Sukob, rešavanje sukoba, medijacija

SUKOB I REŠAVANJE SUKOBATRENING ZA UČENIKE

Projekat

„ŽELIM DA OSTANEM U SRBIJI “

CILJEVI RADIONICE

- razumevanje mehanizama nastanka i eskalcije sukoba

- uočavanje povezanosti između različitih stilova postupanja u sukobu i ishoda komunikacije

- povezivanje različitih veština komunikacije u proces konstruktivnog rešavanja sukoba

NASTANAK SUKOBA

• Nerazumevanje poruka

• Pogrešne interpretacije i vrednovanje

• Uverenja, stavovi (stereotipi, predrasude)

• Neslaganje

• Interesi

FAZE ESKALACIJE SUKOBA

• Neslaganje (teškoće u komunikaciji, nerazumevanje)

• Lični antagonizam i odbranaštvo (glavni problem postaje druga strana u sukobu, počinje uzajamno napadanje)

• Ekspanzija problema (stari i nerazrešeni problemi ponovo ulaze u igru)

• Napuštanje i prestanak dijaloga (emocije nas preplavljuju i više nismo u stanju da mislimo i razgovaramo)

• Slike neprijatelja (sukob se pretvara u ličnu borbu dveju strana, drugoj strani pripisujemo brojne loše oobine)

• Otvoreno neprijateljstvo (želja za uništenjem druge strane)

• Polarizacija (strane u sukobu više nisu u stanju da dele ni isti prostor, potpuno se razdvajaju ili vode rat)

Konstruktivni potencijal

Destruktivni potencijal

PSIHOLOŠKI MEHANIZMI KOJI DOPRINOSE ESKALACIJI SUKOBA

AFEKTIVNI- Odbrana integriteta – osujećenje naših potreba (ali i želja,

namera...) doživljavamo kao napad i preduzimamo kontranapad; tako reagujemo i kad neosnovano očekujemo napad

- Težnja za pripadanjem grupi – rizik: sklonost konformizmu (Aš, Milgram)

KOGNITIVNI- Šematizacija, pojednostavljivanje, svrstavanje u kategorije da bismo

lakše mislili – tako nastaju stereotipi i predrasude, neprijatelju pripisujemo sve negativne osobine

- Fundamentalna greška atribucije – drugi imaju loše namere, moja greška je slučajna

- Egocentrizam – razvojna pojava – sposobnost decentracije znači da smo u stanju da prihvatimo da različiti posmatrači imaju različito viđenje iste činjenice, situacije

PRIČA:

Zajedno sa drugaricom ste dva meseca spremali jednu veoma složenu,

zanimljivu i kreativnu prezentaciju sa kojom ste učestvovali na međunarodnom

konkursu namenjenom srednjoškolcima. Konkurs je organizovala Fondacija

Svetske banke za podršku razvoju naučnog podmlatka. Dobili ste obaveštenje

da je vaš rad prihvaćen i uvršten u program završne manifestacije koja će biti

održana u Cirihu, a na kojoj će biti predstavljeni svi prihvaćeni radovi učenika iz

celog sveta. Veoma ste zadovoljni kako ste sve to osmislili i pripremili. Sa

nestrpljenjem očekujete zajednički odlazak u Cirih. Dva dana pred polazak,

drugarica vas uveče zove telefonom i javlja vam da su joj u školi rekli da nije

obezbeđeno dovoljno novca za putovanje dva učenika i da jedno od vas dvoje

ne može da putuje u Cirih. Drugarica predlaže da to budeš ti.

Kako se osećate kada to čujete?

KAKO ĆEŠ ODGOVORITI DRUGARICI U TELEFONSKOM RAZGOVORU, POD USLOVOM DA:

(zapiši rečenicu koju bi izgovorio/la)

A) Vaša kreacija je odlična, tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja..

B) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje relevantne naučne oblasti, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš.

C) Tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš.

D) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje relevantne naučne oblasti, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja.

