sri ananda wood - advaita vedanta - učenje sri atmananda krishna menona

. • .j

•

•

•

•

•

Sri Ananda Wood

ADV AlTA VEDANTA

Učenje Sri Atmananda Krishna Menona (1883 - 1959)

o Advaita Vedanti

•

•

TrikonA Novi Sad

I

Naslov originala: ADVAITA VEDANTA

by Sri Atmananda Krishna Menon & Sri Ananda Wood

2

© Yugantar Chetna Press Shantikunj, Haridwar

© PTevoda TrikonA, Novi Sad

Izdavač: TrikonA, Novi Sad

Odgovorni urednik: Alisa Tabori

Prevod: Milivoje Vučković

•

Korektura: Julija Vučković

v

Stampa: S/LC A, Kragujevac

Tiraž: 200

ISBN 86-7782-006-X

-

I ,

i I I

•

•

I

\5b Ovo značajno delo obuhvata sledeće teme:

Unive1%t1lno i individualno -kosmološka i direktna staza .

Tri stanja - istraživanje iz svakodnevnog iskustva.

J a sam svest asmi').

('Prajnyanam

Svedočenje misli - promena i nepromenIjivo. Svest i prosvetljenje. Pamćenje. Viši i niži razum. Razumnost .

Komentari dubokog spavanja.

Svi objekti pokazuju na svest - Egzistencija ima sedište.

Sreća - ne u predmetima ili umu, nego koja dolazi kroz pravo ja. Ljubav i devocija.

Pozadina gde se sva iskustva javljaju, borave i iščezavaju.

Odgovori na neka pitanja.

3

-

'-

•

•

• •

, ,

,

I I , ,

l • , l !

I

I I

,

Prakriya 1 RZALNO I INDIVIDUALNO

U uvodu za Atma Darshan (strana 2), Shri Atmananda kaže:

"Od dva nacrta mišljenja, naime onog koji dovodi individualno pod univerzalno i univerzalno pod individualno, ovde je usvojen drugi. "

Na ovaj način je načinjena razlika između dva pristupa realizaciji,' koje je Shri Atmananda zvao 'kosmički' i 'direktni'. U 'kosrničkom' pristupu, 'individualna osoba' ili 'jiva' se smatra nepotpunim delom obuhvatnog univerzuma. Otuda je pristup opisan kao 'dovođenje individualnog pod iniverzalno'. Ovo zahteva proširenje razmatranja na univerzalno funkcionisanje - kojim vlada svemogući 'Bog', ili koji

,

izražava sveobuhvatnu realnost, koja je nazvana "brahman".

Bukvalno 'brahman' znači 'proširen' ili 'veliki'. Kaaa ono što se razmatra postane prošireno, izvan svih ograničenja našeg fizičkog i mentalnog viđenja, taj brahman je realizovan. Takvom širenju može se pristupiti kroz različite vežbe koje su bile propisane za pročišćenje sadhakinog karaktera od pristrasnosti i neobjektivnosti ega. Posebno postoje etičke vežbe koje oslabljuju egoizam; ima devocijskih vežbi koje kultivišu predanost obožavanom božanstvu; a postoje i meditativne vežbe koje bacaju um u posebna samadhi stanja gde se uobičajena ograničenja rastvaraju u jako opsežnoj zadubljenosti.

- -

Kroz takve propisane vežbe, sadhaka može biti daleko objektivniji, i na taj način zadobiia mnogo šire, i mnogo obuhvatnije razumevanje sveta. Učitelj može shodno tome da pripremi sadhaku, kroz jako prošireno razumevanje sveta, pre usmeravanja istraživanja koje se odražava u nedualnoj istini. Ova kosmološka staza obuhvata karakteristični stav vere i poslušnosti, prema tradiciji koja je propisala vežbe za širenje uma i pročišćavanje. Prema tome, toj stazi je bilo dato istaknuto mesto u tradicionalnim društvima, koja su bila organizovana na osnovi pokoravanja veri.

U 'direktnom' pristupu, učitelj smesta rukovodi misaonim istraživanjem, iz učenikovog aktuelnog viđenja sveta i ličnosti. Na učenikovoj strani, istraživanje zavisi od iskrenog zanimanja za istinu, dovoljnog da ide direktno s dubokim skeptičnim i nepokolebljivim istitivanjem ukorenjenih verovanja, od kojih zavise učenikovo razumevanje sebe i viđenje sveta. Ovo poziva na nezovisno držanje - da se ne uzimaju stvari na poverenje, nego da je bolje postavljati pitanja i otkriti stvari za sebe.

Tradicionalna društva su takvo nezavisno ponašanje javno sprečenavala zbog straha od destabilizacije pokorne vere koja je bila potrebna za održavanje njihovog društvenog reda . Prema tome, postojala je tendencija da se direktni pristup donekle drži skrivenim, daleko od opažanje običnih ljudi. Kao na primer, skeptična pitanja o upanišadama su donekle držana skriveno, do njihovog objavljivanja u poslednja dva veka.

•

•

U mo��ernom svetu, mi smo razvili različite vrste

društvenog. ZIvota - gde je obrazovanje daleko šire r�pros.tratlj�no,.� nezav��no ispitivanje se ohrabruje od

?J:govih naJ��J,ih. stadijuma. Stoga je prirodno da je

dtrektan put ih vtcara marga' postao svima dostupan i . veoma slavan kroz Ramanu Maharshija.

'

U Šri Atmanandinim učenjima, postoji nastavak �og

. �enda prema nezavisnom ispitivanju, od strane mdlVldualnog sadhake. Ovde reč ' individualna osoba' ili "

.. " . !roa

. . smatrana�: ka? �arljiva pojava koja zbunjuje bIće l l.lčn.ost. IspItivanje Je direktno okrenuto unutra, re�ektuJuć� . . s� �a�ag od fizičkih i mentalnih priloga do naJunutatllJIJe lstme o sebi ili 'atmanu. '

�itanja okrenuta prema njihovim vlastitim preuzetIm vero:::anjima, koja drže kao sigurno um i telesno �os�ednistvo, pokazuju nam neki spoljašnji svet. Ref1ektuJuć� se. natr�g od uma i telesnog spoljašnjeg posredovanJ�, . lstra�lvanje se vraća do direktnog

�am��azn?-DJa IZ najdubljeg centra iskustva, odakle je lstrazlvatlje došlo.

Ka?a se istraživanje obrne unutra sva posmatranja, . zapažanja i interpretacije univerzu'ma se t�?đ� v�ać.aju natrag unutra, do najunutamjijeg centra kOJI J: IstmsI? individualan. Sva opažanja, misli i

?sećanja.

m�r�ju se vratiti tamo natrag, pošto su oni m:erpretlf�ll1 l usvoje� u trajnom znanju. Otuda je ovaj �ns.�p opIsan kao pnstup 'dovođenJa univerzalnog pod tndrotdualno' .

1 Najdublje, ili najskrivenije .

7

-'e 'e započelo s

. direk:tl1lJn IstraZlVanjem u atmano:voJ. - ispemološko,

'atman = brahman'. Istraživanje j� e� . 'Kako je to ipitujući pitanje 'šta jeste' uz pomoć pltanja�ašnje tačke

saznato?' Ispitujući svaki predmet s un:eta je svedena

gledišta saznanja sebe, potpuna realD:0st �ost (atman i na nedua1ni svest, gde se sopstvo l re

brahman) nalaze (kao) identični.

-

I

,

I

,

I I

•

izveštaj i pojedinih sledbenika, čije izveštavanje 'e neizbežno pogrešivo. Neka štampana dela od i o Atmanandi su naznačena dole u post skriptumu.

*

DALJA ZAPAžANJA Vieara ili istraživanje jeste bitno za kontemplaciju

o znanju na bilo kojoj stazi. Kada se tradicionalni put naziva kosmološkim, to ne podrazumeva nedostatak vieare. To jednostavno znači da uz meam postoji takođe značajna komponenta kosmologije, koja traži da opiše svet i da propiše odgovarajuće akcije za poboljšavanje naše ličnosti i sveta oko nas.

Stoga vieara mora biti u obe staze -'kosmološkoj' i 'direktnoj' .

.

. . S jedne strar:e 'kosmološka' staza dobija svoje lffie IZ posedovanja kosmološke komponente, koja nedostaje u direktnoj stazi.

S druge strane, 'direktna' staza je tako nazvana

�b?g toga jer se direktno stara za osnovnu prožimajuću Ist1.�1U. Koloko god lošim ili do.brim da je svet viđen, ma koliko loše ili dobro da je viđen kroz ličnost na direIct:n0m putu ne postoji interes da se popra�i to k?SmlČko gledište. Jedina briga je da se reflektuje dIrektno natrag u onovnu prožimajuću istinu od pov�šnog, plitkog . i obman1jivog prikazivanja 'sveg spolJnog posmatranja .

. Neposredan put je stoga savremen događaj. Postojao Je od početka, pre nego što su se razvile

tradicije i civilizacije. To se nastavilo kroz rast tradicije, zajedno sa ličnim i okol inskim napretkom koje su propisale ?,adicije. Ova

. po?oljšanja su ne�bežIlo

nepotpuna I dovedena u pItanje; tako da postoje uvek ljudi koji nisu zadovoljni sa takvim poboljšanj�a, već samo žude za jasnom istinom koja nije kompromltovana ni sa kakvom neistinitoŠĆu.

Da se nađe ta istina, ni jedno kosmološko unapređenje ne može samo biti dovoljno. Na nekom stupnju, pre ili kasnije, mora se skočiti sasvim dalje od svih poboljšanja, unutar istine gde se gore ili bolje ne primećuju. Jedina razlika između kosmološke i dire�e staze je kada se napravi skok. U direktnom putu, skok Je ubrzo ili baš sada. U kosmološkom pristupu skok je odgođen za kasnije, kako bi se dalo vreme za izvršenje poboljšavajuće pripreme.

Ima glasova za protiv na obe strane, tako da različite staze odgovaraju različitim ličnostima. Teže je načiniti preuranjeni skok, a to znači da je sadltakin karakter još nečist; tako da čak i ako bi uskočio u istinu, pao bi kolebljivo natrag, preplavlje� i nadvl�d� egoističnim samskarama. \ Onda ostaje nas

.tavl�anJe

vraćanja natrag na istinu, dok samskare ne budu lZbnsane i konačno se ne utvrdi sahaja stanje.

Docniji skok može biti lakši, s karakterom tako pročišćenim da mali rad ostaje ili nikak�v rad �e preostaje za postizanje utvrđenosti. Međ�� post�Je zamke u pripremanju ličnosti za dOCIllJl skok, Jer sadhaka može postati zaljubljen u relativni napredak koji je ostvario, kao zatvorenik koji se zaljubi u zlatni lanac i stoga ostaje zatvoren.

10

Dakle, ono šta je potrebno jeste da se pronađe posebna staza koja odgovara svakom pojedinom sadItaki, umesto da se dokazuje da je neka staza najbolja za svakoga.

Ovde se završava prakriya 1, učenja Sri Atmananda Krishna Menona o Advaita Vedanti

•

•

II

Prakriya 2 .-nT'O'IRI STANJA -

-

"Ispitivanje tri stanja dokazuje da Ja jesam nepromenljivi princip (Egzistencije)."

Prva od jedanaest tačaka za sadhanu koju je izložio Shri Atmananda 1958. u seriji "redovnih

" razgovora.

Ovde se analiziraju budnost, sanjanje i spavanje, kao svakodnevna iskustva koji pokazuju sopstvo iz koga se oni saznaju. U budnom stanju sopstvo je identifikovano sa telom, ono se identifIkuje sa telom u spoljašnjem svetu, gde se pretpostavlja da telesna čula sa'lllaju spoljašnje predmete.

.

Inače u stanju sanjanja, sva tela i svi predmeti se vide pretstavljeni ili odraženi u umu. Iskustvo sanjanih premeta se ima pomoću sanjajućeg sopstva ili bića - što nije spoljašnje telo, nego se vidi odraženo u umu. Ovo pokazuje da sopstvo koje upoznaje iskustvo ne može biti izvan tela, kao što se pretpostavlja da jeste u budnom svetu.

Razmatrajući mnogo pažljivije stanje sanjanja, ono isto tako odviše zavisi od usvojene vere. U iskustvu sanjanja, sopstvo je' identifIkovano sa shvatajućim ili koncipirajućim umom, gde se pretpostavlja da misli i osećanja znaju sanjane stvari koje oni poimaju.

•

1')

• •

, , •

I

i

, ,

•

Inače u stanju dubokog spavanja, imamo iskustvo gde se nikakve misli i osećanja ne poimaju i ništa se ne pojavljuje što je primećeno. U iskustvu dubokog spavanja, nema imena, kvaliteta ili forme - niti se poima od strane uma ni primećuje od nekog čula.

Prvo, iz ovog nedostatka pojava, izgleda da je duboko spavanje stanje, gde nema ničega da se saznaje. Nikakav um ili telo se tu ne javlja; a ipak je to stanje u koje mi ulazimo i probamo svakog dana, kada se budno telo uspava i sanjajući um ode na odmor. Ako se ovo stanje odmaranja uzme ozbiljno, kao iskustvo sopstva, postavlja se mudro pitanje. Kako se ono iskusi, kada sve aktivnosti tela i uma iščeznu?

Pitanje ukazuje na sopstva koje doživljava2 duboko spavanje,. sopstva koje ponekad nastavlja da saznaje kada sve promenljive aktivnosti percepcije, misli i osećanja išćeznu. To sopstva je potpuno različito od uma i tela, jer ono ostaje privremeno da saZllaje kada oni iščeznu. Njegovo saznavanje nije promenljivi čin bilo uma ili tela; jer ono ostaje kada sva promenljiva dela prestanu, u izvesnom iskustvu kada su ona potpuno iščezla. Dakle ono je nepromenljivo u sebi - nađeno kao sija samo od sebe, u dubokom spavanju.

Pošto se promena i vreme ne odnose na njega3 to sopstva je nepromenljivi i bezvremeni princip sve

2 Ima iskustvo. l Ne deluju na njega .

l "l

egzistencije. U budnom stanju, ono osvetljava percepcije i interpretacije spoljašnjeg sveta. U sanjanju, ono osvetljava unutrašnje shvaćene pretstave sanjajućeg uma. U dubokom spavanju, ono sija samo, potpuno neizlIlešano sa telom ili sa umom. U sva tri stanja, on04 ostaje isto. Ono je uvek potpuno nepromen1jivo u svojoj vlastitoj egzistenciji, što prosvetljavaS samo za sebe.

Kroz ovu prakriyu, Shri Atmananda je pokrenuo istraživanje iz opšteg iskustva koje je svakodnevno dostupno svakome. Saglasno tome, on je razmatrao svakodnevno duboko spavanje kao "ključ za najviše." Rekao je da, ako je sadhoka spreman da ozbiljno razmatra duboko spavanje, onda je samo to dovoljno, bez potreba za jogi;"skim kultivisanjem niroikalpa samad/Jia.

Dokle je Shri Atmanandino mišljenje ovde u skladu sa tradicionalnim odvoito spisima? Ovo zavisi

koji se spisi uzmu i kako se interpretiraju. Dva spisa koja

sam ovde izučavao su priča o lodri i Virocani u

Chandogya upanishodi (8.7-12) i analiza 'Om' u

Manduya upanishodi. Ja lično ne smatram da je teško

interpretirati ova dva spisa na način koji se sasvim

saglasan sa Shri Atmanandom. Medutim, postoje i druge

interpretacije koje ističu niroikalpa samodhi, kao četvrto

stanje razmatrano pored budnosti, sanjanja i spavanja.

4 Sopstvo, jastvo ili bitak. s Osvetljava, obasjava .

•

14

•

-

•

1

I I

I

•

I

•

•

Rekao bih da je za svrhu različitih vrsta sadhana sasvim legitimno interpretirati spise na takve načine d� mogu izgledati kontradiktorni. Kontradikcije su samo prividne, u okvirudvoiti gde se događaju naše sadhane. Advaita je cilj prema kome sodhane streme. Tomo se rastvaraju sve kontradikcije .

•

"Svest se nikada ne razdvaja s vamo ni u jednom od tri stanja. U dubokom spavanju vi ste svesni dubokog odmora ili miro. Zaključivanje je moguće samo o onim stvorimo koje nisu doživljene. Činjenica do ste imoli dubok son ili duboki odmor, vaše je direktno iskustvo i samo se sećate toga koda dodete u bodno stanje. 'To nikada nije zaključivanje. Samo se može sećati iskustvo. Činjenica do ste bili prisutni kroz sve duboko spavanje tokode ne može nikada do se poriče. Nađeno je stoga do su jedino tri faktora prisutno u dubokom spavanju; svest, mir i vi sami. Ovih tri su bespredmetni i nikada ne mogu biti opredmećeni.7 Drogim rečima, oni su svi subjektivni. Medutim, može biti samo jedan subjekat, a to je "] o-princip ". T oko do ni jedan od ovo tri ne može 'biti rezultat zaključivanja pošto svi oni sve doživljavaju8 sami."

(Iz Nitya Triptinih, beleški o spiritualnim raspravama Shri Atmanande, 20 januara 1951, beleška br. 27.)

6 Dvaita. 7 Objectified. 8 Imaju iskustvo.

. 15

•

-

.

* -

JA Zdravo razumska analize sue da duboko spavanje

jeste praznina u arhivi pamćenja, između uspavljivanja i buđenja. Inače takva pramina ne daje uvedljiv dokaz bilo kakvog pozitivnog iskustva od nepromenljivog sopstva. Spavanje može samo da ima trajanje u fizičkom vremenu, kao što je naznačeno promenom na satu ili sunčevoj svetlosti.

Zapis pamćenja nije fizička traka; to je samo sled9 prošlih momenata U tom zapamćenom sledu, postoji momenat padanja u san (ako je spavanje bilo bez snova) a baš idući momenat je buđenje. Kao što je opisano iz fIZičkog sveta, može trajati i nekoliko sati uzmeđu uspavljivanja i buđenja. Kada se ovaj ftzički opis doda zapisu sećanja, onda može izgledati da je bilo nekoliko sati između dva momenta uspaVljivanja i buđenja. Međutim ako se zapis pamćenja procenjuje u njegovim vlastitim te .. a, on kaže nešto sasvim različito. On govori da su ova dva momenta bila upravo jedan kraj drugog, bez ikakvog vremena među njima.

Dakle, kako izlazimo 10 iz ove nedoslednosti, između fizičkog gledišta da je vreme prošlo u dubokom spavanju i mentalnog gledišta da vreme uopše tine prošlo? Možemo imati dve mogućnosti.

9 Sekvenca, posledica, ishod, redosled. 10 Gde smo mi.

•

16

•

S jedne strane možemo misliti da je bio period vremena koje pamćenje nije uspelo da saopštio Ali ovo postavlja dalja pitanja. Može li neuspeh (pamćenja) biti popravljen? Cak i ako se ne sećamo nekih ftzičkih ili mentalnih pojava u tom periodu, da li je postojalo tu neko iskustvo koje možemo dublje razumeti? Ispod takvih pojava, imamo li neko naknadno iskustvo koje namje otkriveno, u smislu osvežavajućeg odmora, mira i sreće koje tražimo u dubokom spavanju i koje nam odatle ponekada dolazi ovamo?

S druge stane, možemo uzeti da nikakvo vreme nije prošlo između dodirnih momenata, pošto je jednom sledovao naredni. Opet ovo postavlja pitanje, čak još mUdrije. Ako ne postoji vreme između dodirnih susednih momenata, šta ih čini različitim? Ne mora li da bude među njima bezvremen procep, II nakon što je jedan prošao i pre nego što se sledeći pojavio? I ako je to tako između momenta zapadanja u čvrst san i sledećeg momenta buđenja, ne mora li to da bude i između bilo koja dva susedna momenta?

Dakle, ne nastaje li svaki momanat iz bezvremenog procepa čije iskustvo je isto kao duboko spavanje? I ne rastvara li se opet svaki momenat odmah natrag tamo? Zar se svaki momenat u neposrednom kontaktu sa bezvremenom dubinom spavanja ni jednog trenutka nikada ne ostavlja?

II Praznina.

17

Na ovaj način jesmo li dovedeni do onoga što je­rečeno u A lma Niroriti, poglavlje 17, kao što je dole citirano?

"Na taj način svi su spavanja, dubokom stanju sna gde uptJĆenost;I2). "

u dubokom-stanju nema neznanja (ne-

Takav položaj se postiže kroz specijalnu vrstu logike, koju Shri Atmananda naziva ''viši razum'" ili "vidya-'Vritti". To nije spoljašnje rezonovanje uma, koje gradi na pretpostavkama, na taj način proističući od jedne izjave ili tvrdnje do druge. Umesto toga, to je unutrašnje razmišljanje koje pita za svoj put dole ispod tvrdnji,I3 na taj način idući od svakog pitanja do dubljih pitanja.

Ta unutrašnja logika nalazi svoj cilj kada su sve tvrdnje14 rastvorene i na taj način ne mogu se javiti dalja pitanja. Advaita ne može biti ustanovljenalS uz pomoć "niže" logike, spoljašnjeg razmišljanja uma. Inače iz više logike ili najvišeg razuma, Shri Atmananda je rekao sasvim suprotno. On je rekao da samo to jeste dovoljno da realizuje istinu i da utvrdi advaitu. On je zahtevao da se sadhaka mora držati toga uporno, ne puštajući da ode dok ne rastvori sebe u potpunom

12 Knowingness. 13 Ispod pretpostavki. 14 Pretpostavke. 15 Zasnovana, dokazana, utvrđena.

18 •

•

ustanovlj enu. 16 Jer to je prava logika. Istina sama, pojavljujući se iz forme logike vraća sadhaku natrag u to, kada ljubav za istinom postane prava.

Ovo je delikatan problem, sasvim paradoksalan za spoljni intelekt. To suštinski zavisi od odnosa između učitelja i učenika. Sledeći citat je beleška 29, iz Nitya Triptine knjige ("Beleške o spintuaJnim raspravama Shri Atmanantč', od 8. marta 1958.:

"Da li je 'vicara' razmišljane o Istini.p Ne. To je sasvim različito. 'Vikara' je uporno istraživanje istine o Sopstvu i svetu, koristeći samo viši razum i ispravnu diskriminaciju. 17 To uopšte nije razmišljanje. vi 'saznajete' značenje i cilj vikare samo slušajući reči Gurua. Ali potom, vi usvajate to samo saznavanje u nekoliko navrata ponovo. To nije uopšte razmišljanje. Ovaj dodatni napor je nužan kako bi se uništile samskare. Kada se posesivna identifikacija sa samskarama više ne pojavljuje, moglo bi se reći da ste ih transcendirali. Ne možete misliti o nečemu što neznqte. Zbog toga razmišljanje o Istini nije moguće dok je ne vizualizirate po proi put. Onda razumete da Istina nikada ne može biti učinjena objektom razmišljanja, pošto je to u različitom području. Na taj način mišljenje o Istini nikada nije moguće. Izražvanje samo znači saznavanje, opet više puta, već poznate Istine."

16 U potpunoj potvrdi, osnivanju. 17 Oštroumno razlikovanje, razlučivanje.

19

Postoji sazllanje U dubokom spavanju, ali to nije

saznavanje bilo kog objekta koji je odvojen od sopstva.

IskUStvo dubokog spavanja je čisto saZllanjel8 čistog

svetla, nepomešano ni sa kakvim drugim objektom. Objekti koji su se pojavili u budnosti i snovima su na taj

način apsorbovani od dubokog spavanja u čistoj

svetlosti, sasvim nepomešanoj ni sa kakvom tamom ili

nejasnoćom. Samo u budnom stanju i stanju sanjanja

tallla ili nejasnoćal9 se pomeša sa svetlom, kroz prividno

priSUstvo objekata.

Kada je viđeno korektno, duboko stanje je

identifikovano sa niroiia/pa samad/zi-em. To je stanje

apsorpcije20 u čistom svetlu. Ovo nije naravno poricanje

da jogijsio kultivisanje samad/zia ima svoje dobrobiti, u treniranju usredsređenosti, u pročišćenju karaktera i u silnom okretanju paž1ue prema stanju bespredmetnog

iskUstva. Međutim, pošto se u duboko spavanje obično i

tako lako ulazi, većina ljudi nisu zainteresovani ozbiljno da ga razmatraju.

Jedino stanje u kome uopšte možemo sprovesti

bilo koje analize jeste budno stanje. Ceo cilj ove prakriye

(tri-stanja) je da se nađe to "nezavisno gledište".

Naravno istraživanje započinje da se sprovodi iz budno g

stanja, upravo kao što neko gleda u nekoga drugog iz svoje odeljene21 ličnosti. Međutim ako je istraživanje

iskreno, zašto ne bi našlo dublju, više objektivnu osnovu

18 Is\(UStVo, obaveštenost, upućenost 19 Neznanost, nerazumljivost, tama. 20 Vdubljenost 21 Jednostrana, nepotpuna, prisnasna ličnost

20

•

koja je podeljena s drugim stanjima? Da li je zaista drugačije s nalaženjem zajedničke22 osnove sa drugim ljudima, kada je neko istinski iskreno zainter-esovan za njihove tačke gledišta?

Da bi se našla zajednička i nepristrasna osnova, čovek treba da se povuče od površnih neobjektivnosti ili pristrasnosti, na taj način spuštajući se ispod njihovih ograničavajućih postavki. To je ono što se misli postići, okrećući budan um prema istraživanju iskustva sanjanja i spavanja. U okretanju svoje pažllje na razmatranje sanjanja i spavanja, budan um se obrće natrag dole, u svoju vlastitu dubinu odakle je on proizašao.

