SUPARNIČARSTVO SUBJEKTIVNA KUMULACIJA Suparnicarstvo. 2007.pdf · Primer za analizu... Elektodistribicija Niš podigla je tužbu za isplatu duga protiv Dragana, Slavice i Mirka i

SUPARNISUPARNIČČARSTVOARSTVOSUBJEKTIVNA KUMULACIJASUBJEKTIVNA KUMULACIJA

sud

Pojam suparniPojam suparniččarstvaarstva

Kumulacija subjekata u istoj stranaKumulacija subjekata u istoj stranaččkoj ulozikoj ulozi

(subjektivna kumulacija)(subjektivna kumulacija)

Tu`ilac Tu`eni

AktivnoAktivno

PasivnoPasivno

ObostranoObostrano

Konstrukcija suparniKonstrukcija suparniččarstvaarstva

Kod suparniKod suparniččarstva postoji arstva postoji vivišše tue tužžbibi –– broj tubroj tužžbi bi jednak je broju lica u istoj stranajednak je broju lica u istoj stranaččakoj uloziakoj uloziKoliko je lica u istoj stranKoliko je lica u istoj stranččakoj ulozi, toliko je akoj ulozi, toliko je parnicaparnica i toliko i toliko procesnih odnosaprocesnih odnosa, zanovanih , zanovanih izmedju suda i svakog od suparniizmedju suda i svakog od suparniččaraaraSvaki suparniSvaki suparniččar vodi svoju parnicu samostalnoar vodi svoju parnicu samostalnoMnoMnožžina samostalnih parnica formalno se vode ina samostalnih parnica formalno se vode kao jedna parnicakao jedna parnica

Tužilac

Tužilac

Tužilac

sudsud

MnoMnožžina procesnih odnosaina procesnih odnosaizmedju suda i suparniizmedju suda i suparniččaraara

Medjusobni procesni odnos Medjusobni procesni odnos suparnisuparniččaraara

Kako i kada se zasniva?Kako i kada se zasniva?

SuparniSuparniččarstvo je fakultativna arstvo je fakultativna procesnopravna ustanova; ne nastaje po procesnopravna ustanova; ne nastaje po nalogunalogu,, niti po odluci suda niti po odluci suda (nu(nužžno no suparnisuparniččarstvo izuzetak?) arstvo izuzetak?)

Zasniva se voljom tuZasniva se voljom tužžioca; on je taj koji u tuioca; on je taj koji u tužžbi bi odredjuje broj subjekata u ulozi tuodredjuje broj subjekata u ulozi tužžioca, ioca, odnosno u ulozi tuodnosno u ulozi tužženog enog (izuzetak (izuzetak —— kad u toku kad u toku parnice dodje od univerzalne sukcesije u kojoj se parnice dodje od univerzalne sukcesije u kojoj se kao sukcesori pojavljkao sukcesori pojavljee mnomnožžina lica)ina lica)

Zasniva se pokretanjem postupka, podizanjem Zasniva se pokretanjem postupka, podizanjem tutužžbe, ili nastaje naknadno, probe, ili nastaje naknadno, prošširenjem tuirenjem tužžbe na be na novog tunovog tužženog, odnosno pristupanjem novog lica enog, odnosno pristupanjem novog lica uz tuuz tužžiocaioca

Spajanje parnica ne dovodi do zasnivanje

suparničarstva

Pitanja... Pitanja...

MoMožže li tue li tužženi, svojom voljom, da eni, svojom voljom, da prouzrokuje suparniprouzrokuje suparniččarstvo?arstvo?ŠŠta ta ćće se dogoditi ako tue se dogoditi ako tužženi istakne da eni istakne da tutužžiocu pripada materijalnopravni zahtev iocu pripada materijalnopravni zahtev prema tuprema tužženom samo u zajednici sa drugim enom samo u zajednici sa drugim licima? Kako licima? Kako ćće sud postupiti ako je ovaj e sud postupiti ako je ovaj prigovor osnovan?prigovor osnovan?ŠŠta ta ćće se dogoditi ako tue se dogoditi ako tužženi istakne da nije eni istakne da nije sam obavezan da ispuni zahtev tusam obavezan da ispuni zahtev tužžioca veioca većć u u zajednici sa drugim licima? Kako zajednici sa drugim licima? Kako ćće sud e sud postupiti ako je ovaj prigovor osnovan?postupiti ako je ovaj prigovor osnovan?

