Pisa je izlazni ureaj koji prenosi (ispisuje) podatke (tekst, slike i dr.) sa raunala na neki materijal (najee na papir, foliju ili u zadnje vrijeme na printabilni cd, dvd). Vana obiljeja: Korisnik bira pisa prema svojim potrebama, a kvalitetu pisaa odreuju brzina ispisa, kvaliteta ispisa, cijena potronog materijala i bunost. Vrste pisaa prema nainu ispisa: linijski i serijski Vrste pisaa prema tehnikoj izvedbi: 1.mehaniki pisai-pisai s bubnjem,pisai s lancem,pisai s iglicama,linijski pisai,pisai s lepezom 2.nemehaniki pisai-tintni ili kapljini,terminalni,kristalni pisai,laserski pisai,pisai s termalnim prijenosom, magnetografski pisai.
3 glavne vrste pisaa: Iglini (matrini) Tintni (ink-jet) Laserski 4.1 Iglini pisai
Matrini ili iglini pisai su jeftini pisai relativno dobre kakvoe ispisa, malih dimenzija i jednostavna rukovanja. Naziv im potjee od injenice da je svaki otisnuti znak sastavljen od toaka koje su rasporeene u matrini oblik i da se te toke otiskuju uz pomo iglica smjetenih u glavi pisaa. Glava pisaa je pokretna i kree se vodoravno s jednog kraja papira na drugi. Izmeu papira i glave pisaa nalazi se vrpca navlaena bojom (engl. Ribbon) preko koje iglice udaraju u papir ostavljajui trag u obliku obojenih toaka. Nakon otiska svih ili samo nekih toaka, to ovisi o znaku koji se eli otisnuti, glava se pomie za irinu iglica i nakon toga ostavlja sljedei otisak. Kod suvremenih matrinih pisaa broj iglica u glavi je 9 ili 24, s vrlo rijetkim iznimkama. Brzina matrinog pisaa kree se od 30 do 300 znakova u sekundi. Razluivost matrinih pisaa ne prelazi 360 toaka po inu. 4.2 Tintni (ink-jet) pisai
Pisai s mlazom tinte jedina su vrsta pisaa kod koje ne dolazi do dodira papira s mehanizmom za ostvarenje otiska. Glava pisaa s mlazom tinte ima sposobnost trcanja vrlo tankog mlaza tinte u smjeru papira kroz otvore koji se zovu mlaznice. Pri dodiru s papirom mlaz se pretvara u obojenu toku na papiru. Kod pisaa s mlazom tinte, treba obratiti pozornost na izbor papira kako se ne bi razlijevala tinta. Dobra svojstva pisaa s mlazom tinte su beuman rad i vrlo dobra kakvoa otiska. Razluivost pisaa s mlazom tinte neznatno je manja od razluivosti laserskih pisaa, a kree se od 300 do 1000 toaka po inu. Pisai s mlazom tinte najjeftiniji su na tritu, ali im je tinta izuzetno skupa, tako da nisu previe isplativi, iako su kvalitetom ispisa pri samom vrhu. Nedostatak im je takoer i neto sporiji rad, te sloeno odravanje. 4.3 Laserski pisai
Laserski pisai imaju kakvou otiska kakvu ne moe poluiti niti jedna druga vrsta pisaa, nalik na tiskarski otisak. Naelo svog djelovanja naslijedili su od fotokopirnih strojeva. Laserska zraka putuje od laserske diode do optikog sustava za usmjeravanje zrake koji je usmjerava na bubanj i
po njemu ispisuje uzdunu crtu. Bubanj je sposoban generirati i pohraniti naboj na osvijetljenim mjestima. On se okree, a laserska zraka ispisuje niz uzdunih usporednih crta rasporeenih po cijeloj povrini bubnja. Sklop za upravljanje prekida lasersku zraku sukladno primljenim podacima od raunala, te je svaka uzduna crta isprekidana. Takav niz uzdunih isprekidanih crta tvori sliku koja je pohranjena na bubnju u obliku rasporeda tokastih naboja. Takav mjestimino elektrostatiki nabijeni bubanj se okree i prolazi ispred spremnika s bojom u prahu. Zbog razlike potencijala boja se hvata na nabijena mjesta na bubnju. Kad bubanj s nanesenim prahom uvuepapir, zbog razlike potencijala izmeu bubnja i papira obojeni prah se prenosi s bubnja na papir. Papir nadalje prolazi kroz grijalo koje zagrijava papir s prahom, uvruje prah na papir i pretvara ga u trajni otisak. Najvei nedostatak laserskih pisaa je visoka cijena, velike dimenzije i prilina teina, te velika potronja elektrine energije. No, uski snop laserske zrake i mogunost tonog upravljanja njome omoguava vrhunsku kakvou otiska. Razluivost laserskih pisaa kree se od 300 do preko 1000 toaka po inu. Brzina laserskog pisaa kree se od 4 do 25 stranica u minuti. U ovaj ureaj jo mogu biti ukljueni skener, fax, ita kartica, kopirni ureaj itd. Veliki ovakvi ureaji mogu imati i ugraen tvrdi disk (koristi se za pohranu dokumenata i slika). http://sr.wikipedia.org/sr/: (, ) . , . []
: (. Laser) , . , . . , ( 4-20 ). .
(. Inkjet) ( ) (. cartridge) : 50.000
. . , .
http://www.milansavic.pondi.hr/Radovi/Stampaci.pdf -matricni ( - . Dot-Matrix) , . . , . , .
. ( , ). []
Laserski stampaci:
sl.malzni stampac za slike(http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=14594 ) Matricni stampac(http://www.limundo.com/kupovina/Racunari-i-Oprema/Stampaci-iSkeneri/Matricni/Stampac-hp-deskjet-3420/4860456 )
Mlazni tampai su daleko jednostavniji od svojih laserskih roaka, jer su oni, u sutini, modernizovane verzije starog dobrog matrinog tampaa. Oba modela imaju glavu za tampanje koja se pomera po povrini papira, formirajui slova i slike od kombinacija taaka mastila. to su take manje a njihova gustina vea, slika je jasnija.