Kada razmatra snove, on je još uvek um - koji misli i oseća kroz pamćenje i zaključivanje, oboje njih nepouzdanih. Ali kada um ide dalje na dole, da pokuša razmatrati duboko spavanje, jedini način na koji može uspeti je da postane potpuno rastvoren u samoj svesti, gde saznanje jeste identitet.23 Tamo se ništa ne pamti ili zaključuje; jer saznavanje je potpuno direktno, kao potpuni identitet onoga koji zna sa onim što se zna. Tako, s druge strane ispravno je priznati da čovek ne može videti unapred kakve će analize ili istraživanja uslediti. To je sasvim izvan površnog budno g uma gde • v" • •

lstrazlvanJe ZapOČillje. Usto, ako analize znače "objektivno racionalano stremljenje uma-intelekta", onda ovo može biti odgovarajuće. Inače s druge strane, kada je Shri Atmananda govorio o "istraživanju,"

22 Uobičajene, opšte osnove. 23 Istovetnost, identičnost, ličnost, osoba.

21

- ·'razumu," "logici" ili "analizi," on nije ograničavao ove terwine na um-intelekt. Posebno je rekao da iskreno istraživanje mora nužno da transcendira um, kroz "viši razum," "višu logiku" ili "višu analizu". Taj viši razum je ispitivanje razumevanja ili razabiranja koje postaje tako oštroumno i originalano da se sama istina javlja u odgovoru na to i vraća sadhaku natrag izvan sveg uma i pristrasnosti. 24

U advaiti, sve ideje, argumenti i dokazivanja korisni su samo za taj cilj. Kako oni dolaze, oni izoštrava ju razum i razboritost, do tačke gde se sve uzročnosti i razlikovanja rastvaraju. Ukoliko razum stigne tamo, njegovi rezultati ne mogu biti previđeni ili opisani nego samo pokazani. Zbog toga je duboko spavanje tako važno. Ono pokazuje rastvaranje u izvesnom sasvim objektivnom i stoga nezavisnom gledištu ili položaju, gde nikakve nejasne ili zamršene . različitosti ne mogu ostati.

... P� • .... ....

Prema 'adoaiti, pravi adavitista ne seća se samo nečega iz dubokog spavanja, nego zapravo jeste u tom iskustvu koje je suština dubokog spavanja. Adoaitista se ne seća samo tog iskustva već zna to u istovetnosti, 25 kao potpunu jednstvenost s tim. Ovo saznanje identiteta najodređenije je prisutno potpuno u budnosti i svim stanjima, bilo da se pojave ili ne pojave.

24 Neobjektivnost. lS U ličnosti, indentitetu ili osobi.

22

•

,

•

Otuda Gita kaže (2.69, u slobodnom prevodu):

Onaj čija je ravnoteža potpuna stoji širom26 budan u onome (što je) tamna ne svesna noć,27 za svako biće u stvorenom svetu. Stvorena bića su budna u onome što mudrac vidi kao noć gde istinska svest jeste zagnjurena u snovima slepe tame.

Na putu, jedini je put ne-dualne istine pomoću učenja iz življenja nekoga ko direktno zna duboko spavanje, dok govori u budnom stanju. Učenje ne može biti postignuto pomoću čitanja knjiga ili pomoću bilo kog ishoda diskusija, sadhaka može samo slušati ideje i argumente koje živi učitelji koriste da dovedu učenike do istine. Da bi bio ubeđen u istinu do koje su argumenti namenjeni da dovedu, sadhaka mora biti vođen od strane živog učitelja koji je utvrđen u istini.

Što se tiče "iskustva" dubokog spavanja, sledeća napomena Nitya Tripte može biti korisna:

Koliko vi mislite ili se sećate prošlog uživanja? (Beleške o spirituainim govorima Shri Atmanandd', 26 marta 1951, pribeleška 68).

26 Sasvim budan. 27 U tamnoj noći nesvesnog.

• 23

"Vi SlJmo možete pokušati da rekapitulišete, -započinjući s vremenom i prostorom, detalje okoline i drogih prisutnih pojedinosti ili stvari, uključujuću tu vašu vlastitu ličnost. Razmišljajući nad njima, ili opažajući njih u suptilnom, sledeći sekvence događaja, vi dolazite do samog vrhunca, do tačke gde ste imali prethodno iskustvo sreće. U toj tački vaše telo postaje opušteno, um odbija da funcioniše, zaporavljate dugo cenjeni objekat koji ste upravo stekli, i zaboravljate čak i sebe. Ovde ste opet bačeni u to stanje sreće u kome ste ranije uživali. Na taj način, tJ sećanju prošlog uživanja, vi zapravo uživate to iznova, još jednom. Ali neki ljudi se zaustavljaju odjednom naglo u točki gde telo započinje da se opušta, i oni propuštaju pravo dolično uživanje.

Slično, kada vi započnete da mislite o iskustvu sreće u dubokom spavanju, započinjete sa svojom spavaćom sobom, klevetom, jastucima. . . i pritiskajući/istrahavajući na samom cilju/samoj svrhi vi dolazite do Mira koji ste tamo uživali. Vi uživate mir dubokog spavanja; to će reći, vi ćete naći da taj mir dubokog spavanja jeste pozadina raznolikosti u budnosti, a to je vaša prava priroda."

Istraživanje započinje s umom i njegovim nejasnim pretpostavkama. Međutim, ono što on čini je da postavlja prepo stavke , u pokušaju da razjasni njihove nejasnosti. Posledica je da, kako se istraživanje nastavlja, um nastavlja da kopa svoju prividnu podlogu, ispod svojih vlastitih nogu. on nastavlja da potkopava svoje

24

,

•

prethodne položaje, u potrazi za jasnoćom. Njegova pitanja se okreću unatrag, na same pretpostavke, koje su dovele do njih. Pošto su pretpostavke obelodanjene, ispitane i njihove neistinitosti otklonjene, istraživanje se preduzima natrag na dubljim, neposrednije postaVljenim

. temeljima, odakle se dalja pitanja postavljaju i okreću naniže do istraživanja i objašnjavanja šta je ispod.

Dotle dok ovo se prosuđivanje - naniže nastavlja otkrivati da je njegovo stanovište k<mstrukcija različitosti, načinjena od ukopanih elemenata koji treba dalje da budu ispitani; jer istraživanje je još u umu i ne može postići konačan cilj. Kako je onda čovekovo stanovište još izgrađeno na različitim i nepodudarnim stvarima, koje nisu potpuno i direktno poznate, to neizbežno vodi u neznanje, zabunu i nesigurnost. Da bi dostigao konačan cilj, um mora pronaći put da ide direktno i potpuno naniže ispod mentalnih sklopova, dokle se um i njegovo putovanje naniže sasvim ne razloži i ne ostanu nikakve razlike.

Kako je to moguće? Dakle, u nekom smislu, to se dešava svake noći, kada mi padnemo u dubok san. Um se onda opušta - povlačeći se natrag iz budnog sveta, kroz snove, u dubinu spavanja gde se ne pojaVljuju različitosti. Viši razum ili vicara čini ovo u budnom stanju, ispitivanjem razboritosti koja se postepeno profmjuje sama od sebe od svih ukorenjenih nejasnosti i pometnji, dok ne prodre sasvim ispod različitosti, gde se one rastvaraju spontano u onome što za čim se tragalo.

25

Ukratko, premda istlaživanje započinje u umu, nije ciljano ni na koji objekat koji um poima. Njegov cilj je čist subjekat - najunutamjija osnova iz koje koncepcija nastaje i gde se sve koncepcije vraćaju da budu rastvorene, pošto su one unete unutra. Ciljajući na tu osnovu, istlaživanje mora pokazati izvan svojih koncepcija, gde one postaju sasvim rastvorene.

Dakle, iz uma gde to započinje, istraživanje i njegovi rezultati moraju izgledati sasvim paradoksalni. Paradoks dolazi iz uma koji je nezadovoljan sa vlastitim koncepcijama. Tako da on tlaži put izvan njih, premda u isto vreme očekuje da shvati šta će biti nađeno s one strane. Zapravo, jedini način da se otkrije je da se ode tamo. To se ne može shvatiti unapred.

Da bi se plovilo duž puta, jezik može biti vrlo koristan, ako se koristi do tačke van njegovih simbola i opisa. Njegova funkcija je da žrtvuje sebe, da izgori tako potpuno da ni trag dima ili pepela ne ostane, da ometa ono što mačenje pokazuje. To je "viši razum" koji koristi jezik na taj način. Funkcija višeg razuma je upravo da spali sve nejasne ostatke koje jezik ostavlja u pozadini.

Dakle, kada vi pitate da li je viši razum delovanje "višeg uma", odgovor je najodređenije, ne. Shri Atrnananda je bio sasvim jasan o ovome. U Ma/aya/amu (ili sanskritu) viši razum je "vidya vritti", što znači "delovanje znanja". Viši razum je upravo ono što rastvara um u znanju. To je delovanje znanja, izraženo u

26

•

•

oštroumnom ispitivanju, koje vodi um natrag do znanja gde se svo razmišljanje rastvara. Ne postoji ''viši lIm". Jedini put da um može postati "viši" je da bude sasvim rastvoren u znanju.

Dopustite mi da iZlazim to mnogo jednostavnije. Znanje je subjekat, čiji su instrumenti viši razum i um. Viši razum funkcioniše, kroz razborito istraživanje, da rastvori um u čistom znanju, gde um upravo pripada. A kad viši razum funkcioniše, to čini upotrebu uma razmišljanjem, kako bi povratio um do znanja. Ne postoji pitanje o tome da je viši razum instrument ikakvog uma. To je uvek drugi put okolo.

Dodao bih da proces "višeg razuma" jeste sto posto empirijski. Svako pitanje je pokušavanje da se vidi do kog rezultata to vodi. A onda, dalja pitanja dolaze empirijski. Ona nastaju iz stvarnog iskustva rezultata, ne samo iz zamišljanja ili teoretisanja šta to unapred može biti. Otuda, proces mora da se odvija uporno, do stvarnog iskustva istine gde se pitanja dalje ne javljaju­gde se sve mogućnosti ispitivanja sasvim rastvore. Sve ovo zahteva da je svaka navala kritičkog ispitivanja okretanje natrag na čovekove vlastite greške pretpostavke i verovanja. Inače drugačije, razmišljanje je samo teoretsko.

"Rasudivanje • 1 istina: Kada

. ... . . lstrazwan;e započinje da traži jasnu, nepristrasnu istinu, pitanje je isprva iz uma.

27

_ Međutim, da bi takvo pitanje uspelo, um koji

traži moro do pito ono što on misli da zna - uviđajući

istinu od pritvornosti istine u njenim uobraženim -.,

verovanpma.

U istraživanju istine, pitanje moro nastaviti do otvora ono Ito se veruje do se neumitno detaljno ispituje, dok soma živo istino - soma pravo znanje koje se traži _ preuzima brigu o istraživanju.

o tom preuzimanju staranja življenjem istine, rospitujućeg uma, govori se kao o "vidya vritti", drugim rečima, kao "višem tczonovanju".

• v •

Onda, u tom višem rczonovanJu, trozeno znanje

biva izraženo'

u živim raspravama i pretresanju svrhe

istine izvan uma - istine kojo ne pravi kompromise

između misli uma koje čine-{}erovanje i što saznavanje

istinski nalozi."

."" .. •

... ...

Ovde se završava prakriya 2, učenja Sri Atmanando Krishna Menono o Advaita Vedanti

2 8

Prakriya 3

JA SAM SVEST . Analiza tri stanja je baš prakriya. To je samo

jedan način istraživanja istine. Započinje sa tri obične tvrdnje: "Ja sam budan"; "Ja sam sanjao"; "Ja sam spavao čvrsto, gde nije bilo pojave snova." Sve ove tvrdnje započinju s rečju "Ja". Kakvo je to opšte zajednično "Ja", za koje se podrazumeva da zna naša iskustva budnosti, sanjanja i spavanja? Ovo je iskaz koji mi često dajemo. Inače šta to tačno znači? Kakve istine ima u tome? To je ono šta ova prakriya istražuje, kada ona ispituje tri stanja.

Za nekoga ko je intelektualno naklonjen, može postojati problem sa ovom prakriyom tri-stanja, kada dođe do dubokog spavanja. Problem je da duboko spavanje može izgledati udaljeno i nedostižno, za budan um koji ga istražuje. Tako neki bi radije istraživali budno stanje, raspitivajući se i razmišljajući o jednoj prožimajućoj istini koju izražava svako naše budno opažanje i interpretacija. To rezultira u različitoj prakriyi, koja prosleđuje kroz tri nivoa saznavanja.

Tri nivoa su tela, uma i svesti. Oni odgovaraju kretanju bUdnosti, sanjanja i dubokog spavanja. Umesto da se reflektuje iz budno g stanja kroz snove u dubokom spavanju, ova druga prakriya se reflektuje od opažanja tela kroz shvatanje uma do saznavajuće svesnosti.

Kakva je ta svesnost, koja je izražena u svakom živom činu uma i tela? To je ovde središnje pitanje.

29

Odgovor je dat u Shri Atmanandinoj drugoj tački za sat/hanu:

"Svest se ne odvaja od mene ni -za momenat. Soga, ja sam svest."

U ovom odgovoru, istaknuto je da svest jeste saznanje sopsl'Va, uvek prisutna sa sopsl'Vom, kroz iskustvo. Ovo saznanje nije fizički ili mentalni čin, koje sop stvo započinje da čini u neko vreme i prestaje da čini docnije.

Zaista, sopsl'VO je svest, čije je samo biće da zna. Ono zna samo sebe, sijajući svojim vlastitim svetlom. Sve pojave su poznate od njegove refleksije o svom samo-prosvetljenju.28 Mi znamo njih, samo kada one dodu unutar pažnje, gde su osvetljene od svesnosti. Inače onda, kako se može svesnost znati? Svest nije predmet se zna.29 Umesto toga, ona je samo' ono što zna. Ona se otuda zna u identitetu,lO kao čovekovo vlastito biće,ll uz pomoć rea1izovanja svog vlastitog istinskog identiteta s njom. To je jedini put na kome ona može da se zna.

Kao stvar ukorenjene navike, mi mislimo o svesti kao o aktivnosti tela, čula i uma. Otuda ono što uzimamo za svest javlja se pobrkano sa velikom kompleksnošću fizičkog, čulnog i mentalnog delovanja.

2S Vlastito osvetljenje ili prosvećenje. 29 Koji je poznat. 30 U identičnosti. 31 Jastvo, sebe, sopsvo.

30

-

•

,

•

•

•

v • •

,

• I

•

, •

I r •

�

I

U svakome od nas, svest se zapravo iskusi pojedinačno, kao čvekovo vlastito sopstvo ili biće. Međutim kada osoba gleda kroz um i telo, na svet koji izgleda spolja, tamo izgleda da je svest različita i promenljiva - u različitim osobama, različitim bićima i njihovim promenljivim sposobnostima ili znanjima. lli, ako osoba gleda samo kroz um, u mentalnom procesu poimanja, onda izgleda da je svesnost načinjena od prolaznog sleda opažanja, misli i osećanja.

Otuda u sebi, svest je sasvim različita od različitih i promenljivih pojava, koje mi po navici brkamo s njom. Pošto se ona iskusi direktno, u najdubljem jezgru iskustva svakog pojedinca, ona je čisto sopstvo - do najvećeg stepena sasvim nelična i nepri strasna, izvan svake razlike i promene. To je najdublje, neporecivo iskustvo koje uobičajeno mi delimo zajednički, duboko unutar svakog od nas. Ipak, vrlo neobično, to neporecivo iskustvo je ignorisano i na neki način prekriveno, kod velike većine ljudi u svetu.

To biva ignorisano zbog pometnje koja meša sopstvo sa telom, osećajem i umom. Jer ovo proizvodi pogrešan prikaz ili privid fizičke, osećajne i mentalne akcije, koje su varljivo pobrkane sa jasnim i netaknutim svetlom svesti. Pošto ljudi identifikuju sebe sa različitim telima i sa promenljivim umovima, oni pogrešno uzimaju sebe kao jive32 ili ličnosti, koje su nejednake i nesigurne mešavine, načinjene od saznanja sebe pobrkanog sa nepravilno znanim objektima.

32 Đive.

31

Takve osobe uzimaju jedno neznanjem načinjeno stajalište, na podeljenoj i nesigurnoj osnovi, izgrađeno veštačkLod oprečnih stvari. Sledstveno tome, iskustva izgledaju parcijalna i javljaju se podeljena od naših ličnosti, pošto ljudi postaju nesrećno sukobljeni u svojim prividnim bićima.

Inače kada pometnja prestane, kao u dubokom spavanju ili momentima nepristrasne jasnoće, tamo se ličnost rastvara i sopstvo stoji samo za sebe, blistajući samo od sebe isto tako kao sreća i mir. Ovo je stavljeno jednostavno i koncizno u Shri Atmanandinoj trećoj tački zasadhanu:

"Kada ja stojim oslobođen od tela, čula i sreća ili duboki mir sviću. Tako, mir je takođe prava priroda."

uma, •

mOJa

Opet, to može pomoći da se zapitamo ukratko kako se ova učenja odnose prema tradicionalnim advaita spisima. Povremeno, Shri Atmananda je govorio da vicara marga može biti okarakterisana uz pomoć jednog fi · " . .

" '1' "J " J dn a onzma: PraJnyanam asnu Il a sam svest. e u takvu priliku je izložio Nitya Tripta:

Staza "ja" - misli ('Napomene o spiritualnim raspravama ... ,' od 11 oktobra 1952, beleška broj 298):

Običan čovek irna u sebi okorelu duboku samskaru da je on telo i da je vrlo, vrlo nevažno, poredeći sa prostranim univerzumom. Zbog toga, jedina moguća greška u koju ćete verovatno biti odvedeni, dok

32

•

uzimate "ja" - misao, jeste naviknuta samskora sićušnosti vezane uz "ja".

Ova greška je transcendirana uz pomoć kontemlacije aforizma 'Mom brahmasmi . Brahman je najveća zamisliva koncepcija ljudskog uma. Koncepcija velikosti ili krupnoće nema sumnje da uklanja ideja malenosti. Inace ideja velikosti, koja je takođe

<> ' • v·

ogranicenje, preostaje Sirom.

Najzad, ova ideja krupnoće treba takođe da bude uklonjena uz pomoć kontemplacije drugog afonima; 'Prajnyanam osmi '. ('Ja sam svest. ') Svest se nikada ne može smatrati ni malom ni velikom. Tako ste vi automatski Uzdignuti izvan svih suprotnosti.

Ovde Shri Atmananda kazuje da manavakyo 'Mom brahmasmi' ne ide sasvim celim putem do ne­dualnosti. To napušta samskore 'velikosti' , koje mora da budu uklonjene pomoću dalje kontemlacije. Na putu, ista stvar može biti viđena ili iskazana u klasičnoj šemi četiri mahavakye koje slede jedna za drugom. Ovde je • • • v mterpretac1Ja seme:

l ) ' Tat tvom asi' ili ' Ti si to' . Ovo reprezentuje vođstvo živog učitelja, jedino suštinsko za donošenje reči i simbola u život, tako da učenik može započeti da v' • • •

ZIVlistmu.

2) 'Aham brahmasmi' ili 'ja sam kompletna realnost.' Ovo širi uskost ega, u pripremi za ne-dualnU realizaciju da se mora ostvariti kroz upućenost u identitet.

33

- -

3) 'Ayam alma brahma' ili 'Ovo sopstvo je realnost .'- Ovde, ista stvar je rečena kao i u prethodnoj mahavakyi, ali na način koji je neličan, - koristeći frazu 'ovo sopstvo' umesto reči 'ja' . Jer 'ja' možda još ima mačenje ličnog u sebi - čak i posle širenja egovih sićušnih mišljenja uvažavanja.

4) 'Prajnyanam brahma' ili 'Svest je sve što postoji' . manavakyi. Ovo konačno utvrduje istinsku prirodu sopstva, manu potpuno u identitetu, kao svesnost koja je identična sa svim što je mano.

Ovo je naravno samo jedna od mnogih interpretacija, jedna medu mnogim šemama Ovo pretstavlja samo jednu ilustraciju kako spisi mogu da se odnose prema vicara margi. Kao dalja ilustracija, postskriptum je pridodat, sa prevedenim pasusom iz Aitareya Upanishade, za one koji mogu poželeti da vide kako ona opisuje ideju sostva kao svest. Iz ovog pasusa dolazi aforizam:

'Prajnyanam brahma' iz Aitareya Upanishade 3.1 . 1-2

Šta je to što mi kontemliramo kao žsopstvo ? Šta je sopstvo.p Ono uz pomoć čega čovek vidi, ili ono pomoću čega čovek čuje, ili ono pomoću čega se oseća miris, ili ono uz čiju pomoć se govor artikuliše, ili ono pomoću čega se ukus ili bezukusnost izražavaju ponaosob?

•

34

•

Ili ono' što je ovaj um ili ovo srce; percepcija, direktiva, oštroumnost, svesnost, učenje, vitienje, odlučnost, mišljenje, razmatranje, motivacija, sećanje, imaginacija, svrha, život, želja, životnost?

Svima ovima su pripisana imena svesti.

3.1.3 Ovo je brahman, obuhvatajući svu realnost. Ovo

je Indra, starešina bogova. Ovo je kreator, Gospod Prajapati; svi bogovi; i sva ova pet elementa nazvana žzemlja , žvazduh , žeter , žvode , žsvetla ; i ove na izgled celine malenih stvari, i različito semenje raznih vrsta; i iz jajeta rođena bića i ona rođena iz materice, i ona rođena od toplote i vlage, i ona rođena iz klice; konji, goveda, ljudska bića, slonovi, i bilo koja živa stvar, koja se kreće i leti; i ona koja stoji na mestu. Sve što je viđeno i vođeno pomoću svesti, i jeste utvrđeno u svesti. Sve se vidi i vodi pomoću svesti. Svest je temelj.

Svest je sve što postoji.

3.1.4 'Uz pomoć ovog sopstva, kao svest, on se uzdiže

iz ovog sveta; i, ostvarivši sve želje na tom mestu svet/a, postaje besmrtan, to postaje.

DALJA ZAPAŽANJA Kada osoba pokušava da misli o samoj svesti,

bez viđenja ikakvog sadržaja II njoj, to ostavlja

35

zagonetno 'ja' ili 'meni' . Zagonetnost dovodi do daljih pitanja.

Prvo, koji su sad,žaji viđeni u svesti? Viđeni kroz telo, sadržaji su predmeti, u svetu telesnih stvari. Kroz telesna čula, sadržaji su osećaji, senzacije, što dolaze iz sveta. Kroz um, sadržaji su misli i osećanja, koje um gaji u sebi.

Ovi fIzički, čulni i mentalni sadlžaji se vide indirektno, kada svest vidi kroz moći uma i tela da su različiti od njega samog. Međutim onda, kako sadržaj koji se opaža direktno kao svest izgleda u sebi? Pošto svesnost osvetljava sebe, šta ona odmah zna, uz pomoć samo-saznavajućeg svetla? Kakav je njen sadržaj u sebi samoj? Sigurno, taj neposredni sadržaj mora biti svesnost sama. Interpretirano ovako, sasvim je ispravno reći da ne može biti nikakve svesti lišene sadržaja. Jer svest je uvek prisutna u sebi. Njen neposredan sadržaj je sam po sebi u svim iskustvima. U iskustvu dubokog spavanja, nema fIZičkih, čulnih ili mentalnih sadržaja. Ni jedan sadlžaj se ne vidi indirektno, kroz telo, čula ili um.

Inače, šta je sa direktnim saznavanjem svesti, kada ona osvetljava sebe? Može li svest biti prisutna u sebi samoj, u odsustvu tela, čula i uma? Navikom, mi uobražavamo da je ta svest fIZička, čulna ili mentalna aktivnost. I onda naravno izgleda da svest ne može biti prisutna u dubokom spavanju, kada su telo, čula i um odsutni.

Ali odonda kada vi prepoznate da fIzička, čulna i mentalna aktivnost jesu samo pojave koje dolaze i odlaze u svesti, šta bi moglo ostati kada sve pojave prođu? Kada

36

-

•

telo, čula i um i sve njihove percepcije iščeznu, u šta se te pojave rastvaraju i gube? Da li se oni gube u negativno ništa i prazninu ili odsustvo, što nakon svega zahteva prisustvo tela, čula ili uma da opažaju to? lli će tu biti samo svesnost, prisutna sama od sebe, kao svoj vlastiti sadržaj, kada su telo, čula i um iščezli?

Zašto ne bi svesnost sama ostala, prisutna u sebi, kada njeni prolazni sadržaji iščezavaju? Ako svest može na taj način ostati, to pokazuje njenu nezavisnost od tela, čula i uma. Bez nje, niko od njih ne može da se pojavi, dakle svaki je zavistan od nje. Svaki od njih zavisi od nje, mada ona ne zavisi od njih. Drugim rečima, oni su zavisne pojave od njene realnosti. U onome što one zaista jesu, svaka od ovih pojava je potpuno identična sa svešću. Ona je njihova jedina realnost, koju svako pokazuje i koju oni pokazuju zajedno. Kako se oni pojavljuju i iščezavaju, izgleda da su ograničeni prostorom i vremenom. Svaki izgleda da je prisutan u nekom ograničenom području i da je odsutan drugde.

Međutim ovo ograničenje je nerealno. Ono se ne odnosi na samu svest, koja je realnost što je pokazana. Za svest, opšti princip sveg iskustva prisutan je u svim vremenima i svuda, nije važno koje je iskustvo znano, nije važno kada ili gde.

Dakle svest se ne može pojaviti niti iščeznuti. Njeno pojavljivanje bi zahtevalo prethodno iskustvo gde je svest bila otsutna. Slično, njeno iščezavanje bi zahtevalo potonje iskustvo bez svesnosti. Takvo jedno 'iskustvo bez svesti' je kontradiktorno u teIminima -lažnosti ili neispravnosti fIkcije koja je bila varljivo stvorena od uma. Tako dok su pojave opažene od tela,

37

čula i uma, njihova prividna ograničenja se primenjuju svest, jedinu njihovu realnost.

-

ne

Ograničenj a su pogrešno opažanje,JJ viđenje kroz neodgovarajuće i parcij alno izveštavanje tela, čula i uma. Ova nerealna ograničenja čine da izgleda da postoje pojave koje iščezavaju. Inače dok izgleda da one dolaze i odlaze, ono šta one jesu jeste sama svest. Ona je njihova neograničena realnost, ostajući u potpunosti prisutna kroz svaku od njihovih pojava i iščezavanja.