Opravdanje ustanove Opravdanje ustanove suparnisuparniččarstvaarstva

Iako izaziva izvesne procesne Iako izaziva izvesne procesne ““komplikacijekomplikacije””, , ustanova suparniustanova suparniččarstva postoji u svim arstva postoji u svim procesnim sistemima jer omoguprocesnim sistemima jer omoguććava da se u ava da se u jednom postupku rejednom postupku rešši vei većći broj sporova izmedju i broj sporova izmedju razlirazliččitih licaitih lica

DVA osnovna procesna cilja:

Procesna ekonomija: ušteda u troškovima, vremenu, radu...

Pravna sugurnost (ne varie iudicetur): jednoobraznost u sudjenju kad su istovetne faktičke i pravne situacije

DopuDopušštenost suparnitenost suparniččarstvaarstva

Opšte pravilo –– suparnisuparniččarstvo je uvek arstvo je uvek dopudopuššteno kad je zajedniteno kad je zajedniččko raspravljenje ko raspravljenje celishodno celishodno Uslovi za dopuUslovi za dopušštenost suparnitenost suparniččarstva arstva propisani zakonom: propisani zakonom:

opopššti usloviti usloviposebni usloviposebni uslovi

OpOpššti uslovi za doputi uslovi za dopušštenost tenost suparnisuparniččarstvaarstva

OpOpššti uslovi predvidjeni ZPP: ti uslovi predvidjeni ZPP: ViVišše lica mogu jednom tue lica mogu jednom tužžbom tubom tužžiti, odnosno biti iti, odnosno biti

tutužžena:ena:1.1. Ako su u pogledu predmeta spora u Ako su u pogledu predmeta spora u

pravnoj zajednicipravnoj zajednici2.2. Ako njihova prava, odnosno obaveze Ako njihova prava, odnosno obaveze

proistiproističču iz istog u iz istog ččinjeniinjeniččnog i pravnog nog i pravnog osnovaosnova

3.3. Ako su predmet spora zahtevi, odnosno Ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste, koji se osnivaju na bitno obaveze iste vrste, koji se osnivaju na bitno istovrsnom istovrsnom ččinjeniinjeniččnom i pravnom osnovunom i pravnom osnovu

4.4. Ako postoji ista stvarna i mesna Ako postoji ista stvarna i mesna nadlenadležžnost za svaki zahtev i za svakog nost za svaki zahtev i za svakog tutužženogenog

Posebni uslovi za dopuPosebni uslovi za dopušštenost tenost suparnisuparniččarstva predvidjeni ZPP i drugim arstva predvidjeni ZPP i drugim materijalnopravnim zakonimamaterijalnopravnim zakonimaPosebnim uslovima predvidjeno je Posebnim uslovima predvidjeno je zasnivanje posebnih vrsta suparnizasnivanje posebnih vrsta suparniččarstva, arstva, koje se zasnivaju i kad nisu ispunjeni opkoje se zasnivaju i kad nisu ispunjeni opššti ti usloviuslovi

Posebni uslovi za dopuPosebni uslovi za dopušštenost tenost suparnisuparniččarstvaarstva

Donosi rešenje kojim ukida suparničarstvo i razdvaja jedinstveni postupak na onoliko posebnih postupaka koliko je lica u istoj stranačkoj ulozi

ŠŠta se dogadja kad sud utvrdi da nisu ta se dogadja kad sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za dopuispunjeni uslovi za dopušštenost tenost

suparnisuparniččarstva?arstva?