Matrini tampai obrazuju take od mastila slino kao to pisaa maina formira slova udaranjem trake s mastilom o povrinu papira, samo to se na ovim tampaima umesto trake koristi glava za tampanje koja izbacuje mastilo kroz 160 malih otvora (mlaznica) i na taj nain pravi veoma male i precizno pozicionirane take (SLIKA 1). Mastilo se nalazi u kartridima. Na nekim modelima treba zameniti samo kartrid kada se mastilo potroi; meutim, kod veine drugih, mora se zameniti cela glava. http://www.diplomski-rad.com/images/stories/seminarski-diplomski-rad-5/5077-InfromatikaStampaci-SRB-8str.pdf - obaveyno pogledati LASERSKI TAMPA(http://www.besplatniseminarskiradovi.com/INFORMATIKA/LaserskiStampac.htm ) Setite se samo predvidanja da e raunari eliminisati potrebu za tampom dokumenata kako je to bilo pogreno predvidanje. Odtampani materijal se gomila bre nego ikad. Stoga, prvo pitanje koja vam je na pameti, kada budete ulazili u radnju da kupite tampa, treba da bude: za ta mi je potreban tampa? Obinim korisnicima tampa je potreban za kune potrebe ili za manji kancelarijski rad. Tip tampaa koji ete odabrati zavisi od toga ta elite da tampate tekst, grafikone ili fotografije u crno-beloj ili kolornoj tampi. Ukoliko znate da e tekstualni dokumenti initi veinu vaih potreba za tampom, onda je crno-beli tampa najpogodniji izbor za vas. Ali zato za veinu grafikona i fotografija bie vam potrebna kolorna tampa to samo znai da ete morati izabrati ili inkjet tampa ili ukoliko ste u mogunosti kolor laser. Takode, zaposleni u malim kancelarijama pored personalnih tampaa trebaju razmotriti i opcije vienamenskih tampaa, lasera ili portabl tampaa za svoje poslovne potrebe. Tj., bilo kakve da su vae potrebe, uvek postoji tampa koji odgovara istim, samo je potrebno da odvojite malo slobodnog vremena da biste pronali odgovarajui proizvod. Laserski tampa Laserski tampa (na engl. Laser Jet Printer) radi na istom principu na kome radi i fotokopir aparat.tampanje na laserskom tampau finkcionie tako to logiko 0 ili 1 prekida laserski snop koji se preko ogledala prenosi na valjak.Valjak je osetljiv na svetlo(selenski sloj) i ima neko naelektrisanje.Kada svetlo padne na valjak,osvetljena taka izgubi naelektrisanje.Tonet je istog naelektrisanja kao i valjak pa se hvata za valjak samo tamo gde je valjak depolarizovan.Toner se sa valjka prenosi na papir koji zatim prolazi ispod grejnog valjka i na taj nain se obezbeuje njegovo peenje i trajno prijanjanje na papir.Ima bolji kvalitet i veu brzinu tampe u odnosu na matrini tampa.Rezolucija laserskih tampaa se kree od 300 x 300 do 1200 x 1200 dpi.Ve i kvalitet tampe od 600 x 600 je prihvatljiv u oblasti izdavatva,a znaajno je i to to se mogu tampati slova raznih azbuka i
stilova,ukljuujui crtee i slike.Brzina tampe se kree od 4 do 40 starnica u minutu.Nekoliko puta su skupljji od matrinih tampaa ali su isto toliko puta i bolji odnosno kvalitetniji i bri.Pojava laserskih tampaa omoguila je pripremu knjiga i drugih publikacija za potrebe izdavatva na personalnim raunarima.Pored crno belih postoje i kolor laserski tampai visoke rezolucije i velike palete boja(koje odgovoraju XGA monitorima). Pogodni su za reprodukciju kolor fotografija,ali im je cena znatno via to odreuje njihovu upotrebu.
Injekt i kolor laserski tampai Inkjet tampai, najprostije opisano, funkcioniu tako to preko mlaznica isputaju male kapljice mastila na papir. Na ovaj nain moete odtampati crno-bele ili kolor slike i u nekim sluajevima slike foto kvaliteta. Ipak, inkjet tampai mogu imati problema sa otrinom linija tako da kvalitet odtampanog teksta moe varirati o dovljnog do dobrog to u velikoj meri zavisi od brzine kojom tampate tekst. Dosta osnovnih modela inkjet tampaa poseduje tri boje cijan, magentu i utu (CMY cyan, magenta, yellow), ijom kombinacijom se dobija kompozitna crna. Na ovaj proces se troi dosta mastila, pored toga dosta esto kompozitna crna je illi plaviasta ili zelenkasta, to nije idealno za tekst. Za stvarnu crnu, potreban vam je tampa koji poseduje najmanje dva kertrida: jedan kolorni (CMY) kertrid i jedan crni (K) kertrid. Najbolja kombinacija je tampa koji poseduje poseban kertrid za svaku boju, tako da menjate samo boju koju ste potroili (medutim ovakvi tampai i kotaju vie). Skromnije fotografije iziskuju CMYK tampae, dok e vam za profesionalne fotografije biti potreban estokolorni tampa, kome je pridodata svetlo cijan i svetlo magenta. Ovi foto tampai su izvrsni za tampu fotografija, ali su zato praktino izgubljeni za tampu teksta. Vodite rauna da je za tampu visoko kvalitetnih fotografija, treba potroiti dosta mastila i da morate tampati na specijalnim medijima, tako da su cena mastila i cena medija za tampu faktori koje takode morate uzeti u obzir. Moemo slobodno rei da inkjet tampai ne predstavljaju formulu1 u svetu tampaa. Sa brzinama od 2-6 stranica u minuti (sum) za kvalitetniji tekst i oko 1-2 minute za kvalitetnu grafiku. Sasvim je normalno da se sa poveanjem cene tampaa poveava i brzina. Mnogo skuplja opcija za kolor tampu je kolor laserski tampa koji koristi CMYK tonere. Na ovakvom tampau moete odtampati kvalitetne kolor grafike i fotografije, kao i vrlo kvalitetan tekst (laserski otar), i to pri znatno veim brzinama: od 14 i vie stranica u minuti za kvalitetan tekst i 1-5 sum za grafiku. Normalno je da ete za ovakve karakteristike tampaa morati i da izdvojite znatno vie novca. Na due staze, kolor toneri su znatno jeftiniji po stranici tampe
nego inkjet kertridi, ali ovo moe biti opravdanje za kupovinu kolor laserskog tampaa samo ukoliko imate potrebu za velikim obimom kolor tampe. Crno-beli laserski tampai Laserski tampai rade na istom elektrostatikom principu kao i fotokopiri, to i utie na njihovu brzinu. Crno-beli laserski tampai daju veoma otar tekst pri tampanju pri brzinama od 15 i vie stranica u minuti, kao i kvalitene grafikone pri brzinama od 6 i vie stranica u minuti. Laserski tampai su najbolji za tampu teksta, pogotovo ukoliko vam je potrebna tampa fontova veih ili manjih od standardnih veliina 10 do 12 point-a. Laserski tampai imaju takode, i znatno niu cene tampe po stranici, poto je crni toner komparitivno jeftiniji, kao i zbog toga to se obian papir najvie koristi za tampu. Laserski tampai su takode bolji i pri rukovanju sa papirom. Na primer, poseduju mnogo vee kasete za ulaganje papira ili im se moe mnogo lake prikaiti dodatna kaseta za razliite veliine papira. Ove osobine ine laserski tampa izuzetnim za male ili kune kancelarije. Portabl tampai
Koliko puta vam se desilo da ste na nekom putu i da vam je hitno potrebna tampa? Portabl tampai su pravljeni tako kompaktno da mogu stati u aktovku, teine su ne vie od 2 kg i pokreu se pomou baterija. Ovi tampai uglavnom koriste inkjet tehnologiju ili tehnologiju termo transfera. Termo transfer tehnologija koristi ribone koji su slini onim na pisaim mainama, stime to su natopljeni bojom. Primenom pritiska i toplote na ribon slika se prenosi na stranicu papira. Modeli sa tehnologijom termalnog transfera manji su od inkjet modela, ali zato poseduju manji kvalitet tampe, sporiju tampu i mnogo veu cenu tampe po stranici papira. Moe se koristiti crno bela ili kolor tampa u zavisnosti od kertirida odnosno ribona koji se koristi. Generalno gledano, cena tampe po stranici papira je znatno via kod portabl tampaa zbog malih kertrida/ribona. Kako portabl tampai koriste baterije za svoj pogon, i ako vam je momentalno potrebna tampa vie od jedne stranice veoma bitan podatak je trajanje baterija. Standardne Nikl-Kadimum (NiCad) baterije mogu odtampati oko 90 stranica po jednom punjenju i mogu se puniti bez potrebe da se vade iz tampaa. Takode, koriste se i Nikl Metal Hidrid (NiMH) baterije koje traju due ali im je potrebno i vie vremena da se sopune. Kad budete kupovali portabl tampa vodite rauna da nije kod svih tampaa u cenu uraunata i cena baterija. Takode, pre kupovine utvrdite koje karakteristike portabl tampai poseduju. Ukoliko imate potrebu za tampom vie stranica odjednom bie vam potreban tampa kod koga ne morate runo da unosite papire. tampai sa automatskim unosom pojedinanih listova papira mogu da prihvate od 5 do 100 listova, a neki
ak mogu da prihvate i koverte i folije. Neki tampai podravaju i opciju skenera, odnosno jednostavno zamenite kertrid sa mastilom sa opcionim skener kertridom i tako pretvarate va tampa u skener. Takode, zgodna funkcija kod ovih tampaa je i IR (Infrared) port koji omoguava slanje komandi tampau bez da je povezan sa raunarom, pod pretpostavkom da i va raunar poseduje IR port.
