СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ POPULATION IN ТНЕ REGION OF PLJEVLJA FROM VI CENTURY

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА

Књ. 8- 9

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ

МИТРА ЦЕРОВИЋ

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА

ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ

ПЉЕВЉА 2013

ГЛАСНИК ЗАВИЧЛЛ !ОГ МУЗЕЈ Л, Књ. 8- 9 (20 13), стр. 9- 26 REVI!ZW ОГ: IU:GIONЛI- MUSEUM, Vol. 8- 9 (2013), рр. 9- 26

УДК: 31 6.347:908(497. 16)"-05/03"

Мирооав ЛАЗИЋ

ФиЛозофски факултет Београд

Митра ЦЕРОВИЋ

Подгорица

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ

Прва писана запажаља о старинама ПЈЈ?еваљскоr краја потичу из пера

дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, наш­ли у Пљевљима (Таслиuи). Међутим, тек су крајем · хrх столећа започета проучавања античких споменИка и натписа из Пљеваља, од · којих су неке објавили Момзен и Артур Еванс - знаменити енглес]\и археолог који је Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899 .. године., уследила су и прва ископаваља о којима је писао· К . Пач, да qи после више од шест

децен ија, 1964. године, у Коминима била започета си.стематска архео­

лошка истраживаља заштитног карактера, којима· су _руководили др Дра­гослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори

археологије на . ФиЛозофском факултету у Београду. Овим ископаваљима, спроведеним у две истраживачке кампаље (од 1964. до 1967. године и од 1970. до 1975. годИ1~1е), обухваћена је само некропола у Коминима, док је пространо и утврђено насеље остало · неиспитано. Резултати истраживања превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривен их гробница и· rробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете

и преhепоr златног накита који је красно лепотице из античких Пљеваља

(Цермановић-Кузмановић 1998). Величина античког насеља у Коминима и надгробни споменици у

оближњим некрополама, од којих су неки припадали раскошним породичним

9

МИРОСЈ I ЛВ Ј IЛЗИЋ, МИТРА ЦЕРОВИЋ

гробницама, довели су до неизбежних питаља: Ко су бu:zu :JJcum~::љu шlmич­

'<их Пљеасы,а и· како се 'Ј(ШО љuхов град? Показало се, међутим, да ниј е лако наћи исправне одговоре на ова питаља, јер историјски извори о станов­

ништву римске провинциј е Далмације и њена топономастика не пружају

потребне податке, а веl1ина и:v1ена са погребн их стела у некрополи II при­пада већ романизованим становници ма.

Када је реч о имену анти ч ког града у Коминима, оно је одавно познато

као Municipiuш S( ), како је записано на једном од надгробних споменика у Коловрату код Пријепоља. Други натписи са стела из Комина и Коловра­

та навели су историчаре и л ингвисте да непотпуно име града претпоставе

користећи се различитим аргументациј ама. Тако се дошло до назива, као што су: Muпicipiшл S(aptia), Municipiuш S(p lonнш), Municipiшл S(ikulatorum), Muпicipiшл S(a loпiaпa) (Uермановић-Кузмановић 2009, 55). Најновија прет­постнвка да су се римска Пљевља (Комини) звала Municipium S(ploпistarL1111) · n отиче из пера проф . М. Мирковић (Mirkovic 2012).

Упоредо, ни nокушај да се утврди етнички састав становнишпза

MLJnicipL!Пl a S() није текао глатко. У време када су истраживања у Комини. ма окончав а, археолошка грађа о nреримским житељима пљеваљског крај а

потицала је из малобројних гробних хумки из старијег гвозденог доба ис ­тражених средином шездесетих година у удаљеној Готовуши, што ни при­ближно није било довољно за поуздане процене о томе кога су у тој об­

ласти у I столећу пре Христа затекли новопридошли Римљани (Markovic i Srejovic 1964; Марковић 1966). Посебан nроблем била је хронолошка раз­лика између најмлађ их староседелачких гробова у Готовуши и најстаријих

гробова у Коминима, која износи најмаље три столећа. Због тога, у ранијим расправама о етничком саставу становника црногор­

ске виси је у време римских освајаља биле су кључне вести античких истори­

чара о Пирустима и њиховом војевању са Римљанима (Ј столеће npe Христа), јер се из античких текстова слути да су они у то доба насељавали северне области данашње Црне Горе. У сваком случају, још увек преовлађује став да је у етничком саставу доморадочког живља у црногорској висији доминира­

ла ил ирска компонента (Цермановић-Кузмановић 2009). 1 Такође, у новијим истраживањима на ту тему, која су дел имично заснована и на резултатима ар­

хеолошких испитивања, М. Мирковић дозвољава могућност да су на етнички

састав становништва те области могли утицати и Келти - тачније Скордисuи. На крају, она сматра да су се становници Muпicipiuma S() углавном састојали од разнородних Ил ира имигр~ната, који се због тога не могу идентификовати као засебна етничка (племенска) груn а (Mirkovic 2012, 9- 24) ..