To j e klasično adbvaita mišljenje koje je nedvosmisleno uzeto od modelllih interpretatora kao što su Ramana Maharshi i Shri Atmananda. Iz tog mišljenja, dubok9 spavanje je interpretirano kao jedno iskustvo gde je svest prikazana kao svoj vlastiti sadržaj . Duboko spavanje pokazuj e svest identičnu sa onim što sadlži, sa onim što j e znano u njoj. Ono što je tamo pokazano nije bezsadržajna svest, nego svest sama.

Ovde se dalje postavlja pitanje. Ako svest jeste nezavisna od naših ograničenih tela, naših ograničenih čula i naših ograničenih umova, onda kako zaista možemo znati šta ona jeste? U Shri Atmanandinom učenju dat je odgovor na to pitanje jednostavnom tvrdnjom: 'Ja sam svest' .

Ova tvrdnja je glavna u Shri Atmanandinom pristupu. Ovo nije beznačajna tvrdnja, je to središte učenja Kada je rečeno 'Ja sam svest' , tvrdnja označava znanje u identitetu ili ličnosti. Na taj način se zna svest.

33 Misperception.

38

l

•

Ona se zna uz pomoć znanja sebe,J4 kao svog vlastititog istinskog identitea. Samo tamo subjekat i objekat se rastvaraju, uključujući izvesno zagonetno 'mene ilija' .

Prema Shri Atmanandi, tvrdnja 'sve je svest' ne ide dovoljno daleko. Ona ostavlja trag proširenog uma,

. opažajući i sagledavajući 'sve'. Sadržaj svesti još je indirektno opažan, kao širok i nejasan predmet. Jedino proširena intuicija je ostala neispitana, potajno simulirajući da vrši opažanje. Na taj način konačno istraživanje još ostaje, ako bi se našla svest identična sa sopstvom. Dok se taj identitet ne dostigne, dualnost se ne rastvara.

Na taj način, za Shri Atmanandu, intuicija nije odgovor na ograničenja intelekta i uma. Intuicija nije više ta suptilnija forma uma. Istančanost može da ga učini čak više obman1jivim, kada on dolazi kroz ego. Jedini pravi odgovor dolazi iz iskrenog istraživanja, motivisanog od ljubavi za istinom. Kada istraživanje postane iskreno, ljubav donosi samu istinu da preuzme dužnost istraživanja. Onda istraživanje napreduje kroz 'vidya-'Vritti' ili 'viši razum'. Onda više nema uma koji izražava ego, već upravo istinu samu, koja se pojavljuje u obliku fOlme prodornih pitanja i pronicljivog razuma.

.... p • • .. ...

U Shri Atmanandinom učenju, 'ja sam svest' je saznavanje u identitetu ili osobi, koje je jedino stvarno iskustvo, što ga je iko ikada imao, u bilo kom stanju. Sve drugo nije zapravo doživljeno, nego samo

34 Se\f-kno\edge; samo-znanje, samosaznanje.

39

•

superponovano uz pomoć varljive imaginacije i njenog lažnog pretvaranja. To saznavanje u identitetu ličnosti je "direktno (ne objektivno) znanje" o kome vi govorrite. Ono je potpuno prisutno u dubokom spavanju, sijajući samo od sebe.

Opažanja, misli i osećanja iz stanja budnosti i sanjanja nisu stvarno neka prepreka ni u kom vremenu. Oni ne pokazuju ništa osim samo-osvetljavajuće svesti. Sva dela percepcije, misli i osećanja su osvetljeni od tog samoisijavajućeg svetla. Svako od njih pokazuje tu istu svetlost. Svest nikda nije stvarno zatamnjena ili prekrivena, nego samo izgleda da jeste. Bilo kakva zatamnjenost ili prekrivanje je sasvim nerealno. To je pogrešno shvaćen privid, viđen kroz lažnu perspektivu. Lažlla perspektiva dolazi iz pogrešnog zamišljanja da sazl.avanje jeste fIzička, čulna ili mentalna aktivnost koja je učinjena od tela, čula ili uma.

Samo takva je aktivnost koja dođe i ode - pošto se svaka pojavljuje ponekada otkrivena, a iščezava u drugim vremenima kada bude prekrivena od drugih stvari. Kroz sve ove aktivnosti, samo-osvetljavajuca svetlost svesti nastavlja da saznaje savršeno, sasvim

, nezatamnjena i netaknuta od prisustva ili odsustva aktivnosti.

.. ..... •

... ...

Prema Shri Atmanandi, 'bespočetno ili bezizvomo neznanje' je niži nivo koncepta. Ono je namenjeno da objasni svet, kao u Shri Shankarino/s

3S Šri Šankara

40

•

J

l

maya teoriji. Advaita nije podesno namenjena za takvo teorijsko objašnjenje, nego samo za beskompromisnu istraživanje unatrag u istini, ispod nerealnosti prividnog sveta. Za ovo istraživanje, Shri Atmananda je zauzeo ekstremnu advaita poziciju da stvamo nema neznanja, nema stvarnog prekrivanja svesti - niti budnošću niti pojavama sanjanja, niti njihovim odsustvom u dubokom spavanju. Svest nije u istinu zatamnjena percepcijom, mislima i osećanjima, niti njihovim iščezavanjima. Samo izgleda zatamnjena iz lažne perspektive fIzičkog ili mentalnog ega, koji lažno identifIkuje sa Zilavanj e sopstva sa telom, čulom ili umom, na taj način mešajući svest sa fIzičkim, čulnim i mentalnim aktivnostima.

Iz ove lažne perspektive izgleda da duboko spavanje izgleda tamno, prazno i bezsadržajno, kada je ono što tamo sija beskompromisna realnost, istinsko znanja i neiscrpna sreća.

Sve što je potrebno jeste da se koriguje percpektiva; ne da se popravi, niti da se spreče opažanja, misli i osećanja, niti da se izbegne šta je opaženo, mišljeno ili osećano u svetu. Na kraju, perspektiva treba da se pročisti u sledećem podnaslovu za diskusiju.

Ovako se završava prakriya 3, učenja Sri Krishnanande

o Advaita vedanti.

41

-

Prakriya 4

SVEDOČENJE MISLI -

U tvrdnji "Ja sam svest', postoje dva dela. Kao što je svako iskusio svet, ova dva dela se različito izražavaju. "Ja" se iZl'ažava kao promenljiva ličnost. A svest postaje izražena u menjanju percepcija mnogih različitih objekata. Ovo rezultira u dve dalje prakriye. Jedna prakriya ispituje lične percepcije, reflektujući se natrag u njihovog nepromenljivog svedoka. Druga prakriya ispituje objekte, redukujući ih na svest.

Svedočenje prokriye započinje s odricanjem, kao što je opisano u Shri Atmanandinoj četvrtoj tački za sad1zanu:

"Telo, čula i um nisu uvek sa mnom (ispitivanje tri stanja). Zbog toga ja ne mogu biii telo, čula ili um."

Ovde, proces eliminacije je započeo, da bi se razlikovalo šta je upravo istinito sopstvo. Čovekov vlastiti pravi identitet je ono od čega čovek nikada ne može da se razdvoji, koje se nikada ne može ukloniti. Sve što može biti udaljeno, mora biti eliminisano iz razmatranja kao istina o čovekovom vlastitom spstvu.

Eliminacija je progresivna. Ona započinje s čovekovim fizičkim identitetom, kao telo u jednom spoljašnjem svetu. Ali ovo spoljašnje telo izčezava iz iskus stva, u snovima i dubokom spavanju. Čak i u budnom stanju, telo iščezava kada se pažnja okrene prema drugim objektima, mislima ili osećanjima u umu .

•

42

-

•

-- . -

Zapravo, telo koje opaža svet prisutno je samo nestalno ili povremeno, u stvarnom iskustvu. Većinom vremena, ono se gubi. U nekim prilikama kada se kada se pojavljuje, identiflkuje se kao sopstvo - time polažući . pravo da ono produžava prisustvo skroz, čak kada se

_ pažnja okrene drugde. Ali jasno je da je ova tvrdnja telesno g identiteta netačna u stvamom iskustvu. Kada se greška shvati, telo se eliminiše iz čovekovog osećaja sebe.

Pošto je teleimi identitet lažan, osećaj o sebi pada natrag u um. Onda sopstvo izgleda identiftkovano kao ono što misli tok misaonih iskustava, kako one u toku vremena slede jedna drugu.

U svakom momentu u struji, samo jedna misao se javlja. Jer u tom momentu, nema vremena da se misle dve misli, ili više. Niti ima vremena da se misle različite stvari, u tom jednom momentu. Da bi se mislilo više od samo jedne stvari, mora biti više misli od jedne, koje nastaju u različitim vremenima.

\ Dakle kada um misli o sebi, tu je sam, mada trenutno, u prolazećem momentu. Većinu vremena pažnja se okreće drugim stvarima, a onda um odlazi daleko. U svojoj vlastitoj struji misli, um se samo pokazuje ovde i sada - kao prolazna misao ega, gde um shvata sam. U prilikama kada se povremeno ova nestalna ego-misao pojavi, um je identiflkuje kao sopstvo koje

_ saznaje ili upoznaje iskustvo. Ova prolazeća ego-misao otuda tvrdi da se ona nekako održava, čak i postane zamenjena od mnogih drugih misli koje nastavlj aju da je slede u vremenu.

43

-

Ova misao ega je samo-kontradiktorna, nejasna i apsurdno nadmena u svojim tvrdnjama. Većina ljudi shvataju da ima nečega pogrešnog s egom, na način da on stavlja u središte ono šta oni vide, osećaju i misle o svojim nepotpunim telima i svojim prevrtljivim umovima. Inače, šta je onda stvarno problem? I kako može on biti ispraVljen?

Problem je da kada um misli, on stvarno nezna. Misli uma su samo promenljiva dela, a svaka od njih odvraća pažnju od drugih. Svaka izvlači druge s bučnom vikom. Pošto ove misli zamenjuju jedne druge, saznavanje je ono što odvodi dalje. To je tiho svedočenje koje je potpuno odvojeno i objektivno, uopšte se ne uključuje u bilo kojoj promenljivoj akciji.

Sopstvo koje zna na taj način je nemi tihi svedok svih misli koje dolaze i odlaze. Pošto um i telo vrše svoja dela, svedok samo svedoči. Njegovo svedočenje nije menjajući čin. U svom čistom i smirenom saznavanju, ono ne čini ništa. Ono potpuno ostaje isto, sasvim nepromenljivo i nedimuto, potpuno slobodno i nezavisno od onoga šta svedoči.

Od samog prisustva tog nečujnog svedoka, šta god se pojavi biva osvetljeno i zabeleženo. Od tog svedoka, svako zavisi, bez obzira na svo sećanje i komunikaciju. Da bi se pamtilo ili komuniciralo, mora se stajati pozadi u njegovom tihom saznava jućem prisustvu, koje se obično dele sva promenljiva vremena i različite ličnosti. Odatle, sve stvari su znane, nepristrasno i istinito. .

44

- Otuda, da se isprave neobjektivnosti, pristrasnosti i zabune ega, sve što je potrebno jeste promena perspektive, što se postiže realizovanjem da svo saznavanje počiva u tihom svedočenju svedoka. To jedina istinita perspektiva - stajati kao tihi znalac, sasvim odvojen od mislećeg uma, opaža jućih čula, delatnog tela, srećne ili nesrećne ličnosti.

Na kraju izdvojenost ili nepristrasnost ne dolazi on neke fizičke ili mentalne promene, ili od nekog prisilnog odricanja. To upravo dolazi od zapažanja gde ustvari čovek stoji, kao što je opisano Shri Atmanandinoj petoj tački za sadhanu.

"Dogodilo se da sam ja znalac svega. Zbog toga sam svedok ili znalac. Bivajući uvek znalac, ja ne mogu biti mislilac, opažate/;: akter, uživalac ili paćenik."

Ovo je jasan položaj koji je potvrđen od tradicionalnih advaita spisa. Na mnogim mestima, oni to čine sa različitim naglašavanjem, na kosmičkom svedoku sveta. Međutim, oni takođe priznaju individualni pristup - koji prvo svodi svet na neprekidni niz misli u sadhakinom umu, a onda nastavlja da pita šta svedoče te misli. Na kraju, svedok je naravno isti, bilo kosmički u svetu ili individualni u rnikrokosmičkoj ličnosti.

Slično kao druge prakriye, pristup "svedočenja" dovodi do zabune koju treba razjasniti. Napomena Nitya Tripte o glavnoj zabuni pripojena je kao postskriptum.

45

- KAKO SE JAVLJA ZABUNA U POGLEĐU SVEDOČENJA

(Napomene o spiritualnim raspr(Jf)ama Shri Atmanande, 4. septembra 1952, beleška 21 7)

Pretpostavimo da ste svedok odredene misli. Malo docnije, vi se sećote te misli, zapamtili ste tu misao pre nekog vremena - pretpost(Jf)ljajući otuda da ste bili mislilac kada se prva misao poj(Jf)ila, mada ste vi onda stvarno bili svedok te misli.

Ova negarantovana promena u vašem odnosu sa odredenom misli - od kada se misao poj(Jf)ila do kada ste je setil i - odgovorna je samo za čit(Jf)u zabunu u pogledu svedočenja.

Kodo izgleda da se sećate prošle misli, to je samo nova misao sama od sebe i nema direktnu vezu sa starom misli. Čak . i kado se sećate vi ste svedok te misli , iz sećonja. Tako vi nikada "ne menjate ulogu svog svedočenja (witnesshood), ma koliko do se vaše aktivnosti mogu promeniti.

Prakriya 4 (nastavak) SVEST I PROSVETLJENJE

Pitanje: Uobičajena tvrdnja u Advaiti je "Sve je svest/� Šta tačno ovo Zllačl� i kako se to odnosi prema prosvet1jenjd?

Odgovor. Pod ovim očiglednO mislite da sve opaženo, mišljeno ili osećano jeste svest - uključujućI naravno opažanja, misli i osećanja. Drugim rečima, razmišljajući o fIzičkom i mentalnom svetu, vi ste sposobni da svedete sve fIzičke i mentalne obj ekte na percepciju, misli i osećanja; a katkad, vi ste sposobni da

46

I

svedete sva opažanja,- misli i osećanja na nešto šta mi zovemo 'svest'.

A ipak, osećate da ovo nije sasvim dovoljno. Priznajete da je ovo samo intelektualno razumevanje, a

. da je nešto više potrebno za ono što vi zovete "prosvetljenjem" . Dakle, ako shvatate da "sve jeste svest", onda logično samo jedno pitanje može da preostane. Šta je svest sama?

Vi shvatate "svest" kao osnovnu za vaše razumevanje, ali da li vam je sasvim jasno šta znači taj osnovni koncept koji koristite? Iz vaše preostale zbunjenosti i nezadovoljstva, očevidno ne.

Dopustite mi da načinim pitanje određenijim. Kada je neko identifIkovan kao lični ego, sopstvo koje zna identif1kovano je sa ograničenim telom i ograničenim umom. Prema tome, ovim ličnim identitetom, svest je identif1kovana sa fIzičkim i mentalnim aktivnostima ili percepcijom, mišljenjem i osećanjem. Međutim, da li je ispravno da se svest ovako identif1kuje? Može li svest biti ispravno 35identif1kovana kao fIzička ili mentalna aktivnost bilo koje vrste? Može li svest biti bilo koja vrsta aktivnosti koju neko telo ili neki um može izvoditi prema fIzičkom ili mentalnom objektu? Može li neka vrsta opažanja, mišljenja ili osećanja biti izjednačena sa svešću? U praknyi svedočenja, ova pitanja su odgovorena negativno. Saznajuće sopstvo je pažljivo razlikovano od tela i od uma. To je jedna neometana i potpuna svest koj a svedoči poremećenim_(distracted) i parcijalnim aktivnostima, čula i uma. Svest je pažljivo razliko vana kao nepromenlj iva i neograničena, sasvim različita od

47

opažanja, misli i osećanja koji se menjaju i ograničeni su. Ovde, u prokTiyi svedočenja, svesti se pristupa kao smirenom saznavanju odvojene iluminacije. Ona je sasvim odvojena od bučnih opažanja, misli i osećanja koji remete pažnju uma kada dolaze i odlaze. Ona je odeljena od njih, premda oni ne mogu egzistirati čak ni za momenat kada su odvojeni od nje. Svaki od njih potpuno iščezava, istog momenta kada se odvoji od osvetljavajuće svesti. Zbog toga se oni pojavljuju i iščezavaju - dok svest ostaje, kao njihova jedina realnost.

Čak kada se opažanje, misao ili osećanje pojavi, to nije različito od svesti. Jer se to onda uzima u svest, gde sve prividne odvojenosti odmah iščezavaju. Bez svesti, percepcije, misli ili osećanja ne mogu se uopšte pojaviti. !nače onog momenta kada percepcija, misao ili osećanje dođu u svest, primaju se odmah unutra i uopšte nisu odvojeni. Dakle proizilazi da je odvajanje svedoka samo prividno. Samo to odvajanje vodi do nedualne realnosti netaknute svesti, gde nikakvo odvajanje ne može ostati. Samo kada se ta svest jasno realizuje, znana baš takva kakva jeste, identična je sa čovekovim vlastitim sopstvom. \

Ako nelični svedok nije odvojen od ličnog ega, ostaje opasnost u vašoj tvrdnji da "sve jeste svest". Da bi zaista razumeli tvrdnju, svaka percepcija, misao i osećanje moraju biti viđeni kao ništa drugo sem svest. Sve različite percepcije, misli i osećanja moraju biti redukovani ili svedeni do svesti. Svi oni mora da se vide kao pojave ili izrazi, koji pokazuju ili izražavaju prožimajuću realnost svesti.

48

- Opasno je da ova tvrdnja bude pogrešno interpretirana, vršeći redukciju u "Suprotno. Svest je onda lažno ograničena, svođenjem na nešto što je načinjeno, iz opažanja, misli i osećanja. Naročito, svest može biti shvaćena kao neko mentalno zbrajanje, od strane uma koji spaja zajedno sva opažanja, misli i osećanja u svojoj ograničenoj imaginaciji. Ili, mnogo podesnije, svest može biti shvaćena kao neka dalja percepcija, misao ili osećanje svega, · koja još ostaje da bude otkrivena od strane uma .

•

U jednom ili drugom slučaju, ograničena koncepcija u umu pokušava da shvati svest koja je neograničena. Jasno je da je ovo greška.

Naravno, odsustvo takve misli ili osećanja, stavilo bi svest izvan imaginacije uma. Ali, ne možete li zakoračiti natrag od uma, do saznavanja u istovetnosti, gde svest jeste vaše vlastito sopstvo?

U tom saznanju, neće biti ničega između, što zna i što je znano. I tako neće biti greške. Ovog saznavanje ne treba pamtiti iz prošlosti, niti zamišljati kao neki budući cilj. Ono je potpuno prisutno sada; a nalazi se samo zakoračenjem unazad od tobožnjih dela tela i uma, u sopstvo koje njih zna.

Prokriyo svedočenja posebno je namenjena da postigne to zakoračenje natrag od pometenosti ega. Problem ega je da on namamo zbunjuje svest sa ograničenim pojavama percepcije, misli i osećanja, umesto pravilnog razabiranja istine između nj ih.

Prema odvaiti, ako ne bi preostala ova konfuzija,

49

vi biste postigli prosvetljenje.- Ako ne, prakriya svedočenja može pomoći.

-

Postoji citat koji je Shri Atmananda načinio od pesnika Alfreda Tennyson-a On se bavi rastvaranjem ličnosti u ''jedinom istinitom životu." A to je od važnosti za pitanje koje smo mi razmatrali, o razlaganju percepcija, misli i osećanja u samoj svesti. Evo pasusa citiranog (iz pisma Tennysona gospodinu R.P. Blood-u, u knjizi 'Atmananda Tattwa Samhita' koja izlaže Shri Atmanandine snimljene govore):

" ... vrstu hodajućeg transa, ja sam uvek imao, od samog detinjstva, kada sam bio sasvim sam. To mi je obično dolazilo tihim ponavljanjem u sebi dva ili tri puta mog vlastitog imena, dok odjednom, takoreći iz siline svesti o individualnosti, sama individualnost izgleda da se rastvorila i izbledela u neograničenom biću; a to nije zbunjeno_stanje, već jasnije od najjasnijeg, sigurnije od najsigurnijeg, tajanstvenije od najtajanstvenijeg, sasvim izvan reči, gde je smrt bila ismevana nemogućnost; tada gubljenje ličnosti (ako je toga bilo) izgleda nije bilo gašenje ni brisanje, već jedino

• v · " prOV1 ZtVot ...

Shri Atmananda uvodi uvaj citat kazujući: "Idi izvan svih liZnosti, a onda ćeš doići do individue, kao što to Tennyson jepo izrazio."

Ovde Tennyson opisuj e stanj e koje je bilo prouzrokovano ponaVljanjem njegovog vlastitog imena,

50

•

I

• -

i

,

l

imena koje pretstavlja njegovu individualnost. Ovo je dovelo do "siline svesti o individualnostt" ; a iz te siline, "individualnost izgleda da se rastvorila i izbledela u neograničenom biću". Ovo 'neograničeno biće' je naravno 'sve', u vašem aforizmu: "Sve je svest'. Shri Atmananda

. je primetio da ovo 'neograničeno biće' još ima mrlju na sebi, jer još uvek sadrži koncepciju nekog sveta stvari

. koje su pridodate neograničenom 'sve'. Tamo još postoji značenje uz svest dodatnih stvari - bilo spolja u svetu, ili unešene unutra iz spoljašnjeg. Gde je istinski shvaćeno da ne postoji ništa izvan svesti, onda tamo ne može biti ništa što pomaže uslOVljavanje ili neku vrstu kvaliteta u svesti - niti slanjem bilo kakvog uticaja spolja, niti su sami unešeni lično unutra. Bez ikakve takve dopune, ne može biti međa ili ograničenje u svesti; a stoga ne može biti nikakvog osećaja 'beskrajnog' ili 'neograničenog' ili "sveg, celog". Dakle, prema Shri Atmanandi, ovo 'beskrajno biće' nije kraj puta, nego poslednji preostali stupanj prelaza, sa poslednjom preostalom mrljom koja se u krajnjem cilju sama rastvara. Cilj je opisan kada Tennyson nastavlja govoriti da ovo "nije pometeno stanje, već jasnije od najjasnijeg, sigurnije od najsigurnijeg, tajanstvenfje od najtajanstvenijeg, sasvim izvan reči, gde je smrt bila ismevana nemogućnost, gubitak ličnosti (ako je toga prividno bilo) nije bilo gašenje ni brisanje, već jedino pravi život . . . " .

Za sada osećaj pomalo zamagljenog 'svega' daje put do jasnoće svesti koja je kompletno čista, sasvim izvan svakog umiranja, njena sjajna čistota je potpuno pozitivna, kao, "jedino pravi život".

Kada se opažanja, misli i osećanja pojave, onda

5 1

čista- svest jeste prisutna kao njihov netaknuti svedok. Sv� perc.epcija, misao ili osećanje jeste prolazna i umIruća pOJava. To se samo pokazuje za momenat, tako da �tvara put .za s.lede�e takvo pojavljivanje. Na taj načm, pošto to IZUlD1re u Iščezavanju, tome odmah usledi bezvremeni momenat, pre nego što sledeća pojava nastane. U tom bezvremenom svest sija sama od sebe kao živi izvor iz koga sledeća pojava dolazi. To čist� sijanje je živo sopstvo, jedini pravi život, iz koga se sve prividne stvari zapale u pojavi.

Prakriya 4 (nastavak) PAMĆENJE/SEĆANJE

Pitan/e: Pitao sam se o memoriji. Kada čovek pogleda događaje u svom vlastitom životu, svestan je da je nešto uvek bilo tu, isto, svesno događaja. Ono što ne mogu razumeti kako je "događaj" zabeležen, premda on . . . Jasno postoJI.

•

I?a j�) "o�vetljen", u sadašnjem momentu, mogu razumetI, all kao Je zabeležen?

Na neki n�čin izgleda kao da koncept vremena ulazi u ovo, a moje razumevanje je da je znanje vezano vremenom. Ja neznam ima li moje pitanje smisla . . .

Odgovor. Pitanje sasvim ima smisla, barem meni. To je vrlo duboko i pronicljivo pitanje; ali takođe isto tako žilavo. To može biti razmatrano na različitim nivoima. Ako želite dobiti jednostavan odgovor, koji se koncentriše na nivo saznavanja, samo pročitajte sledeći pasus, a onda idite na poslednja tri pasusa ove poruke. Ako želite deteljniji intelektualni poduhvat, koji zadire

52

•

više kroz nivoe uma, možete čitati pasuse izmedu.

Na nivou razumevanja, kao što ste istakli, nema vremena. Stoga ne može biti nikakvog pamćenja ili svedočenja. Nema prošlosti ni budućnosti, niti neke

. sadašnjosti koja im se suprotstavlj a. Postoji samo čista iluminacija, sama od sebe. To je ono kuda vaše pitanje cilja, ali pitanje i njegove ideje moraju se usput kompletno rastvoriti, pre nego što se može postići bezvremeno znanje koje je cilj. Na nivou vremenom omeđenih ideja, postoji paradoks koji opisujete. Nepromenljivi svedok smireno osvetljava (iI1uminates) šta se događa, svojom uvek prisutnom svetlošću; ali kako ona može načiniti neki zapis koji istrajava kroz vreme sem kroz neku promenljivu akciju koja utiskuje prošle događaje na jedan objektivan zapis - slično pisanju stvari na parčetu papira?

U stvari, ako se pogleda pažljivo na bilo koji objektivan zapis, kao što su simboli na papiru ili praVljenje kodirane konfiguracije u elektronskom računaru ili u mnogo sofisticiranijem mozgu, takvi zapisi ne mogu rešiti problem pamćenja. Jer zapise um treba da interpretira, upravo kao i da načini prošlo opažanje, misao ili oseća sadašnjost. A za tu interpretaciju, neprekidno svedočenje se podrazumeva, ouopšteno odeljeno od prošlog iskustva i sadašnjeg sećanja.

