Strukturni Kablovski Sistem

7/28/2019 Strukturni Kablovski Sistem

1/18

STRUKTURNI KABLOVSKI SISTEM

Koncept strukturnog kabliranja je originalno razvijen kao tehnologija izgradnje lokalnihtelefonskih mrea. Tada se mislilo da je telefonska parica neprikaladna za

prenos podataka, pa su ovi kablovski sistemi bili zatvorenog tipa. Vremenom,zahtev za razbijanjem zatvorenosti doveo je do razvoja ureeja koji suomoguili korienje jeftinih parica umesto skupih koaksijalnih kablova zaprenos podataka. Pojavili su se mnogi proizvoai kvalitetne opreme zastrukturno kabliranje i postavljeni su meunarodni standardi kojima jespecificiran nain izvoenja i kvaliteta komponenti i mrea strukturnogkabliranja.Sutinska prednost strukturnog kabliranja predstavlja korienjejedinstvenog kablovskog sistema za sve instalacije kojima se prenose bilokakve informacije u propusnom opsegu do 600MHz. To obuhvata prenosgovora, slike, upravljakih signala ali i veoma brz prenos podataka. Jedini

interfejs prema korisniku je utinica sa RJ-45 konektorima na koju se moeprikljuiti raunar, telefon i mnogi drugi signalni i telekomunikacioni ureaji,dok se sa druge strane kabla nalaze odgovarajui razdelnici i oprema.Struktura mree je takva da se posle instaliranja, bez ikakve intervencije nasamim kablovima, cela mrea se moe prekonfigurisati na potpuno drugaijinain u zavisnosti od potreba korisnika.

Osim velike fleksibilnosti koju prua, strukturno kabliranje zahvaljujui svojojsistematinosti, omoguava jednostavno i efikasno administriranje mreom,lako proirivanje instalacije i to je moda i najvanije, potpuno je nezavisnood tipa aktivnih ureaja koji se koriste kako za telefonsku tako i za

raunarsku mreu. ak se i ureaji koji ne odgovaraju standardimastrukturnog kabliranja i nemaju odgovarajue konektore mogu uz pomoadaptera prikljuiti na sistem.Strukturni kablovski sistemi su doiveli punu primenu u poslovnim objektimairomsveta, kako zbog svoje univerzalnosti tako i zbog dugovenosti reenja.Poslovni korisnik koji se u realizaciji svoje lokalne mree u potpunostipridrava principa koje nalau standardi moe biti siguran da e njegovkablovski sistem uspeno podravati svaki zahtev aktivne opreme u narednihdesetak godina. To znai da jednom instalirani kablovski sistem nee traitinikakva dodatna ulaganja.

Kompanije koje svoje mree grade na konceptu strukturnog kabliranjaoekuju mnogeprednosti. U fazi izgradnje, to je korienje jeftinih lako dostupnih kablova ikonektora,jednostavno postavljanje i povezivanje opreme te male dimenzije kablova upretrpanim


2/18

kanalima. U fazi eksploatacije, to su fleksibilnost preseljenja postojeih idodavanja novih korisnika, brzina promene strukture i naina povezivanja ijednostavnost odravanja.

Arhitektura strukturnog kablovskog sistema

Nakon uvoenja strukturnog kabliranja od starane znaajnih proizviaa,ostvaren jeznaajan napor da se na tom podruu postave vrsti standardi. To suzajedniki obavili EIA (Electronics Industries Assosiation) i TIA(Telecommunications Industries Assosiation) standardom EIA/TIA 568 (danasEIA/TIA 568A). Njime se definiu principi strukturnog kabliranja koji osimraunarskog i telefonskog saobraaja integriu i razne sisteme za prenos,nadzor i upravljanje, ime je praktino definisan u svetu sve popularnijikoncept inteligentnih zgrada. Uz male izmene ovaj standard je prihvaen kaomeunarodni standard ISO/IEC IS-11801 (1995). Razlike su u tome to je ISO

