Hericium erinaceum,Hydnum repandum, Hydnum rufescens,Hygrocybe punicea, Hygrophorus eb-

urneus, Hygrophorus pudorinus, Lac-caria amethystina, Laccaria laccata,Lactarius deterrimus, Lactarius sal-monicolor, Lactarius uvidus, Lactariusvellereus, Leccinum aurantiacum, Lec-

cinum variicolor, Lepista glaucocana,Leucoagaricus leucothites, Lycoperdonperlatum, Macrolepiota procera,Marasmius al liaceus, Marasmiusoreades, Mycena pura, Mycena rosella,Otidea onotica, Phaeolepiota aurea,Piptoporus betulinus, Albatrel luscristatus, Pseudohydnum gelatinosum,Pycnoporus cinnabarinus, Ramariafennica, Ramaria flava, Ramaria pal-

lida, Russula adusta, Russula badia,Russula lilacea, Russula sp., Rhizopo-gon obtextus, Schizophyllum commune,Scleroderma areolatum, Thelephorapalmata, Trametes versicolor ,Tricholoma bufonium, Tricholomacolumbeta, Tricholoma sulfureum,Tricholoma viridilutescens, Tricholo-mopsis rutilans.


46/54

Svet gljiva 47

Otrio sam olovku za ovo javljanje, otrio pa sad evo, piempatrljkom. Dugo se nismo "uli, bar ovako zvani"no i napismeno.Evo po"injem.

Od maja 2001. u Kragujevcu postoji Gljivarsko drutvo umadije,malo drutvo ali mnogo prgavo. Dve gljivarske izlobe su ve! izanas, izgurasmo, izdrasmo i jo pride otvorismo prozor na Internetu(www.fungi-kg.org.yu). Prva izloba bee teka jer je prva, a druga

jer je septembar 2002. bio suan, vetrovit, bezgljiv. Da bi osvetlali

gljivarski obraz (lako je praviti izlobu kada gljive rastu iza ku!e),dovukli smo gljive sa Mojkovca, sa Zlatibora, sa Obedske bare, izvlanih budaka oko Kragujevca, ... Pogurali su malo i nai

beogradski prijatelji i ispade na kraju 75 izloenih vrsta. One teekvarljive dadosmo dalje u Kraljevo, a na sam dan izlobe kia po"eda pada, da se ruga. O toj septembarskoj muci povelikoj, moglo bise jo poneto re!i.

Udarila sua u semptembru,pred izlobu kad joj vreme nije.edna zemlja u nebesa gleda,vetar cedi suvu drenovinu.Pohitala tri gljivara mlada, (ovo je zbog deseterca, ina"e nisu batako mladi)Sugubini, umi nad umama...

Moglo bi jo da se gusla ali izgleda da sam se malo zaneo. Grebi iseci razne gube sa panjeva ali za izlobu treba boja, treba vitkihvratova, maljavih, "upavih, sa kragnom, sa velom, treba ubara,fesova, ka"keta sa pegama, sa dlakama, krugovima i resama.Tumaram po gudurama sugubinskim (selo na obroncima Gledi!kih

planina) sa Verom i Gagijem. Izloba je za dva dana, a beznadenoje, bezgljivo je. Skotrljan u jarak skupljam jeevice koje prili"nodobro podnose suu. Toliko su izobli"ene, da vie li"e na krompire,ne zna gde je eir, a gde drka. Dakle, prevr!em ja te krompire u

Pismo iz Kragujevca


47/54

48 Svet gljiva

ruci, okrenem se i ugledam zelenu pupavku. Jednu, tamnozelenu,usamljenu do nebesa, me#u bukovim li!em. Tre!ina eira jenedostajala, izgriena od kakvog pua. Kada nema ni jedne druge,dobra je i zelena pupavka ali da biste to rekli morate biti gola!.

Noge bride, a koara zve"i, odosmo u drugu umu. Mnogo sam senadao od te ume. To je Lipar, mesto slubovanja &ure Jaki!a,

jedna crkvica, bista i umske vrleti. Tu se nalazi najvii vodopad uumadiji, Kamidor, na samo desetak kilometara od Kragujevca.Malo usmrdelih runjavki, malo lisi"arki to ne li"e na sebe, maloledenki (O. mucida), jedna zavodnica. Kamidor presuio, a menespopala neka muka, neka suva muka.

Posle ove sli"ice o pripremi nae izlobe odrane 22. septembra2002. u prostorijama Prirodno-matemati"kog fakulteta uKragujevcu, ipak elim da budem malo i stru"an. Sve u svemu,tokom protekle dve godine postali smo iskusniji, pametniji,opremljeniji, lukaviji i gladniji. Odskora, svaki zanimljiv nalaz bivadigitalno ukljocan i arhiviran, "ekaju!i moda jedan umadijskigljivlji vodi". Evo nekih zanimljivih nalaza u proteklih godinu dana.

