Sredisnjica

7/26/2019 Sredisnjica

1/207

Marko Eri}

Novi Sad 2001


2/207

SVET [AHA - [AHOVSKE SREDI[NJICE

[AHOVSKESREDI[NJICE


3/207

redgovor

[ahovske literature , na sre}u, ima dovoljno i vrlo su obimne. U novije vremena internetu i u modernim {ahovskim bazama, bilo da su na on-lajn pristupu ili na CD,velike su mogu}nosti za izu~avanje {aha preko teksta ili elektronskih zapisa. Potrebnoje dosta vremena za pretraìvanje za korisnike koji imaju moderna elektronskasredstva. Imaju}i u vidu da veliki broj ljubitelja {aha nemaju mogu}nosti za kupovinukompjutera i njegovo povezivanje na internet, nastao je ovaj rad. Osnovna namera je ,koriste}i te izvore, da sa`mem saznanja o {ahu po temama u jednu ediciju SVET[AHA . U odabiru materijala drào sam se slede}ih kriterija: primeri koji sukarakteristi~ni za datu temu, obra|eni i komentarisani od strane velemajstora,ostvarenja od najpoznatijih {ahista dana{njice i bisere iz problemskog {aha.

Edicija se sastoji iz sedam knjiga sa jednozna~nom numeracijom strana.Prva knjiga su OSNOVI [AHA . U njoj su obra|ene osnovni pojmovi iz {aha:

{ahovska tabla, figure, kretanje figura, ciljevi {aha , notacija i {ahovski izrazi. Ona jenamenjena isklju~ivo za po~etnike, u kojoj je obra|ena tema sa brojnim primerima ive`bama.

Druga knjiga edicije je OTVARANJA. Data sva otvaranja saèta u osnovnetipove, bez sugestije da je to sve {to treba znati iz otvaranja. [ahovska otvaranja suobimni materijali koji se nalaze u {ahovskim enciklopedijama i odatle teìti kausavr{avanju. Namera je prikaz svih otvaranja sa svoji nazivom ( na engleskom jeziku)po usvojenoj nomenklaturi i osnovni potezi otvaranja. Za grupe otvaranja selektovanesu varijante koje se naj~e{}e igraju.

Tre}a knjiga tretira sredi{njicu igre SREDI[NJICA sa dovoljnim brojemprimera. Nije obra|ena po vaè}oj nomenklaturi zbog polazi{ta jednostavnosti

prilaza ka temama i najblià je {ahovskom poimanju {ireg kruga {ahista.

êtvrta knijiga edicije su PE[A^KE ZAVR[NICE. Kao uvodni deo je o samimzavr{nicama, tj. o principima i na~elima koja vaè za sve vrste zavr{nica. Daljeobuhvata zavr{nice {ahovskih partija u kojima pe{ak ima glavnu ulogu , premausvojenoj nomenklaturi {ahovskih zavr{nica.

Peta knjiga je ZAV[NICE LAKIH FIGURA, sa skaka~em i lovcem u glavnojulogi. Sre|ena je prema nomenklaturi zavr{nica.

[esta knjiga obra|uje topovske zavr{nice TOPOVSKE ZAVR[NICE. Ona jepo obimu materijala ispred ostalih zavr{nica.

I najzad, zadnja sedma knjiga je DAMSKA ZAVR[NICA. Ilustrovana je samno{tvom primera iz prakse.

Edicija je napisana u redosledu odvijanja {ahovske partije. To ne zna~i da je i takav

redosled va`nosti u {ahu, gde svi segmenti igre imaju podjednaki zna~aj za ishodpartije. Ona bi se mogla nastaviti sa sa drugim i sadràjnim delovima igre, kao naprimer : razrada teorije otvaranja, odnosno detaljna analiza svakog pojedina~nogotvaranja, nadgradnja igre u sredi{njici na teoretskim osnovama i drugo. Ovakvakoncipirana edicija je delimi~na zamena za elektronske baze {aha, koju ne posedujuzainteresovani {ahisti.


4/207

EDICIJA - Sadr`aj

S A D R @ A J

Edicije S V E T [ A H A

Knjiga 1 : OSNOVI [AHA

1.UVOD.......................................................................................................................................1 -22. O S N O V I [ A H A................... ................... .................... ................ ....................3 - 193. ELEMENTI i CILJ [AHOVSKE IGRE.................... .............................. .....20 - 914. RE^NIK [AHISTE..................................................................................................92 - 94

Knjiga 2 : OTVARANJA

5. UVOD.....95 - 956. TEORIJA OTVARANJA......96 - 1247. VARIJANTE A00 - A99..125 - 1798. VARIJANTE B00 - B99....180 - 2359. VARIJANTE C00 - C99..236 - 31710.VARIJANTE D00 - D99.318 - 37211.VARIJANTE E00 - E99...373 - 42512. IZBOR OTVARANJA......426 - 428

Knjiga 3 : SREDI[NJICA

13. OSNOVI [AHOVSKIH SREDI[NJICA..429 - 43114. STRATEGIJA IGRE....432 - 45415. TAKTIKA....455 - 552

16. NAPAD....553 - 59717. ODBRANA.....598 - 61318. MOTIVI U SREDI[NJICI....614 - 632

Knjiga 4 : PE[A^KE ZAVR[NICE

19. ZAVR[NICE Uvod633 - 63520. PE[A^KE ZAVR[NICE....636 - 792

Knjiga 5 : ZAVR[NICE LAKIH FIGURA

21. ZAVR[NICE LAKIH FIGURA...793 - 1052

Knjiga 6 : TOPOVSKE ZAVR[NICE

22. TOPOVSKE ZAVR[NICE.....1053 - 1432

Knjiga 7 : DAMSKE ZAVR[NICE

23. DAMSKE ZAVR[NICE.1433 - 1720


5/207

[AHOVSKA SREDI[NJICA Sadràj

S A D R @ A J

13. OSNOVI [AHOVSKIH SREDI[NJICA.429

13.1 U v o d...42913.2 Osnovni principi sredi{njica....43013.3 Kako se igra u sredi{njici..430

14. STRATEGIJA IGRE..432

14.1 Analiza pozicije...432

14.1.1 Jaka i slaba polja, slabi pe{aci.......43314.1.2. Jake i slabe linije i vertikale..436

14.1.3 Jake i slabe dijagonale...43814.1.4 Prostor i centar...43914.1.5 Nepovoljan poloàj figura.44214.1.6 Lova~ki par.....44414.1.7 Par skaka~a ja~i od lova~kog para44614.1.8 Top na sedmom redu.447

14.2 Izrada plana - strategija igre 448

14.3 Realizacija igre..450

14.3.1 Ra~unanje varijanata.450a) Odre|ivanje realnih mogu}ih poteza.....451b) Odre|ivanje raspoloìvog vremena za ra~unanje452c) Izra~unavanje varijanata..452d) Dono{enje odluke u izboru poteza453

14.3.2 Tipovi pozicija453

15. TAKTIKA455

15.1 Kombinacije..456

15.1.1. Osobine figura...457Osobina dame................................ ................... ..................... ....................... ................ 457Osobina topa ....................... .................. ....................... ........................ .................... .... 458Osobine lovca......................... .................... ................... ....................... .................... .... 459

Osobine skaka~a................................ .................. ..................... ........................ ............ 460Osobine kralja ........................ ..................... .................... ........................... ................. . 461Osobine pe{aka ...................... ..................... .................... ..................... ................. ....... 462

15.1.2 Prostorni elementi kombinacije464Dvojni udar............................. ..................... ................. ........................... ................. .... 465Otkriveni napad ({ah)469Delovanje na polje ....................... .................... ..................... ........................ ............... 473Pokrivanje ({ti}enje)..475Uklanjanje.... ....................... ..................... ................. ........................ ................. .......... 477


6/207


Eliminisanje.... ........................ ..................... ................. ........................... ................. .... 478Vezivanje 482Razvezivanje ..486Otvaranje linija................................ .................... ..................... ....................... ............. 488Prekidanje linija..492

Osloba|anje prostora.496

a)

Osloba}anje polja.......496b) Osloba|anje dijagonale.498c) Osloba|anje linije (reda)..501d) Osloba|anje dijagonale i linije.503

Odvla~enje...505Dirigovanje .509

Blokada ...514a) Blokada polja..514b) Ugu{eni mat518c) Pat520

Ko~enje521

Otko~enje.523Dejstvo kroz figure (rendgen)...525Preoptere}enost figura...527Me|upotez...529Slabosti osnovnog reda..534

Pe{aci u kombinacijama... ........................ ................. ..................... ....................... ....... 537Pe{a~ki prodor...537Slobodan pe{ak ....................... .................... ..................... ........................ ............... 540

15.1.3 Vremenski elemenat kombinacije: tempo.543Tempo u otvaranju i zavr{nicama ....................... .................. ....................... .......... 543Tempo u kombinacijama...................... .................. ........................ ....................... . 544

15.2

Zamke u sredi{njici54815.3 Taktika izmena u sredi{njci.550

16.

NAPAD.. 553

16.1 Napad na kralja u centru...553

16.2 Razaranje pozicije kraljevog krila..557

16.2.1 Rokadni napad...557@rtva na h7 (h2)..558@rtva na g7 (g2)..562@rtva na f7 (f2)...565

@rtva na f6 (f3)...568@rtva na g6 (g3)......571@rtva na x6 (x3)..573@rtve u napadu na veliku rokadu.................... ..................... ....................... ................ 575

16.2.2 Izvla~enje i progon kralja.57816.2.3 Pe{a~ki napad583


7/207


16.3 Napad na figure.....587

16.3.1 Napad na damu..58716.3.2 Napad na topa59016.3.3 Napad na lovca...59216.3.4 Napad na skaka~a..59416.3.5 Napad na pe{aka596

17. ODBRANA... 598

17.1 Aktivna odbrana - protivnapad........59817.2 Direktna -pasivna odbrana...602

17.3 Igranje na nere{enu igru - remi........ 606

17.3.1 Igranje na pat...60617.3.2 Igranje na ve~iti {ah...610

17.4 Izmena ili redukovanje materijala..612

18.

MOTIVI U SREDI[NJICI614

18.1 Prostorni poloàj..61418.2 Matna slika.62018.3 Poloàj protivni~kih figura...62318.4 Poloàj vlastite figure..62518.5 Funkcionalni odnosi...62818.6 Sloèni motivi630


8/207

[AHOVSKE SREDI[NJICE !Osnovi {aho vskih sredi{njica, strategija igre

429

13.

OSNOVI [AHOVSKIH SREDI[NJICA

13.1 U v o d

Drugi deo igre, posle otvaranja, je sredi{njica, po mnogima, najva`nija od sve tri

faze igre. Ipak, sve tri faze su podjednako va`ne sa stanovi{ta ishoda partije. Usredi{njici je borba najteà i najkomplikovanija zbog mno{tva figura i raznolikostipozicija. U ovom stadijumu dolazi do odlu~nih sukoba dejstvuju}ih snaga, sprovodese potezi koji su unapred planirani i sra~unati u vi{e koraka, vr{e se prestrojavanjefigura za nove strate{ke planove.

[ahovska teorija je dosta pa`nje posvetila otvaranjima. Taj deo igre se odvija poutvr|enim pravilima i relativno malo partija se zavr{ava u otvaranju. Daleko je ve}ibroj pobeda u zavr{nicama. Sve zajedno je procentualno manje od ishoda koje nastajuu sredi{njicama. Naàlost, ba{ ova oblast je najmanje prou~ena. Jo{ nisu definisane{eme igre kao kod otvaranja ili ura|ena klasifikacija tipova (svojstava) pozicija.Izu~avanje pozicija je prvi zapo~eo Vilhem [tajnic. On je prvi skrenuo pa`nju na~injenicu da rezultati {ahovske borbe ne zavisi toliko od ume}a {ahiste ve} od posebnih

svojstava pozicije. Poloàj figura i pe{aka daje prednost jednom od igra~a, koji moèpreuzeti inicijativu za napad na kralja ili na znatnu materijalnu ili pozicionu prednost.U zavisnosti od svojstava pozicije odre|uj e se dalji plan igre !strategija.

Uspe{no igranje sredi{njica zavisi puno od kvaliteta {ahiste i to:- Posedovanja smisla za uo~avanje motiva za neku kombinaciju ili akciju;- Ta~no i brzo prora~unavanje varijanata za mogu}u kombinaciju, sa svim mogu}im

odgovorima i me|upotezima. Izra~unavanje poteza unapred ide ~ak do desetakpoteza u glavnoj varijanti;

- Sposobnost analize pozicije, da uo~i koji su to elementi koji odre|uju karakteristikepozicije i igraju odlu~uju}u ulogu;

- Da prema oceni pozicije napravi dalji plan igre, koji je zasnovan prema datomrasporedu figura;

- I najzad, sposobnost za izra~unavanje varijanata na optimalnom nivou. To zna~i, daustanovi korektne varijante i na njih da utro{i vreme, a da odbaci lo{e !ne tro{e}imnogo truda i vremena.

Kao rezime, sredi{njica jeste najkomplikovanija faza igre na prepunoj tabli,ali je ujedno i najzanimljiviji deo , u kojoj dolazi do izraàja svo ume}e {ahiste, njegovama{ta i fantazija u sprovo|enju neke ideje ili akcije."# %&'()*+ #,+-)&.-/01


9/207


430

13.2 Osnovni principi sredi{njica

Osnovni principi sredi{njica su nastali na osnovu dugogodi{nje prakse i iskustvanajpoznatijih igra~a u istoriji {aha. Nema uh mnogo !tek u budu}nosti bi}e verovatno

uobli~eni i definisani. Nabrojimo ih:1)

Zahvatiti inicijativu {to pre !to je prednost!;2)Nastojati {to vi{e da figure deluju harmoni~no;3)

Kontrola centra je bitan preduslov za uspe{an napad;4)

Energi~an i direktni napad na kralja bi}e uspe{an ako u njemu u~estvuju sveraspoloìve figure;

5)

U jednostavnim pozicijama svaka , pa i najmanja, materijalna prednost jeveoma zna~ajna;

6)

Nastojati uvek da igrate kombinatorno !da bi ste razvili fantaziju;7)

Ne odustajte od poteza koji ste zamislili, pla{e}i se poraza. Ne zaboravite-morate izgubiti stotine partija da bi ste postali jak igra~!;

8)

Pri oceni mogu}nosti dalje igre !pozicija igra najva`niju ulogu, pa materijalna

prednost i vreme raspoloìvo za igru.

