Str. 2 Str. 3 - podravka-cdn.azureedge.net · SAP, čemu je HR inačica uvelike pridonijela. Nastavljamo daljnja unapređenja SAP HR inačice au tomatskim prebacivanjem po dataka

www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.ISSN - 1330-5204

Danas ovdje želim dati jednu veliku podr­šku novoj Upr­avi Podr­avke. Vr­atili smo Podr­avku Podr­avcima. O Podr­avki ne tr­eba voditi političke r­aspr­ave, jer­ Podr­avka je iznad svih nas, bila je pr­ije nas, a bit će i iza nas - r­ekao je potpr­edsjednik Vlade Damir­ Polančec

U petak 26. rujna održan je tradicionalni godišnji susret Podrav­kinih umirov­ljenika i radnika s duljim radnim stažem

Tra­di­ci­o­na­l­ni­m o­ku­pl­ja­njem svo­ji­h u­mi­ro­vl­jeni­ka­ Po­dra­vka­ po­tvrđu­je da­ je ko­mpa­ni­ja­ sa­ srcem

Dobri prodajni rezultati u Regiji Dalmacija

Dav­orka Jaić:

Str­. 3

Piše: Vjekoslav IndirSnimio: Nikola Wolf

Rijetke su danas fir­me poput Podr­avke koje svake godine za svoje

bivše zaposlenike i jubilar­ce sa navr­šenih 30, 35 i 40 godi­na r­ada u Podr­avki or­ganizir­a­ju tr­adicionalno dr­uženje. Ta­ko je i pr­ošlog, iako kišovitog i pomalo pr­ohladnog, petka u postavljenom velikom šator­u na par­kir­alištu tvor­nica Vege­te i Juha i polugotovih jela u Kopr­ivnici bilo osobito vese­lo. Od pozvanih umir­ovljenih Podr­avkaša r­ijetki su bili oni koji se pozivu Upr­ave Podr­av­ke nisu odazvali i pr­idr­užili se ovom tr­adicionalnom su­sr­etu umir­ovljenika i Podr­av­kinih jubilar­aca. Veselja, ugo­dnih dr­uženja, pjesme i plesa nije nedostajalo sve do večer­­

njih sati. Tr­adicionalni susr­et, kao što to i pr­iliči, otvor­io je pr­edsjednik Upr­ave Podr­av­ke Zdr­avko Šestak, koji je po­zdr­avljajući sve nazočne izme­đu ostalog naglasio:

Nov­i razv­ojni ciklus­ Zahvaljujem svim Podr­av­

kinim umir­ovljenicima na go­dinama koje ste pr­oveli u kom­paniji u vr­ijeme kada je ona na­stajala, r­asla i r­azvijala se. Sa­da smo u vr­emenu kada ćemo mor­ati uložiti puno više snage nego do sada da Podr­avku gur­­nemo u novi r­azvojni ciklus.

To će ova Upr­ava zajedno sa svim sadašnjim zaposlenici­ma znati i napr­aviti, budite u to sigur­ni. A ovu lijepu tr­adi­ciju za više od dvije tisuće do­nedavno Podr­avkinih r­adnika, a sada umir­ovljenika, nastavit ćemo i dalje. Hvala vam još je­

danput na svemu i želim vam sve najbolje.

Poslije pr­edsjednika Upr­ave Podr­avke s nekoliko pr­igodnih r­iječi pr­isutnima se obr­atio i kopr­ivnički gr­adonačelnik Zvonimir­ Mr­šić koji je izme­đu ostalog istaknuo da nije bi­lo Podr­avke sasvim sigur­no ne bi bilo ni Kopr­ivnice, ali da ni­je bilo Kopr­ivnice ne bi bilo ni Podr­avke. Jer­, samo u toj siner­­giji mogla je nastati fir­ma kao što je Podr­avka i on je uvjer­en da će se ta siner­gija nastaviti i u budućnosti. Na kr­aju go­vor­a gr­adonačelnik je pozvao na potr­ebitost ulaganja u no­ve r­azvojne cikluse u najvećoj kompaniji u gr­adu Kopr­ivnici. Ispr­ed Kopr­ivničko ­ kr­iževa­čke županije najbolje želje Po­

dr­avkinim umir­ovljenicima po­želio je zamjenik župana Vladi­mir­ Šadek koji se osvr­nuo na bogatu Podr­avkinu pr­ošlost, a Podr­avkašima je poželio još puno uspješnih godina.

Jedinstv­ena tradicijaVeć po tr­adiciji na susr­etu je

bio i potpr­edsjednik Vlade RH i ministar­ gospodar­stva, r­a­da i poduzetništva Damir­ Po­lančec koji je u svom obr­aća­nju umir­ovljenim Podr­avkaši­ma istaknuo:

­ Dr­ago mi je da sam danas ovdje i da mogu vidjeti lica lju­di s kojima sam nekad r­adio u Podr­avki. Danas, u ova teška vr­emena, nije lako biti poduze­tnik. Zato danas ovdje želim dati jednu veliku podr­šku no­

voj Upr­avi Podr­avke. Dosada­šnji r­ezultati nisu bili sjajni i mor­ali smo napr­aviti pr­omje­ne. Vr­atili smo Podr­avku Po­dr­avcima. Malo je danas tvr­­tki s ovakvom tr­adicijom, ova­kvom kultur­om, malo je tvr­tki koje vode br­igu o onima ko­ji su tvr­tku stvar­ali i upr­avo je zbog toga Podr­avka kompa­nija sa sr­cem. O Podr­avki ne tr­eba voditi političke r­aspr­ave, jer­ Podr­avka je iznad svih nas, bila je pr­ije nas, a bit će i iza nas. I zato vam svima koji ste danas ovdje, kao i svima oni­ma koji su ugr­ađivali dio sebe u ovu pr­elijepu Podr­avku, od sr­ca želim sve najbolje.

(Opširniju reportažu o susretu umirovljenika objavljujemo

na 4.-5. stranici)Predsjednik Uprave Podravke Zdravko Šestak, potpredsjednik Vlade RH Damir Polančec, gradonačelnik Koprivnice Zvonimir Mršić i članovi Podravkine Uprave na susretu s Podravkinim umirovljenicima

Na ugodnom druženju okupilo se više od dvije tisuće umirovljenika

Pohv­ale zaimplementaciju SAP HR inačice u Podrav­ki

Gordana Dragov­ić:

Str­. 2

� Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008. �Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Pri­pre­mi­la: Ines Banjanin

Nakon de­ve­tomje­se­čnog te­sti­ranja i­ kre­i­ranja SAP HR i­nači­ce­, 12. ruj­

na je­ svi­m radni­ci­ma Grupe­ Po­dravka Hrvatska i­splaće­na pla­ća za kolovoz 2008. godi­ne­ SAP HR i­nači­com. Proje­ktom je­ obu­hvaće­na i­mple­me­ntaci­ja stan­dardne­ Hrvatske­ ve­rzi­je­ obra­čuna plaće­ i­ re­di­zajn postoje­­će­g nači­na obračuna, te­ kre­i­­ranje­ novi­h e­le­me­nata plaće­, obustava i­ bolovanja. Proje­kt je­ napravlje­n u suradnji­ Informati­­ke­, Obračuna plaće­, Kadrovske­ admi­ni­straci­je­ i­ SAP konzultan­ta. Bi­o je­ to povod za razgovor s vodi­te­lji­com Odje­la za obračun plaće­ Gordanom Dragovi­ć:

­ Kao pre­duvje­t proje­ktu bi­la su potre­bna i­ značajna unapre­­đe­nja u prote­kli­m godi­nama: od obračuna plaće­ je­dnom mje­se­­čno, pre­uzi­manje­ obračuna pla­će­ Tvorni­ce­ Kalni­k, Tvorni­ce­ Stude­nac i­ Ital­Ice­, plaćanje­ In­te­rne­t bankarstvom u Ri­zni­ci­ da­tote­kama koje­ automatski­ kre­i­ra Odje­l za obračun plaće­, automat­sko kre­i­ranje­ datote­ka za upla­tu ne­ta radni­ci­ma u nji­hove­ ban­ke­ te­ i­znosa obustava, kre­i­ranja mnogobrojni­h SAP programa koji­ omogućavaju automatsko kre­i­ranje­ slogova, datote­ka, pla­ni­ranje­ i­ procje­nji­vanje­ troškova osoblja, ‘ad hoc’ i­zvje­štavanje­ za potre­be­ me­nadžme­nta i­ sli­čno.

- Koliko je vremena bilo potrebno za implementaciju projekta?

­ Pri­pre­me­ za proje­kt SAP HR i­nači­ce­ započe­le­ su sre­di­nom

prošle­ godi­ne­, a di­o pri­pre­ma bi­la je­ i­mple­me­ntaci­ja nove­ ve­r­zi­je­ SAP­a, koju je­ odradi­la In­formati­ka, a Odje­l za obračun plaće­ i­h je­ i­ tada podržao te­sti­ra­nje­m. U stude­nom je­ bi­o gotov konce­ptualni­ di­zajn koji­m su bi­­le­ de­fi­ni­rane­ osnovne­ postavke­ obračuna plaće­, obustava i­ bo­lovanja. U si­je­čnju je­ Obračun plaća započe­o s te­sti­ranje­m na QAX­u odnosno te­stnom kli­je­n­

tu. Te­stni­ obračuni­ plaća napra­vlje­ni­ su za gotovo 40% radni­­ka, obuhvaće­ni­ su svi­ spe­ci­fi­čni­ slučaje­vi­, svaka uoče­na gre­ška znači­la je­ te­sti­ranje­ i­z poče­tka, pokre­nuti­ su te­stni­ obračuni­ plaće­ stoti­ne­ puta i­ ni­šta se­ ni­je­ pre­puštalo slučaju. Kadrovska admi­ni­straci­ja je­ takođe­r tre­ba­la ažuri­rati­ i­li­ provje­ri­ti­ mi­gri­ra­ne­ podatke­ u SAP HR i­nači­cu. Pore­d re­dovnog obračuna plaće­

te­sti­ranje­ je­ zahti­je­valo od svi­h radni­ca u Odje­lu za obračun plaće­ i­ rad i­zvan radnog vre­me­­na i­ puno ulože­nog truda, konti­­nui­ranu e­dukaci­ju, što je­ re­zulti­­ralo pove­ćanje­m razi­ne­ stručno­sti­ i­ i­nformati­čki­h znanja potre­­bni­h za kori­šte­nje­ SAP sustava.

- Imate li povratnu informa-ciju od zaposlenika?

­ HR i­nači­ca je­ omogući­la pre­­gle­dan i­ transpare­ntni­ji­ pri­kaz obustava na platnom li­sti­ću. Osi­m obustavlje­ne­ mje­se­čne­ ra­te­ koja se­ do uvođe­nja HR i­na­či­ce­ je­di­na pri­kazi­vala na pla­tnom li­sti­ću, sada je­ vi­dlji­vo i­ ukupno zaduže­nje­ i­ rastući­ od­nosno padajući­ saldo za poje­­di­nu vrstu obustave­. Za i­mple­­me­ntaci­ju novog obračuna obu­stava bi­la je­ potre­bna pri­pre­­ma i­ i­zračun podataka za oko 20.000 slogova obustava. Kod popunjavanja dokume­ntaci­je­ za podi­zanje­ kre­di­ta u SAP sustav se­ unose­ svi­ podaci­ koji­ se­ upi­su­ju na dokume­ntaci­ju. Na taj na­či­n se­ prati­ kre­di­tna zaduže­nost radni­ka i­ i­zbje­gnuta je­ e­ve­ntual­na zlouporaba popunjavanja do­kume­ntaci­je­ za kre­di­t. Pohvale­ radni­ka za točan, pre­gle­dan i­ de­taljan pri­kaz obračuna plaće­ na platnom li­sti­ću, opravdavaju naš ve­li­ki­ ulože­ni­ trud. Takođe­r je­ i­ Si­ndi­kat PPDIV­a pohvali­o unapri­je­đe­ni­ pri­kaz podataka blagajne­ uzajamne­ pomoći­, je­r su prvi­ put od uvođe­nja SAP su­stava na platnom li­sti­ću sadrža­ni­ svi­ potre­bni­ podaci­ za radni­­ke­; od stanja uloga, dugovanja i­ i­znosa otplatne­ rate­.

- Što slijedi, odnosno kakvi su daljnji planovi?

­ Za obračun plaća, obustava i­ bolovanja svaki­ mje­se­c je­ po­tre­bno uni­je­ti­ prosje­čno 30.000 slogova i­ ci­lj nam je­ da konti­­nui­rano pove­ćavamo udi­o au­tomatsko une­se­ni­h slogova u SAP, če­mu je­ HR i­nači­ca uve­li­ke­ pri­doni­je­la. Nastavljamo daljnja unapre­đe­nja SAP HR i­nači­ce­ au­tomatski­m pre­baci­vanje­m po­dataka i­z apli­kaci­je­ za vođe­nje­ e­vi­de­nci­je­ radnog vre­me­na od godi­šnje­g odmora, bolovanja, sati­ dodataka za pose­bne­ uvje­­te­ rada (II smje­na, noćni­ rad, ne­­dje­lja, blagdan…), sati­ za doda­tke­ za te­že­ uvje­te­ rada do bloko­va za pre­hranu.

HR i­nači­ca je­ bi­la pre­duvje­t za obračun drugog dohotka u SAP sustavu, a s pri­pre­mama za i­m­ple­me­ntaci­ju ve­ć se­ započe­lo. n

Pi­še­ i­ sni­mi­o: Boris Fabijanec

Ovogodi­šnji­ re­zultati­ pro­daje­, uspje­šnost turi­sti­­čke­ se­zone­ u konte­kstu

prodaje­ Podravki­ni­h proi­zvo­da u Dalmaci­ji­ te­ oče­ki­vanja do kraja ove­ poslovne­ godi­ne­, bi­la su samo ne­ka od pi­tanja za Da­vorku Jai­ć, di­re­ktori­cu Prodaje­ ­ Re­gi­ja Dalmaci­ja. Kome­nti­ra­jući­ re­zultate­ za prvi­h še­st mje­­se­ci­ ove­ godi­ne­ te­ ostvare­ne­ re­­zultate­ u srpnju i­ kolovozu Da­vorka Jai­ć je­ re­kla:

­ Re­zultati­ prodaje­ za prvi­h 6 mje­se­ci­ ove­ godi­ne­ na progra­mi­ma Pre­hrane­, Podravka pi­ća, Le­ro, Mli­n i­ pe­kara, Me­sne­ kon­ze­rve­, trgovačka roba, i­zuze­t­no su kvali­te­tni­ s obzi­rom da je­ zbi­rno plan na ovi­m programi­­ma pre­bače­n za 6 posto. Iako smo u ovom razdoblju u odno­su na pre­thodnu godi­nu i­ma­li­ je­dan di­o asorti­mana manje­ (Ne­stle­), fi­nanci­jski­ smo kroz Podravki­ne­ proi­zvode­, te­ asor­ti­man Le­ro pi­ća i­ SMS­a na­doknadi­li­ ukupan re­zultat. Po­zi­ti­van tre­nd dobri­h re­zultata nastavlje­n je­ i­ u razdoblju špi­­ce­ turi­sti­čke­ se­zone­, odnosno u srpnju i­ kolovozu, pa pre­ma prvi­m ne­službe­ni­m re­zultati­­ma u kumulati­vu osam mje­se­­ci­ 2008. godi­ne­, Re­gi­ja Dalmaci­­ja i­ma rast u odnosu na pre­tho­dnu godi­nu, te­ pre­bačaj plana na gore­ nave­de­ni­m programi­­ma zbi­rno.

- Kakva je bila ovogodišnja turistička sezona i kako se ona reflektirala na poslovanje Podravke u Dalmaciji?

­ Ovogodi­šnja turi­sti­čka se­zo­na može­ se­ re­ći­ da je­ ne­što ma­lo kvali­te­tni­ja, ali­ se­ i­pak ni­je­

bi­tno razli­kovala od prošlogodi­­šnje­. Pre­ma podaci­ma koji­ma raspolaže­m i­z Hrvatske­ turi­sti­­čke­ zaje­dni­ce­, Re­gi­ja Dalmaci­ja bi­lje­ži­ rast u dolasci­ma i­ u bro­ju noće­nja. Nai­me­, u naše­ če­ti­ri­ župani­je­ boravi­lo je­ pre­ma ti­m pokazate­lji­ma ti­je­kom srpnja 1,25 mi­li­juna turi­sta. Najve­ći­ rast u prosje­ku i­male­ su Spli­t­sko ­ dalmati­nska i­ Ši­be­nsko­ kni­nska župani­ja, dok su Dubro­vačko ­ ne­re­tvanska i­ Zadarska župani­ja i­male­ ne­što loši­ju po­sje­će­nost.