specificirao i neke vrste kablova koji su se ranije koristili u Evropi, uveokoncept kvaliteta veze i koristio izmenjenu terminologiju. Po svemu ostalomova dva standarda su kompatibilna, tako da mree izraene po jednojodgovaraju i drugoj specifikaciji. Svrha standarda je da se omogui kvalitetnokabliranje pre odluke o nameni, obliku, strukturi i opremi informacionogsistema u celini.Osnovna arhitektura strukturnog kabliranja koristi topologiju stabla i sastojise odpodsistema kabliranja sa kablovskim zavrecima koji ine distributivnamesta. Osnovnifunkcionalni elementi strukturnog kablovskog sistema:

Distributivno mesto kompleksa CD (Campus Distributor)Okosnica kablovskog sistema kompleksaDistributivno mesto objekta BD (Building Distributor)Okosnica kablovskog sistema objektaSpratno distributivno mesto FD (Floor Distributor)Horizontalni kablovski razvodTelekomunikaciona utinica TO (Telecommunocations Outlet)


3/18

Slika 1 Osnovna topologija strukturnog kablir anja

Distributivno mesto kompleksa je taka u kojoj se zavravaju kabloviokosnicekablovskog sistema kompleksa. Obavezno sadri aktivnu mrenu opremu ipredstavlja interfejs prema javnoj mrei.Okosnica kablovskog sistema kompleksa povezuje objekte unutar kompleksasadistributivnim mestom kompleksa. Obuhvata kablove okosnice kopleksa,mehanike zavretke kablova i ranirno polje u ormaru CD. Realizuje seiskljuivo optikim kablovima. Ukoliko se umreavaju objekti ija jemeusobna udaljenost manja od 2 kilometra koriste se optiki kablovi samultimodnim vlaknima, a ako je udaljenost vea od 2 kilometra obavezna jeupotreba kablova sa monomodnim vlaknima.Distributivno mesto objekta je taka u kojoj ze zavravaju kablovi okosnicekablovskogsistema objekta. Sadri aktivnu mrenu opremu i kunu telefonsku centralu.Interfejs prema okosnici kablovskog sistema kompleksa ili prema javnojmrei u sluaju jednog objekta, je posebna taka koja sadri opremu zazatitu od udara groma i drugih smetnji.Okosnica kablovskog sistema objekta povezuje spratna distributivna mestasadistributivnim mestom objekta i esto se naziva vertikalni kablovski razvod.Obuhvata kablove okosnice objekta, mehanike zavretke kablova i ranirnopolje u ormaru BD. Realizuje se bakarnim ili optikim kablovima u zavisnostiod rastojanja i potrebnog protoka.


4/18

Spratno distrubutivno mesto je taka u kojoj se zavravaju kablovihorizontalnograzvoda. Sadri aktivnu mrenu opremu i predstavlja interfejs prema okosnicikablovskog sistema objekta. Preporuuje se instalacija jednog spratnogdistributivnog mesta na svakih 1000m radnog prostora, a svakako po

jednog na svakom spratu. U sluaju da je takvo reenje nije ekonominodozvoljeno je povezivanje horizontalnih kablovskih razvoda sa vie spratovana isto spratno distribituvno mesto.Horizontalni kablovski razvod povezuje telekomunikacione utinice saspratnimdistributivnim mestom. Obuhvata horizontalne kablove, mehanike zavretkekablova i ranirno polje u ormaru FD. Realizuje se bakarnim kablovima ilisamo u sluaju posebnih zahteva optikim kablovima.

Ogranienja udaljenostiStandardom su odreena o granienja udaljenosti, odnosno, dozvoljena

duina kablova kako bi se osigurao rad to veeg broja raznih sistema namreama strukturnog kabliranja.Duina horizontalnog kabla, koji povezuje mesto spratne koncentracije satelekomunikacionim utinicama, ne sme biti vea od 90m, mereno od sameutinice do take zavretka kabla na mestu koncentracije (Patch panel).Dozvoljena dodatna ukupna udaljenost od utinice do korisnike opreme i odPatch panela do aktivne opreme je 10m. Ukupna udaljenost koja iznosi 100mprilagoena je mogunostima 10BaseT Ethernet mree. Kasnije je taudaljenost prihvaena i za ostale vrste mrea jer se pokazalo da se ovomduinom horizontalnog kabla moe pokriti vie od 95% stvarnih radnihprostora.