RUBINOV MODEL STILOVA POSTUPANJA U SUKOBU

UV

AŽ

AV

AN

JE

DR

UG

OG

malo

v

elik

o

ve

liko

PLIŠANI MEDA (prilagođavanje, povlačenje) B

DELFIN (saradnja) D

ma

lo

KORNJAČA (popuštanje, povlačenje) C

AJKULA (takmičenje, pobeda) A

malo veliko

UVAŽAVANJE SEBE (VAŽNOST PREDMETA SUKOBA)

- U kojoj meri se sagovornici slušaju u svakoj odovih situacija,

- Koju vrstu poruka upućuju jedna drugoj,

- Kakav je verovatni nastavak komunikacije iishod,

- Da li se u nekoj od ovih situacija približavajurešenju? Zašto?

SUKOB DVA BRATA

- Marko, zvao me Joca da odemo do sportskog centra. Kaži mami da sam tamo. ]ao, ja odoh.

- Šta? Kako to misliš? A ja? Idem i ja sa tobom.- Ma jok, tamo je moje društvo, neću da te vučem sa

sobom.- Vodićeš me! Inače ću mami da kažem za onu činiju što si je

slomio, štetočino!- Ucenjuješ me, je li? E, baš neću da te vodim!- Moraš da me vodiš, nikad me nisi vodio, i prošli put si me

zeznuo!- Ma, ne dolaziš u obzir, balavac, makar ni ja ne otišao...

MAPIRANJE POTREBA

stariji brat mlađi brat

potrebe potrebe

strahovanja strahovanja

PREFORMULISANJE PROBLEMA - POTREBE

POČETNI PROBLEM - POZICIJE

VEŽBA – 3 grupe od po 4 člana

• Setite se primera nekog sukoba. • Svaka grupa bira jedan sukob na kome će raditi.• Najpre uradite mapiranje potreba obeju strana u sukobu.• Na velikom papiru zapišite početne pozicije strana u sukobu, a zatim

preformulišite problem tako da ga prevedete na nivo potreba. • Premostite kanjon čije litice predstavljaju početne pozicije učesnika

u sukobu, ispisujući konkretne rečenice na stikere. Dvoje iz grupe neka bude u ulozi jedne strane, a dvoje u ulozi druge strane u sukobu. Naizmenično zapisujte rečenice koje izgovara jedna, pa druga strana u sukobu. Stikere lepite tako da oni čine delove mosta iznad kanjona.

Vreme za grupni rad: 25 minuta

PREDSTAVLJANJE REŠENJA:

• Da li ste rešili problem ili ste se približili rešenju?

• Da li je proces tekao ravnomerno ili je bilo vraćanja unazad?

• Koje su poruke doprinosile napretku u rešavanju, a koje su kočile proces?

MEDIJACIJA – POSREDOVANJE U REŠAVANJU SUKOBA

• Proces u kome neko treći (neutralna strana) interveniše da bi pomogao dolaženje do najboljeg prihvaljivog rešenja (u skladu sa potrebama i interesima koji stoje u osnovi konflikta)

• Medijator omogućava stranama u sukobu da problem sagledaju na drugačiji način, da se međusobno čuju i razumeju potrebe one druge strane

ZADACI MEDIJATORA

• Definisanje mesta i vremena održavanja sastanka• Koordinacija samog sastanka, pravila rada• Omogućavanje stranama u sukobu da se međusobno čuju• Prikupljanje informacija o nastanku i toku sukoba (od obeju

strana)• Omogućavanje stranama u sukobu da razumeju pozicije,

osećanja i potrebe koje leže u njihovoj osnovi• Omogućavanje stranama u sukobu da naprave listu

mogućih rešenja, da ih evaluiraju i zajednički se odluče za jedno koje je realno i prihvatljivo obema stranama

• Pomoć učesnicima u stvaranju dogovora o budućim aktivnostima

TOK PROCESA MEDIJACIJE

1) Započinjanje, priprema, predstavljanje, pravila2) Izlaganje i jasno definisanje problema (slušanje,

mapiranje)3) Shvatanje suštine problema, nalaženje rešenja

(decentriranje, preformulisanje problema)4) Izbor i procenjivanje rešenja5) Donošenje odluke6) Izrada plana primene izabranog rešenja i

zapisivanje dogovora7) Praćenje primene rešenja i evaluacija procesa

medijacije - završavanje