13.3 Kako se igra u sredi{njici

Prvi deo igre, otvaranje, trajao je veoma kratko. Ako su oba igra~a igrali poteoriji, po poznatim {emama igre, povu~eno je otprilike desetak poteza. Nekada tobude i vi{e, jer su neke varijante razra|ene i do tridesetak poteza, a nekada i manjeako je jedan od igra~a skrenuo u nepravilno otvaranje. Prelaz igre iz otvaranja u

sredi{njicu nije strogo ome|eno. Tu, u tom prelazu, treba zastati kod nekog klju~nog,va`nog poteza i izvr{iti detaljnu analizu pozicije. Su{tina je da se, nakon analize,donese neki sud o samoj poziciji, da se shvati ko stoji bolje: beli ili crni ili je pozicija

jednaka. Zatim, u ~emu je prednost ili slabost pozicije , tj. u kojim elementima{ahovske igre. U svakom pojedinom slu~aju odre|uje se po kvalitetu i spoljnomizgledu pozicije i razli~iti planovi dalje igre. Napravljen plan igre ili strategijaje putkoji vodi ka cilju . Onaj igra~ koji stoji bolje, planira kako da iskoristi slabe ta~ke uprotivni~koj poziciji, jer se ne sme oklevati, ina~e }e se ta poziciona prednost izgubiti.U slabijem poloàju, pravimo strategiju odbrane, traìmo puteve za izjedna~enje. Ako

je pozicija jednaka, ne treba srljati u riskantan napad, ve} mirno i strpljivo igrati dalje itraìti mogu}nost za postizanje pozicionog preimu}stva. Zna~i, prvi zadatak usredi{njici je definisanje op{te strategije dalje igre, tj. !"#$ #&'($ &$)*#*+ i bi}e re~i u

narednim poglavljima. Ovaj posao treba i dalje u toku igre, naro~ito kod prelomnihpoteza, obavljati: analiza pozicije, ocena i definisanje strategije dalje igre.

U zavisnosti od strategije, pozicije i sklonosti igra~a, igra moè da se odvijajednako, bez varnica i forsiranih poteza i to je pozicioni stil igre. Ona moè biti idruga~ija, kada jedan od igra~a koristi razne takti~ke mogu}nosti da preokrene igru usvoju korist. Tada igra napu{ta miran tok, dolazi do iznenadnih obrta, raznih `rtava bezobzira na vrednost figura i to je kombinacioni stil igre. Glavno oru`lje ukombinacionoj igri je taktika, koja kaè ! ,$,- #&'($ .&$)*#* !i sprovesti plan igre.

Plan igre ili strategija ima veliku ulogu u pripremi za takti~ke udare. Strategijai taktika idu zajedno, one se prepli}u tokom cele partije i imaju zajedni~ki cilj !a to jepobeda u partiji. O taktici bi}e re~i u daljim poglavljima.

23 &45(6&, 78 *+ # (96( .6+7(:)*(;8 -84


10/207


431

strategija igre je dala odgovor koja sredstvo borbe da primenimo u daljoj igri. Sredstvoborbe je rezultat analize pozicije i oni su razli~iti.

Oni mogu biti u slede}im formama i oblicima:I.

Osvajanje materijala. Ako stvorimo sve preduslove i}i na osvajanje materijala;II.

Borba za otvorene linije: red , kolona ili dijagonala. Ako su one pod ve}omkontrolom od strane sopstvenih figura onda je protivniku ste{njena pozicija ismanjena manevarska mogu}nost;

III. Borba za va`na polja, odakle }e figure mo}i da deluju po celoj tabli. Ta polja sunaj~e{}e u centru;

IV. Stalna te`nja za pobolj{anje polo`aja svojih figura, a slabljenje protivni~kih injihovo potiskivanje;

V. Permanentne pretnjena slabe ta~ke i upori{ta odbrane u protivni~koj poziciji;VI. Izazivanje slabostiu pe{a~koj masi kod protivnika;VII. Pripreme figura i pe{akaza napad na protivni~kog kralja;VIII. @rtveili druge kombinacuje;IX. Postavljanje stupica ili zamki protivniku, vode}i ra~una da to ne naru{ava

poziciju ili gubitak tempa;

X.

Organizacija odbrane, da bude uspe{na, da sopstvene figure jedna drugoj nesmetaju i da mogu uspe{no pre}i u kontranapad po potrebi;

XI. Upro{}avanje igre. Ako vam odgovara pozicija sa manje materijala na tablitada i}i na upro{}avanje igre putem izmene. Voditi ra~una da prilikom izmena nedo|e do slabljenja sopstvene pozicije.

Odre|ivanje sredstva borbi je drugi zadatak. Ovo ne zna~i da jednom izabranosredstvo je trajno. Pozicije se stalno menjaju i u nekom drugom trenutku treba seopredeliti za novo sredstvo borbe.


11/207


432

14 . S T R A T E G I J A I G R E

U otvaranju , po{tuju}i osnovna na~ela i principe, ostvarena je pozicija kojeteorija poznaje. Pozicije mogu biti jednake, da jedna od strana stoji bolje ili ne{tobolje. Ako je jedan od igra~a igrao otvaranje neprecizno to se odraàva u slabostipozicije. U prvom slu~aju se postavlja pitanje kako dalje igrati. Od velike pomo}i jeupoznavanje sa partijama drugih iskusnih igra~a iz koje treba uo~iti tehniku i na~in

igre, koju slabost je iskoristio i kako je realizovao minimalno preimu}stvo u pobedu.Tada je lak{e napraviti strategiju igre. Bez obzira na poznavanje tu|ih iskustava ili ne,u prelazu igre iz otvaranja u sredi{njicu, kao i kasnije kod kriti~nih pozicija, potrebno

je izvr{iti analizu pozicije, objektivno je oceniti i napraviti dalji plan - strategiju igre.Planovi igre mogu biti dobri ili lo{i , {to zavisi od ume{nosti igra~a. Bolje je imati i lo{plan, nego igrati bez plana !to je op{teprihva}eno iskustvo iz prakse.

14.1 A n a l i z a p o z i c i j e

Kako analizirati poziciju? Kao {to sve analize polaze od toga da celinu trebarazloìti na elemente, pa se svaki elemenat posmatra za sebe i na kraju kvantitativnime|uodnosi svakog od njih. Tako je i sa {ahovskom analizom. Najpre se razlaèpozicija na elemente, posmatra se svaka za sebe i potom se procenjuju kakvi suodnosu izme|u njih. Potom dolazi sinteza i ocenjivanje pozicije. U tom procesu nemamatemati~ke ta~nosti.

Teorija sredi{njica je u razvojnoj fazi i nisu do kraja uobli~eni principi i zakonipozicione borbe. Ono {to je teorija spoznala i zaklju~ila da su slede}i {ahovskielementi bitni za analizu:

Jaka i slaba polja; Slabi pe{aci; Slabost krila ili jednog od njih; Jake i slabe dijagonale; Jake i slabe linije i vertikale; Prednost ili slabost u centru; Top na 7 redu, odnosno na drugom; Ve}a ili manja kontrola prostora; Dobar ili lo{ poloàj figura; Predost lova~kog para ili dva skaka~a;

Svaki pozicioni elemenat zasluùje posebnu pa`nju u izu~avanju.


12/207


433

14.1.1 Jaka i slaba polja, slabi pe{aci

O njima je bilo re~i. Da sepodsetimo: slabo polje je polje koje nemo`e biti napadnuto protivni~kim

pe{akom. Na ta polja dolazi sopstvenafigura. Ono {to je za protivnika slabopolje !za nas je jako.

Na primeru partije Lasker -Kapablanka iz 1914 god , bila jeslede}a pozicija:

XABCDEFGHY8l+ + +r+(7+ + rk+ '

6 nppNp +&5+p+ +Pp %4 P +P+P+$3+ N +KR #2 +P+ + +"1+ +R+ + !xabcdefghyAnalizu ove partije sa stanovi{ta{ahovskih elemenata , uradi}emo na

na~in {ahovskog majstora za tablom ,kako bi on razmi{ljao. Prvo, uo~ava se?+


13/207


434

Mora se dati kvalitet. Igra jenastavljena:37..3c8 38!&xd7 3xd7 39!"h7 "f840!"a1!Tipi~no prebacivanje topa sa krila nakrilo, {to je mogu}e jer ima prostornunadmo}.40..!-d8 41!"a8+3c8 42!&c5 1-0

Savet:Nastojte da iskoristite slaba polja iva`ne ta~ke u poziciji protivnika u

prakti~noj igri!

Na slede}em dijagramu

XABCDEFGHY

8 + +r+ +(7r p +pkp'6q+ p +p+&5+ pN+ + %4l+PlP+ L$3+ +Q+P+ #2P+ +R+PP"1+R+ + +K!xabcdefghylako se uo~ava da crni ima slabu ta~ku)8 A=BC> @&*8 *+ @&7 @68


14/207


435

Postavlja se pitanje kako nastaju slabapolja i kako ih izbegavati? Slaba poljanastaju naj~e{}e iz dva razloga:1.

Iz neuspe{nog i lo{eg pe{a~kognapada. Ukoliko se izvede traljavpe{a~ki napad tada se pojavljuju slabapolja kao pukotine u sopstvenojpoziciji. Naro~ito je kobno ako su slabapolja oko kralja. Na primer:

XABCDEFGHY8l+r+ rk+(7+ q +p+p'6L+ +p+p+&5p +nP + %

4Pp + +PP$3+N+ P + #2 Q P R +"1R + + K !xabcdefghyOvo je pozicija iz partije Keres-Talj,1959, u kojoj su beli pe{aci ispredkralja oti{li napred, pa su bela polja h1,g2 i f3 ( ustvari cela bela dijagonala)slabi. Talj je to iskoristio putem `rtve:1...&xe3..2!"c1

#@0 %!68.$ ='7 sa dvostrukompretnjom: mat na h1 ili uzima lovca naa6.)2..!=e7! 3.dxe3 =xh4Beli kralj je u lo{oj situaciji.

4!-f1 =h3+ 5!-e2 =xg4+ 6!-d2/0"fd8+ 7!&d4 =g3 8!"f4 =g2+( Talj nije dalje igrao ovako )

9!3e2!!=d5posle ovog poteza pada i ~etvrti pe{ak

za figuru.2. Iz ste{njene pozicije, pasivnesituacije i nedostatak prostora.

Ukoliko slabija strana ima maloprostora tada nastaju potezi koji slabepoziciju. Moè da posluì kao primerpartija Smislov-Gudmundson, 19741.d4&f6 2!&f3 g6 3.b33g7 4!3b2 0-05.g3 d6 6.3g2 c5 7.0-0 &c6 8.d5 &a59.c4 a6 10!&bd2 b5 11.e4"b8 12!3c3Beli ima prednost, jer crni imanepovoljan poloàj skaka~a na a5.

12!!=c7 13.e5 &g4 14.exd6 exd615!3xg7 -xg7 16!"e1 f6 17!=c1 &e518!3f13g4 19!&h4 !Crni nema dovoljno prostora.19..bxc4 20.bxc4 "fe8 21.f4 &f7

22!=c3 "xe1 23! "xe1

Beli je uspeo u svojoj strategiji: vladaprostorom, oslabio kraljevo kriloprotivnika i jo{ i dalje je crni skaka~ naa5, gde je poloàj vrlo lo{.23.. &b7 24.h3 3d7 25!&e4 =d826.g4..h6Iznu|en potez zbog pretnje g5, ali jetime oslabio svoju poziciju.27!3d3..g5Kod crnog, pored slabosti na crnimpoljima, pojavile se i slabosti na belim

poljima: f5, h5 i g6. Slaba postava figurai nedostatak prostora su uzrocinastanku slabih polja. Crni je iz potezau potez bio prisiljavan na na slabljenjesvoje pozicije i Smislov efektno privodipartiju kraju.28!&g3 gxh4 29!&h5+ -f8 30!&xf630..3a4 31!&h5&e5 32.fxe5 1-0

Posveti}emo pa`nju i o slabimpe{acima. U prethodnom izlaganju

naveli smo koji su to slabi pe{aci ukonkretnim pozicijama. Pored toga o)*(,8 .,& 9&?&6(


15/207


436

4) Vise}i pe{aci. To su dva pe{aka ,

jedan pored drugog, a nalaze se naotvorenim linijama koje drì protivnik iizolovani su od ostalih pe{aka. Pomerili se jedan od njih tada nastaje slabopolje ispred pe{aka koji je ostao nasvom mestu. U zavisnosti od pozicija ,tek tada se moè re}i da li su to slabi ilidobri pe{aci.

Ve`be

1.

Prona|ite na~in da iskoristitepozicione elemente u igri belog.

XABCDEFGHY

8 +lr n +(7+p+r+kp '6p+p+ p p&5+ PPp + %4 P +P+ +$3+NN +P+ #2 + + RPP"1R + + K !

xabcdefghy2.

Koje su ta~ke slabe? Kako beli, napotezu, moè da iskoristi slabosti uprotivni~koj poziciji?

XABCDEFGHY8r+ + r +(7+ + p k '6 q p pp+&5nppP+ + %4P+ + + +$3+P+ +LP #2 Q +PPK+"1R + + +R!xabcdefghy

Re{enja

1)

V %&5(;(*( ;6)&9 -8'@+ A4BC (A7BC .# ?+&,8 . @&*+ *+ 4+


16/207


437

Aljehin-Nimcovi}, San Remo, 1930

XABCDEFGHY8r+ + rk+(7pl+qn pp'

6 pnNp+ +&5+ +pPp+ %4PP P P +$3+ + +NP #2 + Q + P"1R + KL+R!xabcdefghy

îtava borba je oko skaka~a naotvorenoj..liniji.8!"ac1 "ab8 9!=e3 "c7 10!"c3Te{ke figure su najopasnije kada sunapred postavljeni topovi, a podràvaih dama.10..!=d7 11!"1c2 -f8 12!=c1 "bc813!3a4!Pretnja da krene pe{ak sa "b4" i crnipoku{ava da to izbegne.13...b5 14!3xb5 -e8 15!3a4 -d816.h4 !Crni predaje. On ne moè povu}inijedan potez bez gubitka, jer je uiznudici.