Amanita vittadinii, "upava pupavka

Njen opis se retko nalazi u literaturi, to govori o retkosti ove vrste.Foht je u svom Klju"u detaljno opisuje kao "isto mediteransku iveoma retku vrstu.

Ovde nemam nameru da ponavljam ono to je Foht rekao, poto seradi o vrlo specifi"noj amaniti, lako prepoznatljivoj i teko

nalaljivoj.elim da naglasim da se radi o "isto mediteranskoj vrsti, ispravka,mediteranskoj i umadijskoj (vidi sliku 1). Na samo 5 kilometara odcentra grada, u dvoritu jedne vikendice, na#eno je desetak

primeraka (polovina avgusta 2002.). Kada se uzmu u obzir i ranijinalazi bele jajare (slika 2, gljivar Vlada iza bele jajare) i bockaste

pupavke (Amanita ovoidea i Amanita echinocephala), gljivaprikazanih na Prvoj izlobi gljiva u Kragujevcu, 23.09.2001.,


48/54

Svet gljiva 49

dolazimo do zaklju"ka da ove mediteranske vrste i nisu bamediteranske, pomalo su i kontinentalne. O"igledno da !ekartografisanje gljiva u Srbiji dati jako zanimljive rezultate.

Clitocybe (Leucopaxillus) gigantea, debela levka

U jednom vlanom useku brda Rujevice, u blizini Kragujevca,pronaao sam, tada za mene veoma "udnu gljivu ogromnihdimenzija. Pre"nik gigantsko drke je iznosio 8 cm (vidi sliku 3).Pre"nik eira je bio oko 23 cm. Listi!i jako nepravilni, testerasti,izobli"eni, ne ra"unaju!i jasno vidljive ugrize pueva. Opletenostdrke nije bila izrazita, gotovo da je nije ni bilo. Listi!i u!kasti,

miris jak, za mene neprijatan. Drka puna i tvrda, povrina eirajako ispucana, izbrazdana, osnovna boja se vidi na slici, u!kasto-oker. Posle dueg razmiljanja, potezanja literature i gljivara,zaklju"ak je bio nedvosmislen. Ovaj gigant je vrsta Clitocybe

gigantea u literaturi dosta problemati"na vrsta, jer neki autori jenavode kao belu verziju u!kaste C. candida-e, a pak neki je navodekao u!kastu verziju bele C. candida-e. U pojedinim navodima, C.candida se smatra mladim i jo belim primercima C. gigantea-e. I

tako dalje i tako dublje. U svakom slu"aju, re" je o zanimljivomnalazu gljive, koja se po literaturi pojavljuje u planinskimpredelima, dakle u hladnijim klimatskim uslovima. Eto jo jednoggljivarskog iznena#enja. Za najlonsku kesu u kadru, ja nisam kriv,takva je priroda u nas ekolokih drava.

Nadam se da nisam ugnjavio "itaoce. Ako nisam kupi!u novuolovku, jer je ovaj patrljak odsluio svoje, naalost vie u otrenjunego u troenju.

Gljivarski pozdrav iz Kragujevca,Neboja Luki!.


49/54

50 Svet gljiva

Agaricus bohusii, Agaricus macro-

sporus, Agaricus silvicola, Agaricusxanthoderma, Agarucus silvaticus,Amanita phalloides, Armillaria tabes-cens, Auricularia auricula-judae, Bo-letus albidus, Boletus impolitus, Calva-tia excipuliformis, Cantharellus ci-barius, Chroogomphus rutilus, Clito-cybe candicans, Clitocybe gibba,Collybia driophylla, Collybia pero-nata, Cortinarius semisanguinea, Cra-terellus cornucopioides, Daedaleopsisconfragosa, Ganoderma applanatum,Ganoderma lucidum, Hydnum repan-dum, Hydnum rufescens, Hygrocybepsittacina, Hygrophorus eburneus,Hygrophorus poetarum, Hygrophoruspudorinus, Hypholoma fasciculare,Laccaria amethystina, Lactarius cili-cioides, Lactarius pubescens, Lac-tarius semisanguifluus, Lactarius vel-

lereus, Laetiporus sulphureus, Lec-

cinum scabrum, Lentinus tigrinus,Lenzites betulinus, Leucopaxillus ama-rus, Lycoperdon perlatum, Lycoperdonpiriforme, Macrolepiota gracilenta,Macrolepiota procera, Marasmiuscohaerens, Marasmius rotula, Maras-mius scorodonius, Meripilus giganteus,Omphalotus olearius, Oudemansiellamucida, Oudemensiella radicata,Pholiota aurivella, Pleurotus ostrea-tus, Pluteus atricapilus, Polyporussquamosus, Pulveroboletus cramesi-nus, Ramaria botrytis, Russula grisea,Russula integra, Russula rubroalba,Rusula torulosa, Suillus granulatus,Suillus luteus, Trametes gibbosa,Trametes versicolor, Trichaptum bi-f o rm e, Tr i cho lo ma a cer b u m,T r i c h o l o m a a t r o s q u a m o s u m ,Tricholoma ustale.

