SRB hitech 1 15 0303 CE3 · Konkurentnost, bezbednost i finansijska izvodljivost predstavljaju aspekte koji moraju da budu ispunjeni u celini. Intervju sa Žozeom Viegasom (José

1|15

siemens.com/hitech

hi!tech

Budućnost mobilnosti Urbanizacija iziskuje saobraćajne sisteme širom zemljine kugle. Investicije u transportnu infrastrukturu povećavaju i konkurentnost.

Industrijalizacija Silikonske dolineProizvodnja u fokusu Software-Hotspotsa

KliničkarevolucijaNova tehnologija omogućava slike velike preciznosti

Pametna energija Proširenje inteligentnih mreža

Ovo izdanje hi!tech bavi se temom „bu-dućnost mobilnosti“ i osvetljava je iz razli-čitih perspektiva–od aspekta visokog ude-la inovacija i stvaranja vrednosti u Austriji preko automobilskih firmi u Silikonskoj dolini do inovativnih tehnologija prevo-znih sredstava.

Od mobilnih sistema širom sveta zah-teva se da održe korak sa rastom stanov-ništva. Sa jedne strane, potrebno je ogra-ničiti negativna dejstva na životnu sredinu koja prate pojačani intenzitet saobraćaja, a sa druge strane, nesmetani transport ljudi i dobara predstavlja preduslov za konkurentnost i privredni rast − jer pored brzih auto-puteva i podataka za atraktiv-ne privredne lokacije potrebne su i odlič-no izgrađene saobraćajnice i inovativna infrastrukturna rešenja.

Studije ukazuju na ogroman potenci-jal optimizacije saobraćajne infrastruk-ture, a to potvrđuje i studija koja je zajed-no sa drugima predstavljena u priči sa naslovne strane, koja prikazuje saobra-ćajne sisteme optimizovane za sveobu-hvatno ekonomsko iskorišćenje.

Upravo u vremenima slabog rasta i re-lativno male mere poboljšanja donose impulse koji podstiču konjunkturu. Oni doprinose povećanju kvaliteta standarda za preduzeća i većem kvalitetu života lju-di.

Uzbudljivo zadovljstvo u čitanju želi Vam

Vaš urednički tim

Drage čitateljke, dragi čitaoci,

Uvod

Imprint

hi!tech 01|15 3

hi!tech

hi!tech – The innovation magazine by SiemensIzdavač i medijski vlasnik: Siemens AG Austria, Siemensstrasse 90, 1210 Vienna Odgovoran za objavljivanjeMs. Katharina Swoboda, MBA Glavni i odgovorni urednik Mag. Christian Lettner, MA Urednici: Mag. Wilma Mert, MSc, Christian Pressler, Günther Schweitzer, Ruth Unger, Bakk.Grafički dizajn: alaki-designUrednici fotografije: Sieglinde Hofstätter, Ruth Unger, Bakk. Litografija: R12Štampa: La Mantini d.o.o. Beograd Onlajn-verzija dpworx, primartKontakt osoba za Siemens Srbija:Jovana ŽuržinTel: +381 11 2096 338siemens.com/hitech

Fotografija sa naslovne strane: Thinkstock/iStock/Natalia Silych

1|15

siemens.com/hitech

hi!tech

Budućnost mobilnosti Urbanizacija iziskuje saobraćajne sisteme širom zemljine kugle. Investicije u transportnu infrastrukturu povećavaju i konkurentnost.

Industrijalizacija Silikonske dolineProizvodnja u fokusu Software-Hotspotsa

KliničkarevolucijaNova tehnologija omogućava slike velike preciznosti

Pametna energija Proširenje inteligentnih mreža

Sadržaj 1|15

Uvod 26Termička analiza čitavih gradova Mala pumpno-akumulaciona elektrana Prekidač za postrojenja prenosa jednosmerne struje pod visokim pritiskom

Dinamična proizvodnja 28Centralna proizvodnja za svetsko tržište opada. Razvijaju se globalne proizvodne mreže.

Fabrika budućnosti 32U istraživačkoj fabrici Instituta u Fraunhofu naučnici rade na proizvodnji za 21. vek.

Cena je vrela 34Novi model troškova za električnu energiju uzima u obzir troškove i korist proizvodnje za čitavo društvo.

4 hi!tech 01|15

Priča sa naslovne strane

Uvod 14Šatl oklandskog aerodroma Kontrolni sistemi za potrošače struje Softver za simulaciju vazdušnih i svemirskih putovanja

Promene u energetici 16Usled porasta decentralizovanih nabavki energije distributeri moraju da prilagode svoje poslovne modele. Menadžeri izvešta-vaju o svojim strategijama.

Siemens fabrika u Subotici 20Delegacija predvođena premijerom Repu-blike Srbije obišla je pogone fabrike u kojoj se prave vetrogeneratori i zahvaljujući kojoj Srbija ima svoje mesto na tehnološkoj mapi sveta.

Putevi, ulice i pruge Gradovi postaju sve veći. Saobraćajna infrastruktura zbog toga stoji pred velikim izazovima. Konkurentnost, bezbednost i finansijska izvodljivost predstavljaju aspekte koji moraju da budu ispunjeni u celini.

Intervju sa Žozeom Viegasom (José Viegas), saobraćajnim ekspertom pri OECD, na temu rešenja u oblasti saobraćaja s obzirom na nezaustavljivi proces urbanizacije i etičkih pitanja u vezi sa inteligentnim saobraćajnim sistemima

hi!bizIndustrijska dolina 22U Silikonskoj dolini raste interesovanje za proizvodnju. Sa druge strane, industrijski kon-cerni otkrivaju potencijal Software-Hotspotsa.

Lokalno u susretu sa globalnim 24Usled kompleksnih veza između dobavljača lokalni događaji mogu da imaju globalne po-sledice. Težišna tačka u nabavci premešta se na upravljanje rizikom.

hi!future

16

28

6

hi!lifeUvod 38Radiološki sistem na dečijoj klinici Novi regionalni vozovi za „Raaberbahn“ Odlično medicinsko istraživanje

Zujanje postaje jače 40Očekuje se da će se broj motornih vozila u svetu udvostručiti do 2030. godine. To će dati zamajac tržištu električnih automobila.

„Klinička revolucija“ 44Peter Lind, predsednik odeljenja za nuklearnu medicinu Klinike u Klagenfurtu, u intervjuu za hi!tech o tehnologiji flowmotion

hi!tech 01|15 5

hi!tech

36

Humanoidni roboti 36Mašine koje se prilagođavaju potrebama i raspoloženjima korisnika iz osnova će prome-niti proizvodnju i potrošnju, kaže informati-čarka Elizabet Andre (Elisabeth André).

Gripovi u mreži 46Ljudima koji su zainteresovani za uštedu energije često nedostaju razumljivi i aktuelni podaci kako bi u domaćinstvu mogli da se ponašaju štedljivo. Jednostavne komande u električnoj mreži Smart Grid donose pobolj-šanje.

Značajan paketić 48Inteligentni paketi treba da informišu buduće potrošače i da spreče skandale u vezi sa život-nim namirnicama.

Igračke 50Daljinsko upravljanje kao pomoću čarobnog štapića | Selfie-štapić sa ugrađenim okidačemMini vozila sa upravljanjem preko App | Stona lampa kao stanica za punjenje | Inteligentna brava (za bicikl)

40

hi!techsiemens.com/hitech

U privrednom prostoru CEE hi!tech se objav-ljuje na više jezika. Svi linkovi za te verzije nalaze se na siemens.com/hitech.

6 hi!tech 01|15 como, ITS magazine Siemens

Mnogobrojni pozitivni pri-meri u čitavom svetu poka-zuju da ako gradovi investi-raju u izgradnju i optimiza-

ciju saobraćajne infrastrukture, njihova atraktivnost može značajno da poraste. S obzirom na ograničene budžete gradske vlasti oklevaju da investiraju u saobraćaj-ne mreže. Međutim, sistem mobilnosti nije samo faktor troška, on je važan fak-tor konkurentnosti – ne samo u velikim metropolama: tržišna utakmica za sedi-

šta firmi i stručnu radnu snagu odavno je stigla do regionalnih i nacionalnih grad-skih centara.

Siemens se već dugo intenzivno bavi razvojem održivih rešenja i specifičnih strategija u oblasti inteligentnih tran-sportnih sistema kojima će se poboljšati atraktivnost nekog grada. U mnogobroj-nim studijama sprovedene su analize o tome šta je sve potrebno i tehnički mo-guće, kakvi faktori u primeni obećavaju najbolje uspehe i time se donosiocima

odluka na lokalnom nivou blagovreme-no obezbeđuju konkretne informacije: na kom mestu su strukturne mere po-sebno efikasne – i kako se sve to može finansirati?

Tri aktuelne studije dokumentuju ši-rinu opsega tog istraživačkog rada. Koli-ko veliki može biti ekonomski potencijal investicija u saobraćajnu infrastruktu-ru, objašnjava na primer studija „The Mobility Opportunity“, koja je sprovede-na u saradnji sa londonskim konsultant-

hi!tech 01|15 7

Gradovi širom sveta postaju sve veći. Saobraćajna infrastruktura zbog toga stoji pred velikim izazovima. Konkurentnost, bezbednost i finansijska izvodljivost predstavljaju aspekte koji moraju da budu ispunjeni u celini.

Putevi, ulice i pruge

Cover

skim preduzećem „Credo“. U njoj se istražuje u kojoj meri su javne saobra-ćajne mreže u odabranim velikim gra-dovima spremne za buduće izazove. Centralno pitanje pri tome jeste: kakav uticaj imaju urbana infrastruktura mo-bilnosti na privrednu snagu, konkuren-tnost i atraktivnost gradova?

Svetski prenosivi rezultatiFokus je usmeren na 35 relevantnih pri-vrednih centara na šest različitih konti-

nenata – ekonomski jaki gradovi od regi-onalnog i nacionalnog značaja, koji ima-ju od 750.000 do preko 20 miliona stanovnika. Jasno je da se ti veliki urbani konglomerati znatno razlikuju u pogledu uslova okruženja i stepena prosperiteta i tako imaju veoma različite polazne pozi-cije i za saobraćaj. Da bi se uprkos tome dobili uporedivi podaci, iz kojih se mogu izvesti prenosivi zaključci za čitav svet, izabrani gradovi su podeljeni u tri kate-gorije: dobro etablirani gradovi sa široko

razvijenim saobraćajnim sistemima, kompaktni centri sa visokom gustinom naseljenosti i gradovi u razvoju sa rastu-ćim brojem stanovnika, ali ne i sa infra-strukturom čiji razvoj prati taj rast.

Evaluacija podataka je jasno pokazala različitu efikasnost zatečenih saobraćaj-nih sistema: manje od polovine gradova trenutno raspolaže „ambicioznom strate-gijom“ sa pravim ciljevima i odgovaraju-ćim mogućnostima finansiranja. Većina gradova pre izgleda zatvorena u začarani

8 hi!tech 01|15

Svet bi ostvario

800 milijardi dolara ekonomske koristi kada bi svi veliki gradovi investirali u svoje saobraćajne sisteme.

como, ITS magazine Siemens, ÖBB/Robert Deopito

krug: nedostatak ambicije i nedovoljno razumevanje troškova i koristi čine već postojeće sisteme neefikasnim. Ukoliko onda izostane pozitivno dejstvo, umanju-je se budžet. Nasuprot tome gradovi kao što su Kopenhagen, Singapur i Santjago de Čile iz te tri kategorije prednjače sa najefikasnijom ponudom mobilnosti. U direktnom poređenju sa najboljima u kla-si mogu se jasno prepoznati oblasti u ko-jima se mogu postići konkretna poboljša-nja saobraćajne infrastrukture – iz toga se u pojedinačnom slučaju mogu izvesti direktne preporuke za delovanje. Eko-nomski potencijal takvih Benchmarking projekata je ogroman: kada bi se nekoli-ko velikih gradova širom sveta orijentisa-lo prema saobraćajnim sistemima najbo-ljih i kada bi uložili odgovarajuće investi-cije da bi dostigli njihov cilj, tada bi se u budućnosti – to pokazuje računica lon-donskog konsultantskog tima – ostvarila ukupna ekonomska korist do 800 milijar-di dolara godišnje. To odgovara okruglo jednom procentu globalnog nacionalnog bruto proizvoda. Zgodni podaci, koji bi u

mnogim gradskim upravama sigurno mogli da pruže povod za razmišljanje. Ipak, za sveobuhvatna infrastrukturna rešenja u javnim kasama često nedostaje novac. Uz to u mnogim gradovima iz-gradnja saobraćajne i šinske mreže uop-šte nije moguća usled ograničenog pro-stora ili nepovoljne topografije.

Modernizacija u LondonuLondon, nasuprot tome, projektom „Tha-meslink Rolling Stock Project“ preduzi-ma važan korak u pravcu modernizacije. U okviru nacionalne inicijative šinske in-frastrukture investira se kako u pruge tako i u železnička vozila. Kašnjenja, pre-puni vozovi i nezadovoljstvo putnika po-krenuli su dešavanja u tom pravcu. U bu-dućnosti bi između Blekfrajersa i Sent Pankrasa u vremenskim špicevima tre-balo da saobraća 24 voza na sat. Među-tim, pretpostavku za to predstavljaju efi-kasni sistemi upravljanja i obezbeđenja, sa druge strane tehnički razvijeni vozovi, opremljeni inteligentnom On-Board teh-nologijom velikog kapaciteta. Oba ova zadatka poverena su Siemens-u. Kao si-stem za obezbeđenje železnice Siemens će u centralnom delu pruge Thameslink instalirati ETCS Level 2, European Train Control System u njegovoj trenutno naj-

ThameslinkZa ljude na jugozapadu Ujedinje-nog Kraljevstva pojam Thameslink predstavlja stalni faktor u svakod-nevnici. Dan za danom više od pola miliona ljudi kreće u London na posao – mnogi od njih na ovoj pruzi dugoj 225 kilometara. Sa 50 stanica ona vodi u pravcu sever−jug od Bedforda kroz London do kupališta Brajton i opslužuje i aero-drome Luton severno i Getvik južno od Londona. Godišnje samo na ovoj trasi, koja u centru Londo-na prolazi kroz tunel Snou Hil, i kojom od 2006. upravlja železničko društvo First Capital Connect, putuje okruglo 50 miliona ljudi. U specifičnosti pruge spada i to da je opremljena sa dva različita žele-znička električna sistema: u sever-nom delu se vozovi kao na železničkim prugama snabdevaju naizmeničnom strujom sa gornjih vodova, u južnom delu dobijaju kao kod metroa 750 volti jedno-smerne struje iz treće šine.

efikasnijoj varijanti. Sistem od 2018. tre-ba da dopuni postojeću infrastrukturu i da stvori pretpostavke za automatski po-gon vozova (Automatic Train Operation, ATO). Ova kombinacija se realizuje po prvi put i treba da omogući zahtevani sled vozova sa taktom od 120 sekundi. Svaki voz mora da se pridržava tačnog vremenskog plana – dakle, da vozi opti-malnom brzinom, da se na vreme zausta-vi na stanicama i da nastavi vožnju bez gubitka vremena. Ukupno 115 pogon-skih vozova tipa Desiro City, koje će Sie-mens isporučivati od 2016, raspolažu izuzetnom tehničkom opremom. Klima-uređaj sa CO2-senzorima koji se auto-matski reguliše u skladu sa brojem put-nika nudi putnicima veliku udobnost. Aluminijumski vagoni lake konstrukcije i obrtnog postolja, optimizovanog za nji-hovu težinu, predstavljaju značajne ra-zloge za to što je Desiro City u poređenju sa sadašnjom flotom vozova Desiro u Ve-likoj Britaniji lakši do 25 odsto.

Ciljno upravljanje saobraćajem Tesni saobraćajni uslovi ne mogu se pro-meniti bez velikih građevinskih zahvata, kako to pokazuje još jedna Siemens-ova studija jer su zahvaljujući modernoj teh-nologiji veliki gradovi sada u stanju da

Rejldžet. 51 brzi voz već vozi za Austrijsku saveznu žele-znicu (ÖBB) u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj. Od kraja 2016. godine za 9 rejldžetova biće bogatiji i saobraćaj u Italiji. U češkoj državnoj železnici koristi se sedam rejldžetova.

Avenio. Avenio je nova železnička generacija Siemens-a, koja se po prvi put u čitavom svetu koristi u Minhenu. Od početka 2015. svih osam tramvaja proizvedenih u Beču kori-sti se za prevoz putnika.

hi!tech 01|15 9

probleme reše i ciljanim upravljanjem saobraćajem. Primer sa suzbijanjem pra-šine: izbegavanje zastoja u cilju ubrzanja i poboljšanja gradskog saobraćajnog toka važi konačno kao centralni faktor ra-zvoja mobilnosti. Zbog toga je u okviru studije sprovedeno istraživanje kako re-gionalne i nacionalne značajne metropo-le (Regional and National Capitals) u Evropi i Severnoj Americi sa 200.000 do milion stanovnika primenjuju sisteme upravljanja saobraćajem za izbegavanje zastoja.