Da bi setilo reči na papiru ili konfiguracija u mozgu isto 'ja' koje je ovde sada, takođe mora da je bilo tu u prošlosti - svedočeći šta se dogodilo onda i čega se danas priseća. Ne bi bilo značenja u reči 'sećanje', ako ne bi prizivalo natrag jednog istog svedoka. Kada je percepcija nekog drugog, misao ili osećanje prizvano u

53

umu, to nije direktno pamćenje, nego je više indirektna komunikacija koja je mnogo sumnjivija za interpretaciju. Ako su dva različita svedoka upletena, to nije pravilno 'prisećanje', nego je pre dozivanje od jednog svedoka ili drugog.

Dakle, mi se vraćamo natrag na isti problem. Kako može samo menjanje zapisa biti načinjeno od svedoka koji nije uopšte uključen u neki promenljivi čin, već samo ostaje isti? Odgovor je da svedok ne čini zapis. Samo omogućuje zapis da bude načinjen, samim njegovim prisustvom koje se nastavlja kroz iskustvo.

Svedok nezna ni s jedne promenljive tačke gledišta u prevrtljivom umu, već pre iz nepromenljive pozadine odozdo. Odatle se um i reči pojavljuju. Oni nastaju kao osećanja, misli ili opažanja - od kojih svaki izražava svest, kroz prethodno uslovljeno razumevanje i pamćenje akumulirano iz prošlosti.

Inače onda, čim se pojava izrazi, biva interpretirana i unutra usvojena - reflektujući se natrag kroz opažanje, misao i osećanje u prožimajuću svest. Njen očevidni oblik i svrhu opažaju čula, njeno značenje se interpretira mislima, njen kvalitet i vrednost prosuđuje se osećanjem, gde se ona potpuno rastvara.

Iz te iste smirene svesti, dalja osećanja, misli i opažanja nastaju, izraženi kroz novo stanje razumevanja i pamćenja - koji sada obuhvataju nedavnu pojavu koja je upravo bila izražena od svesti i opet tamo reflektovana natrag. Ovaj krug izražavanja i refleksije nastavlja da se ponavlja svakog momenta, proizvodeći utisak u umu sa nastavljenim pamćenjem i ° razumevanjem koji

54

-

°

omogućuju oda se njene percepcije, misli i osećanja­akumuliraju i rastu kroz znanje sveta.

Međutim, zapravo utisci su sasvim lažni. Svakog momenta, svet se potpuno okrepljuje iz svesti u kojoj

° istinski ne postoje opažanj a, misli i osećanja niti neko pamćenje, naviknutost ili uslovi j avanj e. U toj svesti, nikada nema ikakvog vremena, za bilo koja opažanja da oblikuju, niti ma kakvo pamćenje da traje.

Pri svakom varljivom momentu, postoji trenutna kreacija sveta, sa jednim parcijalnim objektom koji se poj avljuje pri ograničenom uredsrećenju pažnje uma, a ostatak sveta zamišljen je da bude shvaćen na podlozi iskustva. A baš u tom momentu (ili ako vi više volite odmah posle), pošto je pojava interpretirana i obuhvaćena, postoji takoće trenutna i potplIDa destrukcija oboje, prividnog objekta i njegovog okružujućeg sveta (sveta koji ga sadrži).

Dakle ne postoji stvarno pamćenje, nema realnog kontinuiteta, u bučnim bljeskovima pojava koje čini se da nastavljaju da se uzdižu iz svesti i opet padaju natrag. Jedini kontinuitet je bezvremen i nepromenljiv, u smirenoj pozadini gde svedok uvek zna. To je jedina povezanost između različitih momenata. A to je povezanost koja kompletno 4211ništava sve razlike, tako da ne postoji ništa da se povezuje. Na kraju, postoji samo jedan pravi pravac za rasuđivanje advaite. To mora biti od pojava prema istini. Ne može biti ispravan drugi put okolo. Pouzdan razum ne može izvesti kompromisne pojave uma i sveta iz istine. Vaše pitanje o pamćenju jednostavno je postavljeno, i najbolje je odgovor na njega da ne postoji stvarno pamćenje, nego samo varljiva

55

pojava mentalnog zapisivanja i prisećanje. Gde ima pravog zapisivanja, to nije mentalno. Umesto toga, to je preuzimanje natrag onoga što je opažano u srcu. To je doslovno ono šta se podrazumeva pod rečju 'zapisati'. CU engleskom jeziku 'record', čine dve reči; 're' što znači 'natrag' i 'cord' što znači 'srce'. povezano sa 'core' u engleskom i 'cor' ili 'cordis' u latinskom).

Tako da, zabeležiti istinski znači uzeti ono što je u pozadini izraženo u dubini srca, gde se svi izrazi rastvaraju u čistom saznanju koje stoji netaknuto kroz svo 'varlj ivo vreme. To je pravo zapisivanje tihog svedoka.

***

U razlikovanju purusha-prakriti, svedok je neaktivna svest purusha. A pojave koje dolaze i odlaze su delo prakriti ili prirode.

•

Premda svedok ne deluje, sve akcije su inspirisane od njegovog inteligentnog prisustva. One nastaju iz njega, spontano i prirodno, izražavajući ga u pojavama uma i sveta. Ovo nastajanje i izražavanje pokazuje pojave, koje se vide ili shvataju uz pomoć reflektovanja. iluniinacije u svedoku.

Kad je iluminacija reflektovana natrag, svaka fIzička i mentalna pojava se interpretira i vraća se natrag u svest. To uzimanje unutra je beleženje prirodinih delovanja. Za svaki ' događaj ili akciju koja se pojavi, njeno zapisivanje vraća je celim putem natrag, u dubinu srca - do svesti same, u kojoj se svaka prividna akcija rastvara.

56

•

,

.. Prakriya 4 (nastavak) VIŠI I NIŽI RAZUM

-

U Shri Atmanandinom pristupu, 'vikara' ili ' istraživanje', diferencijacija dva aspekta 'rezonovanja rasuđivanja' . Osnovna upotreba razuma 37je ispitivanje' pr�tres�je? �je opisivanje ili objašnjavanje. Opisujući i

. obJašnJavaJuć1 razum je 'niži razum' - koji je samo pomoćni, sasvim podređen 'višem razumu' zvanom 'vicAra' ili CvidyA-vRRitti'.

. . , � ispitivanju razum vikara, njegova promišljena 1sp1t1vanJa su sama praktični eksperimenti. Nikakva dalja ?r�a s� ?e propisuje za traženje istine. Promišljeno 1sp1t1vanJe J e samo eksperiment koji stavlja ideje i teoriju u praksU. Razum je ovde korišćen da okrene sva pitanja natrag u njihove vlastite postavke. Kada je pitanje okrenuto pnrodno natrag, na tragao čeva vlastita zbrkana i ko�tradiktoma verovanja, tragalac je onda bačen u dalje stanJe, . gde se postiže snaŽno razumevanje. To je ekspenment - da se pronađe snažllo sveže razumevanje �oz v ' test. istraživanja, i da se nastavi sa daljim 1strazr�anJem, �ve dok ne preostane nikakva pometnja da dovod1 u sumnju ono što se razumelo.

Ovaj proces istraživanja pruža se kroz različite nivoe. I.spi��vanje započinje na nivou gde se zbunjujuće kontrad�c1J e nalaze izmešane, kroz pretpostavku i verovanJ.e, u neke slike sveta. Prihvatajući kontradikcije, on� se 1znos

.e na otvoreno i tu izgledaju kao greške.

Pns�p . . vo�:h do snažnog razumevanja, koje daje suptllniJu sliku nekog dubljeg nivoa.

. Dalje . . ispitivan�e pokazuje preostale nejasnoće i konflikte, DJihovo pnznavanje vodi mnogo suptilnije

57

dole, -do dubljih nivoa. Proces ne srne pravilno -da se okonča dotle dok neka slika ostane - da bi dala impresiju oslikanog omota, na pozadini odozdo. Jedini završetak može biti pozadina u sebi, gde nikakav omot ne ostaje ni na kom nivou ili najneznatnije oslikavanje. Samo tu se nerazgovetnosti i konflikti okončavaju.

Ukratko, razumno istraživanje je proces koji započinje sa jednim priznanjem konfliktne smetnje; a to se odvija ponavljanjem priznavanja kroz seriju suptilnih nivoa - dok se konflikti smetnje potpuno ne rastvore zajedno sa svim nivoima i ispitivanjima.

Svaka odvoilo prokriyo ide kroz ovaj misaoni i rasčlanjujući proces, uključujući svedočenje i svesne prokriye koje su bile razmatrane. Prokriyo svedočenja je kao "korišćenje trna da se izvadi trn". Koncept "svedočenja" je kao veliki trn, koji se koristi za uklanj anje malog trna beznačajnog ega. Veliki trn mora izaći takođe da bi postigao svoj uspeh.

Inače isto se primenjuje na koncept 'svesnosti' i na bilo koju drugu ideju. ' Svesnost' je takođe veliki trn, čak veći nego 'svedočenje' . Nije samo da koncept svedočenja treba da se potpuno rastvori, kako bi se postigla istina. Isto tako mora ideja svesnosti - javljajući se u bilo kojoj fOlIni, označena od bilo kog imena, da bude intuitivno shvaćena kroz bilo koji kvalitet. U samoj istini, ni najmanj i trag ideacije ne može ostati.

•

Pogledajmo prokriyu svesnosti, razmatranu na njenim različitim nivoima.

Na početnom nivou - tela u spoljašnjem svetu -

5 8

I

r

,

\ , ;

I I I • ,

,

•

percepcije, misli i osećanja su-fizičke interakcije, između fizičkih objekata i fizičkog tela (sa njegovim telesnim mozgom, čulima i drugim telesnim sistemima). Takve objektivne interakcije su jasno različite od subjektivne svesnosti. Ovde, A je različito od B, a B od A.

Na središnjem posrednom nivou - poimajući um - percepcije, misli i osećanja su mentalne pojave, koje dolaze i odlaze II prolazećoj struji. Ove mentalne pojave imaju dva konfliktna aspekta.

S jedne strane, kada se vidi na površini uma, one su promenljiva dela uma koji njih shvata. Kao takve, one su različite od svesti koja dopire ispod njih, pošto ona zna sva njihova dolaženj a i odlaženja. U ovom površnom smislu, one nisu jednake u svesti. Otuda, A nije jednako sa B. S druge strane kada se one mnogo dublje razmotre, shvata se da svaka od njih jeste izraz njihove osnovne svesti. Svaka je jedna pojava te jedne te iste svesti, koja je njihova isključiva realnost. U ovom dubljem smislu, svaka od njih nije ništa drugo do svest. To je šta one zaista jesu - svaka pojedinačno i sve skupa. Otuda proizilazi da A = B, premda je B (svest) bila prethodno obeležena kao različita od A (percepcije, misli i osećanja).

Ovi konflikti li aspekti su bitni na način da um misli o sebi - što pokazuje da postoji nešto istinski i suštinski sasvim pogrešno u njegovoj samo-zamišljenoj ideaciji, a to se potpuno rastvara u njegovoj osnovnoj prožimajućoj svesti.

To predavanje vodi na kraju do neprotivrečne istine. Tu je samo ta svest istinski poznata kao idealna sa

59

svojim pojavama. Samo tu jeste bezrezervno A = B, a B = A. Ali tu se sva poznata opažanja, misli i osećanja sasvim rastvaraju. Oni tu ne postoje i ni na koji način um ih ne može uopšte videti, zamisliti ili osećati.

Šta to znači može da se nade upravo odlazeći tamo sam. To se može naći posmatrajući iz svake naslonjače, ali samo uz pomoć nemilosrdnog ispitivanja svojih vlastitih postavki - dok se svi tragovi kompromisa ne napuste, do kopletnog i konačnog rastvaranja u svojoj vlastitoj realnosti.

Pitanje: Da li reč 'pojava' podrazumeva neku vrstu razlike od svesti same po sebi? Da li postoji razlika izmedu svesti i jedne 'pojave svesti'?

Odgovor: Opet, odgovor zavisi od nivoa na kome se odgovori. Na nivou površine uma, ja bih odgovorio, posebno obeležje se podrazumeva i postoji razlika. A razlika treba da bude primećena, da raščisti inherentnu zbunjenost uma od svesti sa pojavama koje ovaj um sam zamišlja da su različite od svesti.

Um je samoobmanjujući i otuda sam protivrečan sebi u svojim konfuzijama. Samo jasna razboritost može srediti nered. Uz pomoć razborite i uporne svesti, koja prožima prolaženje pojava, sadhaka je sposoban da misli mnogo dublje natrag u dubini uma, upravo do te svesti koja ostaje sasvim netaknuta u krajnjoj pozadini.

Inače tamo, sve pojave su uzete u svesti, gde se sve njihove prividne razlike sasvim rastvaraju. Tako, u toj krajnjoj pozadini, nema, ne postoji propratna pojava, nema posebne odlike i nema razlike. Ali tamo takođe

60

•

• •

nema nI pOJave. -

Pitanje koje je postavljeno na ovaj način pokazuje se da je pogrešno shvaćeno, da je zasnovano na apsurdnim pretpostavkama. A posmatrajući ih marljivo i videći njihovu apsurdnost, ta svest može biti korektno shvaćena. Takva pitanja pomažu sadhaki okrećući ga natrag sebi i na taj način predajući sebe istini.

ZNAČAJNI CITATI OD SH! ATMANANDE Izvod iz "Reči" štampane sa Atrna Nirvritti;

"Grubi i suptilni svetovi (fizički i mentalni) ne mogu biti odvojeni od znanja (svesti) u svakom trenutku vremena. Zbog toga oni nisu ništa do svest."

Napomene o spiritualnim diskusijama Sri Atrnanande, dijalog od 24. decembra 1 950; "Kako sam ja svedok?'� Svaka percepcija, misao i osećanje vama je poznata. Vl ste znalac sveta kroz čulne organe, ili čule organe kroz genetički um, i um i njegovih aktivnosti ili pasivnosti samo uz pomoć svog sopstva. U svim ovim različitim aktivnostima vi stoji spolja kao saznavalac. Akcije, percepcije, misli i osećanja svi dolaze i odlaze. Ali saznavalaštv036 se ne odvaja od vas ni za momenat.

• v �:?ktobra 195.1 : 282 "Um i svet". "Um je naJvaznlJI deo sveta l on ulazi unutra u forme samog sveta."

3 . Maj 1 958 : 46. Pitanje: Kakvo je značenje unutra i spolja? (u spiritualnom kontekstu?) Atmananda: Iskustvo i znanje su unutra - kako njihov predmet može

36 Kn . owmgness.

61

•

biti spolja? Pitanje: Šta označava 'unutra'? A/monondo: 'Unutra' strogo označava ne odvajanje od Sopstva. Zbog" "', toga iskustvo je sopstvo. '

.. � . • ... ...

Sri Atmananda ne koristi reč 'svedok; ili 'svedočenje' u sInislu jednog 'individualnog svedoka';

'Individualno sopstvo 'je personalni 'jiva' . To je prividno 'jivo-(J/mo' sa prividnim izgledom 'jiva­sakshin' . Ovde je 'sakshin' ili 'svedok' sasvim neličan. To je još udruženo s ličnošću na način koji čini to da izgleda različito od osobe do osobe. Položaj ovde je sličan vishishtodvoiti i somkhyi. To nije svedok koji je isključivo opisan u odvoiti, na najvišem nivou Shri Shankarinog učenja. Prema Shri Atrnanandi, ovaj svedok je potpnno neličan. 4 l Baš kao što je to isto u različitim vremenima u iskustvu svake osobe, isto tako to je isto od osobe do osobe. Swami Madhavananda je primetio: "Premda je svedok isti kao Brohmon, ipak pošto se on manifestuje kao da poseduje ograničavajuće svojstvo uma, smatra se različitim saobraZl,lo različitim umoviva." Ovde, ako zapazite reči 'smatra se da je različit', možda ne možete videti da oni ne mogu biti uzeti da naznače razliku koj a nije realna, nego se samo prividno dodeljuju funkcije 'prema različitim umovima'.

Prema Shri Atrnanandi, svedok nije oštroumni intelekt (vijnana) . Umesto toga, svedok je onaj isti sazna jući princip koj i prosvetljava svaku razboritost. To je sasvim nelično, ispod svih razlika imena, forme i kvaliteta. Premda ličnosti jesu razabrale da imaju

,

62

•

I ,

različita imena, oblike i kvalitete, ni jedna takva razlika ne može biti raspoznata u svedoku.

Ne postoji način raspoznavanja svedoka kao različitog u različitim ličnostima. Jer ovo samo

, raspoznavanje ličnih razlika podraznmeva svedoka koji ostaje prisutan kroz njihove varijacije od osobe do osobe, uprao kao što ostaje prisutan od jednog momenta do drugog. Taj svedok je stoga uobičajen za sve ličnosti, u svako vreme i svuda. On je isti univerzalno, kao što je i individualno. On je opšta osnova sveg razumevanja izmedu različitih osoba, upravo kao što je opšta osnova svih različitih pamćenja i intuicija u umu svake osobe.

To opšte prisustvo svedoka ilustrovano je u jednoj od Nitya Triptinih 'Napomena o spiritualnim raspravama Shri Atrnanande' ( l l .novembar 1 952, 375):

"Š ekspir, u svojim snovima, ima različite kreativne karaktere konfliktnih tipova, svaki sa savršenstvom mogućem samo u savršenstvu. Pisac koji ima individualnost i svoj vlastiti karakter, može uspešno da opiše samo karaktere iz prirode slične njegovoj vlastitoj . Samo čovek koji stoji izvan svih karaktera, ili drugim rečima kao svedok, može biti sposoban za takvo čudesno dostignuće koje je Šekspir ostvario. Zbog toga ja kažem Šekspir mora da je bio jivon-mukto."

Prakriya 4 (nastavak) SAZNAVANJE

Pitanje: "Šta mi znamo kaka znamo? To je trojstvo ' znalac, saznavanje i znanj e' ili je to 'saznanje, saznanje i saznanje'? Je li je od važnosti, da li je sve na kraju krajeva u Svesti (Apsolut), da li je individualna

63

svest od jednog spoljašnjeg objekta ili indirektno od tog spoljašnjeg objekta preko stanja svesti?"

Odgovor. O statusu duha i objekata, Shri Atmanandin položaj je vrlo jasan. On je sumiran u Atma Darshanu, 3 . 1 ; 'Svest koja ide van prema objektima naziva se nm. Ona koja se okreće prema Sopstvu je čista sattva.

,

Kako prva rečenica pokazuje, kroz um se objekti znaju. Objekat nikada nije znan direktno, nego uvek kroz um. Otuda, u trojstvu; saznavalac, sazllavanje i saznavano' , um je uvek obuhvaćen usred izraza iz trijade. To čini znanje o objektu indirektnim, pa otuda udaljava saznavani objekat od sopstva koje zna.

Ovo distanciranje saznavaoca i znanog jeste dvaita ili dualno st. Put prema advai!i je naznačen u drugoj rečenici: 'Ono što se okreće prema Sopstvu jeste čista sattva.' Spoljašnje-putovanje uma nađeno je da je

v

obman1jivo i neadekvatno. Sta on uzima za znanje nije pravo znanje u sebi. Umesto toga, to je pobrkano znanje sa neznanjem, koje proizvodi kompromitovanu varljivu pojavu istine pomešane sa neistinom. Nezadovoljan sa ovim izlazećim prikazom, prividnog znanja, čista sattva ili viši razum okreće se natrag prema sopstvu koje zna.

Okretanjem natrag prema sopstvu, središnji izraz trojstva je otsečen. Saznavanje prestaje da bude indirektno. Ono prestaje da biva iz uma. Umesto toga, ono se okreće unutra, kao nedualističko saznavanje istinskog sebe, bića ili sopstva. Tu su saznavano i saznavalac identični. Isecanjem srednjeg izraza od strane dualističkog uma, trojstvo postaje parno - od saznavaoca

64

•

I I

-

•

i saznavanog, ni sa čim između da ih udaljava. Par onda p�da sam od sebe, u istinu najllDutarnjijeg sopstva gde nikakva dua1nost nije poznata.

. S tačk{: .�ledišta te krajnje istine, oba spoljašnji . svet. I u

.nutrašnj l um jesu nerealni. Relativna realnost

spol} ašnj eg. s�e�� zavisi od unutrašnjeg uma; pokazuje se

da je spoljasnjl svet načinjen od ljudskih bića, začet unutar uma.

Međutim onda, nemajući na taj način spoljašnje � takođe ne�a ni unutrašnje. Um se okreće spolja da bi bl� nerealan I samo-protivrečan ili nedosledan. On UZIma sebe kao svest koja odlazi van u svet. A taj isti svet nikada �je 'van', kao što um zamišlja da on jeste. Tako u stvan,

.svest zapravo ne ide van, i um je samo­

ob�anut:. To Je nerealan prikaz, obmanljiv trik lažne pOjave čIJa samoobmana čini da on izgleda da postoji.

. 0-"0 .mišlj�nje je, koliko ja mogu da vidim, isto �ao I?1�1.J�nJe Shri Shankare. Na kraju, pokazano je da

�deal�st�čki položaj jeste neispravan. Stroga advaita nije Id�ahsttčka, već potpuno realistička. Međutim čudom �aJ .ne.dualni

,realizam postiže se usavršavanje�

Ideal�stIčkog dualizma uma. Gde je znalac sasvim ?dv?Jen od znanog - tako da je njihova pometnj a sasvim Izbnsana - tamo se postiže advaita.

Oti�ayši . napolje u prividni svet kroz ��ob�anJUjUĆI um, jedini način da se vrati natrag do Istme je da se vrati kroz um, tako čisteći greške uma n�.stvara se u istinu gde se sopstvo uvek nalazi ujedno sa čItavom realnošću.

65

.'4 P • •

.. �.

U vezi sa sadašnjom raspravo�. o sv�d0Ic.u !

lImu, tri napomene su pridodate dol� . iZ S� Nlo/ Triptinih 'Napomena o Shri AtmanandmIm spmtualnim

, raspravama .

1 . ju1i 1957. 49. Šta je svedok znanja?

Svedok znanja je čista svest. I?ač� mentaln� aktivnost (mentation) znanja uvek se Javlja u .fonOl

odnosa subjekt-objekt. Kada budete kao svedok, Vl ste u

pravoj prirodi.

Mentalna aktivnost se javlja .u svetlu svedoka.

Svetlo u mentalnoj aktivnosti znanja Jeste samo svedok.

Ne postoji mentalna aktivnost u svedoku. . Stanje svedoka je istQ kao stanje dubokog

spavanja i čiste svesti.

8. mart 1 955. 13 . Zar nije svedok samo jedan?

,

Ne. Niti je jedan ni mno�i, n�go izvan oboje. Kada kažete da je samo jedan, Vl stoJlte u mentaIt:om okviru kao neki prošireni ego i nesvesno se OdnOSl na mnoge.

, * * * 29. mart1956.

. . • ,;aP 17. Kakav je smtsao ova tn S.CIn.! •

66

•

, I

I

,

\ •

a) Budno stanje reprezentuje različitost u svoj svojoj nagosti. 'Realistička' (ili materijalistička) filozofija je zasnovana na očevidnoj realnosti ovog stanja.

b) Stanj e sanjanja (mentalno stanje) pokazuje da je ono sva mnoštvenosf7 jednog. Idealistički filozofi zasnivaju svoju filozofiju na relativno većoj realnosti od uma, u poređenju sa čulnim objektima.

c) Stanje dubokog spavanja. Istina je samo apsolutna nedualnost.

Vedantisti zavise od iskustva dubokog spavanja da izlože krajnju Istinu, pravu prirodu čoveka.

Prakriya 4 (nastavak) DALJI KOMENTAR DUBOKOG SPAVANJA

Pitanje: Svest nije definisana u kontrastu ili opoziciji sa neznanjem ili nesvesnošću; već se pre nalazi da je potpuno prisutna u svim stanjima koja se vide kao svesno, nesvesno ili bilo kakva mešavina ova dva.

Zbog toga nema nedostatka realnosti ili svesnosti u stanju dubokog spavanja, koje izgleda kao 'prazno' i 'nesvesno' . Samo prividni objekti nedostaju u dubokom spavanju. To je stanje u kome ne postoji 'svesnost o objektima'. Takozvano 'nesvesno' nije samo 'nesvesno' , nego je pre jedna 'nesvesno st objekata' . To je bespredmetna svest - nepomešana ni sa kakvim objektom - koji se smatra da je različit od nje.

•

37 Manyness.

67

Prema tome, premda mi uzimamo duboko spavanje da je 'prazno' i 'nesvesno' stanje, to istinski nije tako.-Umesto toga, to je stanje u kome sv� r�alnost jeste prisutna .sama od sebe - znana potpuno I dIrektno kao čista svest, čije samo bivanje treba znati. Nikakva pomešanost ili zabu�a �e tu. ne jaVlja, da ko�pli�ira jasan identitet onoga sto Jeste I onoga što zna. To Je čista nedualnost. U llanjanju i budnom stanju, ta jednostavna nedualnost se javlja na nepomešan način - kao relativna egzistencija o�aniče� . objeka.ta koje �vest .�arcij��o zna. Na taj načm se Javlja relatIvna egZIstenCija brOjnIh različitih objekata, i parcijalni činovi saznanja koje mi nazivamo 'svest o objektima'.

Ukratko, različitost se proizvodi pomoću brkanja pojave, koja postaje superponovana na onom� što je nepomešano i ne�ualno. U �u�o�o� spavanJu,

�ovo

mešanje se uklanja, pokazujuĆI Jedino nepomesanu realnost svesti koja je potpuno prisutna U onome što se uzima ka je realno ili nerealno, svesnost ili nesvesnost.

• ... " . • "4 .�

Pitanje: Gde 'korona shoriro' (' kauzalno' telo) pristaje u ovome?