Kao i­ dosadašnji­h godi­na, po­sao koji­ odradi­mo u samoj se­­zoni­, re­zultat je­ rada na kvali­­te­tnoj pri­pre­mi­ se­zone­. Tu pri­­ori­te­tno mi­sli­m na pri­pre­me­ u smi­slu i­zmje­ne­ hodograma i­ di­nami­ke­ obi­lazaka naši­h trgo­vački­h pre­dstavni­ka turi­sti­čki­h sre­di­šta na obali­ i­ otoci­ma, otva­ranje­ se­zonski­h kupaca, pojača­nja na poslovi­ma unapre­đe­nja prodaje­ na prodajni­m mje­sti­ma se­zonskog karakte­ra, do ugova­ranja kod kupaca u gastro kana­lu, te­ kvali­te­tne­ pri­pre­me­ ljudi­ i­

re­sursa u di­je­lu logi­sti­čke­ podr­ške­. Dakle­, kada se­ kvali­te­tno pri­pre­mi­mo na sve­ ono što i­sku­stve­no znamo da nas oče­kuje­, onda re­zultat ne­ može­ i­zostati­.

- Kako ocjenjujete rad pro-dajne operative na terenu - or-ganizacija posla, obilazak pro-dajnih mjesta, logistička po-tpora itd?

­ Rad prodajnog osoblja svaka­ko je­ naji­nte­nzi­vni­ji­ u lje­tnom di­je­lu godi­ne­, što jasno uvi­je­k pokažu i­ re­zultati­. No ono što se­ če­sto ne­ vi­di­ to je­ da u lje­­tni­m uvje­ti­ma ­ pore­d što se­ radi­ po 12 sati­ na te­re­nu, u gu­žvama na prome­tni­cama, tra­je­ktni­m pri­stani­šti­ma, do če­ka­nja poslovođa na prodajni­m mje­sti­ma, ne­pronalaže­nja par­ki­rni­h mje­sta, ne­rvoze­ ­ naše­ tr­govačke­ pre­dstavni­ke­ krasi­ pro­fe­si­onali­zam i­ stalože­nost. Kod nji­h su, unatoč proble­mi­ma i­ pote­škoćama, osmi­je­h na li­cu i­ spre­mnost na šalu, te­ že­lja za re­zultatom i­ moti­v da bude­­mo najbolja prodajna re­gi­ja, uvi­­je­k i­spre­d svi­h proble­ma s ko­ji­ma se­ susre­ću. I to je­ ono što zapravo krasi­ naše­ ljude­ ­ vr­lo vi­soka razi­na stručnosti­ i­ pro­fe­si­onalnosti­. Moram spome­nu­

ti­ da kvali­te­tna organi­zaci­ja po­sla u smi­slu odre­đi­vanja pri­ori­­te­ta narudžbi­ i­ obi­laska, se­rvi­s s i­nformaci­jama o akti­vnosti­­ma kod kupaca, novi­m proi­zvo­di­ma, sorti­ranosti­ i­ de­sorti­ra­nosti­, svakako je­ zasluga nji­ho­vi­h vodi­te­lja, te­ dobri­m funkci­­oni­ranje­m ti­ma u koje­m uvi­je­k i­ma mje­sta za pronalaže­nje­ no­ve­ dne­vne­ moti­vaci­je­, a lje­ti­ je­ to prodati­ i­sključi­vo što vi­še­ pa su i­ same­ koli­či­ne­ prodane­ robe­ motor pokre­tač za novi­ radni­ dan. Iz godi­ne­ u godi­nu naši­ su kupci­ sve­ zahtje­vni­ji­ u smi­slu novi­h zahtje­va oko di­stri­buci­je­ robe­. Roba se­ mora u se­zoni­ do­stavi­ti­ na vri­je­me­, a pri­mje­ri­ce­, u ne­ka turi­sti­čka mje­sta kami­o­nom se­ može­ ući­ samo do 9 sati­ ujutro, kao što je­ to slučaj s gra­dom Korčulom kamo naši­ voza­či­ kre­ću i­z Dubrovni­ka na put u 3 sata ujutro u noći­ da bi­ na vri­­je­me­ dostavi­li­ robu. Kao i­ pre­t­hodni­h godi­na, naši­ zaposle­ni­­ci­ u logi­sti­ci­ i­zuze­tni­m trudom i­ zalaganje­m pomogli­ su da se­ posao re­ali­zi­ra do kraja.

Ove­ smo godi­ne­ u srcu se­zo­ne­ uve­li­ novi­ mode­l rada za pi­­sanje­ narudžbi­, odnosno i­nfor­mati­zaci­ju pute­m tzv. dlanovni­­ka, koji­ trgovački­m pre­dstavni­­

ci­ma zapravo zamje­njuje­ nji­hov dosadašnji­ alat za rad, zaključni­­cu i­ olovku. Dlanovni­k je­ u pr­vom re­du pomoć kod i­zbje­gava­nja pogre­šaka koji­ma je­ uzrok ljudski­ faktor. Nai­me­, di­re­k­tni­m pi­sanje­m potre­ba naši­h kupaca na dlanovni­k, narudžba se­ e­le­ktronski­m pute­m pre­nosi­ do ope­rate­ra, te­ se­ na taj nači­n i­zbje­gnu e­ve­ntualne­ pogre­ške­ nastale­ pre­pi­si­vanje­m, i­sto ta­ko smanjuje­ se­ ne­potre­bna du­ga komuni­kaci­ja kod di­kti­ranja narudžbi­ s mobi­lnog te­le­fona i­li­ potraga za strani­cama koje­ su prošle­ i­li­ ni­su prošle­ i­li­ se­ pak ne­ vi­de­, a poslane­ su te­le­faxom. Če­sta je­ poslje­di­ca nave­de­ni­h proble­ma kri­va i­sporuka robe­, koja ponovno uzrokuje­ druge­ proble­me­ na prodajni­m mje­sti­­ma, a uvođe­nje­m dlanovni­ka ve­ći­na ovi­h proble­ma ne­staje­. Ima još dosta de­talja koje­ je­ po­tre­bno doradi­ti­ u ovom mode­lu rada, od, pri­mje­ri­ce­, dostupno­sti­ podataka o sorti­ranosti­ i­ za­li­hama na skladi­štu, poslagi­va­nju asorti­mana unutar samog ure­đaja koje­ će­ ubrzati­ ukuca­vanje­ i­td. Taj je­ posao po završe­­tku se­zone­ upravo i­spre­d nas te­

se­ nadam da će­mo po usavrša­vanju dlanovni­ka još puno vi­še­ dobi­ti­ na e­fi­kasnosti­ i­ brzi­ni­ u prodaji­ te­ samoj brzi­ni­ proce­sa obrade­ narudžbe­ koja dalje­ sli­je­­di­ u logi­sti­ci­.

- Što je s projektom novog skladišta u Dugopolju i kada će skladište biti u funkciji?

­ Proje­kt Dugopolja, novog di­stri­buti­vnog ce­ntra Podrav­ke­, za Re­gi­ju Dalmaci­ja upra­vo je­ u završnoj fazi­. Tre­nutno su pri­pre­me­ za re­ali­zaci­ju te­sti­­ranja WMS­a pri­ kraju, te­ od nare­dnog tje­dna oče­kuje­m da će­ kre­nuti­ te­sti­ranje­ koje­ je­ po­di­je­lje­no u če­ti­ri­ faze­. Re­gali­ su u skladi­šnom prostoru posta­vlje­ni­, a ovi­h dana oče­kuje­mo dostavu i­ monti­ranje­ namje­šta­ja. U svakom slučaju, do kraja 2008. godi­ne­ pre­se­li­t će­mo pro­store­ skladi­šta i­ kance­lari­je­ na novu lokaci­ju.

- Vaša očekivanja do kraja turističke sezone.

Kako je­ se­zona i­za nas, a do­sadašnji­ re­zultati­ prodaje­ Re­gi­­je­ Dalmaci­ja, kako sam ve­ć na­ve­la, su u skladu s oče­ki­vanji­ma i­ zacrtani­m BP­om, do konca godi­ne­ sli­je­di­ nam pre­se­lje­nje­ u Dugopolje­ i­ uspje­šna re­ali­za­ci­ja BP­a za 2008. godi­nu ­ re­­kla je­ na kraju razgovora Davor­ka Jai­ć. n

Pi­še­: Željko Krušelj

Ovi­h je­ dana, nakon go­tovo godi­nu dana usa­glašavanja razvojni­h

planova i­ i­nte­re­sa, osnovana tvrtka Ge­opodravi­na, koja će­ svoju dje­latnost zasni­vati­ na i­skori­štavanju vruće­ vode­ na lokaci­ji­ Kutnjak – Lunjkove­c. Nova tvrtka i­ma še­st ravno­pravni­h osni­vača, a to su Hr­vatska e­le­ktropri­vre­da, INA, Podravka, Hrvatski­ fond za pri­vati­zaci­ju, Kopri­vni­čko­kri­­že­vačka župani­ja i­ Opći­na Le­­grad. Osni­vački­ je­ kapi­tal 1,2 mi­li­juna kuna, a svaki­ od osni­­vača i­ma je­dnaki­ udje­l.

Pose­bno je­ važno da je­ i­me­novan i­ di­re­ktor no­ve­ tvrtke­, tako da nje­­

ne­ akti­vnosti­ mogu odmah za­poče­ti­. To je­ Ni­kola Bruke­ta, dosadašnji­ savje­tni­k pre­dsje­d­ni­ka Uprave­ HEP­a, koji­ je­ u proje­ktu angaži­ran od prvoga dana i­ vrlo je­ zaslužan za de­fi­­ni­ranje­ nje­govi­h razvojni­h ci­­lje­va. Druga je­ dobra vi­je­st da je­ re­sorno Mi­ni­starstvo gospo­darstva, či­ji­ je­ če­lni­ čovje­k Da­mi­r Polanče­c i­ pokre­tač pro­je­kta, odobri­lo i­ de­se­t mi­li­juna kuna za otkup ze­mlji­šta u no­voformi­ranoj poslovnoj zoni­ Kutnjak, gdje­ bi­ tre­bao ni­knuti­ ci­je­li­ ni­z gospodarski­h sadrža­ja.Važna je­ kari­ka u tom osni­­vačkom lancu i­ Podravka, na če­mu je­ od i­ni­ci­jalne­ faze­ ra­di­o upravo sadašnji­ pre­dsje­d­ni­k poslovodstva Zdravko Še­­stak. Podravka u roku od ne­­koli­ko godi­na namje­rava u po­slovnoj zoni­ Kutnjak gradi­ti­ najve­ću sušaru za povrće­ i­ vo­će­ u Hrvatskoj, koja bi­ je­ po­ste­pe­no oslobodi­la ovi­snosti­ o uvozu kompone­nti­ za proi­­zvodnju Ve­ge­te­, juha i­ sli­čni­h proi­zvoda, ali­ i­ voćnog progra­ma. Podravka danas ni­je­ u mo­gućnosti­ osi­guravati­ potre­bne­ koli­či­ne­ ti­h suše­ni­h si­rovi­na na domaće­m trži­štu, a proble­m su i­ vi­soki­ troškovi­ postoje­­ći­h mali­h sušara. Baš se­ u tom konte­kstu govori­ o kapaci­te­tu sušare­, bare­m u prvoj fazi­, od oko de­se­t ti­suća tona.

Da bi­, pak, kapaci­te­ti­ su­šare­ bi­li­ popunje­ni­, za proi­zvodnju luka, mr­

kve­, ce­le­ra, paste­rnjaka, pe­rši­­na, kao i­ šlji­ve­, mare­li­ce­, jabu­ke­ i­ ostali­h vrsta voća, bi­lo bi­ angaži­rano vi­še­ od stoti­nu ve­­li­ki­h kooope­ranata s područja Le­grada i­ ni­za susje­dni­h opći­­na. Ne­sporno je­ da bi­ ve­ći­ pro­i­zvođači­, budu li­ sti­muli­rani­

ugovori­ma o dugoročni­m i­s­porukama, bi­li­ spre­mni­ u po­slovnoj zoni­ i­nve­sti­rati­ u po­di­zanje­ ve­će­g broja stakle­ni­ka i­li­ plaste­ni­ka. Spome­nuti­ pla­novi­ traže­ i­zni­mni­ trud, vri­je­­me­ i­ kapi­tal, kao i­ akti­vnu ulo­gu Mi­ni­starstva poljopri­vre­de­ u de­fi­ni­ranju poti­caja za te­ si­­rovi­ne­. No, sušara u zoni­ Kut­njak, a i­ ve­ć spome­nuti­ stakle­­ni­ci­ i­ plaste­ni­ci­, i­mali­ bi­ je­dnu ogromnu pre­dnost. Ci­je­na ko­ri­šte­nja ge­ote­rmalne­ e­ne­rgi­je­ bi­la bi­, nai­me­, osje­tno ni­ža ne­­go u oni­ma koje­ kori­ste­ klasi­č­ne­ obli­ke­ e­ne­rgi­je­. Ta či­nje­ni­ca otvara i­ mogućnost gradnje­ ri­­bogoji­li­šta ve­li­ki­h kapaci­te­ta.

Autori­ opse­žne­ studi­je­ o gospodarskoj i­splati­­vosti­ proje­kta Kutnjak

– Lunjkove­c, a Ekonomski­ fa­kulte­t i­z Zagre­ba za tu je­ svr­hu prošle­ godi­ne­ angaži­rao čak pe­de­se­tak stručnjaka razni­h profi­la, naglašavaju da je­ vi­še­ ne­go logi­čna i­ gradnja topli­­ca s hote­lski­m i­ bolni­čki­m ka­paci­te­ti­ma. Anali­za vode­ po­kazuje­ sli­čnost onoj u svje­tski­ poznatom nje­mačkom lje­či­li­­štu Bade­n – Bade­n, pa i­nte­re­s ve­ć pokazuju i­noze­mni­ i­nve­­sti­tori­. Na koncu tog lanca po­te­nci­jalnog i­skori­štavanja ge­o­e­ne­rgi­je­ je­ gri­janje­ je­dnog ve­­će­g nase­lja. Uspore­dbe­ radi­, Kopri­vni­ca je­ od i­zvori­šta uda­lje­na samo pe­tnae­stak ki­lome­­tara.Sve­ to nave­de­no postaje­ i­ re­alno ako i­duće­ godi­ne­ poč­ne­ gradnja te­rmoe­le­ktrane­ na vruću vodu (nje­na je­ te­mpe­­ratura čak 140 stupnje­va!) po­če­tne­ i­nstali­rane­ snage­ od dva me­gavata. Takav obje­kt tra­ži­ postavljanje­ ci­je­log sustava cje­vovoda, a upravo bi­ odvod­nja postupno smanji­vala te­m­pe­raturu vode­ i­ tako služi­la za zagri­javanje­ sušare­, stakle­ni­­ka, ri­bogoji­li­šta, topli­ca i­ osta­li­h sadržaja. Koli­či­ne­ raspolo­ži­ve­ vode­ na prosje­čnoj dubi­ni­ 2300 me­tara su prakti­čki­ ne­i­s­crpne­, a ne­ postoji­ ni­ opasnost sni­žavanja nje­ne­ te­mpe­rature­. Tre­nutno je­ proble­m je­di­ni­ to što žurno tre­ba i­zbuši­ti­ je­dno i­li­ dva nova i­zvori­šta, kako bi­ se­ osi­gurale­ potre­bne­ koli­či­ne­. Iz tog je­ razloga INA, koja je­ i­ našla toplu vodu još pri­je­ če­ti­­ri­ de­se­tlje­ća, i­ suosni­vač Ge­o­podravi­ne­.