1 Целовит историјат истраживаља тог nроблема, са закључцима различ итих аутора, nру­

жилаје М. Мирковић . Yn. Mirkovic 20 12.

10

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

Чини се, ипак, да је и у новијим покушај има да . се утврди идентитет

nреримских становника Mнnicipum-a S( ), дошло до извесног несклада у вредноваљу писане и археолошке грађе. Наиме, од средине .80-тих· година прошлог столећа дошло се до важних археолошких открића о староседео­

цима пљеваљског краја, који су ту живели неколико столећа пре римских освајаља. Истражено је више гробних хумки у Љутићима (Матаруге), Ле­вер Тари, Борови ци и Отиловићиl\'tа, а сондажно је испитана и праисторијка градина Мала плијеж која се налази недалеко од Комина (Лазић 1988; Lazic l991; Лазић и Церовић 2002; Срејовић 2009; Sladic 2012)."Све у свему, данас располажемо и новијом археолошком грађом из старијег гвозденог доба из

те обаласти, која углавном није била укључена у ранија разматраља етнич ког састава преримских житеља Мнпiсiрiшла S() и љегове околине (карта l ).

Највише археолошких налаза о преримским житељима црногорске

висије потиче из гробних хумки које су датоване у старије гвоздено доба (слика l ). У већини, у тим хумкама нађени су лоше сачувани скелети

покојника који су сахраљени са накитом, оружјем и приложеном грнчаријом (Markovic i Srejovic 1964; Марковић 1966; Lazic 1991; Срејовић 2009; S\adic 20 12). По правилу, ратници су покопани са гвозденим копљима дугог листа

и бојним секрима (слика 2). Накит из гробова израђен је од бронзе. То су најчешће фибуле, различите кружне апликације , затим масивно ливене на­руквице са пребаченим крајевима и украсне и гле (слика З) . Грнчарија из ових гробова израђена је од глине помешане са песком. Преовалађују пеха­ри са једном или две дршке сиве боје, декорисани урезани м геометријским мотивима. Најмлађи археолошки налази из ових тумула датовани су у сре­

дину V столећа пре Христа и припадају Гласиначкој култури. Чиљени.ца да у пљеваљском крају нису откривенИ гробови или насеља

из потољих столећа, наводи на закључак да су крајем V столећа И у ЈУ столећу пре Христа ·житељи ове области напустили своју домовину и да

је. она због тога опустела. (Срејовић 2009, 47). Први докази о поновном насељаваљу пљеваљског краја потичу из најстариј их гробова некрополе 1 у Коминима, који су настали крајем Ј столећа пре Христа.

Са друге стране, сматра се да су тумули из старијег гвозденог доба, са налазима Гласиначке културе, истражени у северној Црној Гори, припадали Аутаријатима, чије политичке и војне активности можемо да пратитимо од 335. године пре Христа када је Александар Македонски заратио са Триба­лима. Домовина Аутаријата захватала је црногорску висију, долину Лима, горље и средље Подриље, као и територију гласиначке висоравни у источној

Босни (Papazoglu 1969, 71 - 86; Benac 1987, 785; Wilkes 201 1, 154- 155; Васић 2d05, 35--49). Међутим, ако се запажаље о хронологији археолошких налаза из старијег гвозденог доба у пљеваљском крају и. другим областима домо­

вине Аутаријата повеже са историјским изворима, долази се до занимљивих

11

•

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ, МИТРА ЦЕРОВИЋ

закључака . Наиме, више античких историчара пишу о покретима Аутаријата

из матичних територија према истоку и њиховом сукобу са Трибалима.