Odgovor. Shri Atrnananda se sasvim slaže da sushupti (ovostho), kao (stanje) dubokog spavanja jeste u pojavnom okviru ličnosti. Istina nazvan� 'turIyo.' nije stanje. Međutim, u stanju dubokog spavanja, nal�1 se da ta istina sija sasvim sama - kao ono sop stvo kOJe samo zna, čije znanje jeste samo njegovo biće - bez ikakvih pojava koje udaljavaju pažnju od njega. .

68

I I

Jedna od tih ometajućih pojava jeste kAraNa sharIra. To nije samo prisutno u dubokom spavanju, nego je samo superponovano ili nametnuto dubokom spavanju od nejasne koncepcije u budnom ili sanjajućem umu. Sasvim jednostavno kAraNa aharIra je 'nesvesna'

. dubina uma, na integrišućem nivou Ananda-moya koshe (ananda-moja-koša). Ta mentalna funkcija je potrebna da sastavi zajedno bitna nepotpuna dela uma i parcijanu koncepciju. Mi mislimo o ovoj 'nesvesnoj ' dubini, u budnosti i sanjanju, da objasnimo kako izgleda da naši umovi mogu koordinirati svoje misli, osećanja i

• • percepcIJe.

Ukratko, kAraNa sharIra je objašnjenje u području shvatajućeg uma, i stoga da bi se razlikovao od Atme ili pravog sopstva. Samo koncepcija uma jeste kArana sharIra, koja se jaVlja samo u stanjima budnosti i sanjanja. Ne pojavljuje se u dubokom spavanju (bez snova) - gde nema.pojava, nego samo istina ili Atma u sebi. Zapravo samo iz te istine dolazi takozvana koordinacij a .

'Nesvesna' kAraNa-sharIra je samo neshvatljivo objašnjenje, koje mora da se razloži potpuno u realnom iskustvu dubokog spavanja. U tom iskustvu, ne može preostati nikakav osećaj bilo kakvog prome�jiv�g stanja. Sve što ostaje jeste nepomešano s�pstvo kOJe s�Ja u svom vlastitom sjaju, kao što uvek Jeste - sasVIm nedirnuto ispod svih prividnih promena pojavnih stanja. To sopstvo je što Mandukya Upanishada zove ' turiya' .

Kada yogi govori o ' turi yi' kao niroikalpa­samadhi stanju koje dolazi i odlazi, oni ne govore o istoj

69

Vpanisha�a. MondIIkyo tllriJ:O je 'tllriyi' kao MandukYa

koje sasvun rastvara sve njemu nepromen1jivo sops�o rividnu 'nesvesnost'. d�bokog dođe - ukljuČUJUĆI. PrividnU ' s,:,est o obJekt�a' � spavanja a takoće I Pal·ano stavljeno U vašem CItatu I budnom stanju. To je v le iZ Cangadeva Pasashti-a: prevodu iz zaključne strO

. . 'ane jagriti giloni jagane jeste nideparaute nzdalj anje izVan ovog spavanja; koje

isinski Bitak. (To je sp� budnost takođe.) proguta (transcendira) o

. retirao 'ovo spavanje' kao

prividno nesvesno stanJ tra spolja. A to Je spavanje da jeste kada se pOSIJ1�slcUstvO dubokog �pavanja!. �de odnosi se se na. stv�O

astvorilo . . u �om naJunutamJ1Je� se spoljašnje VIđenje r riVO SIjanje se tamo nalazI sopstVu čije neproIJ1en J

ot11en1jivo sijanje ostaje uvek nepomešano. To ist� ne�r

budnim stanjima, sasvim prisutno U sanjanJ� I koju naš sanjajući umovi ili rastvarajući svaku pOJa�ega. naša budna čula unuse u

"",,,,, e sećam dubokog spavanja -. ' se n Pitonje: Ah J a . oznato. ono Je potpuno nep

. to problem? To je samo Odgovor. Zašto .Je

istira na saznavanje kroz k InS kr T ' problem ako čove . rečima oz um. o Je pamćenje, ili drugtI11 idealis�ič�og. položaja . . D� se karakterističan problet11 drUČjU Ideja, na ostaJ anjU u insistira na ostajan�U u P�e strane. umu, dokje traži isttna s o

"J{\

-

•

I

I I I

Cela stvar razmatranja dubokog spavanja je da ono pokazuje jedno direktno iskustvo koje se ne može pamtiti iz prošlosti. To neposredno iskustvo je čovekov vlastiti identitet - upravo ono šta čovek istinski jeste, ispod sveg prividnog uma - U sadašnjosti. Ono je

. najsigurnije 'poznato' umu, pa tako um gradi 'veliki' deo toga, i daje važna imena kao 'sve' ili 'svuda', 'sasvim' ili 'brohmon' . Međutim, ta 'velikost' takođe je mentalno superonovanje koje daje lažni utisak. Otuda korektivno sredstvo dubokog spavanja je da se 'malo' , 'veliko' i takvi kvaliteti sasvim rastvaraju.

Ovde se zovnovo prokriyo 4, lIčenjo Sri Atmonondo Krishno Menono o Advoito Velianti

I

7 1

prakciya 5 SVI OBJEKTI um NA SVEST

U svedočećoj proknyi, sodha.ko pristupa "sot'�. ili "egzistencijP'. Telo, čula i ID? �e VIde kao pro�e�Jr�e pojave, osvetljeni nepromenlJI':un svedoko� kop �Je uvek prisutan, stojeći ned�ut u naJskrive�IJem unutrašnjem centru iskustva. T� .J� prav� sops.tvo.' ISPO? njegovih nestalnih i promenlJIvih pOJ

.av� I .1IČn?st!:

Stojeći u pozadini toga, kao sve�ok, SVI vIđe� obJe�I dobavljaju se natrag u njegov.oJ nepomešanoJ . . sve�t1. Tamo se oni potpuno rastvaraJu, zajedno sa nJihovun svedočenjem, u ne-dualnosti.

Umesto ovog povlačenja nan:�g, post.oj.i j.oš

praknya koja ide napred, u konfrotacIJu sa pnvIdmm objektima. Ovako prakriyo dalje .

isn:ažuje k�o .svako

može saznati kakvi su upravo - obJektI. To prihodI kroz "cit" ili aspekt "svesti" sopstva, da de�elInini.še šta je � svetu "sot" ili "egzistencijP'. Postupak Je sumrran u ShrI Atmanandinoj šestoj tački za sodhanu:

"Svi objekti, kako grubi, o tokode i suptilni naznačuju mi j iskazuju mi (svesnost)."

Prvo, kao u praknyi svedočenja, sva gruba iskustva spoljašnjih objekata svedena su na mnogo suptilnija iskustva - naših sves� �o�a. U .�tvru:nom stanju, niko nikada ne može IskuSItI bIlo kOJI obJekat izvan svesti.

72

U svačijem iskustvu, svest je uvek prisutna, zajedno sa svakim objektom koji se pokaže. Svaki objekat se iskusi kao percepcija ili misao ili osećanje, u prisustvu svesti. Svi objekti pokazuju to sazJlajno prisustvo, šta go da još može biti pokazano povrh toga.

- Ali onda, šta još jedan objekat pokazuje, kad se pokaže? Kada se jedan objekat opaža, to pokazuje percepciju. kada se o njemu razmišlja, ono što on pokazuje je misao. Kada se oseća, šta pokazuje jeste osećanje. Naši umovi zamišljaju da njihove percepcije, misli i osećanja nekako idu izvan svesti, do jednog spoljašnjeg sveta. Ali se to nikada zapravo ne događa.

Nikakva percepcija, misao ili osećanje ne može stvarno napustiti svest i otići spolja. Kada neko takvo iskustvo ode izvan svesti, pojava iščezava odmah. Svaka percepcija, misao i osećanje uvek stoje u svesti, dok ona ne iščezne. To nikada ne pokazuje nešto spolja, kao što se zapravo iskusilo.

Dakle što je pokazano uvek jeste svest, a ne samo to. Ništa drugo se nikada ne pokazuje, ni u čijem iskustvu. Svest nema spoljašnjost. Premda mi zamišljamo da stvari spolja �ođu u nju i stoga je. čine različitom od onoga što je bila pre, ovo zapravo, nikada nije istina. Na svest se nikada ne utiče i ona se ne menja, ni na koji način koji čini pravu razliku u njoj.

Kada se nešto pojavi, izgleda kao da je nešto pridodato svesti, tako kao da se pravi razlika. Ali opet, ova razlika je lažno uobraženje u umu. U stvarnoj činjenici, razlika je nerealna. Ono što se javlja nije ništa drugo do svest; i zbog toga niša uistinu nije pridodato.

73

- ��da pojava izčezne, izgleda kao -da je nešto oduzeto Ih odnešeno od svesti, a ovo opet izgleda da čini razliku. Ali opet, razlika je nerealna. Pošto pojavljivanje zapravo ništa ne dodaje, njegovo iščezavanje ništa ne može onda usitinu oduzeti ili odneti.

Ykratko,. koji god objekat da se pojavi, ono što se pokazuj e samo je svest, kao njegova isključiva realnost. A ta realnost je uvek ista, uvek nepromenljiva - kao što pokazuu svi objekti koje svako opaža, misli ili oseća. Ta svest je uvek prisutna, kroz iskustvo, kao kompletna

�ealnost sv� fizičkih i mentalnih objekata koji se javljaju I c

.elom umv.��u. �aši umovi i tela prave promenljivi

p��, .P?I:clja)mh .objekata koji se pojavljuju opaženi, rmšl��m .ill oseć.anl. Inače, kroz, ovaj načinjeni prikaz parclj a)mh stvan, svest zna svu egzistenciju kao samu sebe. U ovoj kompletnoj egzistenciji, svaki objekat je sadržan.

. . . Shri Atmananda je imao specijalan način

IstIcanja kako ta egzistencija postaje pogrešno shvaćena.38 Obično iz navike, mi mislimo o egzistenciji kao . nečemu što pripada objektima. Na primer, videvši stohcu, dodimuvši je i sednuvši na nju, osoba može reći: "Ova stolica egzistira."

. Isprva, .nema ničega pogrešnog u takvoj tvrdnji.

M.eđut�, ona I

.ma teškoću. Ona stavlja stolicu prvo, i na

taj nač� govon o egzistenciji koju stolica poseduje. Ona kaže u l�hodu:."Sto!ica �a egzistenciju." Kakva je onda ov� e�z�stenclja kOja pnpada stolici? To je nešto što se pOjavljuje samo u nekom delu prostora i vremena.

38 Kri vo tumačena.

74

Drugde, izvan te posebne lokacije, stolicina egzistencija iščezava. - " "Ci'"

Otuda proizilazi da stolicina egzistencija nije više do egzistencija pristupačne parcijalne, jednostrane

. pojave neke dalje i istinitije egzistencije koja je više usavršena. Kada mislimo da stolica ima egzistenciju, mi ne govorimo s potpunom iskrenošću. Da bi govorili istinitije, bilo bi ispravnije da se kaže: "Egzistenciju ima stolica."

Na primer, da budu potpuno istiniti, svi objekti koji se pojave (fizički ili mentalno) moraju pripadati tome. Oni moraju svi biti svoje pojave ili objavlj ivanja. To je egzistencija u sebi, zaista poznata upravo kao identična sa svešću, na koju svi objektu ukazuju.

Kako se ova prakriya odnosi prema tradicionalnim pristupima? U jednom snimljenom razgovoru sa Shri Atmanandom, on je ispričao događaj koji se desio pri kraju njegovog sadhana perioda, koji je uključivao joginsk039 treniranje u nekim tradicionalnim samadhijima. Posebno je on došao da praktikuje na Jnyanu orijentisani samadhi, stečen kroz ponavljano razmišljanje, sa uvećanim intezitetom: "Ja sam čista svest, ja sam čista svest . . . "

Kaže da dok je intenzivirao ovu misao, on bi takođe koristio argumente da dokaže to, droz logičžko zaključivanje. Na primer, on bi mislio: "Ja nisam ovo telo, ja nisam čula, ja nisam um, ja sam čista svest . . . "

39 Yogic;jogijsko, ilijoginsko treniranje, zavisno da li se kažejogi ili jogin, za muškarca ijo gini za žene (yogi, yogim).

75

Tako tu je bila kombinacija joginske jedn?usmerenosti � -jnyana rezonovanja. Jednog d��, kada J� o� na oV�J način napredovao prema s�adhiJu, n�tupila Je smetnja u obliku prolaženja drumom kola s konjskom za?regom, zvanih '�akte". Na ulazak iritirajućeg zvuka on Je počeo da misli: "Buka . . . moram otići negde drugde, da bi uzeo misao.40 To uznemirava, to smeta."

Ali onda iznenada mu se javilo: "Dakle, kakva besmilica! Da li

'je to način? .Na čemu ja �ed�tiram, šta

ja kontempliram? 'Ja sam čista s�est! Nije II t�o? A kada je to tako, čak i buka kOJ a se. ov�e čUJe? �e pokazuju li mi to? 'Ja sam Svest,' to

.Je ffilsao kOJu �a

usvajam, a jatke mi pomažu na taj načm, što buka ko�a potiče odjatki pomaže meni, pokazuje na Svest. Tako, Ja želim da sebe utvrdim Tamo."

Kako Shri Atrnananda nastavlja da izlaže; jednom je shvatio da svaki o�jeka� ukazuje na .sv�st, onda ništa ne može biti smetnja kOJa skreće od istme. Sve prividne prepreke su na ?va) nač�

'pr�obražene u

pomoći koje pomažu da se realiZUj e šta Je istma.

Prema tome, ova prakriya dovodi do "sahaja" ili "prirodnog" stanja, utvrđivanja u istini.

.... ,., • ... ...

Religijska i joginska iskustva dugo su korišćena kao lična i kosmička priprema, kao pročišćavanje ličnih motiva i širenje kosrničkih pogleda, kako bi pripremila

40 Bio obuzet mišlju, ili mišljenjem.

76

za eventualno istraživanj e u objektivnoj istini:1 Na kraju, istraživanje mora ostaviti u pozadini sav lični razvoj i čitav kosrnos koji se vidi kroz telo i kroz um .

•

Kao Ramana Maharshi, Shri Atrnananda je . stavljao naglasak na istraživanje sebe. Posebno je učio prakriye koje ne traže religijsko obožavanje ili joginsku meditaciju. Ohrabrivao je mnoge od svojih učenika da se usredsrede na ove prakriye, a da isključe i religijsko i joginsko vežbanje. Učio je te učenike da će to biti njihov najdirektniji put do istine. Ovo nije rečeno kao povlastica zapadnjacima. To je rečeno za svakoga, indijce, zapadnjake a slično i za druge, u izmenjenim prilikama savremenog sveta.

Na nesreću, preovladava pogrešno shvatanje da religijsko obožavanje i meditativna vežba jesu bitni, da bi se teorija advaite stavila u praksu. Ovo pogrešno shvatanje nije posebno indijsko. Ono čak više preovladava na zapadu, pošto se stari religijski putevi i meditacije vraćaju natrag u modu, posle dugog perioda ugušivanja i zapostavljanja.

Obojica, Ramana Maharshi i Sri Atrnananda, rekli su vrlo jasno, direktna praksa advaite nije znak razvoja kroz obožavanj e ili kroz meditativne vežbe. Direktna praksa je ispitivanje. Šta onda usvaja ispitivanje iz teorijskog izražavanja i iskazivanja u stvamoj konkretnoj vežbi?

To se ne dešava samo pomoću sledenja religijskih ili joginskih recepata i propisa. Umesto toga,

4 1 Nepristrasna istina.

77

istraživanje postaje praktično kada se ono okre�e prirodno natrag -: kada su čo�eko:,a

4�opstvena verovanja

i pretpostavke lskreno u pitanju. Samo uz pomoć uklanjanja čovekovih vlastitih pristrasnost.i i ur:apr�d stvorenih verovanja ispitivanje može dOĆI do jasnlje istine. Ovo uklanjanje stavlja teoriju u praktično dejstvo. Zavisi od ljubavi za istinom napuštanje gajenih neiskrenosti43 na kojima sam ego uzima svoj čisto­oprečni i obmanjujući položaj.

Nema ničega novog u tom prirodnom traganju. Ono je uvek postojalo, obnavljeno sa svakom generacijom. Ono se nastavlja danas, osveženo u sadašnjim okolnostima. Inače ono ne treba �a s� razlikuje od ličnih priprema, koje vode do traganja, all koje moraju biti ostavljene u pozadini. �a pose?�"':l s�h� ove odlike, Shri Atmananda je govono o relIgIjskim I joginskim vežbama kao "tradicionalnim" O? n�je rekao da tradicija i istraživanja jesu iz osnova prottVnl. D�ek� od toga, on je smatrao isitivanje ili traženje kao bItnU l neizbežnu osnovu tradicije - dok religijske i joginske vežbe nebitnim pripremama na promenljivoj površini, zajedno sa samo teorijskim idej ama.

,

Specijalno, priča koju je preporučio bila je o tome kako je ometan dok se povlačio u samadhi, i iznenada shvatio da bi sama svrha samadhija bila bolje poslužila od suočavanja sa smetnjom. Govorio je svojim učenicima da je tačno, da je on prakatikovao ovu vrstu pOVlačenja, ali je otkrio da je to sasvim nužno. Umesto

42 Dovedena u pitanje. 43 Dvoličnosti.

78

I

l i

l

•

korišćenja tvrdnje "ja sam čista roesl' da bi sproveo povlačenje u niroikalpa ili stanje bez uma, 44 otkrio je da može učiniti bolje direktIlim razumevanjem šta iskaz znači. Mjegovo značenje direktno pokazuje svaki objekat koji se pojavi, uključujući sve objekte od kojih

. se um povlači u samadhiju.

Istražujući obično iskustvo, daleko je praktičnije da se vidi da svaki objekat ukazuje na svest, tako da ne postoji potreba povlačenja od njega. Međutim, u praksi sada nije nebitna vežba skretanja u posebno stanje. Umesto toga, upitno istraživanje istupa pred stvari za šta su one i pita, šta one pokazuju, pre45 svega izgleda da izneto-verovanje46 nije ispitano pravilno.

Poslednje uputstvo Ramane Maharshia bilo je: "Sprovedi učenje u praksi."

Instrukcija je sasvim jednostavna i mali broj se neće složiti s onim što kaže. Inače pošto je sama praksa istraživanje, to ne postavlja47 praktično pitanje; šta tačno "praksa" znači. Prilično je različito interpretirano, ne samo u teoriji već/nego vrlo mnogo u praksi, od različitih sadhaka.

44 Mindless; nerazmišljajuće, bebrižno stanje u kome se transcendira svaka misao. Vidi uputstva za praksu tehnike Transcendentalne meditacije po učenju Maharishi Mahesh Yogija u knjizi Radeta Sibile, "TM i šest sistema indijske filozofije" u izdanju agencije TrikonA, Novi Sad, E-mail; [email protected]. 45 Beneath; ispod. 46 Make-beleef. 47 Throw up.

79

Učenik: Vi kažete "Nikakvo opažanje, misao ili osećanje ne može zaista da napusti svest i ode napolje. Kada bilo kakva pojava ide van svesti, pojava iščezava odmah." Da li je sigurno da, sve što Vl činite, jeste da kazujete šta reči znače? Da se "opaža" nešto znači da se bude svestan predmeta opažanja; da "misliti" nešto znači da se bude svestan misli; da se "oseća" nešto znači da se bude svestan osećanja.

Naime, to je deo defmicije ovih reči kada su udružene sa svešću. Ako misao "izlazi iz svesti' onda pojava zaista iščezava, ali nije li da ovo jednostavno po definiciji više nije misao, ako mi nismo svesni nje? Dakle sve što ovo pokazuje je da (po definiciji rečnika) nema predmeta opažanja, misli ili osećanja izvan svesti. I ništa drugo nikada nij e pokazano, ni u čijem iskustvu" jer niko ne vidi ništa a da nije svestan. Vratimo se natrag gde smo započeli.

Ananda: Nastoj i se reći" samo ono što reči znače, i da se vratimo natrag gde smo počeli. Smer argumenata je jednostavno ovaj. Premda mi zamišljamo da je reč spolja opažena, misli se o njoj i oseća se, to se zaista nikada ne dešava. Sve percepcij e,48 misli, i osećanja uvek stoje ,u svesti, pa dakle oni ne mogu stvarno ništa pokazati spolja. Kao što kažete, od samog značenja reči koju koristimo sasvim je jasno da "Nikada ništa drugo sem ,

" svesti nije pokazano . . .

Dakle, šta god da naši umovi mogu zamisliti, mi se uvek vraćamo u svest, odakle smo započeli da

.

48 Opažanje, shvatanje, uviđanje, sagledavanje, pretstava.

80

•• zamišljamo.49 Ovo maštanje čini da mislimo da smo otišli negde drugde i videli nešto drugo, i da se vraćamo natrag i unosimo stvari unutra. Ali ništa od ovoga se, zapravo, nikada ne dešava. Mi se uvek (vraćamo) natrag gde smo započeli, a čak i započinjanje je lažna ili

. pogrešna imaginacija. Nikada ne postoji nikakav odlazak nigde, niti ponovni povratak natrag.

Zapanjujuća stvar je da je ovo, tako očigledno u značenju reči, kao što ste vi istakli. Pravo značenje reči koje koristimo sasvim je u suprotnosti sa opisima koje mi dajemo za fizički i mentalni svet. A ipak, kada je ovo iskazano, prva reakcija je da se to odbaci, pošto je previše očigledno i previše trivijalno.

Da zaista, očigledna je protivrečnost; a ako čovek ozbiljno ne razmotri njene posledice i pitanja koja postavlja, onda to ostaj e beznačajno. To je onda samo jedino osobitost jezika i teorijske anomalije ili izuzetnosti, od istinske važnosti. Onda naravno, čoveku trebaju mistična i religiozna iskustva, da ga potstaknu da uzme to ozbiljno.

Inače, prema advaita tradiciji, ako se ova kontradikcija pravilno razmotri - sledeći njena pitanja do njihovog konačnog ishoda - ona je to samo ispitivanje dovoljno da otkrije da li postoji mogućnost da se nađe, da se realizuje čista jednostavna istina izvan svih kompromisa. Naravno, dokaz pudinga je u jedenju.

49 Maštamo.

8 1

Učenik: Takođe sam imao neke probleme - s pitanjem iz iskustva. Vi ste rekli: "St�lica . ima egzistenciju." Kakvo je onda ovo iskustvo kOJe pnpada stolici? To je nešto što se pojavljuje samo u nekom delu prostora i vremena. Drugde, spolja izuzev ove �?se?ne lokacije, stolicina egzistencija iščezava." Opet, nIJe h to zapravo ono šta reč znači? Deo defmicije za glagol "egzistirati" koju sam ja dao jeste: "da se nađe, po�.ebn� na naročitom mestu ili situaciji". Takođe, n1J.e l� "egzistencija" jedno svojstvo ili atribut . u nJ�noJ normalnoj upotrebi? Ja bih mogao reći da mOJa kafa una cmoću, ali ja ne bih nastavio sa sugestijom da cmoća pripada kafi.

Bojim se da uopšte ne sledim posle��i de�. Zašto, "Da kažem pravilnije, bilo bi mnogo tačIDJe r:Ćl: 'Egzistencija ima stolicu.'?" Šta vi mislite kada kazete 'daje egzistencija potpuno istinita'?

Opet, ja sam srećan sa zaključkom (barem u teoriji) - da ništa ne može biti smetnja jer sve tač�e istine - doista ja neyidim da sasvim slede iz onoga što Je ranije prošlo .

Ananda: Samo se pokušava ispitati šta znači reč "egzistira". Ni defmicije rečnika ni nonnalna upo�eba nisu izvan pitanja. Definicija iz rečnika navodi da postoje dva značenja - jedno je da postojanjeSO treba da se nalaziti uopšteno, a drugo da treba da se nađe . u posebnom mestu · ili . situaciji, medutim adv'!.ttc: istraživanje ne treba određivati uz pomoć reči � knJIZI. Samo pomoću strogog logičkog ispitivanja dIrektnog

'0 Biti, egzistirati, živeti.

82

isku��a, be� x:aših �orenjenih kompromisa prihvatanja parc1Jalne Istme kOJa unutra ima nešto varljive i zbunjujuće lažnosti pomešane.

Reč 'egzistencija' najtačnije opisuje nešto što �a pol

.ožaj po svom vlastitom pravu. To obuhvata opštu

I nezaVIsnu realnost, viđenu kroz različite pojave. Njene pojave koje dolaze i odlaze, kao ono što postoji što je viđeno s iZluenjenih tačaka gledišta. Ono što egzistira ostaje, nezavisno od toga kako je viđeno. Kada se nešto nazove 'egzistancijom' nađeno je da se javlja i iščezava, onda to osporava značenje reči. To Zllači da se reč 'egzistencija' koristi za nešto što stvarno ne postoji.

Uzmimo takozvanu 'egzistenciju' određene stolice. Pošto se ona javlja na nekom mestu i u nekom vremenu, ali iščezava na drugim, ona uistinu ne postoji. Mi govorimo o njoj nevezano kao postojećoj jer je ona zajednička za neka različita gledišta pošto je vidimo kada gledamo na taj deo prostora i vremena iz različitih položaja. Svako gledište je parcijalno. To kazuje nešto o stolici, li ne sve. Inače stolica je izvesno parcijalno viđenje nečega većeg što je sadži. Ako mislimo o celoj kući u kojoj je sadtžana stolica, onda je stolica parcijalna pojava koju dobijamo iz cele egzistencije kuće. Ova parcijalna pojava koju vidimo posmatrajući (prostorno­vremenski) položaj stolice. Isto razmatranje bi se primenilo na kuću. A reč_'egzistencija' ne može biti korišćena sa potpunom tačnošću dok se ona ne primeni na 'sve što jeste'. To se samo valjano može primeniti na kompletnu egzistenciju u kojoj su svi prividni objekti sadržani. Samo ta kompletna egzistencija može biti sasvim istinita, bez mrlje od bilo kakve nagodbe sa lažnošću.