Može li sud narediti da se postupci razdvoje i kad su ispunjeni uslovi za dopuštenost suparničarstva?

ODGOVOR: ODGOVOR: MOMOŽŽE !!E !!

Razdvajanje parnica

Razdvajanje parnica

dovodi do prestanka

dovodi do prestanka

suparnisuparniččarstvaarstva

Kako joKako jošš prestaje suparniprestaje suparniččarstvo?arstvo?

PovlaPovlaččenjem tuenjem tužžbe od strane jednog be od strane jednog suparnisuparniččara ili prema jednom supaniara ili prema jednom supaniččaru (kad aru (kad suparnisuparniččarsku zajednicu arsku zajednicu ččine dva lica)ine dva lica)Poravnanjem sa jednim od dva suparniPoravnanjem sa jednim od dva suparniččaraaraPravnosnaPravnosnažžnonoššćću delimiu delimiččne presude kojom je ne presude kojom je odluodluččeno o zahtevu jednog od suparnieno o zahtevu jednog od suparniččara ara (aktivno suparni(aktivno suparniččarstvo) ili o zahtevu prema arstvo) ili o zahtevu prema jednom od suparnijednom od suparniččara (pasivno suparniara (pasivno suparniččarstvo)arstvo)

Klasifikacije....Klasifikacije....Prema uslovima za dopuPrema uslovima za dopušštenost:tenost:

MaterijalnoMaterijalno suparnisuparniččarstvoarstvoFFormalno suparniormalno suparniččarstvoarstvoPosebne vrste suparniPosebne vrste suparniččarstva:arstva:

NuNužžno suparnino suparniččarstvoarstvoSuparniSuparniččarstvo po tzv. tuarstvo po tzv. tužžbi glavnog mebi glavnog meššanjaanjaEventualno pasivno suparniEventualno pasivno suparniččarstvoarstvo““Zakonsko suparniZakonsko suparniččarstvoarstvo””

Prema dejstvu:Prema dejstvu:ObiObiččno no suparnisuparniččarstvoarstvoJJedinstveno suparniedinstveno suparniččarstvoarstvo

Materijalno (pravo) suparniMaterijalno (pravo) suparniččarstvoarstvo

Medju suparniMedju suparniččarima pre parnice postoji arima pre parnice postoji materijalnopravna veza:materijalnopravna veza:Pravna zajednica: Pravna zajednica:

Medju tuMedju tužžiocima iocima –– zajednica zahteva zajednica zahteva Medju tuMedju tuččenim enim –– zajednica obavezazajednica obaveza

FaktiFaktiččka (ka (ččinjeniinjeniččna) zajednica:na) zajednica:Zahtevi i obaveze suparniZahtevi i obaveze suparniččara zasnivaju se ara zasnivaju se na na istom istom ččinjeniinjeniččnom i pravnom osnovu nom i pravnom osnovu (ne (ne ““iliili””, ve, većć ““ii””))

Zajednica Zajednica –– potpuna i delimipotpuna i delimiččnanaPotpuno i delimiPotpuno i delimiččno materijalno no materijalno suparnisuparniččarstvo arstvo

PRAVILO: PRAVILO:

IDEM FACTUM

IDEM FACTUM –– IDEM IUSIDEM IUS

Da apstraktno uDa apstraktno uččinimo inimo konkretnim...konkretnim...

Brankove komBrankove komššije, braije, braćća Miloa Milošš i Predrag, i Predrag, vlasnici susednog placa, izgradili su vlasnici susednog placa, izgradili su septiseptiččku jamu iz koje je, zbog nepropisno ku jamu iz koje je, zbog nepropisno izvedenih radova, povremeno oticao izvedenih radova, povremeno oticao sadrsadržžaj i plavio Brankovo dvoriaj i plavio Brankovo dvoriššte. Branko te. Branko je jednom tuje jednom tužžbom tubom tužžio Miloio Milošša i Predraga i a i Predraga i tratražžio izmeio izmešštanje septitanje septiččke jame.ke jame.