Rezultat je bio poražavajući. Ipak, na osnovu ankete, četiri od deset gradova bilo je uvereno da je veoma uspešno u toj disciplini. Više od trećine posmatranih gradova sledi pre konzervativni pristup – održanje postojećeg stanja i obnavljanje samo po potrebi. Za četvrtinu upravlja-nje saobraćajem uopšte nije tema za raz-mišljanje: u njima niti postoje jasne predstave o tome, niti postoje odgovara-

jući planovi. Doduše, za mnoge komunal-ne zajednice smanjenje automobilskog saobraćaja jeste primarni cilj. Ipak, u mnogim mestima pored finansijskih sredstava nedostaju i politička volja, ne-ophodno stručno znanje i razumevanje kao i jasni procesi planiranja sa odgova-rajućim zadatim ciljevima. Pritom se za-hvaljujući mnogim uspelim projektima može prepoznati šta je sve moguće. Kao preteča u oblasti upravljanja saobraća-jem nastupaju pre svega globalni centri: metropole kao što su London i Stokholm predstavljaju primere kako se uvođe-njem gradske putarine u velikoj meri smanjuju gustina saobraćaja i zagađenje životne sredine. Putarina na mostu u San Francisku pomaže u tome da se redukuje saobraćaj u vremenskim špicevima. Uče-snici saobraćaja u Hongkongu preko transportnog informacionog sistema do-bijaju informacije u vezi sa zbivanjima u saobraćaju u realnom vremenu i tako

mogu da izaberu manje zakrčene trase. Odeljenje za kontrolu saobraćaja Njujor-ka pomoću projekta „Midtown in Motion“ organizovalo je inovativan sistem uprav-ljanja zastojem, kojim se može posma-trati situacija na ulicama kako bi se u re-alnom vremenu pokrenule odgovarajuće mere, kao na primer prilagođavanje zele-nih talasa.

Bezbednost u uličnom saobraćajuInteligentna saobraćajna tehnika može znatno da doprinese povećanju bezbed-nosti u gradskom saobraćaju. Na primer, uređaji za kontrolu saobraćaja (VBA), koji informišu učesnike u saobraćaju preko dinamičkih prikaza i pozivaju ih na prilagođeni način vožnje putem ogra-ničenja brzine ili zabrane preticanja. Već kratko posle aktiviranja VBA u Tirolu, na primer, eksperti austrijske firme Asfinag Verkehrs¬telematik GmbH registrovali su, verovali ili ne, 40% manje saobraćaj-nih nesreća. Slični povoljni rezultati pri-javljeni su još mnogo ranije na nemač-kom auto-putu A9 između Minhena i In-golštata: ovde je posle puštanja u pogon bilo 35% manje udesa.

Da bi se rešio problem sa prekorače-njima brzine u gradu, koji su posebno opasni za pešake, nemačka firma specija-

lizovana za saobraćajnu tehniku RTB pri-menjuje takozvane dijaloške displeje (Di-alog-Displays). Oni na primer prikazuju slike dece i reaguju pomoću nedvosmi-slenih poruka na ponašanje vozača. „Kada sedimo u automobilu, sa svim tim limom, komforom i tehnikom oko sebe, tada smo gotovo izolovani od okruženja. U tom trenutku nam jednostavno nije ja-sno koliko katastrofalne mogu biti posle-dice naših grešaka“, kaže Rudolf Broer, direktor RTB, o jednom od važnih uzroka prekoračenja brzine. Zbog toga, pomoću dijaloškog displeja treba da bude uspo-stavljena veza sa realnošću. Ukoliko se na primer neko vozilo približava prilagođe-nom brzinom, na displeju se pojavljuje zelena reč „Hvala“, ako ne, crvenim slovi-ma se zahteva da se vozi „Polako“.

Automobil umrežen sa okolinomJoš veći potencijal za inovacije u korist bezbednosti saobraćaja eksperti pronala-ze u oblasti takozvane opcije Car2Infra-structure-Communication, dakle, kod umrežavanja ulične infrastrukture sa vo-zilima. „Iz naše perspektive“, kaže Ro-land Vunder (Roland Wunder), menadžer proizvoda kooperativnih sistema u Sie-mens-u, „reč je pre svega o prenošenju informacija sa Roadside-Unit u vozila, čiji sistemi za asistenciju u vožnji na odgova-rajući način mogu da reaguju na to.“ Spektar poslatih podataka prostire se od sasvim konkretnih upozorenja na opa-snost zbog privremenih naredbi kao što su ograničenje brzine ili zabrana pretica-nja, do preostalog vremena trenutne faze na semaforu. Velika prednost Car2Infra-structure-Communication u poređenju

10 hi!tech 01|15

Godišnje

50 miliona putnika koristi londonsku prugu Thameslink.

como, ITS magazine Siemens, ÖBB/Robert Deopito

ULF. Tramvaj sa najni-žom ulaznom platfor-

mom u celom svetu (Ultra Low Floor) koristi

se od 1997. godine u Beču. Okruglo 280 vozo-va omogućavaju komfo-

ran prevoz putnika bez barijera. Do 2007. u

Beču je isporučeno još 45 ULF-ova.

Inteligentna saobra-ćajna tehnika može mnogo da doprine-se većoj bezbedno-

sti saobraćaja na putevima.

sa Car2Car-Communication, gde vozila direktno komuniciraju jedno sa drugim, leži u većem opsegu. Zahvaljujući stalnoj vezi sa saobraćajnom centralom Roadsi-de-Units mogu da upozore vozače na ri-zike koji su još uvek daleko izvan njiho-vog polja vidljivosti. „Do sada su koope-rativni sistemi bili u oblasti istraživanja“, kaže Vunder, „ali se od ove godine prve konkretne aplikacije stavljaju u pogon.“ – pored ostalog u okviru ITS (Intelligent Traffic Systems) koridora Roterdam–Frankfurt–Beč.

U okviru ovog projekta Holandija, Ne-mačka i Austrija žele da kooperativne teh-nologije prenesu sa industrije na puteve. Već 2015. godine bi na ovom koridoru preko mobilne telefonije ili preko WLAN-a trebalo da se informacije o praćenju u slu-čaju radova na putu šalju do automobila i saobraćajne centrale. Trenutno su u opti-caju probni proizvodi, u Nemačkoj oko Frankfurta na Majni i u Holandiji proširu-je se polje testiranja DITCM, a u Austriji u okviru projekta Eco-AT.

Izazov finansiranjaNajzad nekoliko reči o trećoj saobraćaj-noj studiji, koja se bavi temom finansira-nja. Finansijska situacija u mnogim me-tropolama širom sveta nije posebno do-

bra – često nedostaju sredstva i za puko održavanje postojećeg stanja. Ovo ne važi samo za finansijski slabe zemlje. Iskustvo pokazuje da su vlade kojima predstoji reizbor često neodlučne u po-gledu povećanja poreza. Institucionalni investitori ne čekaju u redovima da bi in-vestirali u klonulu infrastrukturu. Strah od neuspele privatizacije često dodatno blokira ovakve investicije.

Studija „Investor Ready Cities”, koju je Siemens sproveo zajedno sa konsultant-skim preduzećem PwC i britanskom kan-celarijom Berwin Leighton Paisner, iz perspektive investitora, preduzeća i prav-nika pokazuje izlaz iz ove dileme. U svom izveštaju konsultanti formulišu tri ključ-na iskaza: • Sredstva, koja su neophodna za izgrad-nju u saniranje gradske infrastrukture, daleko premašuju mogućnosti tradicio-nalnog investiranja; • Zbog toga je saradnja javnog sektora i privatnih preduzeća, takozvana Public Private Partnerships, neophodna konse-kvenca;• Međutim, pretpostavka da se probudio interes privatnih investitora jeste sigur-nost investicije.

Za privatni sektor, tako se navodi u studiji, javni projekti upravo u oblastima

javnog prevoza lica, proizvodnje energi-je, snabdevanja vodom i zdravstva od ve-likog su značaja jer se ovde mogu ostva-riti dobri prihodi. Međutim, uvek su lo-kalni uslovi ti koji odlučuju, a sigurnost investiranja stoji na prvom mestu. Inve-stitorima su važne funkcionalne struktu-re upravljanja, pouzdani zakonski okvir-ni uslovi i stabilan lokalni poreski sistem. U mnogim regionima sve važnije postaje uključenje društva. Za nesmetanu reali-zaciju većih građevinskih projekata mo-raju se blagovremeno uključiti predstav-nici različitih interesnih strana kako bi se izbegla dugotrajna i tako skupa odlaga-nja. U zaključku autori studije preporu-čuju gradovima da aktivno i otvoreno ko-municiraju, da obezbede jasne strukture kao i da demonstriraju njihovu efika-snost i pouzdanost.

Aktuelne studije pokazuju: već dugo se ne dovodi u pitanje činjenica da su gradovi sa efikasnijom transportnom in-frastrukturom ekonomski bolje opre-mljeni za budućnost. Za mnoge zvanični-ke inspirativni su uspesi drugih lokalnih zajednica i polako se širi spoznaja da put nije toliko trnovit kako se čini na prvi po-gled – ako svi učesnici blagovremeno razgovaraju jedni sa drugima i uče jedni od drugih. Što pre to bolje.

Cover

Inspiro. Vozovi nove Siemens-ove generacije vozila za metro iz bečke Siemens-ove fabrike proslavili su 2013. u Var-šavi godišnju premijeru prevoza putnika. Sie-mens-ovi proizvodi iz Beča koristiće se i od 2017. godine u Kuala Lumpuru.

hi!tech 01|15 11

Uređaji za kontrolu saobraćaja omogućili su

40% manje saobraćajnih nesreća u Tirolu.

Gospodine profesore Viegas, sa kojim specifičnim izazovima, po Vašem mišljenju, moraju da sa suoče gradovi kako bi svoje saobraćajne sisteme pripremili za budućnost?Smatram da ne bi trebalo da se definišunikakve specifične obavezne smernice za javna prevozna sredstva ili druge komponente gradskih prevoznih siste-ma. Treba da zadržimo u fokusu čitav si-stem, dakle, grad i njegove stanovnike, i da onda odlučimo kakav efektivan i efi-kasan doprinos svaka komponenta može da im pruži. U vezi sa time, naj-važniji politički cilj mora da bude da građanima budu lako dostupni poslovi i usluge, koji su važni za njihov kvalitet života. To se može ostvariti kada se isko-rišćenje prostora i saobraćaj sagledava-ju zajedno. Podjednako su važna i eko-loški razumna i efikasna rešenja. Pri tome se mora uzeti u obzir potražnja za mobilnošću svih ljudi koji danas koriste javna prevozna sredstva.

Praksa pokazuje koliko je teško pokrenu-ti vozače automobila na promenu. Da li Vi vidite neki idealni način za to?Najvažniji motiv za prelazak sa automo-bila na druga prevozna sredstva jesu više takse za parkiranje i nedovoljan broj mesta za parkiranje. Međutim, osloniti se samo na to, svakako je loša strategija koja vodi do povećanja „para-zitskog“ saobraćaja u potrazi za mesti-ma za parkiranje.

I, naravno, ne smemo umanjiti vital-nost urbanih oblasti tako što ih činimo teško dostupnim. Dakle, moramo prvo podstaći aktivnu mobilnost tako što ćemo se pobrinuti za veću gustinu i ra-znovrsnost prevoznih sredstava. Među-tim, postoji i sasvim jednostavna strate-gija da se ljudi podstaknu da se odreknu automobila – ona je efikasna, lako razu-mljiva i uzima u obzir želju za vitalno-šću: ponuda mesta za parkiranje, njihova cena i broj, u različitim urbanim četvrti-ma upravlja se prema tome koliko su one

dostupne pomoću javnih prevoznih sredstava i ličnih aktivnosti.

Gde vidite urbanu mobilnost za deset godina? Na osnovu dugih perioda gradskog ra-zvitka može se očekivati da se većina komponenti sistema mobilnosti za deset godina neće mnogo razlikovati od da- našnjih. Najveće razlike će biti u vidu mobilnih rešenja deljenja – na početku sa pojačanim značajem „sukcesivnog korišćenja“, kako je to već danas u mno-gim gradovima moguće sa bike-sharing ili car-sharing. Međutim, sve više će biti „paralelnog korišćenja“ ili čak zajednič-kih vožnji, sa deljenjem taksija ili mini-buseva, koje pomoću pametnih telefona u realnom vremenu možemo poručiti za vožnje od vrata do vrata. Trajanje vožnje će biti isto kao sopstvenim automobi-lom, cena zahvaljujući visokom iskori-šćenju slična kao za javna prevozna sredstva.

12 hi!tech 01|15 como, ITS magazine Christina Lehner International Transport Forum

Cover

„Hej, sa tobom nešto nije u redu“Ekspert za saobraćaj pri OECD, Žoze Viegas (José Viegas) u intervjuu na temu saobraćajnih rešenja s obzirom na nezaustavljivi proces urbanizacije i etička pitanja u vezi sa inteligentnim saobraćajnim sistemima.

„Prilikom koncipiranja vozila i infrastrukture važan zadatak u budućnosti mora da bude formiranje takvih sistema u kojima greške vozača neće neizbežno voditi do katastrofe.“

hi!tech 01|15 13

Kako i u kojoj meri inteligentna saobraćaj- na tehnika može da doprinese povećanju bezbednosti na putevima u čitavom svetu? Ljudske greške sa oko 90 odsto još uvek čine faktor broj jedan u saobraćajnim ne-srećama sa smrtnim ishodom. To znači: prilikom koncipiranja vozila i infrastruk-ture važan zadatak u budućnosti mora da bude formiranje takvih sistema kod kojih greške vozača neće neizbežno voditi do katastrofe. Verujem da zemljama koje se danas nalaze na vrhu u pogledu bezbed-nosti u saobraćaju inteligentna saobra-ćajna tehnika nudi jedinu mogućnost da ostvare dalja značajna poboljšanja. Uz pomoć tehnologije od juče postepeno do-lazimo do granice mogućnosti.

Koje inovativne sisteme pri tome imate u vidu? Veliki procenat svih teških udesa (bez onih sa učešćem posebno ugroženih uče-snika u saobraćaju) prouzrokovan je oz-biljnim greškama u vožnji koje dotični učesnik u saobraćaju pod normalnim okolnostima ne bi napravio. One mu se događaju usled smanjene koncentracije. Tada je verovatnoća pogrešne procene ili reakcije znatno veća. Ovde bi inteligen-tni kompjuterski podržani saobraćajni sistemi mogli da pruže efikasnu pomoć.

I kako bi konkretno ta pomoć mogla da izgleda?Najpre, i sa već raspoloživim sistemima bi bilo moguće prepoznati ponavljanje neuobičajenih manevara u vožnji. Uko-liko neko često ubrzava ili koči ili menja traku, tehnika bi mogla da mu kaže: „Hej, sa tobom nešto nije u redu, ovde ne bi trebalo da voziš preko 80.“ Kada vozač sledeći put pokuša da skrene levo, automobil jednostavno odbija koman-du, ako objektivno ne postoji razlog za takvo ponašanje. Ovakvi koncepti su već testirani u okviru istraživačkih projeka-ta. Neki sistemi su već u upotrebi na na-šim putevima, stalno se dalje razvijaju i sve više šire. Treći stepen je autonomna vožnja, ali za to treba da prođe još neko vreme. Na kraju krajeva i zbog toga što se sa tim u vezu dovodi i čitav niz etičkih pitanja.

U kom smislu? Zamislite situaciju u kojoj je automobil postavljen pred izbor da ili pregazi ne-kog biciklistu ili ga izbegne i neminovno izazove lančani sudar. Kako da progra-miramo sisteme? Da li oni u takvom slu-čaju treba da ugase jedan ljudski život da bi možda spasli mnogo drugih – ili treba da učine suprotno?

„Hej, sa tobom nešto nije u redu“

Žoze Viegas (José Viegas) je generalni sekretar Svetskog sao-braćajnog foruma (International Transport Forum) OECD (Organizaci-ja za eko- nomsku sa-radnju i razvoj). Pre toga ovaj Por-tugalac je već napravio zna-čajnu karijeru u nauci i pri-vatnom sek-toru. Viegas je bio redovni profesor saobraćaja na Tehničkom univerzitetu u Lisabo-nu, direktor odeljenja za transpor-tne sisteme na MIT Portugal i osni- vač TRANSPORTNET, integracije osam univerzitetskih istraživačkih grupa za transportne i inovativne si-steme, uspešno je pružao podršku vladama i međunarodnim instituci-jama kao što su Svetska banka i Evropska komisija prilikom mnogih političkih inicijativa i transportnih projekata. Žoze Viegas je doktorirao na Univerzitetu u Lisabonu kao gra-đevinski inženjer, a na univerzitetu u gradu Karlsrue završio postdiplom-ske studije iz regionalnih nauka.

„Najvažniji motiv za prelazak sa automobi-la na druga prevozna sredstva jesu više takse za parkiranje i nedovoljan broj mesta za parkiranje“, kaže ekspert za sao-braćaj Viegas.

Po nalogu Bay Area Rapid Transit (BART), najvećeg operatora u jav-nom prigradskom saobraćaju ši-

reg područja San Franciska, svetski lider u oblasti prevoznih rešenja žičarom Do-ppelmayr Cable Car (DCC) iz Austrije, re-alizovao je Oakland Airport Connector. Automated People Mover bez vozača po-vezuje stanicu BART Coliseum u Ouklan-du sa međunarodnim aerodromom Ou-klanda, čime je rešen bitan nedostatak u javnom prigradskom saobraćaju.

Pinched Loop System, vučen sajlom, za koji je DCC razvio novi projekat, ima dužinu trase od 5,1 kilometar i predviđen je za kapacitet od okruglo 1.500 osoba po satu i pravcu, kao i maksimalnu brzinu od 50 kilometara na sat (14 metara po se-kundi). On osvaja pre svega velikim nivo-

om efikasnosti i ekonomičnosti. Kompo-nente za tehniku pogona i automatizacije obezbedio je Siemens – osam asinhronih motora sa po 605 kilovata, kao i osam iz-menjivača sa po 710 kilovata.