83

·.

Kada je ta kompletna egzistencija identiftkovana kao svesnost, onda svaki objekat pokazujeSI na nju. Svaki objekat pokazuje saznanje prisustv.a čiste svesti, a to, na taj način, pomaže sadhaki da vidi šta je stvarno tu. Samo u prividnom svetu jedan objekat može skrenuti pažttiu od drugog. I samo ond� j� omet�jući o�jekat smetnja, koja se ima, na putu opazanJa drugih stvarI.

Inače kada se nepristrasno ili objektivno istina traži, ne može biti stvarne smetnje. Šta god izgleda da smeta, samo je objavljivanje njene realnosti, koja je čista svest. Što veća izgleda smetnja, glasnije ona objavljuje tu objektivnu istinu. Kada se to shvati, sve prividne prepreke se realizuju kao pomoćna sredstva za nalaženje šta je istinito, i da se tamo postane utvrđen.

To je, kao što je svima poznato, smešna vrsta paradoksa, viđenog iz svetskih pometnji.

* Shri Atmananda je načinio preciznu razliku

između svedoka i realnog sopstva zvanog 'kutastha' ili 'atma'. Svedok nije svest sama ili atman sam. Umesto toga, svedok je poslednje postavljeno mesto na putu realizovanja sebe.s2

Istina o sopstvu se nalazi uklanjanjem mešanja ega,s3 sopstvo koje zna mora biti raspoznato kompletno, od bilo čega što je poznato kao izrnenljivi objekat ili

5 1 Points to. 52 Ostvarenje sopstva, ili atmana. 53 Ppometnja ega.

84

•

,

promenlj ivi čin. Kroz jasno i objektivno razabiranje, mora doći do potpunog prestanka ovog dualiteta između razumnog subjekta i njegovih poznatih objekata ili dela, tako da ne ostane ni trag od bilo kakvog mešanja (to) dvoje.

Kada dualno st postane potpuna, stanje svedočenja je dostignuto. Posmatrano od ega u svetu, zadnji preostali trag pobrkane dualnosti ostaje, u ideji svedoka. Još ostaje svedočenje promenljivih aktivnosti koje se pokazuju u umu. I, uprkos svim intelektualnim argumentima protiv toga, svedočenje još izgleda po malo nalik jednoj od onih promenljivih aktivnosti, pošto to osvetljava pojave i zapise što ih je osvetlilo.

Međutim ipak, kada se potpuno bude sledio koncept svedočenja, dokle on seže, to više nije jedna ideja, nego stvarno stanje. Saglasno tome, svedočenje je prestanak dualnosti, koja smesta sebe predaje nedualnosti.

Kada se potpuno shvati, koncept 'svedočenja' time rastvara sebe, sam od sebe, u toj nedualnoj istini 'sopstva' koje se takođe naziva drugim imenima kao 'svest' i 'kutastha' . 54 Doslovno 'kutastha' znači naravno 'stajati na najvišem vrhu' (,kuta' znači 'najviši vrh' a 'stha' znači 'stajati').

Dakle, j a ću načiniti sledeću interpretaciju Gite, 1 5 . 1 6 i para narednih strofa:

54 Vidi delo, Vedanta u petnaest knjigo (Panćadašt) od Šri Vidjaronje, u izdanju TrikonA, Novi Sad, E-mail: [email protected]

85

Ovde, u ovom svetu, postoje dva principa života; jedan promenljiv, dok drugi ostaje nepromenljiv. Sva bića koja su nostala su pramenijiva. Nepramenljiva se naziva 'kuta-stha' - a nalazi se da 'stoji na najvišem vrhu.' (15.16)

Kad ja transcendiram sve promene i čak ono što se ne menja, često me nazvaju 'najvišim načelom,' u Vedama i u svetu. (15.18)

. . ' ·v·

Ko god neometano zna mene, 'baš kao taj naJVISt •

princip, sjedinjuje se u meni, potpuno, sa srcem t umom potpuno stopljen. (15.19)

. U pvoj strofi ( 1 5 . 1 6), ime 'kuta-stha' spojeno je sa nepromenlj ivim svedokom, na taj način ukazujući da je to najviše stanovište iskustva u svetu. Sledeća strofa ( 1 5 . 1 8) sugerira jedno 'ja' koj e je čak više, sasvim izvan sveta. A poslednja strofa ( 1 5 . 1 9) govori o potpunom rastvaranju u toj konačnoj istini o sopstvu, jednostavno uz pomoć neometanog saznavanja.

Prema Shri Atmanandi, to neometano saznavanje postiže se odmah kada je stanje svedočenja postignuto. Tu je rastvaranje pravog sebe trenutno i spontano, ne zahtevajući dalju pažnju ili naprezanje. Drugim rečima, pri dostizanju najvišeg vrha stanja svedočenja, odmah se rastvara prividna odvojenost kao posebnog vrha ili tačke, pošto se stapa u nedualnosti.

Da, razlika u

86

izgleda dakle da ne postoji ni najmanja terminologiji između Bhagavad Gite i

•

-

•

•

•

advaitisto kao što je Shri Atmananda, u upotrebi termina 'kuta-st ha'. Inače razlika je vrlo beznačajna, a odnosi se na finu razliku između svedoka i sopstva. Advaitisti kao Shri Atmananda, skloni su da koriste 'kuta-stha' kako se ona javlja u Ashtavakra Sarnhiti, 1 . 13 :

kUTastham bodham advaitam AtmAnam paribhAvaya AbhAso 'ham bhramam muktvA bhAvam bAhyam ath ' Antaram

Oslobodi sebe od obmane: 'Ja sam ova vidljiva osoba koja je nekako postala - opažono spolja ili osećama iznutra.'

Na taj način, prepoznaj sebe kao tu istinsku individualnost koji stoji iznad svega na izgled drugačijeg kao neuslovijena svesnost, nezasenjen od dualnosti.

.

Onde 'kuta-stha' jasno nije samo svedok, nego svest, ili svesnost sama, ili nedualno sopstvo, koj e je jedno sa istinskom individualnošću.

Ovde se završava prakriya 5, učenja Sri Atmananda Krishna Menona o Advaita Vedanti

87

-

Prakriya 6

SREĆA -

Posle prethodnih prakriya koje su povezane sa aspektima egzistencije, sledi ispitivanje 'anande' ili 'sreće'. To je sažeto u sedmoj tački za Shri Atmanandinu sadhanu.

"Sreća koju ja pretpostavljam da dobijam od predmeta nije suštinski istinita u predmetima ili u umu.ss Ona dolazi od postojećeg;56 'ja-principa' ."

Ova prakriya započinje sa opštim običnim iskustvom željenja jednog objekta. Zašto se objekat želi? Očevidno, um koji želi oseća potrebu ili oskudicu. Predmet se želi da ispuni tu potrebu.

Kada se željeni predmet uspešno dobije, um oseća ispunjenje, u stanju sreće. Međutim šta je upravo ta sreća? Pošto ona udovoljava umu koji oskudeva, odakle ona dolazi?

Uobičajeno, pošto naši umovi žele predmete, mi mislimo o sreći kao nečemu što se nalazi u njima. Ali naravno to nij e istina. Jedan predmet možda hoće ili možda neće doneti sreću, zavisno od vremena i zgode. Shri Atrnananda izražava to ovako (u svojoj Tattwo Samhiti, poglavlje l) : 'Gde rni jesmo', pretposlednji odeljak):

•

55 Nije im svojstvena. 56 Od stvarnog, istinitog principa

88

•

•

•

t

\ , I , I

I , •

,

I

i , •

l • ,

I ,

•

,

,

"Ako bi sreća bila istinska57 u čulnim predmetima, to bi moralo uvek da vam tiajev sreću, od detinjstva do smrti. Ali to nije vaše iskustvo. Sto vam je prožolo sreću . . . kada ste bili beba. . . nije vam davalo sreću kada ste bili dete . . . Objekti koju su vam prožoli

. sreću u dok ste bili beba i u detinjstvu. . . prestaju da vam prožaju sreću kada odrastete. Nešto drogo zauzima njeno mesto. Zbog toga nalazite da sreća nije istinska u čulnim predmetima."

Inače onda, ako nije u predmetima, gde u stvarnosti može sreća da se nađe? Može li ona biti u umu? Ne, ne može. Jer ako bi bila, um bi uvek uživao u njoj . U tom slučaju, nikada ne bismo videli naše umove nezadovoljne. Nikada ne bismo videli željenje nekog obj ekta želje. I nikada ne bismo videli prolazno stanje sreće, koje rezultira iz nekog ostvarenog objekta. Nikada ne bismo videli da ovo stanje sreće daje put daljem stanju oskudice - pošto se um neprestano vraća opet nespokojan, s željom za nekim drugim objektom.

U stanju sreće, um se dovodi do odmora. Pošto je željeni predmet postignut, um onda biva ujedno sa željenim predmetom. Um i predmet se više ne vide kao dva, već su rastvoreni kao isključivo jedno. Svaki se stišao i rastopio u nepomešanoj svesnosti, gde nema dualnosti. Tu, sopstvo jeste jedno sa onim što ono zna.

U stanju sreće, to jedinstvo sija, pokazujući pravu prirodu sopstva svake osobe. Iz tog sopstva dolazi sreća.

57 Bitna, unutrašnja ili suštinska sreća.

89

I

• Samo biće tog sopstva je nedualno sijanje, koje ml zovemo 'srećom'.

Dakle, sreća nije prolaZilO ·stanje. To je nepromenljivo blistavo stanje istinskog sopstva.ss U stanjima nezadovoljstva i patnje, njegovo ne-dualn� blistanje izgleda poremećeno od dualnostt oskudevajućeg uma koji jeste u zavadi ili neje�ak�sti s� onim što on nalazi. U stanjima sreće, oskudevaJućl um l njegova dualnost se tope, na taj način pokazujući sopstvo k v k ' t S9 ao to sta ono uve Jes e.

Ovo je vrlo jednostavna prakruya, koja pouzdan� pokazuje nedualnost sopstva. Viđenjem da sreća dolazI uvek iz pravog sopstva, kao njegovog ne-dualnog sijanja, ova prakriya može preseći upravo kroz srce svih vrednosti i motivacije. Inače u njenoj jednostavnosti, prakriya zahteva specijalnu jasnoću, za koju pripremu mogu pomoći prethodne prakriye.

U traženju nagoveštaj a označavanja ove prakriye u tradicionalnim tekstovima, najbliže o čemu mogu misliti su dva pasusa iz Upanishada.60 Slobodni prevodi ovih odlomaka pridodati su kao postskriptumi. Ali označenja ovde nisu vrlo stroga ni detaljna. Ako neko ima na umu druge odlomke koji mogu dati detaljnija označenja, bio bih mu zahvalan.

•

S8 Pravo jasvo, ili istinsko biće. S9 Kao nešto što uvek jeste. 60 Upanišade su završni delovi Veda. Vidi prevod na srpskom jeziku u izdanju agencije TrikonA, Novi Sad, E-mail: [email protected]

90

•

j

Mundaka Upanishada, 3 . 1 . 1 -2 -

Dve ptice u bliskom prijateljstvu, su zasele na istom drvetu. Od njih, jedna jede i kuša vođe. Druga ne jede, već samo posmatra.

• ·V •

N ovom istom drvetu, osoba postaje pot/stena / pati od bola.� zavedena od osećaja p1ividne bespomoćnosti, i osećajući se stoga sasvim bespomoćno.

Ali kada čovek uvidi šta je zaista voleo - kao ono što stoji iznad svega drugog, kao njegova vlastita bezgraničnost, odakle pomoć dolazi, gdt sve pripada -onda je osloboden od patnje.

Taitiriya Upanishad, od 2.8 (pred kraj) i 29.

. . . Ovo što je u čoveku, i što je u suncu; to je jedno.

Onaj ko na ovaj način zna, ostavlja ovaj prividni svet iza, povlači se u ovo sopstvo koje je načinjen�.od hrane okreće se u ovo sosptvo oblikovano oz Zlve energije, sklanja se u ovo sopstvo koje se samo sastoji o� uma, okreće se u sopstvo koje je samo proniclj iva svest, l povlači se u sopstvo koje nije ništa drugo do radost.

O tome, takođe govori ovaj stih:

To je onaj oblik od koga se sve reči okreću natrag zajedno s umom, nemoćni da ga dostignu. To je ona

91

srećo o poptunoj realnosti. Onaj -ko zna to ne plaši se ' V maga. , .

-

'Onaj ko je na ovaj način znalac oslobađa ova dva, kao stvamo sopstvo .. . "

... .. • .... ...

Pitanje: "Sreća koja se spominje jeste sreća, ili stanje, premda ga mi ne možemo nazivati stanjem, gde nema ni sreće niti ikakve nesreće?"

Odgovor. U advaiti, reč 'svesnost' i sreća koriste se kao reč 'temperatura' u fizici. Kao što fizičari shvataju toplotu ili hladnoću, sva različita stanja bivanja vrućim ili hladnim su različite pojave koje pokazuju isti zaje?nički princip zvani 'temperatura'. Ima mnogo stanja temperature - označenih različitim stepenima na tennomentru, započinjući od potpunog odsustva toplote pri apsolutnoj nuli do bilo kog visokog stepena temperature. Nije va'žno koliko toplo ili hladno stanje može biti, stanje se menja i prolazi. Sva takva stanja su različite pojave itog principa zvanog 'temperatura' , Slično u advaiti 'svesnost' je opšti princip svih stanja saznanja, nije važno koji je očigledan stepen saznanja ili inteligentnosti. Otuda, duboko spavanje se tretira kao stanje svesnosti kome je dat stepen nula, što označava da tamo ne postoji aktivnost saznavanja. A različitim stanjima koncepcije i percepcije dati su relativni stepeni sazllanja, značeći da je njihovo znanje tu nepotpuno zbog malo preostalog neznanja.

r

92

-

•

Isto tako u advaiti, 'sreća' je opšti princip motivišuće vrednosti u svim stanjima traganja i postignuća. Otuda, duboko spavanje se tretira kao stanje sreće kome je dat stepen nula, što znači da tamo nema trag�ja ni postignuća. A različitim stanjima traganja i postignuća dati su relativni stepeni sreće, što označava da su njihovo traganje i postignuća nepotpuni usled nešto malo preostalog nezadovoljstva .

•

Do sada, ovo je samo terminilogija. Međutim, advaita ide dalje do radikalnog ispitivanja, šta je stvarno saznavanje i šta se stvarno traži da se postigne.

U slučaju saznavanja, ono šta je ispitivano jesu opšte pretpostavke da saznanje jeste zapravo aktivnost percepcije i koncepcije, koju sprovede um i čula. Opažajuće ili shvatajuće aktivnosti ništa ne znaju same. One samo stvaraju pojave, koje su ilustruvane pomoću opšteg principa zvanog 'svesnost' . To je jedino istinsko

• • znanje, l ono nema stepene. U svako vreme i svuda, sto posto je prisutno, u svoj svojoj kompletnosti. To uključuje duboko spavanje, gde se svest nalazi da sija sama od sebe, u svoj svojoj čistoti.

U slučaju traganja i postignuća, ono što se ispituje je još jedna opšta pretpostavka da, ono što tražimo prelazi stanja postizanja nepotpunih i privremenih predmeta. Nikakvi takvi predmeti ne mogu sami doneti sreću. Ono što sija u njihovom potignuću jeste nepodeljena svesnost, gde ono što zna više ne oseća �revagu zbog onog što je znano. To nepodeljeno sijanje Je upravo svesnost sama. To je jedina istinska sreća, koja se nalazi prisutna u svim prolaznim stanjima, motivišući svo njihovo traganje i dostignuće. Konačna vrednost za

93

kojom se uvek traga, jedina je vrednost koja se istinski nalazi. U smirenosti dubokog spavanja, ta sreća se prikazuje otkrivena, sijajući nedirnuta kao što uvek jeste - u jednostavnoj istini, ispod svih promena prividnih stanja.

Postoji drugi način viđenja ovoga, kroz etimologiju engleske reči 'happiness' ('sreća'). Biti srećan je osećati se jednim sa 'hap' ('srećom, događajem, slučajem'), sa dešavanjima koja se javljaju u čovekovom iskustvu. Potraga za srećom je potraga za tim jedinstvom, za koje advaita kaže da je nedualna istina sveg iskustva. To je ono zbog čega se sva dela izvode, radi koga sva sreća nastaje, u svačijem iskustvu u čitavom svetu.

U Taittiroya Upanishadi 2.7, izneto je ovo:

yad vai tat sukritam rasa vai sah, rasam hy ev' Ayam labdhv

Anand! bhavati, ko hy ev' AnyAt kah prANyAt, yad esha AkAsha Ananda na syAt

Ja bih interpretirao to ovako:

yad vai tat sukritam rasa vai sah:

osvovni smisao spontan i prirodan.

I • • upravo Je ovaj

rasam hy ev ' Ayam labdhv Anand! bhavati; samo kada čovek dostigne osnovni smisao on dolazi do sreće

•

ka hy ev' AnyAt kah prANyAt,'jer šta bi uopšte bilo živo i šta abi se moglo pokretati s energijom,

94

•

j

yad esha AkAsha Anando na syAt; ako ne bi bilo ove sreće ovde u pozadini sveg prostora i vremena koja prožima ceo svet.

Naravno upravo je problem razumeti šta ovo . znači - razumeti da je sreća nepromenljiva pozadina koja

čini podlogu ili je temelj za sva naša promenljiva osećanja, uključujući naša najnegativnija i bolna osećanja nevolje, straha i oskudice.

Ovde se završava proi deo prakriye 6, učenja Sri Atmananda

Krishna Menona o Advaita Vedanti

•

•

95

•

•

Prakriya 6 (nastavak)

LJUBAV I DEVOCIJA U Shri Atmanandinom pristupu, devocija (bhaktt)

ili ljubav (prema) je od najveće važnosti. Najviši razum (vidya-'lJrim) samo je izraz ljubavi prema istini. Samo ljubav može odvesti sadhaku od suvoparnih ideja do žive istine. Budući da reč 'filozofija' obuhvata ('phila' što znači ljubav i 'sophy' što znači ' istinito znanje'), svako iskreno istraživanja je ljubav prema istini. A razum -posebno viši razum - samo je sredstvo kroz koje ljubav radi, da izrazi sebe u delu.

Inače, pošto je razum samo sredstvo izražavanja, on je podložan ljubavi a ne drugom zaobilaznom putu. Delovanja ljubavi nisu podložna razumu i ne mogu pravilno biti usmerena ili opisana od razuma. Jedina pravilna upotreba razuma je da ispita lažna verovanja, u potrazi za istinom, koja se voli iznad svega drugog. Samo kroz takvu sveproždiruću ljubav svaki preostali zadnji trag pritvomosti može biti pokoren, na putu prema istini.

Baš upravo kako ljubav deluje, kroz ovo predavajuće traganje, nij e predmet na kome se razum ispravno primenjuje. Kada je sadhakina ljubav za istinom dovoljno ikrena, ta ljubav za istinom manifestuje sebe u fOlmi učitelja i sadhana ili istraživanja koj a se pritom podučavaju. Postoji naravno duboko emocionalna snaga ovoga, ali je to strana koj om se treba baviti u svom vlastitom pravcu - ka visoko delikatnoj stvari između učitelja i učenika, izraženo na način koj i je sasvim specifičan za njihove posebne uslove i okolnosti.

96

I

- -

Sam Shri Krishnanada je bio Krishnin bhakta a njegov učitelj mu je zadao da preduzme tradicionafu.u bhakti sadhanu kontemplacije na Radhinom srcu

(rA.dhohRRidoyo - bhAvono), koju je preduzeo . Krishna kao njen ljubavnik. Ustavši direktno iz takve

sadhone, Shri Atmananda je sastavio poetsko delo, nazvano 'Radharnadhavam' . Nj ena osnova se može sumirati u strofi 5 , koja kaže:

r AdhA -mAdhava-lIla bOdharahitanmArokkeyum prAkrita prAdhAnyam kalarunna kAmakalayAy kANunna sAdhAraNam. Dvaitamvi1Tatha citprasAdhavibhavanmArAy mahAbhaktarAm sAdhukkaLkkatu cittamAtmaniramiccai/cyam labhikkyunnatAm.

Vrlo slobodno interpretirana ova strofa kaže nešto o ovom efektu:

Svetovni, neprosvetljeni umovi misle obično da se

ljudska ljubav sastoji od personalne želje za

predmetima drugačijim od sebe ili sopstva. Međutim

Radhina ljubav prema Krishni tražila je da bude izvan

dualnosti; da dostigne onu istinu koja jeste Krishna,

gde on, ona, 'vi' i 'ja' jesmo jedno u jastvovom

čistom jedinstvu.

97

Delo je sastavljeno u vrlo lirskom i strasnom Malayalam; a Shri Atmananda je jednom bio nagovoren da pokuša da ga prevede na engleski. Seo je da to uradi, ali posle kratkog vremena je to napustio; rekavši da mu raspoloženje za to upravo ne dolazi. Jedan učenik englez John Levy je načinio neku vrstu prevoda; ali on izgleda prilično starinski, izgubivši na taj način goreću snagu i duh originala. Za razliku od promišljenih govora 'Atma Darshan' i 'Atma Nirviti' koje je Shri Atmananda preveo na engleski vrlo uspešno, strasan bhakti 'Radha­madhavam' nije bio prevodljiv. Bio je previše poseban za specifičnu, tradicionalnu okolinu u kojoj je sastavljen.

U svojim promišljenim raspravama, Shri Atmananda je ponekad govorio o devociji i ljubavi, ali nije razrađivao ovde ni blizu onoliko kao kada je govorio o svesnosti ili egzistenciji aspekata istine. A on je isticao na kraju da srce, ili devocijski aspekat, mora biti

. prepušteno sebi, da bude izvan jurisdikcije glave ili intelektualnog aspekta. .

Baš tako, u Nitya Triptinirn 'Beleškama o spiritualnim predavanjima Shri Atmanande, ' ima nekoliko kratkih govora o devociji i ljubavi, obično u vezi sa znanjem. Nekoliko od njih su izloženi dole:

1 . oktobar 1951. 228. Kakva je priroda ljubavi i njena primena?

Ako volite nekoga samo zbog njegovih grubih, bujnih i spoljašnjih kvaliteta, ta ljubav je najnižeg tipa.

98 I

Međutim ako volite nekoga znajući da je to samo životni princip koji u njemu volite, onda ljubav postaje uzvišena. A na kraju, ako volite drugoga znajući da ono što transcendira atribute - telo, čula i um -jeste ono što volite, tu različitosfI odjednom iščezava. Ljubav je

. najuzvišenija, ijeste Apsolut sam.62

Običan čovek veruje da predmeti koje želi jesu

realne i da su izvor zadovoljstva u kome on uživa.

Među6m mudrac ih vidi kao nagoveštaje za Sopstvo.

5. jun 1 952.

67. Ljubav i kako voletIl

Svetovna ljubav je samo cenjkanjd'J i uvek ima svoju suprotnost prikačenu uz nju, �premnu d� izra'�i sebe kada je prethodna naknada na nekI načm osujećena.

Međutim samo vedantinska ljubav nezna za J •

cenjkanje, i prirodno neZf1a za za sup�otnost . . Ona Je

savršena i neuslovljena, J uvek u fOJ1nI davanja, a ne

primanja. Zbog toga, čak j da se voli svoja vlastita žena i

dete na najbolji način, čovek treba da postane prv.? vedantista. Svo govorenje o ljubavi u ovom svetu nije

ništa drugo do krivotvorena obmana.

Stoga znajte prvo sebe i samo onda ćete moći da

volite nekoga ili nešto istinski i bezrezervno.

61 Otherness. drugost. 62 Samo neograničeno, čisto, ili savršeno. 63 Dobro paVIrenje. 64 Uzrokujuća protivusluga ili protivrednost.

99

•

98. Srce i prema 8. ju1i1952.

Srce + Ja jesam = ja sam srce

-

Ljubav je izraz Sopstva kroz srce, a srce je uvek opijeno.6s Ono vas vodi pravo do Sopstva J1i Atme i uranja vas u njega. Jezik je suv i jeste izraz Sopst va kroz glavu i razum. Vodi vas samo do ivice J1i praga Atme; i ostavlja vas tamo, dok srce ne dođe da 'navlaži' ili 'opije ' razum i konačno vas ne uroni u ljubav.

Dakle, kada započnete da raspravljate o ljubaVJ: nemoguće je nastaviti sa diskusijom kada se srce izliva. Od različitih stilova literature, 'shrinagro' (zasnovana na ljudskoj ljubaVJ) je stil za koga je nađeno da najbolje odgovara da odene najvišu Istinu kroz poruku ljubavi ili

prema. Zbog toga su čak i Upanishade stalno koristJ1e ovaj stil da iZ18že istinu.

26. decembar 1 952. 480. Šta VJ· volite? \

Odgo�or: "Vi samo možete voleti itinski Apsolut, pretstavljen kroz životna načela u drugima. Ništa drugo ne možete voleti."

1 0. apri1 1 953. 83. Šta ja volim i zašto?

6S Wet; vlaŽIlO, mokro.

100

\

•

•

•

Vaša ljubav je upraVljena samo prema stvarnoj

osnovi ili Sopstvu. Dešava vam se da volite kvalitete

u nekome zato što jednostavno pripadaju osnovi koju

volite. Vi volite, jer ljubav je prava priroda stvarnog

Sopstva i vi ne možete pomoći voleći čak ni za

momenat.

1 0. april 1 953. 84. Kako voleti?

Ljubav je osećanje ili osećaj jedinstva sa drugim. Ako ispravno razumete sebe da se nalazite izvan tela, čula i uma, vaša ljubav za drugog takođe će biti za to sopstvo u njemu. Jer ne postoje dva sopstva, a ljubav je njegova priroda. Ako je vaše razumevanje neispravno, vi volite pogrešno sopstvo u njemu; a rezultat te neispravnosti je da mrzite druge.