SKENERI http://www.tehnomanija.rs/katalog/skeneri , (. scanner) . , , , . ( ) () , . : . 10 cm -, . 800 dpi ( ) 12 . , , . 90- 20. , , 3D , , , . . . , 21. 4 (210mm) 24 . . , , . 4(210297mm) 3(297420mm) . 5400 dpi . 24-48 . . .
, , 35 120 mm. . . , 36 mm 4000 , 2700 lpi ( ). 2700 lpi 16x24cm .
, , 60 120 / ( ), 240 /. . 20- 90- XX . RGB , .
(. Drum scanner 1957. . , , (. photomultiplier tubes PMT). , . . , 14000 ppi ( ), . . .
[]
. . . . . . . . , , . , - (. analog to digital converter, ADC) .
, : CCD (. charge coupled device), CIS (. contact image sensors) CMOS (. complementary metaloxidesemiconductor). . CCD . CCD CCD . . CCD . CCD . . CMOS , CCD. CIS CCD , . , CIS CCD . CIS . LED (. light-emitting diode) . CCD , .
. . . , , . []
RGB . - / SCSI USB. , 24- 48- . , (ppi), . (. samples per inch). , , . 2004. 1600 3200 ppi, 5400 ppi, 8000 14000 ppi. RGB , Adobe Photoshop. . , TIFF PNG, -[[[GIF]]}- JPEG. TIFF PDF . Adobe PDF ( , . Page Description Format) . GIF . 256 . JPEG , . JPEG . , GIF , JPEG 24- , 16 . , .
Epson, Hewlett Packard Canon. , 24- 300 ppi. 48- 600 ppi , 35 . : , , , , . []
. , , . : ,
. 600 ppi 24- 4 100 MB . . (. parallel port) . 100 800 . Small Computer System Interface (SCSI) , . SCSI . SCSI . SCSI , USB FireWire , . 1,2 MB . Universal Serial Bus (USB) 1997. , SCSI . USB 1.1 1,5 MB SCSI, 2.0 60 MB .
1394 FireWire 1998. USB 1.1 USB 2.0. 25 800 MB .
Adobe Photoshop GIMP . . (). . . , Adobe Photoshop TWAIN , . . TWAIN OLE API . ISIS, SANE WIA.
: ( , . device driver) (. Optical Character recognition) ( ) []
() . 300 ppi . 95%. , . . OCR . Abbyy FineReader OmniPage.
sl.prva skenirana slika
. .
SL.rucni skener
bar-kod skener
Kako skener radi? ( http://www.geniusnet.com/wSite/ct?xItem=39599&ctNode=1946&mp=12 )
Skener koristi svetlosni izvor, obino hladnu katodnu lampu, da bi osvetlio objekat koji se skenira. Svetlost se zatim reflektuje na objekat i u Ureaj sa dvostrukim punjenjem (CCD). Ureaj sa dvostrukim punjenjem prikuplja informacije i putem serije elektronskih ureaja pretvara analogni signal u seriju digitalnih signala koji se onda mogu proitati i obraditi pomou unutranje elektronike skenera i kasnije raunara. (http://www.geniusnet.com/wSite/ct?xItem=39615&ctNode=1946&mp=12 ) Rezolucije skenera, rezolucija monitora i rezolucija tampaa Kao to moda ve znate, pri korienju skenera postoji nekoliko vrsta rezolucije; nazivaju se optika rezolucija, mehanika rezolucija i softverski interpolirana rezolucija. Kod tipinog skenera sa ravnom ploom, optika rezolucija se podeava pomou Napunjenog uparenog ureaja (CCD) ili optikog modula sa Kontaktnim senzorom slike (CIS), dok se mehanika rezolucija podeava pomou pokretakog motora unutar skenera. Znai, kad se kae da skener ima rezoluciju od 300 puta 600 dpi (taaka po inu), to znai da optika rezolucija iznosi 300 dpi - optiki modul moe uzeti uzorak slike horizontalno do 300 segmenata po inu. Dokle god mehanika rezolucija iznosi 600 dpi - pokretaki motor moe da aktivira optiki modul da se kree vertikalno takvom malom brzinom kao to je 1/600 ina po koraku, tako da skener moe vertikalno da obuhvati skoro 600 segmenata po inu slike. Da bi Vam se omoguilo da skenirate pri rezoluciji iznad stvarne hardverske (optike i mehanike) rezolucije skenera, u softveru skenera esto se koristi algoritam pomou kojeg se procenjuju razmetaj i boja piksela koje je propustio hardver, to ima za posledicu mnogo viu rezoluciju skeniranja. Ova rezolucija via od hardverske naziva se softverski interpolirana rezolucija (ponekad se navodi kao najvea rezolucija skenera). Ali morate biti svesni injenice da slika dobijena interpoliranim skeniranjem u nekim sluajevima moe izgledati nejasno zbog prirode same slike i korienog algoritma interpolacije.
Rezolucija monitora je broj piksela ili taaka prikazanih po jedinici duine na monitoru, a obino se meri u takama po inu (dpi). Rezolucija monitora zavisi od vidljive veliine monitora i podeavanja njegovih piksela. Na primer, vidljiva povrina od 15" za monitor raunara oko 11" irine puta 8,25" visine, ako je video-kartica podeena tako da prikazuje 800x600 piksela na ekranu, rezolucija monitora je oko 72 dpi (800 piksela / 11 ina, ili 600 / 8,25). Ako ste na istom monitoru podesili da prikazuje 1.024x768 piksela, tada je rezolucija monitora oko 93 dpi. Kada pripremate sliku za prikaz na Internetu za neodreenu ciljnu grupu, na primer za veb-stranicu koja e se videti na raznovrsnim monitorima, mi esto prihvatamo da ciljne rezolucije monitora budu 72 ili 96 dpi. Shvatanje rezolucija monitora pomae pri objanjavanju zato se veliina prikaza slike na ekranu esto razlikuje od njene originalne ili tampane veliine.-
Rezolucija tampaa je broj taaka boje za tampanje po inu (dpi) dobijenih ubrizgavanjem boje za tampanje ili laserskim tampaem. tampa koristi malu matricu taaka boje za tampanje da bi reprodukovao piksel obojene ili sive slike, na primer tampa sa 600 dpi jedino moe da napravi sliku od 150 piksela po inu (ppi). Th
(http://4balkan.com/?p=29284 ) (http://solair.eunet.rs/~procom1/hardware/hw_stampac.htm )
LASERSKI TAMPA(http://www.besplatniseminarskiradovi.com/INFORMATIKA/LaserskiStampac.htm ) Setite se samo predvidanja da e raunari eliminisati potrebu za tampom dokumenata kako je to bilo pogreno predvidanje. Odtampani materijal se gomila bre nego ikad. Stoga, prvo pitanje koja vam je na pameti, kada budete ulazili u radnju da kupite tampa, treba da bude: za ta mi je potreban tampa? Obinim korisnicima tampa je potreban za kune potrebe ili za manji kancelarijski rad. Tip tampaa koji ete odabrati zavisi od toga ta elite da tampate tekst, grafikone ili fotografije u crno-beloj ili kolornoj tampi. Ukoliko znate da e tekstualni dokumenti initi veinu vaih potreba za tampom, onda je crno-beli tampa najpogodniji izbor za vas. Ali zato za veinu grafikona i fotografija bie vam potrebna kolorna tampa to samo znai da ete morati izabrati ili inkjet tampa ili ukoliko ste u mogunosti kolor laser. Takode, zaposleni u malim kancelarijama pored personalnih tampaa trebaju razmotriti i opcije vienamenskih tampaa, lasera ili portabl tampaa za svoje poslovne potrebe. Tj., bilo kakve da su vae potrebe, uvek
postoji tampa koji odgovara istim, samo je potrebno da odvojite malo slobodnog vremena da biste pronali odgovarajui proizvod.
