Sunčev sistem

Васиона и Земља

СУНЧЕВ СИСТЕМ

„Наша планета није усамљена у свемиру. На њу ути чу и окружују је друга небеска тиjела. Због тога је важно да их упознамо, како бисмо боље разумjели живот на Земљи.„Сви људи имају звиjезде, али оне свима незначе исто. За оне који путују звиjезде су водичи. За друге, онесу само мале свjетиљке. За научнике оне су проблеми.За мог пословног човека оне су биле злато. Али свете звиjезде тамо горе ћуте. Али ти, ти ћеш имати звиjездекакве нико нема ...“Антоан де Сент Егзипери – «Мали Принц»

Сунце је централна звиjезда Сунчевог система.

Око њега кружи 8 планета и њихови сателити,комете, астероиди, метеори и честице космичке прашине.

СУНЦЕПречник му је 109 пута већи

од земљиног Састоји се од усијаних гасова Температура на површини око

6000º С У поређењу са другим

звијездама у космосу је патуљак

Иако само мали дио свјетлости досијпева до Земље то омогућава живот на њој

На површини се уочавају свјетлије и тамније површине

Свијетлије површине се називају бакље или факуле

Тамније површи се називају сунчеве пјеге

Пјеге представљају усијане гасове на Сунцу који се вртложно крећу

Планете Планете су лоптаста и хладна и тамна небеска тијела која се крећу око звијезда

Свјетлост и топлоту добијају од звијездаСунчев систем садржи осам планета:

Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун

Планете које су ближе Сунцу добијају више топлоте

Једина на којој има живота је Земља

Планете круже око Сунца издуженим путањама које се зову орбите

Плутон се од 2006. године више не сматра планетом

Планетос:гр. ријеч - луталица

Дијеле се у двије групе:

1) мале – стјеновите: Меркур, Венера, Земља и Марс

2) џинови (гасовите) – већих димензија: Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун

МЕРКУР Најближа планета Сунцу

ЗЕМЉА Једина планета на којој се одвија живот

МАРСИма највишу планину

ВЕНЕРА Најтоплија планета

ЈУПИТЕР

Највећа планета.

САТУРН Има највеће прстенове

УРАН Прва планета откривенателескопом

НЕПТУН Најветровитија планета

Сателити Сателити небеска тијела која круже око другог небеског

тијела Природни :- Земљин природни сателит је Мјесец - Меркур и Венера немају сателите - Јупитрер 39 (Ганимед); Сатурн 32Вјештачки: - први Спутњик 1 – Јуриј Гагарин

МЈЕСЕЦ

Удаљен је око 385 000 km од Земље 14 пута мањи од Земље Током обилажења око Земље, Мјесец се једанпут окрене око своје осе Нема атмосферу Дан и ноћ трају по 15 Земаљских дана Гравитација 6 пута мања од Земљине У току дана температура порасте до 120º С, а око поноћи падне до -150º С

Млади мјесец

Првачетврт

Пун мјесец

Последња

четврт

Мјесечеве мјене

Због сталног мијењања положаја према Сунцу и Земљи, Мјесец је различито осветљен па се са Земље види у различитим облицима

Мјесечеве мјене или фазе: 1. Млад Мјесец;2. Прва четврт; 3. Пун мјесец; 4. Друга четврт

Од једне до друге Мјесечеве мјене прође 7 дана, 9 сати и 11 минута

Кроз све мјене Месец прође за 27 дана и 8 сати (29.5 дана)

То је људима послужило да направе календар, па су овај период назвали мјесец дана

Мјесец је једино небеско тело на које је човек закорачио 21. јула 1969. године: астронаути Нил Армстронг (командант америчке свемирске мисије Аполо 11) и Едвин Олдрин

1969. године почиње Космичка ера

Астероиди (грч. asteroides, звјездолик) или планетоиди

Различитих су димензија, од неколико десетина метара до хиљаду километара

Има их 20 000 (највећи Церес 1 000 км. пречник)

неки имају и своје називе: астероид 1517 је назван Београд, а 2244 - Никола Тесла

Већина астероида у Сунчевом систему налази се у појасу између Марса и Јупитера

АСТЕРОИДИ

Кометос (грч. ријеч) - дугокос Комете су тамна небеска тијела која се састоје од прашине, смрзнутих

гасова, камена и леда. Састоје се из два дијела: главе или језгра и магличастог репа од прашине и гасова

Због тога су и добиле назив звијезде репатице Најпознатија је Халејева комета, која се појављује на сваких 76 година Последњи пут је прошла поред Земље 1986. године, а следећи њен

пролазак ће бити 2061.године

КОМЕТЕ

Метеорос: (грчка ријеч) – висећи; лебдећи Тијела малих димензија настала распадањем других небеских тијела При уласку у земљину атмосферу они сагоревају и остављају

свијетлећи траг на небу, па их у народу називају и звијезде падалице Велики метеори не успјевају да сагоре цијели у атмосфери Метеори који падну на Земљу се називају метеорити

МЕТЕОРИ

Метеоритски кратер Чаб се налази на Лабрадору. Пречника је 3.600 m и ду бине 550 m. Испуњен је водом и пред ставља језеро.

Хоба метеорит пронађен у НамибијиНајвећи пронашен на ЗемљиТежина око 60 тонаНа површини Земље око 80 000 година