Istinska ljubav apsorbuje sve u vama, a onda dualnost umire. Inače u uslovljenoj ljubavi, ili zahvalnosti, dualnost istrajava u davanju i primanju. Čak ova zahvalnost ako je upravljena gumu, ulazi duboko u vas, vodi vas izvan dualnosti i preobražava se u bespredmetnu ljubav.

1 8. april 1 953. 97. Šta razlikuje ljubav od znanja?

1 0 1

Saznanje vašim celim bićem je Ljubav sama . .u mišljenju (koje saZilaje samo sa umom) vi ne gu?lte sebe. Ali -u ljubavi vi gubite sebe. Tako ljubav pOVlačI za

v · -

sobom ZltvovanJ e ega.

21. april 1953. 1 09. Koje su funkcije ljubavi i znanja?

Ljubav kreira objekat za svoje uživanje. Smesta, znanje uništava taj objekat, ostvljajući ljub�v b�z objekta.66 Bivajući bespredmetna, jedno je sa . ljubavlju Apsoluta. Ljubav se obogaćuje ne primanjem nego davanjem.

2. juli 1953. 125. Gde je uzajamni odnos subjekt-objekat u lj'ubavi?

Kada vi kažete da volite sebe, vi sami i ljubav stojite kao jedno. Isto tako kada volite drugo� vi postajete jedno sa drugim. Odnos subjekat�bJeka� iščezava, a iskustvo je iskustvo identiteta. Da bl 'volelJ svog suseda kao samoga sebe ' morate biti kao sam Alma.

Iščezavanje uzajamnog odnosa subjekat-objekat je prirodna posledica iskustva ljubavi. Isto tako iskustva znanja. Ovo se zapravo dešava u svakom iskustvu u ravni međusobnih odnosa.

Umeto zapažanja uzvišene Istine, posle događaja ego pokušava da ga ograniči, pogrešno interpretira i poseduje. Kad god se poj avi neka sumnja, pozovite se na

66 Objectless; bespredmetan.

102

l I

,

l

I

iskustvo dubokog spavanja. Tamo ne postoji odnos subjekat-objekat.

U iskustvu sreće um umire. Tu ne postoji ni uživalac mti užjvano. Postoji samo sreća. To je jedno

. stanje bez ega; ali ono je zatim llzwpiranO od ega. Vi ne dobijate sreću od voljenja svega, ali voljenje svega je samo sreća. Humanitami radnilc ističe '�ve" a propušta sreću; vedantista naglašava sreću, svoju vlastitu pdrodu, a propušta ili gubi '�ve':

1. juni 1957. 52. Devocija

Isto je tako devocija l7i mentalno držanje usmereno ka jednom objektu, generalno isl1!a-deva (izabrana f01ma Boga). Ovo samo ne daje krajnji rezultat, mokshu.67 Moksha (oslobođenje) je personalna. Da se postigne moksha, cilj bhaktia treba postepeno da se promeni do impersonalnog, uz pomoć razumevanja pdrode Boga. Inače istina o Bogu je da je on najviši koncept ljudskog uma. Zbog toga, treba da se prođe kroz subjektivno ispltivanje uma i njegove pozadine, Sopstva, viZUalizacijom. Ovo nikada ne može da se učini samo pomoću uma, bez ičije pomoći.

Stoga istina o čovekovoj vlastJtojpdrodi mora da se čuje s usana mudraca (guru). Uz pomoć toga, čovekova svarupa (vlastita istinita pdroda) jeste odmah vizualizirana. Onda neprekidna devocija treba da se usmen·prema tom ciljU. To je prava bhakti, a omogućuje

67 Moksha (mokša); izbavljenje ili oslobođenje.

1 03

•

čoveku da postane utvrđen u Atmi. To je mukti

(oslobodilac).

23. septembar 1 958. -

72. Kako je patnja ili tuga povezana sa ljubavlju?

Odgovor: Tuga je. ljub�� s.ama. Ali k�o? Ispita/mo patnju. Uzmimo bilo kop pnmer tuge. Kazete da mlSO o vašem umrlom ocu stvara tugu. Ali da li to uvek čini? Ako je vaš otac, za života, bio okrotan ili neprijateljski prema vama, misao o n.i.e�ovoj smrtf8 .. tešJc.o bi vas učinila tužnim. Zbog toga je jasno da to nije mIsao o ocu bila llZwk žalosti, nego je to bIla misao o očevoj ljubavi kojaje bila pra vi /IZTOk

Inače ljubav je bez atributa69 i nedeljiva je. Pogrešno je čak . i nazivati !e �čevom lJ..ubav!ju, a dokazano je da mIsao o ocu nije bila uzrok zalostJ. Bog toga je llzwk žalosti bIla ljubav i samo ljubav, ako bi ikada mogla imati uz/ok Inače vi doživljavate samo jednu stvar u jednom trenutku - ljubav ili mržnju - i zbog toga ne može biti kauzaJnog odnosa između dvoje (kao različitih stvan).

Otuda ljubav izražava sebe kao žaJos� a ne da vaš otac (prouzrokuje to, kao nešto različito od ljubavi). Otac je zaboravljen u ljubaVI: Da nađete izvor bola, morate ići izvan tela i uma. Ako vi naglašavate teJo i um,

v

vi ste fiksirani u i2.18zu Istine. Suština je izvan. Zalost i sreća su oboje izrazi. Kada se vi vezujete uz ljubav, objekti iščezavaju. Ali kada se vi lepite uz objekte,

68 Demise. 69 Bez svojstava.

1 04

•

-

1

ljubav se ne opaža kao takva. -Gde ne postoji ljubav, nema ni patnje. Tako ljubav odlazi u pravljenje žalosti,· tuga je sama ljubav. lluzomi je koncept vremena koje čini da se ljubav pojavljuje kao tuga. Ako vi odvojite ljubav od tuge, tuge nema.

12. oktobar 1958. 78. Štaje bhakti?

Odgovor: Vi ne možete imati Makti za nešto nepostojeće, niti možete imati to prema bilo čemu što vi neZl1ate. Svaki objekatbhaktia ima dva aspekta:

aj prolazna ili neegzistirajuća f01ma, i b J trajna i realna svest.

Bhakti treba da bude usmerena prema drugom aspektu, i prVI· može biti blaženo ignonsan kada je ispunio svoju legitimnu svrhu. Svrha IfoJZZ1e ' da zarobi vašu pažnju i da vam omogući da je usmente prema svesti, koja je njena pozadina. Svest nikada ne može biti opredmećena. 70 To je uvek krajnji· subjekat (vishaya). Ona je u pokloniku samom i nedeljiva je.

Stoga, praVI· poklonik može samo i treba samo da usmeri svoju paž/yu na svesnost u sebi. Ovo je prava bhakti; i odmah to daje mir ili ananda, kojije svest sama. Ovo je vastu-tantra, ishod i rezultat Istine. Shri Shankara71 je definisao pravu bhakti najvišeg reda kao što sledi:

70 Objectified. 71 Šri Šankara.

1 05

moksha-sAdhana-sAmagzyAm garJyasJ sva-svar1pA -'nusandhAnam abhidhIyate (Viveka-cudamani, 31)

-

bhaktir eva bhaktir ity

'Neprestano pnjanjanje uz svoju vlastitu prirodu je zaista nazvano bhakti. '

Bhakti na mesto bilo čega drugog nego što je ovo je stvamo bezvredno imena. To može, uglavnom biti nazvano opsenom nerealno kao objekat sam.

.. ... •

... ....

Pitanje: Da li vi podrazuvevate pod 'razumom ' um koji treba da bude smiren vezoom da se dopusti sijanje Brahmana?

Odgovor. Ne, "um koji traži da bude umiren " je ono što Atmananda zove "niži razum". On definiše takav um, ili niži razum, kao ' "svesnost koja ide van prema predmetima". I on mu je dao ime "viši razum" ili "vidya-'Vritti" onome što je Romana nazvao "samo­ispitivanje" ili "atma-'Vicara".

Najviši razum je svesnost koja se reflektuje natrag u sebe, iz koje nastaje (i izgleda da izlazi napolje). Samo to je pravi istinski razum. A to uopšte nije um. Umesto toga, to je svesnost sama ili ljubav sama, koja izražava sebe u formi istražujućih pitanja, takvih kao vraćanje sadhake natrag do nje ili njegove vlastite istine.

•

1 06

•

... .. • •• ••

Šta vi imate u vidu pod izgovaranjem pitanja koje može 'vratiti sadhaku natrag do njene ili njegove vlastite istine'? Posebno, da li to podrazumeva da postoje

. različite istine, da ih nađu različite sadhake?

Odgovor. To izgleda kao put, jer različite sadhake vide sebe različito - kao različite ličnosti, sa različitim tel ima i umovima. Inače, na kraju, samo kada govorimo o ličnosti 'njena' i 'njegova' (ličnost) izgledaju različite. Kada bilo koji sadhaka konačno do dođe do istine o sebi, nalazi se da su 'njena' ili 'njegova' (ličnost) iste, u realnosti.

Sva razlika tu je pokazana da bude samo privid, uvek pokazujući čoveku isto jastvo. To je ono na šta ljubav ukazuje, kada sadhaka ostavi ono što izgleda da je "moje" umesto što je istinsko ''ja''.

. . ... •

.. ....

Pitanje: Kada čovek govori o istini, nisu li to turiijo i turiyatiita stanja? Prema Ramani Maharshiju konačna istina je Sopstvo, koje se realizuje u gore spomenutim stanjima.

Odgovor. Opet, postoji problem u terminologiji, sa različitim rečima proizvode se naizgled razlike koje moraju biti transcendirane na putu prema istini. Ali, bojim se da je ovde problem malo tehnički. U sanskritu reč turiijo jednostavno znači "četvrto". U Mandukya

1 07

•

Upani��adi, �s�ina je nazvana "catush-pal' ili 'ispao van u četin . ČetIn su:

a) 'jAgarita-sthAna' "budno stanje" b) 'svapna-sthAna' "stanje sanjanja" c) 'suShupta-sthAna ' "stanje dubokog spavanja" d) 'chaturtha' ili "četvrto". .

u ovoj četvorostrukoj podeli, reč 'sthAna' ili 'stanje' se primenjuje samo na prve tri podele, koje su stanja budnosti, sanjanja i spavanja. Poslednja podela je gde su sve podele rastvorene. Ono je samo nazvato 'četvrtim', a reč 'sthAna' ili stanje je naglašeno propušteno. Evo zaključne strofe iz Mandukyo

. . t J 72 Upan/Sf/aUe:

amA trash caturtho 'vyavahAryah prapanc '­

opashamah shivo 'dvaita evam om-kAra Atm ' aiva

samvishaty Atman ' AtmAnam ya evam veda ya evam

veda

Ja bih to preveo donekle slobodno, kao što sledi: Četvrto nije jedan elemenat; niti ima ono elemente. Ono ne može biti izvedeno ili načinjeno. U njemu, čitav stvoreni svet načinjenih stvari je doveden do počinka.

Ovo je neusl<;>vljena sreća ne--dualnosti.

72 Vidi prevod Upanišada na srpskom jeziku; www.trikona.info

•

108

j 1

i \

I

- "Om" j e stoga samo sopstvo. Onaj koji zna to, spaja se natrag, kroz sopstvo, u istini o jastvu.73

u ovoj interpretaciji, 'četvrto' nije stanje koje dolazi i odlazi. Umesto (toga), ono je ne-dualna realnost

. izvan svih promena i pokreta. To je nepromen1jiva realnost opisana pomoću mantre 'Om". To je 'četvrto' samo u smislu da je izvan tri stanja, budnosti, sanjanja i s avanja. Ova tri stanja su ona koja dolaze i odlaze. , etvrto' je realnost koja se nalazi izvan ovih promenljivih stanja. To je ono koje ostaje isto, dok ova dolaze i odlaze. Svako od njih pokazuje sebe samo i ništa drugo. Međutim, takođe postoji druga interpretacija, po kome se četvrto stanje odnosi na stanje niroikalpa samadhia, u koje se silno ulazi kroz budno stanje. Takvo samadhi stanje dolazi i odlazi, ali se ono uzima kao specijalan prolaz iz budnog stanja do nepromen1jive istine. Onda reč 'turiiya' (koja je samo drugo sanskritsko ime za 'četvrto') koristi se da opiše izmenjeno stanje. A nepromen1jiva istina se opisuje kao 'turiiyatita' ili 'izvan turiiye' .

Ponekad, čak se kaže da je 'turiiya-atiita' više stanje, izvan fturiiye'. A onda, nepromen1jiva istina treba da se shvati kao ' turiiya-atiit-atiita' ili "s one strane turiiy-atiite'. Dakle shvatanje viših i viših stanja može ići dalje beskonačno, onoliko dugo koliko sad haka nastavlja da misli u terminima promenljivih stanja. Da bi se izbegla ova beskonačna elaboracija telminologije, Shri Atrnananda je preporučio jednostavno ispitivanje iskustva dubokog spavanja, u njegovim vlastitim

73 Istina o sopstvu, svom biću, o sebi .

1 09

terminima. On je rekao da ovo ipitivanje može biti dobro sprovedeno u budnom stanju, razmišljajući u bespredmetnof4 dubini budne svesnosti. Jer je to ista bespredmetna dubina koja ostaje prisutna u svim snovima i dubokom spavanju takođe.

Kada se razmatra iskustvo dubokog spavanja, razmatranje može preduzeti sadhaka razmišljajući naniže-ispod svih budnih postavki - u saznavajućoj relaksaciji koja rastvara sve neznatnosti ega u neuslovijenoj istini. Inače ova saznavajuća relaksacija treba pomoć od same istine, koja se javlja u fOlmi 'kAraNa guru'. Učitelj (guru) je 'kAraNa guru' koji je jedno sa sa unutrašnjim izvorom svakog sadhake -'kAraNa' .

Ovde se završava praknya 6, učenja Sn Atmananda Knshna Menona o Advaita Vedanti

,

74 Objectless.

1 1 0

- -

Prakriya 7

POZADINA Posle što su sat, cit i ananda aspekti ispitani,

sledeća prakriya istražuje nepromenljivu pozadinu ili podlogu svih promena i razlika.

Kao što svet izgleda, svakome, pokazano je prividnim slikama - fizičkog, čulnog i mentalnog. Ovo su slike koje su kreirane od promenljivih funcionisanja percepcije i koncepcije, kroz naša tela i naše umove. Pošto se naši umovi i tela razlikuju, isto tako i njihova dela pretstavljanja takođe postaju različita. Razlike proizvode veliku raznolikost slika - u različitim vremenima i mestima, i u različžitim kulturama i ličnostima. Međutim, na kraju svaka slika mora nastati iz iste kompletne realnosti fizičkog i mentalnog sveta -koja uključuje sva vremena i mesta zajedno sa kulturama i ličnostima. Koja god slika da se pojavi - bilo čega ili bilo kome - ta kompletna realnost se uvek podrazumeva, u pozadini pretstavljanja.

Svaka očevidna slika je naslikana kao posledica iskustva, uz pomoć nekog čina pretstavljanja ili slikanja. Sam ovaj čin mora izraziti realnost od koje je to poteklo. Izražena realnost jes bezuslovno mimo i tiho iskazana. Ona stoji sasvim neoslikana u pozadini, dok su promenljive slike oslikane na prividnoj površini pažnje uma.

1 1 1

Dakle, shodno tome, realnosti se može pristupiti kao platnu u pozadini, na kome su nacrtane sve slike sveta. Platno je samo neoslikano - ostajući uvek isto, uopšte se nikada ne menja. U ovom smislu, ostajući nepromenljivom odozdo, ta pozadina se naziva 'sat' ili 'egzistencija'.

Inače ta pozadina nije objekat u svetu. Svaki objekat je oslikani elemenat, koji se pojavljuje se na platnu iz pozadine. A svaki takav elemenat je osvetljen svesnošću. Sazllavajuće svetlo svesti prisutno je kroz sve delove oslikavanja. Kroz sve različite delove oslikanog prikaza, ta svetlost ostaje prisutna sa platnom.

Oslikani delovi se menjaju i razlikuju; ali njihova pozadina i njihova svetlost saznavanja ostaj e uvek prisutna, kroz sve promene i razlike. Ne postoji način razlikovanja između te podloge .realnosti i saznavajućeg svetla svesti. To dvoje se ne može odvojiti. Oni su zapravo identični. Platn075 pozadine je sama svetlost, osvetljavajući sve svoje slike iz pozadine.

Sve slike su načine od svetla. Kada one prikazuju, one sijaju tim svetlom, koja sama od sebe osvetljava. U tom smislu, kao samosvetljavajuća svetlost, realnost se naziva 'cit' ili ' svesnost' .

75 Misli se efekat bioskopskog platna, ekrana ili monitora.

1 1 2

,

•

I ,

, I

\

I

Pošto slike dolaze i odlaze, one sve potstiču izražavanje svesti, od koje dolaze. Taj iZlaz je njihov život, koji potstiče ili oživljava njihovo promenljivo kretanje. Iz toga dolazi sav njihov smisao svrhe, značenje i vrednost.

Na kraju, sva oslikada dela su urađena radi svesnosti, koju ona izražavaju. Kad ona zna sebe, u identitetu, ona isijava ne-dualnost, identičnu sa realnošću svake slike koju ona osvetljava. Uz pomoć tog ne-dua1nog sijanja, sve akcije u našim slikama su inspirisane da nastanu spontano i prirodno, same od sebe.

To ne-dualno sijanje jeste sreća koja se otkriva kada se želja ispuni. Nedostatan um76 jeste dualan, osećajući potrebu za nečim drugim. Kada se stekne ono što se želi, biće ili sopstvo koje zna oseti da je jedno sa onim što se ostvarilo. Dualnost nedostatnog uma se tu smiruje, rastvara u ne-dualnosti koja je prava motivacija. U ovom smislu, kao ono što je najzad vrednovano, realnost se naziva 'ananda' ili 'sreća'.

\

Pozadina je na taj način 'sat-cit-ananda'. Kao 'sat' to je pozadina svih objekata i objektivnih dela. Kao 'cit', to je pozadina svih misli i idej a. Kao 'ananda', to je pozadina svih osećanja i svih vrednosti. Ali onda, kako to može da se istraži, ispod slika koje izgleda da to

76 Um koji oskudeva, koji je bez nečega, nešto mu nedostaje.

1 1 3

prekrivaju? Shri Atmananda je preporučio način u VIII i IX tački za sadItantj. U VIII tački se kaže:

"lzmeđu dve mentalne aktivnosti i u dubokom spavanju, ja sijam u mom vlastitom sjaju� Čak i ego nije tu."

Ideja je ovde da se pažljivo posmatraju procepi ili praznine u našem oslikavanju očevidnog sveta. Tamo, u procepima, kada se oni valjano ispitaju, može se naći pozadina neprekrivena, kako sija sama od sebe.

U dubokom spavanju praznina je očevidna, jer ona odgovara procepu u fIzičkom, stvarnom vremenu, viđenom iz budnog stanja. Ali postoji takođe manje očevidan procep - koji ne treba da uzima nikakvo fIzičko ili stvarno vreme, a koje obično prolazi sasvim neopaženo. Ovo je procep koji nastaje u umu, kad god se okonča percepcija, misao ili osećanje.

•

U ovoj tački vremena - upravo nakon što svaka mentalna aktivnost iščezna i baš pre nego što se sledeća pojavi - postoji bezvremeni procep u kome se um vratio u stanje rastvorenosti, u kojoj pozadina sija. U tom procepu, kao u dubokom spavanju, ego je rastvoren i pravo sopstvo se nalazi da 'sija u svom vlastitom sjaju'.

Zapažanje tog procepa pokazuje pozadinu pozitivno, kao tu istinsku i pozitivnu realnost svakog objekta i svake akcije koja se pojavi. Ono šta čini ovu prakriyu tako pozitivnom je to što se procep može videti kako nastavlja da se pojavljuje sve vreme. On se

1 1 4

I

pojavljuje pre i posle svakog momenta -i u svom drugačijem izrazu rastvara se u bezvremmeno sijanje iz koga se onda rađa budući sledeći momenat.

Na taj način, šta god da se pojavi pokazano j e da nastaje odmah iz sijajuće pozadine, koja snabdeva oboje svetlo saznavanja i neprekidnu podršku. A sa istom neposrednošću šta se javlja u prikazanom vraća se onda do te iste pozadine, koja ostaje prisutna sasvim nepromenjena. Ovo opisuje Shri Atmanandina IX tačka za sadhanu:

"Zato što misli i osećanja nastaju u meni (svesnost), borave u meni i stišavaju se u meni, one su ja l'x " ]lJno.

Ovde je ukazano kako sve misli i osećanja nastavljaju da ukazuju na pozitivnu realnost, koja je izvan nj ihovih nestalnih pojava u promenljivom umu. One ukazuju na njihovo prirodno i spontano vraćanje do rastvaranja u toj realnosti - gde one nastavljaju da se gase, u svakom momentu koji mi znamo.

•

Kako i gde je ova prakriya opisana u tradicionalnim i drevnim tekstovima? Moram priznati da nema više od jednog odgovora. Mogu dati samo nekoliko preliminarnih naznaka, koje su priložene dole, kao postskriptum.

1 1 5

•

KONCEPT "POZADINE" U TRADICIONALNOJ ADVAITI

Neke preliminarne naznake

Prvo, kada govorimo o 'pozadini' u svom rodnom majayalamu, Shri Atmananda je koristio reč 'porof (sa retrofleksnim77 'l ' - reč dolazi iz tamilskog). Moji rečnici prevode reč kao 'značenje, istina, bogatstvo, suština, suma-i-supstanca' .

Drugo, Ramana Maharshi često govori o pozadini kao bioskopskom platnu ili monitoru. Na primer, u "Četrdeset stihova o realnosti", on kaže (u prvom stihu, koji je preveden iz malayamske verzije 'Saddarshanam '):

• v

Imena i fOlme su slike. Covek koji vidJ: svetlo i platno; svi ovi su realnost, samo zbog toga.

Slično, u jednom ranijem dobu, Shri Jnyaneshwar je rekao u 'Gangadeva Pasasthi' , 1 3 (sastavljenom na starom MaratM prakritu):

Nepostojeća slika pokazuje, ali ono što postoji samo je zid Isto tako, ono što sija jeste svest, ovde u fOlmi pramen/jivog sveta.

77 Izgovaranje zvuka ogretanjem vrha jezika unatrag i naviše.

1 1 6

-

Treće, vraćajući se natrag u drevna vremena, koncept 'AkAshe' je često korišćen da pokaže ili obuhvati produžavanje ili nepromenljivu pozadinu. Posebno, kako

. peti elemenat, AkAsha neprekidno prožima sav prostor i vreme. A ova reč 'AkAsha' irna takođe dublje značenje, što j e pokazano njenim poreklom, odnosno onim od čega je izvedena. Ona dolazi od korena reči 'kash', koja znači ' sijati' . Ovom korenu dodat je prefIks 'a', Ukazujući na 'blizinu' ili direkno sijanje; što se nalazi u pozadini naših prostorno-vremenskih slika.

U tom dubljem značenju, elemenat 'AkAsha' pokazuje nepromenljivu realnost koja je identična sa saznavanjem sebe. To značenje je iZllešeno u Brihadaranyaka Upanishadi, poglevlje 3, kroz istrajno postavljanje pitanja Yajnavalkyi od (strane) Gargi .

U početku, ona ide kroz pet elemenata, pitajući od čega je svaki od njih načinjen. Kada je pitala o AkAshi, on je odgovorio kosmološki, kroz različite mitske i religijske koncepcije koje su dovele do neograničenog širenja 'brahmana' . A on je odbio da odgovara izvan toga - rekavši Gargi da će njena glava pasti, ako postavlja previše pitanja.

Međutim, malo docnije, ona se vratila natrag postavljajući pitanje na mnogo inteligentniji način o prožimajućoj prirodi AkAshe. Postavila je vodeće pitanje koje je iznelo prožimajući kontinuitet AkAshe, kroz sav

1 1 7

.

prostor i vre�e. ?nda je nastavila da pita šta j e to što

podržava kontmUltet.

-

Samo je onda Yajnavalkya dao potpun i direktan odgovor, rekavši joj da AkAsha pokazuje nepromenljivu realnost (akShara) koja je direktno nađena kao sazllavanje sebe. Kao što je on to izrazio (u 3.8. 1 1 ):

Ono, Gargi, je taj isti nepromenljivi princip . . . koji nije znan, aJi jeste saznavaJac. . . . Drugačije od ovoga nema saznavaoca. Garei, samo je baš u ovom nepro�en1jivom principu izatkana osnova i potka.

Ovde se završava prakriya 7, učenja Sri Atmananda Krishna Menona o Advaita Vedanti

•

,

1 1 8

)

•

•

-

Prakriya 8

STAPANJE SA POZADINOM78 U razgovoru koj i je Shri Atmananda vodio sa

svojim učenicima dao je uvod u neke glavne prakriye ­od tri stanja do .nepromenljive pozadine. Ove prakriye pokazuju različite aspekte iste istine, koje svaka od njih daje. Svaka prakriya povezuje s tom istinom gde se svaka mora naznačiti i rastvoriti.

Samo ovim stapanjem u pozadini, različite prabije su povezane. Red nj ihove povezanosti je suptilan, i ne može se konstruisati kao fOlIllalan sistem. On samo može biti razvijen prirodno, ponavljanim spapanjem u jednu istinu, iz koje sve prakriye nastaju .

Zapravo, kao što je pokazano od pozadine prakriye, mi se opet stapamo u istinu u svakom trenutku naših različitih života. Međutim, kroz slepu naviku kontinuiteta ega, mi ne vidimo gde se baš neprekidno stapamo. Ono što advaita učitelj čini je da vodi sAdhaku do istine, kroz više razmišljanje koje upravo čini to jasno i potpuno čistim što istina jeste u sebi, kada se sAd haka tamo stopi natrag.