Инвазија Аутаријата на трибалску територију није историјски доказана. Ипак, Ф. Папазоглу сматра да уколико се догодила, могла је да буде само

nocJI~ 335. године, јер тада настаје погодна прилика да Трибали буду савла­дани и протерани, пошто су исте године већ поражени у походу Александра Македонског (Papazoglu Ј 969, 86- 87). Крај војне моћи Аутаријата везује се за чудновату најезду жаба која их је натерала да напусте своје домове и по­траже ново уточиште. После њихове провале у Пеонију (око 31 О. године пре Христа), македонски краљ Касандар одобрио је да се настане око планине

Орбел, на источној граници Македоније (Papazoglu 1969, 90). Упоредо, археолошка грађа из пљеваљског краја и суседних областИ,

не само да потврђује покрете Аутариј ата, већ и сугерише датум њиховог

егзодуса. Тако, одсуство археолошких налаза млађих од средине V столећа пре Христа у пљеваљском крају оправдава претпоставку да би баш тај да ­

тум могао бити termiпus post quem поп за Аутаријате у тој области, што је у складу са археолошком ситуацијом и у суседним крајевима. Наиме, током V столећа пре Христа њихови гробови појављују се у Шумадији - домо­

вини Трибала (Лазић 1988, 61- 70). Ипак, тачан датум одласка Аутаријата

из пљеваљског краја није пресудан за тему овог рада. Важно је сазнање да су они отишли из те· области и да о томе саtласно сведоче писани извори и

археолошка гр:.ђа. Због тога они нису ни могли бити у пљеваљском крају

као домороци које су Римљани ту затеклИ у другој половини 1 столећа пре Христа (карта 2а).

Уосталом, то потврђују и најстарији гробови у Коминима из некрополе

l који су датовани у 1 столеће . Ту су сахраљени кремирани покојници чији су

остаци затрпани у плиће јаме, или су одлагани у грубо израђене керамичке

урне које су укопане у средишта гробних јама и понекад заштићене (окру­

жене) облуцима или вертикално поређаним каменим плочама (слика 4). Као прилози у гробовима, нај чешће се појавЉују маљи пехари и накит- фибу­ле, прстење и наушнице (Цермановић-Кузмановић 2009, 63) . У појединим гробовима нађени су и криви гвоздени нЬжеви коришћени за обрезивање винове лозе (Ружић 2009). .---

Најстарији гробови из некрополе l у Коминима прво су археолошко сведочанство о житељима пљеваљског краја после Аутаријата. Будући да

нема писаних података о томе ко се у тој опустелој области насел ио непо­

средно пре доласка Римљана, једино преостаје да се љихово порекло ут­

врди на основу археолошких налаза који су ту затечени и историјске грађе која у ширем смислу извештава о војно- riоЛитичким збиваљима и етнич­ким комешањима у унутрашљости Балканског полуострва, у последњим

столећима пре Христа.

12

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

Када је о археолошкој грађи реч , у некрополама ! и IJ у Коминима нађени су кантароси који су повезани са керамичком продукцијом Келта,

што су јасне археолошке назнаке о њиховом присуству у пљеваљском крају

на прелазу из старе у нову еру (слика 5) (Цермановић-Кузмановић 2009, 62). Уосталом, да су Келти нешто раниј е живели у средњем и највероватније у

горњем Подрињу, сведочи латенски карактер налаза из Крајчиновића, који је дато ван у крај 11 и почетак 1 столећа пре Христа (Zotovic 1985, 100-1 08).

Међутим , у гробовима некрополе 1 у Коминима пронађени су и архео­лошки налази другачиј ег - некелтског - порекла. То су, пре свих, јајасти л он­ци коришћени као урне. Израђени су грубо од лоше пречишћене глине и без

употребе витла. На рамену ових посуда често су аплиuиране дршке полуме­

сечастог облика (слика 6). То је грнчарија аутохтоног порекла, која је припа­дала житељима пљеваљског краја који су се ту доселили пар столећа после

егзодуса Аутариј ата. Због тога се чини да она може да помогне у покушају

да се утврди ко је и када настанио пљеваљски крај - непосредно пре појаве Римљана. Међутим, показало се да потрага за том врстом грнчарије није

ни мало лак задатак, јер због једноставне и грубе израде она сnада у често

занемарене археолошке налазе, па углавном изостаје у археолошкој литера­тури у којој приоритет има квалитетнија керамика препознатљивих типо­

лошких и хронолошких одлика.

Ипак, могуће ј е установити присуство такве грнчарије у суседним об­ластима - и то у доба које претходи њеној п ојави у Коминима. Тако, у Крше­

вици код Врања са хеленистичком грнчаријом нађени су и лонци рађени слободном руком, са аплицираним потковичастим дршкама (Т. I/ 14- Ј 5). Градина у Кршевиuи налази се на дарданској територији, а керамика о којој

је реч има доста аналогија са грнчаријом Трач ана (Микулчић и Јованови\:1 1968, 354- 374; Sladic 1998, 11 7, 120). И заиста, како је то одавно приметио И. Микулчић, даље ка истоку сличне посуде нађене су у Пернику и Сев­