Ve`be

1)

W8@& 4+


17/207


438

14.1.3 Jake i slabe dijagonale

I dijagonala mo`e da bude odlu~uju}i pozicioni ~inilac. Napada~ zauzimadijagonalu i koncentri{e sve svoje snage za zavr{ni udarac.

XABCDEFGHY8r+q+ rk+(7ppp +plp'6 + p +p+&5+ +P+n+ %4 +P+N+ +$3+ + + P #2PP + PLP"

1R LQR K !xabcdefghyAnalizom pozicionih elemenata ,vidimo da su pribli`no jednaki upogledu slabih ta~aka, zauzetihvertikala, vladanjem centrom irasporedom figura. Crni trenutnokontroli{e dijagonalu a1-h8, ali beli tomo`e preokrenuti.1!"b1Beli sprema potez sa pe{akom na "b3"

ili "b4", da bi mogao lovca igrati na"b2" radi izmene.1..!"e8 2.b4 =d8 3!3b2 "b84!=d2 b6 5!3xg7 -xg7 6!=c3+sad beli vlada dijagonalom. Crni je

primoran da igra sa pe{akom na "f6",koji postaje motiv za napad belih figura6...f6...7!"b2!Top je do{ao na "b2" da bi kasnijevr{io pritisak na centralnoj vertikali.

+!!!=.+!!/!


18/207


439

14.1.4 Prostor i centar

Ovo su dva poziciona svojstva i posmatra}emo ih zajedno. Prednost u prostorupostiè igra~ koji vlada centrom. Tad se moè i preduzeti akcija na jednom od krila.Ovaj napad se spre~ava jedino protivudarom u centru. Pozicije u centru odre|ujukarakter {ahovske borbe. Centar moè imati razli~ite karakteristike:

1)

Nerazja{njeni centar2)

Zatvoreni centar3)Slobodni centar4)

Pokretni centar5)Fiksirani centar

U nerazja{njenom centrupe{aci su tu i su~eljeni. Svaka strana èli da raspetljacentar u svoju korist. Ako se èli otvoreni centar !moramo menjati pe{ake; ako namodgovara zatvoreni centar tada se pe{aci pomeraju napred dok se ne oslone naprotivni~ke pe{ake ispred sebe. Kada je najbolje re{enje fiksirani centar, tada menjamo%+:8@+ .3-(, 78 &.-8?(,& *+78) %86 %+:8@8 #%6-(F *+78) # drugog.

Kod zatvorenog centra , borbase odvija na krilima. Svaka strana biraono krilo koje najpogodnije za njega.Reti - Karlos, 1925

XABCDEFGHY8 r + r +(7pp+q+pkp'6 +np +p+&5+ p p + %

4 +P+PP +$3+ QP+ P #2PP +N+KP"1+R+ +R+ !XabcdefghyBeli poku{ava da krene sa ofanzivomna kraljevom krilu.1.g4 b5 2.f5 f6 3!=d2 g5 4.h4 h65!"h1..bxc4

Ova izmena ide u prilog belom.6.dxc4 &d4 7!&c3 "h8 8!"h3 "bg89!"bh1 =d8 10!&d5 gxh4Crni sam otvara liniju, ina~e bi touradio..beli.11!"xh4 -f7 12!-f2 =f8 13!"xh6Crni trpi materijalne gubitke.13..!"xh6 14!"xh6 =g7 15!=a5!Dama odlazi na drugo krilo. Crni nemaodbrane od mata.

Kod pokretnog centra, pe{aci sepomeraju napred i po~inje borba

odmah. Protivni~ka strana morapreduzeti kontranapad da zaustavi

ofanzivu i prodre svojim figurama uotvore koji su nastali .Kotov-Unciker, 1952

XABCDEFGHY8 +rqr+k+(7p + +pp '6 pn+ n p&5+ pp+ + %4 + P + +$

3P PQPPN #2 L + +PP"1+ + RRK !XabcdefghyBeli pokre}e centralnog pe{aka.1.e4 cxd4 2.cxd4 dxe4 3.fxe4 &e54!=d1 &c4 5!3c1Beli se privremeno povla~i.

5..!&h7 6.e5 "e6

Crni se sad ùri da dovede svoje snagena kraljevom krilu, ali beli pe{aciometaju te manevre.7!"e4! &f8 8.&f5 -h8 9!=h5Beli sa lako}om dovla~i figure na

kraljevo krilo. To je mogu}e zato {toima jak pe{a~ki centar koji ste{njavacrne..figure.9..!"c7 10!"h4 &h7 11!&xg7! Udar!11..!-xg7 12!3xh6+ -g8

>Na 1%!!!-*/ sledilo bi 1$!"8


19/207


20/207


441

Blokada centra i njenotransformisanje u materijalnu ilipozicionu prednost je , tako|e, jednood oru`ja koje se koristi.Bondarevsky - Botvinnik MCh URS , , 19411!6( 65 %!&


21/207


442

1) Beli ima otvoreni centar i to koristiza napad na crnog kralja sa figurama!1!=67 &.6+ %!"


22/207


443

energi~nih poteza izbacio iz igre beloglovca.

XABCDEFGHY8r+lq rk+(

7ppp +pp '6 + l n p&5+ pNp + %4 + +P+ L$3+ +P+N+ #2PPP+ PPP"1R +Q+RK !xabcdefghy

1...g5 2!&xf6+ =xf6 3!3g3 3g44.h3 3xf3 5!=xf3 =xf3 6.gxf3 f6Sada je beli lovac na g3 zauvek izba~eniz dalje igre.7!-g2 a5 8.a4 -f7 9!"h1 -e610.h4 "fb8 11.hxg5 hxg5 12.b3 c613!"a2 b5 14!"ha 1c4Crni, a bio je to svetski prvakKapablanka, smelo preduzima akcijuna daminoj strani. On nema ~ega da sepla{i jer beli igra bez jedne figure -lovca na "g3".15.axb5 cxb3 16.cxb3 "xb5 17!"a4

17..!"xb3 18.d4 "b5 19!"c4 "b420!"xc6"xd4 beli predaje.

Vodite ra~una o pozicijama gdeskaka~ pru`a podr{ku (~uva) drugojfiguri. To je sigurno kao , kako se to@8K+> A?64&? @


23/207


444

14.1.6 L o v a ~ k i p a r

H5685 A


24/207


445

(;!!:8*( 5A!"*5 -'7 51!"8*7 &'5,

5%!-'% 1BA

Postavlja se pitanje : ako obe straneimaju lova~ki par kako se vr{i analiza iocena ko ima pozicionu prednost? Svezavisi od same pozicije u kojoj delujulovci. Ona strana , ~iji lovci imaju ve}iprostor delovanja, je u prednosti ipotrebna je velika ve{tina u realizaciji.

U partiji Teschner R - Tal M(B70/02), Vienna ETC, 19571!.( '5 %!&


25/207


446

14.1.7 Par skaka~a ja~i od lova~kog para

Ima pozicija u kojima je parskaka~a ja~i od lova~kog para, pa jepotrebno prikazati i takve tipovepozicija.Stein,L - Hort,V(B10)Los Angeles, 19681.e4 c6 2.d3 d5 3!&d2 g6 4.g3 3g75!3g2 e5 6!&gf3 &e7 7.0-0 0-0 8.b4Ovaj potez [tajn ~esto igra. Partija jepo~ela kao karo-kan i pre{la u kraljevu-indijsku.8..a5 9.bxa5 =xa5 10!3b2 d4Crni igra na blokadnu poziciju koja neodgovara belim lovcima.

11.a4 =c7 12.c3 dxc3 13!3xc3 "d814!&c4 3e6 15!&e3 h6 16!=b1 &a617!&c4 3xc4Crni daje svog lovca za skaka~a. Posleslede}eg iznu|enog poteza , stvara se.


26/207


447

14.1.8 Top na sedmom redu

Ako jedna strana uspe da prodre sa topovima na sedmi red (ili drugi), tada jestekla znatnu prednost. Ta prednost se sastoji u tome {to je tu ve}ina protivni~kihpe{aka koje se moraju braniti sa figurama i time idu na pasivne polo`aje. Zatim, topovi

otsecaju protivni~kog kralja i mogu}i su matni napadi.Gelfand,B - Kortchnoi,VTilburg, 1992Komentar : Gelfand,B

XABCDEFGHY8 + r +k+(7+ R Rpp '6 p + n p&5+ +P+ + %

4p+P+ L P$3+ + + P #2 +r+ P +"1+ + +K+ !Xabcdefghy34...a3

>$(!!!&./!!$5!".6+2,B?

35!"xf7&h5>$5!!!0% $7!"8:+, -*/ $+!3.5

01=, $/!3801 "'1, $;!-:% " 801(A!":7,BW

$5!!!&./ $7!"0+ "8'( $+!"$7!"$7!!!0%2 $+!"0+ "'1, $/!-:% 01=$;!3801 "801 (A!"8:+,Y?

37!"a7>$+!672X 0% $/!"8:+, &8:+ $;!"8'(

"867 67-)))8!( ,0).529:(A!"'/,,B?37..!"xd5

>$+!!!0% $/!-:% "865 $;!38:+,B?

38!3xg7 "a5?>$/!!!"'/ $;!-:% #$;!38*7X 0%9

$;!!!&8:+ (A!"8:+, -


27/207


28/207


29/207


450

14.3 R e a l i z a c i j a i g r e

Nakon dono{enja plana dalje igre pristupa se realizaciji. Realizacija igre jeodgovoran posao jer ne trpi gre{ke, improvizaciju i povr{nost. U ovom delu

upozna}emo tehniku ra~unanja varijanata i tipove pozicija.

14.3.1 Ra~unanje varijanata

Ra~unanje varijanata je sagledavanje svojih i protivnikovih mogu}nih poteza unajb1!!!38


30/207


31/207


32/207


33/207


34/207


455


35/207

[AHOVSKE SREDI[NJICE ! Taktika, kombinacije..

455

15. T A K T I K A

Taktika je ve{tina izvo|enja plana igre pravilnom upotrebom svojihraspoloìvih snaga i iskori{}avanja slabosti protivnikove pozicije. Taktika je ustvari!"#!$!%& ( )*)! +%,-* !.+$*%/+/0 !1! 2+! 3, 4*5/263,1! 0 )!1)%,+1! 1* +*-6/78 96*1!$/igre su samo priprema za sprovo|enje taktike. Neostvarivanjem taktike ujedno supropali planovi-strategije igre. Oni se me|usobno prepli}u. Re~eno je da tokom igrenastaju vi{e planova igre {to uslovljava i primenu vi{e vrsta taktike.

Ako su uo~ene slabosti u protvnikovoj poziciji ili izuzetno dobar poloàjsopstvenih figura, plan igre bi}e: forsirati sa aktivnim napadom. Tada je najefikasnijeprimeniti takti~ko sredstvo - kombinaciju, ustvari forsirana varijanta nastale posle`rtve neke sopstvene figure. @rtva figure je dobrovoljno davanje materijala , bez obziravrednost, u zamenu za neku drugu odlu~niju prednost. Psiholo{ki deluje neugodno zaprotivnika. Kombinacija zahteva izra~unavanje nekoliko poteza unapred, tj. doostvarenja cilja. One proizvode iznenadne obrte u partiji: igra~ koji je zapo~eokombinaciju ostvaruje uspeh ako je zamisao korektna ili izlazi znatno oslabljen, ako jekombinacija propala. Kombinacija, kao takti~ko oru`je, ~esto koriste igra~i koji senalaze u slabijoj poziciji, poku{avaju}i da preokrenu situaciju u svoju korist.

Zamka je posebni oblik takti~kog oru`ja. Nju primenjuju slabiji igra~i-po~etnici i ne bi trebalo da bude kao stil igre. Ona se ne zasniva na strate{kimprincipima, pa protivnik ako uo~i zamku i izbegne je, dolazi u bolju poziciju. Sasvim jemerodavno sredstvo ako je primenjena u izgubljenoj poziciji, zapravo to je poslednja{ansa da se spasi partija.

Posle analize i ocene pozicije, napravljen je plan dalje igre. Taj plan najvi{ezavisi od trenutne situacije na tabli. Ako je sopstvena pozicija bolja tada se primenjujetakti~ko oru`je : napad. Za primenu taktike- napad potrebno je imati i preduslove:vladanje centrom, ako je krilni napad da je centar zatvoren - blokiran , aktivniji poloàjsopstvenih figura i bolji pe{a~ki sastav. Jo{ ranije je re~eno da je jedan od glavnihuslova da je kralj bezbedan, tj. izvr{ena je rokada, za po~etak akcije napada.

Ukoliko je sopstvena pozicija lo{a sprovodimo taktiku odbrane. Odbrana jeteà operacija nego napad. Strana koja se brani je u podre|enoj situaciji: ste{njenostprostora i manja pokretljivost figura, vezanost za odbranu neke ta~ke, figure ili kralja,~ime su angaòvane znatne snage i postale pasivne. Igra u odbrani je mnogo napornija:vi{e se varijanata obra|uje, mnogo se truda uloì da se na|e spasonosni izlaz a ~estoputa je to jedan-jedini potez.

Taktiku izmene figura koriste igra~i koji teè ka mirnom raspletu, ali imaizmena u nameri da se {to pre pre|e u zavr{nicu u kojoj se ose}aju da su ja~i. Izmenafigura je osetljiva operacija: moè da posluì igra~u u sticanju malih pozicionih ilimateriajlnih prednosti. Iskustvo pokazuje da tr~e}i za izmenama po svaku cenu moèda se odrazi lo{e u vidu nekog ustupka ili da promakne neka sitnija gre{ka. Cilj zapostizanje remija nije sa taktikom izmene figura, ve} u aktivnoj i normalnoj igri.
mailto:%60rtvenekesopstvenefigure.@rtvafigurejedobrovoljnodavanjematerijala,bezobzira


36/207


456

15. 1 K o m b i n a c i j e

Na {ahovskoj tabli u toku igranja odvijaju se vi{e vrsta akcija. Jedna vrstaakcije naziva se kombinacija. To je forsirana varijanta sa `rtvom. Od svih akcija,kombinacija ostavlja najdublje impresije zbog njene dinamike, dramati~nosti i lepote.Sa takvim svojstvima o~arava svakog {ahistu i podsti~e ga da uvek razmi{lja omogu}nosti njenog stvaranja i izvo|enja. To i jeste bit {ahovske ve{tine. [ah se moèigrati i bez kombinacija, ali to bi bila dosadna igra. Kombinacija podsti~e ma{tu ifantaziju a njeni plodovi su lepota i umetnost. Ona je odigrala presudnu ulogu urazvoju {aha kroz istoriju. O tome svedo~e brojni zapisi, {to je tema istorije {aha.