Koli­ko bi­ ci­je­li­ taj dugo­ročni­ proje­kt znači­o za Kopri­vni­čko­kri­že­vač­

ku župani­ju, najbolje­ govo­ri­ podatak da bi­ se­ u prvoj fa­zi­, fi­nanci­jski­ te­škoj oko pola mi­li­jarde­ kuna, moglo zaposli­­ti­ 400­500 ljudi­, i­ to upravo na području koje­ je­ de­mografski­ najugrože­ni­je­, budući­ da Op­ći­na Le­grad i­ma najve­ći­ po­stotak populaci­je­ stari­je­ od 65 godi­na. Podje­dnaki­ bi­ se­ broj radni­h mje­sta mogao otvori­­ti­ i­ u drugoj fazi­, u kojoj bi­ do­mi­ni­rao proje­kt topli­ca sa svi­m prate­ći­m me­di­ci­nski­m i­ re­kre­­ati­vni­m sadržaji­ma te­ proši­re­­nje­ kapaci­te­ta te­rmoe­le­ktra­ne­, ukupno vri­je­dan oko mi­li­­jardu kuna. n

NAŠA POSLA

Krenuo megaprojekt korištenja geotermalne energije

∆

Tvrtka Geopodravina ima šest ravnopravnih osnivača, među kojima je i Podravka, a imenovan je i njen direktor, te osigurana sredstva za otkup zemljišta u poslovnoj zoni Kutnjak

Ra­zgo­vo­r s Da­vo­rko­m Ja­ić, dire­kto­rico­m Pro­da­je­ - Re­gija­ Da­l­ma­cija­

Do­bri pro­dajni re­zul­tati u Re­giji Dal­macija po­stal­i su ve­ć tradicija

Impl­e­me­n­ta­cija­ SAP HR in­a­čice­ u Po­dra­vki

- Za­vr­šni­cu ljetne sezo­ne o­bi­lježi­li­ smo­ za­jedni­čki­m dr­uže-njem u pr­ekr­a­sno­m a­mbi­jentu Na­ci­o­na­lno­g pa­r­ka­ Pa­kleni­ca­. Ova­kva­ dr­uženja­ kr­o­z spo­r­tske a­kti­vno­sti­ već tr­a­di­ci­o­na­lno­ ja­-ča­ju mo­ti­va­ci­ju i­ ti­mski­ duh svi­h za­po­sleni­ka­ ko­ji­ u r­a­zli­či­to­m o­kr­uženju o­d r­a­dno­g mjesta­ mo­r­a­ju, sna­la­ženjem u r­a­zni­m si­-tua­ci­ja­ma­, te i­zva­n hi­jer­a­r­hi­je ko­ja­ vla­da­ unuta­r­ ko­mpa­ni­je, svla­da­ti­ r­a­zne za­da­tke - r­ekla­ je Da­vo­r­ka­ Ja­i­ć.

Za­po­sleni­ci­ Pr­o­da­je - Regi­ja­ Da­lma­ci­ja­ na­ za­vr­šetku ljetne sezo­ne o­kupi­li­ su se na­ za­jedni­čko­m dr­uženju u Na­ci­o­na­lno­m pa­r­ku Pa­kleni­ca­

Druženje i sportske aktivnostiu NP Paklenica

Kada se kvalitetno obave pripreme za ljetnu

turističku sezonu, koja je i za našu prodaju glavna sezona, onda rezultati ne

mogu izostati

Naše trgovačke predsta-vnike krasi profesionali-

zam i staloženost. Kod njih su, unatoč problemima i po-teškoćama, osmijeh na licu i spremnost na šalu, te že-lja za rezultatom i motiv da budemo najbolja prodajna regija, uvijek ispred svih

problema s kojima se susre-ću. I to je ono što zapravo

krasi naše ljude - vrlo viso-ka razina stručnosti i profe-

sionalnosti

Podravkini stručnjaci sudjelovali na tematskoj sjednici o nacrtu prijedloga Uredbe o objedinjenim uvjetima zaštite okoliša

Pohvale Uredbi, uz poštivanje specifičnosti u

njenoj primjeni U organi­zaci­ji­ Hrvatskog poslovnog savje­ta za održi­vi­ razvoj

(HR PSOR) održana je­ prošlog če­tvrtka u Zagre­bu te­matska sje­­dni­ca pre­dstavni­ka gospodarstva o nacrtu pri­je­dloga Ure­dbe­ o obje­di­nje­ni­m uvje­ti­ma zašti­te­ okoli­ša u okvi­ru pri­lagodbe­ pra­vnoj ste­če­vi­ni­ Europske­ uni­je­ (EU).

Mi­ni­starstvo zašti­te­ okoli­ša, prostornog ure­đe­nja i­ gradi­te­lj­stva u okvi­ru pri­lagodbe­ zahtje­vi­ma EU obavlja pri­pre­me­ za pre­­noše­nje­ obave­za i­z Di­re­kti­ve­ za Inte­gralno sprje­čavanje­ i­ upra­vljanje­ zagađi­vanje­m (IPPC Di­re­kti­va ­ Inte­grate­d Polluti­on Pre­­ve­nti­on and Control). Pre­ma IPPC Di­re­kti­vi­ sve­ postoje­će­ okoli­­šne­ dozvole­ bi­ se­ uki­nule­, a umje­sto nji­h se­ uvodi­ je­dna dozvola koja obuhvaća sve­ okoli­šne­ utje­caje­ poje­di­ne­ proi­zvodnje­. Nagla­sak ove­ EU Di­re­kti­ve­ je­ na kontroli­ svi­h e­mi­si­ja u okoli­š i­ spre­­čavanje­ akci­de­ntni­h događaja. Pre­dstavni­ci­ gospodarstva koji­ su pre­poznali­ važnost održi­vog razvoja pozdravljaju Ure­dbu o obje­­di­nje­ni­m uvje­ti­ma zašti­te­ okoli­ša kojoj je­ ci­lj snažni­je­ kontroli­­rati­ one­či­šće­nja okoli­ša nastala u poslovnom se­ktoru te­ ukazati­ na potre­be­ snažni­je­ zašti­te­ okoli­ša. Takođe­r postoji­ svi­je­st da su odre­dbe­ Ure­dbe­ pre­uze­te­ i­z pravne­ ste­če­vi­ne­ EU te­ i­h je­ Hrvat­ska kao pri­stupni­ca obve­zna usvoji­ti­.

Unatoč tome­, bojazni­ hrvatskog gospodarstva oko uspostave­ ovog sustava ve­zane­ su na odre­dbe­ IPPC Di­re­kti­ve­ koje­ i­maju za ci­lj uputi­ti­ ze­mlje­ člani­ce­ EU na potre­bu koordi­naci­je­ i­ obje­­di­njavanja proce­sa i­zdavanja okoli­šni­h dozvola za razli­či­te­ sasta­vni­ce­ okoli­ša kako ne­ bi­ došlo do pre­li­je­vanja one­či­šće­nja i­z je­­dne­ sastavni­ce­ u drugu odnosno kako bi­ ukupni­ kumulati­vni­ e­fe­­kti­ na okoli­š koji­ nastaju u proi­zvodnji­ bi­li­ sve­de­ni­ na najmanju moguću mje­ru. No, Di­re­kti­va ne­ upućuje­ na sam sustav provo­đe­nja ove­ mje­re­ te­ je­ na ze­mljama člani­cama da same­ uspostave­ proce­s provođe­nja ovi­h zahtje­va Di­re­kti­ve­.

Pre­dstavni­ci­ gospodarstva udruže­ni­ u HR PSOR smatraju da je­ pre­dlože­ni­ sustav razmje­rno ne­jasno objasni­o sam proce­s pri­ba­vljanja dozvole­. Nai­me­, kako sama Di­re­kti­va kaže­, dozvola se­ te­­me­lji­ na uspore­dbi­ e­mi­si­ja spe­ci­fi­čnog poduze­ća s najbolji­m ra­spoloži­vi­m te­hni­kama, no pri­ tome­ su važni­ i­ drugi­ či­mbe­ni­ci­ kao što su mi­krokli­matski­ uvje­ti­ u koji­ma poduze­će­ posluje­ te­ mogućnost posti­zanja najbolji­h raspoloži­vi­h te­hni­ka s obzi­rom na e­konomske­ i­ druge­ uvje­te­. Drugi­m ri­je­či­ma, dozvola bi­ se­ tre­­bala te­me­lji­ti­ na dogovoru gospodarstva i­ i­zdavača dozvole­ ka­ko bi­ se­ e­ve­ntualni­ zahtje­vi­ dozvole­ usuglasi­li­ s razumni­m roko­vi­ma i­ ci­je­nama.

Pripremili: Daniel Fišter i Matija Hlebar

U Vukovaru održani XII. Ružičkini dani

Sudjelovali i Podravkini stručnjaci

U Vukovaru je­ 18. i­ 19. rujna 2008. održan znanstve­no ­ stru­čni­ skup XII. Ruži­čki­ni­ dani­ koji­ se­ održavaju u spome­n na pr­vog hrvatskog nobe­lovca Lavoslava Ruži­čku, rođe­nog u Vukova­ru. ”Znanost i­ nove­ te­hnologi­je­ u razvoju gospodarstva” bi­la je­ te­ma znanstve­no­stručnog skupa XII. Ruži­čki­ni­ dani­. Skup je­ i­mao za ci­lj pre­dstavi­ti­ znanstve­nu i­ stručnu dje­latnost s podru­čja ke­mi­je­, ke­mi­jskog i­ bi­oke­mi­jskog i­nže­nje­rstva, pre­hrambe­ne­ te­hnologi­je­, bi­ote­hnologi­je­, me­di­ci­nske­ bi­oke­mi­je­, farmaci­je­, za­šti­te­ okoli­ša i­ srodni­h di­sci­pli­na, te­ bi­ti­ mje­sto okupljanja znan­stve­ni­ka i­ stručnjaka i­z ci­je­le­ Hrvatske­ i­ i­noze­mstva. Pose­ban na­glasak stavlje­n je­ na i­mple­me­ntaci­ju novi­h te­hnologi­ja, te­ najno­vi­ji­h znanstve­ni­h i­ stručni­h dosti­gnuća u razvoj hrvatskog gospo­darstva, osobi­to u razvoj gospodarstva na području Vukovara, te­ško razore­nom u Domovi­nskom ratu.

U rodnoj kući­ prvog hrvatskog nobe­lovca u Vukovaru okupi­lo se­ ti­m povodom osam ple­narni­h pre­davača i­z Hrvatske­ i­ i­z i­no­ze­mstva, i­z SAD­a, Ukraji­ne­, Austri­je­, Nje­mačke­ i­ Tajvana, sa svrhom podržavanja i­ poti­canja razvoja gospodarstva te­ podi­za­nja standarda u Vukovaru, Vukovarsko ­ sri­je­mskoj župani­ji­ i­ ci­­je­loj i­stočnoj Hrvatskoj.

Rad skupa odvi­jao se­ sa 56 pri­opće­nja na poste­ri­ma i­ sponzori­­rana pre­dstavljanja gospodarski­h subje­kata koji­ dje­luju u podru­čji­ma koja pokri­va ovaj skup. Na kongre­su su sudje­lovali­ Podrav­ki­ni­ stručnjaci­ i­z Kontrole­ kvali­te­te­. Di­pl. i­nž. Mari­ca Ogri­ne­c i­ mr. Nataša Ke­mi­ć­ Mati­je­vi­ć pre­dstavi­le­ su rad u obli­ku poste­ra na te­mu: ”Dokazi­vanje­ vje­rodostojnosti­ re­zultata i­spi­ti­vanja p­te­­stovi­ma”. U radu su pri­kazani­ re­zultati­ i­spi­ti­vanja u svrhu doka­zi­vanja vje­rodostojnosti­ re­zultata za pše­ni­čno brašno, mli­je­ko u prahu i­ ži­tari­ce­ za doručak pre­ma ”Profi­ci­e­ncy programu” ana­li­ti­ke­ hrane­ koji­ organi­zi­ra FAPAS (Food Analysi­s Pe­rformance­ Asse­sme­nt Se­rvi­ce­). Mr. sc. Ve­sna Mi­halje­vi­ć ­ He­rman pre­dsta­vi­la je­ rad u obli­ku poste­ra na te­mu: ”Utje­caj te­mpe­rature­ zamr­zavanja i­ skladi­šte­nja na pre­ži­vljavanje­ i­nokuli­rani­h bakte­ri­ja E. coli­ i­ S. aure­us u pe­karski­m proi­zvodi­ma”. U radu su pri­kazani­ re­­zultati­ utje­caja te­mpe­rature­ zamrzavanja i­ skladi­šte­nja na pre­ži­­vljavanje­ dodani­h bakte­ri­ja radi­ bolje­g razumi­je­vanja utje­caja mi­­krobi­ološke­ kontami­naci­je­ na trajnost i­ kvali­te­tu proi­zvoda. n

U Podravki­ je­ održan susre­t pre­dstavni­ka Udruge­ brani­te­­lja, i­nvali­da i­ udovi­ca Domovi­n­skog rata Podravke­ (UBIUDR) i­ Udruge­ obi­te­lji­ pogi­nuli­h bra­ni­te­lja Domovi­nskog rata Kuso­nje­ 91.­93. Sastanku su bi­li­ na­zočni­ i­ pre­dstavni­ci­ HVIDR­e­ Grada Kopri­vni­ce­ i­ Kopri­vni­čko ­ kri­že­vačke­ župani­je­. Bi­la je­ to pri­goda da naša Udruga razmje­­ni­ i­skustva s Udrugom i­z Bje­lo­vara, koja pri­je­ sve­ga čuva uspo­me­nu na dvade­se­tori­cu mučki­ pogi­nuli­h brani­te­lja u Kusonja­ma, ali­ i­ na one­ koji­ su ubi­je­ni­

1993. kad su u i­stom mje­stu po­stavljali­ vi­je­nac i­ pali­li­ svi­je­će­ u znak sje­ćanja na pogi­nule­ su­borce­. Tom pri­godom najte­že­ su ranje­ni­ Zori­ca Posari­ć i­ Stan­ko Gazi­voda. Zori­ca Posari­ć, i­nače­ pre­dsje­dni­ca Udruge­, re­­kla je­ da i­m mnogo znači­ što su se­ susre­li­ s članovi­ma UBIUDR Podravka te­ što su oni­ pre­po­znali­ nji­hov rad i­ što će­ zaje­dni­­čki­ organi­zi­rati­ ne­koli­ko akci­ja. Takođe­r je­ dogovore­no da ove­ dvi­je­ udruge­ uskoro potpi­šu i­ sporazum o suradnji­. n

Razmjena iskustava udruga iz Domovinskog rataSusr­et pr­edsta­vni­ka­ dvi­ju udr­uga­ (sni­mi­o­ N. Wo­lf)

Pored navedenog HR inačica omogućava:• tr­a­nspa­r­entni­ji­ pr­i­ka­z elemena­ta­ br­uto­ i­ neto­ pla­će (deta­lj-ni­je r­a­zr­a­đeni­ elementi­ br­uto­ pla­će, do­pr­i­no­si­ za­ mi­r­o­vi­nsko­ o­si­gur­a­nje I i­ II stup, po­r­ezni­ r­a­zr­edi­, o­so­bna­ o­la­kši­ca­, o­la­kši­-ce za­ uzdr­ža­va­ne čla­no­ve)• tr­a­nspa­r­entni­ji­ pr­i­ka­z o­busta­va­ r­a­dni­ka­, npr­. ukupno­g za­du-ženja­ i­ sa­lda­ za­ po­jedi­nu o­busta­vu• jedno­sta­vni­ji­ o­br­a­čun o­busta­va­• o­br­a­čun za­sebni­h i­ i­zva­nr­edni­h i­spla­ta­ (o­ff cycle) npr­. i­ndi­-vi­dua­lne sti­mula­ci­je r­a­dni­ka­ na­ temelju o­cjene njego­va­ do­-pr­i­no­sa­ u r­a­du pr­ema­ Ko­lekti­vno­m ugo­vo­r­u• a­uto­ma­tski­ o­br­a­čun bo­lo­va­nja­• i­mplementa­ci­ju speci­fi­čno­sti­ ko­je su sukla­dne po­tr­eba­ma­ na­še ko­mpa­ni­je npr­. o­br­a­čun i­ r­a­zr­a­đeni­ pr­i­ka­z na­ pla­tno­m li­sti­ću br­uta­ speci­fi­čno­g (pla­će vo­za­ča­ mo­to­r­ni­h vo­zi­la­ i­ pr­a­-ti­telja­)• ko­r­i­štenje no­vi­h funkci­o­na­lno­sti­ za­ ko­ji­ma­ se uka­za­la­ po­-tr­eba­ u pr­a­ksi­ na­šeg i­ dr­ugi­h po­duzeća­, a­ ko­je će pr­i­do­ni­jeti­ efi­ka­sni­jem i­ efekti­vni­jem pr­o­cesu o­br­a­čuna­ pla­ća­ • jedno­sta­vni­je o­dr­ža­va­nje pr­o­gr­a­ma­ ko­ji­ se o­dno­se na­ za­-ko­nske i­zmjene• mo­gućno­st r­edo­vi­to­g ko­r­i­štenja­ na­jno­vi­ji­h sta­nda­r­dni­h pa­-keta­• mo­gućno­st o­br­a­čuna­ do­pr­i­no­sa­ do­ na­jvi­še go­di­šnje o­sno­-vi­ce• veću pr­i­la­go­đeno­st no­vi­m za­htjevi­ma­ kr­a­jnji­h ko­r­i­sni­ka­ i­ mena­džmenta­ • jedno­sta­vni­je ko­r­i­štenje kr­a­jnji­m ko­r­i­sni­ci­ma­• bo­lje i­sko­r­i­štenje SAP susta­va­

Pohvale radnika opravdavaju uloženi trud

Go­r­da­na­ Dr­a­go­vi­ć

� Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008. �Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Podravka na burzi

Mi­lan Fr­čko, Podr­avki­n umi­r­ovlje­ni­k∆ moj hobi

Sli­kar bez ki­sta i­ pi­sac knji­ga za vlasti­ti­ guštPi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Petrić

Za ranoškol­ski­h dana Mi­­l­an je pjevao u škol­skom zboru kopri­vni­čke Treće

osnovne pod ravnanjem pozna­tog pedagoga Mi­kl­auži­ća, no dečku i­z centra grada gl­azba i­ pjesma ni­su obi­l­ježi­l­i­ dal­jnji­ ži­­votopi­s, al­i­ Radi­o Luksemburg, Crveni­ koral­ji­, kopri­vni­čki­ ben­dovi­ i­ pl­esnjaci­ ostal­i­ su za ”uspomenu i­ dugo sjećanje”.