Duina okosnice kablovskog sistema zavisi od izabranog medijuma prenosa itehnologije same mree. U Tabeli 1 date su vrednosti duine okosnicekablovkog sistema u metrima za razliite mrene tehnologije preuzete iznajvanijih nacionalnih standarda tako da ne moraju vaiti za sva podruja iza sve mrene tehnologije.


5/18

Tabela 1

KOMPONENTE STRUKTURNOG KABLOVSKOG SISTEMA

Mree strukturnog kablovskog sistema izvode se korienjemstandardizovanihkomponenti, kablova, konektora i patch panela.

KabloviKablovi se posebno specificiraju za vertikalnu, a posebno za horizontalnuravan kabliranja. Danas se koriste tri vrste bakarnih etvoroparinih kablovau horizontalnoj ravni kabliranja:

UTP (Unshielded Twisted Pair) - neoklopljene upredene pariceFT P (Foilded T wist ed Pair) folijom oklopljene upredene pariceSTP (Shielded Twisted Pair) - oklopljene upredene parice.

Iako se sve tri vrste kablova mogu upotrebljavati kod strukturnih kablovskihsistema,osnovna razlika se ogleda u njihovoj karakteristinoj impedansi i otpornostiprema


6/18

elektromagnetnom i radiofrekventnom zraenju. Karakteristina impedansaje veliina koja je obrnuto srazmerna slabljenju kabla, to znai da veaimpedansa omoguava manja slabljenja, to opet za sobom povlai vei ACRodnos (ACR Attenuation to Crosstalk Ratio - odnos slabljenja ipresluavanja) koji karakterie kvalitet kabla i linka uopte (vii ACR

predstavlja bolji l ink).Sa druge strane, poveanje karakteristine impedanse uslovljava i poveanjerazmaka izmeu parica unutar kabla, to kabl ini preterano glomaznim inepodesnim za instaliranje (kabl je krui i veeg je poprenog preseka). Osimovoga, pri izboru kablova posebno treba voditi rauna o okruenju u kome ebiti postavljeni, posebno o intenzitetu elektromagnetskog zraenja kome ebiti izloeni tokom eksploatacije.Elektromagnetno zraenje se nalazi svuda oko nas i praktino je nemoguenai sredinu u kojoj ga nema, poto izvore predstavljaju radio i TV predajnici,mobilni telefoni, raunari, rashladni ureaji i sl. Do skoro je samo upredanjeparica (UTP) predstavljalo dovoljnu zatitu.

Naime, propusni opsezi koje su zahtevale aplikacije u prolosti su bili dalekoispod 30 MHz , to je gornja granica zatite upredanjem. Dananje aplikacijekoriste propusne opsege reda veliine 100 MHz, to ako se u obzir uzme iinjenica da difuzne radio stanice emituju u opsegu od 88 do 108 M Hz,povlai zakljuak da je pored upredanja potreban jo jedan nivo zatite. Ovajnivo zatite pruaju FTP i STP kablovi. Kod FTP kablova se koristialuminijumska folija debljine 25 mikrona koja je obmotana oko uporednihparica i koja usled povrinskog efekta odvodi indukovano elektromagnetnozraenje na masu. Na ovaj nain, dananji kablovi su zatieni do 600 M Hz.Slinu zatitu pruaju i STP kablovi, samo to se kod njih folije obmotavajuposebno oko svake parice i zatim oko sve etiri zajedno. Ovakva struktura