Kombinacija je smi{ljeno sastavljanje elemenata u celinu. Za njeno nastajanje je

potrebno da po~etna pozicija iz kojeg ni~e kombinacija odlikuje posebnim svojstvimaili da sadrì motiv kombinacije. Specifi~nost pozicije omogu}ava nastajanje ideje ostvaranju kombinacije: otvorenost linija, slabost osnovnog reda, lo{ poloàj figura ilikralja, itd. Po uo~avanju motiva treba smisliti celu akciju po planu, redosled poteza ukojoj je jedan potez naro~it: `rtva ili potez sa posebnim delovanjem : ja~im ivi{estrukim , nego {to su ostali potezi u partiji. Smi{ljena akcija po~iva na razli~itimna~inima koje su u tom momentu raspoloìve za ostvarenje kombinacije: odvla~enje,vezivanje, dvojni udar , itd. To je ideja kombinacije, koje se uobli~ava sa konkretnimpotezima, tj. vr{i se izbor sredstava za njenu realizaciju ( koje figure i potezi ). Uzami{ljanju akcije pred o~ima uvek lebdi cilj kombinacije, tj. zavr{ni izgled pozicije.Postizanje cilja nije uvek lako ostvariti. Pored svojih sra~unatih poteza potrebno je

sra~unati i protivnikove. Taj subjektivni ~inilac : razmi{ljanje protivnika nije podkontrolom kombinatora. Zbog toga mogu da propadnu ciljevi kombinacije: Protivnik se uklanja kombinaciji i name}e svoju protiv-kombinaciju. To zna~i da

;6*1 1/3, -/! "!-*%0 "* 3, )!5-/1*


37/207


457

15.1.1 Osobine figura

Prvi osnovni ~inilac su figure i pe{aci, kao i njihovi potezi. Potezi su uslovljenipravilima igre i svaka ima druga~ija svojstva. U toku igre nastaju razli~ite pozicije ipoloàji figura. One su u pojedinim pozicijama ili poloàjevima vrlo aktivne ili

pasivne. Aktivne figure imaju posebna svojstva od pasivnih. U prvom slu~aju se radi omaksimalnom delovanju i slobodi, a u drugom sve je ograni~eno i u posebnimprilikama nespretnost figura dolazi do izraàja. U prakti~noj partiji igra~ koristiaktivna svojstva protiv pasivnih svojstava protivnikovih figura. Tako se ta dva svojstvastalno prepli}u i ~ine njenu osobinu.

Osobina dame

Dama je najja~a figura jer deluje nanajve}i broj polja, veoma je mobilna i unapadu je veoma opasna zbog

vi{estrukog delovanja. Na slede}emprimeru se najbolje vidi njena aktivnaosobina u borbi protiv topa.Kamsky,G - Ljubojevic,L!"#$%

&'()*+,- /##/- !"#$%&'()*

XABCDEFGHY8 + + +k+(7+ + + + '6 + +K+ +&5+ + + +Q%4 + + + +$3+ + + + #2 + + + +"1+ + +r+ !xabcdefghy!"###$%&' !)#*+, $+&' !,#*-, $-&'!.#*/, $%&01 !!#2-"'

!""#$%&'( ** ""###+," "-#$.&' +/"-0#+12 +%2 -3#$4&' +." -5#$.6'

+%2 -7#$16' +/" -6#$86' +/2-$46'9

!!###*+. !3#24"' $%,' 35#*-) *%.9*+) $/, 36#24.' *%! 37#2+" $4,3"#28" *9. 3)#*%) *4. 3,#28.' *4!3.#*9) $/, 3!#2-. $8, 33#2%. $86&55#2%!' *4. &5,' *9! &56#24"&56###$/6 &57#29" $/,:

!307###:;2


38/207


458

XABCDEFGHY8 + +knQ+(7+ + + +r'6 + p +p+&5+ lP+pP %4 + + P N$3+ + + K #2 + + + +"1+ + + + !xabcdefghy

Osobina topa

Top je posle dame najja~a figura.Njegova aktivna osobina , koja prosti~eiz delovanja po linijama i kolonama,dolazi do izra`aja ako su materijalirazre|eni. Naro~ito je aktivan uzavr{nicama. Tada dolazi do izra`ajaiskori{}avanje prostora i njegovapokretljivost:

XABCDEFGHY

8n+ + + +(7+ p +k+ '6 p + + +&5lP+ + + %4P+ + + +$3+K+ + + #2 + + + +"1+ + + R !

xabcdefghyBeli je na potezu i igra: $/& *-.Crni parira pretnji topa da do|e napolje h8.

!Na 1...c5 sledi ;2@A5 IE6 2@A6


39/207


40/207


41/207


461

i skaka~ je uspeo obaviti zadatak.U ovoj studiji je data posebna

osobina skaka~a u kojoj se bori sadamom i pokazuje izvanrednu ve{tinu.

XABCDEFGHY

8 + + + +(7R +P+ + '6R+ p + p&5+ +p+ + %4 k + +p+$3+P+ PpPq#2 P + P +"1+ + + K !xabcdefghyBeli je na potezu. Njemu preti mat imora napadati crnog kralja.$' *4)"#>%,' *4, )#>+"0

Parira mat i ujedno hvata damu.To samo skaka~ mo`e!

5...*;;/7 -;/7 .#*/6'-Beli lako dobija po{to crni pe{acipadaju jedan za drugim.

Skaka~ u sredi{njici zna napraviti

negodno iznena|enje, ba{ zbog aktivneosobine da se kre}e nepravilno a pritom preska~e svoje i protivni~ke figure.Jussupow,A - Nogueiras,J, 1985

XABCDEFGHY8 +r+knr+(7p +l+ +p'6 pp+pL +&5+ +p+ + %

4 + QP+n+$3+ NL+ + #2Pq + PPP"1+ R +RK !xabcdefghy>


42/207


462

mesta, daleko je od akcija i nemi jeposmatra~. Tek u zavr{nicama dolazido izra`aja njegova aktivna osobina.Naro~ito se to ogleda kada predvodisvoje pe{ake ka promociji. On poredsebe kontroli{e 2 do 3 va`na susednapolja. Ponekad je u stanju da napravi;%!+/$1/)= /41="/


43/207


463

XABCDEFGHY8kl + R +(7+ + + p '6K+ + pP+&5+ pp+P+ %4 + + + +$3p P + + #2 + P + +"1+L+ + + !xabcdefghyPo izgledu pozicije beli lovac treba daodigra zavr{ni udarac ali kako?

Pomo}e mu beli pe{ak na d2, uz pomo};-! 6#/. ako se skaka~ukloni , tada 6###>;+, 7#/!2'- iliako igra sa kraljem 6###*-. dobija ga sa7#/;-!2''-

U ovoj studiji od Rincka belipe{aci iskazuju svoju aktivnu osobinuna psivnoj osobini crnih skaka~a. Belidobija ovako:

XABCDEFGHY

8 +nn + +(7+ + + + '6 + P + +&5+ + + P %4 + + P +$3+ + + +k#2 + + + +"1+ + + +K!xabcdefghy-, >%, 6#-. >%.1

!R) ;222I?D6 odlu~ujeB286%3.f5

!R) B28?+6= E*(' M' ,) B222I?D6

postigao postavu u kojoj zadr`avanapredovanje pe{aka%

7###>;-. "#+,Ovaj potez otkriva nemo} skaka~aispred ra{ljastog napada pe{aka

"###>%! )#+.

i beli pe{ak postaje dama2


44/207


464


45/207


46/207

[AHOVSKE SREDI[NJICE !#$%&'%$( )$*+,*'+$-.,( /&+$)$-., 0'-'.$1

465

Dvojni udar

Ovaj elemenat kombinacije dotakli smo jo{ u Osnovama {aha (strana 26), kao ijo{ par elemenata ( dvostruki {ah, otkriveni {ah, itd. ). Namera je da te elemente jo{svestranije i obimnije obradimo, kako bi stekli kompletniju prestavu iz teorije

kombinacija.Dvostruki udar je naj~e{}i oblik kombinacije. Su{tina kombinacije da jedna figurana kraju kombinacije napadne dve protivni~ke figure ili jednu protivni~ku figuru i tu~epolje odakle moè dati mat. U oba slu~aja posledica je dobitak jedne od napadnutih!"#$%&' )*"+,- .-/*",&0"1& 2-+",13 4& 2%"2%3/,"/ 2-536-/7 ,3."/ 8,3$5%&9,"/: "9"prostim napadom na neku odre|enu figuru. Sa nove pozicije , figura iz prethodnogodigranog poteza, munjevito dolazi na polje odakle dejstvuje dvojno, a nekad ivi{estruko.

XABCDEFGHY8k+ r + +(

7+ + + + '6 + + + +&5+ + + + %4 + + + +$3+ + + +r#2 + + + +"1K Q + + !xabcdefghyBeli na potezu i treba da dobije partiju.Mogu}e je ako osvoji jednog topa.Direktni napad na topa, recimo !f1nedonosi ni{ta. Zato mora po~eti sa{ahovima. 1"!c6+ $b8 " Ako bi crnikralj na a7, tada sledi dama na c7 i to jedvojni napad : na kralja i topa na d8.2"!b6+$c8 3"!e6+" Novi dvojni napadna kralja i topa na h3. Ovaj napad crni nemoè parirati i gubi .

XABCDEFGHY

8 +r+ + k(7+L+ + lp'6 + + +p+&5+ + + q %4 P n + +$3+ N + + #2P+ + PPP"1+ R Q K !

xabcdefghy

U partiji Ozsvath-Honfi, ( prethodnidijagram ) crni je prvo `rtvovao dvefigure da bi ostvario dvojni napad.

%"""!&'% ("!&'% )&'* *"!+% )'%,"!&'% -.(/ 0"$ 1% 2/ 0"""-&'%

U partiji Donner-Bouwmeester belije ostvario dvojni napad sa pe{akom.Ovakav napad pe{aka podse}a na roglje,pa se zato i !"#$ &'"()*+,-. /+0+12 ili&(+34)+2.

XABCDEFGHY8 + + + +(

7Q + +Llk'6 + + +p+&5+ + r +p%4 + + + +$3+ + + PP#2 + + P K"1+r+ + + !xabcdefghy

!"#$%&' )$%& *"+,&' )%-3("""$14 *"!5(/ /26("""$74 *"!+*/ /28

3.f4+ +-

Dvojni napad moè se ispoljavatii u slede}im oblicima:

Linijski napad , kada jedelovanje napada na vi{e polja iste linije,kolone ili dijagonale a na njima se nalazedve ili vi{e protivni~kih figura. Prvo senapada neka jaka figura na odre|enoj

liniji i ona se sklanja. Zatim dolazi jo{jedna figura i podràva linijski napad.


47/207


48/207


467

Ve`be , ( primeri iz prakse)

1) Lipschutz-SchalloppXABCDEFGHY

8 +r+Rn k(7+p+q+ pp'6p+ + + +&5+ + +p+ %4 + P + +$3+L+ + P #2P+P+QP P"1+ + + K !

Xabcdefghy1.? +-2) Petrosjan-SpaskiXABCDEFGHY8 + + +k+(7r + +r+p'6p+ NL+ +&5nppP+ q %

4 +P+ + +$3+P+ N + #2PQ + + P"1+ + + +K!xabcdefghy1.? +-3) Yates-RetiXABCDEFGHY8r+ r +k+(7+p+ qpp '6 np+p+p+&5p + N + %4 +PPN+ +$3lP+ + +R#2 + +QPPP"1+ + R K !

Xabcdefghy1.? +-

4) Duckstein - JohanessenXABCDEFGHY

8 + + nk+(7p +p+ lp'6 p qp+ +&5+ +N+ + %4 +P+ +QP$3+P+ L P #2P+ + + +"1+ + +K+ !

xabcdefghy1.? +-5) Pan~enko-LoginovXABCDEFGHY8 + r +k+(7Rlqnrplp'6 p + +p+&5+Ppnp N %

4 +N+ + +$3+Q+PP + #2 L +LPPP"1+ + +RK !xabcdefgh1.? +-6) Kotov-Tolu{XABCDEFGHY8 + rr+k+(7pl+ +pp '6 p q l p&5+P+ NQ+ %4 + P + +$3P NL+ + #2 + K P P"1+ R + R !

xabcdefghyy.1.? +-


49/207


468

7) Ko{anski - Arapovi}XABCDEFGHY8 + r + +(7+l+ k + '

6 pq+pp +&5p + n pr%4 +P+ + +$3+ + +PPN#2PP N QP+"1R +R+ K !xabcdefghy?@A -+

8) Bogoljubov-H.MulelerXABCDEFGHY8 +k+ + r(7+pp +ppp'6p+p+ln +&5+ + N + %4 q rP+ +$3+ N Q + #

2PPP+ PPP"1R + +RK !xabcdefghy1.? +-

9) Averbah-OsnosXABCDEFGHY8r+l+k+ +(7+ + +p+p'

6p+p+ + +&5+ +np + %4 l +N+ +$3+ + L + #2PPP+LPrP"1+ KR+ +R!xabcdefghy1.? +-

10) Monostori,L - Florian,J:%;016$$-&'/ 9$%>(3 3-]

*"+$


50/207


469

Otkriveni napad ({ah )

a)

otkriveni napad

Otkriveni ili indirektni napad je tema obra|ena na strani 33.Otkriveni napad je napad na neku vredniju figuru, naj~e{}e je to kralj ili dama, i ta sepretnja otklanja ali usput je napadnuta jo{ jedna figura koja }e biti `rtva. Radi se o dvefigure: polazna ili udarna (`rtvuju}a) i otkrivena, koja obavlja zavr{ni posao. Da bi seizvela ovakva kombinacija naj~e{}e se koristi lo{ polo`aj protivni~kih figura. ^estoputa je slu~aj da otkrivena figura kombinatora nebranjena i pada, ali je to ura~unato ukombinaciju sa ciljem da se odvu~e protivni~ka figura. Sad sledi niz forsiranih potezaod strane kombinatora, koji se rezultiraju u odlu~uju}u materijalnu prednost.