Laserski tampa
Laserski tampa (na engl. Laser Jet Printer) radi na istom principu na kome radi i fotokopir aparat.tampanje na laserskom tampau finkcionie tako to logiko 0 ili 1 prekida laserski snop koji se preko ogledala prenosi na valjak.Valjak je osetljiv na svetlo(selenski sloj) i ima neko naelektrisanje.Kada svetlo padne na valjak,osvetljena taka izgubi naelektrisanje.Tonet je istog naelektrisanja kao i valjak pa se hvata za valjak samo tamo gde je valjak depolarizovan.Toner se sa valjka prenosi na papir koji zatim prolazi ispod grejnog valjka i na taj nain se obezbeuje njegovo peenje i trajno prijanjanje na papir.Ima bolji kvalitet i veu brzinu tampe u odnosu na matrini tampa.Rezolucija laserskih tampaa se kree od 300 x 300 do 1200 x 1200 dpi.Ve i kvalitet tampe od 600 x 600 je prihvatljiv u oblasti izdavatva,a znaajno je i to to se mogu tampati slova raznih azbuka i stilova,ukljuujui crtee i slike.Brzina tampe se kree od 4 do 40 starnica u minutu.Nekoliko puta su skupljji od matrinih tampaa ali su isto toliko puta i bolji odnosno kvalitetniji i bri.Pojava laserskih tampaa omoguila je pripremu knjiga i drugih publikacija za potrebe izdavatva na personalnim raunarima.Pored crno belih postoje i kolor laserski tampai visoke rezolucije i velike palete boja(koje odgovoraju XGA monitorima). Pogodni su za reprodukciju kolor fotografija,ali im je cena znatno via to odreuje njihovu upotrebu.
Injekt i kolor laserski tampai
Inkjet tampai, najprostije opisano, funkcioniu tako to preko mlaznica isputaju male kapljice mastila na papir. Na ovaj nain moete odtampati crno-bele ili kolor slike i u nekim sluajevima slike foto kvaliteta. Ipak, inkjet tampai mogu imati problema sa otrinom linija tako da kvalitet
odtampanog teksta moe varirati o dovljnog do dobrog to u velikoj meri zavisi od brzine kojom tampate tekst. Dosta osnovnih modela inkjet tampaa poseduje tri boje cijan, magentu i utu (CMY cyan, magenta, yellow), ijom kombinacijom se dobija kompozitna crna. Na ovaj proces se troi dosta mastila, pored toga dosta esto kompozitna crna je illi plaviasta ili zelenkasta, to nije idealno za tekst. Za stvarnu crnu, potreban vam je tampa koji poseduje najmanje dva kertrida: jedan kolorni (CMY) kertrid i jedan crni (K) kertrid. Najbolja kombinacija je tampa koji poseduje poseban kertrid za svaku boju, tako da menjate samo boju koju ste potroili (medutim ovakvi tampai i kotaju vie). Skromnije fotografije iziskuju CMYK tampae, dok e vam za profesionalne fotografije biti potreban estokolorni tampa, kome je pridodata svetlo cijan i svetlo magenta. Ovi foto tampai su izvrsni za tampu fotografija, ali su zato praktino izgubljeni za tampu teksta. Vodite rauna da je za tampu visoko kvalitetnih fotografija, treba potroiti dosta mastila i da morate tampati na specijalnim medijima, tako da su cena mastila i cena medija za tampu faktori koje takode morate uzeti u obzir. Moemo slobodno rei da inkjet tampai ne predstavljaju formulu1 u svetu tampaa. Sa brzinama od 2-6 stranica u minuti (sum) za kvalitetniji tekst i oko 1-2 minute za kvalitetnu grafiku. Sasvim je normalno da se sa poveanjem cene tampaa poveava i brzina. Mnogo skuplja opcija za kolor tampu je kolor laserski tampa koji koristi CMYK tonere. Na ovakvom tampau moete odtampati kvalitetne kolor grafike i fotografije, kao i vrlo kvalitetan tekst (laserski otar), i to pri znatno veim brzinama: od 14 i vie stranica u minuti za kvalitetan tekst i 1-5 sum za grafiku. Normalno je da ete za ovakve karakteristike tampaa morati i da izdvojite znatno vie novca. Na due staze, kolor toneri su znatno jeftiniji po stranici tampe nego inkjet kertridi, ali ovo moe biti opravdanje za kupovinu kolor laserskog tampaa samo ukoliko imate potrebu za velikim obimom kolor tampe.
Crno-beli laserski tampai
Laserski tampai rade na istom elektrostatikom principu kao i fotokopiri, to i utie na njihovu brzinu. Crno-beli laserski tampai daju veoma otar tekst pri tampanju pri brzinama od 15 i vie stranica u minuti, kao i kvalitene grafikone pri brzinama od 6 i vie stranica u minuti. Laserski tampai su najbolji za tampu teksta, pogotovo ukoliko vam je potrebna tampa fontova veih ili manjih od standardnih veliina 10
do 12 point-a. Laserski tampai imaju takode, i znatno niu cene tampe po stranici, poto je crni toner komparitivno jeftiniji, kao i zbog toga to se obian papir najvie koristi za tampu. Laserski tampai su takode bolji i pri rukovanju sa papirom. Na primer, poseduju mnogo vee kasete za ulaganje papira ili im se moe mnogo lake prikaiti dodatna kaseta za razliite veliine papira. Ove osobine ine laserski tampa izuzetnim za male ili kune kancelarije.
Vienamenski uredaji
U okruenju male kancelarije, tampa predstavlja jedan od korisnih uredaja koji je u svakodnevnoj upotrebi pored recimo: kopira, skenera ili faksa. Vodei rauna o ovoj injenici kreirani su vienamenski uredaji, a da bi kombinovali tampanje, kopiranje, skeniranje i slanje faksova, i to sve u jednom uredaju. Vienamenski uredaji su znatno jeftiniji nego da kupujete svaki uredaj ponaosob, zauzimaju manje mesta i potreban im je samo jedan kabl za prikljuivanje i jedan napojni kabl. Gornji pasus vas moe navesti na miljenje da ste kupovinom vienamenskog uredaja reili sve vae probleme vezane za kancelarijski sto e, pa nije ba tako. Mana ovih uredaja je da kada jedna od komponenti zakae i ceo uredaj nee raditit. Praktino to znai: da ako vam ne radi tampa nee vam raditi ni faks ni kopir. Takode, ne postoji mogunost nadogradnje pojedinanih komponenti. Vienamenski uredaj moemo uporediti sa situacijom kada sa jo dvoje prijatelja treba da izaberete film koji ete gledati (mada kau da je za sreu potrebno troje). to praktino znai da ete uvek morati napraviti neku vrstu kompromisa. Na primer, moda e vam biti poreban vienamenski uredaj sa crno-belim laserskim tampaem, ali onda neete imati mogunost kolor tampe kolor skenova. Stoga je najbolje da odredite koja vam je funkcija najpotrebnija i da prema njoj odaberete model koji ima najizraeniju traenu funkciju. Softver koji se isporuuje uz ove uredaje moe biti komplikovan, ponekad i zbunjujui. Stoga bi bilo dobro proveriti na internet adresi proizvodaa koliko lako se moe upravljati uredajem. U zavisnosti od modela, vienamenski uredaji mogu i samostalno (bez prisustva raunara) obavljati razliite funkcije kao to su faksiranje ili kopiranje. Proverite panel na samom uredaju i odaberite onaj koji poseduje tastere sa funkcijama koje su vam potrebne.