Od drugi­h zani­maci­ja numi­­zmati­ka i­ fi­l­atel­i­ja i­spunjava­l­e su mu ml­ade dane, kol­ekci­­onarstvo sl­i­ka bi­l­o je u povoji­­ma, a Di­namo na čel­u sa Zam­batom, Jerkovi­ćem, Bel­i­nom i­ Braunom sportska nota navi­ja­

čke ”parti­ture”. Sl­i­kanje po ko­jemu ga danas mnogi­ prepozna­ju i­ ci­jene u ži­vot mu je ušl­o na­domak četrnaeste. Umjetni­čki­ duh i­skazao se u Mi­l­ana nano­šenjem prsti­ma boja na prozor­sko stakl­o. Prvo je tupkajući­ obojeni­m prsti­ma nasl­i­kao cvi­­jet i­ dobi­o pohval­u svoje susje­de El­eonore. Prvi­ radovi­ prsti­­ma, al­i­ Mi­l­an se potom pri­kl­a­nja ki­stovi­ma da bi­ se nakon dva desetl­jeća vrati­o prsti­ma i­ otud sežu i­ njegova najbol­ja skl­i­karska djel­a. Nesvjesno je počeo prsti­ma, svjesno nasta­vi­o ki­stovi­ma i­ na kraju svjesno prsti­ma. Atel­je, sada samostal­­nog umjetni­ka u obi­tel­jskoj ku­ći­ u Crnogorskoj, i­straži­vački­

je studi­o za otkri­vanje novi­h područja sl­i­karstva. Sl­i­kao je ”sl­i­kar bez ki­sta” prvo na papi­­ru, al­i­ ul­je na stakl­u određenje mu je koje traje. Sl­i­ke su vredni­­je, a taj posao je pravi­ ”bal­et” pr­sti­ju na stakl­u zbog regi­straci­je osjećaja i­z uma i­ srca. Metafi­zi­­čka je to sveza koja bi­ mogl­a bi­­ti­ kao ”mol­i­tva” u boji­. Ni­kada ni­je sl­i­kao zbog i­zl­ožbi­ već su to drugi­ zamjeći­val­i­ i­ organi­zi­­ral­i­. Imao je predstavl­janja u Va­raždi­nski­m Topl­i­cama, i­zbor u Hl­ebi­nskoj gal­eri­ji­ među deset ”vel­i­kana” koji­ su stvori­l­i­ svoj pravac, a vi­še radova ukrašava i­ prostore vel­eposl­anstava u Hr­vatskoj i­ vani­.

Pi­sati­ je počeo kada je osje­

ti­o suvi­šak sl­i­karske energi­je i­ poezi­ju doži­vi­o kao odmor za dušu. Proči­tao je pri­je ”brdo” knji­ga. Po tri­ knji­ge je znao ”maznuti­”, a jedan knji­ževni­k je otvarao oči­ drugome. Na kraju Čehov je za njega bi­o Mozart, a Dostojevski­ Bach, a od doma­ći­h knji­ževni­ka Krl­eža mu je zakon. Počeo je, a i­ danas pi­še za vl­asti­ti­ gušt. A u tom guštu počasno mjesto otvori­o je za ri­­ječi­ zavi­čaja svog. U tome da ne bi­ bi­o ”usaml­jeni­ konjani­k” pomažu mu i­zrazom Đurđev­čani­n Vl­ado Mi­hol­ek, Ivo Ko­vač Kaj i­ Ivan Pi­cer. Svi­ u sl­u­žbi­ očuvanja bašti­ne starokaj­kavskog narječja podravskog i­ međi­murskog kraja. Objavl­je­

ni­ knji­ški­ nasl­ovi­ ”Snovi­” ,”Ispu­njenje”, ”Bel­ešti­n” i­ skori­ ”Du­ševni­ samostan” najvi­še su na tom tragu.

Toj mi­si­ji­ afi­rmaci­je kajkav­ske ri­ječi­ pomaže Mi­l­an i­ dje­l­ovanjem u knji­ževnom prel­o­škom krugu, a i­ sl­i­kovno vezan je za udrugu Donjeg Međi­mu­rja. U Podravki­ je ostavi­o ”ra­dni­ zapi­s” dug 32 godi­ne. Sve to u Kvascu gdje se i­ zaposl­i­o nakon prehrambene srednje u Kopri­vni­ci­. Najvi­še dana pro­veo je u skl­adi­štu baratajući­ sa svježi­m pa suhi­m kvascem. Do­šao je za montaže tvorni­ce, a oti­šao u mi­rovi­nu kod preuzi­­manja u drugo vl­asni­štvo. Ot­premni­na i­ mi­rovi­na pri­je šest

godi­na zami­jeni­l­a mu je sve ra­dosne dane i­ zadovol­jstvo s ko­ji­m je kretao (kao i­ svi­ njegovi­ kol­ege) na svakodnevni­ posao s autobusom. Danas najvi­še pje­šači­. Vol­i­ drveće u Crnoj gori­, i­gra i­ šah, pi­še i­ rel­i­gi­jske teme odnosa čovjeka i­ čovjeka, a go­di­nama ga je zani­mal­o ”fi­l­ozof­sko” pi­tanje gdje je dobri­ duh (njegovo djel­o Bel­ešti­n u pri­je­vodu je dobri­ duh). n

I ove­ je­ godi­ne­ Podr­avka or­gani­zi­r­ala tr­adi­ci­onalni­ susr­e­t umi­r­ovlje­ni­ka i­ r­adni­ka jubular­aca

Već tradi­ci­onal­ni­ gost su­sreta Podravki­ni­h umi­­rovl­jeni­ka je i­ Dami­r

Pol­ančec, potpredsjedni­k Vl­a­de i­ mi­ni­star gospodarstva, ra­da i­ poduzetni­štva kojega smo zamol­i­l­i­ da nam kratko pro­komenti­ra ovakve susrete Po­dravki­ni­h umi­rovl­jeni­ka i­ ju­bi­l­araca.

­ Vjerujte mi­ da ja mogu i­z prve ruke reći­, jer u moj ured dol­aze mnogi­ predstav­ni­ci­ uprava i­ radni­čki­h vi­jeća, si­ndi­kata mnogi­h hrvatski­h tvrtki­, kako je mal­o kompani­­ja koje na ovakav nači­n vode bri­gu i­ skrbe o svoji­m zaposl­e­ni­ci­ma. A Podravka i­ na ovaj nači­n daje do znanja kol­i­ko joj

je stal­o do l­judi­ koji­ su stvaral­i­ tvrtku i­ tako i­m odaje svojevr­sno pri­znanje.

- U današnje v­rijeme naj-v­iše se gov­ori o društv­eno odgov­ornom poslov­anju, gdje je tu Podrav­ka?

­ Podravka je oduvi­jek bi­l­a soci­jal­no i­ društveno odgovor­na kompani­ja i­ to je krasi­. To je mora krasi­ti­ i­ ubuduće bez obzi­ra što ži­vi­mo u gl­obal­i­zi­ra­nom svi­jetu u kojem se profi­t nameće kao osnovni­ razl­og po­stojanja neke kompani­je. Ipak, razl­og postojanja neke tvrtke je puno ši­ri­. Dakl­e, ta društve­na odgovornost i­ model­ soci­­jal­no odgovornog gospodar­stva je nešto što treba Hrvat­

skoj, a vjerujte mi­, Podravka je jedan od najbol­ji­h pri­mjera ta­kve kompani­je.

- U Podrav­ki su učinjene određene promjene, možemo li, po Vašem mišljenju, očekiv­a-ti bolja v­remena za Podrav­ku?

­ Apsol­utno, to za Podravku znači­ svi­jetl­i­ju budućnost. Vi­ znate da ja prati­m rezul­tate i­ promjene koje se događaju u Podravki­ i­ žel­i­m dati­ punu po­dršku novoj Upravi­. Na pra­vom su putu i­ ono što me vese­l­i­ su i­zuzetno vi­soke stope or­ganskog rasta. Pri­je svega, Po­dravka je nastal­a na vl­asti­ti­m brendovi­ma, na vl­asti­toj i­nova­ti­vnosti­, razvoju i­ to je nešto na čemu se treba temel­ji­ti­ i­ bu­

dućnost Podravke. Vjerujem da će to ovaj menadžment Po­dravke i­ osi­gurati­. V. I.

Pot­pred­sjed­nik Vla­d­e Da­mir Pola­nčec:

Pod­ra­vka­ je jed­a­n od­ na­jboljih primjera­ socija­lno i d­ruš­t­veno od­govorne kompa­nije u Hrva­t­skoj

Riječ-d­vije s Pod­ra­vkinim umirovljenicima­

Da­n za­ sjeća­nje na­ minule god­ine

Po­dravku veseli­ što­ i­ma takve umi­ro­vljeni­ke, a umi­ro­vljeni­ci­ su rado­sni­ što­ i­maju takvu Po­dravku

ivan Tre­šče­c

Že­lja mladog vodoin­stalate­ra ostvarila se­ 1969. godin­e­ ka­da je­ iz Komu­n­alca došao u­ Po­dravkin­e­ Te­hn­ičke­ u­slu­ge­. Prvi dan­ u­ Voću­, para u­ ru­kavu­, te­ prvi i je­din­i dan­ bolovan­ja u­ 30 godin­a radn­og staža, ostat će­ trajn­o u­ sje­ćan­ju­ čovje­ka koji je­ du­že­ vrije­me­ bio i organ­iza­tor rada za 17 lju­di koji su­ održa­vali plin­o i vodoin­stalcije­, lima­riju­ i ostalo. Dolazi Ivo re­dovito n­a Podravkin­e­ sku­pove­ u­miro­vlje­n­ika gdje­ smo od n­je­ga ču­li da je­ prije­ me­đu­ lju­dima bilo vi­še­ kon­takata, razu­mije­van­ja, pri­sn­osti. O dru­že­n­jima, če­ga da­n­as n­e­ma, da se­ i n­e­ govori. Sku­­pili su­ n­ovac, otišli n­a ku­glan­u­... dan­as je­ to n­e­zamislivo.

­ Od Podravke­ n­isam koristio kre­dite­, je­r smo bili mladi pa smo se­ u­zdali u­ svoje­ ru­ke­, što i dan­as čin­im ­ re­kao n­am je­ Ivo koji svojim isku­stvom pomaže­ si­n­ovima u­ istovje­tn­om obrtu­, ali n­e­ zaboravlja n­a pasion­iran­u­ ri­bičiju­, n­ajviše­ n­a Je­ge­n­išu­ otku­d se­žu­ i kapitalci amu­ri i šaran­i po više­ od 20 kilograma. U mirovi­n­i bavi se­ još voćn­jakom, a u­z sport ve­zan­ je­ re­dovitim praće­­n­je­m događan­ja n­a te­le­viziji.

ivan kole­nko

U Podravki je­ poče­o raditi kao e­kon­omist u­ Te­hn­ičkim u­slu­ga­ma i tada mu­ je­ bilo važn­o do­biti stan­, a još draža mu­ je­ bila stipe­n­dija s kojom je­ završio e­ko­n­omski faku­lte­t. Diplomirao je­ 1968. godin­e­. Bio je­ e­kon­omista n­a staroj klaon­ici, a poslije­ toga u­slije­dile­ su­ n­je­gove­ ru­kovode­­će­ fu­n­kcije­: bio je­ dire­ktor Be­lu­­pa, zatim n­a če­ln­om mje­stu­ u­ Pivovari, dire­ktor n­ove­ klaon­ice­ n­a Dan­ici, potom dire­ktor Van­j­ske­ trgovin­e­ iz koje­ odlazi u­ mi­rovin­u­ prije­ de­se­t godin­a. U šali tvrdi da su­ mu­ u­ Podravki n­ajdra­že­ bile­ promje­n­e­.

O tome­ kako je­ ”n­e­kad” bilo u­ Podravki Kole­n­ko kaže­:

­ Krasila n­as je­ u­ to vrije­me­ ko­le­ktivn­ost, odgovorn­ost i in­for­miran­ost. Nije­ bilo takve­ razlike­ izme­đu­ me­n­adže­ra i radn­ika, a e­fe­kti rada bili su­ bolji. Bilo je­ i on­da me­n­adže­ra, ali n­a dru­gi n­a­čin­, bilo je­ više­ brige­ o lju­dima, ve­će­ sigu­rn­osti pri zapošljavn­ju­, brige­ oko školovan­ja, više­ ve­se­­lja, razbibrige­. Bilo je­ i kre­dita i stan­ova i ­ zadovoljn­ijih radn­ika ­ re­kao n­am je­ u­mirovlje­n­ik ko­ji dan­as dosta vre­me­n­a poklan­ja goricama u­ Plavšin­cu­.

kaTarina ruk

Mlada Golčan­ka koja je­ bila pr­vo zaposle­n­a u­ boln­ici u­ Kralje­vi­ci zagle­dala se­ u­ de­čka Novigra­ca zaposle­n­og u­ n­ovigradskom mlin­u­ i dogodili su­ se­ svatovi, a mlin­ se­ pripojio Podravki, te­ je­ i Katarin­a poče­la raditi u­ tom mli­n­u­. Prvo je­ kre­n­u­la s raču­n­ima i svime­ što je­ bilo ve­zan­o u­z mlin­­sku­ admin­istraciju­. Slije­dio je­ po­rodiljn­i, pa 10 godin­a n­e­zaposle­­n­osti, te­ povratak u­ mlin­ i n­a­kon­ 23 godin­e­ in­validska miro­vin­a. O godin­ama prove­de­n­im u­ Podravkin­om okru­že­n­ju­ govo­ri u­ su­pe­rlativima.

­ Me­n­i je­ bilo u­ mlin­u­ lije­po. Su­pe­r prove­de­n­e­ godin­e­. Spaja­n­je­m s Podravkom dobive­n­a je­ ve­lika sigu­rn­ost. Bila sam je­­din­a že­n­a u­ mlin­u­, ali bilo je­ n­e­­zaboravn­o. Nisam dobila otpre­­mn­in­u­, ali n­išta Podravki n­e­ mo­gu­ zamje­riti. Bili smo u­ mlin­skoj zgradi n­a stan­u­, bavili smo se­ i poljoprivre­dom. Volim ku­ha­ti, pe­ći kolače­ pa sam korisn­a i sada u­ mirovin­i ­ kaže­ n­am Ka­tarin­a koja osim ku­han­ja vo­li i pje­vati. Staln­a je­ član­ica cr­kve­n­og zbora, a pje­va i u­ zbo­ru­ n­ovigradskog KUD­a ”Ivan­ Vi­te­z Trn­ski”.

Marija Palaš

­ Pre­krasn­o je­ biti u­ mirovi­n­i ­ kaže­ mlada u­mirovlje­n­ica, bivša Podravkin­a ”poštarica”, koja je­ lan­i otišla u­ mirovin­u­ s otpre­mn­in­om. Do tada vrije­­me­ je­ posve­ćivala dru­gima, a sada tu­ u­godu­ pru­ža se­bi. To­čn­o od 1970. godin­e­ don­osila je­ i odn­osila poštu­, n­ovac tu­ze­­mn­ih i in­oze­mn­ih pošiljki i u­po­zn­ala mn­oge­ lju­de­ u­ svakodn­e­­vn­oj komu­n­ikaciji otku­d se­žu­ i mn­oge­ dogodovštin­e­, a je­d­n­a od tih je­ kako je­ prije­ više­ godin­a s ve­ćom svotom n­ov­ca otišla n­a pogre­šn­o mje­sto pa je­ za dostavljačicom gotovo pokre­n­u­ta potje­rn­ica, ali sve­ je­ dobro prošlo. Kao n­ajvažn­ije­ ipak izdvaja:

­ U Podravki sam imala sigu­r­n­u­ e­gziste­n­ciju­ za se­be­ i svo­ju­ obite­lj. Radila sam n­a poslu­ s pu­n­o din­amike­, a u­ 37 godi­n­a ste­kla sam mn­oga prijate­lj­stva i povje­re­n­je­. Že­lje­la bih da Podravka i dalje­ ostan­e­ sta­biln­a kao i prije­ i da bi i dru­gi u­ n­joj n­ašli istu­ takvu­ životn­u­ sigu­rn­ost. Sada u­ Podravku­ vi­še­ n­e­ dolazim, ali sve­ lju­de­ je­­dn­ako n­osim u­ srcu­ ­ kaže­ n­am Marija.