Na slede}im primerima iz prakse poku{ajte na}i re{enje, jer je to dobar treningu izo{travanju ose}aja za kombinacije.

1) Ker~ev-Karastoj~ev

XABCDEFGHY8r+ +r+k+(7pp+ +plp'6 + p +q+&5+ +p+ + %4 +P+nP +$3+ + PR+P#2PPQ+L+ K"1R + L + !xabcdefghy?@'A -+

2) Veresov- BuslaevXABCDEFGHY8 + rr+k+(7pp+ +plp'

6 +lp np+&5q + p L %4 +L+P+ +$3+ N + +P#2PPPQ PP+"1+ +RR K !xabcdefghy%"= /2

3)

E. Jimenez-Gligori}XABCDEFGHY8 + qr+k+(7+pp + +p'6p+p+ Pp+&5+ +r+l+ %4 P +nP +$3NQ+ + + #

2P+P+ +PP"1R L R K !xabcdefghy?@'A -+

4) Parr-WaitkroftXABCDEFGHY8r+ + +r+(7pp+Q+Nlk'6 + + +pp&5+R+ + + %4q+ + + +$3+n+ + P #2PL + P P"1+ + + K !Xabcdefghy1.? +-


51/207


470

5) Fakler-MekXABCDEFGHY8r+ q +k+(

7pp+ + pp'6 + +l+ +&5+ Q + N %4 + + r +$3+ P P + #2P+ + lPP"1R K +L+R!xabcdefghy?@A -+

6) Sturz-FenzelXABCDEFGHY8r+l+ rk+(7+p+ lppp'6p+ +pn +&5+ + L + %4 qLR + +$3+ N + + #2P+ +QPPP"1R + + K !Xabcdefghy1.? +-

7) Dely-HajtunXABCDEFGHY

8l+n+r+k+(7+ q +p+p'6p+ + Pp+&5+pLP+ + %4 + +L+P+$3+ P Q + #2P+ + K P"1+ + R + !

Xabcdefghy

1.? +-8)Vasjukov-HolmovXABCDEFGHY8 + +rrk+(

7+lp +ppp'6p+q+ l L&5+pn +L+ %4 + +N+Q+$3+ P + +P#2PP + PP+"1+ +RR K !Xabcdefghy1.? +-

9) Geller-KapengutXABCDEFGHY8 + + r k(7pl+ r lp'6 p +L+p+&5n + + + %4 + +qNQ+$3+ + L + #2P+ + PPP"1+ RR+ K !Xabcdefghy1.? +-

10) ]iri}-StojanovskiXABCDEFGHY

8 r + rk+(7+ + +pp '6 n +qn p&5+p+pPNl %4 +pP +QP$3+ P + + #2 PL+ +P+"1R L R K !

Xabcdefghy


52/207


471

1.? +-

Re{enja

1) Ker~ev-Karastoj~ev! " " " 7 % - * " + $ % & 7 $ 1 6 '

6 "# $ 16 5 $%&- +

2) Veresov- Buslaev! "# $ 1& # $ 1& * "7 < - +$ < *6 " 7 $ 1 & ' ' -3) E. Jimenez-Gligori}* " " " 7 . -

" ) $ $ $ 0 8 / 6 $ % * 6 - & ' # 39 $ % & ' # -7 # - + ]

6 " 0 $ : 2 ' + $ : 2 / " + 1 6 " 9 $ % ' 6 - 7 # 3/ $ 4 . ) 0 ' 9 3 - + ]

/ " " " # % / 9 8 !

4) Parr-Waitkroft

* " 0 5 - + $ < 4" ) $ $ $ % > 2 6 $ - & 5 2 36 $ $ = & 5 2 9 $ 0 * / + ,

6 " 7 % - ' ) 5 2 / " 0 $ 5 & 3

5) Fakler-Mek! " " " + $ % - * " + $ % - # $ : 6 '6 " ) ; *

" 6 $ 4 7 # - & . # 3 9 $ - & . #9 $ $ = & * / - + ]

6 " " " 0 1 * ' - +

6) Sturz-Fenzel! " # < 6 + $ . 6 * " 0 5 / + . -6" # $1 & # $1 & / " # $5 4') 5 2 - " # 1 - ' ) % 2 & " 0 5 2 ') $ 5 2 4 " + 5 - ' ) % 22 " + 5 4 3

7) D ely-Hajtun! " + 5 & + $ . - ' * " 0 : 6 + 1 26 "# $% & +$ 5 &

" 6 $ $ $ 5 & * 2 9 $ - & ' (9 $ $ % & ' ( / $ % * 1 + ,

/ " 0 $ : 2 ' + 1 2 - " # $ 5 4 '

) $ 5 4 & " 0 $ 1 2 # $ < -4 " 0 $ . 2 ! 8 98)Vasjukov-Holmov! " 7 $ . - + $ . - * " # $ % 4# $% 4 6 " +5 - 5 & / " # 5 4'1 : 0

9) Geller-Kapengut! " 0 < / 0 $ 1 /

[ 1 . $ $ = & 7 9 ) $ = & 7 9 3% & 7 9 6 $ 0 & * 2 3 3 - ]* " 0 < 2 '

" ) $ - 8 ( 3 C = & 8 (6 $ - 7 ( 3 = . (9 $ - & . ( 3 4 * 1 D ,

* " " " 0 1 2 " ) $ $ $ = . ( 6 $ - & . ( 3

- & . ( 9 $ = 7 9 3 3 - ]6 " 0 $ 1 2 ' # $ 1 2 / " + $ : /# $ : / - " # < / ' 0% 4 & " 0 . 2+ -

10) ]iri}-Stojanovski

! " : $ 1 & + $ : ! ' * " ) 5 *# $1 & 6 " # $5 & # :- ' / " ) 5 6+$ , ! - " 7 :4 ' ) 5 2& "# $%4 ' # $% 4 4 "+ 5 -'# 5 & 2 " + $5 &3

b)

otkriveni {ah

I ova tema je obra|ena u Osnovama {aha. Otkriveni {ah nastaje tako {topolazna figura uklanja sa linije ili dijagonale delovanja i otkrivena figura tu~eprotivni~kog kralja. Ako polazna i otkrivena figura istovremeno tuku protivni~kogkralja tada je ostvaren dvostruki {ah. Strana koja ima mogu}nost da ostvarikombinaciju sa ovom temom pobeda je osigurana. Na datom primeru se najbolje vidisu{tina teme otkriveni {ah:Re{evski-Bern, 1973XABCDEFGHY8 + + +rk(7p + + lp'6 p Q + +&5+ p L + %4 +P+ + +$3+P+ R +P#2q+ + +PK"1+ + + + !xabcdefghyCrni na potezu. Bern je `rtvom damedoveo protivni~kog kralja na linijupredvi|enoj za otkrivanje: 6.""!xg2+!!7"$xg2 9xe5+ i beli ostaje sa figurommanje"

Langeweg-CasaXABCDEFGHY8 + + +k+(7+p+ + +p'6 + p rp+&5P +Pln+ %4 PL+ + P$3+ +Q+q+ #2 + +R+ +"1+ + L K !XabcdefghyCrni na potezu izvodi lepu kombinaciju:sa `rtvom dame navodi kralja na liniju zaotkrivanje, da bi sa otkrivenim i dvojnim{ahom efektno matirao.

!"""+1!'== *")$1! 7:6' 6")%! 01!3


53/207


472

Ve`be

1) Lechtynsky - Pachman, CSSR, 1968XABCDEFGHY

8r+lq +rk(7+p+p+ + '6p+n+pPQp&5+ +n+ + %4 + +N+ +$3+N+Ll + #2PPP+ +PP"1R + +R+K!

xabcdefghy1. ? +-2) S. Sokolov-Ru`nikovXABCDEFGHY8r+lk r +(7pp+ R pp'6 + p + +&5+ p + + %

4 + N +Q+$3+ + + + #2PpP+ PPP"1+ + + K !xabcdefghy1. ? +-3) Ekstrom-BergmannXABCDEFGHY8r+l+rk +(7+ +n+plQ'6 +qp +p+&5p +N+ P %4 +Lp + N$3+ + P + #2PP + PP+"1+ KR+ +R!

xabcdefghy1. ? +-

4) Johansson - StahlbergXABCDEFGHY

8r+ + k +(7q + +npp'6P+ P + +&5+ p R + %4 +N+ + +$3+ + + PP#2Q+ + +K+"1+ + + + !

Xabcdefghy1. ? +-5) Salwe-RubinsteinXABCDEFGHY8 +r+ + k(7pp+ Q pp'6 + + r +&5P +P+ + %

4 + Pl+P+$3+ + Ppq #2 P R + N"1+ +R+ +K!xabcdefghy?@A -+6) N.N - SteinitzXABCDEFGHY8 + + rk+(7p pl+ pp'6 +p+ + +&5+ +p+ +q%4 +P+ +n+$3+Q+ + LN#2PP Np+KP"1R + R + !

Xabcdefghy?@A -+


54/207


473

Re{enja

1) Lechtynsky - Pachman, CSSR, 1968!"+54' )$54 *"7%-' )52 6"7143 '-

2) S. Sokolov-Ru`nikov*"+%-= 5&

")$$$


55/207


56/207


57/207


476

1.)b4Pokriva pe{aka na d4.1...$f7 2.$f2 $e6 3.$e3

Pokriva po drugi put pe{aka.3...$d6 4.)b7Sad je crni lovac napadnut i beli dobija.

Sa potezom 3.$e3 beli je izveo manevarprepokrivanja, tj. ja~e pokrivanje nego{to je to trebalo. Dodatnim pokrivanjemosloba|a se prethodna jedinica koja je tajposao obavljala.

Dvojnom napadu odgovara samodvojno pokrivanje!.

XABCDEFGHY8 + n k r(7+ + + +p'

6Q+ + +p+&5+ + r + %4 + + + +$3+ + + N #2 + + +PK"1+ + + + !xabcdefghyBeli bi napravio veliku gre{ku ako biigrao: 1.!f6+ ? Izgleda kao jak potez,

jer sadr`i trojni napad . Ustvari, to jegre{ka: 1..-f7 i crni parira i {titi obatopa. Beli je zapravo trebao igrati :1.!+6+ , {to je ustvari dvojni napad,koje crni ne mo`e valjano parirati i gubiskaka~a.

Udvojenom napadu odgovara se saudvojenom odbranom, tj . dvostrukopokrivanje. Na primer:

XABCDEFGHY

8 + + r +(7+ +n+k+ '6 + + + +&5+ + +p+ %4 + + + +$3+ + +NP #2 + + +K+"1+ + +R+ !

xabcdefghy

Beli igra i izvodi udvojeni napad: 1.-h4Sad crni treba da {titi crnog pe{akapomo}u udvojenog pokrivanja. 1.."$e6.Beli nema sa ~ime vi{e napadati i igra jeremi.

Ve`ba1)XABCDEFGHY8 + + +n+(7+ +k+ + '6 + + + +&5+ + p p %4 + +P+P+$

3+ + + N #2 + + + +"1+ K + + !Xabcdefghy%"= I2) Winter-L. Steiner: %;*


58/207


477

Uklanjanje

Uklanjanje je kombinacioni elemenat kod kojega se napadnuta figura uklanjaispred delovanja protivni~ke figure. Uklanjanje se javlja u vezi sa nekim drugimelementom, jer figura koja se uklanja nastoji izvesti neko novo aktivno delovanje.

XABCDEFGHY8 + + + k(7+ + + + '6 + + + +&5+ + + + %4 + + + +$3L +r+ +N#

2 + + + +"1+ + + +K!xabcdefghyBeli je na potezu. Napadnute su obefigure i mora na}i re{enje da ih spase.1.9b2+ Lovac se uklanja i ujedno daje{ah crnom kralju. 1... $g8 2.-g1!Uklanja se i druga figura i to na polje g1.Jedino to polje je spas za belog. Potezsadrì jo{ jedan kombinacioni elemenat:prekidanje linije, koje jo{ nismo obradili.

Taj potez parira unapred eventualni {ahna osnovnom redu. Svi drugi potezi saskaka~em su lo{i: ("$G(= )+(/ 6 DKD("-1(= )+(6 DKD ("-1, )+%/ *"$G(

)+(/6 L5A D ("-G0 )+%/ *"$G( )+(/

jer gubi lovca" Uvek obratite pa`nju nauklanjanje figura: gde }e biti na novompolju i {ta ona treba da obavlja. Akoima vi{e polja gde se moè oti}i trebaoceniti koja je najbolja mogu}nost.