Portabl tampai
Koliko puta vam se desilo da ste na nekom putu i da vam je hitno potrebna tampa? Portabl tampai su pravljeni tako kompaktno da mogu stati u aktovku, teine su ne vie od 2 kg i pokreu se pomou baterija. Ovi tampai uglavnom koriste inkjet tehnologiju ili tehnologiju termo transfera. Termo transfer tehnologija koristi ribone koji su slini onim na pisaim mainama, stime to su natopljeni bojom. Primenom pritiska i toplote na ribon slika se prenosi na stranicu papira. Modeli sa tehnologijom termalnog transfera manji su od inkjet modela, ali zato poseduju manji kvalitet tampe, sporiju tampu i mnogo veu cenu tampe po stranici papira. Moe se koristiti crno bela ili kolor tampa u zavisnosti od kertirida odnosno ribona koji se koristi. Generalno gledano, cena tampe po stranici papira je znatno via kod portabl tampaa zbog malih kertrida/ribona. Kako portabl tampai koriste baterije za svoj pogon, i ako vam je momentalno potrebna tampa vie od jedne stranice veoma bitan podatak je trajanje baterija. Standardne Nikl-Kadimum (NiCad) baterije mogu odtampati oko 90 stranica po jednom punjenju i mogu se puniti bez potrebe da se vade iz tampaa. Takode, koriste se i Nikl Metal Hidrid (NiMH) baterije koje traju due ali im je potrebno i vie vremena da se sopune. Kad budete kupovali portabl tampa vodite rauna da nije kod svih tampaa u cenu uraunata i cena baterija. Takode, pre kupovine utvrdite koje karakteristike portabl tampai poseduju. Ukoliko imate potrebu za tampom vie stranica odjednom bie vam potreban tampa kod koga ne morate runo da unosite papire. tampai sa automatskim unosom pojedinanih listova papira mogu da prihvate od 5 do 100 listova, a neki ak mogu da prihvate i koverte i folije. Neki tampai podravaju i opciju skenera, odnosno jednostavno zamenite kertrid sa mastilom sa opcionim skener kertridom i tako pretvarate va tampa u skener. Takode, zgodna funkcija kod ovih tampaa je i IR (Infrared) port koji omoguava slanje komandi tampau bez da je povezan sa raunarom, pod pretpostavkom da i va raunar poseduje IR port.
Rezolucija
Kada shvatite kakav tip tampaa vam je potreban, postoji odreden broj tehnikih karakteristika koje treba da razmotrite. Najpre, rezolucija tampaa nam, prosto reeno, govori koliko taaka po inu (1 in = 2,54 cm) se moe odtampati. Odnosno, to je via rezolucija to je i vei kvalitet odtampane slike. Navedena rezolucija kod svih proizvodaa je horizontalna i vertikalna (npr. 1200x1200 dpi). Rezolucije koje su vee od
1200 dpi su rezolucije koje podrazumevaju skoro fotografski kvalitet otiska tampe. Normalno, najbolji test tampaa je da pogledate realan otisak koji je tampa odtampao.
Brzina
Kolika brzina vam je potrebna? Brzine tampaa variraju od toga da su laserski tampai bri od inkjet-ova i od toga da se npr. bre tampa tekst u odnosu na kolor grafiku. Veina kunih korisnika moe da proguta sporiju tampu, ali u kancelariji takav stav ne moe da prode. Broj stranica u minuti (standardna oznaka ppm od engleskog page per minute) specificiranih od strane proizvodaa je u stvari broj praznih stranica koje tampa izbaci u minuti. Ovo ne predstavlja stvarnu brzinu tampe jer se ne rauna i vreme koje potrebno za procesiranje. Naznaena brzina tampe od strane proizvodaa moe dati ideju kolika je brzina tampa, ali bi mudrija odluka bila da se proitaju ocene tampaa u specijalizovanim casopisima ili na internetu.
Rukovanje papirom
Koji god tip tampaa odabrali, papir i dalje ostaje nezaobilazni deo procesa tampanja. Za tampu teksta moe posluiti i obian papir, dok za kolor otiske je potrebno odabrati kvalitetniji tip papira. Specijalni tipovi papira predstavljaju dodatni troak koji treba uraunati pri utvrdivanju cene kotanja tampe po stranici papira. Veina laserskih i inkjet tampaa podrava A4, legal i letter formate papira, stoga oekujte da ete za A3 i ostale vee formate i platiti vie tampa koji podrava navedene formate. Pojedini tampai mogu tampati i na medijimi koji su znatno tei nego standardni (standardna teina papira je oko 80, 90 g/m2), na kovertama, folijama i nalepnicama. Vodite rauna da odaberete tampa koji podrava tampu na medijima koje najvie koristite. Ukoliko imate potrebu za tampom na razliitim tipovima medija, razmislite o opciji odabira tampaa sa vienamenskim kasetama za odlaganje medija. Kapacitet kaseta takode moe biti jedan od faktora pri izboru tampaa, u zavisnosti koliki je oekivani obim tampe.
Kompatibilnost
Pre izbora tampaa dobro sagledajte i mogunosti vaeg raunara. Nije svaki tampa kompatibilan sa Windows, Apple ili Linux raunarima obino se u tehnikim karakteristikama tampaa moe pronai koje verzije i koji operativni sistem su podrani. Dosta toga zavisi i od jezika za opis strane koje tampa podrava: najprostije reeno spisak komandi pomou kojih tampa komunicira sa raunarom. Trenutni najrasprostranjeniji standard je PCL (HewlettPackard Printer Command Language) i Adobe-ov Postscript. Windows GDI (Graphical Device Interface) ili u noviji vreme popularnije nazvani Window host base tampai e vam izazvati mnogo problema ukoliko elite da tampate iz DOS-a (ili vam uope nee praviti probleme, tj. nee tampati iz DOS-a), s toga uvek proveriti koje jezike za opis strane tampa podrava. Postscript je najbolji pri odravanju formata originalnog dokumenta koji tampate.
Prikljuci za povezivanje
Slue za povezivanje raunara i tampaa. Paraleni port je dobar za kune korisnike i u malim kancelarijama, gde korisnici dele na mrei jedan tampa. Veim radnim grupama bie potreban mreni prikljuak. Postoje mnogobrojne opcije za mreno povezivanje i one uglavnom nisu uraunate u cenu tampaa. Od pre nekoliko godina kao najpopularnija opcija povezivanja postao je USB (Universal Serial Bus) prikljuak. USB omoguava veu brzinu prenosa podataka i omoguava mnogo lake poetno prilkljuivanje i prepoznavanje uredaja od strane raunara. Trenutno su hit tampai koji imaju i USB i paraleni prikljuak.
Memorija
Kao i raunaru, i tampau je potrebna memorija za obavljanje posla. esto proizvodai smanjuju cenu tampaa tako to ih isporuuju sa memorijom koja je dovoljna za tampu u niskim rezolucijama. Stoga, vodite rauna da tampa ima dovoljno memorije, a kako biste omoguili tampu na eljenim rezolucijama.
Utvrdite, takode, koliko dodatna memorija kota u sluaju da kasnije elite da poboljate efikasnost tampaa.