тоnолису у Тракији (Т. 1/ 1- 13) (Чангова 198 1, Обр . 36/ 1-2, G-7; Чичкова 1984, Обр. 1, З, Т. I- JV ). Присуство исте грнчарије на трачкој и дарданској територији у хеленистичко доба није тешко објаснити, будући да су Трачани и Дарданци сродни Ј:!ароди који су се у етно-културном смислу прожимали,

како о томе јас'\о сведочи лингвистичка (ономастичка) и археолошка грађа

(Papazoglu 1969, Ј 68- 186; Лазић -2009). Међутим, како објаснити појаву грнчарије из uентралнобалканског

nодручја, осносно дарданско-трачког културног поднебља, на опустелој територији црногорске висије? Нажалост, археологијај е немоћна да ту пру­жи ближа тумачења, јер је обим спроведених исжопаваЊа недовољан, ал и се чини да овај проблем није нерешив, ако се уваже вести о ратним стра­хотама кој е су Дарданuе погађале заредом у II и 1 с:rолећу пре Христа. ~ве је почело када су Бастарни окупирали дарданску територију 179. године.

13

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ, МИТРА llf:POBИЋ

Затим је усЈiедио пораз Дарданаца у рату са Македонцима који им је нанео

краљ Перееј 169. године . П отом, задес ила их је нај езда и вишедеценијека окупација Скордиска, коју су окончал и Римљани . Протеравши Скордиске

на север, Римљани су ратови ,, t а Суле и Хортензија (85. године пре Христа) "Започел и покоравање Дарданаца. Сукоб са Римљанима кулминирао је стра­ховитим ол.ма1лама риl\tског војсковође Скрибонија Куриона над Дарданни­

ма у току рата названог bellum Daгdanicum . Затим су Дарданuи претрпели бескрупулозну пљачку окупиране ломовине, кој у су спроводили корумпи­рани римски намесниuи. Дарданuи нису били поштеђени ни учешћа у рим­ским грађанским ратовима, јер су се њихове чете нашле на страни Помпеја

у бици код Фарсале. Десетак година касније, на њих је из обести (да би упо­

слио докону војску) заратио и тријумвир Марко Антоније. И на крају, не­

посредно пре пуног присаједињења дарданских области римској Империј и 28. године пре Христа, уследио је још један пљачкашки напад Бастарна (Papazoglu 1969, 124- 143). .

Иако историјски извори не бележе покрете Дарданаца изван домовине у време ових догађаја, осим запоседања дела трибалске територије (долина

Јужне Мораве и Понишавље), rрнчарија и начин сахрањивања у некрополи

1 у Коминима nоказују да су страхоте којима су бил и изложени близу 150 година, иnак довеле до њиховог делимичног исељавања изван матичних об­

ласти, па тако и на раније опустелу илирску територију. Чини се да само на

тај начин може да се објасни зашто се у Коминима пој вила грнчарија рађена по угледу на ону из дарданских насеља. Дакле, по свему судећи, Римљани

су у пљеваљском крају затекли избегле груnе из Дарданије, које су се ту склониле из ратовима пустошен е домовине (карта 2Ь).2

При томе не треба заборави.ти да су и Скордисци из Поморавља и

Понишавља од 11 столећа пре Христа били изложени сталним нападима Римљана, који су се завршили nочетком l столећа њиховим протеривањем у Срем и Банат - северно од Саве и Дунава . Тако је могуће да су и поједине

груnе Скордиска , nопут Дарданаца, биле. принуђене, бежећи од непријатеља, . да насел е раније оnустеле територије Аутаријата (карта 2Ь ). ЗбQГ тога се чини да се и грнчарија карактеристична за керамичку продукцију

\

2 Приматышо делује nретnоставка о раном nрисуству Дарданаца на територији Аутаријата.

Наиме, Ливије 11звсштава да је 168. године Ем илије Паул устунио Дарданцима nраво трго­

вине сољу (salis commercium). Остало је нејасно одакле су се Дарданци снзбдевали со.ъу у таквим колич 1шама да бИ' могли да тргују. Са друге стране, Страбон наводи да су Аутаријати

и Ардијеј и често ратовали због сланих извора који су се налазили на граници њихових

територија. Овај сукоб завршио се победом Аутариајата, па nроистиче да су се слани извори

нашли на rьиховој територији (Papazogltl 1969, 71 - 72, 133). Дакле, могуће је да су Дарданци

још ПО'Iетком 11 столсћа пре Христа овладали сланим ИЗВОЈlИМа на опустелој територији

Аутаријата и да су убрзо заnочели IЫIXOBY ко~1ерцнјалну експлоатацију.

14

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

Келта у Коминима, о којој је раније било речи, може да објасни постеnеним

nовлачењем група Скордиска у ненасе.ъене обаласти црногорске виси је које су у то време биле ван домашаја римских легиј а.