XABCDEFGHY

8 + +r+k+(7+ +q+pl '6 nN+ +pp&5+NR +l+ %4P+ + + +$3+P+ + + #2 + L PPP"1+ Q + K !

xabcdefghy

U partiji Tukmakov-Kasparov, SSSR(ch)1981, u poziciji (prethodni dijagram ):Kasparov je ocenio da su bele figure nadaminom krilu daleko od glavnihdoga|aja. Istina je da beli ima dva vezanaslobodna pe{aka, koji mogu u zavr{nicibiti odlu~uju}i. Zato crni mora izvu}ineku opipljivu prednost iz aktivnosti kojepreduzima:24... )e2 ! Crni top i dama tuku beloglovca dva puta, a beli ga pokriva ({titi)samo sa damom i ne moè nijednu drugufiguru angaòvati u jo{ jedno pokrivanje.Evo, kako svetski pravak razmi{lja:2 3$4 ., 5,0' -$ )$6%)6-'7'8 %$9/ 6%lonitilovca? O~igledno ne odgovara: !"#$%&zbog !"###$(! !)#*+, $-& (preti top nae3) !.#*-, $/("0# Preostaje polje c3 ilia5? Ako bi oti{ao na c3: !"#$1& 21!!)#*%, $%3 ! nastale bi komplikacijekada se ne moè ta~no dati ocenapozicije. Verovatno na a5, jer }e crni6%$%$: 5'&' -$ ;4$); ?/&,*$ '-&;'&'+-/ 6$9 /6,&'/da Tukmakov nije primetio opasnostkoja mu preti i nastavlja da se uzda u6+/.; ?/*'7'.;


59/207


478

Eliminisanje

Eliminisanje je kombinacioni elemenat i nastaje pri delovanju protivni~ke figure(jedinice) i uzimanjem prestaje njeno dejstvo. U kombinacijama se radi o konkretnojfiguri koju treba uni{titi i po cenu `rtava, kako bi se poni{tilo njeno dejstvo. U

pozicionoj igri je to izmena sa podjednakom vredno{}u, dok u kombinacijamavrednosti se razlikuju. Po pravilu , uvek se elimini{e protivni~ka figura ali imaslu~ajeva kada igra~ nastoji da se re{i vlastite figure zbog postizanja pata. Tadaprimorava protivnika da je uzme. Ovaj kombinacioni elemenat je redovno u sastavusloènih kombinacija.Born - Bhend,E , Reinach, 1979XABCDEFGHY8 + + + +(7+ + + + '6pp +p+ +&5+ k + + %4P+ pPP p$3+K+Pn + #2 + + +P+"1+ + N + !xabcdefghyU poziciji na dijagramu crni h-pe{ak nemoè da napreduje od belog pe{aka. Po

cenu `rtve skaka~a on se elimini{e i to jenajjednostavniji primer eliminacije.!"""7$%* *"7$%*Ne pomaè ni: ("-1* -&1, *"-&7,M*"$'( 7*"N *"""-&+*O"

Sada je otvoren put h-pe{aku, kojegskaka~ ne moè zadràti.2...h3 0-1

Adamski,J - Ambroz, Bukarest, 1981XABCDEFGHY

8r+ +r+k+(7p + +ppp'6 +q+ + +&5+ + + + %4 + p + +$3P nP+P+ #2R+ L KPP"1+ Q R + !

xabcdefghy

Jo{ jedan primer eliminacije. Crni jenapao topa sa skaka~em, ali ga ne moèuzeti zbog dame. Zato vr{i eliminacijutopa na e1, tj. klasi~na izmena.!"""0$:! *"+$:!Beli je uzeo topa sa damom, tako da crnimoè bez problema uzeti topa na a2.Ispostavilo se da uzimanje topa na e1 nevalja sa lovcem zbog bele dame, a niti sakraljem, jer bi tada crni ostvario dvojninapad.

3("9&.% -.,/2/6 ("$&.% !.>/2/8

*"""7$,* 9-1

Alatortsev,V - Konstantinopolsky,AUdSSR, 1937

XABCDEFGHY

8r+ r +k+(7+ + +qpp'6 + + + +&5+ +lp + %4P+L+ + +$3+ Q P P #2 + + + P"1R R + K !

Xabcdefghy!"""#$./ *"+$./3("!&.0 )+(O8

*"""0

6"""+$./0-1

U slede}oj poziciji beli je slabijastrana i spa{ava pariju tako {to jeprimorao protivnika da uzastopce uzmedve njegove figure.

( dijagram na slede}oj strani )


60/207


479

Hjartarson,J - Popovic,P, 1987

XABCDEFGHY8 + + + +(7p Q + lk'

6P+ N +p+&5+ + +p+p%4 + + + P$3+ + + q #2 + + + +"1+ + + +K!xabcdefghy!"+$%4'

3%"!&54= ""!&+> ("!P4 !+%/8!""")$%4 *"7$1-' %$1- >,? ?

3("""$1>= *"-&G*Q8 R2R

Gelfand,B - Kasparov,G , 1996XABCDEFGHY8 + + +k+(7+p+ +p+p'6 + p +p+&

5+ +Pq + %4 +P+ + +$3+ + + + #2 + Q +PP"1rL+ RK+ !xabcdefghy

Kako svetski prvaci u {ahu ( sada{nji ibiv{i ) koriste ovu temu u kombinacijamapogledajte na prethodnom i slede}emdijagramu:

!"""0$;! *"0$;!3("G* )&.%/ *"!&.% !&.%/ ,"$&.% $G4O8

*"""+1-' 6"):* +$;!@ 9-1

Aljechin,A - Bogoljubow,E, Villingen,1934

XABCDEFGHY8 + r + +(7+l+rl k '6p+ + + p&

5P + +P+ %4 p p p +$3+P+L+ + #2 +R+ L P"1+ + R K !Xabcdefghy!"0$:4' 0$:4 *"#5 / )14

")$$$-''( 6$=&7( -&7( 9$-813EA)$$$-7'( 6$.233-4.1 9$.&'1E,

6"#$:4 )$:4 /"0.4' 0


61/207


480

3) Anand,V - Kasparov,GLas Palmas, 1996

XABCDEFGHY8 + +r+k+(

7+p+R+r+p'6p+ +L+p+&5+ +K+ + %4P+ + + P$3+ + + + #2 P + + +"1+ + + + !Xabcdefghy%"""= S2/

4) Bacrot,E - Romanishin,O, 1996XABCDEFGHY8 + r + +(7p + qpkp'6 +p+p+p+&5npPn+ + %4 + + P +$3P + P + #2 PQ+NPLP"1+ + +RK !Xabcdefghy1.? +-

5) Bischoff,K - Hertneck,G,1995

XABCDEFGHY8r+ + +k+(7+pql+ +p'6 +p+ l +&5p +nrp+ %4 + + + +$3PP+P+ P #2 LQ+ PLP"

1+ +RR K !Xabcdefghy1.? +-

6) Erneste,I - Serper,GHelsinki , 1992

XABCDEFGHY8 + + +k+(

7+ + +pp '6Q+ +p+ p&5+ + +l+ %4 + + + +$3+ + + + #2 PPR qPP"1+ KLr + !xabcdefghy?@A -+

?3/$'@A - Nunn,J, 1981XABCDEFGHY8 + + r k(7+ +RQ lp'6 +p+ +p+&5p + q + %4 +P+p+ +$3+P+ L +P#2P+ + P +"1+ + + K !xabcdefghy1.? +-

8) Kasparov,G - Karpov,A,Moskau, 1985

XABCDEFGHY8 + r +k+(7pl+r+pp '6 pn+ q p&5+ +L+ + %4 + + +Q+$3P + +NP #2 P + PP+"

1+ +RR K !xabcdefghy1.? +-


62/207


63/207


64/207


483

XABCDEFGHY8 +q+ +k+(7plR lppp'

6 + +r+ +&5+Q+ p + %4 + + + +$3+ + P P #2P+ + PPK"1+LLR+ + !xabcdefghyCrni je pred porazom: ima topa manje i

jo{ izloèn daljim gubicima. Ipak sespasava:1 . . . ) h 6 + 2 . $ g 1 ) h 1 + ! ! 3 . $ x h 1! h 3 + !Pe{ak g2 je vezan i ne moè nositi crnudamu. Mat u slede}em potezu.

Vezivanja ima vi{e vrsta: unakrsnovezivanje, vezivanje po dijagonalama ilinijama i vezivanje po linijama iredovima. Unakrsno vezivanje je veomaopasno , jer je teè uo~ljivo i previdi su~e{}i. Evo primera: Dahl-Schulz, 1956

XABCDEFGHY8r+ + rk+(7+ +qlppp'6p+p+ + +&5+p+ P + %4 + + +l+$3+LP L Q #

2PP + P P"1R + +RK !xabcdefghy1.e6! Crnom je iznu|en slede}ipotez.1 . . 9 x e 6 2 . 9 d 4 f 6 3 . ! g 4 $ f 7 4 . ) a e 1i crni predaje. Ovo je unakrsno vezivanjepo dijagonalama, a usput se vidi relativnoi apsolutno vezivanje. Cela poenta partijeu crnom lovcu na e6, koji vezan za kraljai napadnut je tri puta a branjen dva puta

i mora pasti.Vezivanje po linijama i dijagonalamaje malo re|e u praksi. I ovo je razorno

oru`je koje koristi kombinator. U partijiMakogonov,V - Tschechower,V, 1937,crni je odigrao:

XABCDEFGHY8 + +r+k+(7+ + + + '6 + R Qpp&5+ p + + %4 +P+p+q+$3P + P + #2 P +PK +"1+ + + + !

Xabcdefghy1...) f8 (apsolutno vezivanje) 2.)d8 ( i beli izvodi apsolutno vezivanje )

2...!h4+( crni izvodi dvojni udar i relativno

vezivanje )3.$g2 3*"$G% !&1>2/6 *"$1% !&1>/2/83...!xf6 0-1

I jo{ da se pogleda kako izgledavezivanje po linijama i redovima.Bogatyrev,O - Sagorjanski, 1947

XABCDEFGHY8r+ + + +(7+ + +p+k'6 q + +pp&5+ +R+ + %4 + + P +$3+ + + +P#2 + Q +P+"

1+ + + +K!xabcdefghy!"""0,!' *")5* +%!' 6")%6 0,6' /"0"$G, M>"G&7* !&1(/"""10/ 4")&10 G&10/ W"$&10)G* "!&+* !&1,/ 4"G,!1(/ W"!G* G0/ ;"$70 !&G*

%


65/207


484

Ve`be

1) Szabo,G - Karsa, 1978XABCDEFGHY

8 + + +k+(7+ R lppp'6p+ + + +&5+p+ +P+ %4 + Lr+P+$3+ + + +P#2PP + + +"1+ + + K !

Xabcdefghy?@'A -+

2) Fischer,R - Shocron,R, 1959XABCDEFGHY8 r q +k+(7+ + lp+p'6 +R+n+p+&5+ + p P %

4L+p+P+Q+$3+ P L P #2 + + PK+"1+ + + + !Xabcdefghy1. ? +-

3) Lehmann -B?))$'@ 1952

XABCDEFGHY8r+ +k+ r(7pppq+p+p'6 l + +p+&5+ +p+ + %4Q+ + + P$3L + + + #2P+ + PP+"

1+ +R+RK !xabcdefghy1. ? +-

4) Henneberger-Bernstein, 1934XABCDEFGHY

8rl + +rk(7p + +p+p'6 q + p L&5+ R +N+ %4 + pl+ Q$3P + + P #2 P + P P"1+ + + K !

xabcdefghy1. ? +-

5) Borngasser-Weiner,corr 1971

XABCDEFGHY8 + + +k+(7p p +r+ '6 p p P Q&5+ +P+ + %

4 +P+ + +$3+ + +qr #2PP + +RP"1+ + + RK!xabcdefghy1. ? +-

6) Ed. Lasker-Aualla, 1947XABCDEFGHY8 + +k+ r(7p q np+p'6 p +p+p+&5+ p P L %4 + + +Q+$3+ P + + #2PP + +PP"

1+ +R+ K !xabcdefghy1. ? +-


66/207


67/207


68/207


487

3) Ivkov,B - Kolarov,A:%;04

XABCDEFGHY8 + + rk+(7+q+ prpp'

6 +p+Q+ +&5+ P + + %4R+pL + +$3+ +lP + #2 P + +PP"1+ + R K !xabcdefghy1...? -+

4) Garcia - Rodriguez :%;;4

XABCDEFGHY8 + + k +(7+pr +pp '6p+n+ + p&5+ +LN + %4lP + P +$

3P R K PP#2 + + + +"1+ + + + !xabcdefghy1...? -+

5) Toran - Kuypers , 1965

XABCDEFGHY8 + + +k+(7r + + +p'

6pp p +p+&5+ pP+ q %4P+Pl + +$3+ + L + #2 P Q +PP"1+ + +RK !Xabcdefghy1. ? +-

6) Fuderer-Trifunovi},(ch) 1952XABCDEFGHY8 r + rk+(7p +l+ +p'6 +p+n+p+&5q +pL + %4 l + +P+$

3+PN + +P#2P+PQ +L+"1+K+R+R+ !xabcdefghy1. ? +-

Re{enja

1) Sultan_Beieff - Borodin:%;,*! " 0 % * " 0 % 2

"# $ $ $%&.6 ) $%&.(+A# $ $ $%7( ) $-56 !/# ) 0,1+ ##$ 0,12#3 ,2+ ) ," "#3 0,"-. ]

*"+$54' )$54 6"0563 !0

2) Onescus - Gama ,%;0>! " 7 $ 1 6

"# $%*13C -&*1 ) $0&.6 %'1G,! " " " : $ 1 6 * " + % 4 ' " ) $ % 4

") $ $ $-&*1 6 $-'(3 -*(9$-&*(3 4&*( / $*&59,

6 " % $ 5 / A ! 0

3) Ivkov,B - Kolarov,A:%;04

! " " " + < 4 * " + $ < 4") $%&.13 -&.1 ; H#,

* " " " 0 1 ! ' 6 " 0 $ 1 ! 0 $ 1 ! 3 9 1

4) Garcia - Rodriguez :%;;4

!" " "7 $; / * " , $; /") $-&81 0&7/3 0 :1]* " " " 0 $ . 6 ' 9 1

5) Toran - Kuypers , 1965! "+ $< / .$ < /

"# $ $ $%&*)3 ) $4&*) 8&796$=&79 # H;,

* " # $ % - ! - 0

6) Fuderer-Trifunovi},(ch) 1952!"# $< -= = .$ < - * " 7 $< -=

( p r e t i m a t n a e 7 )

* " " " + . - 6 " 0 $ 1 2 ' 0 $ 1 2 / " + $ ; / + $ ; /- "7 $; / # .2 & " 7 < - # ; 4 4 " 7 1& ' ' -


69/207


70/207


489

XABCDEFGHY8 + +q+k+(7+ + + + '6 + + K +&5+ + + + %4 + + + +$3+ + + + #2R+ + + +"1+ + +R+ !Xabcdefghy

*" " )%4 6")1/' )1& /")%6' )%--")1*' )1- &")%!'Sad je kona~no gotovo. Crni kralj morana e-liniju i gubi damu.