Partner DCC-a bio je, kao i u već mno-gim drugim projektima, Siemens-ov Centar tehnološke kompetencije za alp-ska infrastrukturna rešenja u Inzbruku (Siemens-Technologie-Kompetenzzen-trum für alpine Infrastrukturlösungen) – jedan od vodećih ponuđača pogona za žičare i liftove niske potrošnje električne energije, snabdevanje energijom, uprav-ljanje postrojenjima za veštački sneg i drugim infrastrukturnim ponudama za planinske regione. U okviru realizacije ovog postrojenja Siemens iz Austrije sa-rađivao je sa Siemens-om iz Amerike.

Za siguran i pouzdan pogon Siemens je primenio specijalno projektovan upravljački koncept Automatic-Train-Control, zasnovan na sistemu Simatic. Sa više od 30 CPU obezbeđena je neophodna redundantnost i bezbednost. U central-noj kontrolnoj stanici vozovi bez vozača i tehnički uređaji kontrolišu se pomoću Sie- mens-ovog sistema.

Airport Connector sastoji se od uku-pno četiri klimatizovana voza koji su pot-puno prohodni i opremljeni najmoderni-jim audio i video uređajima kuće Sie-mens, uključujući i multimedijalne siste-me displeja u vozovima i na stanicama.

Preko visoko dostupne WLAN-veze, obezbeđene od greški, u centralu se ne prenose samo sigurni kontrolni podaci već i žive slike iz vozova.

Nova javna saobraćajna veza u Zalivskoj oblasti San Franciska (San Francisco Bay Area)

Najbolji kontakti sa upravljačkim sistemom

Žičarom do aerodroma

Pantografi električnih vozila, koji do-bijaju pogonsku energiju iz gornjih

električnih vodova, podležu čestom ha-banju. Kontakt trake se troše, u slučaju neodgovarajućeg održavanja mogu se pojaviti brazde ili čak mogu otpasti čita-vi komadi. Ukoliko oštećene kontakt tra-ke ostanu da vise na žici, gornji vodovi mogu da pretrpe ozbiljna oštećenja i čak da se pokidaju. Železnička preduzeća ovo mogu da preduprede pomoću kon-trolnih sistema kao što je Siemens-ov Te-

chnical Monitoring System (TMS): tehni-ka na pruzi sastoji se od male kamere sa infracrvenim izvorom svetlosti koja do-kumentuje stanje pantografa, kao i mer-nog uređaja za merenje pritiska tran-sportne žice. Obe jedinice šalju podatke kontrolnoj stanici. Kroz poređenje sa za-datim vrednostima brzo se pokazuje u kakvom opštem stanju se nalaze panto-grafi vozila. U principu, TMS je pogodan za sve žičane transportne sisteme – ta-kođe i za Hybrid-Trucks na auto-putevi-

ma. Na njemu će u budućnosti prevoz organizovati i mnoga privatna preduze-ća sa sopstvenim vozilima. Automatska kontrola tehničkog stanja njihovih pan-tografa biće tada podjednako važna kao i kontrola profila guma.

Siemens Siemens, Doppelmayr Seilbahnen GmbH, United Launch Alliance14 hi!tech 01|15

hi!biz

Lansiranje rakete u sve-mir do sada nije izgubi-

lo ništa od svoje fascinan-tnosti i predstavlja i dalje tehnički izazov. U januaru je raketa Atlas-V United La-unch Alliance (ULA) iz Kejp Kanaverala u Floridi uspeš-no poletela u svemir. Na toj raketi ULA je primenila Sie-mens-ov softver PLM za analizu simulacije. Taj sof-tver se u čitavom svetu kori-sti u industriji svemirskih

putovanja kako bi se povećala efikasnost, smanjili troškovi i obezbedio uspeh sve-mirske misije.

Najmanje 18 do 20 preduzeća u sektoru vazdušnih i svemir-skih letova koriste Sie-mens-ova softverska rešenja PLM za izgrad-nju, razvoj i simulaci-ju raketa, satelita i spejs šatlova.

Tri, dva, jedan, PLM

Rezultat saradnje između dva austrijska privredna giganta – Airport Connector u Ouklendu

Uvod

hi!tech 01|15 15

Siemens-ovih postrojenja za dobijanje energije od vetra postoji u SAD

5.000

rendgenskih cevi Siemens proizvede godišnje

22.000

16 hi!tech 01|15 Living Energy/Ed Targett Matthew Billington, Elliot Beaumont

Promene u energeticiUsled porasta decentralizovane proizvodnje energije distributeri moraju da prilagode svoje poslovne modele. Vodeći menadžeri sa tri kontinenta govore o tome kako se odnose prema tim izazovima

Ed Target, frilens novinar u Londonu. Izveštaji Eda Targeta objavljuju se odn. šalju se mnogim medijima, pored ostalog „BBC“, „Daily Mail“, „South Korea’s Yonhap News Agency“, „Yahoo! Asia“ itd.

hi!tech 01|15 17

hi!biz

Frančesko Staraće (Francesco Starace), izvršni direktor i glavni i odgovorni direktor, Enel

„Potpuno digitalizovana distributerska mreža predstavljala je odlučujući faktor prilikom prelaska na decentralizovanu proizvodnju.”

Frančesko Staraće, šef najvećeg ita-lijanskog distributera energije, govori o tome da je Enel imao

prednost u pogledu decentralizovane proizvodnje energije zahvaljujući pot-puno digitalizovanoj distributerskoj mreži u Italiji i da je kao preteča u toj oblasti bio u situaciji da uspešno iskori-sti poslovne mogućnosti koje su iz toga proistekle. Državna subvencija u oblasti fotonaponskih sistema poslednjih godi-na izazvala je bum kod relevantnih krovnih instalacija (u prvih osam meseci 2014. godine već 9,68% italijanske neto proizvodnje poticalo je iz fotonapon-skih postrojenja) – što kako tvrdi Stara-će, predstavlja izazov a istovremeno i šansu. „Potpuno digitalizovana distribu-terska mreža predstavljala je odlučujući faktor prilikom prelaska na decentrali-zovanu proizvodnju“, kaže on i objaš-njava da je Italija prva i do sada verovat-no jedina zemlja na svetu sa potpuno digitalizovanom distributerskom mre-žom, što je omogućeno ekstenzivnim uvođenjem Smart Meter i drugim auto-matizovanim sistemima preko Enela 2000-tih godina. „Bum decentralizovane proizvodnje struje Enel sagledava u dva aspekta: sa jedne strane, dolazi do sma-njenja apsorpcije iz mreže sa odgovara-jućim posledicama na potrošnju. Sa dru-ge strane, sledi povećana poslovna aktivnost u Odeljenju za distribuciju mreže, utoliko više što hiljade instalaci-ja treba da se priključe na mrežu. To od početka pruža prednost, iako se oba dej-stva ne mogu potpuno izjednačiti.“ Do-dao je: „Stojimo pred činjenicom posto-janja mreže koja je tokom prethodnih 40 godina bila namenjena radu sa visokog do niskog napona i koja sada u toku go-dine mnogo puta funkcioniše u suprot-

nom pravcu. Nećemo imati problem kada budemo dalje izgrađivali fleksibil-nost sistema zato što ćemo pripremiti dodatne priključke i bolji softver za upravljanje mrežom na lokalnom nivou kao i dodatne akumulacione kapacitete preko granica mreže – zadaci kojima se posvećujemo sa velikom pažnjom.“ Enel obrađuje tržište koje se menja na dva načina, kako naglašava Staraće: „Onaj, ko u oblasti decentralizovane proizvod-nje za kupce zauzme vodeću ulogu – a Enel je svakako najveći igrač u toj obla-sti – pridobiće najnaprednije i tehnološ-ki najzahtevnije klijente; sa njima mora-te da održavate bliske kontakte i da im ponudite usluge kao što su instalacija, servis i dodatna poboljšanja njihovih

operativnih sistema i drugih uređaja. Kao investitor posebno smo aktivni u generisanju energije iz malih hidroelek-trana i biomase.“ Međutim, na pitanje da li bi trebalo da usmerimo naše ra-zvojne i istraživačke napore na različite oblasti, izvršni direktor nastavlja: „Dao bih prednost istraživanju kombinacija hardvera i softvera, koje su neophodne da bi postojeća postrojenja za energiju iz obnovljivih izvora funkcionisala kao i postrojenja termičke proizvodnje – teh-nički ostvarivo rešenje, na kome takođe radimo. Takođe bih želeo da se u većoj meri sprovode istraživanja digitalizacije mreže kako bi se povećala njena fleksi-bilnost, pomorske tehnike i tehnologije super provodljivosti.

18 hi!tech 01|15

Gejton Tomas (Gaetan Thomas), izvršni direktor, NB Power

„Kada integrišete decentrali-zovanu proizvodnju, teško je tačno odgovoriti na zahteve opterećenja.“

NB Power, distributer struje ka-nadske provincije Nju Brunsvik, svake godine se suočava sa ud-

vostručenjem potreba za energijom sa 1.500 megavata (MW) u leto na 3.000 MW megavata tokom oštrih zima u tom regionu. Preduzeće u državnom vlasniš-tvu NB Power raspolaže sistemom od 4.000 MW, koji sa jednom atomskom, jednom elektranom na ugalj i jednom hidroelektranom, kupoprodajnim ugo-vorima za energiju vetra i velikom elek-tranom na naftu za periode najveće po-trošnje, ostvaruje prihod od 1,6 milijardi kanadskih dolara. Gejton Tomas navodi troškove kao najvažniji motiv za ambici-oznu inicijativu preduzeća Reduce-and-Shift-Demand: „Tokom 70-tih godina, pre krize sa naftom, nismo ovde imali snabdevanje gasom, već isključivo naf-tom. Danas se nafta usled našeg visokog opterećenja grejanja na struju koristi samo za periode najveće potrošnje, če-sto ne više od dve nedelje zimi. Sa eko-nomskog stanovišta jednostavno nema razloga za gradnju elektrane na gas, koja će raditi samo dve ili tri nedelje“, kaže Tomas. On se koncentriše na uprav-ljanje potražnjom: „Naše maksimalno opterećenje u zimskom periodu nastupa dva puta dnevno. Tokom tih špiceva be-ležimo porast potreba do 800 MW, da-kle, otprilike ekvivalent naše atomske centrale. Dugoročno planiramo da izbe-gnemo oko 630 MW proizvodnje, od toga 150 MW tokom sledećih pet godina. Taj kapacitet će biti stavljen na raspola-ganje na tržištu. To je u ovoj oblasti od

najvećeg značaja zimi.“ Izvršni direktor otvoreno govori o šansama i izazovima u vezi sa decentralizovanom proizvod-njom energije, pre svega otkada je pad troškova učinio solarnu energiju veoma konkurentnom: „Mi to posmatramo kao svoju šansu. Za podršku decentralizova-noj proizvodnji i dalje je potrebna inte-grisana mreža da bi se za kupce obezbe-dio bezbedan i pouzdan rad.“ Ovaj proces iziskuje najveću pažnju: „Kada integrišete decentralizovanu proizvod-nju energije, teško je tačno odgovoriti na zahteve za opterećenjem. Ako decen-tralizovani generatori proizvode više nego što kupci mogu da potroše, mora se pribeći razmeni energije, za šta mre-ža mora da bude pripremljena. Isto važi i obrnuto u situaciji bez sunca ili vetra. Do optimalnog rešenja pitanja akumuli-ranja distributeri će imati velikih pro-blema da sa stotinama i hiljadama de-centralizovanih generatora garantuju pouzdanost.“ Doduše, rešenja su dostu-pna, ali: „Integritet mreže i neophod-nost dvosmernog merenja čine Smart Metering neizbežnim. Jedno jedino oči-tavanje mesečno nije više dovoljno, mo-ramo da savladamo špiceve opterećenja i troškovi za zadovoljavanje potreba mo-raju da budu pravedno podeljeni izme-đu onih koji koriste decentralizovanu proizvodnju energije i onih koji žele da

ostanu na mreži. Čim imate hibridni si-stem, kompleksnost značajno raste. Ključ da se sve poveže pod jednim kro-vom leži u inteligentnoj mreži (Smart Grid). Samo tako se može garantovati da će kupci dugoročno i pouzdano biti snabdevani energijom sa prihvatljivim odnosom troškova i koristi. Ako imate dobro uveden pogon sa Smart Grid, tada možete da optimizujete i da pustite više energije iz obnovljivih izvora u mrežu. Mi već imamo 300 MW nestabilne ener-gije vetra u mreži i da bi se to optimizo-valo, moramo da upotrebimo optereće-nje kupaca za to da konačno u mreži dobijemo više. U suprotnom, stvar bi postala preskupa jer su atomski reaktor ili elektrana na ugalj potrebni samo kao rezerva za vetar. To znači, potrebno vam je i jedno i drugo i tada imate troškove održavanja za dva izvora energije, ako želite da zadovoljite zahteve klijenata. Ukoliko to postignete promenom mode-la opterećenja, možete isporučivati više energije iz obnovljivih izvora, a da vam za to nije potrebna rezerva.“ Za kraj To-mas dodaje: „Dugoročno, naš plan ima vrednost od 1,4 milijarde kanadskih do-lara. Uštedećemo na izgradnji proizvod-nih postrojenja u budućnosti i moći ćemo da optimizujemo postojeću infra-strukturu u smislu boljeg odnosa troš-kova i koristi za naše kupce.“

Living Energy/Ed Targett Matthew Billington, Elliot Beaumont

hi!biz

hi!tech 01|15 19

Karim Garsia (Karim Garcia), potpredsednik, Trans-Asia Oil and Energy Development

„Na Filipinima je decentralizovana energija neizbežna za snabdevanje izolovanih mreža.”

Karim Garsia (Karim Garcia) je kao potpredsednik kompanije Trans-Asia nadležan za strategijsko pla-

niranje ovog filipinskog distributera. Decentralizovana proizvodnja će prema njegovim rečima igrati važnu ulogu za ekonomski razvitak ove ostrvske države: „Filipini se sa svojih preko 7.100 ostrva suočavaju sa specifičnim izazovima. Po-što strujna mreža nije potpuno poveza-na, decentralizovana proizvodnja ener-gije je postala neizbežna za snabdevanje izolovanih mreža. Te izolovane mreže napajaju se sa malih dizel-generatora.“ Nova tarifa napajanja (FIT) donosi sa so-bom veliku verovatnoću za značajno po-većanje energije vode, vetra i sunca. Garsia: „Moje preduzeće se bavi razvo-jem vetrofarme sa 54 megavata (MW) na

ostrvu Gimaras, grupe ostrva Visajez.“ Energetska sigurnost je odlučujući mo-tiv, uz to dolazi bolji bilans plaćanja i či-stija životna sredina u zemlji, iako javno prihvatanje subvencioniranog pogona još uvek izaziva probleme. „Nažalost mnoge potrošače na Filipinima zanima samo cena energije (pezos po kilovat-ča-su) i jedva da vode računa o njenoj bu-dućnosti. Pošto se energija iz obnovlji-vih izvora sa FIT-stopom subvencionira, mnogi kupci se pribojavaju rasta cene struje. Nezavisno od toga, na Filipinima se danas razvijaju stotine MW energije iz obnovljivih izvora. Najveći izazov se sa-stoji u tome da se ovi projekti odvoje od nejasne politike u pogledu FIT-MW alo-kacija i tarifa električne energije. I kao i u svakom drugom poslu, nesigurnost sa

sobom donosi izazov i dodatne rizike. Da bi se podstakle investicije u projekte sa energijom iz obnovljivih izvora, po-trebna je jasna i odlučna državna politi-ka.“ U pogledu preduzetničkih moguć-nosti decentralizovane proizvodnje, sle-deće je sigurno: „S obzirom na veliku ra-znolikost energije iz obnovljivih izvora, opterećenje mreže igra važnu ulogu, a procena opterećenja mreže za veće pro-jekte sa energijom iz obnovljivih izvora može se pokazati teškom, zbog čega je Filipinima potreban bolji energetski miks, pogotovo u pogledu poboljšanja naših kapaciteta za srednja i najveća op-terećenja.“ Elektrane sa turbinama na gas i paru, koje su čistije, imaju manje potrebe za prostorom, brže se grade i vi-soko su efikasne, mogle bi biti dobro re-šenje i zaista se razmatra uvoz tečnog gasa u zemlju. Sa porastom decentrali-zovanih i različitih obnovljivih izvora energije, brzo dostupni MW postaju uto-liko hitnije potrebni, kako to Garsija na-glašava: „Efikasna i pouzdana strujna mreža ne može i ne treba da se zasniva isključivo na velikim elektranama na ugalj sa velikim opterećenjem, koje ne mogu da se uključuju i isključuju ciklič-no, i veoma skupih elektrana na dizel. Doduše, elektranama na ugalj nesum-njivo pripada uloga osnovnog snabde-vača, ali su za mrežu potrebne i hidroe-lektrane i elektrane na gas i paru kako bi se obezbedila čista i povoljna struja u jeku sezone. Tako će F&E imati zadatak da razviju tehnologije za bolju predvid-ljivost obnovljivih oblika energije, zbog čega bi poboljšanja tehnologije baterija bila od velike pomoći, isto kao i veća efi-kasnost kod turbina na gas“.

Fabrika koja upošljava više od 950 ljudi, predstavlja jednog od najvaž-nijih domaćih proizvođača elek-

tričnih mašina koje su primenjive na po-lju obnovljive energije, i reprezentativni je primer srpske privrede u ovom se-gmentu.