ini kabl jo otpornijim na elektromagnetno zraenje, ali je skuplja.Na osnovu injenice da se standardne brzine prenosa u lokalnimraunarskim mreama menjaju skokovito kablovi su po EIA/TIA 568standardu svrstani u kategorije (CAT) od kojih svaka zadovoljava odreenegornje granine frekvencije. Pri tome postoji razlika izmeu brzine prenosa igranine gornje frekvencije i odnos ova dva parametra zavisi od algoritmakodiranja koji se koristi.Po ISO11801 standardu kablovi su svrstani u klase A-F (Class), kojeuglavnomodgovar aju EIA/TIA kategorijama.U poetku su se kategorije odnosile samo na UTP kablove ali danas

proizvoai i drugevrste kablova rangiraju po istim kategorijama.Pregled kategorija kablova strukturnog kablovskog sistema:-CAT-1 (ISO Class A) ili TTP (Telephone Twisted Pair) koristi se zatelefonske mree.To je obina telefonska parica bez ikakvih zahteva za kvalitetom. Ovakategorija nijeobuhvaena standardom.


7/18

-CAT-2 (ISO Class B) koristi se za telefonske mree i prenos podataka do1M b/s. To je kvalitetna telefonska parica. Ova kategorija takoe nijeobuhvaena standardom.-CAT-3 (ISO Class C) koristi se za telefonske mree i frekvencije do 16MHz .Primenjuje se za Ethernet 10Base-T mree i 16M b/s Token Ring mree. Ne

preporuuje se za nove instalacije.-CAT-4 (ISO Class D extended) koristi se za telefonske mree ifrekvencije do 20MHz. Specificirana je kao proirenje kategorije 3. Primenjujese za Ethernet 10Base-Tmree i 1M b/s Token Ring mree. Ne preporuuje se za nove instalacije.-CAT-5 (ISO Class D) koristi se za frekvencuje do 100MHz. Primenjuje seza Ethernet 10Base-T, 100BaseTX, 1000BaseTX mree i ATM prikljukebrzina do 155M b/s. Kablovima ove kategorije se danas najee izvoderaunarske mree.-CAT-5e (ISO Class D ex tended) je proirenje specifikacije CAT -5parametrima

potrebnim za prenos podataka po vie parica odjednom. Koristi se zafrekvencije do100MHz. Primenjuje se za Ethernet 100BaseTX, 1000BaseTX i ATMprikljukebrzina do 622Mb/s.-CAT-6 (ISO Class E) koristi se za frekvencije do 250 M Hz. Primenjuje seza Ethernet 100BaseTX, 1000BaseTX i ATM prikljuke brzina do 622 Mb/s,1.2Mb/s i 2.4Mb/s.-CAT-7 (ISO Class F) je novija kategorije kablova. Koristi se za frekvencijedo 600MHz. Samo STP kablovi zadovoljavaju ovu specifikaciju. Primenjuje seza Ethernet

100BaseTX, 1000BaseTX i ATM prikljuke brzina do 622Mb/s, 1.2Mb/s i2.4Mb/s.-CAT-7a (ISO Class F) je proirena kategorija 7. Koristi se za frekvencijedo 1000MHz. Simulacijama je dokazano da je na 50 metara mogu prenos50Gb/s, a na 15 metara je mogu prenos 100Gb/s. IEEE jo ne istrauje ovebrzine prenosa poto jo nema aplikacija koje zahtevaju ove brzine, a modaih nee ni biti.

Pored bakarnih kablova za izgradnju mrea strukturnog kablovskog sistemakoriste se ioptiki kablovi. Osnovne prednosti optikih kablova u odnosu na bakarne

kablove su:- veliki domet- irok propusni opseg- neosetljivost na elektromagnetne uticaje- male dimenz ije i teina- lako polaganje i montaa- nemogunost presluavanja


8/18

U sluaju korienja optikih kablova za horizontalnu ravan, sistem se nazivaFTTD(Fiber to the Desk - optiko vlakno do krajnjeg korisnika). Takve topologije sekoriste usluajevima kada je potreban izuzetno irok propusni opseg koji

omoguavaju za sada samo optika vlakna ( iznad 1GHz).