Otvaranje linija je uvek u sprezi sadrugim temama kombinacija, pa iz tograzloga ~esto }emo je susretati. Mo`e sere}i da nema skoro nijedne partije upraksi a da se ne javlja ova tema .

Ve`be

1) Janowski,D - N.N.:%;


71/207


72/207


491

Re{enja

1) Janowski,D - N.N.:%;


73/207

[AHOVSKE SRED I[NJICE !Taktika, prekidanje linije, kr~enje linije

492

Prekidanje linija

Prekidanje linija je obrnuta operacija od otvaranja linija. Na liniju na kojoj delujeneka dalekometna protivni~ka figura , postavi se neka vlastita figura ili se izazivanjempoteza protivnika prekida linija a time i delovanje. Ovaj elemenat je vrlo vaàn i ~esto se

javlja u praksi. Pojedini autori ovaj kombinacioni elemenat nazivaju :prekrivanje

.U partiji Capablanca,J - Spielmann,Riz 1911 je nastala slede}a pozicija:

XABCDEFGHY8 + + + k(7ppq l pp'6 + + + +&5+ P + + %4 P +R+Q+$

3+ P + + #2P+ + rPp"1+ L + +K!xabcdefghyBeli je na potezu i vu~e: 1.!f4 !Smisao ovog poteza se sastoji u prekidanjudijagonale b8-h2, na kojoj se nalazi crna!"#" %&'" (&!)*"+" ,+&- (./"%" 0" 12345Time je prekinuto delovanje dame, a().678& '. #"6 ," 6&( 0" 19:4 (&8';5

1.."#d8

Napadnuta dama mora sesklanjati sa dijagonale, jer ne pomaè nipotez:

%&"""'(&) *"+,-* ',(. /*"""#01 2"',34 &5672"#,(. #,(.) ."',(. &568

2.'xe7 #f8Crna dama ne moè uzeti topa zbog().60'. 4? *"""#,34

2"#91) 65&"3"#xg7+"#xg7 4"'e8+ 1-0

Jo{ prostiji primer kombinacionog

elementa prekidanje linije je na primerupartije : (slede}i dijagram)1.g4! Dami se prekida delovanje napolje c8. Sada top preti 'c1-c8+ . Crnizbog spa{avanja od mata gubi damu : bilo!" ;@#. (./"%" 0" 1-A4 787 !" (&+;B. 6&("na osmi red. Zbog toga je odmah predao.1-0

Luchowski - Gridnew , 1992

XABCDEFGHY8 + + +k+(7+ + +ppp'6pL + + +&5+ +lr + %

4Pp + + +$3+ + +QPq#2 P + P P"1+ R + K !xabcdefghy

U zavr{nici partije Aljechin,A protivamatera na jednoj simultanci odigranoj1933 godine odigrao je:

XABCDEFGHY

8 + + + +(7+ + kp+ '6P+ +p+p+&5+ p + + %4 pP+ + r$3+ +R+ + #2 P K P +"1+ + + + !

xabcdefghy1.'d8! Krasan primer prekidanja osmog).!"5 C.87 7#" &(",0&- (./"%" 0" 1"D4 7

jedino crni top moè da ga zaustavi: 'h4-h8. Beli , imaju}i to u vidu, odigraonavedeni potez. Sad crni kralj nema drugogizbora nego da ga uzme, ali je time osujetiodelovanje svog topa. Crni je sam prekinuo


74/207


75/207


494

uzme protivni~kog topa onda on presecadijagonalu svojoj dami i mat sa pe{akom :2"',0* :,B.#. Ne pomaè ni da se uzmedamom, jer sledi odvla~enje dame:3.#xd2 =c2+ 4.#xc2 axb4#Recimo i da se i ne uzme top, da se igra

3.b3. Tada top vr{i funkciju prekidanjadijagonale na kojoj deluje bela dama isledi mat sa pe{akom. Kralj nema kuda jerfamozni top obavlja jo{ jedan zadatak:spre~avanje bega zlosretnog kralja.

Ne{to sli~no je bilo u poziciji Tarrach-Savezniciodigranoj u Napulju 1914 godine.

XABCDEFGHY8 +r+ +r+(7+ +q+ +p'

6p+ + + l&5Pkp L + %4 p p P +$3+P+P+Q+ #2 +R+ +PP"1+ R + K !xabcdefghyBeli je povukao : 1.!c7!!

Na 'xc7 ide 2.#b7+ 'xb7 3.'xc5#Ili 1...#xc7 2.'xc5+ #xc5 3.#b7+ #b64.#xb6#H0" ;@).B7=" 1I&J7K +7!7 L"(;8' (" ;#)7M4za crnog ne vaì jer Napulja nije video ave} umro!

âk i dvojni napad se moè izvesti saprekidanjem linije. Pozicija je nastala upartiji Rog-Barsza , &C.> 5

XABCDEFGHY8 + + + +(7+ + + + '6p+ + +p+&5+p+ p +p%

4 +lp + P$3P + k P #2 KPR R +"1+ + r + !xabcdefghyCrni je odigrao: !"!e2 , prekinuome|usobno pokrivanje belih topova inapao ih. Beli gubi kvalitet i dolazi uizgubljenu poziciju.

Ve`be

1) Osnos-Dely, 1965

XABCDEFGHY8l+R+ nk+(7+ + +ppp'6 p + n +&5+ + +N+ %

4 l +p+ +$3+P+ LP+ #2q+ +LQPP"1+ + + K !xabcdefghy1.? +-

2) Gipslis-Darznieks, 1962

XABCDEFGHY8r+lq k r(7p + lp+p'6 p + p +&5+Lpp+N+ %

4 + + + +$3+ + + + #2PPP+QPPP"1+K+R+ +R!xabcdefghy1.? +-


76/207


495

3) Urzica-Honfi, 1975

XABCDEFGHY8 + r + +(7pk+n+ + '

6 + +R+ +&5+ p +p+l%4 +Q+ + P$3+ + +qL #2PPL+ + +"1+ K + + !xabcdefghy1.? +-

4)

Lombardi-Kramer, 1957

XABCDEFGHY8 + + rk+(7p +r+ppp'6l+ q + +&5+ +L+ + %4 + + + +$3Q + R P #2PP + P P"1+ + R K !xabcdefghy1.? +-

5) Medina-Blau, 1967

XABCDEFGHY8r+lr + +(7+p+ +k+ '

6p+ q p +&5+ +N+Pp %4 + Q + +$3+ + + + #2PP + +P+"1+ + RR+K!xabcdefghy1.? +-

6)

Pilar`-Kvichala, 1899

XABCDEFGHY8r+ +r+k+(7p q +pp '6 +p+ + p&5+ + + +n%4LPPP +N+$3+ +Q+N+ #2P+ +n+P+"1R L + +K!xabcdefghy:N5O -+

Re{enja1) Osnos-Dely, 1965!"#$% #'$% (")'$% *'$%

"#$$$%&'( )$*+,-. %+,-$%/(. .-]

+",-./ 0 12 3"4'52/ /-

2) Gipslis-Darznieks, 1962!"4'6% )$.

"0$$$1+,2 #$3+'-. 3+'-)$3/0 1/& 4$154 .-]

("46. #'6. +")'-./ 0723"#'6. 462 %")'58 /-

3) Urzica-Honfi, 1975

!"#-3/ 5'-3"0$$$*+/4 #$3+/4 ,+/4

)$*'2. 67& 4$*+82 .-](")6%/ 0$2 +")$89

4) Lombardi-Kramer, 1957!"#$8 #$2

"0$$$*+5& #$*+,-. 6+,-)$3/-9: 0$$$*+;) #$3+;) .-]

("#'6. )'6. +"46+ )$. 3")681:0

5) Medina-Blau, 1967!"4-8 #'-8

"0$$$38-. #$6


77/207


496


78/207

[AHOVSKE SRED I[NJICE - "#$%&$#' ()*(+#,#-./ 01()%(1#2

496

Osloba|anje prostora

Osloba}anje prostora ( ili kr~enje) je veoma sli~no otvaranju linija, od koje serazlikuje po slede}oj karakteristici: na liniji izme|u dalekometne figure kombinatora icilja stoji jo{ jedna dalekometna figura sa istim delovanjem na liniji, ali je neprikladna i

zapravo smeta. Ona se na neki na~in uklanja, a naj~e{}e putem `rtve, da bi se zamenilonjeno delovanje sa prvom figurom koja je prikladnija. Osloba|anje prostora moè biti isamo jedno polje, zatim dijagonala, linije(kolone) i reda(horizontale)

a) Osloba|anje polja.

U partiji Ivkov - Portisch, odigranoj naBledu, 1961 godine, do{lo je do pozicije:

XABCDEFGHY8r+ +l+ +(

7pNR + + '6k+ + + +&5+ +p+n+ %4P+ p L +$3+ P + + #2 +P+ PrP"1+R+K+ + !xabcdefghyIvkov je uo~io da top na c7 zauzeo polje ismeta za matnu kombinaciju. Zato ga`rtvuje putem {aha na crnog kralja:1.!c6+Crni je primoran da uzme topa, ali daljesledi forsirani mat.!" "xc6 2.#c5+ $a5 3."c7# 1-0

Malo sloèniji primer je pozicija upartiji Kmoch,H - Rubinstein,A, 1926.

XABCDEFGHY8 + +r+k+(7+ + + + '6 +l+q+pQ&5p p +p+ %4 +Pp P +$3+ +Lr + #2PP R KP+"1+ + + +R!

xabcdefghy

Veliki majstor {aha Rubistein izvodi lepukombinaciju na motiv osloba|anje polja:e3. 1...!f3+ 2.gxf3 Top je zauzeopolje e3, koje bi vi{e odgovaralo dami.Zato se on prakti~no uni{tava. Crni gauzima, ali ni ostalo ne pomaè:

&'($)* +,*- .($/' !"#$%& ()%&*+#,-. #()-&/0

.(((+).- 0($)* !,*-

1("2* !,32*45 2...+e3+

Dama jedo{la na èljeno mesto i muke crnog tekpo~inju. Vredno je pomenutu {ta je svekombinator morao prora~unati do kraja.Upravo to svaka kombinacija i traì:precizno izra~unavanje svih mogu}ihnastavaka, ina~e kombinacija ima!"#$#%&3.$g3

&.($)' +32.-67 0($)* +).- 1(!)' 81($2*

!,*47 1(((+3)'49

:7

0($/'( ;


79/207


497

1.g4 "xe2 Dama nije va`na!&*(((+2> '(!3/1- )3/1 .()1- -?5

2.!xh5+ Top se mora ukloniti, da bipe{ak sa g4 do{ao na njegovo mesto.$"%&'( )*%(+ !xg5+ 4.fxg5#

Iz prethodnih primera uo~ava se daodre|eno polje zauzima nekakombinatorova figura ili pe{ak, kojeometaju neku drugu aktivnijudalekometnu figuru. Zato se ona uklanjana bilo koji na~in , najbolje je `rtvovati.@rtvovana figura je u puno slu~ajevadaleko vrednija nego ona koja }e do}i, ali

je ova dolaze}a figura ili pe{akkvalifikovana i mo`e uspe{no obavitizadatak.

Ve`be

1) Georgadze-Kuind|i, ch SSSR 1973

XABCDEFGHY8 + + + +(7+ + + +p'6 + + +pk&5+P+ + r %4 +P+ QLK$

3R + + +P#2 + + +r+"1+ + + q !xabcdefghy'(&) -+

2) Gheorghiu-Keene, 1972

XABCDEFGHY8r+ + r k(

7pp+ +p+p'6 + +lNpl&5+ +N+ + %4 Q + + +$3+ + + + #2PP + PPP"1+ + + K !xabcdefghy1. ? +-

3) Uhlmann-Bron{tejn, 1966

XABCDEFGHY8 + +r+k+(7p + +pqp'

6 l + R +&5+ pN+ + %4 +P+ Q +$3P + P +P#2 + + +PK"1+ + + + !xabcdefghy1. ? +-

4)Druganov-Panteleev, 1956

XABCDEFGHY8N+ +r+k+(7pp+ +ppp'6 + + + +&5+ P +l+ %4 l P L +$

3+qnL+N+ #2 P + +PP"1nQK R +R!xabcdefghy'() -+

5)Golovko-,-./012, SSSR, 1964

XABCDEFGHY8 + nr+k+(

7p + + +p'6 +n+pRpL&5+ +pP + %4 +pP +P+$3q P + +P#2 + + +LK"1+ + +Q+ !xabcdefghy1. ? +-


80/207


498

6) Corzo-Kapablanka, 1900

XABCDEFGHY8 +l+ + L(7+pp +k+ '

6 p + + +&5+ +P+ +n%4 + + p P$3+P+ + p #2P+ r +P+"1R + + KR!xabcdefghy'(&) -+

7)Diemer-Kotek, corr 1955

XABCDEFGHY8r+ q r +(7p plpplk'6 p + npp&5n +P+ L %4 + + + Q$

3+ NL+N+ #2PPP+ +PP"1+ + RRK !xabcdefghy1. ? +-

8)Estrin-Nun, corr 1960

XABCDEFGHY8r+ +k+ N(

7ppplq pp'6 + + n +&5+ +Ppn+ %4 +LP + +$3+ P + lP#2PP +Q+P+"1RNL +K+R!xabcdefghy'(&&) -+

Re{enja

1) Georgadze-Kuind|i, ch SSSR 1973!"""#$%& %"#($% )*+& ,"-(*+ .+/

2) Gheorghiu-Keene, 1972

!"#*0 1.2 %"3*+& .(* + ,"#$4& 1.5 0"362/

3) Uhlmann-Bron{tejn, 1966!")(74 8(74 %"3$4& 1$5 ,"#94& )62 0"#95&+-

4)Druganov-Panteleev, 1956!"""#9!& %")(9 ! 36%& ,"-(6% 37,/

5)Golovko-,-./012, SSSR, 1964!")(.4& *(.4 %"#$4 )62

"#$$$%&' ($%)*+, -./ 0$1*2 ,-],"#$5& 1*2 0"-.+ !":

6) Corzo-Kapablanka, 1900!"""$, %".($, 3$0 ,"-6+ ).%& 0"1$! ) $%& +"16!+""39,& :"!