„Ponosan sam na činjenicu što smo posetili fabriku kompanije Siemens, jed-ne od najznačajnijih u svetu, koja u Subo-tici zapošljava 950 radnika. Mi smo veo-ma srećni što su naši današnji domaćini zadovoljni uslovima poslovanja u našoj zemlji, i mogu da računaju na punu po-dršku u daljem radu od Vlade Republike Srbije i ostalih državnih organa“, rekao je

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Re-publike Srbije.

Jedna od prvih i najvećih investicija u subotičkoj slobodnoj zoni, fabrika vetro-generatora je primer proizvodnje najsa-vremenijih tehnologija u našoj zemlji, a svojim uspešnim poslovanjem ovaj po-gon daje značajan doprinos razvoju čita-ve srpske privrede i njenih izvoznih ka-paciteta. Tome u prilog govori podatak da svaku četvrtu vetrenjaču u Evropi po-kreće turbina napravljena u Siemens-ovoj fabrici u Subotici.

Zahvaljujući kvalitetu, poštovanju ro-kova isporuke, procedura i standarda, kao i uz primenu stalnih inovacija u pro-

izvodnji, fabrika je evidentirana u Large Drives, grupi od 26 najvećih Siemens-ovih pogona u svetu, i jedina je ovakva fabrika u Evropi. Od svog osnivanja do sada fabrika je proizvela više od 15.500 generatora, čiji je opseg snaga od 1,5 do 6 MW. Stalnim ulaganjem u proizvodnju, pouzdanost proizvoda i kvalifikovane za-poslene, ova fabrika je postala jedna od najvećih u Siemens sistemu.

„Uspešan primer Siemens-a pokazuje da je Srbija generalno dobro mesto za proizvodnju. Konkurentni troškovi rada, i produktivnost radne snage sa dugom industrijskom tradicijom, daju podršku i prednost poslovanju u Srbiji. Uvek posto-

20 hi!tech 01|15

Siemens fabrika vetro-generatora u Subotici stavlja Srbiju na tehnološku mapu svetaSiemens-ovu fabriku za proizvodnju vetrogeneratora u Subotici, koja uspešno pos-luje već dvanaest godina, posetili su Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Sr-bije, kao i ambasadori Austrije i Nemačke, Njegova Ekselencija dr Johannes Eigner i Njegova Ekselencija Hajnc Vilhelm. Delegacija predvođena premijerom obišla je pogo-ne fabrike u kojoj se prave vetrogeneratori za čitav svet i zahvaljujući kojoj Srbija ima svoje mesto na tehnološkoj mapi sveta.

hi!biz

Jovana Žuržin, Siemens Srbija Siemens

hi!tech 01|15 21

ji prostor za usavršavanje, ali činjenica da je naš proizvodni pogon u Subotici jedna od najvećih fabrika vetrogenerato-ra u svetu, dokazuje da je moguće razviti tako uspešnu priču u Srbiji.“, istakao je Dr. Marc Wucherer, izvršni potpredsednk poslovne jedinice za Industrijske Aplika-cije u Siemens Large Drives (Veliki Po-gonski sistemi).

Siemens predstavlja jednog od svet-skih lidera u oblasti energetike, a misija kompanije je da kroz tehnološka istraži-vanja i inovacije obezbedi najviše stan-darde energetske efikasnosti i održivog korišćenja alternativnih izvora energije.

Proteklih godina u fabriku vetrogenera-tora uloženo je oko 20 miliona evra, a vrednost proizvodnje iznosi 160 miliona evra. Zahvaljujući poslovanju fabrike, Si-emens d.o.o. Beograd se nalazi među najvećim izvoznicima iz Srbije.

Prepoznajući prostor za usavršavanje radne snage u Srbiji, Siemens je u Subo-tici pokrenuo inicijativu uvođenja koope-rativnog modela obrazovanja, otvara-njem obrazovnih profila za kojima fabrika vetrogeneratora ima potrebe, sa krajnjim ciljem stvaranja kvalifikovanih kadrova koji će imati veću mogućnost za-poslenja.

Tokom 2014. godine, na inicijativu kompanije Siemens u subotičkoj tehnič-koj školi "Ivan Sarić", uveden je novi obrazovni profil bravar – zavarivač. Pro-fil je uveden u sklopu projekta uvođenja novih obrazovnih profila u školskom si-stemu koji je pokrenula Nemačka organi-zacija za međunarodnu saradnju (GIZ), uz podršku Vlade Nemačke i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 30 đaka od septembra već pohađa nastavu u okviru novog sme-ra, a Siemens će im obezbediti stručnu praksu u fabrici kako bi se već tokom ško-lovanja upoznali sa procesom rada.

„Činjenica da je naš proizvodni pogon u Subotici jedna od najvećih fabrika vetrogeneratora u svetu, dokazuje da je moguće razviti takouspešnu priču u Srbiji.“, istakao je Dr. Marc Wucherer, izvršni potpredsednk poslovne jedinice za Industrijske Aplikacije u Siemens Large Drives

Otpočela je nova era. Eksperti je opisuju pojmovima Četvrta in-dustrijska revolucija, Industrija

4.0, Machine-to-Machine ili Internet stvari. Sve više tradicionalnih industrij-skih proizvoda sadrži mini kompjuter – opremljen softverima, bežično poveza-nim međusobno i Cloudom. Istovreme-no nastaju nove generacije platformi čije se buduće primene danas mogu tek naslutiti – i koje sa svoje strane iziskuju visoko kompleksni softver. I roboti da-nas postižu više nego što se to pre samo nekoliko godina moglo i pretpostaviti. Podela privrede na softver i hardver, na digitalno i realno, nestaje. Pri tome se tek može naslutiti kakva se revolucija priprema. Pojmovi, kao što su Internet stvari, Advanced Manufacturing ili In-dustrija 4.0 nejasni su upravo zbog toga što opisuju ono što tek nastaje – i sva-kodnevno se menja.

Hardver postaje interesantanJedna od neočekivanih posledica: u Sili-konskoj dolini, koja je tokom prethod-nih decenija bila sinonim za IT, softver i društvene medije, težište se postepeno pomera u pravcu industrije. Investitori, naučnici i mladi preduzetnici počinju ponovo da se interesuju za hardver. Isto-vremeno u Dolinu tehnike dolaze firme koje je teško povezati sa njom. Tako u međuvremenu gotovo svi veliki proizvo-đači automobila imaju ovde svoja pred-stavništva – laboratorije za razvoj vozila sutrašnjice.

Bosch na primer u Palo Altu održava svoj Centar za istraživanje i tehnologiju , u kome se vrše istraživanja avangardne tehnike za senzore, tehnologiju baterija, bezbednosne sisteme i robotiku. Ili Nis-san: februara 2013. preduzeće se uselilo u veliku zgradu u Sanivejlu. Do 60 nauč-nika će tamo raditi na temi budućnosti, na kojoj se ranije radilo u centrali koncer-na u Japanu: automobilima bez vozača.

Skretnica automobilske industrije Silikonska dolina se u tišini razvila u skretnicu automobilske industrije. U po-slednjih nekoliko godina svi su oni došli u Dolinu: Toyota, General Motors i Chrysler, Volvo, Kia i Honda. Tri nemač-ka proizvođača VW, BMW i Mercedes-Benz zastupljeni su ovde već 15 godina i konstantno šire svoja predstavništva: U BMW Group Technology Office u Maun-tin Vjuu danas okruglo 35 zaposlenih obavlja istraživanja, u Volkswagen Elec-tronic Research Laboratory okruglo 150. Mercedes-Benz je povećao svoj Centar za istraživanje i razvoj u Sanivejlu na čak 200 zaposlenih.

Dalje od mehanike, sve više elektro-nike i softvera – mali broj proizvoda odražava promenu industrijskih proi-zvoda tako očigledno kao automobil. Prosečnim automobilom danas upravlja oko 60 mikroprocesora. Pre deset godi-na bilo ih je 15, kako pokazuje studija centra Center for Automotive Research (CAR) u Detroitu. U perspektivi automo-bil će postati potpuno umreženi potro-

22 hi!tech 01|15 Industry Journal Daimler

Hardver napravljen u Silikonskoj doliniPre tri godine Sunit Saksena (Sunit Saxena), šef firme Altierre u San Hozeu, vratio je radna mesta iz Kine u Silikon-sku dolinu. Ovo preduzeće srednje veli-čine proizvodi digitalne oznake za cene i bežičnu komunikacijsku tehniku za maloprodajne objekte. Tokom proizvod-nje u Aziji Sakseni je nedostajala veza sa inovativnom tehničkom scenom Kali-fornije. On ne želi da je se odrekne jer ima velike planove: „Unećemo Internet stvari na police prodavnica.“ Sličnu pro-menu kursa pravi i ETwater Systems, preduzeće osnovano 2005. godine koje proizvodi elektronske reglere za postro-jenja za navodnjavanje. Proizvodnja se godinama vršila u kineskom Daljenu. „Kao i većina ljudi smatrao sam da je proizvodnja u Kini sama po sebi povolj-nija“, kaže izvršni direktor kompanije ETwater Pet Mekentajer (Pat McIntyre). Tada je izveo računicu i ustanovio da razlika u troškovima jedva da postoji, kada uzme u obzir pozicije kao što su otpaci, transport i carine. Danas je proi-zvodnju komponenti poverio partneru u San Hozeu.

Paralelno sa povezivanjem softvera i hardvera u proizvodnji, u Silikonskoj dolini raste i interesovanje za izradu. Sa druge strane, industrijski koncerni otkrivaju potencijal Software-Hotspotsa.

Industrijska dolina

hi!biz

šački proizvod, šematski plan za Inter-net stvari. Zbog toga VW i Mercedes ra-zvijaju svoje Apps u Kaliforniji do mo-gućnosti serijske proizvodnje. Saradnja sa veličinama Silikonske doline, kao što su Apple, Google i Facebook, protiče do-bro. „Oni su shvatili da je sledeći veliki posao automobil“, kaže Herbert Koler (Herbert Kohler), rukovodilac koncern-skog istraživanja i održivosti u kompa-niji Daimler AG.

Voz za Silikonsku dolinuRevoluciji mnogo toga doprinosi: pred-sednik Barak Obama, koji snažno podr-žava modernizaciju američke industrije. Rastući troškovi plata u Aziji, Cloud, koji olakšava decentralizovano računarstvo i primenu robota, bilo da je reč o potro-šačkim predmetima, kao što su termo-stati, koji postaju pametni i tako ponovo aktuelni, do proizvodnih mašina koje

međusobno komuniciraju. Kao u vreme Dotcom-revolucije Silikonska dolina pri-vlači menadžere, inženjere i vlasnike ka-pitala. Prema nekim procenama u me-đuvremenu već hiljade industrijskih preduzeća imaju svoja predstavništva u Dolini. Univerzitet Stenford, nukleus i poligon za obrazovanje podmlatka za inovacije u Dolini, jača stručnu oblast inženjerstva i podstiče na odabir karije-re u industriji – ili na osnivanje start-up kompanija (Pogledajte intervju sa desne strane). Srednja i mala preduzeća, kao što su Altierre i ETwater čak vraćaju pro-izvodnju iz Kine u Dolinu (pogledajte uokvireni tekst sa leve strane).

Saradnja sa konkurencijomOtvorenost daje pečat Silikonskoj dolini. U legendarnoj dinamičnoj sceni čak i konkurenti na institutima i udruženji-ma sarađuju i često zajedno investiraju u start-up kompanije. Ova „Co-Opetiti-on“ ili „konkuperacija“ jeste razlog za inovativni duh koji vlada u regionu. Me-đutim, u novom svetu saradnje između hardverskih i softverskih stručnjaka, iz-među industrijskih eksperata i IT zalu-đenika partneri često tek moraju da na-uče da jedni druge razumeju.

hi!tech 01|15 23

Izazov povezivanja

Autonomna vožnja – realizovana kao u nasli-kanom istraživačkom vozilu F 015 Mercedesa – jedna je od tema proizvođača automobila u Silikonskoj dolini.

Kako Internet stvari menja Vaš rad na Stenfordu?Pre nekoliko godina počeli smo da se

bavimo analizom velikih Word-paketa –

što se danas naziva Big Data. Danas se

naše istraživanje premešta na vizuelne

podatke. Uzeto zajedno, to nudi osnovu

za Internet stvari jer će te informacije u

komunikaciji mašine sa mašinom igrati

sve veću ulogu.

U čemu vidite najveći izazov?U povezivanju. U oblasti hardvera sen-

zorna tehnika još treba da se usavrši.

Fascinantno je upravljati i evaluirati

ogromne količine podataka koji se dobi-

jaju preko nje.

Da li Silikonska dolina jača intere-sovanje za hardver? Hardver i softver se više ne mogu tako

jasno odvojiti. To je povezano i sa novim

tipovima hardverskih platformi, kao na

primer sa Wearables – biometrijskim

narukvicama. I 3D-štampa pokazuje

interesantan razvoj. Šanse koje iz toga

proizilaze mogu se iskoristiti samo onda

kada se razume ponešto o hardveru.

Da li su mladi talenti uopšte sprem-ni da se bave hardverom? Stenford se veoma trudi da probudi

interesovanje za industrijske studijske

programe i nudi početnicima odlične

mogućnosti u laboratoriji. Oni moraju

rano da osete radost koju pruža praktič-

na primena inače neće imati motivacije

da rade na osnovnim studijama.

Ričard Dašer (Richard Dasher) direktor je cen-tara Center for Integra-ted Systems i US-Asia Technology Manage-ment Center na Univerzi-tetu Stenford u Palo Altu.

Poštovani kupci, da bismo zaštitili svoje zaposlene, svoju opremu i svoja postrojenja, privremeno

smo obustavili proizvodnju u obe po-plavljene fabrike na Tajlandu“ – ovu lošu vest su međunarodni proizvođači kompjutera pročitali oktobra 2011. go-dine na internet stranici Western Digi-tal. Američko preduzeće sa sedištem u Kaliforniji jedan je od najvećih proizvo-đača hard-diskova i snabdeva kupce kao što su Acer, Apple, Dell ili Lenovo. Okru-glo 60 procenata proizvodnje obično do-lazi sa Tajlanda, gde Western Digital za-pošljava 37.000 radnika. U jesen 2011. godine izuzetno snažan monsun iza-

zvao je najveću poplavu u periodu od više decenija i onemogućio proizvodnju u mnogobrojnim fabrikama. Nisu bile pogođene samo fabrike Western Digital severno od Bangkoka, već i tajlandski dobavljači, na primer proizvođači moto-ra za hard-diskove ili vešanja za glave za čitanje i pisanje. Posledice: veliki proi-zvodni i ekonomski gubici kod ovog pro-izvođača hard-diskova, zastoji u isporu-kama prema klijentima, rast cena za kupce kompjutera u čitavom svetu. Po-plava na Tajlandu – slično kao razorni cunami u Japanu 2011 – pruža jasan pri-mer za rizike koji danas postoje u kom-pleksnim, globalnim lancima isporuke.

Ukoliko negde u svetu popusti jedna je-dina karika, to može dovesti do disloka-cija u proizvodnji i teškoća u isporuci.

Prema podacima američkog Institute for Supply Management (ISM) danas u mnogim branšama 50 do 60 procenata stvaranja vrednosti nekog preduzeća ot-pada na dobavljače. „Prekidi u lancu is-poruke su jedan od glavnih uzroka po-slovne nestabilnosti“, potvrđuje Ahim Hilgraf (Achim Hillgraf), ovlašćeni za-stupnik FM Global u Nemačkoj, jednom od vodećih industrijskih osiguravajućih društava u svetu. Izvori opasnosti su ra-zličiti: prirodne katastrofe, politički ne-miri, privredne krize, ali i nedostatak

24 hi!tech 01|15 Industry Journal Thinkstock/iStock

Usled kompleksnih veza između dobavljača lokalni događaji mogu da imaju globalne posledice. Težišna tačka u nabavci premešta se na upravljanje rizikom.

Lokalno u susretu sa globalnim

Danas u mnogim branšama 50 do 60 procenata stvaranja vredno-sti nekog predu-zeća otpada na dobavljače.

hi!biz

globalnih bezbednosnih odredbi kao i menadžment mogu da dovedu do preki-da u lancu isporuke i tako značajno po-remete poslovne procese dotičnog pre-duzeća, ugroze njegovu konkurentnost i naškode njegovom ugledu.

Pogođene su mnoge branšeRizik ni u kom slučaju nije ograničen samo na pojedine branše. Kao na Tajlan-du: poplava veka 2011. godine nije po-godila samo proizvođače hard-diskova kao što su Western Digital, Seagate ili Toshiba i njihove klijente. Značajan uda-rac su pretrpeli i proizvođači automobi-la Toyota i Ford, čiji su tajlandski dobav-ljači morali da otkažu isporuke, kao i tehnološki koncerni kao što su Canon, Nikon, Sony i Sharp, koji su svi zbog smetnji u tajlandskom lancu isporuke pretrpeli gubitke prihoda, morali da po-mere uvođenje proizvoda ili da uteše razljućene kupce. Katastrofe kao 2011. godine na Tajlandu i u Japanu ili kao ve-lika fabrička nesreća 2013. godine u Bangladešu, uznemirile su i ona predu-zeća koja time nisu bila pogođena. U

svim branšama se kristališe saznanje da vezama između dobavljača mora da se upravlja brižljivije nego ikada do sada. I u sektoru usluga sve više preduzeća uvodi programe upravljanja rizikom. To je rezultat ankete revizorskog i konsul-tantskog preduzeća Ernst & Young (EY) sa 35 globalnih preduzeća iz finansij-skog sektora, koja je pokazala da sve veći broj prodajnih odeljenja preduzi-ma značajne napore da kontroliše rizike u vezi sa dobavljačima. Kontrola svih dobavljača u istoj meri u većini predu-zeća nije moguća. Do 20.000 dobavljača i odgovarajući broj ugovora imaju pre-duzeća sa liste „Fortune 1.000 List“ (Li-sta 1.000 američkih preduzeća sa najve-ćim prihodima) u proseku, navodi se u jednom radnom listu IBM. U anketi, koju je sproveo EY, polovina preduzeća je ta-kođe navela da sarađuje sa više od 10.000 dobavljača. U okviru internog menadžmenta rizika većina ispitanika se ipak koncentrisala na 1.000 do mak-simalno 3.000 dobavljača. Više od 80 procenata svih preduzeća vodilo je uz to listu kritičnih dobavljača, koje je po-

trebno posebno nadzirati. Na toj listi stoji po pravilu maksimalno 60 imena, odabranih na osnovu kriterijuma kao što su rizik od prekida rada, bezbedno-sti informacija ili strateška važnost do-bavljača.