* * *

Имају11И све ово на уму, чини се да смо сада ближе одговору на

раније постављено nитање : ко су би.1и дmmp01fU Ј<Оје су Римљани затек­

ли у lfJJIIOгopcкoj висцји? Наиме, ако ускладимо вести а нтичких хроничара о бурним догађајима на uентралнобалканском подручју током последњих

столећа пре Христа, и резултате новиј их археолошких истраживања, како

на територији северне Црне Горе, тако и у областима које су у то доба биле изложене континуираним ратним сукобима, долазимо до закључка да су

оnустели nљеваљски крај, највероватније, током Il и Ј столећа пре Хри­ста, населиле груnе избеглих Скордиска и Дарданаца. Врло брзо, у нQвој

-заједничкој - домовини они су се стоn или у засебну етничку скупину коју,

зах ваљујући архсолошким налазима, снутимо као домородачки живаљ који

је по доласку Римљана био изложен убрзаној романизацији .

Насеље досељеника из трачког и келтског етно-културног nростора у Ко­

ми нима прерасло је у MLinicipium S( ), односно регионално средиште у које су касније пристизали и други досељеници из различитих делова Имnериј е,

а н арочито из Д~маuије, како о томе сведоче епиграфски сnоменици и ар­

хеолошки налази из некрополе Il у Коминима. Чини се да управо некроn о­

ла 11 у Коминима добро илуструје новонасталу сложс~•У етничку структуру мунициnија, јер -се уnоредо са nогребним оби чајима првих досељеника у

овој некрополи, од ЈЈ столећа nосле Христа, nојављују и nотnуно романизо­ване гробне форме са монументалним гробницама, надгробним стелама и

драгоценим nрилози ма. У П1 и ЈУ столећу nотnуна романизациј а локалног

становништва Пљеваљског краја увелико је завршена, о чему добро сведоче римски сnоменици откривени и у другим мање nристуnачним областима,

као што су гроб са надгробном стелом из Љутића и митреум у Левертари

(Лазић 199 1; Lazjc 199 1 ).

БИБЛИОГРАФИЈА

BenacA., 1987 - О etnjckim zajednicama staгjjeg zeljeznog doba Ll Jugoslaviji . Stг. 737-

802, u PraistOJ'ijajugoslavenski/1 zema(ja V. Uг. А . Вепас. Sa1·ajevo: Svjetlost i Akadeтjja naнka ј umjetnosti Bosne ј Hercegovine

15

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ. МИТРА ЦЕРОВИЋ

Васић Р. ,

2005 - Белешке о Гласинцу - Аутаријати. Balcanica XXXV 35-49

Wilkes Ј. , 200 1 - lliJ'i, Split: Laus

Gracanin Н. ,

2012 - Miroslava Mirkovic, Mиnicipiиm S( ): А Roman Town in tl1e Centгal Balkans, Komini пеш P(jevlja, Montenegro. BAR intemational seJ'ies. S235 7. Oxford: Archaeopress, 2012. Рр. iv, 86. Bryn Mawr Classical Rev iew 2012.11.13

Гетов Л.,

1991 - Могилен некропол от еленистическата епоха при Кабиле. Стр. 168-197, у Кабu:те, том П . Софиа: Бьлгарска академия на науките

Димитров Д. et all. 1984 - Севтополис. Том l. Софиа: Бьлгарска академия на науките, Археоло­

rически институт и музей

Zotovic М., 1985 - AJ-heoloski i etnicki ргоЫетi bгonzanog i gvozdenog doba zapadne

SгЬ[је. Beograd: Zavicajni muzej Titovo Uzice, Savez arheoloskih drustava Jugoslavije

Лазић М., 1988 - Топографија и типологија праисторијскuх тумула у Србији и

Црној Гори. Београд: Филозофски факултет, Центар за 'археолошка истраживања

1991 - Римски гроб из Љутића. Гласник САД 8: 105- 109 2009 - Ко су били Дарданци? Архаика 2: 53- 75

Лазић М. и Церовић М.,

2002 - Прошлост у кањону Таре. Иcmoptu·cкu записи LXXV/3-4: 191-198

Lazic М., 1991 - Pljevalj ski kraj u praistoriji i antici. Biseгka 1. Ekolosko drustvo Biserka.