Kada se sAdhaka stopio natrag sa kompletnom i apsolutnom jasnoćom, Shri Atmananda opisuje iskustvo kao 'vizualizaciju' istine. A ovde mora da se shvati da je

78 Integracija u pozadini.

1 1 9

-

reč 'vizualizirati' korišćena na specijalan način. Ona se ne odnosi na bilo kakvo parcijalno viđenje, bilo koje fizičke ili mentalne percepcije. Kad god je istina ispravno vizualizirana, vizualizacija je- jedno sasvim objektivno viđenje, bez očuvanog preostalog traga jednostranog nepotpuno g uma i tela još zbunjujuće pomešanog s tim. U vreme kada se to javlja, to vizualiziranje je kompletno i jasno, bez najmanjeg traga bilo kakve neobjektivnosti ili nesporazuma.

Inače, kada su sAdhakin um i telo na ovaj način ostavljeni u pozadini, da se vizualizira istina, ovaj um i telo još mogu zadržati nečistoće od posesivnog ega, koji još nije izbrisan iz sAdhakinog karaktera. Ako je tako, dugotrajne nečistoće će docnije ponovo povratiti (potvrditi) sebe, tako da vizualizacija postaje zamračena. Onda j e potrebno više raditi sAd hanu.

Koristeći učiteljeve prakriye, ili bilo koje druge prakriye koje mogu biti otkriverie ili pronađene, sAdhaka mora nastaviti da se vraća natrag - sa egoovog zastranjivanja, do istine kojaje pokazana. Uz pomoć ove osvežavajuće vizualizacije u nekoliko navrata, istina nastavlja da se ističe, na račun pogrešno usmerenog ega.

Kada se dugotrajne nečistoće ega uklone, vizualizacija postaje postojanija i više se lako ne zasenjuje. Na kraju, ego postaje potpuno izbrisan i meditacija postaje kompletno čvrsta i neometana. Ovo neprekidno viđenje istine naziva se 'sahaja' ili 'prirodno' stanje. Istina je onda spontano shvaćena, bez potrebe za bilo kakvim razjašnjavajućim naporom, nije važno šta može da se dogodi ili pojavi. U takvom 'sahaja' ili

1 20

i

I

I

j

"'prirodnom' stanju nema više ometanja razuma 'sAdhake' ili 'tragaoca' . Ova pometnja onda nestaj e, a gleda se na nju kao na fasadu parcijalne ličnosti, čija promena vara ili izmišlja prikaz, ne praveći više istinitu razliku. Umesto ove lične zbunjenosti, 'jnAni ili 'mudrac'

. neizbežno preuzima odgovornost, na nepromenljivom položaju koji je sasvim objektivan i spontan.

•

Da bi se opisala postojanost vizualizacije u neizbežnoj spontanosti, Shri Atmananda je govorio o 'utvrđivanju' u istini. To utvrdivanje je naročiti cij njegove dve zadnje tačke za sAdhanu, X i XI. Deseta kaže:

"Drugi pn'stup: Šta god je prošlo jeste jedna ideja. Čitav svet stoga može biti viđen kao ideja. Ideja je ništa drugo do svest. Zbog toga čitav svet jeste svest"

Ovde, kao što pokazuju prve dve reči ('drugi pristup:'), Shri Atmananda daje jedan primer daljih prakriya pošto on ohrabruje svoje učenike da otkrivaju ili pronalaze za sebe. U ovom posebnom primeru, prakriya uzima jedan idealistički pristup, na specijalan načip. Na početku, pokazano je da sve dolazi u sadašnjoj misli naših umova. Tako, u mnogim tačkama vremena, šta je zapravo prisutno od sveta može biti viđeno kao jedna ideja, načinjena od tekućeg pamćenja u umu. Ništa ne postoji dodatno u sadašnjoj svesti.

Spoljašnji svet je na ovaj način sveden na unutrašnji um. A onda šta je preostalo samo je um, bez spoljašnjih stvari i bez spoljašnjeg uticaja. U tom čistom umu, ništa nema da se nađe da ga učini barem malo

1 2 1

različitim od sadašnje svesti koja ga zna. Dakle shodno tome, um je u svom promenjenom stanju identičan sa sadašnjom realnošću svesti. A to nije prividna trivijalnost telesnog ili mentanog ega. Umesto toga, to je nedualna istina znanja sebe i sve što je znano, uključujući čitav svet.

U zadnjoj tački sAdhane, različite prakriye su implicitno sumirane, kroz središnji dokaz za utvrđivanje ne-dualne istine:

"Uzeto u celini misli osećanja, percepcije i spoljašnjeg sveta nisu ništa do svest. Ja sam takođe svest Zbog toga ništa ne egzistira drugo osim svesti"

Iz svega gore iznetog može da se pojavi pitanje. Zašto je to koncentrisano na 'cit' ili 'svesnost'? Šta je sa drugim aspektima 'sat' ili 'egzistencija' i 'ananda' ili 'sreća'?

•

Jedan odgovor dolazi iz prirode prakriya. One dolaze kroz razum - započinjući s pretpostavkama i konstrukcijama nižeg razuma a onda idu napred do reflektivnog ispitivanja ili višeg razuma. Takve promišljene prakriye se uglavnom bave sa saznavanjem, gde svest dolazi prva. Da se ispitaju egzistencija i sreća, mora da se ispita kako se oni saznaju. Oni se na taj način ispituju razmišljanjem istražujući unatrag do svesti i posmatrajući ih odatle.

To nije veliki problem za egzistenciju, jer prirodno je da se verifIkuje egzistencija njenim posmatranjem. Ali gde je u pitanju sreća, isto se ne može primeniti. Jer je mnogo prirodnije da se oseća sreća, nego

1 22

, 1

I

I

, ,

da se posmatra. A takvo osećanje podrazumeva motivišuću dubinu znanja, koju mi zovemo ' ljubav'.

Otuda, aspekt sreće podrazumeva dalji i dublji pristup, koji se bavi motivisanjem srca razuma i

. istraživanja. Ovaj dublji pristup naravno da je devocijska ljubav bhakti. Za Shri Atmanandu, advaita bhakti je vrlo delikatna stvar, između učitelja i učenika. On je insistirao da to nije predmet nikakvog od uma iniciranog rezonovanja. Stoga je tretirao to kao duboko emocionalno pitanje, koje mora biti ostavljeno samom sebi, izvan dohvata mislećeg intelekta.

Sve što bi on rekao je da učitelj zastupa samu istinu, u centru učenikovog srca. Jednom kada je istinu pokazao jedan advaita učitelj, sva dalja sAdhana ide odatle i vraća se tu. Bez tog živog vođstva iznutra, ni jedna sAdhana zaista nije sadržajna.

Za sAdhanu u svrhu utvrđivanja u istini, njegov opšti savet učenicima je bio u dva dela. Prvo, da se suoči nedvosmisleno i odsečno s onim s čim se može sukobiti učenik u svetu. Drugo, suočivši se sa svakom pojavom odsečno, da razmišlja o njoj spiritualno, vraćajući se na taj način istini koja stoji uvek nedirnuta onim što se događa u oboje, svetu i ličnosti. Inače postoji specijalna sAdhana koja opisuje dve kratke naredbe: "Spavaj hotimično"79 i "spavaj u svesnosti." Da bi se dala jedna ideja ove sAdhane, sledi dole serija citata iz Shri Nitya Triptinih 'Beleški o spiritualnm razgovorima sa Shri Atmanandom' . Ovi citati takođe

79 S predumišljanjem, namerno.

1 23

mogu pomoći u povezivanju ove sAdhane s nekim praksama i konceptima tradicionalme meditacije.

1950, beleška l . . . mi dosežemo do naše prave prirode pomoću opuštanja svog uma od svih oblika aktivnosti, a u isto vreme ne gubeći iz vida sreću i mir doživljen u dubokom

•

spavanJu.

Ovaj pozitivan aspekt štiti nas od moguće koprene negacije i dremeža. Ne treba da dozvolimo umu da bude aktivan a u isto vreme treba da pazimo da on ne postane neaktivan. Drugim rečima; Spavajte znalački namerno.

Na iskorišćeno središtu.

• V· taj naein direktno za

duboko spavanje utvrdivanje sebe

•

195 1 , beleška 2

v moze biti u pravom

Pesnik Tennysom kaže (u pesmi ' Ulysses'): Stremite 'Z1lanju kao padalica zvezda, izvan krajnjih granica ljudske misli. ' To će vas odvesti daleko ako duboko razmišljate šta je Tennyson mislio (da kaže)

• •

ovom tZJavom.

'Padajuća zvezda' može značiti ovo; padanje podrazumeva relaksaciju. Vi treba samo da se povlačite i povlačite u 'ja' -princip, i da se tamo odmarate. Dozvolite sebi stoga da budete vodeni napred. Tonite, tonite, tonite . . . Tonite od tela, tonite od čula, i potonite od uma . . .

1 24

j

I

I

Ashtavakra kaže, u sličnom kontekstu . .80 yadi deham prithak-kritya citi vishrAmya tishThasi

adhunai 'va sukhi shAnto bandha-mukto bhavishyasi

('Ashtavakra-samhita', 1.4)

Ovo znači: 'Odvajanje tela od vas, ako se odmarate u svesnosti, vi stojite osobođeni ovde i sada. '

1 95 1 , beleška 75 , . . . prespavajte ceo svet, prionite uz svest, ' kaže mudrac ( Ashtavakra).

•

Upotreba reči 'prespavati' u prelaznom ili glagolskom obliku, premda neobična, posebno je

•

sadržajna. To znači ostavite ime i j01mu, i počivajte u pozadini.

1 952, beleška 294 yadi deham prithak-kritya citi vishrAmya tish Thasi

adhunai 'va sukhi shAnto bandha-mukto bhavishyasi

(' Ashtavakra-samhita', 1.4)

Ovo znači: 'Spavaj u svesnosti. ' Ovo je kraljevski put do prirodnog stanja.

80 Vidi Aštovakra gitu u prevodu TrikonA, Novi Sad, www.trikona.info

1 25

1 952, beleška 296 j(ako spavati znalački hotimično? Znajte da odlazite da spavate. Pustite da misli

budu koliko je moguće nejasne. Onda ispraznite svom um od svih utisnutih nametnutih misli, vodeći računa da ne naprežete ni najmanje um. Shvativši od gunJa da vaša prava priroda sama sija svojim vlastitim sjajem u dubokom spavanju, ako se opustite u dubokom spavanju kao što je već predloženo, duboko spavanje više neće biti stanje, već vaša prava priroda čak izvan 'niroika/pa samAdhia. '

(Ova be/eška je povezana sa sledećom tvrdnjom _

iz dodatka, 'Neke spiritualne izjave . . . ')

Spavajte nedobrovoljno ili nerado i obuzeti neznalačkim čovečjim dubokim Spavajte spontano i bićete (Jdvedeni u samAdhi.

vi ćete biti spavanjem. niroika/pa

Spavajte hotimično ili znalački i vi ćete biti obuzeti svojom pravom prirodom (vašim prirodnim stanjem) izvan svakog samAdnia.

1952, beleška 365

lj relaksaci;"i čovek treba da ima nešto za šta bi se držao. Ako se vi držite uz 'ja' i opuštate čula i um,

dolazite do pravog spavanja.

Pustite um da bude uspavan za ceo svet, a budan za 'ja' .

1 26

I ,

I •

- -

1953, beleška 1 4 Vidite da kraj vašeg sna jeste zasićen s mišljenjem

o va oj pravoj prirodi, va oj rodnoj kući.

1 956, beleška 120 Iskusstvo je dve vrste,· vastu-tantra (upravljano

od realnosti) i kartRRi-tantra (upravljano od aktera).

a) Vastu-tantra se rađa od Atme. b) KartRRi-tantra se rađa od činJ1aštva.

Sva iskustva dual nosti, uključujući čak i yoginov nirvikalpa samAdhi, su kartRRi-tantra. Iskustvo koje me vodi pravo do moje prave prirode, mira i svesnosti, samo

je vastu-tantra . . .

Vastu-tantra, bivajući atmička, izvanje osećanja . . KartRRi-tantra, budući mentalna, kadra je da se oseti, ali jeste prolazna. Mentalno zadovo1J.stvo. I?ože biti dobijeno iz oboje, iz Istine a takođe 17 n.e�stme . . Vastu-: tantra nije rezultat nikakvog delovanja ilI neaktIVnosti. Međutim, kartRRi-tantraje uvek rezultat aktivnosti, koja uzima oblik od želje i napora za (njeno) ispunjenje.

Kada je učeniku - koji je probuđeni subjekat -rekao guru da čak i njegovo pojavno za�ovoljstvo ni.(e dobijeno od predmeta, nego da je to njegova vlastita prava priroda koja sija svojim vl�ti"tim sjaj'!.I?' njegovo činilaštvo (koje je centar kartRRi-tantre) ruSI se zauvek. Želje ga više ne muče, a zadovoljstvo je preobraženo u trajan mir.

127

Kada se ovaj užvišeni mir, vastu-tantra, traži da se n avede da odgovori na kartRRi-tantru, vođenu od različitih ukusa i tendencija, matrica Ili duh novih koncepata u f011ni religija, nebesa, predmeta za uživanje i tako dalje započinje da se Javlja. Stoga, ostavite s ve ukuse, sklonosti i želje - ne nasilno, nego znalački, posvećeno, a iskusivši sve dublje 98, da je svako zadovljstvo iZJaz vaše vlastite prave pnrode - vi ćete biti zauvek slobodni

Stanje mira u dubokom spavanju je n ajobičnije iskustvo vastu-tanntre u svakodnevnom životu. Poništavanje sve kartRRi-tantre krajnji je cilj vedante. Ovo utvrđuje vastu-tantru bez ikakvog ikada m ogućeg napora. Pogledajte na duboko spavanje. Samo treba da napustite svu vezanost za telo, čula i um, u budnom stanju i stanju sanjanja. Odmah, mir - vas tu-tantra -sviće, i trajno samo-sijajuće.

Duboko spavanje dolazi nehotično, bez pomoći diskriminacije. Zbog toga ono iščezava posle kratkog vremena. Utvrdite isto stanje hotimično i sa diskriminacijom. Kada jednom vizua/izlrate na ovaj način, to nikada neće iščeznuti

Prakriya 8 (nastavak) NEKA PIT ANJA

Madthill Nair. Mogu li ja uzeti to što ste vi rekli (o utvrđivanju u istini) kao stitaprajnatwam iz Bhagavad Gite koj i rezultira kada tragalac virtueino 'postane' prajnAnam iz Aham BrahmAsmi?

12 8

I

l

•

\

I

i

\ I ,

_l

•

Ananda: Da, rekao bih da 'stita-prajnya' opisana u Giti 2.54-57 može biti interpretirana kao neko ko je 'utvrđen u istini', u Shri Atmanandinoj upotrebi ove fraze. Međutim, za to, stihovi bi trebalo interpretirati iz j "'nAna pristupa. Evo kako bih ja to učinio:

Arjuna j e pitao: Šta se može reći ako neko koje utvrđen u istinskom znanju i stoji tamo zadubljen? Kako ta osoba govori, sedi i kreće se okolo? (2.54)

Krišna je odgovorio: Kada sve želje ulazeći duboko um , jesu na kraju ostavljene, osoba dolazi do trajnog mira i sreće; samo u sebi, sve uz pomoć sebe samog.

Kada neko počžne da živi tamo spontano, ostajući uvek neometan; bez obzira šta se dogodi; za njega se onda kaže da je 'utvrđen u istinskom znanju' . (2.55)

Takav čovek čvrstog razumevanja, ostaje unutrašnje neuzdrman, nije više gonjen posesivnim potrebama niti željama, strahom i gnevom, kroz sve nevolje i radosti u kojima se um nađe. Takav čovek, koji stoji na nepromenljivom tlu, naziva se mudracem. (2.56)

Šta god da se desi, dobro ili rđavo, onaj čije je znanje utvrđeno ostaje nepristrasan svuda; sasvim nedimut od sviđanj a ili zadovoljstva kada stvari idu dobro, ili od frustracije pri primanju nevolje. (2.57)

Vi možete valjano pitati šta može biti tako posebno oko j "'nAna interpretacije, da bi se učinila

1 29

mnogo drugačijom od uobičajene interpretacije. Dakle, j a bih rekao da je uobičajena interpretacija ona koju vi obuhvatate u svom pitanju, kada govorite o realizaciji kao rezultatu "kada tragalac praktično postane prajnAnam od Aham BrahmAsmt'.

Reč 'postane' ovde ukazuje na transfOImaciju ličnosti, što podrazumeva yoginski pristup širenja uma i poboljšavanje karaktera kroz meditativne vežbe. A, sasvim ispravno, vi kvalifIkujete 'postaje' sa prilogom 'virtualno ', kako bi ukazali na pomak prema advaitskom

jl'VnAna pristupu.

U takvom j l'VnAna pristupu, usvojeno je da tragalac već jeste istina koja se traži, tako da nije potrebno preduzeti nikakvo 'postajanje' kroz yoginsku meditaciju. Jedino j e potrebno da sAdhaka shvati da nikada nije vezan, i da nastavlja da se vraća toj realizaciji dok ne postane nepokolebljiv i spontan.

•

Kao što je Shri Atrnananda to izrazio, čak i ako je učenik doveden potpuno do istine, on može da isklizne i vrati se u preostalu fazu identifIkacij e, kao neko ko još misli da je on realizovao. Pogrešna identifIkacija na taj način ostaje za kratko. Inače pogreška ega je sasečena u samom korenu, tako da se greška ne nastavlja bivajući dopunjavana kao ranije. Umesto toga, to je neminovno na putu da se to samo odradi.

Odrađivanje .je najbolje pomognuto povratkom natrag do realizacije, u više navrata, kroz direktno istraživanje čiji je jedini cilj interesovanj a samo istina i ništa drugo. Svo pobolj šavanje karaktera je na ovaj način

130

,

I I

I

•

ostavljeno u pozadini, da deluje samo kao prateć a­pojava, u prividnim paradoksima i konfuzijama parcijalne ličnosti u svetu.

Madathil Nair. Što se tiče sećanja prošlosti, da li . Atmanandaji priznaje 'tradicionalne' vAsane i

saaMskAre iz prošlih života? Ovo je pitano zato što sam sam otkrio protivnosti u spoljašnjem svetu situacija koje nisu garantovane od sećanj a samo iz ovog života.

Ananda: Da, Shri Atmananda je ponekad koristio ideje seobe duše81 ali on nije imao uvide u prošli život saMskAra posebnih osoba. On uopšteno nije tražio niti čak ohrabrivao svoje učenike da se petljaju s ovom koncepcijom prošlih života. U stvari, on j e posebno govorio svojim učenicima da gledaju na ovu koncepciju kao na metaforu za vrlo skoru neodložnu smrt i ponovno rođenje koje svaka osoba nastavlja da doživljava u sadašnjem - pošto svaka misao umire u čistoj svesti, iz koje samo sve misli nastavljaju da se rađaju. '

Mandathai Nair. Postoji vizualizacija mog tela koje samo osećaj opipljivosti podržava. . . Objekat polako iščezava uzet unutra (taken in) UZ pomoć svetla koj e on pali. Onda, ostaje samo svetlost. . . Ja sam čisto svetlo. Nema misli koje brinu o fIzičkim svojstvima veličine i obima sjajnosti. Samo svetlost. Nazovimo to svetloću svesti . . . Onda se desi nešto nesrećno. Zaborav spavanja požudno proguta svetlost čineći čitav scenario prazninom o kojoj ja mogu biti svestan samo kada sam budan. To nije različito od spavanja čoveka neznalice?

81 Metempsihoza, ponovno ovaploćenje, prelaz duše u drugo telo; reinkarnacija.

1 3 1

Kako onda da se ponire ' dole i dole' po Tennysonu? Sve lične nagoveštaj e koje imate bile bi zaista korisne svima nama . . . postoji li potreba za 'namemim spavanjem' šta god to da podrazumeva? -

Ananda: Ja upotrebljavam reč 'vizualizacija' na način koji je sasvim različit od vašeg gOrrUeg opisa. Ono što izgleda da vi opisujete jeste proces meditacije koji napreduje od telesne opipljivosti .do jas�og svetla i �iste svesti, pre nego što budete obuzetI praznmom spavanja.

Za mene, reč 'vizualizacija' odnosi se na bezvremeno razumevanje koje se dostiže na pozadini iskustva, gde su svi osećaji vremena i zbivanja potpuno iščezli. To bezvremeno razumevanje nije izgrađeno kroz bilo koji meditativan proces Pre, ono je više kao iznenadno bacanje natrag u bezvremenost, koje na neki način sledi sumnjajući razum ili neki drugi podsticaj na unutrašnju refleksiju.

Ovo "bacanje unatrag" dešava se na brz i paradoksalan način koj

.i �arušava bilo koji razgovor o

njegovoj lokaciji i traJ an�� u vremenu. ��on sv�ga mora biti paradoks govontr o tome kada III za kolIko dugo je čovek 'bio izbačen iz vremena. Ili, doduše, da se govori o šta je čovek II toj bezvremenosti - gde se ne poj avljuje promena tako da učini poređenj e mogućim. Bacanje unatrag je zaista u konačnom razlaganju (poništenju pojava), i u tom smislu to je jedan zaborav od sveta. Inače to nije (bacanje natrag) u prazno i beznačajno ništa. Umesto toga, to je (bacanje natrag) u mir i svetlost, koji na neki način označavaju baš ono za šta su sve stvari učinjene. A to znači bez kazivanja toga, ili mišljenja toga ili osećanja toga.

1 32 I ! I

- -

mače, naravno, potpuno je apsurdno i sasvim nepodesno opisivati takvu vizualizaciju na ovaj način. Cela svar se dešava u magnovenju, iznenada tako da se okonča čim započne, i docnije ne može biti -sećanja toga umu. Dakle to uvek mora da se izgubi i sasvim pogrešno interpretira, kad god j e izvučeno van u neku dugo­

. izloženo vetru opisivanje u rečima, ili kada se učini od toga neka velika stvar u velikim idejama ili sentimentalnim osećanj ima.

Takva vizualizacija obavlja svoj posao najbolje kada se vrši smireno, relaksira jući se u njoj . To je cilj pokušavanja da se "spava hotimično ili znalački". Ova sAdhana ima nameru da potstakne sve više opuštenu vizualizaciju istine. Kada vizualizacija postane potpuno opuštena, vizualizacija se javlja sa savršenom spontanošću, sama od sebe. Onda je ona trajna, bez zahtevanja ikakvog napora za nj eno izvođenje. Onda se sAdhaka rastvara, utvrđen u istini.

Kraj Shri Atmanandžnog učenja o advažta vedanti.

•

1 33

-

-

•

•

134

SAl> v

AJ

Prakriya l UNIVERZALNO I INDIV II >UALNO ... 5

Prakriya 2 TRI STANJA ... 12

Prakriya 3 JA SAM SVEST ... 29

Prakriya 4 SVEDOČENJE MISLI...42

Prakriya 4 (nastavak) SVEST I PROSVETLJENJE .. .46

Prakriya 4 (nastavak) p AMĆENJElSEĆANJE .. .52

Prakriya 4 (nastavak) VIŠI I NIŽI ... 57

Prakriya 4 (nastavak) SAZNAV ANJE ... 63 Prakriya 4 (nastavak)

DALn KOMENTAR DUBOKOG SPAVANJA ... 67 Prakriya 5

\

SVI OBJEKTI UKAZUJU NA SVEST ... 72 Prakriya 6

SREĆA. .. 88 Prakriya 6 (astavak)

LJUBAV I DEVOCI1A ... 96 Prakriya 7

POZADINA ... l I I Prakriya 8

STAPANJE SAPOZADINOM ... 1 19 Prakriya 8 (nastavak)

NEKA PITANJA .. . 128

l35

so gi/.zo/ij"

"Od dva nacrta mišljenja, naime onog koji dovodi individualno pod univerzalno i univerzalno pod individualno, ovde

� je usvojen dmgi."

� Na ovaj način je načinjena razlika između dva pristupa � realizaciji , koje je Shri Atmananda zvao 'kosrnički' i 'direktni'. U � 'kosrničkom' pristupu, 'individualna osoba' i l i 'j iva' se smatra � nepotpunim delom obuhvatnog univerzuma. Otuda je pristup opisan � kao 'dovođenje individualnog pod iniverzalno'. Ovo zahteva � proširenje razmatranja na univerzalno funkcionisanje - kojim vlada

� svemogući 'Bog', i l i koji izražava sveobuhvatnu realnost, koja je m � nazvana "brahnlan".

� U 'direktnom' pristupu, učitelj smesta mkovodi misaonim

� istraživanjem, iz učenikovog aktuelnog viđenja sveta i ličnosti. Na

� učenikovoj strani, istraživanje zavisi od iskrenog zanimanja za istinu, dovoljnog da ide direktno s dubokim skeptičnim i

� nepokolebljivim istitivanjem ukorenjenih verovanja, od kojih zavise � učenikovo razumevanje sebe i viđenje sveta. Ovo poziva na � nezavisno držanje - da se ne uzimaju stvari na poverenje, nego da je � bolje postavljati pitanja i otkriti stvari za sebe.

� Tradicionalna društva su takvo nezavisno ponašanje javno

� sprečenavala zbog straha od destabilizacije pokorne vere kojaje bila potrebna za održavanje nj ihovog dmštvenog reda. U modernom svetu, mi smo razvili različite vrste dmštvenog života - gde je obrazovanje daleko šire rasprostranj eno, a nezavisno ispitivanje se ohrabruje od njegovih najranijih stadijuma. Stoga je prirodno da je 'direktan put' ili 'vicara marga' postao svima dostupan, i veoma � slavan kroz Ramanu Maharshija. �

U Šri Atmanandinim učenj ima, postoji nastavak tog trenda m prema nezavisnom ispitivanju, od strane individualnog sadhake. Ovde reč 'individualna osoba' i l i "j iva"'smatrana je kao varljiva

� pojava koja zbunjuje biće i ličnost. Ispitivanje je direktno okrenuto unutra, reflektujući se natrag od fizičkih i mentalnih priloga do najunutarnjije istine o sebi i l i 'atmanu.'

ISBN 86- 7 7 82-006-X

9 7 8 8 6 7 7 2 0 0 6 0