68 vrsta gljiva prikupljenih u Kragujevcu i okolini i prikazanihna izlobi

Ako ste pravi ljubitelj prirode izdrave hrane, preporu"ujem vamda probate gljive spremljene nadruga"iji na"in od onoga

ustaljenog:

POHOVANO U M S K OPILEMarinat : dve

velike kaike

soja sosa, jedna velika kaikajabukovog sir!eta, jedna malakaika senfa, dva "ena belog lukase"enog na kockice.

umsko pile ise!i na tanje plokei kratko obariti u vreloj vodi.Ocediti. Preliti marinatom iostaviti da stoji bar 30 minuta.Testo za pohovanje : 2 oljice

kukuruznog brana, 1 oljica

RECEPTI

Stomak


50/54

Svet gljiva 51

peni"nog brana, malo morskesoli, 3 oljice hladne vode.Umakati svako par"e umskog

pileta u poh i priti u vrelom ulju.

Stavljati na salvete da bi se upioviak ulja.

D J U R D J E V A# A S AKOPRIVOM2 glavice crnog luka, 2 "ena belogluka, 200 grama rendaneargarepe, 250 gr iseckanedjurdjeva"e, 100 gr blanirane

koprive, 1 dl belog vina, 2 velikekaike brana, malo margarina,so, biber, za"inske trave.

Na malo margarina dinstati prvoluk, dodati argarepu, pa pe"urke,i posle 30 min koprivu. Dodati

brano i vino, ukr"kati jo 5 min.

PITA SA VRGANJIMA100 gr suvih vrganja, 10 gr suvecrne trube, 200 gr integralnog

pirin"a, 200 gr praziluka se"enogna koluti!e, 100 gr izlomljenog

pe"enog kikirikija, 500 gr kora,malo ulja i vode.Pirina" kuvati sa 4 dl vode, prvo

na najve!oj, a kad provri nanajnioj temperaturi, poklopljeno,

bez meanja (gotovo je kad upije

vodu, a ostane celo kuvano zrno).Na malo ulja izdinstati praziluk,dodati pe"urke prethodnonatopljene u vodi i ocedjene.

Dinstati jo 10 min, sve sjediniti,dodati kikiriki. Filovati svakutre!u koru, izmedju kvasitimeavinom ulja i vode. Pe!i 20minuta u dobro zagrejanoj

pe!nici.

$UFTE OD PE#URAKA500 gr meanih pe"uraka

(bukova"a, ampinjon, umskopile) samlevenih, 100 gr penice,dve zemi"ke natopljene u vodi iocedjene, 2 glavice crnog luka i 3"ena belog luka, malo peruna,so, biber, kari, prezle i susam.

Skuvati penicu u 3 dl vode,

poklopljeno. Kad se ohladisamleti. Dinstati na malomargarina luk i pe"urke. Dodatizemi"ke, perun, za"ine i penicu.Izmesiti (po potrebi dodati malo

brana), praviti male !ufte,uvaljati ih u meavinu prezli isusama i priti u vrelom ulju.

Prijatno vam eliDragana Bokan


51/54

52 Svet gljiva

Majnhard Mozer se rodio uInsbruku (Austrija) 13.03.1924.godine. Ve! u ranoj mladosti

pokazuje interes za gljive za koje!e ostati vezan tokom celogivota.

Studije zapo"inje 1942. uInsbruku i odmah (1943.) ih

prekida zbog rata ali u svomvojni"kom rancu nosi sva tri delaDas System der Agaricales

Rolfa Singera. Od 1945. do 1948.je u SSSR u logoru za ratnezarobljenike. Doktorira 1950.

godine a 1953. izlazi prvo izdanje(od ukupno pet na nema"komjeziku) njegove knjige klju"eva zalisti!avke Kleine Kryptogamen-flora von Mitteleuropa "uveneMozerove biblije. Sve do

penzionisanja 1991. godine radina Univerzitetu u Insbruku.Sara#ivao je sa mnogobrojnim

IN MEMORIAMMajnhard MOZER (1924 2002)


52/54

Svet gljiva 53

kolegama irom sveta pa i sanaim najpoznatijim mikologomV. Lintnerom (videti "lanak B.Ivan"evi!a u broju 8 Sveta

gljiva). Njegova briljantnakarijera oven"ana je brojnimnagradama i priznanjima

pomenimo samo "lanstvo uAustrijskoj akademiji nauka inagradu povodom sto godinaBritanskog mikolokog drutva(Centenary fellow).