Blagovremena potraga za alternativ-nim dobavljačima na različitim lokacija-ma, prema mišljenju eksperata, u sva-kom slučaju spada u sferu upravljanja dobavljačima povezanom sa rizikom. Preduzeća bi od početka trebalo paralel-no da uspostave kontakte sa dobavljači-ma za vanredne situacije, savetuje na primer Šon Korel (Sean Correll), ruko-vodilac konsultantskog odeljenja kod Emptoris u Bostonu (SAD). „Elastičan program upravljanja dobavljačima sa unapred odobrenim alternativnim do-bavljačima u različitim geografskim re-gionima, pruža čvrstu osnovu za uprav-ljanje nestabilnošću“, kaže Korel. Strategija koju od poplave 2011. godine sprovodi i Wesetrn Digital glasi: da bi se rizik od prekida proizvodnje u budućno-sti smanjio, formirani su novi dobavljač-ki kapaciteti u Maleziji.

hi!tech 01|15 25

Lokacije sa rizikomPreduzeća čiji dobavljači proizvode u Norveškoj, Švajcarskoj ili Kanadi, mogu da se opuste. Prema FM Global Resilience Index u tim zemljama postoji najmanji rizik da bi lanac dobavljača mogao da se prekine. U najrizični-je lokacije na svetu ubraja-ju se Kirgistan, Venecuela i Dominikanska Republika. Prema međunarodnom industrijskom osiguravaju-ćem društvu kompanija FM Global treba da pomo-gne u tome da se proceni rizik u lancu dobavljača i da se njime upravlja. Ana-lizirani podaci potiču iz nezavisnih trećih izvora i benčmarking algoritma FM-Global, koji obrađuje informacije iz više od 100.000 osiguranih industrijskih objekata širom sveta.

Poplava na Tajlandu 2011. godine prekinu-la je proizvodnju hard-

diskova Western Digital i dovela do

porasta cena kompju-tera u celom svetu.

U Glajsdorfu u Štajerskoj po prvi put je sprovedena termička ana-liza za čitav deo grada, umesto

da se, kao do tada, izolovano sagledava-ju gubici energije i toplote pojedinač-nih zgrada. „Ovom inicijativom želimo da u saradnji sa gradskim komunalnim preduzećima Glajsdorfa uštedimo op-štini i stanovništvu 20 odsto energetske potrošnje i emisija CO2“, kaže Valter Ši-fer (Walter Schiefer), direktor preduze-ća Feistritzwerke-STEWEAG.

U saradnji sa Tehnološkim institu-tom u Austriji, Institutom za održive tehnologije AEE i komunalnim predu-zećima Glajsdorfa traga se za takozva-nim kritičnim tačkama, odnosno zgra-dama i kompleksima zgrada koje imaju posebno veliki potencijal za optimizaci-ju. Ovo je omogućeno novom tehnolo-

gijom za evidentiranje energetskih gu-bitaka u čitavim gradskim četvrtima, koju su razvili Siemens-ovi istraživači u Gracu. Softver za obradu slika radi sa fotografijama iz vazduha i izrađuje tro-dimenzionalni model koji vizualizuje gubitak energije. „Naš cilj je da razvije-mo instrument za donošenje odluka, uz pomoć koga se interaktivno mogu oda-brati mere za postizanje energetske efi-kasnosti. On simulira efekte različitih koraka optimizacije i izračunava opti-malnu kombinaciju mera za problema-tične zone u gradu“, objašnjava rukovo-diteljka istraživačkog projekta Klaudija Vindiš (Claudia Windisch) iz Siemens-a.

Na osnovu toga službe za urbanistič-ki razvoj mogu da donesu odluke o gra-đevinskim merama u skladu sa mernim podacima. Rizik od ad hoc donetih od-

luka ili pogrešnih investicija drastično se smanjuje. „Prve podatke smo već evi-dentirali i oni će biti iskorišćeni za izbor mera za saniranje. Sledeće zime ćemo uporediti podatke i analizirati kakve je prednosti projekat doneo učesnicima“, kaže Vindiševa.

Dodatno će trodimenzionalni model slojeva vazduha i gasa davati informaci-je o mogućim uzrocima zagađenja vaz-duha u analiziranom delu grada. Ukoli-ko se blagovremeno prepoznaju i termički saniraju kritične tačke u nekoj gradskoj oblasti, stanovnici će profitira-ti usled boljeg kvaliteta vazduha, prijat-nije klime u stanovima i smanjenih troškova za energiju. Grad će sa svoje strane moći da snabdeva više zgrada pomoću postojeće infrastrukture ili da smanji snabdevanje.

Softver simulira mere saniranja i proračunava najefikasniju varijantu

Mali akumulator za veći

Kompletna termalna slika

Na otprilike 1450 metara nadmorske visine, u jednoj od dolina Montafo-

na (Forarlberg) do kraja 2016. godine nastaće novoizgrađena mala pumpno -akumulaciona hidroelektrana koja uključuje i unos vode i prihvatni bazen. Projekat „Rellswerk“ sprovodi preduze-će Vorarlberger Illwerken u cilju proši-renja vodenih resursa za postojeću elek-tranu Lünerseewerk. Pri tome se u po-stojeći cevovod pod pritiskom pumpa dodatna voda da bi kasnije mogla da se obradi u Lünerseewerku, uz pad sa veće visine i time uz veći učinak. Povezivanje

sa postojećim Lünerseewerkom postav-lja pred novu pumpnu fabriku nove zah-teve u pogledu dinamike mašine. Tako na primer mora da bude ugrađena do-datna masa inercije sa 8,5 tm2 da bi se što je moguće bolje smanjili mogući udari za postojeći cevovod pod priti-skom. Učinak elektrane je dovoljan da se otprilike 8.000 domaćinstava snabdeva održivom i ekološki proizvedenom ener-gijom. Centar kompetencije za male hi-droelektrane Siemens-a Austrija u Sal-cburgu angažovan je za konstrukciju, proizvodnju, isporuku, montažu i pu-

štanje u pogon celokupne elektrotehnič-ke opreme ove elektrane.

Siemens Vorarlberger Illwerke AG, Thinkstock/iStock, Siemens 26 hi!tech 01|15

Za propuštanje struje od 5.000 ampera (A) sa jednog strujnog toka na drugi

u postrojenjima za prenos jednosmerne struje visokog napona prekidači moraju imati posebna svojstva. Takozvani preki-

dači komutacije jednosmerne struje omogućavaju promenu rada zemnih elektroda bez prekida na metalnom po-vratnom pogonu i obrnuto, a da operator ne mora da redukuje prenosni učinak po-strojenja. To je do sada funkcionisalo samo za dimenzionisanje tokova jedno-smerne struje ispod 5.000 A. Siemens-u je sada uspelo da pomoću svog prekidača premosti tu granicu. Test u postrojenju za prenos jednosmerne struje visokog napona Xiluodu-Zhejiang u Kini bio je uspešan i time su poboljšan rad, stabil-nost i pouzdanost postrojenja.

Prekidač prelazi granice

Uvod

hi!tech 01|15 27

godine biće više ljudi u Africi nego u Kini i Indiji zajedno

2025.

brža bi mogla da posta-ne 3D štampa do 2023. godine

400%

hi!future

Zahvaljujući novom softveru sada se pomoću slika iz vazduha vizualizuje gubi-tak energije.

28 hi!tech 01|15 Industry Journal Thinkstock/iStock

hi!future

hi!tech 01|15 29

Velika centralizovana proizvodnja za svetsko tržište opada. Razlog za to leži pre svega u blizini potrošačima i kvalifikovanoj radnoj snazi. Razvijaju se globalne proizvodne mreže koje mogu da reaguju brzo i fleksibilno.

Dinamična proizvodnja

Bilo da je u pitanju Brazil ili Ameri-ka, Rusija ili Kina – što se Gerda Manca tiče, uskoro bi svako važno

tržište proizvođača sportskih artikala Adidas moglo da ima svoju Adidasovu fabriku ispred vrata. Ovaj nemački kon-cern do sada je svoje patike, lopte i tri-koe proizvodio u ogromnim fabrikama u Aziji. Odatle su onda isporučivani go-tovi proizvodi kupcima širom sveta.

To bi uskoro moglo da se promeni: Adidas je, naime, oživeo projekat „Speedfactory“, u kome su zaposleni pod vođstvom Gerda Manca, potpred-sednika Odeljenja za tehnološke inova-cije u Adidasu, stavili na probu globalnu proizvodnu strategiju. Oni istražuju da li bi Adidas mogao da napravi mrežu mini fabrika. Tako bi se ovaj koncern, koji trenutno 95 posto svog obrta ostva-ri izvan Nemačke, približio svojim kup-cima i njihovim željama. Ako bi negde u svetu značajno porasla potražnja za određenom vrstom obuće, koncern bi na to mogao brže i fleksibilnije da reaguje.

Brža obućaSvojom strategijom Speedfactory Adidas će možda nastupiti kao preteča predsto-jeće promene paradigme u industrijskoj proizvodnji. U mnogim branšama bi fa-brike za centralizovano organizovanu proizvodnju, iz kojih se snabdeva svet-sko tržište, uskoro mogle da postanu islužene. Umesto toga, proizvodnja bi se u budućnosti velikim delom odvijala

ispred vrata ili čak direktno na budućim potrošačkim tržištima – u pokretnim, umreženim proizvodnim postrojenjima malih fabrika, raspoređenim po celom svetu.

Blizu tržištaAnalizom „Next-shoring: A CEO’s guide“ konsultantska firma McKinsey & Com-pany kreirala je novu parolu. „Next“ sto-ji za „blizu tržištima“, ali i za „sledeći stupanj razvoja“. „Next-Shoring postav-lja pitanje kako se industrijska proi-zvodnja može dalje razvijati – umesto da se stalno gleda na troškove rada i slič-ne faktore, kada se donosi odluka o pro-izvodnim lokacijama“, kaže direktorka McKinsey, Kejti Džordž (Katy George). Ona pre svega vidi dva faktora koji pre-duzeća mogu podstaći na to da svoju proizvodnju u budućnosti decentralizo-vano organizuju: veća blizina prodajnim tržištima kao i inovativnim dobavljači-ma i kvalifikovanoj radnoj snazi. Dalji razvitak bi bio drugačiji za svaki region u svetu. Pri tome se zapadne industrij-ske zemlje sa jedne strane razlikuju od zemalja u razvoju i novo industrijalizo-vanih zemalja sa druge strane. Tako bi se preduzeća u tradicionalnim industrij-skim zemljama pre svega koncentrisala na „Re-Shoring“. Jer sa jedne strane troškovi rada stalno rastu na nekada po-voljnim tržištima rada u svetu. Tako ki-neski petogodišnji plan iz 2011. godine predviđa da će minimalne zarade morati

30 hi!tech 01|15

da porastu za 13 posto godišnje. Sa dru-ge strane, proizvođači tako mogu brže i fleksibilnije da reaguju na potražnju na razvijenim tržištima – i da smanje svoje logističke troškove. „U većini branši da-nas se zahteva veći broj varijanti proi-zvoda ili čak proizvodi pravljeni po meri“, kaže direktorka kompanije Mc-Kinsey. Privatni potrošači žele da dobiju patike u specijalnoj veličini i specijalnoj boji, poslovni klijenti žele proizvodnu mašinu podešenu tačno prema njihovim potrebama.

Direktni pristupProizvodnja na rastućim tržištima ispla-ti se pre svega zbog toga što tamo potra-žnja raste. McKinsey procenjuje da će već 2025. godine dve trećine sve robe na globalnom tržištu biti namenjeno ze-mljama u razvoju i novo industrijalizo-vanim zemljama – 2008. godine ona je iznosila 40 odsto. Zapadna preduzeća doduše i dalje grade proizvodna postro-jenja u Kini ili Indiji. Ipak, oni to ne rade da bi tamo proizvodili robu za svoje do-maće tržište – već da bi imali direktan pristup rastućim lokalnim tržištima sa rastućom kupovnom moći. „Uspešna umrežena proizvodnja počiva na tome da se tokovi podataka iskoriste za bolju komunikaciju, koordinaciju i kontrolu“, objašnjava Aviva Frojdman (Aviva Freu-

dmann), rukovoditeljka projekta u neza-visnom britanskom istraživačkom insti-tutu Economist Intelligence Unit. Da bi se proizveli ti tokovi podataka, preduze-ća najpre moraju da digitalno povežu sve sastavne delove jedne sa drugima. „Reč je o izgradnji strukture preko koje mašine, ljudi i čak proizvodi mogu da komuniciraju jedni sa drugima“, dopu-njuje Markus Luc (Markus Lutz), ekspert za proizvodnju, razvoj i konstrukciju Sa-veza nemačke mašinogradnje i izgrad-nje postrojenja (VDMA). U to spadaju in-formacije koje se prenose preko interne-ta između dve mašine, kao i podaci sa kojima neki proizvod navodno saopšta-va svom alatu kako želi da bude obra-đen. Tek uz pomoć te strukture, poznate kao Industrija 4.0 moguće je odgovara-juće direktno upravljanje inostranim proizvodnim postrojenjima i njihova kontrola.

Dva sastavna dela ovog proizvodnog lanca će u budućnosti olakšati preduze-ćima vođenje decentralizovano organi-zovane mreže fabrika: prvo, jeftina au-tomatizovana rešenja proizvodnju u ze-mljama sa visokim nivoom zarada ponovo čini isplativom, a u zemljama u razvoju i novo industrijalizovanim ze-mljama uopšte mogućom. Pre svega, moderni roboti se danas mnogo lakše mogu programirati, fleksibilnije prime-niti i mogu da izvrše preciznije zadatke. Funkcionalna proizvodnja se danas može lakše kopirati i na identičan način, uz uvažavanje regionalnih specifičnosti, izgraditi u drugim zemljama.

Iz 3D-štampačaDrugo, novi, takozvani dodatni (additi-ve) postupci proizvodnje, koji se danas često nazivaju 3D-štampa, omogućavaju da neko preduzeće i na lokacijama na velikoj udaljenosti može da proizvede i sasvim male količine nekog proizvoda identičnog kvaliteta. Fabrike širom sveta bi preko interneta dobijale iste podatke i mogle bi da proizvedu artikal u skladu sa lokalnim potrebama. Već danas maši-ne sve više zamenjuju konvencionalne proizvodne metode. Tako na primer Bo-eing proizvodi 200 različitih proizvoda za deset avionskih platformi pomoću 3D-štampača visokih performansi.

Adidas stavlja svoju globalnu proizvodnu strategiju na probu. Projekat Speedfactory mogao bi da dovede do mreže proizvodnih pogona, raspore-đenih po čitavom svetu.

ukupne robe će 2025. godine biti namenjeno za novo industrijalizo-vane zemlje

66 %

Industry Journal adidas, Astra Zeneca

Da bi takva kompleksna postrojenja proizvodila na udaljenim mestima i uz visoki kvalitet, korisnici moraju brižlji-vo da ih planiraju i njima efikasno upravljaju. Siemens nudi rešenja za čitav lanac stvaranja vrednosti: u proizvodnoj industriji od dizajna proizvoda preko planiranja proizvodnje i inženjeringa do same proizvodnje, uz globalne After-Sa-les-Services, u procesnoj industriji od dizajna postrojenja preko planiranja procesa i servisa. Pri tome je reč o digi-talizovanim i potpuno integrisanim re-šenjima za čitav životni ciklus proizvoda odnosno nekog postrojenja, kao i za efi-kasno upravljanje proizvodnjom. Ovaj potrfolio omogućava da se proizvedu in-dividualno prilagođeni artikli, da se konfigurišu, naprave i isporuče – i to po ceni masovne proizvodnje.

Automobilska branša kao preteča„Upravo u automobilskoj industriji će u budućnosti kompleksnost lanca stvara-nja vrednosti dalje rasti“, kaže Štefan Bi-ler (Stefan Bihler), direktor odeljenja Di-

gital Enterprise Architecture u Siemens-u. Najzad, većina proizvođača automobila prodaje svoje proizvode u čitavom svetu – i zbog toga istovremeno mora posebno da reaguje na lokalnu potražnju. Među-tim, to važi već dugo godina. Dakle, nije nikakvo čudo što je ova branša preteča u pogledu stvaranja proizvodnih mreža. Tako su nemački proizvođači i dobavlja-či zastupljeni na svim važnijim tržištima sveta sa sopstvenim proizvodima – ali sve više i u novo industrijalizovanim ze-mljama.