Pljevlja: 18- 23

Марковић Ч. , 1966 - Илирска хумка у Готовуши. Старине Црие Горе II- IV. Цетиње. ·

16

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

Микулчић И. и Јовановић М.,

1968 - Хеленистички oppidиm из Кршевице код Врања. Врањски гласник

IV:354- 374

Mirkovic М. , 2012 - Municipium S( ): А Roman Tmvn in the Central Balkans, Komini near

Pljevlja, Montenegro. BAR international seJ-ies, 52357. Oxford: Archaeopress, 20 12. Рр. 86.

Papazoglи F. , l969 - SJ-ednjobalkanska plemena и Pl-edrimsko doba. Sarajevo: ANUBiH,

Centar za balkanoloska ispitivanja

Ружић М.,

2009 - Силван и Херкул у загробним вероваљима становника Мунициnијума С ... Архаика 2: 103- 11 8.

Sladic м., 1986 - Kaamika Skшdiska . Beograd: Filozofski fakиltet, Centar za arheoloska

istrazivanja 1998 - Mlaёle gvozdeno doba па teritm-iji Srbije. Doktorska disertacija. Univerzitet

и Beogradu, Filozofski fakиltet 20 12 - Praistorijski tшnиli и Otilovicima kod PUevalja. Davnine 1: 59- 102.

Podgorica

Срејовић Д., 198 1 - Културе гвозденог доба. Стр . 54- 65, у Исторцја српског народа 1.

Београд: Српска књижевна задруга 2009 - Пљеваљско подручје у Праисторији. Стр. 35-47. У Историја

Пљеваља. ур. С. Терзић. Пљевља: Општина Пљевља

Srejovic D., Markovic С., 1987 - Medena stijena- paleolitsko i mezolitsko nalaziste. Arheoloski pregled

27. LjиЬljana.

Чангова Й. , 198 1 - Тракийското сели ше од Ј хил. пр. н. е. Стр. 52- 105, у Периик Ј, ур.

Й.Чангова, ет all. София: Българска академия на науките, Археологиче­ски институт им музей

17

МИРОСЈ I АIЗ ЛАЗИЋ, МИТРА ЦсРОВИЋ

Чичкова М.,

1984 - Античка керамика, Стр. 18- 11 5, у Севтополис, To.wl, Ур. Д. Л. Дими­тров, М. Чи ч кова , А. Балканска, Л. Огненова-Маринова. София: Българ­

ска академия на наукитс, Археологически институт им музей

Цермановић-Кузмановић А. ,

1998 - /(o.ниllu - mzmicipium S ... Велика археолошка налазишта, књига З. Београд: Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања

2009 - Лљеваљско подручјс у римска и рановизантијско доба. Стр. 49- 67. У Историја Пљеваља. ур. С. Терзић. Пљевља: Оnштина Пљевља

Cermanovic-Kllzmanovic А., 1967а - Rezultati arl1eoloski l1 istrazivanja na podгt~cju Municipijuma S ... kod

Pljevalja - selo Komini. Mateгijali IY: 77- 84. 1967Ь - Nekoliko novih rimskil1 natpisa iz Komina. Stшinш XYIII: 201- 202. 1969 - Municipium S. i 11jegova pmЫematika и svetlu шheoloski/1 i epignJ.f~·ki

spomenika. Београд: Археолошки институт 1980а -Arheolosko i stt-azivaпje antickiћ пekropola u selu Komini kod Pljevalja.

Stшinш ХХХ1: 43- 52. 1980Ь - Vorromiscl1e Elemeпte in der Kultш des Municipium S .. im Dorfe Kom­

ini , Ziva antika 30: 227- 232.

Miroslav Lazic, Mitra Cerovic

POPULATION IN ТНЕ REGION OF PLJEVLJA FROM УЈ CENTURY ВС ТО RAMANIZATION

Summшy

ln recent attempts to determine the identity of the inhaЬitants in pre-Roman Mllnicipum S ( ), tl1ere l1as been some discrepancy in the evaluation ofthe writ­ten and archaeological material. 1n fact, since the mid-80's of the last century important archaeological discoveries 'vVCre made about natives of Pljevlja, who had lived there а few ceпtшies bcfore the Roman conqL1est. Several tombs were excavated iп Ljlltici (Matarllge), Lever Тащ Boi'Ovica and Otilovici and pгoЬing excavation has been led on prehistoric local ity Mala plijez near Komiпi . Today we have modern ar€haeological material from the early lron Age in this region which generally has not becn iпcluded in earlier coпsidet-at ion ofthe ethпic struc­ture of poplllatioп iп pre-.Roman Municipillm S () and its surroundings (Ма р Ј) .

18

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

The youngest of these archaeological fi nds аге dated in the middle of V century ВС and belong to Glasinac cultшe (Figure 1-3).