Potroni materijal
Ono to ete uvek primetiti jeste cena tampaa, ali postoje i skriveni trokovi koji ukljuuju cene: mastila ili tonera, papira i rezervnih delova. Sve ove stavke se zovu potroni materijal i njima svi proizvodai baziraju najvei deo zarade. Jednostavnim deljenjem cene potronog materijala sa brojem stranica koji se iz njih moe izvui, dobiete cenu tampe po stranici papira. Za inkjet tampae, cena tampe po stranici papira se kree od 10 do 30 centi Eura za kolor tampu, za tekst cena je od 5 do 10 centi. Kod kolor laserskih tampaa cena je oko 3 do 8 centi, dok je kod crno belih tampaa ona najnia i ide od 1 do 3 centa po listu papira. Ove cifre ne ukljuuju i cenu papira koja varira u zavisnosti od toga koji tip tampaa koristite. Laserski tampai najee koriste obian papir, dok je za bolje rezultate tampe na inkjet tampaima potreban i specijalan papir.
Cene specijalnih medija za tampu variraju i idu od oko 10 centi po listu (tzv. inkjet papir neto tei i belji papir od obinog), do oko 2 Eura po listu (tzv. Glossy papir papir velike teine i do 250 g/m2 i visokog sjaja). Ponekad je veoma teko saznati na koji nain proizvodai raunaju cenu kotanja tampe po stranici, stoga ne treba uzimati njihove proraune doslovce ponekad je potrebno da i sami uradite neke proaune pre nego to se odluite da kupite uredaj. Proraun proizvodaa je esto ovakav: dati kertrid ili toner e odatampati "X" stranica pri "Y" procentu popunjesti stranice; prosena popunjenost mastilom ili toner prahom stranice teksta je obino 4-5%. Ovaj procenat se razlikuje kod kolor tampe, stoga vodite rauna s kojim procentom popunjenosti je proizvoda kalkulisao cenu tampe po listu papira. Pored tonera sa prahom, laserski tampai poseduju i odreden broj delova koje je potrebno menjati periodino. Principijelno jedan toner se satoji iz OPC (Organic PhotoConductor) bubnja, developer jedinice, ozon filtera i fuser-a, stoga ni ne udi zato je cena jednog tonera toliko visoka. Kod nekih proizvodaa moete menjati gore navedene komponente pojedinano. Tako da je potrebno da pored cene tonera sa prahom uzmete i cene ostalih komponenti kako biste sraunali cenu tampe po listu papira.
Pored kupovine originalnih kertrida, uvek postoji i mogunost ponovnog dopunjavanja kertrida ili tonera, ili kupovina kertrida ili tonera koji su napravljeni od strane drugog proizvodaa, a odgovaraju vaem modelu tampaa. Ovaj vid kupovine potronog materijala moe vam utedeti dosta novca, pojedini proizvodai tvrde da se najoptimalniji rezultati u tampi postiu sa njihovim potronim materijalom. Takode, korienjem dopunjavanih kertrida neete automatski izgubiti pravo na proizvodaku garanciju, ali ako se va uredaj pokvari i ispostavi se da je kvar nastao korienjem kertrida ili tonera pravljenih od strane treih lica nee vam se priznati proizvodaka garancija. Stoga kupujte potroni materijal samo kod proverenih prodavaa i od proizvodaa koji mogu stati iza svojih proizvoda.
Garancija
Pravilnim korienjem tampaa i pridravanjem saveta koji se mogu nai u uputstvu za korienje tampaa va tampa e trajti dosta dugo i nee biti potrebe za popravkama. Ali, ukoliko se pokvari morate biti spremni. Garancije variraju od toga ta sve pokrivaju, pobrinite se da dobijete pisano obrazloenje (ono se obino nalazi na garantnom listu) ta je sve pokriveno garancijom. Takode, treba pitati prodavca (ukoliko to nije naznaeno na garantnom listu) ko obezbeduje servis u garantnom i vangarantnom roku.
ZAKLJUAK:
tampa predstavlja jedan od najbitnih periferijskih uredaja koji ete kupiti. Postoji iroka paleta modela i tipova na tritu: -kolorni, -crno-beli, -laserski, -inkjet.
Svaki od ovih modela odgovara odredenim potrebama tampe. Jednom kada budete odluili kakve su vae potrebe za tampanjem, biete u mogunosti da pronadete tampa koji e zadovoljiti vae potrebe i va budet. Ukoliko imate mogunosti proetajte se internetom koji sadri pregrt informacija o tampaima i informiite se. Malo on-line edukacije vam samo moe pomoi pri kupovini.
LITERATURA:
1.Prof.Dr. Nikola Braika Poslovna Informatika,aak 2007 g. 2.Internet adresa:www.informatika.com (http://www.pis.rs/dokument-menadzment-id-kartice/350/atiz---skeneri-knjiga ) (http://bucarotechelp.com/computers/anatomy/94052404.asp ) 16.2. LASERSKI TAMPAI
Laserski tampai su nastali jo davnih sedamdesetih godina prolog veka, ali su svoj pohod na trite informacione tehnologije poeli u drugoj polovini osamdesetih, kada su postali dovoljno pristupani za iri krug korisnika. Nastali su u razvojnim pogonima firme Xerox. Meutim ono to Xerox nije shvatio jeste da budunost lei u malim laserskim tampaima namenjenim da opsluuje jednog ili vie korisnika. Upravo tu viziju je imao HP koji je otpoeo svoju seriju Laser-Jet tampaa koja je polako osvojila svet. Laserska tehnologija se od samog nastanka pokazala superiornom za poslovnu primenu. Laserski tampai su odlini za tampu teksta, a upravo su tekst i na tekstu bazirani dokumenti u kancelarijama najei. Vremenom se pokazalo da su potencijali laserske tehnologije veliki, i da ona prevazilazi potrebe poslovne primene. Tako se danas laserski tampai koriste u pripremi za tampu a neki kau da su postali i dovoljno jeftini i za kunu upotrebu.
U osnovi procesa tampe na laserskim tampaima je elektrofotografski postupak, koji je preuzet sa maina za fotokopiranje. Ceo proces tampe poinje naelekrisanjem fotoosetljivog valjka koji kako dalje rotira naelektrisani deo dolazi u podruje osvetljavanja laserskim zrakom. Laserski zrak prelazi velikom brzinom preko valjka i osvetljava ga samo na mestima gde treba staviti taku, tamo gde na pairu treba da ostane belo laserski zrak je ugaen. Malo dalje se nalazi developer koji je zapravo isto valjak samo manji i ima za funkciju da iz rezervoara kupi ravnomeran sloj tonera. Deo zaduen da ne dozvoli da se na developeru nae prevelika koliina tonera naziva se Doctor Blade. Toner prelazi na valjak samo na ona mesta oznaena laserom i daljom rotaciojom fotoosetljivog valjka deo na koji su prenete estice tonera dolazi u dodir sa papirom. Sa druge strane papira se nalazi se transfer roler, mali valjak koji privlai estice tonera sa fotoosetljivog valjka na papir. Dalje rotiranje fotoosetljivog valjka dovodi do mesta gde se nalazi "no" komad plastike koji je zaduen da sa povrine valjka sastrue sve one zaostale estice tonera koje nisu uspele da se prebace na papir. Dalja rotacija valjka dovodi ga pod lampu koja ga priprema za novi proces tame. Vano je napomenuti da je obim valjka manji od papira te se ovaj proces odvija vie puta. Po primanju tonera sa fotooseljivog valjka na papiru se formira konaan lik ottampane strane, ali on nije stabilan i lako se moe razmazati. Zato se u svim laserskim tampaima nalazi fjuzer koji kombinovanjem pritiska i visoke temperature utiskuje i upee toner na papir. Elementi tampaa su prikazani na slici 137.