Pitanja:Pitanja:Kakva je priroda veze koja postoji izmedju Kakva je priroda veze koja postoji izmedju tutužženih Miloenih Milošša i Predraga? a i Predraga? Da li je suparniDa li je suparniččarstvo dopuarstvo dopuššteno?teno?

U frabrici odlivaka eksplodirao je parni kotao i teU frabrici odlivaka eksplodirao je parni kotao i tešško ko povredio dva zaposlena radnika, Dragana i Lazara. povredio dva zaposlena radnika, Dragana i Lazara. Dragan je zadobio teDragan je zadobio tešške opekotine, dok je Lazar ke opekotine, dok je Lazar imao viimao višše sree srećće, zadobive, zadobivšši samo lake telesne i samo lake telesne povrede. Po izlasku iz bolnice, Dragan i Lazar su povrede. Po izlasku iz bolnice, Dragan i Lazar su zajedno pokrenuli parnicu protiv fabrike i trazajedno pokrenuli parnicu protiv fabrike i tražžili ili naknadu pretrpljene naknadu pretrpljene šštete.tete.Pitanja:Pitanja:

Da li je dopuDa li je dopuššteno suparniteno suparniččarstvo?arstvo?Da li izmedju satuDa li izmedju satužžioca postoji pravna veza?ioca postoji pravna veza?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Da li Da li ćće sud doneti dve ili jednu presudu?e sud doneti dve ili jednu presudu?

JoJošš jedan primer... jedan primer...

Formalno suparniFormalno suparniččarstvoarstvoLaLažžno, sluno, sluččajno, spoljaajno, spoljaššnje...nje...Medju suparniMedju suparniččarima pre parnice ne postoji nikakva arima pre parnice ne postoji nikakva

predprocesna veza, nikakva ni pravna ni faktipredprocesna veza, nikakva ni pravna ni faktiččka ka zajednicazajednica

Zahtevi suparniZahtevi suparniččara zasnivaju se naara zasnivaju se na BITNO BITNO ISTOVRSNOM ISTOVRSNOM ČČINJENIINJENIČČNOM I PRAVNOM OSNOVUNOM I PRAVNOM OSNOVU(ne (ne ““ILIILI”” vevećć ““II”” –– oba elementa treba da postoje). oba elementa treba da postoje). Stoga su i Stoga su i ZAHTEVI ISTE VRSTEZAHTEVI ISTE VRSTE

PRAVILO:

PRAVILO:

SIMILE FACTUM

SIMILE FACTUM –– SIMILE IUS

SIMILE IUS

NE TRAŽI SE ISTOVETNOST – DOVOLJNA JE ISTOVRSNOST

Kad su Kad su ččinjeniinjeniččni i pravni osnovni i pravni osnoviibitno istovrsni? bitno istovrsni?

ČČinjeniinjeniččni osnovni osnov zahtevazahteva je bitno istovrsan kad je bitno istovrsan kad iz iz ččinjenica kojima se zahtevi obrazlainjenica kojima se zahtevi obrazlažžuu, na , na osnovu materijalnog prava, proizlaze istovrsni osnovu materijalnog prava, proizlaze istovrsni pravni zahtevi, odnosno istovrsne pravne pravni zahtevi, odnosno istovrsne pravne obaveze.obaveze.Pravni osnovPravni osnovi zahtevai zahteva susu bitno istovrsnbitno istovrsnii kad se kad se zahtevi zasnivaju na slizahtevi zasnivaju na sliččnom pravnom osnovu, nom pravnom osnovu, ššto je faktito je faktiččko pitanjeko pitanje..