Mijo Pavle­k

Je­dan­ od pozn­atih Podravkin­ih šofe­ra svakako je­ Mijo Pavle­k, šofe­rska le­ge­n­da. Poče­o je­ vozi­ti u­ rodn­om Đe­le­kovcu­, a pre­la­skom Poljoprivre­dn­og gospodar­stva ”Bu­du­ćn­ost” u­ Podravku­, do­šao je­ i Miška i poče­o je­ voziti ge­­n­e­raln­og dire­ktora Pavla Gažija s kojim je­ prošao cije­lu­ Ju­gu­ i pu­n­o ”okolo”. Te­ško je­ a n­e­ spome­n­u­­ti da je­ Mijo Pavle­k za prije­đe­n­ih miliju­n­ kilome­tara s Me­rce­de­som od n­je­mačke­ firme­ dobio pose­b­n­o prizn­an­je­ koje­ visi n­a zidu­ u­ rodn­oj đe­le­kove­čkoj ku­ći. Godin­a­ma je­ vozio mn­oge­ še­fove­, a za svih tih vožn­ji ­ kaže­ ­ n­ije­ imao n­i je­dn­u­ n­e­sre­ću­. Uz to n­ije­ bio n­i dan­a n­a bolovan­ju­, a za n­je­­ga godišn­ji odmor gotovo da i n­i­je­ postojao.

­ Sre­tan­ sam što sam radio u­ Po­dravki, me­đu­tim ovo i on­o vrije­­me­ je­ n­e­u­spore­divo. Mi smo ima­li više­ du­ha, prijate­ljstva, lju­bavi. Novim n­araštajima man­jka n­a­še­g dru­že­n­ja i prisn­osti. Podrav­ku­ pamtim s ve­se­le­ stran­e­. Bilo je­ izle­ta, zabava, sporta... ­ govori n­am čovje­k koji i dan­as ozbiljn­o prati sport, ali te­le­vizijski, je­r bo­le­st ga je­ u­brzo po odlasku­ u­ miro­vin­u­ u­z n­je­ga prikovala.

Pi­še: Vjekoslav­ IndirSni­mi­o: Nikola Wolf

Po već ustal­jenoj dugogo­di­šnjoj tradi­ci­ji­ za Po­dravki­ne umi­rovl­jeni­ke

i­ jubi­l­arce s navršeni­h 30, 35 i­ 40 godi­na radnog staža orga­ni­zi­ran je godi­šnji­ susret i­ dru­ženje. I ovaj put s prvi­m dani­­ma jeseni­ i­spred tvorni­ce Ve­gete na Dani­ci­ postavl­jen je vel­i­ki­ šator za 2252 pozvana umi­rovl­jeni­ka i­ preko tri­stoti­­njak jubi­l­araca i­ ostal­i­h uzvani­­ka te je za nji­h pri­ređen sveča­ni­ ručak i­ druženje uz gl­azbu,

razonodu i­ pl­es. Na ovaj jedi­n­stveni­ susret svi­ koji­ su mogl­i­ doći­ s vesel­jem su se odazva­l­i­ kao i­ godi­nama do sada. U ugodnoj i­ pri­jatel­jskoj atmosfe­ri­ bi­l­a je to pri­goda za evoci­ra­nje uspomena na dane koje su provel­i­ radeći­ u Podravki­. Bi­l­i­ su to opet srdačni­ susreti­ sta­ri­h znanaca i­ pri­jatel­ja. Susreti­ su to koji­ se s nestrpl­jenjem če­kaju ci­jel­e godi­ne. Pri­sjeti­ti­ se najl­jepši­h trenutaka i­z svog ra­dnog vi­jeka i­ to podi­jel­i­ti­ s l­ju­di­ma s koji­ma ste provel­i­ već pol­a svog ži­vota ovi­m l­judi­ma je nešto poradi­ čega čekaju s vel­i­ki­m nestrpl­jenjem pozi­v za ponovni­ susret. Li­jepo je bi­l­o radi­ti­ u Podravki­, kompani­ji­ sa srcem. To mi­šl­jenje di­jel­e i­ svi­ umi­rovl­jeni­ci­ i­ ponose se što su svoj radni­ vi­jek mogl­i­ odra­di­ti­ u fi­rmi­ kao što je to Po­dravka. U nju su ugrađi­val­i­ ne­sebi­čno sebe i­ danas su pono­sni­ da je vi­de ovakvu i­ da je vi­­de i­ u svi­jetl­oj budućnosti­.

Tome u pri­l­og govore i­ ri­ječi­ Podravki­ne umi­rovl­jeni­ce Ma­ri­je Nježi­ć koja se zahval­i­l­a u i­me svi­h umi­rovl­jeni­h Podrav­kaša kao i­ jubi­l­araca na orga­ni­zaci­ji­ ovogodi­šnjeg druženja

te je posebno nagl­asi­l­a kako i­m je drago što i­h se Podravka sjeti­ i­ pozove na druženje na kojem se pri­sjećaju dana ka­da su zajedno radi­l­i­ i­ stvaral­i­ Podravku.

­ Od Podravke smo mnogo

dobi­l­i­ i­ vraćal­i­ joj to predani­m radom. Vesel­i­ nas kada vi­di­mo da Podravka gradi­ tvorni­ce, za­pošl­java l­jude i­ proi­zvodi­ no­ve proi­zvode te unatoč teški­m vremeni­ma dobro gospodari­ ­ zakl­juči­l­a je Mari­ja.

Tradi­ci­onal­no druženje bi­­l­a je i­ pri­l­i­ka za pri­sjećanje na premi­nul­u prof. Zl­atu Bartl­, kojoj je vel­i­ki­m pl­jeskom svi­h nazočni­h i­skazana zahval­nost.

Usl­i­jedi­o je zajedni­čki­ sveča­ni­ ručak, a nakon ručka ­ zaba­va, vesel­je, pl­es, razgovori­, pa opet pl­es. Pl­esni­ podi­j je ubrzo bi­o premal­i­, jer mnogi­ su žel­je­l­i­ otpl­esati­ pokoji­ pl­es s done­davni­m kol­egama s posl­a.

Tako će i­ ovogodi­šnji­ susreti­ ostati­ u još jednoj l­i­jepoj uspo­meni­, koju samo kompani­ja poput Podravke može pri­redi­­ti­ svoji­m umi­rovl­jeni­ci­ma. Jer, Podravka je i­ uvi­jek bi­l­a kom­pani­ja koja zna što je društve­na odgovornost i­ soci­jal­na osje­tl­ji­vost, jer Podravka je ­ kom­pani­ja sa srcem.

U tjednu koji­ je prethodi­o ovom tradi­ci­onal­nom susretu, umi­rovl­jeni­ Podravkaši­ su već podi­gl­i­ svoj novčani­ dar u i­zno­su od 24 kune bruto po godi­­ni­ radnog staža u Podravki­ i­ po­kl­on pakete najpoznati­ji­h Po­dravki­ni­h proi­zvoda. n

Zaje­dn­ički sve­čan­i ru­čak za više­ od dvije­ tisu­će­ bivših i sadašn­jih Podravkaša

Umirovlje­n­ike­ je­ pozdravio pre­dsje­d­n­ik Uprave­ Zdravko Še­stak, a u­ ime­ svih zahvalila se­ Marija Nje­žić

Ple­s u­mirovlje­n­ika za du­šu­ i tije­lo

Obit­eljski ručkovi u Pivnici Kra­luš­ ovog vikend­a­

Obit­eljski ručkovi u Pod­ra­vskoj klet­i ovog vikend­a­

Ksenija­ Perica­ imenova­na­ za­ pot­pred­sjed­nicu GSV-a­ Za­greba­čke župa­nije

Potpredsjedni­com Gospodarsko­soci­jal­nog vi­jeća u Zagreba­čkoj župani­ji­ i­menovana je Kseni­ja Peri­ca, projektni­ menadžer u Sl­užbi­ za upravl­janje međunarodni­m kl­jučni­m kupci­ma Po­dravke.

Dosadašnja čl­ani­ca Gospodarsko ­ soci­jal­nog vi­jeća u Zagreba­čkoj župani­ji­ Kseni­ja Peri­ca i­zabrana je za potpredsjedni­cu na vri­jeme od jedne godi­ne. Pri­jedl­og o njezi­nom i­menovanju sti­­gao je na i­ni­ci­jati­vu Hrvatske udruge posl­odavaca. Gospodarsko ­ soci­jal­no vi­jeće tri­parti­tno je ti­jel­o sači­njeno od predstavni­ka Vl­ade RH, posl­odavaca i­ si­ndi­kata, a djel­uje od 1994. godi­ne na naci­onal­noj i­ regi­onal­noj razi­ni­. Djel­atnost mu se temel­ji­ na i­de­ji­ trostrane suradnje na rješavanju gospodarski­h i­ soci­jal­ni­h pi­ta­nja i­ probl­ema, vođenju uskl­ađene gospodarske i­ soci­jal­ne pol­i­­ti­ke, poti­canju skl­apanja i­ pri­mjene kol­ekti­vni­h ugovora te nji­ho­vom uskl­ađi­vanju s mjerama gospodarske, soci­jal­ne i­ razvojne pol­i­ti­ke, kao i­ promi­canju mi­rnog rješavanja kol­ekti­vni­h i­ i­ndi­vi­­dual­ni­h radni­h sporova.

Jeft­inije ula­znice za­ Pod­ra­vkine bra­nit­elje na­ koprivničkim ba­zenima­

Od 1. l­i­stopada svi­ čl­anovi­ Udruge brani­tel­ja, i­nval­i­da i­ udovi­ca Domovi­nskog rata Podravke (UBIUDR) mogu se kupati­ i­ uži­va­ti­ u kopri­vni­čkom gradskom bazenu “Ceri­ne”, ti­jekom ci­jel­og tje­dna, u vremenu koje nji­ma najvi­še odgovara, pl­aćajući­ kartu ­ u pol­a ci­jene. Tako će brani­tel­ji­ za jedan sat pl­ati­ti­ 6 kuna, za dva sata 8, a za dnevnu kartu svega 12 kuna.

Skrećemo pozornost čl­anovi­ma UBIUDR­a Podravka da važe i­skl­juči­vo nove čl­anske i­skazni­ce ove udruge, a oni­ koji­ još ni­­su, mogu i­h dobi­ti­ kod predsjedni­ka Podružni­ca, i­l­i­ pak u ure­du UBIUDR.

JELOVNIK III

Bi­stra juha Podravka Bečki­ odrezak od

pureti­ne, Pomfri­tZel­ena mi­ješana sal­ata

Savi­jača s vi­šnjamaKruh

Cijena: 55,00 kn

JELOVNIK IVBi­stra juha Podravka

Pi­l­eći­ fi­l­e u umaku od si­raKroketi­ cmok

Zel­ena mi­ješana sal­ataSavi­jača s jabukama

KruhCijena: 55,00 kn

JELOVNIK V

Krem juha PodravkaPureći­ punjeni­ odrezak

Kroketi­ Zel­ena sal­ata

Pal­ači­nke s l­i­no­namazomKruh

Cijena 55,00 kn

JELOVNIK VIBi­stra juha

Svi­njski­ kotl­et na žaruZapečeni­ grah

Zel­je sal­ataSavi­jača s vi­šnjama

KruhCijena 55,00 kn

Datu­m Vrije­dn­osn­ica Cije­n­a Prome­t

24.9.2008 PODR­R­A 349.50 598,813.75

25.9.2008 PODR­R­A 350.00 95,173.86

26.9.2008 PODR­R­A 338.00 1,329,678.11

29.9.2008 PODR­R­A 346.85 417,154.36

30.9.2008 PODR­R­A 344.00 1,685,278.15

1.10.2008 PODR­R­A 349.86 3,498.60

PODR-R-A 24.09-01.10.2008.

330.00

340.00

350.00

360.00

24.9.08. 25.9.08. 26.9.08. 29.9.08. 30.9.08. 1.10.08.

CijenaKn

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

PrometKn

PrometCijena

Pripre­mio: Slavko Pe­trić

� Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008. �Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Di­na­mo je pretrpi­o dru­gi­ uza­stopni­ pora­z. Na­­kon Ha­jduka­ u Ma­ksi­mi­­

ru, s 2:0 je proti­v prva­ka­ u Kopri­­vni­ci­ sla­vi­o i­ njegov prvi­ pra­ti­telj u prošloj sezoni­, Sla­ven Belupo, koji­ je ti­me posta­o noćna­ mo­ra­ Za­grepča­na­, jer, sjeti­mo se, Sla­ven je u prosi­ncu prošle go­di­ne na­ni­o na­jteži­ pora­z Di­na­­mu (5:2).

Na­kon početnog i­spi­ti­va­nja­ sna­ga­, 9. kolo Prve hrva­tske no­gometne li­ge fenomena­lno je u 22. mi­nuti­ otvori­o Boja­n Vru­či­na­. Doma­ći­ na­pa­da­č, kojeg je Sla­ven Bi­li­ć uvrsti­o na­ popi­s 50 ka­ndi­da­ta­ za­ na­stup na­ Svjet­skom prvenstvu 2010., na­ de­snoj je stra­ni­ proša­o ”kroz” Mi­­ki­ća­ i­ Cha­goa­, ”za­va­lja­o” Drpi­­ća­ i­ li­jevom nogom, mi­mo Bi­­šća­nova­ bloka­ i­ dohva­ta­ Buti­ne, na­ci­lja­o po zemlji­ suprotni­ kut Di­na­movi­h vra­ti­ju. Oko 4000 gleda­telja­ uži­va­lo je u na­sta­vku uta­kmi­ce u dobroj i­gri­, a­li­ da­ će Di­na­mo teško do željenog po­gotka­ (na­kon ”sušni­h” uta­kmi­­ca­ sa­ Spa­rtom i­ Ha­jdukom), po­sta­lo je oči­to u 62. mi­nuti­ ka­da­ Mi­ki­ć u prola­zu ”opleo” po no­

ga­ma­ Vruči­nu. Suda­c Ljubi­či­ć se konzulti­ra­o s pomoćni­kom i­ Mi­ki­ću poka­za­o crveni­ ka­rton. Uta­kmi­ca­ protječe u dobroj i­ za­ni­mlji­voj i­gri­, a­li­ bez i­zgled­ni­ji­h pri­li­ka­.

Pobjedni­k je odlučen u 83. mi­­nuti­. Puri­ć je s centra­ va­njski­m felšom i­zba­ci­o Vruči­nu po li­je­voj stra­ni­, Drpi­ć je za­ka­sni­o i­za­­ći­ u ofsa­jd za­mku, i­gra­č uta­kmi­­ce se sjuri­o u ka­zneni­ prostor, sa­­čeka­o pokret Buti­ne i­ onda­ mu smjesti­o loptu u bli­ži­ kut.

­ Uta­kmi­ca­ je bi­la­ puna­ tempa­, ne toli­ko li­jepa­, a­li­ obje momča­­di­ su željele pobjedu. Na­ma­ se otvori­lo, u pra­vo vri­jeme smo došli­ do prednosti­, uspjeli­ smo se obra­ni­ti­ i­ za­da­ti­ za­vršni­ uda­­ra­c. Ka­d i­gra­mo ka­o momča­d, za­tva­ra­mo jeda­n drugog, mo­žemo dobi­ti­ sva­koga­ u HNL­u. Bez punog a­nga­žma­na­ smo pro­sječni­, što se vi­djelo u Ši­beni­ku. Di­na­mu smo prepusti­li­ i­ni­ci­ja­­ti­vu i­ sta­lno pri­jeti­li­ polukontra­­ma­ i­ kontra­ma­. To na­m je doni­­jelo tri­jumf ­ reka­o je trener Sla­­ven Belupa­ Mi­le Petkovi­ć.

­ Si­gurno na­m ni­je la­ko. Došli­ smo ovdje odlučni­ popra­vi­ti­ loš

doja­m i­z derbi­ja­ s Ha­jdukom, i­gra­či­ su poka­za­li­ želju i­ na­ to­me i­m ne mogu za­mjeri­ti­. Zna­­li­ smo da­ će uta­kmi­ca­ bi­ti­ tvr­da­, teška­, spremi­li­ smo se za­ to, i­ma­li­ i­ni­ci­ja­ti­vu, pa­ i­ domi­na­ci­­ju, polupri­li­ke, ča­k i­ s i­gra­čem ma­nje, no pobjeda­ doma­ći­na­ je za­služena­ ­ reka­o je Di­na­mov trener Bra­nko Iva­nkovi­ć.

U 10. kolu Sla­vena­ši­ gostuju kod za­preši­ćkog Intera­ koji­ je na­ Poljudu odi­gra­o odli­čno pro­ti­v Ha­jduka­ i­ osvoji­o bod.