Тће fact that exploration in the Pljevlja region did not discover graves and settlements offollowing centuries, suggests that at tће end oftl1e VI and in the V century ВС inћabitants of tће area left tћeir lюmeland and that it was therefoгe deserted. The fiгst evidence of Pljevlja гegion repopulation oгiginates fгom the oldest tombs in the necгopolis 1 in Komini belongi ng to the end ofthe Ј centuгy вс.

Оп tће other hand, it is cons ideгed that the еагlу Iron Age tumul i, witћ find­ings of Glasinac cultuгe, excavated in nortћern Montenegгo belong to Autariatae. Their political and military activities can Ье traced back to 335 ВС. Homeland of Autariati comprised Montenegrin ћighland, Lim valley, tће upper and middle Drina and territory of Glasinac plateau in easteгn Bosn ia. Howeveг, if we link l1i stoгica l souгces wiЊ the obseгvation on Ње cћгonology of arcћaeological finds from early Iron Age in Pljevlja region and in otћer агеаs in the homeland of Au­tariati, it leads to i пteresting coпclнsions.

In fact, several ancient historians mention that Autariati were moviпg from their homeland territory to Ње east coпfticting with TriЬa l i, Ьнt theiг iпvas ion of TгiЬal ian territory is not 11istorically proveп. However, if it happeпed, it could only Ье after the уеаг of335. Епd ofmilitaгy роwег of Atttariati is соппесtеd with the end ofthe IV century ВС and w itћ а straпge invas ion offrogs that made Њеm leave tl1eir homes and seek а new laпd.

Archaeological mateгia l from Pljevlja апd adjaceпt areas not оп!у coпfirm Autariati's movement, but also suggests а date for their exodнs. Thus the absence of arcћaeological fiпds уонпgеr thaп the middle of V century ВС iп Pljevlja re­gion jнstifies assuming that this particular date might Ье а taminus post quem поп for Aнtariati in the area, that is corresponding with the archaeological situation in the neighboring region. However, the exact date of" departure of Autariati from Pljevlja region is not crнcial to tlle topic ofthis paper. It is important to know that they left tће area. Therefoгe they could not Ье population in P ljevlja region the Romans foнnd theгe as the natives in tl1e second ha lf ofthe l century ВС.

The oldest gгaves in the cemeteгy 1 in Komini аге the first archaeological evidence ofthe inhaЬitants ofPijevlja afteг Aнtariati (Figuгe 4). Since there is no written гecord of who settled deserted area just before the arrival of the Romans, the only way to determine theit· origin is on the basis of archaeological material found Њеrе and of historical data reporting on military- political events and eth­nic turmoil in the interior of the Balkan Peninsula in the last centuries ВС.

Speaking of aгchaeological mateгial, in the necropolises Ј and Jl in Komini wеге found specimens of kantl1ams linked with ceramic production ofthe Celts, which аге evident archeological indications about their presence in Pljevlja re­gion in time ofthe transitioп from the old to the new era (Figt1re 5). After al l, the

19

МИРОСЛАВ ЈIЛЗИЋ. МИТРА ЦЕР013ИЋ

Celts were prese11t earlier in tl1c middle апd probaЬiy i11 the uррег Dгi11a, as tcsti­fies La Tene character offi11ds i11 Krajciпovici, dated to the e11d oftl1e 11 centшy a11d the begin11 i11g of the 1 ce11tury ВС.

However, i11 tl1e tombs iп tl1e 1 necгopolis i11 Komi11i theгe are also aгchaeo­logical fi11ds of differe11t, 110t - Celtic ot·igiп. Tl1ese are, first оГ all, egg-shaped pots used as нms . Thcy аге madc of роогlу puгified clay - гoнgh ly and \Vithout tl1e use of a wi 11ch. On tl1e shou ldeг of the vessel ofte11 аге pasted handles ot·scmi­lunar shape (Figure 6). This potteгy is autochtho11ous, beloпgiпg to inhaЬitaп ts оГ

Pljevlja regioп wl1o moved tl1ere а couple of ce11turies after the exodtts of Atttaгi­ati. 1t seems that, becattse of tl1is, it т ау l1e lp to determi11e who and whe11 settlcd Pljevlja t·egion just befot·e the Romaпs appeared.