Zahtevi su bitno istovrsni ako su generično jednaki

Primer za analizu...Primer za analizu...Elektodistribicija NiElektodistribicija Nišš podigla je tupodigla je tužžbu za isplatu bu za isplatu duga protiv Dragana, Slavice i Mirka i traduga protiv Dragana, Slavice i Mirka i tražžila da ila da sud presudom nalosud presudom naložži da Dragan isplati 3.000 i da Dragan isplati 3.000 din., Slavica 5.000 din., koliko svako od njih din., Slavica 5.000 din., koliko svako od njih duguje za utoduguje za utoššenu elektrienu električčnu energiju, a da nu energiju, a da Marko isplati 6.000 din., koje duguje po osnovu Marko isplati 6.000 din., koje duguje po osnovu ugovora o kupovini strujomera. ugovora o kupovini strujomera. Pitanja:Pitanja:

Da li je dopuDa li je dopuššteno suparniteno suparniččarstvo u odnosu arstvo u odnosu na sve suparnna sve suparniiččare?are?O kakvim se suparniO kakvim se suparniččarima radi?arima radi?Da li su svi zahtevi bitno istovrsni? Da li su svi zahtevi bitno istovrsni?

Materijalno i formalno suparniMaterijalno i formalno suparniččarstvo se arstvo se razlikuju u mnogo razlikuju u mnogo ččemu...emu...

U U pogledu nadlepogledu nadležžnostinostiMaterijalno suparniMaterijalno suparniččarstvo arstvo –– ista stvarna ista stvarna nadlenadležžnostnostFormalno suparniFormalno suparniččarstvo arstvo –– ista i stvarna i ista i stvarna i mesna nadlemesna nadležžnost nost

U pogledu kumulacije tuU pogledu kumulacije tužžbibiFormalno suparniFormalno suparniččarstvo uvek prati arstvo uvek prati objektivna kumulacija tuobjektivna kumulacija tužžbibi

U pogledu ciljaU pogledu ciljaMaterijalno suparniMaterijalno suparniččarstvo arstvo –– dva ciljadva ciljaFormalnoFormalno suparnisuparniččarstvo arstvo –– samo jedansamo jedan

NuNužžno suparnino suparniččarstvo arstvo Nastaje u dva slučaja:

Kad je priroda spornog gradjanskopravnog Kad je priroda spornog gradjanskopravnog odnosa u kome sudeluje veodnosa u kome sudeluje većći broj lica takva i broj lica takva da u parnici moraju sudelovati svi subjekti da u parnici moraju sudelovati svi subjekti (nedeljiva prava, nedeljive obeveze..)(nedeljiva prava, nedeljive obeveze..)KadKad zakon izrizakon izriččito naredjuje da svi subjekti ito naredjuje da svi subjekti jednog odnosa budu obuhva}eni tujednog odnosa budu obuhva}eni tužžbom bom (nedeljivi odnosi)(nedeljivi odnosi)

“Nužnost” nije procesnopravna, većmaterijalnopravna

Ako svi subjekti nisu obuhvaćeni – sud odbija tužbeni zahtev jer ne postoji aktivna, odnosno pasivna

STVARNA legitimacija!

Glavno meGlavno meššanje anje –– suparnisuparniččarstvo arstvo stranaka po tustranaka po tužžbi trebi treććeg licaeg lica

AB

sud

C

Pred istim sudom vode se DVE SAMOSTALNE PARNICE:

1. parnica izmedju lica A i lica B

2. parnica izmedju lica A i B (pasivnih suparničara) i lica C

GLAVNO MEŠANJE (principalna intervencija)

nije slučaj mešanja u tudju parnicu

Pitanja...Pitanja...Da li je glavno meDa li je glavno meššanje sluanje sluččaj nuaj nužžnog suparninog suparniččarstvaarstva

Da li Da li ćće sud odlue sud odluččivati o zahtevu istaknutom tuivati o zahtevu istaknutom tužžbom glavnog mebom glavnog meššanja anja ako tuako tužžba u parnici izmedju prvobitnih parniba u parnici izmedju prvobitnih parniččara bude odbaara bude odbaččena?ena?