U horizontalnoj ravni u ovim sluajevima se koriste multimodna optikavlakna.Standardi predviaju upotrebu dve vrste multimodnih kablova i to 50/125mili 62,5/125m, pri emu prvi broj u oznaci predstavlja prenik jezgra, a drugiprenik omotaa vlakna (dakle, jezgra su prenika 50 ili 62,5m). Ovi kablovise zavravaju u panelima i utinicama tako da im je omoguen pristup prekokonektora. Najee korieni tipovi konektora su ST, SC i u posljedenjevreme LC i MT-RJ .Svojstva optikog vlakna definiu se slabljenjem i irinom frekvencijskog

pojasa na dvestandardne talasne duine 850nm i 1300nm. Ove dve talasne duineodgovaraju podrujima na kojima je slabljenje minimalno.Korienje optikih vlakana u horizontalnoj ravni predstavlja skuplje reenje,ne samozbog cene optikih kablova, ve prvenstveno zbog cene aktivne opreme kojau tom sluaju mora da ima optoelektronske komponente.Najee se optika vlakna upotrebljavaju u vertikalnoj ravni i to jepredvienostandardom, osim u sluaju vertikalne ravni telefonije gde je predvienaupotreba vieparinih bakarnih kablova. Vertikalna ravan povezuje vei broj

horizontalnih ravni i najjednostavnije ju je predstaviti kao kimu mreeizmeu spratova objekta koji se umreava. Kao i u horizontalnoj ravni,najee su u upotrebi multimodna vlakna.Multimodna vlakna se upotrebljavaju i u ravni kompleksa, ali samo usluajevima kadanjihova duina ne prelazi 2 km. U sluaju da se umreavaju objekti ija jemeusobna udaljenost vea od 2km, neophodna je upotreba monomodnogoptikog vlakna. Osnovna razlika izmeu multimodnog i monomodnogoptikog vlakna je u preniku jezgra koji kod monomodnih iznosi 9m. Tainjenica uslovljava da monomodna vlakna imaju manja slabljenja ime jeomoguen prenos informacija na vea rastojanja. Meutim, ba zbog malih

dimenzija, tee je ubaciti signal u vlakno, pa je potrebna preciznija i skupljaaktivna oprema, a i trokovi proizvodnje i instalacije su vii.

Konektori

Standardom su pokriveni konektori za UTP i STP kablove kao i za debeli itankikoaksijalni kabl.


9/18

Osnovna vrsta konektora, koji se koristi u sistemima strukturnog kabliranjasa UTPvodovima je EIA/TIA RJ-45 modularni konektor (RJ Registered Jack). Utikase uvekmontira na fleksibilni spojni kabl, a utinica se nalazi na prednjoj ploi

aktivnog ureeja, Patch panela ili utine kutije. Utika i utinica sunesimetrini tako da nije mogue nepravilno prikljuivanje.Raspored parica i vodia po kontaktima nije potpuno jednoznano odreen.PremaEIA/TIA 568 standardu preporuene su dve varijante, T568A koja jekompatibilna sa I SDN stadardom i T568B koja je kompatibilna sa AT&T iEthernet standardom. U praksi je jedino vano itavu instalaciju izvestiprema jednoj varijanti.Telefonski prikljuci se esto spajaju prema USOC (Universal Servic e OrderCode) koji je kompatibilan sa T568A/B te je mogue jednoparine USOCureaje vezati na T568A/B oienje. Za vieparine U SOC ureaje

neophodno je USOC oienj e i posebne prikljunice.Optiki konektori se koriste za zavravanje optikih vlakana i njihovoprikljuivanje naaktivnu opremu i Patch panele. Postoji nekoliko vrsta optikih konektora: ST,SC, LC FSD i SMA .Prenos optikim vlaknima je jednosmeran pa se konektori uvek koriste uparu. FSDkonektor je dvosmeran a SC je modularan pa se dva mogu spojiti u jedandvosmerni. Optike spojnice mogu biti jednosmerne i dvosmerne.Standardom EIA/TIA 568A predviena je upotreba modularnih SC konektora(568SC) i spojnica za dvosmerni prenos.