Po uzoru na automobilsku industriju danas bi i druge branše mogle da pređu na decentralizovane proizvodne mreže. Tako je nedavno više od 20 firmi i orga-nizacija hemijske i farmaceutske branše iz zemalja Evropske unije istraživalo kako se hemikalije i lekovi brže i fleksi-bilnije mogu proizvesti decentralizova-no. Članovi tima su bili giganti ove bran-še, kao što su Bayer, BASF i AstraZeneca. Za projekat „F³ Factory“, čije ime znači „Flexible, Fast and Future Factory“, za-jedno su uložili 30 miliona evra u istra-živanje modularnih fabrika.

Plug & ProduceNaučnici su uspeli da više hemijskih po-strojenja smeste u standardne kontejne-re. Njih korisnici mogu da povežu u fa-brike „Plug and Produce“. Moduli se mogu lako transportovati, izgraditi i pu-stiti u pogon, ako tržište bilo gde na sve-tu ima potrebu za određenim hemijskim i farmaceutskim proizvodima. Ukoliko poraste potražnja, jednostavno se po-stavljaju dodatni standardni kontejneri. Koncept „F³ Factory“ smanjio je pogon-ske troškove u poređenju sa konvencio-nalnim fabrikama za petinu, investicije su smanjene do 40 odsto i dejstva na ži-votnu sredinu su prepolovljena – jer ko-risnici štede transportne puteve za izla-zne materije i gotove proizvode.

hi!future

hi!tech 01|15 31

„Urban Production“

Proizvodnja između stambene zgra-

de i supermarketa – Joahim Lentes

(Joachim Lentes) sanja o fabrikama

usred gradova. On vodi Institut za

ekonomiju rada u Institutu Fraunho-

fer i organizaciju IAO u Štutgartu

pod imenom istraživačko udruženje

„Urban Production“. Preduzeća i

naučnici pri tome istražuju šta je

potrebno da bi firme u budućnosti

mogle da proizvode usred urbanih

prostora. Za razliku od početaka

industrijalizacije, kada je ta konste-

lacija takođe postojala, gradske

fabrike danas ne bi smele da ispušta-

ju štetne gasove, niti da proizvode

buku. Ipak, zahvaljujući modernim

proizvodnim postrojenjima, zvučnoj

izolaciji i zatvorenim toplotno-ener-

getskim sistemima one u međuvre-

menu mogu da budu dovoljno čiste,

tihe i kompaktne da bi mogle da se

vrate u centre gradova. „Industrijska

proizvodnja tamo može da donese

mnoge prednosti za sve učesnike –

za preduzeća i za grad kao i za zapo-

slene i građane“, kaže Lentes. Tako

bi preduzeća mogla da organizuju

proizvodnju direktno u blizini potro-

šačkih tržišta ili u četvrtima gde žive

kreativni, dobro obrazovani radnici –

značajan faktor konkurentnosti s

obzirom na rastuću urbanizaciju

širom sveta. Kratki putevi čine

dobavljače kao i proizvođače fleksi-

bilnijim u slučaju promenljive potra-

žnje. I: „Firme stvaraju radna mesta i

povećavaju kupovnu moć kao i

atraktivnost nekog grada kao mesta

za život“, naglašava Lentes.Posle automobilske branše i farmaceutska branša se sve više bavi formiranjem mreže proizvodnih postrojenja.

Iza staklenih zaštitnih vrata četiri ro-bota narandžaste boje streme u visi-nu, spremni za proizvodnju automo-

bilskih karoserija. Međutim, to nije proizvodna hala nekog proizvođača au-tomobila već postrojenje za izradu karo-serija Instituta Fraunhofer za proizvod-ne mašine i tehnologiju preoblikovanja (IWU) u Kemnicu. Kratka proizvodna li-nija opremljena je najnovijom proizvod-nom tehnikom – ovde, uz nekoliko ma-njih izuzetaka, stoje iste mašine, kojima Folksvagen proizvodi Golf u milionima komada. Istraživači IWU sarađuju sa Folksvagenom i drugim industrijskim partnerima na proizvodnji budućnosti. „Istraživačka fabrika E3 – proizvodnja sa dobrim iskorišćenjem resursa“ naziv je za inovativni projekat. Tri „E“ označa-vaju uštedu energije i resursa, fabriku sa neutralnom emisijom i uključenjem ljudi u proizvodnju. Lokacija nije oda-brana slučajno. U Saksoniji svoja sedišta imaju tri velika proizvođača automobila i 750 dobavljača. Više od 70.000 ljudi radi u automobilskoj industriji.

Uključenje ljudi„Želimo da u holističkom pristupu istra-žimo kako u budućnosti možemo bolje da planiramo, primenimo i upravljamo sirovinama, energijom i tokovima infor-macija u fabrikama sa neutralnom emi-sijom“, kaže Matijas Puc (Matthias Putz), rukovodilac IWU. „Istovremeno razmišljamo o novim pristupima za

uključenje ljudi u proizvodne procese budućnosti.“

Delatnost u ovoj istraživačkoj stanici u Kemnicu usmerena je na pronalaženje odgovora na globalne trendove: sirovina je sve manje i sve su skuplje. Ponuda struje postaje nestalna ne samo zbog promena kursa u energetici. Sve kraći životni vek proizvoda iziskuje i visoko fleksibilnu proizvodnju. Pored toga, de-mografske promene i primena informa-tičkih i komunikacijskih tehnologija u proizvodnji menjaju svet rada. Preduze-ća zbog toga moraju da stvore uslove za rad u kojima će se stariji zaposleni sna-

ći, ali koja će istovremeno biti atraktivna i prilagođena narednoj generaciji koja je odrasla sa tabletima i pametnim telefo-nima.

Mnogobrojni senzori u zgradi mere kako postrojenje rukuje resursima, kao na primer energijom i komprimovanim vazduhom. „Ovde se u aktivnom proi-zvodnom pogonu može ispitati kako mašine i procesi moraju da budu obliko-vani za proizvodnju sutrašnjice uz efi-kasno korišćenje resursa“, rekao je predsednik Instituta Fraunhofer Raj-mund Nojgebauer (Reimund Neugebau-er) prilikom otvaranja istraživačke fa-

32 hi!tech 01|15 Industry Journal Fraunhofer IWU

U jednoj od fabrika Instituta Fraunhofer naučnici rade na proizvodnji za 21. vek. Ona treba da bude efikasna, sa neutralnom emisijom i optimalno prilagođena potrebama zaposlenih.

Fabrika budućnosti

U proizvodnom postrojenju u pogonu se testira kako mašine i procesi moraju da budu obli-kovani za proizvodnju sutrašnjice.

hi!future

brike u maju 2014. „Da bi se nivo proizvodnje u Nemačkoj i ubuduće odr-žao, potrebna je promena paradigme. Umesto maksimalne dobiti iz minimal-nog ulaganja kapitala mora važiti: mak-simalno stvaranje vrednosti uz mini-malno iskorišćenje resursa.“

U hali istraživačke fabrike na četiri sprata stručnjaci Frauenhofera rade na tri centralne oblasti: u središtu stoje nove mašine i procesi za proizvodnju pogonskih komponenti uz efikasno iskorišćenje resursa. Pri tome istraživa-či IWU ne povezuju samo već poznate procese na nov način – oni razvijaju nove procesne korake i unapređuju za-jedno sa proizvođačima proizvodne me-tode za proizvodnju automobila, maši-nogradnju i vazduhoplovnu industriju.

Minimalne emisijePored pojedinačnih procesnih lanaca IWU ima za cilj i rad celokupne proi-zvodne stanice sa minimalnim emisija-ma. „Zgrada je izgrađena prema najvi-šim građevinsko tehničkim standardima i mi primenjujemo napredne koncepte

snabdevanja i upravljanja energijom“, objašnjava Andreas Šlegel (Andreas Sc-hlegel), koji je odgovoran za stručnu oblast „Upravljanje energijom 2.0“.

U to pored primene energije iz ob-novljivih izvora, kao što su fotonaponski sistemi, spada i planiranje proizvodnje, koje se orijentiše prema aktuelnoj ponu-di energije, upravljanje proizvodnjom, koje pokreće sva postrojenja uz mini-malni utrošak energije i što potpunije iskorišćenje energetskih gubitaka, na primer za grejanje zgrade.

Centralnu ulogu igra virtuelno pušta-nje u pogon rešenja za upravljanje ener-gijom: na osnovu Siemens-Software Plant Simulation kemniški istraživači su razvili simulacionu alatku eniBRIC, po-moću koje su u stanju da procene i opti-mizuju potrošnju energije i resursa čita-vog sistema iz proizvodnih postrojenja, infrastrukture snabdevanja i logistike kao i upravljanje fabrikom.

U postrojenju za izgradnju karoserija ove istraživačke fabrike narandžasti ro-boti sastavljaju automobilska vrata od pojedinačnih komponenti tako što ih za-

varuju, lepe i savijaju. Prelazak na novi model u današnjim fabrikama još uvek dugo traje: potrebno je otprilike šest me-seci da se postrojenja pripreme za proi-zvodnju. Tokom tog vremena proizvodni stručnjaci se pored ostalog bave novom konfiguracijom steznih uređaja, u koji-ma su komponente učvršćene tokom pro-izvodnje. Sadašnjim razvojnim pristupi-ma kemniških istraživača vreme starta se može skratiti za otprilike polovinu.

Srednjoročno se na taj način prome-na modela u proizvodnji može značajno ubrzati. Međutim, dugoročno, brži pre-lazak otvara potpuno novu mogućnost: u budućnosti će proizvođači automobila na istoj proizvodnoj liniji konstantno i fleksibilno moći da proizvode različite modela vozila. Za to bi na primer infor-macije za stezne uređaje robota morale da se aktualizuju u roku od jedne sekun-de kako bi posle nekog malog automobi-la odmah mogla da se napravi limuzina srednje klase. To je još uvek san za bu-dućnost – ali ova istraživačka fabrika upravo i ima cilj da razvije proizvodne metode za 21. vek.

hi!tech 01|15 33

U holističkom načinu posmatranja razmišlja se o novim pristupima za uključenje ljudi u proizvodne pro-cese u budućnosti.

Troškovi struje su trenutno važna tema. Pored fundamentalnih troš-kova, koji nastaju za proizvodnju

energije i napajanje mreže, tu su i cene za krajnje korisnike, koje dodatno zavi-se od faktora kao što su porezi, subven-cije, regulisanje cena i marže. U mno-gim zemljama postoje političke i privredne razmirice u vezi sa tim kako bi električna energija trebalo da se proi-zvodi. Lični interesi, javno mišljenje, ekološki aktivisti, političari i regulatori zainteresovani su za odluku da li će se energija proizvoditi pomoću tradicio-nalnih fosilnih goriva kao što su ugalj i gas, atomskom energijom ili iz obnovlji-vih izvora. Budući da izbor tehnologije u privrednom pogledu i za život budućih generacija ima tako veliku ulogu, Sie-mens tom temom želi još intenzivnije da

se pozabavi. Jan Rejb, (Jan Rabe), pot-predsednik Global Strategy u Siemens Wind Power u Hamburgu kaže: „Mora-mo da budemo sigurni da investiramo u pravu tehnologiju. Pri tome sopstvene preduzetničke pretpostavke uvek iznova stavljamo na probu.“ Pošto političke od-luke treba da se donose u velikim okviri-

ma na osnovu brižljivih analiza, Siemens bi želeo da pruži doprinos razvitku ana-litičkih instrumenata, koji ne uzimaju u obzir samo proizvodne troškove već sa-gledavaju troškove i korist snabdevanja energijom za čitavu nacionalnu ekono-miju.

„Kod proizvodnje struje snagom ve-tra onšor (onshore) lokacije sa najviše vetra već su premašile liniju pariteta, to jest, njihovi direktni troškovi generisa-nja su manji od prosečnih troškova si-stema. Lokacije na kojima vetar ima ma-nju brzinu, takođe će uskoro dostići tu tačku“, objašnjava Rejb. Ofšor (offshore) energija vetra je trenutno još uvek dvo-struko skuplja nego onšor i zbog uslova rada na moru uvek će biti skupa varijan-ta. Istovremeno, moraju se prepoznati prednosti ofšora. Pre svega, ta tehnika

34 hi!tech 01|15

Novi model troškova za električnu energiju ne uzima u obzir samo proizvodnju već i troškove i korist proizvodnje za čitavo društvo. Snaga vetra pri tome prednjači.

Cena je vrela

novih radnih mesta godišnje za svaku mili-jardu evra investiranu u ofšor energiju vetra

21.000

Living Energy/Daniel Whitaker Siemens Living Energy

ne podleže istim prostornim ograniče-njima kao projekti na kopnu. Uz to dola-zi i činjenica da se privreda u mnogim severnoevropskim obalskim područji-ma nalazi u krizi, na primer, usled sla-bljenja brodogradnje. Prema tome, do-brodošla su radna mesta povezana sa izgradnjom i održavanjem postrojenja za proizvodnju energije vetra.

Ulaganja i troškoviDo sada su troškovi proizvodnje elek-trične energije obračunavani i upoređi-vani na osnovu Levelized Cost of Electri-city (LCoE). Pri tome se obračunavaju kapitalna ulaganja i tekući troškovi no-vih postrojenja za različite proizvodne oblike. To za britansko tržište u 2025. godini daje naredne troškove po mega-vat času: LCoE za onšor energiju vetra su tokom poslednjih 30 godina opadali za impresivnih 40 odsto po deceniji. Za ofšor postoji manje podataka jer je reč o

novim tehnologijama, ali se uopšteno pretpostavlja da će troškovi biti slični. Ukoliko se taj trend nastavi i ukoliko prognoze UK DECC (Britansko ministar-stvo za energiju i zaštitu klime) u vezi sa cenama goriva i porezom na ugalj budu uzeti u obzir, onšor energija vetra će 2025. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu imati najniži LCoE od svih proizvodnih izvora; ofšor će doduše ostati skuplji, ali će se približiti onšor.

Sveobuhvatna perspektivaU međuvremenu se sve više nameće sta-novište da su prilikom metode LCoE za-nemareni neki važni troškovni aspekti. Siemens je umesto toga predložio sveo-buhvatnu mernu jedinicu, „Društveni troškovi električne energije“ (Society’s Cost of Electricity – SCoE). Pomoću nje se može ostvariti racionalnija osnova za donošenje odluka o relativnim troškovi-ma novih investicija u različite oblike

dobijanja energije, koju priželjkuje Rejb. SCoE proširuje LCoE-pristup za dodatne troškove koje snosi društvo: iz-gradnju mreža za snabdevanje, varija-bilnost snabdevanja, ekološke troškove, socijalne troškove, efekte zapošljavanja i geopolitičke efekte. Jedna analiza kom-panije Ernst & Young iz 2012. godine po-kazala je da je intenzitet zapošljavanja za ofšor energiju vetra viša nego kod bilo koje druge proizvodne tehnike − 21.000 novih radnih mesta godišnje u EU za svaku investiranu milijardu evra. Sa mnogo strana se, dakle, već postav-ljaju zahtevi da se uzmu u obzir i ti do-datni faktori.

Čak i kada različite pretpostavke do-vedu do različitih SCoE-procena, čini se da je rang-lista proizvodnih tehnologija ipak jasna. Na toj listi energija vetra kao najefikasnija energija zauzima prvo me-sto, a gas je najatraktivnije gorivo za po-krivanja osnovnog opterećenja mreže kako bi se izjednačio stohastički udeo energije vetra. Sada je reč samo o tome, kaže Rejb, da se ti argumenti navedu u diskusiji. Dok je podrška energiji vetra u prošlosti tendenciozno počivala na (eko-loško)ideološkim osnovama, koje nije delilo mnogo aktera, Rejb je uveren da će danas sama ekonomija u sve većoj meri pružati objektivnije argumente za donošenje odluka. Elcinga (Elzinga) ta-kođe naglašava neophodnost fokusira-nja na političke odluke i logiku, koja leži u njihovoj osnovi: „Političko okruženje mora da se razvija zajedno sa tehnološ-kim okruženjem.“

Danijel Vitaker (Daniel Whitaker), nezavisni no-

vinar u Londonu. Danijel Vitaker se već dugo

godina bavi temama energije i ekologije. Njego-

vi radovi su objavljivani u časopisima „Financial

Times“ i „Economist“.

hi!tech 01|15 35

Ako se dosadašnji pristup utvrđivanju troškova struje promeni, različiti načini proizvodnje će zameniti mesta.

hi!future

Ljudi odmah opažaju raspoloženja svog sagovornika. Da li to može i kompjuter? Sa velikom verovatnoćom, da. Tehnički univerzitet u Berlinu nedavno je anga-žovao profesionalne glumce da izgovo-re iste rečenice sa sedam različitih emo-cija. Naš kompjuterski program identifikovao je te emocije sa stopom prepoznavanja od gotovo 80 odsto. Ni čovek to ne može bolje. Za visoke stope prepoznavanja zaslužni su svakako i glumci, koji su u stanju da veoma jasno izraze svoja raspoloženja. Prepoznava-nje raspoloženja u realnim, svakodnev-nim situacijama predstavlja neuporedi-vo teži zadatak.