ln Кrsevica nеаг Vra11je along witl1 tће Hellenistic pottery tlleгe were found also pots made Ьу l1a11d '"'ith lюrseshoe handles (Т 111 4-15). Krsevica is located оп Darda11 tetтi toгy and pottery i п qнestion has а lot of a11alogies \\1ith Thracian pottety Fшtl1er to tl1e east similar vessels аге fou11d i11 Pernik a11d Sevtopol is in Tl1race (Т. 111- 13). Presencc of the same pottery 011 Dardaп and 011 Тћrасiап territory i11 the Helleпistic age is not difficult to explai11 , since the Tћt-acians

and Dardans \vеге kil1died natio11s tl1at \Vere permeated iп tl1e ethno - cultшal scnse. However, ho'v to explai11 thc appeara11ce of pottery from tl1e Ce11tral Bal­ka11 territory, i.c. Dardan - Thгacia11 cultural region, i11 deset·ted territory of the Moпtenegrin high lands? Unfortнпate ly, archeology is unaЬie to provide а тоге detailed inteгpretatio11 of this, Ьесанsе the scope of the excavations carried онt \Vas not wide enougl1, Ьнt it seems that this рюЬiет is not unsolvaЫe, if you ap­preciate ne'vvS of wаг l1o1тors tl1at Daгdanians suffered in а series in second and fiгst centuгies 13С. Although sources do not record movements ofDardanians ottt o Гtheir lюmel and at tће time oftl1esc events, except occupation ofpaгt ofthe teг­ritory ofTriЬali (the vall ey ofthe Sot1tl1 Morava and Nisava), pottery, and burial rite in the necropolis 1 in Komini slюw that the horrors tl1ey were subjected to neaгly 150 years, have led neveгthel ess to their partial emigration and to previ­ously deserted lllyrian territory. lt seems that only in tl1is way one can explain the appearance of pottery made like that from Daгdan iaп settlements. So, judging Ьу all, iп the region of" Pljevlja tl1e Romans Љнnd gгонрs emigrated from Dardaп ia, \Vho took refuge tl1eгe from homeland devastated during long wars.

Along with this, we shoнld not forget that in the 11 and beginning ofthe 1 cen­tury ВС Skordisci in tl1e Могаvа and Nisava valley wеге also exposed to coпstant

attacks of Romans, and it is not to Ье excluded that some groups of Scordi sci, escaping fюm tl1e епеmу like Daгdanians, were fot·ced to settle earlier deserted tcrritory of Atttaгiati (Мар 2). Tl1eref0гe, it seems also that pottery and ceramic pгoduction cћaracteгistic for Celts i11 the 11ecropolis l in Komi11i, previously di s­cussed, can Ье explained Ьу the gгadua l withdra\val (escape) of Scoгdisc i i11to

20

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

uninhaЬited regions of Montenegrin highlands which were at that time out the reach of the Roman legions.

Bearing all this in mind, it seems, after all, that we are closer to tlle answer to the question: who were natives which Romans came upon in the Monteпegrin highlands? We сап fiпd the answer if we compare data of aпtique chroпiclers about tumultuoos events in Central Balkaпs area during last ceпturies ВС with results ofrecent archaeological research in the northem territory ofMontenegro, as well as in regions constaпtly exposed to war conflicts at the time. We came to the conclosion that depopulated region of Pljevlja was resettled Ьу groups of refugees of Scordisci and Dardaniaпs, рrоЬаЬ!у iп the П and I centuries ВС. Very soon, in а new commune homeland they spontaneously fused into particulaг ethnic group which, doe to archaeological finds, we could anticipate as пative population exposed Ьу the arrival of the Romans to gradual Romanization.

21

/

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ, МИТРА ЦЕРОВИЋ

Карта Ј. Налазишта из старијег гвозденог доба (VJ- V столеће пре Христа) у пљеваљском крају

22

Карта 2. Миграције становништва пљеваљског краја

од V до Ј столећа пре Христа

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

Слика Ј. Хумка у Боровици

Слика 2. Гроб из старијег гвозденог доба у Боровици

23

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ, МИТРА ЦЕРОВИЋ

24

Слика З. Накит Аутаријата из гробова у Левер Тари (1- 6) и Боровици (7-8) (крај VI и почетак V столећа пре Христа)

Слика 4. Гроб из 11екрополе Ј у Комитща

СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ...

Слика 5. Кантарос из некрополе li у Коминима

а ь

Слика 6. Урне израђене слободном руколt из некрополе 1 у Кљиинима

25

. .....

МИРОСЛАВ ЛАЗИЋ, МИТРА ЦЕРОВИЋ

7 9

11 12 13

14 Табла Ј . Посуде израђене слобод1юм рукоАt са "дарданско-трачке" територије . Перник: 1- 5 (Чангова 1981: Обр. 3611-2, 6- 7, 10); Севтополис: 6-ЈЗ (Чичкова

1984: Т 1/ 1.1, 1.12, Обр. 111.1, Обр. 5; Кршевица: 14- 15 (Sladic 1998: 120, Т 2/8, 11)

26