Patch panelPatch paneli imaju ulogu kablovskih zavretaka i neophodni su da bi sepojedinanautinica povezala sa potrebnim prikljukom na aktivnoj opremi. Osnovnataka u kojoj se obavlja povezivanje je spratno distributivno mesto.

Mogua su tri naina povezivanja aktivne opreme u kablovskom sistemu. Prvinainpodrazumeva postojanje Patch panela za opremu u voritu i drugog Patch

panela za kablove. Veza izmeu njih se ostvaruje posebnim spojnim kablom.Drugi nain podrazumeva postojanje samo Patch panela za zavravanjekablova odakle se posebnim spojnim kablom vezuju za aktivnu opremu. Treinain je direktno povezivanje kabla sa opremom. Kod ovog naina problemje odstupanje od principa strukturnog kabliranja i za sada nain i podrujeprimene nisu standardizovani.

Duina segmenta kabla u sistemu strukturnog kabliranja esto je ograniena


10/18

maksimalnom udaljenou iz meu aktivnih elektronskih ureaja. Ovaudaljenost zavisi od slabljenja signala i presluavanja. Patch paneli unosedodatno slabljenje i presluavanje u vezu iz meu aktivnih ureaja. Porastombrzine prenosa podataka po UTP kablovima, slabljenje je postalonezanemarljivo. Zato su standardima EIA/TIA 568 i ISO 11801 specificirani

parametri Patch panela prema kategorijama, slino kao za kablove.Neophodno je da kablovi i Patch paneli i jednom strukturnom kablovskomsistemu budu iste kategorije.

Zahtevi kod izvoenja instalacijaKod izvoenja instalacije potrebno je pridravati se dodatnih pravila, koja suspecificirana osnovnim ili nekim dopunskim standardima. Radi se opolupreniku savijanja kabla i udaljenosti od energetskih vodova. Polupreniksavijanja kabla definie se kako bi se izbeglo fiziko oteenje kabla i ouvalenjegove elektrine performarse. Poluprenik savijanja definie se u odnosuna prenik kabla D ili apsolutnom vrednou kao to je prikazano u Tabeli 2.

Tabela 2

Udaljenost od energetskih kablova se kontrolie da bi se izbeglo nepotrebnopresluavanje signala 50Hz i raznih smetnji izazvanih ukljuivanjem iiskljuivanjem potroaa. Razlikuje se minimalna udaljenost od neoklopljenih

i od oklopljenih enrgetskih kablova vrednosti su date u Tabeli 3.


11/18

Tabela 3

Udaljenosti su znaajne za paralelno postavljene vodove. Ukoliko se radi oukrtanjukanala, mogu se u praksi tolerisati i manja odstojanja.

MERENJA NA INSTALACIJAMAStandardima EIA/TIA 568A i ISO 11801 specificirana su merenja nakomponentama igotovim instalacijama. Mimo stanandarda, neka se merenja obavljaju kododravanja instalacija.Merenja na komponentama obavljaju se s ciljem odreivanja kategorije kojojpripada ta komponenta. Pri tome moraju biti zadovoljena sva merenja, a nesamo neka. Nakon obavljenih merenja (atestiranja), proizvoa dobija pravooznaavanja i prodaje svog proizvoda pod postignutom kategorijom. Merenjana komponentama se naelno ne obavljaju kod izvoenja instalacija.Dovoljno je kupiti komponente od renomiranog proizvoaa, pogledati

njegove reference, nivo tehnike podrke i duinu garantnog roka. Izuzetno,kod velikih isporuka moe se od proizvoaa traiti da prezentuje svojutehnologiju merenja i standardne rezultate. Jedna od garancija kvaliteta je ipostizanje neke od ISO-9000 kategorija, koje svedoe o nivou organizacije,dokumentacije i kontrole kvaliteta kod proizvoaa.Merenja na instalacijama obavljaju se u cilju provere da li je instalacijaizvedena nanain koje je svrstava u deklarisanu kategoriju. Ova merenja se obavljaju naterenu, nad zavrenom instalacijom i obino su deo procedure primopredajeradova. Merenja na instalacijama obuhvataju kontrolu rasporeda parica,identifikaciju kabla i merenje elektrinih karakteristika. Kod elektrinih

merenja javlja se problem merenja karakteristika fiksnog dela instalacije ikarakteristika itavog kanala.