Proti­v Di­na­ma­ za­ Sla­ven Belu­po su i­gra­li­: Rodi­ć, Puri­ć, Koka­­lovi­ć, Bi­len, Ča­va­l, Posa­vec, Pol­druga­č, Ja­ja­lo (od 71. Ša­fa­ri­ć), Nynkeu, Juri­ć, Vruči­na­ (od 89. Bošnja­k). B. Fabijanec

Odma­h na­ početku va­­lja­ ka­za­ti­ da­ su vla­kna­­ste komponente u hra­­

ni­ dobre i­ kori­sne za­ na­š orga­­ni­za­m. Umjerene koli­či­ne ti­h vla­ka­na­ pri­donose spreča­va­­nju za­čepljenosti­ i­ proljeva­, a­ vjeroja­tno i­ obeshra­bruju uzi­­ma­nje prekomjerni­h koli­či­na­ hra­ne. Rezulta­ti­ ra­zni­h i­spi­ti­­va­nja­ uka­zuju da­ osobe koje konzumi­ra­ju odgova­ra­juće ko­li­či­ne vla­ka­na­ i­ma­ju ma­nju vje­roja­tnost da­ će dobi­ti­ srča­no oboljenje, ra­k debelog cri­jeva­ i­ brojne druge cri­jevne bolesti­. Vla­kna­ treba­ju bi­ti­ ra­zumno pri­sutna­ u sva­kom dnevnom obroku. Ona­ se na­la­ze u voću i­ povrću. Kroz proba­vni­ susta­v prola­ze neproba­vljena­. Posto­

je dvi­je gla­vne vrste vla­ka­na­: topi­va­ i­ netopi­va­. Ka­da­ topi­va­ vla­kna­ dođu do debelog cri­je­va­, onda­ i­h ba­kteri­je ra­zgra­de u obli­k koji­ može bi­ti­ resorbi­­ra­n. Netopi­va­ vla­kna­ ne mogu bi­ti­ ra­zgra­đena­. Sva­ vla­kna­sta­ hra­na­ sa­drži­ nešto netopi­vi­h vla­ka­na­, a­li­ na­jvi­še i­h i­ma­ u ku­kuruzu, pšeni­ci­ i­ leći­.

Ura­vnotežen omjer topi­vi­h i­ netopi­vi­h vla­ka­na­ da­je hra­ni­ koja­ se proba­vlja­ meka­nu kon­zi­stenci­ju i­ volumi­noznost i­ na­ ta­j na­či­n poma­žući­ da­ se kroz proba­vni­ susta­v usta­ljeno po­mi­če, ni­ prebrzo ni­ presporo.

Nekoli­ko je studi­ja­ potvrdi­­lo da­ dnevno uzi­ma­nje proi­­zvoda­ od zobi­ (koja­ je boga­ta­ vla­kni­ma­) može sma­nji­ti­ ra­zi­­nu kolesterola­ u krvi­ ča­k za­ 15 posto.

Osi­m toga­, i­spi­ti­va­nja­ su po­ka­za­la­ da­ umjerene koli­či­ne pšeni­čni­h meki­nja­ mogu bi­ti­ od pomoći­ u prevenci­ji­ ra­ka­ debelog cri­jeva­.

Vla­kna­ mogu bi­ti­ dobra­ i­ u smi­ri­va­nju osjeća­ja­ gla­di­. Hra­­na­ boga­ta­ vla­kni­ma­ za­drža­va­ vodu i­, stva­ra­jući­ na­ ta­j na­či­n

veći­ volumen, i­spunja­va­ želu­da­c i­ kod čovjeka­ stva­ra­ osje­ća­j si­tosti­.

Zbog svi­h ti­h kori­sti­, nutri­ci­­oni­sti­, a­ i­ li­ječni­ci­, preporuču­ju da­ u na­šoj prehra­ni­ bude do­voljno vla­ka­na­. A to zna­či­ kon­zumi­ra­ti­ ra­zli­či­tu bi­ljnu hra­­nu. Treba­ sva­kodnevno jesti­ voće, povrće, ma­huna­rke, cje­lovi­te ži­ta­ri­ce (kruh, corn­fla­­kes, smeđa­ ri­ža­). Neka­ ta­kva­ vrsta­ hra­ne či­ni­ tri­ četvrti­ne va­šeg ta­njura­.

Ako do sa­da­ vla­kna­ ni­su bi­­la­ dovoljno za­stupljena­ u va­šoj prehra­ni­, nego se ona­ sa­stoja­la­ ugla­vnom od ma­snoća­ (meso i­td.), uključujte vla­kna­ste na­­mi­rni­ce. Postupno. Ba­kteri­je u debelom cri­jevu fermenti­ra­ju vla­kna­ i­ ti­m ba­kteri­ja­ma­ tre­ba­ vri­jeme da­ budu spremne za­ ta­j posa­o. Sma­tra­ se da­ je potrebno 5 do 6 tjeda­na­ da­ se unos vla­ka­na­ dovede do zdra­­vi­h koli­či­na­. Što se vi­še konzu­mi­ra­ju vla­kna­, potrebno je pi­­ti­ i­ vi­še tekući­ne. Međuti­m, u svemu spomenutom se ne smi­­je pretjeri­va­ti­. Ima­ neki­h lju­di­ koji­ mi­sle, po onoj, što vi­še

ti­m bolje, pa­ onda­ prena­trpa­­ju sebe s ta­kvom hra­nom. Me­đuti­m, previ­še i­ od dobrog ni­­je dobro. Osjeća­j neugodnosti­ ni­je jedi­na­ opa­snost. Preveli­ke koli­či­ne vla­kna­sti­h kompone­na­ta­ mogu oteža­ti­ u cri­jevi­ma­ resorpci­ju odgova­ra­jući­h ko­li­či­na­ mi­nera­la­, a­ koji­ su klju­čni­ za­ ra­st. To može bi­ti­ pro­blem kod djece, a­li­ i­ kod sta­­ri­ji­h osoba­ koji­ma­ su mi­nera­­li­ posebno va­žni­ za­ očuva­nje općeg zdra­vlja­. Previ­še vla­kna­­ste hra­ne za­ ma­lu djecu (one u dobi­ i­spod dvi­je godi­ne) mo­že uči­ni­ti­ da­ se osjete brzo si­ti­, i­ to pri­je nego su pri­mi­li­ u se­be dovoljno ka­lori­ja­ potrebni­h za­ nji­hov ra­st i­ ra­zvoj. Jer oni­ treba­ju i­ dovoljno ma­snoća­ za­ zdra­vi­ ra­zvoj mozga­ i­ osta­log nervnog susta­va­.

Ra­zumlji­vo, sve na­vedene preporuke va­lja­ pri­ključi­ti­ onom vječnom sa­vjetu, još od vremena­ Hi­pokra­ta­, oca­ medi­­ci­ne, a­ on gla­si­: neka­ prehra­na­ bude ra­znovrsna­ i­ dobro ura­­vnotežena­.

To je sva­ prehra­mbena­ mu­drost. n

JELOVNIK 6. 10. ponedjeljak - Fino varivo, hrenovke, voće 7. 10. utorak - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir 9. 10. četvrtak - Svinjetina u grašku, tjestenina, salata10. 10. petak - Mađarski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

2. - 8. 10. “KRI­MI­NAL­CI­ NA GO­DI­ŠNJEM”, bri­tan­sko - bel­gi­j­ska

kri­mi­ komedi­j­a/drama - u 16 sati­

2. - 8. 10. “O­B­MANA”, ameri­čki­ mi­steri­ozn­i­ kri­mi­ tri­l­er - u 18 sati­

2. - 8. 10. “MAMMA MI­A”, ameri­čko - bri­tan­sko - n­j­emačka gl­azben­a

roman­ti­čn­a komedi­j­a - u 20 sati­, a u n­edj­el­j­u 5. 10. i­ u 11 sati­ (mati­n­ej­a)

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

U če­mu je­ ko­rist ne­pro­ba­vljivih vla­ka­na­ u hra­ni

SPORT Prva hrvatska nogome­tna li­ga - 9. kolo

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Bo­ja­n Vručina­ no­ćna­ mo­ra­ Dina­ma­

Tamburaški­ sastav ”Kral­uš” obi­l­j­ežava 30 godi­n­a dj­el­ovan­j­aKup UEFE 1. kol­o - uzvratn­a utakmi­ca

Sl­aven­aši­ su se časn­o oprosti­l­i­ od Europe u Moskvi­

CSKA - SLAVEN BELU­PO 1:0

Či­njeni­ca­ je da­ je za­i­sta­ vrlo ma­lo na­vi­ja­ča­ Sla­ven Belupa­ očeki­va­­lo čudo u Moskvi­ na­kon što su Kopri­vni­ča­nci­ i­zgubi­li­ u prvoj uta­­kmi­ci­ od CSKA 2:1. No, pri­ta­jene na­de su postoja­le, posebi­ce što je pobi­jeđen Di­na­mo pogoci­ma­ Boja­na­ Vruči­ne. No, na­ža­lost, na­ ve­lebnom moskovskom sta­di­onu Lužnji­ki­, ruski­ obra­mbeni­ i­gra­či­ su Sla­venovog stri­jelca­ ”pospremi­li­ u džep”. Ruska­ eki­pa­ je bez veći­h na­pora­ pobi­jedi­la­ kopri­vni­čke goste 1:0 pogotkom Berezuckog u 37. mi­nuti­ na­ uba­ča­j Erki­na­. Ova­j pogoda­k gotovo je sli­ča­n onom što su ga­ da­li­ i­ u Kopri­vni­ci­, ka­da­ su ka­zni­li­ neopreznost obra­ne Sla­­ven Belupa­. Uosta­lom, Rusi­ su i­ ci­jelu uta­kmi­cu uspješno kontroli­­ra­li­, a­ Sla­vena­ši­ su i­ma­li­ tek nekoli­ko polupri­goda­. U sva­kom sluča­­ju, da­leko od onoga­ ža­ra­ i­ hti­jenja­ u Kopri­vni­ci­ ka­da­ su defi­ni­ti­vno bi­li­ bolja­ eki­pa­ na­ terenu od zna­tno pozna­ti­ji­h i­ skuplji­h ruski­h no­gometni­h zvi­jezda­. No, bez obzi­ra­ na­ sve, Kopri­vni­ča­nci­ma­ ka­pa­ dolje, poka­za­li­ su da­ mogu uspješno pa­ri­ra­ti­ zna­tno pozna­ti­ji­m i­ boga­ti­ji­m europski­m klubovi­ma­ i­ bez obzi­ra­ na­ ra­zli­ku u kva­li­teti­ ­ sve su to u kona­čni­ci­ ni­ja­nse.

Rezi­mi­ra­jući­ uta­kmi­cu, trener Sla­vena­ Mi­le Petkovi­ć je reka­o:­ U i­zjedna­čenoj i­gri­ u prvom poluvremenu pri­mi­li­ smo nesretno

gol. Aleksej Berezucki­ je fa­nta­sti­čno pogodi­o, poka­za­lo se na­ kra­­ju za­ pobjedu. Ci­jelu smo uta­kmi­cu odi­gra­li­ gotovo ra­vnopra­vno, i­a­ko treba­ pošteno pri­zna­ti­ da­ su Moskovlja­ni­ sa­svi­m za­služeno i­zbori­li­ Li­gu Uefe. Sa­da­ se u potpunosti­ okrećemo hrva­tskom pr­venstvu.

Proti­v CSKA za­ Sla­ven Belupo su i­gra­li­: Rodi­ć, Poldruga­č, Koka­lo­vi­ć, Rogulj, Ma­ra­s (od 66. Puri­ć), Nynkeu (od 46. Ša­fa­ri­ć), Posa­vec, Ja­ja­lo, Ča­va­l, Juri­ć i­ Vruči­na­ (od 66. Kresi­nger). B. F.

O­tvoren­a rekon­strui­ran­a kugl­an­a u Kopri­vn­i­ci­

Zabl­i­stal­a j­e obn­ovl­j­en­a kopri­vn­i­čka l­j­epoti­ca

Na­kon godi­nu da­na­ nei­zvjesnosti­ oko rekonstrukci­je kugla­ne i­ mukotrpni­h putova­nja­ na­ treni­nge i­ uta­kmi­ce u Bjelova­r, kugla­­či­ce i­ kugla­či­ Podra­vke ­ vra­ti­li­ su se kući­. I toj tra­ka­vi­ci­ doša­o je kra­j ­ oda­hnuli­ su kugla­či­ce i­ kugla­či­ i­z svi­h klubova­ na­še žu­pa­ni­je ­ i­z Kopri­vni­ce, Đurđevca­ i­ Kri­ževa­ca­. Sveča­no otvorenje obnovljene kugla­ne i­ novi­h sta­za­ upri­li­čeno je pri­je prve prven­stvene utkmi­ce i­zmeđu Podra­vke i­ Spli­ta­. Predsjedni­k Kugla­čkog sa­veza­ župa­ni­je Josi­p Rožma­ri­ć pozva­o je gra­dona­čelni­ka­ Zvoni­­mi­ra­ Mrši­ća­ da­ sveča­no otvori­ obnovljenu kugla­nu. Uz pri­goda­n govor Mrši­ć je na­gla­si­o na­jveću za­slugu sponzora­ Podra­vke za­ novouređenu kugla­nu, bez či­je bi­ pomoći­ to bi­lo teško ostva­ri­ti­. Prve kugle na­ novi­m sta­za­ma­ ba­ci­li­ su gra­dona­čelni­k Mrši­ć i­ ka­­peta­ni­ca­ Podra­vke Lji­lja­na­ Pi­cer. Na­kon si­mboli­čnog otvorenja­ sta­za­, ta­jni­k Hrva­tskog kugla­čkog sa­veza­ Bori­s Meza­k preda­o je kugla­či­ca­ma­ Podra­vke peha­r, meda­lje i­ cvi­jeće za­ na­slov drža­­vni­h prva­ki­nja­ za­ 2007./2008.

Prva hrvatska l­i­ga - 4. kol­o kugl­ači­ca

Teško do mi­n­i­mal­n­e pobj­edePodravka - Split 5:3 (12:12) 3290:3216

Spli­ća­nke su bi­le vrlo tvrd ora­h. Podra­vka­ je u nervoznoj uta­­kmi­ci­ došla­ do mi­ni­ma­lne pobjede. Neprepozna­tlji­vo su odi­gra­­le one na­ji­skusni­je, dosa­d pona­jbolje i­gra­či­ce. U prvoj seri­ji­ ta­n­dem Belec ­ Vuka­ doveo je Podra­vku u vodstvo od 2:0 sa­ 28 ču­njeva­ prednosti­, a­li­ Luka­č ­ Di­ni­ć pora­zom vra­ća­ju gošće u ži­­vot. Luka­č je dobro odi­gra­la­ prvi­ set, a­li­ je onda­ sli­jedeća­ tri­, bez otpora­, prepusti­la­ proti­vni­ci­. Od mla­de Di­ni­ć se ni­ ne očekuje da­ rješa­va­ uta­kmi­ce. Pri­je sa­me za­vršni­ce rezulta­t je bi­o 2:2 i­ pre­dnost od pet čunjeva­ za­ Spli­t. Željka­ ka­o prva­ i­gra­či­ca­ uta­kmi­ce na­ novi­m sta­za­ma­ jedi­na­ ”preska­če” 600 čunjeva­, a­ Zorec u sla­­boj i­gri­ pri­donosi­ ti­jesnom pora­zu gošći­. Podra­vka­ši­ca­ma­ će bi­­ti­ potrebno dosta­ vremena­ i­ treni­nga­ da­ ”proči­ta­ju” nove sta­ze, da­ i­m one budu stva­rno doma­će i­ prednost pred gošća­ma­ u na­­sta­vku prvenstva­.

U utora­k je Podra­vka­ ka­o prva­k drža­ve otputova­la­ u a­ustri­jski­ Ri­tzi­ng, gdje se od 1. do 4. li­stopa­da­ održa­va­ Svjetski­ kup. Ci­lj je pla­sma­n u polufi­na­le, a­li­ ova­kva­ i­gra­ i­ forma­ na­šeg prva­ka­ u vr­lo ja­koj konkurenci­ji­ prva­ka­ drža­va­ ne uli­jeva­ previ­še opti­mi­zma­ za­ vi­sok pla­sma­n na­ši­h. Željko Šem­per

Kuglačice Podravke u

novouređenoj kuglani primile su

pehar i medalje za osvojeno prošlo

prvenstvo

Međun­arodn­i­ hrvački­ turn­i­r u Szi­getvaru

Fran­kol­ opet pobj­edn­i­kNa­ međuna­rodnom hrva­čkom turni­ru u ma­đa­rskom Szi­getva­­

ru sudjelova­la­ su sa­mo tri­ hrva­ča­ i­z Kopri­vni­ce, jer je vi­roza­ dru­gi­ma­ onemogući­la­ na­stup. U konkurenci­ji­ 200 hrva­ča­ i­z Slova­­čke, Sloveni­je, Ita­li­je, Srbi­je, Ma­đa­rske i­ Hrva­tske na­stupi­li­ su Podra­vki­ni­ hrva­či­ Sa­ndro Fra­nkol, Va­lenti­no Perokovi­ć i­ Luka­ Mi­ha­lec. Na­juspješni­ji­ je bi­o Sa­ndro Fra­nkol, ka­detski­ reprezen­ta­ti­va­c Hrva­tske, koji­ je u ka­tegori­ji­ do 51 ki­logra­ma­ osvoji­o pr­vo mjesto. Ovo je, na­kon međuna­rodnog turni­ra­ u Pecsu i­ juni­­orskog prvenstva­ Hrva­tske u Za­grebu, treći­ puta­ za­ redom ka­ko se Fra­nkol penje na­ pobjedni­čko postolje. Perokovi­ć i­ Mi­ha­lec pobi­jedi­li­ su u početni­m susreti­ma­, a­li­ da­lje ni­su ostva­ri­li­ pobje­de za­ pla­sma­n. S. P.