7)Diemer-Kotek, corr 19551.d6 cxd6 "3$$$&)4+ #$542,-]%")(62 #(62 ,"39+ #64 0"3($4& -($4 +"-($4+"""#6,& 4"1*! 1.5 2"3.+ *+ 5"#(*+ .(*+;"-*2/

8)Estrin-Nun, corr 1960!"""-*% %"1$% 3., ,"#6! 3$60& 0"1$, 39%&+"3(9% #$4& 4"16, #$0& 2"19, -$+& 5"360

5"""-(60& ;"#(60 #(60& !:"19 % #(.%& -+

b) Osloba|anje dijagonale

Elementarni primer osloba|anjedijagonale mo`e se videti na slede}emprimeru:

XABCDEFGHY8 + + lk+(7r + +pp '

6 + + + +&5q + + + %4 + + + +$3+ +L+ + #2 +Q+ +P+"1+ + + KR!xabcdefghyBeli je na potezu. On mora brzo da

deluje jer mu prete {ahovi i gubi partiju.Njegov lovac smeta na dijagonali d3-h7


81/207


499

dami koja moè dati mat na h7. Lovca jepotrebno ukloniti sa table sa tempom, dacrni ne do|e do igre.1."h7+ Dijagonala je slobodna, alivalja polje h7 deblokirati , da bi dama tudo{la: !"$h8 2."g8+ $xg8Zavr{ni potez +mat: 3.+h7#

U partiji Nikolov - Slavchev , 1963,nastala je interesantna pozicija:

XABCDEFGHY8 +r+ + k(7+ + +Rlp'6 +rNQ+p+&5p + + +q%

4Pp + +n+$3+L+ + + #2 + +KP +"1+ +R+ + !xabcdefghyBeli je na potezu. Top na f7 je zatvoriodijagonalu a2-g8 i treba ga ukloniti satempom, jer i crni preti sa odskokomskaka~a. Zato igra: 1.!f8+1...!xf8 Uzimanje sa lovcem ne dajerezultate +sledi mat: *((("32@ '(+)@4(2.+g8+ !xg8 3.#f7# 1-0

Tema ugu{enog mata je obra|ena u I,-.# /0123- !450672 89:9%&

Sloèniji primer je dat na slede}emdijagramu iz partije Semi{-Engel,1928 g.:

XABCDEFGHY8r+ +nrk+(7p pl+qpp'

6 + p p +&5+ pP+N+ %4 +P+PR +$3P PL+ + #2 + +Q+PP"1+ + +RK !xabcdefghyNa dijagonali b1-h7 nalaze se ~ak dvebele jedinice: pe{ak i skaka~. înjenica jeda polje h7 slabo branjeno i to od kralja i

preko njega je mogu}e ozbiljno ugrozitikralja. Beli to iskori{}ava vrlo

jednostavno: 1.e5 dxe5Pe{ak je uklonjen sa dijagonale, dok crninije imao drugu mogu}nost: *(((23,1'(#/A- -?zbog svoje dame.2(!h4 h6Ne valja '(((#=A zbog .(!3/> -?(3.!xh6 #d6 4.#e7+Skaka~ se uklanja sa davanjem {aha.

3"+xe7 5.!h8+ $xh8&1((($2> A(")A- $ 3)A >(+/145

Oko crnog kralja su velike rupe prekokojih bele figure kidi{u i ostvaruju cilj.6.+h5+ $g8 7."h7+ $h8 8."g6+ $g89.+h7#

Ve`be

1) Nunn-Dhur, 1982

XABCDEFGHY8r+ + + k(7+ +R+ +p'6 +p+ +p+&5+ P R + %4 +Q+ P q$

3+ + + +r#2 + + +P+"1+ + + K !xabcdefghy1. ? +-

2) Heepner-Goode, 1963

XABCDEFGHY8 + + R +(7p R + lk'6 q +l+ p&5+ + + p %4 + + + +$3+P+ +NP #2P+ + +LP"1+ + + +K!

xabcdefghy1. ? +-


82/207


500

3) Durao-Alster, 1965

XABCDEFGHY8r+l+ rk+(7+ q +ppp'

6pp ppn +&5+ p N + %4 + + P +$3+P+PP Q #2PLP+ +PP"1R + +RK !xabcdefghy1. ? +-

4)Karpov-Csom, 1977

XABCDEFGHY8q+ +rn k(7+ QR+ + '6pp +pp +&5+ + + + %4P+P+ + +$

3+P+ + N #2 + + +n+"1+ + + K !xabcdefghy1. ? +-

5) Urusov-Kalinovskij, 1880

XABCDEFGHY8 + + rk+(

7+ + + +p'6l+ pNp +&5+ +P+N+ %4 p +P+ +$3+ + + KP#2P+ Q P +"1+ L nq+ !xabcdefghy1. ? +-

6) Ljubojevi}-Padevski, Nice, 1974

XABCDEFGHY8r+q+ + r(7+lp +plk'

6 pn+ + p&5+ +Np pP%4p+Q+P+ +$3P P +NL #2 P + PP+"1+ +RK +R!xabcdefghy1. ? +-

7) Tallanture-Lidelel, Birmigham, 1893

XABCDEFGHY8r+ + +kr(7p + PR+p'6 p p +pq&5+ + n + %4 + + + +$

3+ +L+ + #2P+ + QPP"1+ + R K !xabcdefghy1. ? +-

8) Blackburne-Mackenzie, London, 1882

XABCDEFGHY8 +l+ r +(

7rpp +pkp'6 + pq+ +&5+ pR+ P %4 +n+P+N+$3+ P +L+ #2 P + Q P"1+K+ + +R!xabcdefghy'(&&) -+


83/207


501

Re{enja

1) Nunn,J - DuhrBC *D@'!")65&

3$*).(67 %*(, #$-83 9#$-.3 :;3, 1. .$:)&/

#$%40, -*/"#$$$%8+ ($%)8+, -*/ 0$%*'?@#$$$:&2 ($%)&2, %8+ 0$%)8+, -*/

2$%*'?>,"#.2/ !-0

2) Heppner - GoodeB *DA.!"3(.+& !"""*(.+

"3$$$-*+ #$1&0,A) #$$$-.2 ($5)&+ 3AB@B) #$$$182 ($1)82,C3< ($$$-)*2 0$:)*', %*+

90$$$-.2 2$1*0?< 2$:)*+, -.2+$:./ ;2 '$:.).+?@

C#< ($$$-.2 0$58( 3AB@C) #$$$-)*2 ($:)*', -.2 0$18(, 1*0

2$1)*0?>%"-60& 1*4

"#$$$182 ($1)82, %*+ 9($$$-.+ 0$:./,1)./ 2$:.'?< 0$1)*+, -)*+ 2$:*/ 3AB>

,")*5& -(*5 0")*2/ !-0

3) Durao,J - Alster,L, 1965!"392 "#(92

"3$$$5)4' #$%)*'?@ 3$$$5.2 #$58+, -./9#$$$5)8+ ($1)8+ *+ 0$%*2 3AB< ($5).2 3AB@3$$$1)4' #$1)8+ *+ ($%*2 3AB>

%"-($4 .4 ,"#.+ !-0

4) Karpov-Csom, 1977!"3$+ 3(92

"3$$$&)82 #$%.#, -*/ ($%*(, -./0$%*'?@ 3$$$%D/ #$:.', 5).' ($%*'?>

% " # * % & 1 . 5 , " # . , & 1 $ 2 0 " # . 2 /

5) Urusov-Kalinovskij, 1880! " # . + & $ ( . + % " 3 * 4 & 1 * 5 , " - 7 % & ) $ 40 " - ( $ 4 /

6) Ljubojevi}-Padevski, Nice, 1974! " 3 $ 4 & - ( $ 4 % " # ( $ 2 & - . 2 , " 3 ( . + &3 . . h x g 5 4 . h 6 + -

7) Tallanture-Lidelel, Birmigham, 1893! " ) ( 6 + 9 ( 6 + % " ) $ 5 & ) ( $ 5 , " - < 0 & 1 . 20 " 6 5 3 & ) ( 6 5 + " # $ 2 /

8) Blackburne-Mackenzie, London, 1882!,"""#(9+ !0"6(9+ - $+& !+"1

"32$%E# :;3, 3+$-);3 1)E# BA3>!+""")8!/

c) Osloba|anje linije (reda)

Osloba|anje linije ili reda se~esto pojavljuje u praksi . Na primerupartije Bisguier-Fischer odigranoj u

Njujorku 1965 god. vidi se na~inosloba|anja linije ili reda.

XABCDEFGHY8 +r+ +k+(7p + +p+ '6 + + + +&5+ + l + %4 + pP+Pp$

3P + +RP #2 P +R+PK"1+ r + +N!xabcdefghyNa potezu je crni. Sa prvim potezom crniosloba|a prohodnost topa po osmomredu: 1...$g72.!f5 Pretnja po h-liniji jenaterala belog da igra topom na f5, jer idrugi mogu}i potez topom na b3 ne daje

nikakve rezultate:&'(!E. /3).- .(#3). !/@45

2..(!xh1+ Sad top ~isti osnovni red zasvog drugog topa i poraz je neminovan.3.$xh1 !c1+ 4($h2 hxg3+ 5.$h3 !h1#

Na mnogim primerima mo`e se uo~itida slabija dalekometna figura uklanja seu korist dame. Postoji i obratno da sedama uklanja slabijoj figuri koja }e mo}iobaviti zadatak, koje dama ne mo`e.

XABCDEFGHY

8 + + nk+(7+r+ +np '6r+ + +p+&5+ +p+ + %4P+ + P +$3+P+ PN+Q#2 q + PKR"1+ + + +R!

xabcdefghy


84/207


502

Beli je na potezu i ne mo`e ni{ta da uradina h-liniji. Ako bi se poku{alo sa :*(+/@- #3/@ '(#)1 #2> crni se spa{avai beli je jako vrednu figuru uzalud`rtvovao. Poku{aj sa topom dajeizglednije {anse iz prostog razloga {tomanje vredi od dame:1(+c8 Dama se uklanja topu i ujednonapada crne topove i vezuje skaka~a.

1.(!ab6 2(!h8+ #xh8 3(!xh8+ $xh84(+xf8+$h7 5(#g5+$h6 6(+h8#

U partiji Aljehin-Opo~ensky odigranoju Parizu 1925 god. nastala je pozicija :

XABCDEFGHY8r+ + qkr(7p + +p+ '6 n + +p+&5+ p + Lp%4 + lR+ P$3+L+ +QP #2PP + P +"1+ R + K !xabcdefghy!")(90


85/207


503

5) Csom-Quinteros, Lone Pine 1975

XABCDEFGHY8L+l+rlk+(7+ + +ppp'

6pq + + +&5+p+ n + %4 +p+ P +$3+ + + PP#2PPQ+ + K"1R LR+ + !xabcdefghy'(&&) -+

6) Ruben~ik-Botvinik, SSSR 1976

XABCDEFGHY8 n +n+r+(7r + qppk'6p+ p + p&5+ +PpP+P%4 P +P+ +$

3+ +L+ RQ#2 + L P K"1+ + + R !xabcdefghy1. ? +-

7) Karasev-Legkij, SSSR 1978

XABCDEFGHY8r+ lr+k+(

7+q+ +ppp'6p+ +l+ +&5+p+NL PQ%4 + +P+ +$3+P+R+ + #2 PP+ + P"1+ K + R !xabcdefghy1. ? +-

Re{enja

1) Pogelevi~-Verlinskij, SSSR 1937!"-*2


86/207


504

XABCDEFGHY8 + +rqk+(7p + + l '6 + p + p&5+ +Pn p %4 pP+NrP+$3+ + NP+ #2P+ +Q+P+"1+K+RR + !xabcdefghy!"""3($, > Prvo osoba|a dijagonalu a1-h8 za delovanje crnopoljca.

%".($, )6(60 ,"$(60Otvorena je f-linija. Crna dama dolazi naseci{te otvorene dijagonale i linije:," " "#$4 0")9, )$% +"#($%Crna dame je odvu~ena i nije pokrivenasa nekom svojom figurom.+""#8!& 4"1


87/207

[AHOVSKE SREDI[NJICE - "#$%&$#' ()*+#,-./-' )&0&1(*#./-2

505

Odvla~enje

Odvla~enje ili otklon je kombinacioni elemenat u kojoj kombinator natera nekuprotivni~ku figuru da se ukloni sa svog poloàja. Time prestaje njeno delovanje naodre|ena polja, koja su kriti~na za kombinaciju. Kod eliminisanja protivni~ka figura

nestaje sa table, a ovde, naprotiv, ona ostaje. Da bi prisilio na povla~enje kombinatorsam izvodi neki kombanacioni elemenat, obi~no je to napad. Po odvla~enju figuremora se delovati brzo ili neki forsiraju}i potez, ina~e bi se odvu~ena figura ponovovratila na svoje mesto. Samo odvla~enje figure ne daje uspeha, ve} samo pripremasituaciju za akciju, u kojoj kombinator mora ispoljiti o{trinu i ta~nost. Odvla~enjepe{aka je trajnog karaktera jer se oni ne mogu vra}ati. Novi poloàj na tabli je va`nijeu pozicionoj igri, ali ni u kombinaciji nije na odmet.

U partiji Grisch-Man, Kanada 1963god. nastala je pozicija:

XABCDEFGHY8 + rk+ r(7pp+ ppl '6 + + p p&5q +N+ + %4 + Q P +$3+ + + + #2PPP+ +PP"1+ KR+ +R!

xabcdefghyBeli je na potezu. I ako je jak po d-linijisa odskokom skaka~a ne postiè ni{ta.Crni top je pokriven od dame i kralja.Zato je neophodno skinuti jednopokrivanje. Zato beli igra:1.!a4+! !xa4Crnom ne preostaje ni{ta drugo nego dauzme damu i ona je prestala da ~uva topana osmom redu. Sledi:2."c7+ #f8 3.$xd8+ !e8 4.$xe8#

Odvla~enje je ~esto tema sastavlja~a

studija. Rinckova studija slikovito dajesu{tinu ovog kombinacionog elementa:Beli na potezu dobija ovako;1.h7 $h1 2.a7 $a1Oba topa imaju svaki svoj zadatak: daspre~e promovisanje pe{a

Sredisnjica

Documents