Affective Computing se naziva grana istraživanja čije je polje proučavanja kompjuter koji registruje, identifikuje emocije i ljudsko ponašanje i reaguje na njih. Šta je pretpostavka za to da kompjuter bude sa nama u interakciji na u prenesenom smislu „ljudski način“? On mora biti vrhunski razvijen u tri oblasti: najpre, njegovi senzori moraju biti u stanju da registruju šta osoba na-spram njega čini i kako deluje. U dru-gom koraku mora biti u stanju da inter-pretira te rezultate: nešto povišeni ton glasa i nagore okrenut ugao usana mo-gao bi da ukaže na veselje. Možda će

kompjuter uključiti i druge podatke, na primer, činjenicu da je kratko pre toga neko ispričao vic. Ovo registrovanje i in-terpretiranje podataka i informacija prvi su koraci za neku vrstu emocional-ne inteligencije mašina. I konačno, tu je i treća oblast: kompjuter mora umeti da

reaguje. To u idealnom slučaju znači izraziti se i poslati sopstvene signale kako bi obostrana komunikacija mogla da se ostvari.

Da li se u tim poljima stiglo dovoljno daleko da bi mogla da se ostvari prava komunikacija? Tehnika se brzim tempom razvija u tom pravcu. Već su se i senzorne mogućnosti u ogromnoj meri poboljšale poslednjih godina. Cene kamera su znatno niže. Robusni identifikatori gestikulacije, koji su pre nekoliko godina koštali više hilja-da evra, u međuvremenu spadaju u

opremu mnogih uobičajenih konzola za igru. Uz to dolazi i serija senzora na koje kompjuter na izvestan način može da se osloni kao na čulne organe: mikro-foni, senzori na pritisak, merači pulsa, termometri i kamere. Međutim, i sof-tver, koji to prati, na primer, kako bi išči-

tao emocije iz glasa, znatno je usavršen poslednjih godina. Prepoznavanje emo-cije u glasu je u međuvremenu tako da-leko odmaklo da je moguća primena u pozivnim centrima. Ukoliko prepozna veoma uzbuđene i ljutite klijente, kom-pjuter bi mogao da ih direktno poveže sa nekim od zaposlenih. Identifikacija ekstremnih raspoloženja u međuvreme-nu funkcioniše prilično dobro.

Šta bi bile druge praktične primene? Metode Affective Computing bi u bliskoj budućnosti mogle na primer da dopri-nesu bezbednosti u gradskom saobraća-

36 hi!tech 01|15 Industry Journal Universität Augsburg

„Kompjuteri prepoznaju emocionalna stanja“Mašine koje zalaze u potrebe i raspoloženja korisnika temeljno će promeniti proizvodnju i potrošnju, kaže informatičarka Elizabet Andre (Elisabeth André).

„Ranije su kod mašina bili važni samo proizvodni učinak i bezbednost. U međuvremenu se radi na tome da se fino usaglasi interakcija između čoveka i mašine.“

hi!future

hi!tech 01|15 37

ju. U međuvremenu nismo više daleko od primene bord-kompjutera, koji mogu da otkriju kako je vozač raspoložen i da li je umoran. To može biti Eye-Tracker, koji posmatra pogled vozača. Ili vrši analizu glasa. A pomoću senzora priti-ska na sedištu vozača može se odrediti stepen napetosti tela. Isto tako, moguće je preko senzora pritiska i temperature u volanu utvrditi, koliko stegnuto ili opušteno se drži volan. Ukoliko nešto ukazuje na umor, bord-kompjuter bi mogao da postavi pitanje ili da pusti muziku glasnije ili da promeni vrstu muzike.

Kompjuteri u međuvremenu igraju sve važniju ulogu u proizvodnji. Da li se ta saznanja iz oblasti Affective Computing mogu primeniti i ovde?Apsolutno. Interpretacija emocionalnog stanja se, naravno, može zamisliti i u kancelariji ili fabrici. Mašine u proi-zvodnoj hali će u budućnosti moći da prepoznaju kako se trenutno osećamo. Ranije su kod mašina bili važni samo proizvodni učinak i bezbednost. U me-đuvremenu se radi na tome da se fino usaglasi interakcija između čoveka i ma-šine. Može se zamisliti da će mašine u budućnosti moći da prepoznaju da li je službenik u kancelariji umoran ili iscr-

pljen, previše opterećen poslom ili se dosađuje. U skladu sa time bi mogli da se promene intenzitet svetla i tempera-tura.

Koje prepreke moraju da se savladaju kako bi mašine postale društveno prilagodljive? Kompjuteri doduše sve bolje prepozna-ju emocionalna stanja, međutim, još uvek ne mogu da tome prilagode svoje ponašanje. Tokom razgovora mi usagla-šavamo ponašanje jedni sa drugima. Na primer ljudi koji se dobro poznaju ne-svesno se prilagođavaju jedan drugom neverbalnom komunikacijom, pokreti-ma ili klimanjem glave, i tako grade uza-jamno poverenje. To humanoidni robot još uvek ne može da postigne. Oblikova-ti ovakvu iznijansiranu emocionalnu in-terakciju jasnije, trenutno predstavlja veliki izazov.

„Prepoznavanje emocije u glasu u međuvremenu je tako daleko odmaklo da je moguća primena u pozivnim centrima.“

Elizabet Andre (Elisabeth André) je profesorka na Univer-zitetu Augzburgu i na Institutu za informati-ku rukovodi katedrom za multimedijalnu interakciju čoveka i tehnike. Pod njenim rukovodstvom naučnici na ovoj katedri istražuju teme sa mobilnim hardve-rom, sistemima Eye-Trackinga, površina-ma osetljivim na dodir, bio-senzorima i robotima, kao i sof-tverske koncepte kao što su modulacije po-našanja i grupnih sti-mulansa, razvitak iga-ra, sisteme učenja i virtuelne agente.

Posebno mala deca često uz veliku bojazan prilaze za njih zastrašu-jućim uređajima, sa kojima se su-

očavaju na radiološkom odeljenju u ne-koj bolnici. To proizvodi strahove i od-vlači koncentraciju sa neophodnog ispitivanja. Savezna klinika za žene i decu (LFKK) u Lincu, Siemens Austrija i studenti Visoke stručne škole (FH) Gor-nja Austrija uredili su zbog toga novo opremljeno radiološko odeljenje klini-ke u Lincu na način prilagođen posebno deci ali i drugim korisnicima.

Od avgusta 2014. godine slikovnice o kornjači „Rudi sa radiologije“ prate decu na radiološka ispitivanja u ovoj klinici. „Rudi sa radiologije“ oslobađa male pa-cijente neprijatnosti i priprema ih na za-hteve ispitivanja. U modularno izgrađe-

nu priču u slikama utkani su aspekti predstojećeg ispitivanja – ako je na pri-mer potrebno na kratko zadržati dah, tada „Rudi sa radiologije“ to pokazuje. Ideju o optičkom oblikovanju razvili su Klinika u Lincu i Siemens prilikom plani-ranja tehničkog opremanja radiološkog odeljenja na toj klinici. U leto 2014. go-dine na klinici su instalirani uređaj za snimanje Ysio MAX i radioskopski aparat tipa Typ Luminos dRF – oba Siemens-ova. Ova postavka je po prvi put u svetu pri-menjena na nekoj dečijoj klinici.

Rendgenski sistemi moraju da ispu-ne različite zahteve: radiolozi pridaju veliki značaj kvalitetu slike i žele da kli-ničke slike što je brže moguće budu na raspolaganju. Pametni Siemens-ov kon-cept za rendgenske sisteme pod nazi-

vom „MAX“ (Multiple Advances in X-ray) povezuje funkcije koje poboljšava-ju radne procese (MAX assistance), i po-zitivno se odražavaju na kvalitet slike (MAX detection). Prednosti MAX assi-stance pokazuju se na primer kada tre-ba podesiti detektor.

Kada neki pacijent – na primer sa po-vredom ramena – leži u kosom položaju na krevetu, osoblje klinike polaže bežič-ni detektor iza leđa pacijenta. Tada se cev pod uglom od 90 stepeni mora po-desiti prema detektoru, koji je često po-kriven. Svaki stepen odstupanja čini kvalitet slike lošijim tako da je ponekad sledeći snimak neophodan. Kod sistema MAX ugao se prikazuje na tačskrinu rendgenske cevi − i treba samo da se izjednači.

Radiološki sistem na dečijoj klinici u Lincu kao svetska premijera

Granični saobraćaj – veoma moderno

Rudi i Maks na klinici

Od sredine 2016. godine železničko preduzeće Raaberbahn dobiće pet

novih regionalnih vozova. Ova privatna železnička firma odabrala je varijantu re-gionalnog voza tipa Desiro ML Siemens-a, koja se sastoji od trodelne osnovne celine sa četvoro vrata na svakoj strani za ulazak i 259 komfornih sedišta.

Ovaj tip pogonskih vozova odlikuje se posebno kvalitetnom opremom i velikim komforom putovanja. Vozovi Desiro posti-žu maksimalnu brzinu od 160 kilometara na čas. Udobna niska ulazna platforma garantuje ulazak bez prepreka i za osobe

sa invalidskim kolicima i porodice sa deči-jim kolicima. Visina poda iznosi 600 mili-metara. Pogonski vozovi tipa Desiro ML jesu fleksibilna vozila koja se svojom kon-cepcijom kao vozovi sa jednim vagonom mogu specifično podesiti za očekivani broj putnika. Šasije i okviri za ove vozove dolaze iz Siemens-ove fabrike u Gracu.

Zahvaljujući usavršenom pogonu ko-jim je potrošnja energije dodatno smanje-na u poređenju sa prethodnim modelima, ovi vozovi su veoma prihvatljivi u ekološ-kom pogledu. Raaberbahn je jedino pre-kogranično privatno železničko preduze-

će u Austriji. Ovo privatno preduzeće pretežno radi na zapadu Mađarske, u Bur-genlandu kao i na području grada Beča.

Siemens Siemens, LFKK/Sebastian Puchner 38 hi!tech 01|15

hi!life

Medicinski univerzitet u Beču anga-žovao je Siemens da obavi isporuku

magnetnog rezonantnog tomografa (MRT) 3 tesla za Centar izvrsnosti za ul-

tra visoko polje MR. MRT MAGNETOM Prisma, koja je projektovana za primenu u kliničkom istraživanju, kao na primer u neurološkim osnovnim istraživanji-ma, otvara nove mogućnosti za dobija-nje medicinske slike. Još bolji kvalitet slike kombinovan sa visokom homoge-nošću magnetnog polja omogućava na primer nove uvide u način funkcionisa-nja mozga. Pomoću Siemens-ovih MRT 3 tesla i 7 tesla u Centru izvrsnosti na ras-polaganju stoji po svetskim merilima izuzetna oprema za istraživanja i brigu o pacijentima.

Izuzetno medicinsko istraživanje

Prostorije za vršenje ispitivanja u deči-joj klinici u Lincu, uređene u skladu sa potrebama dece, treba da pomognu u tome da se otklone strahovi.

Uvod

hi!tech 01|15 39

terabajta podataka obra-đuje Siemens-ovo daljin-sko održavanje mesečno

10

stepeni Celzijusa dostiže tečni azot koji rashlađuje super provodnike

–196

Danas 95 odsto saobraćaja zavi-si od fosilnih goriva. Njihove emisije doprinose porastu za-gađenja vazduha u čitavom

svetu. Već danas postoji gotovo milijar-da motornih vozila od kojih su okruglo 70 odsto putnička vozila. Prema proceni eksperata ovaj broj će se najkasnije do 2030. godine udvostručiti. Smog u me-tropolama širom sveta sve češće će uslovljavati zabranu saobraćaja za auto-mobile na benzin ili dizel. Potraga za al-ternativnim pogonima postaje, dakle, neodložna. U mnogim zemljama politi-ka i industrija ulažu ogromne sume novca u razvoj električnih pogona, bate-rija i infrastrukturnih rešenja.

„Činjenica da proizvođači i političari veoma angažovano rade na obimnim in-vesticijama u alternativne pogone pove-zana je i sa time da tradicionalni motori sa unutrašnjim sagorevanjem postaju sve skuplji, kada treba da odgovore na zahteve za manjom potrošnjom, koji do-laze sa svih strana“, kaže Jerg Grotendo-srt (Jörg Grotendorst), rukovodilac Sie-mens-ovog odeljenja Business Unit eCar Powertrain Systems. Tako proizvođači automobila u Evropskoj uniji do 2021. godine moraju da smanje ispuštanje CO2 na svojim automobilima na 95 gra-ma po pređenom kilometru. Osim toga, te vrednosti sa vozilima na isključivo konvencionalni pogon verovatno neće biti moguće ostvariti. U SAD se u maju 2014. godine udružilo osam saveznih država, kako bi do 2025. godine dostigli zadati tržišni cilj od 3,3 miliona odobre-nih vozila „sa nultom emisijom“. Na stručnom sajmu Auto China u Pekingu

2014. godine električni automobil je ta-kođe bio jedna od centralnih tema. Kine-ska vlada ciljano podstiče elektromobil-nost subvencijama i ograničenjem do-zvola za automobile na klasični pogon u mnogim gradovima. „Kina spada u First Movern. Ova zemlja je u 5-godišnjem planu zadala sebi da do 2020. godine re-alizuje pet miliona vozila na električni pogon“, izveštava Grotendorst. U SAD je tema električnih pogona već dugo eta-blirana – do sada ipak gotovo isključivo u vidu hibridnih automobila. „I Japan se angažovano bavi gorivnim ćelijama“, kaže Siemens-ov menadžer. SAD i Kina – ove zemlje prema njegovim procenama spadaju u pokretače promene. Nasuprot tome, prema Grotenorstu, Rusija i Indija još uvek kasne za tim razvitkom. Uosta-lom: eksperti procenjuju da će svetsko tržište za električne automobile do 2024. godine porasti na 178 milijardi američkih dolara.

Princip elektromobilnosti je proizvo-đačima automobila poznat već dugo. Smatra se da je jedna od prvih „električ-nih kola“ konstruisao škotski izumitelj Robert Anderson još 30-tih godina 19. veka. Amerikanac Tomas Devenport je 1835. godine napravio model vozila koje vozi po jedan metar velikom šinskom krugu i koje pokreće motor na jedno-smernu struju, koji je sam konstruisao. Godine 1851. Čarls Grefton Pejdž (Char-les Grafton Page), glavni ispitivač u Ame-ričkom patentnom zavodu u Vašingtonu, postavio je na šine prvi električni voz u originalnoj veličini – od otprilike 40 KS koji se napajao iz baterije teške jednu tonu. Ipak, nijedna od ovih konstrukcija

40 hi!tech 01|15 como, Industry Journal Volvo Car Group

Zujanje postaje jačeOčekuje se da se broj motornih vozila u svetu do 2030. godine udvostruči. To daje zamah tržištu električnih automobila.

hi!tech 01|15 41

hi!life

Volvo XC 90 sa novim koncep-tom hibridnog pogona – Sie-

mens je glavni dobavljač za električni pogon

motornih vozila će biti 2030. godine na celom svetu

električnih vozila Kina želi da izveze na ulice do 2020. godine

2 milijarde

5 miliona

nije bila ubedljiva jer je električno napa-janje pomoću tada dostupnih baterija od cinka i platine u principu bilo moguće, ali ipak veoma skupo i neizvodljivo u praksi. Tek kada je Verner Siemens (Werner Sie-mens) 1866. godine prvi put proizveo struju pomoću generatora, električna energija je postala dostupna u realno upotrebljivim razmerama. Za drumska vozila je mobilni akumulator do danas ostao nezaobilazan. Električni tricikl, koji su Britanci Ejrton i Peri (Ayrton & Perry) predstavili u jesen 1882. godine, pokre-tan je isključivo na električni pogon pre-ko baterija − u to vreme je trolejbus Ver-nera Siemens-a, nazvan elektromot, već nekoliko meseci vozio po Berlinu.

Takmičenje pogonaNarednih godina broj proizvođača elek-tričnih automobila u Evropi i drugim kontinentima brzo raste. Za austrijskog proizvođača Lonera (Lohner) Ferdinand Porše (Ferdinand Porsche) 1900. godine pravi prvi automobil na svetu sa serij-skim hibridnim pogonom i vučom na če-tiri točka preko četiri motora sa glavom, Lohner-Porsche. U to vreme još ni u kom slučaju nije bilo sigurno koja će vrsta pogona na putevima pobediti u trci – električni automobil, uprkos svog ogra-ničenog opsega kretanja, prednjači: u poređenju sa vozilima na benzin, koja smrde i dime se, on je gotovo bešuman, tehnički jednostavnije izgrađen, čistiji za upotrebu i tako podesan i za one sa slabijim tehničkim znanjima. Na smeni vekova polovina vozila u Njujorku po-kreće se na električni pogon. Međutim, tada je američki inženjer Čarls Ketering (Charles F. Kettering) 1911. godine izu-meo električni anlaser – mukotrpno kurblanje motora na benzin više nije bilo potrebno. Istovremeno kao posledi-ca naftne groznice u SAD benzin postaje izuzetno jeftin i lako dostupan na sve više pumpi – putovanja na velikim desti-nacijama sada su moguća bez problema.

A električni automobil je postao proi-zvod namenjen malom broju korisnika.

Čist, tih, energetski efikasan – zbog tih prednosti električni pogon na pute-vima ipak nije sasvim potisnut od strane motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Električni taksiji 20-tih godina 20. veka, dostavna vozila francuske pošte posle 1945. godine ili kolica sa tihim zujanjem kojima engleske mlekadžije rano ujutru snabdevaju domaćinstva, pokazuju da električni automobil u sasvim određe-nim sektorima tržišta može da ispolji prednosti.