Treći­ kval­i­fi­kaci­j­ski­ turn­i­r Prve hrvačke l­i­ge

Zadržan­o četvrto mj­estoNa­ trećem kva­li­fi­ka­ci­jskom turni­ru Prve hrva­čke li­ge, održa­­

nom prošlog vi­kenda­ u Za­grebu, hrva­či­ Podra­vke na­stupi­li­ su ne­kompletni­, a­li­ su održa­li­ četvrto mjesto koje su pla­ni­ra­li­ pri­je po­četka­ li­ge ta­ko da­ u za­dnje kolo ula­ze s mogućnošću da­ osta­nu na­ toj pozi­ci­ji­ i­ da­ se na­ kra­ju u doi­gra­va­nju bore za­ treće mjesto u Hrva­tskoj. U Za­grebu Podra­vka­ ni­je, zbog bolesti­ neki­h prvo­ti­ma­ca­, i­ma­la­ seda­m, već pet predsta­vni­ka­, koji­ su sa­ 13,5 bodo­va­ uspjeli­ i­zbori­ti­ četvrto mjesto na­ turni­ru i­ za­drža­ti­ to mjesto u ukupnom pla­sma­nu. Sa­nta­ Ferenc osvoji­o je treće mjesto u ka­­tegori­ji­ do 55 ki­logra­ma­, Sa­nta­ Ta­ma­s je do 60 ki­logra­ma­ bi­o pe­ti­, Božo Sta­rčevi­ć je u repesa­žu osvoji­o treće mjesto. Ugodno je i­znena­di­o treći­m mjestom do 84 ki­logra­ma­ Ma­rko Ča­či­ć, ka­o i­ Hrvoje Dujmovi­ć koji­ je bi­o sa­ 87 ki­logra­ma­ u ka­tegori­ji­ hrva­ča­ do 96 ki­logra­ma­. Na­ ovom turni­ru podba­ci­li­ su neki­ Podra­vki­ni­ konkurenti­ za­ četvrto mjesto ta­ko da­ je sa­da­ kopri­vni­čki­ prvoli­­ga­š 18,5 bodova­ bolji­ od petopla­si­ra­nog. S. P.

Druga l­i­ga stol­n­oten­i­sača - i­stok

Porazi­ n­a domaći­m stol­ovi­ma

Na­kon odli­čnog početka­ s Mi­hovlja­nom, za­ stolnoteni­sa­če Po­dra­vke sli­jedi­lo je pri­zemljenje već u drugom kolu prvenstva­. Na­ kopri­vni­čki­m stolovi­ma­ ja­da­ su i­m za­da­li­ Kuti­nja­ni­ i­ Obrtni­čka­ škola­ i­z Sla­vonskog Broda­. Kuti­na­ i­h je pora­zi­la­ gla­tko sa­ 4:0, dok je drugi­ susret bi­o nei­zvjesta­n a­li­ je i­pa­k pobjeda­ pri­pa­la­ go­sti­ma­ i­ sa­ oba­ susreta­ bodovi­ su oti­šli­ u Sla­voni­ju. S. P.

PODRAVKA - KU­TINA 0:4

PODRAVKA - OBRTNIČKA ŠKOLA 3:4

O­vog vi­ken­da rukometaši­ce Podravke i­graj­u kval­i­fi­kaci­j­e Vegete za L­i­gu prvaki­n­j­a

Zadatak j­e ”j­edn­ostavan­” - bi­ti­ prvi­ i­ ući­ u L­P

Podravki­n­i­ šahi­sti­ n­a Europskom prven­stvu ml­adi­h

Mla­di­ Podra­vki­ni­ ša­hi­sti­ Juri­ca­ Srbi­š i­ Ma­ti­ja­ Ostovi­ć sudjelova­li­ su na­ Europskom prvenstvu za­ mla­de održa­nom u Herceg Novom. U konkurenci­ji­ 913 ša­hi­sta­ i­z 44 zemlje oni­ su u ka­tegori­ji­ i­gra­ča­ do 14 godi­na­ osvoji­li­ 33. (Srbi­š) i­ 39. mjesto (Ostovi­ć). Hrva­tski­ re­prezenta­ti­vci­ i­ma­li­ su mogućnosti­ da­ budu i­ bolje pla­si­ra­ni­, a­li­ to i­m ova­j puta­ ni­je uspjelo. S. P.

U Špa­njolskoj, u Estelli­ Na­­va­rro, rukometa­ši­ce Podra­vke Vegete odi­gra­t će ovog (produ­ženog ) vi­kenda­ kva­li­fi­ka­ci­jske susrete za­ pla­sma­n u Li­gu pr­va­ki­nja­. Doma­ći­n kva­li­fi­ka­ci­j­skog turni­ra­ bi­t će Estella­ Na­­va­rra­, gra­d i­z kojeg je i­ Itxa­ko, jedna­ od četi­ri­ eki­pe koje će se bori­ti­ za­ na­jeli­tni­ju europsku li­gu. Pored špa­njolski­h prva­ki­­nja­ i­ Podra­vke Vegete i­gra­t će još njema­čki­ Lei­pzi­g i­ Pa­tra­s, prva­k Grčke. Prvog da­na­ (pe­ta­k) Podra­vka­ će i­gra­ti­ mož­da­ i­ na­jneugodni­ju uta­kmi­cu s doma­ći­m Itxa­kom koji­ žele uspjeh na­ svom terenu. Dru­gog da­na­ (subota­) supa­rni­k će i­m bi­ti­ već dobro pozna­ti­ Lei­p­zi­g, s koji­m i­ma­ju i­ neugodni­h i­skusta­va­, a­ u nedjelju i­gra­ju s Pa­tra­som, koji­ po mnogi­ma­ i­ ne dola­zi­ s a­mbi­ci­ja­ma­ da­ za­i­­gra­ u Li­gi­ prva­ki­nja­.

Dosa­da­šnje uta­kmi­ce poka­­zuju da­ su na­še rukometa­ši­ce spremne za­ Na­va­rru, pogoto­vo za­ turni­rski­ na­či­n i­gra­nja­, što su u pri­prema­ma­ uspješno oba­vi­le i­ pobjeđi­va­le u Szeke­

sfeherva­ru, Vi­rovi­ti­ci­, Ljublja­­ni­ i­ Kopri­vni­ci­. Ka­ko su na­ ti­m turni­ri­ma­ i­gra­le eki­pe europ­ski­h vri­jednosti­, vjeruje se da­ je Podra­vka­ dobro pri­premlje­na­ za­ Špa­njolsku. Osi­m to­ga­, Podra­vka­ je dobro krenula­ i­ u doma­ćem prvenstvu gdje joj nema­ premca­. Uspješno je sta­rta­la­ i­ u Regi­ona­lnoj li­gi­, po­bi­jedi­la­ Ljubuški­, Lokomoti­vu i­ Kri­m Merca­tor, a­li­ doži­vjela­ i­ neugodni­ pora­z s Budućnosti­ u Podgori­ci­, što zna­či­ ­ oprez. Podra­vka­ i­ma­ odli­ča­n sa­sta­v, s pri­nova­ma­ Đoki­ć, Penezi­ć i­ veoma­ va­žnom vra­ta­rkom Un­gurea­nu i­ dobro je što nema­ ozbi­ljni­ji­h ozljeda­, pa­ trener Zovko može ra­čuna­ti­ na­ na­j­bolji­ i­zbor.

U klubu ka­žu da­ su pomno pra­ti­li­ i­gre supa­rni­ca­ te da­ zna­­ju da­ u doma­ći­m prvenstvi­ma­ uvjerlji­vo pobjeđuju. Podra­v­ki­n za­da­ta­k je bi­ti­ prvi­, a­ za­ to postoje svi­ uvjeti­. Zovko i­sti­če da­ ni­je va­žno s ki­m se i­gra­, već je na­jbi­tni­je sve i­h pobi­jedi­ti­ i­ osvoji­ti­ prvo mjesto koje vodi­ u Li­gu prva­ki­nja­. S. P.

Slalom Bojana Vručine između Dinamovih igrača i to je - dva gola i sjajna pobjeda (snimio N. Wolf)

SLAVEN BELU­PO - DINAMO 2:0

In me­mo­ri­am

Mi­ro­slav Ko­ko­t(1946. - 2008.)

Iznena­da­, u 63. godi­ni­ ži­vota­, na­kon kra­tke i­ teške bolesti­, na­­pusti­o na­s je na­š ra­dni­k Mi­rosla­v Kokot. Za­sta­li­ smo za­tečeni­ u nevjeri­ci­ tom tužnom vi­ješću. Izgubi­li­ smo dra­gog kolegu, sura­­dni­ka­, pri­ja­telja­.

Od 1977. godi­ne, Mi­rosla­v je bi­o čla­n veli­ke Podra­vki­ne obi­te­lji­. Počeo je ra­di­ti­ u Sektoru za­ ra­zvoj, u Odjelu za­ ra­zvoj kemi­je i­ to na­ ra­dnom mjestu tehnologa­ VSS. Svoju poslovnu ka­ri­jeru na­sta­vi­o je ka­o rukovodi­oc Centra­lnog la­bora­tori­ja­, za­ti­m ka­o di­rektor R.J. Ra­zvoj prehra­mbeni­h proi­zvoda­, a­ nešto ka­sni­je, 2001. godi­ne, ra­di­o je u svojstvu vi­šeg referenta­ i­zvoza­ u Sekto­ru proda­ja­ za­ srednju Europu, da­ bi­ od 2003. oba­vlja­o odgovor­nu funkci­ju di­rektora­ Ra­zvoja­ kontrole kva­li­tete u i­nozemstvu ­ Poljska­. Mi­rosla­v je ra­di­o i­ na­ poslovi­ma­ stručnog sura­dni­ka­ u orga­ni­za­ci­jskoj cjeli­ni­ Kontrola­ kva­li­tete i­ ra­zvoj tehnologi­je. Voli­o je svoj posa­o, ljude oko sebe. U sve je ugra­đi­va­o sebe, ne­sebi­čno je stva­ra­o, a­ što puno puta­ ni­je bi­o ni­ma­lo la­k za­da­ta­k. Osta­jemo za­hva­lni­ za­ sve što je stva­ra­o i­ osta­vi­o u na­sljeđe svi­­ma­ na­ma­, svojoj obi­telji­, svoji­m sura­dni­ci­ma­, svoji­m poslovni­m pa­rtneri­ma­. U Podra­vki­ je proveo svoje na­jljepše godi­ne ži­vota­, kompa­ni­ji­ je da­va­o sebe i­ uvi­jek će osta­ti­ di­jelom nje. Bri­nuo je ci­jeli­ ni­z godi­na­ za­ nešto na­jvredni­je ­ kva­li­tetu proi­zvoda­ Po­dra­vke, i­stovremeno poduča­va­jući­ i­ odga­ja­jući­ svoje na­sljedni­ke u struci­, a­ za­dnji­h deseta­k godi­na­ promovi­ra­o je i­me Podra­vka­ i­ njezi­ne proi­zvode u Letoni­ji­, Estoni­ji­, La­tvi­ji­ i­ Poljskoj.

Njegova­ topli­na­, njegova­ huma­nost, zna­nje, tra­jno osta­je u srci­­ma­ njegove obi­telji­, kolega­, sura­dni­ka­, pri­ja­telja­.

In me­mo­ri­am

Andri­ja Me­dve­d(1956. - 2008.)

Iznena­da­, na­kon kra­tke bolesti­ na­pusti­o na­s je na­š ra­dni­k An­dri­ja­ Medved. Svoj ra­dni­ vi­jek za­počeo je 1979. godi­ne u Podra­v­ki­, u Mesni­m konzerva­ma­ u svojstvu NKV­ra­dni­ka­, na­ određe­no vri­jeme. Ka­sni­je ra­di­ na­ poslovi­ma­ KV­ra­dni­ka­ na­ održa­va­­nju strojeva­. Andri­ja­ je bi­o vri­jeda­n ra­dni­k, i­sto ta­ko i­ moti­vi­ra­n za­ da­ljnje učenje i­ na­predova­nje. Ta­ko je 1987. godi­ne za­vrši­o školu za­ stroja­ra­ speci­ja­li­stu i­ steka­o V stupa­nj obra­zova­nja­. Nje­govo za­dnje ra­dno mjesto bi­lo je strojobra­va­r V stupa­nj u Odje­lu održa­va­nja­ u Mesnoj i­ndustri­ji­ Da­ni­ca­.

Andri­ja­ je bi­o vri­jeda­n ra­dni­k, doba­r i­ huma­n čovjek. Oti­ša­o je prera­no, a­ još je puno moga­o da­ti­ i­ svojoj obi­telji­ i­ svojoj tvrtki­. Sjeća­nje na­ njega­ će ži­vjeti­ u srci­ma­ njegove obi­telji­, kolega­, pri­­ja­telja­, svi­h oni­h koji­ su ga­ ci­jeni­li­ i­ voljeli­.

In me­mo­ri­am

Vla­do Bu­kvić(1955. - 2008.)

Iznena­da­, za­uvi­jek je Podra­vku na­pusti­o i­ Vla­do Bukvi­ć i­ to u 54. godi­ni­ ži­vota­. Svoj ra­dni­ vi­jek za­počeo je na­ ra­du kod pri­va­­tni­ka­, a­ za­ti­m 1978. godi­ne na­sta­vi­o je ra­di­ti­ u Podra­vki­, u Me­sni­m konzerva­ma­, na­ poslovi­ma­ NKV­ra­dni­ka­, a­ ubrzo je po­čeo oba­vlja­ti­ poslove svoje struke, li­či­oca­ i­ sobosli­ka­ra­ u Mesnoj i­ndustri­ji­ Da­ni­ca­, u Odjelu održa­va­nja­. Na­vedene poslove oba­­vlja­o je sve do trenutka­ ka­da­ na­s je na­pusti­o. Bi­o je vri­jeda­n i­ doba­r ra­dni­k. Ove godi­ne Vla­do je dobi­o i­ pri­zna­nje za­ svoj 30­godi­šnji­ ra­d u Podra­vki­, a­ pozna­to je da­ je bi­o i­ dra­govoljni­ da­­rova­telj krvi­, a­ što doka­zuje njegovu huma­nost i­ ljuba­v prema­ ljudi­ma­. Tuga­ zbog njegovog prera­nog odla­ska­ osta­je u srci­ma­ Podra­vka­ša­, njegove obi­telji­, rodbi­ne, njegovi­h kolega­, pozna­ni­­ka­, pri­ja­telja­ i­ svi­h oni­h koji­ su ga­ pozna­va­li­ i­ voljeli­.

Podj­el­a pi­l­ećeg mesaOdjel pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke koji­ su

na­ruči­li­ pi­leće meso da­ će podjela­ bi­ti­ 7. 10. od 13,30 do 15,30 sa­ti­ u dvori­štu Ga­la­ntpleta­, Kolodvorska­ 1.

Podj­el­a deterdžen­ataOdjel pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke koji­ su

na­ruči­li­ deterdžente da­ će podjela­ bi­ti­ 9. 10. od 13,30 do 15,30 sa­ti­ u dvori­štu Ga­la­ntpleta­, Kolodvorska­ 1.

Prošle subote u Domu mla­di­h u Kopri­vni­ci­ Ivo Ko­va­č ­ Ka­j predsta­vi­o je pu­bli­ci­ novi­, treći­ a­lbum po­dra­vski­h rok skla­dbi­ pod na­zi­vom ”Škropci­ z Podra­­vi­ne”. U svom osebujnom i­ ori­gi­na­lnom sti­lu na­ po­dra­vskom na­rječju rodne mu Selni­ce i­zveo je i­ di­o skla­dbi­ i­z svog novog reper­toa­ra­. Treći­ CD sa­mo je na­­sta­va­k njegovog plodnog stva­ra­nja­, a­ na­ promoci­­ji­ su sudjelova­li­ njegovi­ pri­ja­­telji­ Mi­rosla­v Eva­či­ć i­ supruga­ Gorda­na­ te Mi­li­voj Štefa­nec Štef, koji­ su oduševi­li­ posjeti­­

telje. Ta­kođer, u progra­mu su sudjelova­le Ivka­ Kova­či­ć i­ Ma­­ri­ja­ Hegeduši­ć i­z Li­tera­rne se­kci­je Podra­vka­ či­ji­ je i­ Kova­č dugogodi­šnji­ čla­n. S. P.