Objavio je vie od dve stotineradova na teme ektomikorize,otrova listi!avki i naro"itotaksonomije. Opisao je preko pet

stotina novih vrsta gljiva, od togaoko 420 iz roda koprenki(Cortinarius ) za koji sespecijalizovao, kao i tri nova

roda: Singeromyces, StephanopusiAnamika. Kao svojevrstan znakpriznanja, mikolozi su imenovali25 vrsta i dva roda gljiva ponjemu.

Umro je od viestrukog sr"anogudara, 30.9.2002. u Insbrukuostavljaju!i za sobom veliku

prazninu i kao "ovek i kao vrstanmikolog.

A. Krape


53/54

54 Svet gljiva

Prenumeranti

dr Milan Radovanovi!, Danijela Pu-reevi!, Budo Bukili!, Duan

Ruseli!, Zoran Popovi!, MirjanaMilojkovi!-&or#evi!, Nikola Na-karadi!, Biljana Maksi!, VladaValenti", dr &or#e Bara!, VladimirBara!, Boidar Marinkovi!, PetarStevanovi!, Gojko Janjatovi!, ZoranMoravac, Damjan Krstaji!, MirjanaVeli!-Lintner, Predrag Stamen-kovi! , Ljubomir &ukanovi! ,

Dimitrije Ivan"evi!, Jasmina Zec,Ljubivoje Rumovi!, SlobodankaKneevi!, Milena Radmilovi!, ak.Dragoslav Mihajlovi!, dr JelenaVukojevi!, Jasmina Glamo"lija,Tomislav Bohu, Gordana Popovi!,Simonida &uki!, Aleksandar Pop-ovi!, Sr#an Koji"in, Duan Pei!,Sinia Radi!, Dragan Durakovi!,

Brana Petrovi!, dr Nadeda Ajda"i!,dr Aleksandar Krape, JelenaBeronja, Duan Mandi!, MirjanaPjevi!, Ivan Milovanovi!, Mia Vu-

joevi!, dr Petar Miloevi!, Slobo-dan Risti!, Branislav Uzelac, drMilan Matavulj, Milomir Panti!,Dragana Stojiljkovi!, dr GoranJankes, dr Vukman %ovi!, Sonja

%olnik, Mirko Petkovi!.

Sastanci MDS:MDS odrava redovne otvorenesastanke ponedeljkom od 18-20"asova u Mesnoj zajednici Cvetnitrg Optine Vra"ar, Prote Mateje36, Beograd.

Saradnicima!Piite za Svet gljiva, ne previeopirno, i po mogu!stvu na disketiu TXT formatu. Ponudite nam isvoje crtee, fotografije, ideje...Zahvaljujemo se svim dosada-

njim saradnicima.#itaocima!

Piite nam. Gljivarski poznavaoci!e odgovoriti na svako Vae pi-tanje.

dr Jelena Vukojevi!.Praktikum iz mikologije i lihenologije,Univerzitet u Beogradu, 1998.Ibrahim Hadi!:

Drugi gljivarski korakProsveta, Beograd 2002.Uzelac, dr Vukojevi!, Mili!ev,dr Krape, dr Niki!, dr Lazarev:

Carstvo gljivaGra#evinska knjiga, Beograd, 1998.

Knjige

POSTANITEPRENUMERANT

Pretplatnitvo omogu!ujeizlaenje gljivarskog glasnika Svet

gljiva!


54/54

56 Svet gljiva

The magazine is open to co-operation. If you are interested in any articlefrom previous issues you may contact us and we shall send you an offprint ofthe article. Our telephone is:

+ 381 11 533 09 81, Thursday afternoon, contact person eljko iak.Your contributions will be highly appreciated. Please send them to thefollowing address

Natural History Museum,Mycological Department (for The World of Mushrooms)

Njegoeva 51, 11 000 Belgrade, Yugoslavia,Tel: + 381 11 344 21 47, fax: + 381 11 344 22 65, contact person Boris

Ivan"evi!,Or visit our Home page:

http//www.fungi.co.yu/yu-fungi

Mikoloko drutvo Srbije na internetu moete prona!i na adresihttp://www.fungi.co.yu/yu-fungi

Svet Gljiva 15

Documents