Da li pravni osnov prvobitne tuDa li pravni osnov prvobitne tužžbe i pravni osnov tube i pravni osnov tužžbe glavnog be glavnog memeššanja moraju biti isti ili se mogu razlikovati? anja moraju biti isti ili se mogu razlikovati?

Da li je predmet spora u obe parnice isti? Da li je predmet spora u obe parnice isti?

Da li lice koje podiDa li lice koje podižže tue tužžbu glavnog mebu glavnog meššanja istianja ističče identie identiččne ili ne ili razlirazliččite zahteve protiv prvobitnih parniite zahteve protiv prvobitnih parniččara?ara?

MoMožže li sud da spoji postupke u dvema parnicama?e li sud da spoji postupke u dvema parnicama?

MoMožže li tue li tužžba glavnog meba glavnog meššanja biti podignuta u toku drugostepenog anja biti podignuta u toku drugostepenog postupka?postupka?

MoMožže li tue li tužžba glavnog meba glavnog meššanja biti podignuta pred drugostepenim anja biti podignuta pred drugostepenim sudom? sudom?

Eventualno pasivno (supsidijarno)Eventualno pasivno (supsidijarno)suparnisuparniččarstvoarstvo

TUŽILAC

SUD

TUŽENIBR. 1

TUŽENIBR. 2

TUŽENIBR. 3

Glavni i “rezervni” tuženi

Eventualno pasivno suparniEventualno pasivno suparniččarstvoarstvo

TuTužžilac tuilac tužži vii višše lica i trae lica i tražži da sud usvoji zahtev i da sud usvoji zahtev prema prvotuprema prvotužženom, a za sluenom, a za sluččaj da ovaj zahtev aj da ovaj zahtev bude pravnoznabude pravnoznažžno odbijen, da usvoji zahtev no odbijen, da usvoji zahtev prema drugotuprema drugotužženom ....enom ....

Uslovi za dopuUslovi za dopušštenost:tenost:Zahtevi prema satuZahtevi prema satužženima mogu biti isti, enima mogu biti isti, a ako su razlia ako su različčiti, moraju biti u izvesnoj iti, moraju biti u izvesnoj veziveziIsti sud stvarno i mesno nadleIsti sud stvarno i mesno nadležžan za an za svaki zahtev i za svakog satusvaki zahtev i za svakog satužženog enog

Primer za analizu...Primer za analizu...Ovlastili ste agenciju za promet nekretnina da u vaOvlastili ste agenciju za promet nekretnina da u vašše e ime i za vaime i za vašš raraččun sklopi ugovor o kupoprodaji kuun sklopi ugovor o kupoprodaji kućće e sa Markom Visa Markom Viššnjinjiććem. Agencem. Agenciija tvrdi da je ispunila ja tvrdi da je ispunila svoju obavezu, dok Marko tvrdi da ugovor nije svoju obavezu, dok Marko tvrdi da ugovor nije sklopljen. sklopljen.

Pitanja:Pitanja:Koga biste tuKoga biste tužžili u takvom sluili u takvom sluččaju? aju? Ako se opredelite da jednom tuAko se opredelite da jednom tužžbombomtutužžite Marka Viite Marka Viššnjinjićća i agenciju, kakva bia i agenciju, kakva bivrsta suparnivrsta suparniččarstva bila zasnovana?arstva bila zasnovana?Kako bi glasili zahtevi u tuKako bi glasili zahtevi u tužžbi?bi?Da li izmedju zahteva postoji izvesna veza?Da li izmedju zahteva postoji izvesna veza?Kako bi izgledao tok postupka?Kako bi izgledao tok postupka?

Pitanja...Pitanja...

Sud je usvojio zahtev prema Sud je usvojio zahtev prema prvotuprvotužženom, a o istaknutom zahtevu enom, a o istaknutom zahtevu prema drugotuprema drugotužženom nije doneo enom nije doneo odluku.odluku.Da li je sud pravilno postupio?Da li je sud pravilno postupio?