Merenja kod odravanja obavljaju se tokom ivotnog veka mree. Usvakodnevnomradu moe doi do raznih kvarova, izazvanih mehanikim ili elektrinimoteenjima opreme. Osim merenja koja se obavljaju kod primopredaje


12/18

instalacije, merenja kod odravanja ukljuuju i locir anje kabla u kanalu iodreivanje mesta prekida.Merenja na optikim kablovima slina su merenjima na bakarnim kablovima iobuhvataju test kontinuiteta, lociranje prekida, lociranje poloaja voda ukanalu, merenje slabljenja i merenje duine i mesta kvara.

Testiranje kvaliteta izvedenih inastalacijaDuina segmenta mora biti usaglaena sa IEEE 802.3u 100Base-TXstandardom od 100 metera po segmentu, korienjem 24AWG UTP kabla.Potrebno je nekon polaganja kabla izmeriti stvarnu duinu koja jepostavljena. Ova duina nebi smela da prelazi 90 metara izmeu Patch-panela i utinica u sobama (zbog slabljenja koja unose konektori).Neophodno je takoe proveriti da li su parice na konektorima ispravnorasporeene. Standardi koji moraju biti zadovoljeni su:

ISO/IEC 11801 klasa EProvera se vri pomou ureaja za ispitivanje i merenje performarsi kablasa upredenim paricama u lokalnim mreama. Sastoji se iz dve jedinice kojese postavljaju na suprotnim stranama kabla i koje komuniciraju jedna sadrugom. Glavna jedinica inicira sve testove, dok udaljena zatvara petlje,prikuplja i alje rezultate svakog merenja. Obe jedinice su sinhronizovane isvi testovi se obavljaju automatski.

Slik a 2 Ureaji za testiranje mree.Ispitivanje i merenje UTP kablova

TIA TSB 67 standard


13/18

Aplikacije koje koriste brzine prenosa podataka od 100M bps i viepredkablovski sistem postavljaju velike zahteve to se tie performarsi. Jedininain da se osigura da e kablovski sistem podrati tako visoke brzineprenosa podataka je da se proveri da li performarse instalirane kablaeodgovaraju "Category 6" standardu.

EIA/TIA-568 standardom specificirane su performarse elemenata kablovskogsistema (kabl, konektori, Patch kabl), ali tim standardom nisu specificiranepotrebne performarsekablovskog sistema.TIA je zbog gore navedenih razloga 1993. godine formirala tim iji je zadatakbio daformulie standard za testiranje UTP link-ova. Kao rezultat njihovog radanastao je TSB-67 (Transmision Performarce Specif ications for Field Testingof Unshie lded Twisted-pair Cabling Systems) standard. Ovaj standard jeobavljen oktobra 1995 godine i on definie kako treba testirati instaliranukablau, specificira performarse kablovskog sistema i minimalnu tanost

mernih instrumenata.Po ovom standardu potrebno je proveriti etiri parametra UTP kabla:- pouzdanost konektovanja (wire map)- duinu,- slabljenje po parici (Attenuation)- nivo presluavanja (NEXT - Near End Crostalk)U TSB-67 standardu specificiraju se maksimalna duina, slabljenje ipresluavanje za dve test konfiguracije: Basic link konfigur aciju i Channelkonfiguraciju


14/18

Slik a 3 Chanel test

Channel test konfiguracija obuhvata celi link od jednog do drugog kraja,ukljuujui ipatch kablove na oba kraja.


15/18

Slik a 4 Basic test

Basic link test konfiguracija obuhvata onaj deo linka od zidne utinice dopatch panela.