Kada je re o metodama osvetljivanja fotoosetljivog valjka osim navedenog postoji jo jedan pristup. Led tampai na jednom mestu du valjka imaju blok minijaturnih LED dioda, koje svojim paljenjem i gaenjem rade isti posao kao i laserski snop koji prelazi preko celog valjka. Prednosti ovog reenja su u znaajno jeftinijoj konstrukciju, mnogo duem ivotnom veku koji imaju LED diode i manjim dimenzijama koje tampa moe da ima. No osnovna mana je kvalitet tampe koji je po pravilu bolji na laserskim tampaima od onog koji daju LED tampai.
Posle mehanizma za tampu drugi najvaniji deo laserskog tampaa je mehanizam za transport papira. On poinje u kaseti, ladici ili otvoru za ulaganje papira i vodi list papira po celom putu za ampa. Postoje dva razliita tipa mehanizma. Jedan kod kojeg se papir povlai iz ladice koja se nalazi na dnu tampaa i drugi kod kojeg se papir ulae sa gornje strane.
Kompletan rad tampaa kontrolie mikroprocesor i pridodata elektronika. Drajver u tampau formira celu stranu kao kombinaciju vektorskih i rasterskih podataka i alje je tampau, tek kada je cela strana prebaena u memoriju tampaa, vri se rasterizacija. Rasterizacija je uproeno reeno, nain na koji tampa odluuje gde e, kada tampa fotografiju da stavi takicu a gde ne. Tek kada je ovaj proces zavren, pristupa se tampi.
Laserski tampai su postali popularni zahvaljujui visokom kvalitetu svoje tampe, veem broju stranica koje "proizvedu" meseno i radom sa kovertama, karticama i drugim neuobiajenim medijima gde nadmauju ink-jet tampae.
Prozvoai: HP, Lexmark, Oki, Epson...
Digitalizacija dokumenata - skeniranje (http://www.besplatniseminarskiradovi.com/INFORMACIONI%20SISTEMI/DigitalizacijaDoku menata-skeniranje.htm )
Ideja o uredu bez papira javila se s prvim danima raunarstva. Papir je stoljeima bio neizbjean element poslovanja te se njegova uporaba nije smanjila niti masovnim uvoenjem raunala u poslovne procese. Papir ostaje prisutan jer se i danas mnogi digitalni dokumenti ispisuju na papir, faksiraju, kopiraju itd. Takav nain poslovanja ostavlja mnogobrojne informacije u arhivama ne upravlja se s njima na nain koji bi poveao produktivnost a njihovo uvanje poveava trokove i smanjuje mogunost njihovog brzog pronalaenja. S obzirom na sve te injenice i na paralelnu uporabu papirnih i digitalnih dokumenata poslovne procese treba prilagoditi. Poslovi se moraju obaviti automatski pomou digitalnih dokumenata. Kako bi se papirnati dokumenti uklopili u automatizirane procese i digitalne poslovne sustave, mnoga poduzea se odluuju za skeniranje papirnih dokumenata te spremanje tih dokumenata u elektroniki sustav za upravljanje dokumentima. Na taj nain informacije na papirnatim dokumentima mogu biti uvane i dijeljene kao i bilo koja druga datoteka te mogu ui u automatizirane poslovne procese. Za uspjeno pretvaranje papirnatih dokumenata u digitalni oblik, potrebno je analizirati postojee procese i tijekove dokumenata u cijelosti. Skeniranje i izvlaenje informacija iz skeniranih dokumenata samo su dio poslovnog procesa. 2. Skeniranje
2.1. Proces skeniranja Proces skeniranja moemo podijeliti na 3 cjeline : 1. Priprema papirnih dokumenata to su sve razliite radnje koje se moraju obaviti runo prije samog skeniranja a ukljuuje : otvaranje kuverti, uklanjanje spajalica, sortiranje prema veliini, boji ili vrsti dokumenata itdPrema nekim istraivanjima, na ovaj esto zanemaren element otpada oko 40 % ukupnih trokova (TCO Total Cost of Ownership) procesa skeniranja 2. Skeniranje i poboljanje kvalitete slike kvaliteta i brzina skeniranja ovise o pripremi materijala za skeniranje, o postavki skenera te o kvaliteti i nainu uporabe softvera za poboljanje kvalitete slike. Iako softver nije nuan dio skeniranja, njegova uporaba smanjuje trokove te ubrzava skeniranje.
3. Indeksiranje i izvlaenje informacija, verifikacija i izvoz digitalnih dokumenata informacije koje se izvlae iz dokumenata moraju se unaprijed definirati kao i nain izvlaenja (runo ili automatski). Treba odrediti koje informacije moraju ii na dodatnu provjeru prije odnoenja u digitalni arhiv. Paljivo planiranje pretvorbe papirnatih u digitalne informacije je nuno eli li se troak digitalizacije svesti na minimum a poveati produktivnost. Takoer je bitno donijeti odluku hoe li se skeniranje obaviti na poetku (early capture) ili na kraju (late capture). Treba odrediti hoe li se skeniranje obavljati centralizirano, na jednoj lokaciji ili distribuirano, na lokaciji primitka papirnog dokumenta. Za siguran prijenos osjetljivih podataka putem Interneta upotrebljava se enkripcija. Suvremeni sustavi za skeniranje omoguuju potpunu fleksibilnost prilikom dizajniranja sustava distribuiranog skeniranja pa se svaki korak moe obaviti na odgovarajuoj lokaciji. 2.2. Odabir skenera i nain skeniranja Najvanije komponente skeniranja i najbitnije stavke su brzina, rezolucija, volumen skeniranja, uvlaenje dokumenata, poboljanje kvalitete slike, automatska obrada skenova i odabir digitalnog formata. Jedna od osnovnih karakteristika skenera je njegova brzina odnosno broj listova koje moe obraditi u jednoj minuti. Brzine skeniranja se kreu se od nekoliko desetaka dokumenata u minuti pa do nekoliko stotina u minuti. Brzina skeniranja u karakteristikama skeniranja navodi se kao pages per minute ppm (broj listova u minuti) ili images per minute ipm (broj slika u minuti). Na brzinu skeniranja utjeu i mnogi drugi faktori: priprema dokumenata, uestalost zaglavljivanja papira ili dvostrukog uvlaenja, orijentacija i rezolucija pri skeniranju, korisniko suelje itd.. Rezolucija odabir skenirati u boji ili crno-bijelo ovisi o daljnjem tijeku rada. Skenovi u boji daju kvalitetniju sliku pri maloj rezoluciji i ugodniji su za vizualnu provjeru, no zauzimaju vie prostora te nisu pogodne za automatsko izvlaenje informacija. Odabir rezolucije ovisi o potrebi za kvalitetom slike, vea rezolucija rezultira sporijim radom skenera.. Osim brzine i rezolucije, podjednako je bitan predvien dnevni volumen dokumenata za skeniranje, koji se u karakteristikama skenera navodi u broju stranica koje skener moe skenirati na dan. Ovaj podatak ovisi o kvaliteti dijelova ugraenih u skener te o njemu ovise i trokovi odravanja skenera. Suvremeni skeneri s ADF-om imaju mogunost detekcije uvlaenja vie dokumenata odjednom, to dovodi do zastoja u skeniranju. Takoer su opremljeni sustavima za detekciju spajalica koje nisu bile uklonjene prije samog ubacivanja u skener. Komponente sustava za uvlaenje dokumenata podlone su troenju te ih je potrebno s vremenom istiti ili mijenjati. Uestalost odravanja tih komponenti, osim o koliini skenova, ovisi i o kvaliteti papira koji se skenira. Softver za poboljanje kvalitete slike trebao bi biti obveznim dijelom sustava za skeniranje. On moe biti ugraen u sam skener ili moe biti dio obrade slike na raunalu. Uobiajeno, takav softver ima mogunost automatske detekcije boje, uklanjanja boje pozadine, "izglaivanja" pozadine, uklanjanja mrlja, automatske orijentacije dokumenata, uklanjanja praznih stranica, ispravljanja kuta pod kojim je dokument skeniran itd.. Osim skenera i softvera za poboljanje kvalitete slike, bitan faktor u procesu digitalizacije papirnatih dokumenata jest i softver za automatsko oitavanje podataka (OCR). Suvremeni