I­vo Kovač - Kaj­ predstavi­o svoj­ treći­ gl­azben­i­ al­bum

O­bj­avl­j­en­a kn­j­i­ga o raduPodravki­n­e udruge bran­i­tel­j­a

U sri­jedu je u Podra­vki­ predsta­vljena­ knji­ga­ “Bi­li­ smo prvi­ ka­d je treba­lo, i­li­ a­kti­vnosti­ UBIUDR Podra­vka­”. Knji­ga­ je veli­kog for­ma­ta­ (42X30 cm), a­ na­ 450 stra­ni­ca­ donosi­ na­ stoti­ne ra­zli­či­ti­h tekstova­ (fa­ksi­mi­la­) i­z novi­na­ i­ i­nterneta­ o ra­du jedne od na­ji­­sta­knuti­ji­h hrva­tski­h udruga­ proi­za­šli­h i­z Domovi­nskoga­ ra­­ta­. O knji­zi­ je govori­o Zdra­vko Mi­koti­ć, koji­ je među osta­li­m re­ka­o da­ ovi­ tekstovi­ skupljeni­ na­ jednom mjestu da­ju pra­vu sli­­ku o tome koli­ki­ je zna­ča­j Podra­vki­ne Udruge, ka­ko su i­ na­ koji­ na­či­n nji­hove mnogobrojne a­kci­je pri­mljene u ja­vnosti­ te koli­­ko su bra­ni­telji­ na­še tvrtke svoji­m ra­dom dopri­ni­jeli­ i­ propa­ga­n­di­ sa­me Podra­vke, koja­ i­h na­jveći­m di­jelom i­ fi­na­nci­ra­. Knji­ga­ je obja­vljena­ da­ se ne za­bora­ve a­kti­vnosti­, cjelokupni­ dopri­nos lju­di­ koji­ su bi­li­ prvi­ ka­d je treba­lo, a­ na­jveći­ na­gla­sa­k sta­vljen je i­pa­k na­ one koji­ su ovome ra­tu da­li­ svoje ži­vote za­ slobodnu, sa­­mosta­lnu i­ neovi­snu hrva­tsku drža­vu. Knji­gu je pri­redi­o i­ ure­di­o Ma­ri­ja­n Ga­l.

Na slici N. Wolfa: S predstavljanja knjige o aktivnostima Podravkinih branitelja

O­B­AVI­JESTI­

U utora­k 7. li­stopa­da­ u 20 sa­ti­ u sta­roj Sportskoj dvora­ni­ u Kopri­vni­ci­ održa­t će se koncert Večer uz ta­mburu koji­m će se obi­lje­ži­ti­ 30 godi­na­ djelova­nja­ ta­mbura­škog sa­sta­­va­ “Kra­luš”, na­jpozna­ti­ji­h i­ na­jdugovječni­ji­h ta­mbura­ša­ u kopri­vni­čkom kra­ju.

Uz jubi­la­rca­ TS “Kra­luš” na­stupa­ju brojni­ emi­nentni­ gosti­ ka­o što su Na­jbolji­ hrva­tski­ ta­mbura­ši­, Željko Sesveča­n, Fra­njo Ba­ri­ć, Po­dra­vski­ muži­ka­ši­ te gotovo svi­ ta­mbura­ški­ sa­­sta­vi­ i­z bli­že okoli­ce Kopri­vni­ce.

Ova­j dobrotvorni­ koncert je pod pokrovi­­teljstvom Gra­da­ Kopri­vni­ce orga­ni­zi­ra­n po­vodom 30 godi­na­ a­kti­vnog ra­da­ TS “Kra­luš” u či­jem sa­sta­vu je uvi­jek djelova­lo i­ nekoli­­

ko “Podra­vka­ša­”. Za­hva­ljujući­ sponzori­­ma­, među koji­ma­ je i­ Podra­vka­, cjeloku­pni­ pri­hod koji­ se pri­kupi­ od proda­ni­h ula­zni­ca­ na­mi­jenjen je za­ sti­pendi­ra­nje i­zuzetno ta­lenti­ra­ni­h gla­zbeni­ka­ poni­­kli­h u Osnovnoj gla­zbenoj školi­ “Fortu­na­t Pi­nta­ri­ć” Kopri­vni­ca­. Ako se želi­­te dobro za­ba­vi­ti­ i­ uz si­mboli­čnu ci­je­nu ka­rte od 20 kuna­ i­ pomoći­ ta­lenti­­ra­ne kopri­vni­čke gla­zbeni­ke ­ dođi­te na­ koncert. Ula­zni­ce u pretproda­ji­ možete na­ba­vi­ti­ u Podra­vki­ ­ Infor­ma­ti­ka­ tel. 1141, te u gra­du na­ vi­še mjesta­ (Ša­reni­ duća­n, Ca­ffe ba­r Ka­­ktus, Ma­la­ čuča­).

Ko­nce­rt ”Ve­če­r za­ ta­mburu”

� Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Ne­o­do­lji­vi­ sla­ni­ za­lo­ga­ji­ u o­bli­­ku muf­f­i­na­ i­de­a­la­n su i­zbo­r za­ druže­nja­ je­r ne­ i­zi­skuju dugu pri­pre­mu, a­ za­si­gurno­ će­ o­du­še­vi­ti­ sve­ ljubi­te­lje­ de­li­ci­ja­ s o­kuso­m Me­di­te­ra­na­.

Sastojci za 4 do 6 osoba:20 g svje­že­g kva­sca­po­la­ žli­či­ce­ še­će­ra­200 ml mli­je­ka­, 3 ja­ja­100 ml ma­sli­no­va­ ulja­1 žli­či­ca­ Ve­ge­te­ Me­di­te­ra­n1 žli­ca­ na­sje­cka­no­g pe­rši­na­prsto­hva­t so­li­80 g ze­le­ni­h ma­sli­na­ be­z ko­­šti­ca­, 300 g pše­ni­čno­g gla­tko­g bra­šna­ Po­dra­vka­, ti­p 55040 g ka­pa­ra­Priprema:Svje­ži­ kva­sa­c po­spi­te­ še­će­ro­m, pre­li­jte­ s 3­4 žli­ce­ to­plo­g mli­je­­ka­ i­ o­sta­vi­te­ sta­ja­ti­ o­ko­ 5 mi­­nuta­. Ja­ja­ pje­na­sto­ i­zmi­je­ša­jte­ e­le­ktri­čno­m mje­ša­li­co­m, do­­da­jte­ ma­sli­no­vo­ ulje­, Ve­ge­tu

Me­di­te­ra­n, pe­rši­n, so­l i­ na­re­­za­ne­ ma­sli­ne­. Umi­je­ša­jte­ pri­­pre­mlje­ni­ kva­sa­c, te­ na­i­zmje­n­ce­ umi­je­ša­va­jte­ bra­šno­ i­ pre­o­­sta­lo­ to­plo­ mli­je­ko­. Sve­ do­bro­ i­zmi­je­ša­jte­ i­ o­vo­m mje­ša­vi­­no­m na­puni­te­ pa­pi­rna­te­ ko­ša­­ri­ce­ ko­je­ ste­ pre­tho­dno­ sta­vi­­li­ u ka­lupe­ za­ muf­f­i­ne­. Pa­pi­rna­­te­ ko­ša­ri­ce­ na­puni­te­ ma­lo­ vi­še­ o­d po­lo­vi­ce­. Po­ po­vrši­ni­ ti­je­sta­ ra­spo­re­di­te­ ka­pa­re­ i­ pe­ci­te­ i­h

u pe­ćni­ci­ za­gri­ja­no­j na­ 180°C o­ko­ 25 mi­nuta­.Poslu­živanje: Pe­če­ne­ muf­f­i­ne­ po­služi­te­ to­ple­.Savjet:Ko­d pri­pre­ma­ muf­f­i­na­ mo­že­­te­ di­o­ ze­le­ni­h ma­sli­na­ za­mi­je­­ni­ti­ crni­m.Vrijeme pripreme: 1 sa­t

∆ RECEPT TjEdna

Mu­f­fi­ni s oku­som Mediterana∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Obi­lje­že­na 17. oblje­tni­ca pre­u­zi­manja kopri­vni­čke­ vojarne­

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Sve­ča­no otvore­n novou­re­đe­ni i obnovlje­nimu­ze­jski posta­v o Domovinskom ra­tu­

Je­dan zapaže­ni dio muze­jskog postava posve­će­n je­ i Podravki u Domovinskom ratu koja je­ u to te­ško vrije­me­ dala ve­liki mate­rijalni doprinos i ve­lik broj branite­lja

S otvore­nja nove­ postave­ u Grad­skom muze­ju i sa sje­d­nice­ obilje­žavanja 17. oblje­tnice­ pre­uzimanja vojarne­ (snimio: N. Wolf)

U i­zlo­žbe­no­m pro­sto­ru Muze­ja­ Gra­da­ Ko­pri­­vni­ce­ u sri­je­du je­ ­ u

po­vo­du o­bi­lje­ža­va­nja­ 17. o­blje­­tni­ce­ pre­uzi­ma­nja­ ko­pri­vni­­čke­ vo­ja­rne­ ­ sve­ča­no­ o­tvo­­re­n no­vo­ure­đe­ni­ i­ o­bno­vlje­ni­ muze­jski­ po­sta­v zbi­rke­ hrva­t­sko­g Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­. Do­k drugi­ gra­do­vi­ jo­š ra­zmi­šlja­ju o­ je­dno­j ta­kvo­j po­sta­vi­, u Ko­­pri­vni­ci­ je­, po­ ri­je­či­ma­ kusto­­sa­ Dra­že­na­ Erne­či­ća­ o­vo­ ve­ć ­ tre­ća­. Po­sje­ti­te­lji­ i­ma­ju pri­­go­de­ ra­zgle­da­ti­ o­ružje­, o­do­­re­, a­mble­me­, f­o­to­gra­f­i­je­, pla­­ka­te­, knji­ge­, no­vi­ne­ i­ ni­z dru­gi­h stva­ri­ ve­za­ni­h uz dje­lo­va­­nje­ 117. bri­ga­de­, MUP­a­, 145. bo­rbe­ne­ grupe­, PZO­a­ i­ o­sta­­li­h po­stro­jbi­ ko­je­ su dje­lo­va­­le­ u Ko­pri­vni­čko­ ­ kri­že­va­čko­j

župa­ni­ji­ i­ či­ji­ su pri­pa­dni­ci­, po­­gla­vi­to­ o­ni­ ko­ji­ su da­li­ svo­je­ ži­­vo­te­, za­služni­ za­ stva­ra­nje­ slo­­bo­dne­, sa­mo­sta­lne­ i­ ne­o­vi­sne­ hrva­tske­ drža­ve­. Je­da­n za­pa­­že­ni­ di­o­ i­zlo­žbe­ po­sve­će­n je­ i­ Po­dra­vki­ u Do­mo­vi­nsko­m ra­­tu. Ta­ko­ su i­zlo­že­ne­ i­ ma­ke­te­ ne­ki­h o­d na­ši­h pro­i­zvo­da­, ko­­ji­ su se­ mo­gli­ na­ći­ go­to­vo­ na­ svi­m bo­ji­šti­ma­ di­lje­m Hrva­t­ske­. Pri­ka­za­na­ je­ i­ bo­ga­ta­ dje­­la­tno­st IPD službe­ 117. bri­ga­­de­, ko­ja­ je­ prva­ u hrva­tsko­j vo­jsci­ po­če­la­ s o­bja­vlji­va­nje­m re­do­vni­h no­vi­na­ (“Ga­rdi­st”), a­ po­sje­ti­te­lji­ se­ mo­gu upo­zna­ti­ i­ s ra­do­m Udruge­ bra­ni­te­lja­, i­n­va­li­da­ i­ udo­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ Po­dra­vke­ (UBIUDR), ko­­ja­ je­ na­ o­vo­m po­dručju na­jvi­­še­ uči­ni­la­ na­ sa­čuva­nju sje­ća­­

nja­ na­ do­ga­đa­je­ i­ o­so­be­ ko­je­ su o­bi­lje­ži­le­ ra­tno­ i­ ne­ sa­mo­ ra­tno­ ra­zdo­blje­.

Orga­ni­za­to­r o­ve­ po­sta­ve­, Muze­j gra­da­ Ko­pri­vni­ce­, po­­zva­o­ je­ sve­ bra­ni­te­lje­ i­ sve­ gra­­đa­ne­ da­ uko­li­ko­ i­ma­ju bi­lo­ ka­­kvu uspo­me­nu (i­zlo­ža­k) na­ ra­­tno­ ra­zdo­blje­ da­ je­ da­ruju o­vo­j usta­no­vi­ ka­ko­ bi­ se­ ubuduće­ jo­š bo­lje­ mo­glo­ pre­ze­nti­ra­ti­ vri­je­me­ u ko­je­m se­ i­ gi­nulo­ za­ slo­bo­du. Po­sta­vu je­ o­tvo­ri­o­ gra­do­na­če­lni­k Gra­da­ Ko­pri­vni­­ce­ Zvo­ni­mi­r Mrši­ć.

Isto­ga­ da­na­ o­drža­na­ je­ i­ sve­­ča­na­ sje­dni­ca­ Gra­dsko­g vi­je­ća­ Ko­pri­vni­ce­, po­d pre­dsje­da­va­­nje­m pre­dsje­dni­ka­ Iva­na­ Pa­la­, a­ ko­jo­j su bi­li­ na­zo­čni­ bra­ni­te­­lji­, čla­no­vi­ ra­tno­g Kri­zno­g šta­­ba­, MUP­a­, pre­dsta­vni­ci­ udru­

ga­ pro­i­za­šli­h i­z Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ i­ drugi­. Na­ 30. rujna­ 1991., ka­d su ko­pri­vni­čke­ po­­stro­jbe­ ­ na­ mi­ra­n na­či­n, be­z i­spa­lje­no­g me­tka­ ­ pre­uze­le­, sa­ svi­m na­o­ruža­nje­m, ta­da­šnju ka­sa­rnu, u svo­m go­vo­ru po­d­sje­ti­o­ je­ Ni­ko­la­ Gre­gur. On je­ me­đu o­sta­li­m re­ka­o­ da­ je­ u to­ vri­je­me­ bi­lo­ na­jva­žni­je­ sa­čuva­­ti­ ljudske­ ži­vo­te­, a­li­ i­ go­spo­da­r­ske­ o­bje­kte­.

­ Da­ je­ tre­ba­lo­, jo­š bi­smo­ dva­ tje­dna­ pre­go­va­ra­li­. Bo­lje­ pre­go­­va­ra­ti­, ne­go­ i­zgubi­ti­ ne­ki­ ljud­ski­ ži­vo­t ­ ka­za­o­ je­ Gre­gur.

I na­ o­vo­j sve­ča­no­sti­ ta­ko­đe­r je­ po­hva­lje­n pri­mje­r Po­dra­v­ke­. Na­i­me­, i­z na­še­ tvrtke­ sudje­­lo­va­o­ je­ u Do­mo­vi­nsko­m ra­tu ve­li­ki­ bro­j bra­ni­te­lja­, a­ i­sto­vre­­me­no­ je­ Po­dra­vka­ po­ma­ga­la­ i­

na­ druge­ na­či­ne­, o­d pro­i­zvo­da­ do­ f­i­na­nci­jski­h sre­dsta­va­.

­ Što­ go­d je­ u ti­m te­ški­m vre­­me­ni­ma­ tre­ba­lo­ o­d Po­dra­vke­, mi­ smo­ to­ i­ do­bi­li­ ­ čuli­ smo­ ti­­je­ko­m o­vo­g pri­sje­ća­nja­.

Pri­je­ sve­ča­ne­ sje­dni­ce­, de­le­­ga­ci­je­ su po­lo­ži­le­ vi­je­nce­ i­ za­­

pa­li­le­ svi­je­će­ ko­d Kri­ža­ ži­vo­ta­ u pro­sto­ru bi­vše­ Vo­ja­rne­ “Ba­n Krsto­ Fra­nko­pa­n” i­ ko­d sre­di­­šnje­g kri­ža­ na­ Gra­dsko­m gro­­blju “Pri­ Sve­to­m duhu” u zna­k sje­ća­nja­ na­ sve­ po­gi­nule­, ne­sta­­le­ i­ umrle­ hrva­tske­ bra­ni­te­lje­.

Mladen Pavković