Wire Map test

Slik a 5 Testiranje ispravnosti konekcije parica


16/18

U wire map testu provjerava se da li raspored ica duinom celog linkaodgovarastandardu. Ovaj test proverava da nije dolo do sledeih anomalija: prekida,kratakog spoja, ukrtene parice, obrnute parice i podeljene parice (split pair).

Slik a 6 Testiranje duine kabla

Veina tipova mrea ima specificirane maksimalne duine segmenta kojim seobezbeuje ispravan rad mree. Zato je test duine veoma bitan zafunkcionisanje mree. Duina kabla meri se na sledei nain: u isto vremekada se emituje signal startuje se tajmer, signal putuje kroz kabl dok ne doedo take gde se menja impedansa (prekid, kratak spoj, oteenje na kablu)gde se onda celi signal ili njegov deo reflektuje nazad. Kada reflektovanisignal doe do mernog instrumenta tajmer se zaustavlja. Pomou vremenakoje je tajmer izmerio i poznate brzine kojom signal putuje kroz kabl (daje jeproizvoa kabla, NVP parametar) rauna se duina kabla.

Slabljenje po parici (Attenuation)


17/18

Slik a 6 Slabljenje signalaKod attenuation testa meri se smanjenje snage signala (slabljenje) duinomlinka.Slabljen je se meri na nekom frekvencijskom opsegu i meri se u decibelima(dB). Slabljenje varira u zavisnosti od duine kabla i frekvencije. Slabljenjeraste sa porastom duine i frekvencije.Uzroci velikog slabljenja obino su: nekvalitetan Patch kabl, loe uraenaterminacijakabla (konektor, modul u pe panel-u), prevelika duina i komponente kojene odgovaraju standardu.

Nivo presluavanja (NEXT)NEXT TEST (Near End Crostalk)

Slik a 7 NEXT test presluavanja

U NEXT testu meri se presluavanje izmeu parica u UTP kablu duinomcelog linka. NEXT se meri u decibelima (dB), visoka dB vrednost koja se


18/18

obino naziva mali NEXT je poeljna (na primer 48dB) jer to znai postojivelika razlika izmeu poslatog signala i rezultirajueg NEXT-a. Mala dBvrednost (na primer 20dB) se naziva veliki NEXT i ona oznaava da dolazi doznaajnog presluavanja izmeu parice kroz koju prolazi signal i drugihparica. Obino uzroci velikog NEXT-a su: nekvalitetan Patch kabl, loe

uraena terminacija kabla (konektor, modul u Patch panel-u), podeljenaparica, komponente koje ne odgovaraju standardu.

ISO/IEC 11801-2000Pored ve navedenih testova ovaj test specficira dodatno i testove za:- DC otpornost- Impedansu- ACR vrednost za sve parice (odnos slabljenja /presluavanja)Provera se vri pomou ureaja za ispitivanje i merenje performarsi kablasa upredenim paricama u lokalnim mreama. Sastoji se iz dve jedinice kojese postavljaju na suprotnim stranama kabla i koje komuniciraju jedna sa

drugom. Glavna jedinica inicira sve testove, dok udaljena zatvara petlje,prikuplja i alje rezultate svakog merenja. Obe jedinice su sinhronizovane isvi testovi se obavljaju automatski.

Pomenutim ureajem moe se obaviti:- Merenje i provera karakteristika kabla u odnosu na odreeni standard.- Testiranje otvorene, ukrtene ili razdvojene parice.- Merenje presluavanja na bliem kraju (NEXT test).- Merenje duine upredenih parica u metrima.- Merenje kanjenja usled propagacije.- Merenje impendanse svake parice kabla.

- Merenje odvoda na kablu.- Merenje otpora svake parice.- Merenje koeficijenta slabljenja za sve kombinacije parica kabla.- Merenje gubitaka signala kroz kabl i lokacija mesta odvoda na kablu.- Lociranje mesta presluavanja na kablu.- Crtanje krive NEXT i ACR nivo slabljenja/presluavanja.Navedeni testovi treba da zadovoljavaju potrebne karakteristike da bi sedobio sertifikat za mreu kategorije 6.

Strukturni Kablovski Sistem

Documents