softverski paketi za OCR odlikuju se velikom tonou oitavanja kako sa strukturiranih, tako i s nestrukturiranih dokumenata te velikom tonou automatske klasifikacije dokumenata. Trenutano najee koriteni formati za spremanje digitaliziranih dokumenata jesu TIFF i PDF, iako je primjetan trend sve veeg koritenja PDF formata. 3. Skeneri 3. 1. Vrste skenera Tri su osnovne vrste skenera, rotacijski skeneri (drum scanners) koji se koriste samo u profesionalnoj upotrebi i imaju veliku razluivost (resolution). Ova vrsta skenera izlazi iz upotrebe i zamjenjuju ih stolni skeneri (desktop ili flatbed scanners) velike kvalitete.Ovi skeneri su i daleko najraireniji na tritu. Trea vrsta skenera su runi skeneri (hand-held scanners) koje esto moete vidjeti npr. u trgovinama na kasama (barcode skeneri). Runi postoje u nekoliko oblika: mali skeneri slini olovci za skeniranje teksta ili crtinog koda (engl. bar code) i ureaji malo vei od mia. Znaajke runih skenera su niska cijena i relativno niska kvaliteta. Postoje crno-bijeli i u boji, razluivosti do najvie 400 dpi (engl. dots per inch), a obino imaju najvie osam bita po boji. Runi skeneri se danas rabe uglavnom kao itai bar coda, dok se za digitalizaciju slika vie ne rabe. Ploni skeneri (engl. flatbed scanner) su najpopularniji, a zbog injenice da se dre na stolu pored raunala zovu se i stolni skeneri. S gornje strane imaju staklenu plohu na koju se stavlja predloak. Skener ima izvor svjetlosti (ako se radi o reflektivnom predloku s donje, a ako je rije o transparentnom predloku s gornje strane) i optiki sustav koji dovodi svjetlost do fotoosjetljivih elemenata. Stolnih skenera ima crno-bijelih i u boji, a format im je najee A4 ili rjee A3. Razluivost stolnih skenera je do 1200 dpi, a rabe najee 12 bita po boji. Stolni skeneri danas su najrasprostranjenija vrsta skenera i upravo oni se najvie koriste za digitalizaciju poslovnih dokumenata. Rotacijski su skeneri skupi, a razluivosti su od 2400 do 9600 dpi. Predloak se lijepi na prozirni uplji valjak (bubanj) koji rotira i pomie se u smjeru osi rotacije. Na rotacijskom skeneru mogu se skenirati samo savitljivi predloci. Rotacijski skeneri rabe se za profesionalnu primjenu gdje je potrebna vrhunska kakvoa skeniranja. Tablica 1. Vrste skenera
Vrste skenera Tri osnovne vrste skenera su: runi, ploni i rotacijski. Runi postoje u nekoliko oblika: mali skeneri slini olovci za skeniranje teksta ili crtinog koda (engl. bar code) i ureaji malo vei od mia. Znaajke runih skenera su niska cijena i relativno niska kvaliteta. Postoje crno-bijeli i u boji, razluivosti do najvie 400 toaka po palcu (engl. dots per inch, dpi), a obino imaju najvie osam bita po boji. Runi skeneri se danas rabe uglavnom kao itai crtinog koda (engl. bar code), dok se za digitalizaciju slika vie ne rabe. Ploni skeneri (engl. flatbed scanner) su najpopularniji, a zbog injenice da se dre na stolu pored raunala zovu se i stolni skeneri. S gornje strane imaju staklenu plohu na koju se stavlja predloak. Skener ima izvor svjetlosti (ako se radi o reflektivnom predloku s donje, a ako je rije o transparentnom predloku s gornje strane) i optiki sustav koji dovodi rezultirajuu svjetlost do fotoosjetljivih elemenata. Stolnih skenera ima crno-bijelih i u boji, a format im je najee A4 ili rjee A3. Razluivost stolnih skenera je do 1200 dpi, a rabe najee 12 bita po boji. Stolni skeneri danas su najrasprostranjenija vrsta skenera. Rotacijski su skeneri skupi, a razluivosti su od 2400 do 9600 dpi. Predloak se lijepi na prozirni uplji valjak (bubanj) koji rotira i pomie se u smjeru osi rotacije. Na rotacijskom skeneru mogu se skenirati samo savitljivi predloci. Rotacijski skeneri rabe se za profesionalnu primjenu gdje je potrebna vrhunska kakvoa skeniranja. Format skenera Format skenera govori o tome koliko se veliki predloak moe odjednom skenirati. Format plonih skenera je A4 ili iznimno A3 i vei. Razluivost skenera Razluivost (rezolucija, engl. resolution) je najvanija znaajka skenera. Izraava se brojem toaka po palcu (engl. dots per inch, dpi). Kod stolnog skenera horizontalna razluivost odreena je brojem toaka na fotoosjetljivom elementu. Vertikalna razluivost ovisi o preciznosti kojom skener moe pomicati glavu uzdu predloka. To znai da stolni skener moe imati razliitu razluivost u
1 Skener i skeniranje
horizontalnom i vertikalnom smjeru. Kod rotacijskog skenera ne postoji fiziko ogranienje razluivosti koje bi bilo analogno s ogranienjem koje postavljaju fotoosjetljivi elementi kod stolnih skenera. Razluivost ovisi samo o preciznosti mehanizma za pomicanje bubnja. Horizontalna razluivost (razluivost "oko bubnja") ovisi o brzini rotacije, a vertikalna razluivost ovisi o preciznosti pomicanja bubnja u smjeru osi rotacije. Proizvoai esto istiu dvije razliite razluivosti: interpoliranu i optiku. Interpolirana razluivost je ona koju skener ili upravljaki program postie interpoliranjem odnosno umetanjem dodatnih toaka izmeu skeniranih toaka, tako da se njihova boja izraunava na osnovi susjednih toaka. Rije je dakle o poboljanju rezultata skeniranja koji se temelji na procjeni, to moe ali i ne mora poboljati rezultat. Optika razluivost je stvarna razluivost skenera i jedina je bitna za kvalitetu skenera. Zato pri procjeni kvalitete skenera treba ponajprije obratiti pozornost na optiku razluivost. Slika 1. prikazuje razliite razluivosti iste fotografije. to je razluivost vea to je rezultat skeniranja bolji.Slika 1. Prikaz iste fotografije skenirane razliitim razluivostima
Skenira se uglavnom iz dva razloga: da bi se slika gledala na zaslonu monitora ili da bi se otisnula na papiru. Pri skeniranju moe se izabrati razluivost s kojom se eli skenirati. Pri tome se esto postavlja pitanje s kojom razluivosti je pogodno skenirati za pojedinu namjenu. Formula za izraunavanje veliine skenirane slike na monitoru je: 4,25Xrxsm= odnosno 4,25Yrysm= gdje je: X irina predloka u mm, Y visina predloka u mm, r razluivost skeniranja u dpi, x irina slike na zaslonu monitora u zaslonskim tokama i ym visina slike na zaslonu monitora us m
zaslonskim