Sud je jednom odlukom odbio zahtev Sud je jednom odlukom odbio zahtev prema prvotuprema prvotužženom i zahtev prema enom i zahtev prema drugotudrugotužženom? enom? Da li je odluka zakonita?Da li je odluka zakonita?

SluSluččajevi tzv. zakonskog suparniajevi tzv. zakonskog suparniččarstvaarstva

SuparniSuparniččarstvo glavnog duarstvo glavnog dužžnika i solidarnog nika i solidarnog jemca u parnici za isunjenje dugajemca u parnici za isunjenje dugaSuparniSuparniččarstvo poslodavca i zaposlenog u arstvo poslodavca i zaposlenog u parnici za naknadu parnici za naknadu šštete koju je zaposleni tete koju je zaposleni prouzrokovao na radu ili u vezi sa radomprouzrokovao na radu ili u vezi sa radomSuparniSuparniččarstvo vlasnika motornog vozila i arstvo vlasnika motornog vozila i osiguravajuosiguravajućće kue kućće u parnici za naknadu e u parnici za naknadu šštete tete prouzrokovane vozilom prouzrokovane vozilom

ObiObiččno i jedinstveno suparnino i jedinstveno suparniččarstvoarstvo

Kriterijum za deobu:Kriterijum za deobu:medjusobni odnos (polomedjusobni odnos (položžaj) suparniaj) suparniččara ara

ObiObiččno suparnino suparniččarstvoarstvoSvaki suparniSvaki suparniččar samostalna parniar samostalna parniččna na strankastranka

Jedinstveno suparniJedinstveno suparniččarstvoarstvoSuparniSuparniččari se smatraju jednom strankomari se smatraju jednom strankom

ObiObiččni suparnini suparniččariari

Protiv svakog suparniProtiv svakog suparniččara moara možže se doneti e se doneti razlirazliččita odlukaita odlukaSvaki suparniSvaki suparniččar ima svoju samostalnu ar ima svoju samostalnu procesnu procesnu ““sudbinusudbinu””Radnje jednog suparniRadnje jednog suparniččara ne dejstvuju ara ne dejstvuju prema drugom (niti mu koriste, niti prema drugom (niti mu koriste, niti šštete)tete)ObiObiččni suparnini suparniččari ari -- ““slusluččajni saputniciajni saputnici”” na na putu za ostvarivanje pravaputu za ostvarivanje prava

Jedinstveni suparniJedinstveni suparniččariari

Prema jedinstvenim suparniPrema jedinstvenim suparniččarima moarima možže se doneti e se doneti jedinstvena presudajedinstvena presuda

Jedinstven pravni odnos, istovetan zahtev, Jedinstven pravni odnos, istovetan zahtev, jedna parnica, jedna presudajedna parnica, jedna presuda

Jedinstveni suparniJedinstveni suparniččari mogu samo zajedno dobiti ili ari mogu samo zajedno dobiti ili izgubiti parnicu!izgubiti parnicu!Pravilo:Pravilo: ““Jedan radi za sve, ali nijedan suparniJedan radi za sve, ali nijedan suparniččar ne ar ne momožže raditi protiv ostalihe raditi protiv ostalih””Ako su dispozitivne radnje jedinstvenih suparniAko su dispozitivne radnje jedinstvenih suparniččara ara protivreprotivreččne ne –– smatra se da ih nemasmatra se da ih nemaRokovi istiRokovi ističču jednovremeno za sve suparniu jednovremeno za sve suparniččareare

JEDINSTVNO I NUŽNO SUPARNIČARSTVO

DVE POSEBNE VRSTE SUPARNIČARSTVA

Nisu svi jedinstveni suparničari nužni suparničari

Konstruišite jedan primer suparničarstva koje je jedinstveno, ali ne i nužno.

To je sve za danas!!!