Elektro-RevivalRastuće cene benzina, strah od nestanka zaliha nafte i novi ekološki standardi do-veli su od 1990. godine do toga da elek-trična putna vozila ponovo važe za trend budućnosti. Svi veliki proizvođači danas rade na baterijsko-električnim ili hibrid-nim električnim automobilima. Tehno-logije punjenja i akumuliranja su se samo u jednoj deceniji tako snažno ra-zvile, kako to nije bio slučaj od pre jed-nog veka. Pridošlice takođe daju zamah ovoj temi. Jedan od njih je i američki proizvođač automobila, „Tesla“, koga su pre jedanaest godina osnovali inženjeri iz Silikonske doline da bi dokazali tržiš-nu sposobnost električnih vozila i mo-gućnost njihove masovne proizvodnje. Kalifornjani ofanzivno napreduju: pre-duzeće je odobrilo sve patente za svoje limuzine više klase na električni pogon. I time je dalo povod etabliranim proi-zvođačima da se još intenzivnije poza-bave tom temom.

42 hi!tech 01|15

hi!life

Sistemi električ-nih autobusa

Da bi zajedno razvili standard za

infrastrukturu punjenja, pomoću

koje bi gradovi lakše mogli da pređu

na sisteme električnih autobusa,

Volvo Bus Corporation i Siemens

pokrenuli su saradnju. U okviru nje

Volvo isporučuje električne hibridne

autobuse kao i potpuno elektrificira-

ne autobuse, a Siemens isporučuje i

instalira stanice za punjenje sa veli-

kim kapacitetom punjenja do 30 kilo-

vata za električna vozila. Volvo i

Siemens isporučili su 2014. godine

po prvi put zajedno gradski sistem

električnih autobusa preduzeću

Hamburger Hochbahn (Hamburška

nadzemna železnica). Tri električna

hibridna autobusa sa tehnologijom

Plug-in, koju obezbeđuje Volvo,

napajaju se strujom pomoću Sie-

mens-ovog sistema za punjenje.

Tokom 2015. godine biće isporučeni

potpuno elektrificirani autobusi kao i

električni hibridni autobusi i odgova-

rajuća infrastruktura za napajanje za

švedske gradove Geteborg i Stok-

holm. Od jeseni 2012. godine u Beču

se koristi prva autobuska linija sa

autobusima sa pogonom na baterije.

To je novi operativni koncept, koji je

Siemens zajedno sa italijanskim proi-

zvođačem autobusa Rampini prime-

nio u seriji od dvanaest kompaktnih,

pokretnih gradskih autobusa.

Lohner-Porsche opremljen motorom sa glavom iz 1900. godine prvo je serijsko hibridno vozilo.

como, Industry Journal Siemens, Wikipedia, SMATRICS

Kao kočnica za razvitak tržišta isposta-vila se posebno problematika infrastruk-ture. Pored dugih perioda punjenja mno-ge kupce odbija mnoštvo različitih utika-ča i sistemi plaćanja, kao i ograničene mogućnosti punjenja. Japanski proizvo-đač automobila Toyota zauzeo je drugači-ji pristup razvoju alternativnih pogona, bez kablova i utikača. Najveći svetski pro-izvođač smatra automobil sa gorivnim ćelijama najsmislenijom električnom va-rijantom za masovno tržište. Bežično vo-zilo sa gorivnom ćelijom FCV (Fuel Cell Vehicle) proizvodi struju za pogon po-moću reakcije vodonika i kiseonika i tre-balo bi da se proizvodi u serijama prvo od aprila u Japanu, a zatim od leta i za američko tržište. Doduše, raspoloživost vodonične infrastrukture i senzibilizacija kupaca i dalje predstavljaju „veliki iza-zov“, navodi Karl Šliht (Karl Schlicht), iz-

vršni potpredsednik Toyota Motor Euro-pe, međutim, zahvaljujući uspešnim hi-bridnim vozilima raspolaže se neophodnim iskustvom, potrebnim da bi se nova tehnologija etablirala na tržištu. U Evropi bi se vozilo na gorivnu ćeliju prvo postepeno uvelo na odabrana trži-šta. „Veoma sam uveren da će vodonik postati omiljeno pogonsko gorivo vozila u budućnosti“, kaže Šliht.

Slične planove imaju i proizvođači kao što su Honda, Nissan, Ford, BMW ili Dai-mler. Iako je još uvek mnogo pitanja otvoreno, eksperti su saglasni u tome da će globalno tržište za električne automo-bile i dalje rasti. „Nijedan put više ne za-obilazi alternativne pogone“, kaže Gro-tendorst. Za mase potrošača početak će verovatno uslediti preko hibridnih vozi-la: „To je dobra mogućnost da se upozna potencijal električnih pogona.“

hi!tech 01|15 43

„Konsekventna partnerska strategija“

Kako se Siemens pozicionira na trži-štu elektromobilnosti?Pored posla sa infrastrukturom mi se pre

svega bavimo električnim pogonom. U

tome imamo 100 godina iskustva.

Kakva rešenja konkretno nudite? Pored pumpi električne energije i Wall-

boxena, kojima se domaći Carport može

opremiti za privatnu stanicu za punje-

nje, za automobilsku industriju proizvo-

dimo izmenjivače, uređaje za punjenje i

motore sa energetskom elektronikom.

Već smo razvili prototipove za induktiv-

no punjenje električnih automobila –

rešenje, koje za autobuse ili automatske

viljuškare već proizvodimo serijski.

Koliko su za Siemens važni partneri na polju elektromobilnosti? Mi ovom angažmanu pristupamo sa

konsekventnom partnerskom strategi-

jom. To pokazuju različite etape od par-

tnerstva sa Volvom na razvoju

električnih automobila, zaključenim

2011. godine, preko kupovine Semikro-

nove ćerka firme, VePOINT, koja razvija

inovativna rešenja za energetsku elek-

troniku za automobile na hibridni i elek-

trični pogon, do konzorcijuma sa

kineskim proizvođačem automobila

BAIC. Iz strateške saradnje sa Volvom

uslediće prva serijska proizvodnja elek-

tronskih pogona za modele C30. A Sie-

mens je glavni dobavljač za električni

pogon za novu pogonsku platformu Vol-

voa, SPA. Ovaj koncept hibridnog pogo-

na biće po prvi put primenjen u novom

Volvo XC 90.

Intervju sa Jergom Grotendostom, izvršnim direktorom Siemens eCar Powertrain Systems

Smatrics je prvi ponuđač u Austriji,

koji obezbeđuje mrežu za čitavu

Austriju, orijentisanu prema kupci-

ma, sa otvorenim stanicama za

punjenje i brzo punjenje, koje se sto-

procentno napajaju iz obnovljivih

izvora. Konzorcijum između Siemens-

a i Saveza predstavlja kompletnog

ponuđača usluga u vezi sa elektro-

mobilnošću. Spektar usluga obuhva-

ta instalaciju i održavanje privatnih

stanica za punjenje (Wallboxen),

korisnički App, korisničku vruću liniju

otvorenu 24 sata kao i mobilne pake-

te krojene po meri. Mreža za punje-

nje Smatrics sa okruglo 160

punktova za punjenje već danas se

rasprostire preko čitave Austrije.

Zajedno sa atraktivnim lokalnim par-

tnerima kao što su OMV, REWE i

APCOA mreža će se izgraditi na viso-

ko frekventnim lokacijama duž auto-

puteva, a u urbanim centrima će biti

još gušća.

Gospodine profesore Lind, od septembra 2014. godine koristite Siemens-ovu tehnologiju flowmotion. Da li ta tehnolo-gija u pogledu informacija koje pruža o morfološkom i funkcionalnom stanju unutar tela predstavlja revoluciju u dijagnostičkoj svakodnevnoj praksi ili pre progresivno poboljšanje?Mašina koju trenutno koristimo u po-gledu rezolucije i u pogledu CT (kom-pjuterske tomografije) komponenti predstavlja prekretnicu i veliki korak napred u poređenju sa dosadašnjim mogućnostima. Flowmotion ne znači ništa drugo do kontinuirano pomera-nje. Ranije se to radilo korak po korak. Snimak, pomeranje, ponovo snimak. Uočili smo da se pacijenti znatno bolje

osećaju sa novom tehnikom. Broj arte-fakta pokreta između PET (pozitronsko emisiona tomografija) i CT će se smanji-ti, ali za to je potrebna još jedna studija. Pored toga, pomoću tehnike flowmoti-on imamo mogućnost da u pojedinim regionima tela primenimo različitu br-zinu. Ako znamo gde tačno želimo da pogledamo, tada u tim regionima mo-žemo povećati statistiku. Onda u kon-kretnoj oblasti imamo znatno bolju re-zoluciju. U najmanju ruku mogu reći da se osećamo veoma dobro sa ovom maši-nom.

Vaša ocena glasi prekretnica i leži, dakle, između revolucije i progresivnog poboljšanja.

Mislim, da. Mora se biti veoma oprezan sa rečju revolucija.

Da li je za tu novu tehnologiju potrebna i nova prateća tehnologija, kao na primer novi radionuklidi? Na tome se mnogo radi. Mi koristimo radnog konja FDG (Fludeoksiglukoza) od pre nekoliko decenija. Radiohemija donosi sjajne nove primene koje će se pojaviti u svetu PET-a.

Međutim, do tada stari dobri FDG i dalje dobro služi?Do skoro je korišćenje FDG-a iznosilo 95 odsto, sada smo ga smanjili na 85 odsto. Nov je na primer F-holin za rak prostate, F-dopa za neuroendokrine tumore, a

44 hi!tech 01|15

„Klinička revolucija“

Siemens Siemens

Biograph mCT Flow je prvi skener za pozitronsku emisionu tomografiju/kompjutersku tomografiju (PET/CT), koji može da evidentira PET-podatke bez prekida. Time je prevaziđen dosadašnji postupak „stop and go“, tokom koga se sto na kome pacijent leži zaustavljao da bi slike mogle da se naprave jedna za drugom. Pošto se oblast skeniranja pomoću tehnike flowmotion može ciljano odabrati, doza zračenja CT se može redukovati.

Pomoću tehnologije flowmotion pozitronsko emisioni kompjuteri tomografi izrađuju slike unutrašnjosti tela takve preciznosti kakva do sada još nije postignuta. Peter Lind, načelnik odeljenja za nuklearnu medicinu Klinike Klagenfurt, objašnjava u razgovoru za hi!tech zašto to predstavlja revoluciju za lekara i pacijenta.

doći će i mnogi specifičniji trejseri. Da-našnji trejser za rak prostate za godinu dana možda neće igrati više nikakvu ulogu već će biti zamenjen nekim više specijalizovanim.

Da li je smanjenje radioaktivnosti značajno? Da. Pošlo nam je za rukom da smanjimo radioaktivnost za trećinu. Imamo veći vi-dokrug, brži smo i u skladu sa time mo-žemo proporcionalno da smanjimo dozu.

Pomoću ove nove tehnologije želite da dobijete što više iskaza u jednom radnom koraku. Mi smo ovde u Klagenfurtu još 1997. go-dine imali prvu PET-mašinu. Godine 2003. prešli smo na PET-CT-mašinu i uneli novu sistematiku. Na primer lim-fom: umesto jednog CT ovde i jednog tamo, posle biopsije smo sproveli PET-CT i posle hemoterapije još jedan za ta-kozvane restaging,da bismo konstatova-li kako je terapija delovala. Na taj način se mogu uštedeti mnogi postupci vizua-lizacije. U konkretnom slučaju to uvek zavisi od kliničkog partnera. Ako on mi-sli da mora da radi ono što je radio pret-hodnih 30 godina, tada neće doći do po-boljšanja primenom nove tehnologije. To se mora posmatrati sasvim kritički.

Da li fl owmotion daje nove impulse za onkološke konzilijume lekara, na kojima specijalisti diskutuju o svojim slučajevi-ma? Mi smo i do sada prezentovali svoje slike na onkološkim konzilijumima. Među-tim, to je bila isključivo radiologija. Nije bilo boja i rezolucije. Ukratko: tamo smo se tako loše predstavili da to nikoga nije zainteresovalo. Sada, sa novim syngo.via (Softver za prikaz za PET-CT), koji je kompatibilan sa dosada uobičajenim softverom, svako sasvim jednostavno može da na svoj ekran prenese isti pri-kaz koji je imao i lekar koji je napravio

taj nalaz. To je genijalno za onkološki konzilijum. Mogu da prikažem fuzione slike i slike poređenja. To je u kliničkom pogledu najveća prednost ove mašine. Naime, na taj način sasvim smo se pribli-žili kliničkim partnerima, onkolozima, radioterapeutima, hirurzima. To je za pacijenta klinična revolucija. Sve ostalo je jednostavno usavršena tehnika.

U čemu vidite budućnost? Budućnost PET-a do 90 odsto leži u on-kologiji. Ono na čemu moramo da radi-mo jeste funkcionalna dijagnostika: tre-nutno radimo postavljanje dijagnoze, restaging, da bismo videli kako je tera-pija delovala. Zatim, dijagnozu recidiva, dijagnozu metastaza. Možemo da u de-talje kažemo kako se neki tumor razvi-jao i da na osnovu toga izvedemo zaklju-čak o daljim postupcima i izbegnemo nepotrebne terapije. Kontrola toka tera-pije je ogromna prednost za pacijenta. Razvoj se takođe snažno odvija u pravcu individualizovane medicine.

Tokom svoje karijere uvek ste se zalagali za više medicine, a manje administraci-je. Kakvu ulogu ovde igra High-Tech-me-dicina? Da li će mašina zameniti lekara? Naprotiv. Mašina nema nikakvu vred-nost ako lekar ne ume da proceni njene rezultate. U budućnosti će nam biti po-trebno više lekara.

Nova tehnologija omogućava kraće radno vreme. Sa jedne strane, da. Međutim, ako isko-ristim mogućnosti tehnologije, proučim prethodne nalaze i evaluiram celokupni proces, potrebno je više sati, a ne manje. A dobija se daleko bolji rezultat.

Nova tehnologija omogućava bolje rano prepoznavanje i u skladu sa time raniju terapiju. Kako je to povezano sa produ-ženjem života i njegovim kvalitetom? Na ovo pitanje mogu samo lično da od-govorim. I sam imam rak pankreasa i nije mi toliko važno koliko dugo ću žive-ti. Reč je o kvalitetu života. Bio sam ope-risan, godinu i po dana sam primao he-moterapiju i nisam više otišao na kon-trolu. Kako se osećam tako živim. Oni, koji su u stalnom kontaktu sa obolelima od raka, posmatraju to malo drugačije. Većina želi da u svakom slučaju produži život.

Kakvu korist i kakvu nadu pružate nekom pacijentu s obzirom na novu tehnologiju? Postavljam dijagnozu i razgovaram sa pacijentom. Otpustiti pacijenta i obja-sniti mu da će lekar opšte prakse dobiti nalaz i da će neko već nešto učiniti, ne smatram ispravnim. To se više i ne doga-đa. Pacijenti su prosvećeniji nego ikada ranije. Sedam zajedno sa pacijentom ispred ekrana i objašnjavam mu činjeni-ce. Taj otvoreni pristup nailazi na poziti-van prijem. Mora se prestati sa medici-nom laži. Jednostavno nije tačno da se sve može izlečiti.

hi!tech 01|15 45

Prim. univ. prof. dr Peter Lind je od 1991. godine šef odeljenja za nuklearnu medicinu na Klinici Klagen-furt. Doktorirao je 1982. godine na Univerzitetu Karl-Franzens u Gracu i radio kao lekar specijalista za internu medicinu i nuklearnu medicinu sa dodatkom radiologije. Godine 1991. habilitirao je na Univerzitetskoj klinici Inzbruk. Lind važi za pionira u primeni novih postupaka vizualizacije.

hi!life

Usled progresivnog širenja al-ternativne proizvodnje ener-gije potrebna su nova, inteli-gentna rešenja za strujne

mreže – jer prinos od vetra i sunca ne može precizno da se planira. Istovreme-no, različiti ciljevi za smanjenje potreba za primarnom energijom mogu se posti-ći samo efikasnim iskorišćenjem energi-je. Ti napori da se ostvare uštede mogu se dobro predstaviti u velikim pilot pro-jektima, ali u privatnoj oblasti još uvek postoje prepreke za to da se lako utvrdi ukupna potrošnja energije kako bi kon-kretno ponašanje prilikom rukovanja po-trošačima struje u domaćinstvu na odgo-varajući način moglo da se prilagodi.

Siemens svojim sistemima Customer-Energy-Management želi da doprinese tome da se potencijali za energetsku efi-kasnost maksimalno iscrpe i unutar če-tiri zida. „Najboljom tehnikom se sma-tra ona koja služi a ne smeta“, kaže Majk Pihler (Mike Pichler), ekspert za pamet-nu mrežu (Smart-Grid )iz Siemens-a. „Nijedan vozač automobila se tokom vo-žnje ne bavi time kako funkcioniše si-gurnosni sistem ABS, međutim, uprkos tome ova tehnika omogućava znatno bezbedniju vožnju. Slično važi i za ušte-du energije. Prihvatljiva su samo ona re-

šenja, koja služe ljudima. Mi zbog toga radimo na sistemu Customer Energy Manager (CEM), prilagođenom korisni-cima koji pred njih ne postavlja visoke zahteve u tehničkom pogledu.

Fizički, kod CEM je reč o kutijici koja se ugrađuje u zgradu ili u stan. Jedno-stavna korisnička površina prikazuje in-formacije kao što su ušteda u evrima, tre-nutna potrošnja struje ili CO2 otisku. Me-đutim, ono što se događa u pozadini, daleko je kompleksnije jer CEM obrazuje interfejs između zgrade i pametnog energetskog sistema. On upravlja kako potrošačima tako i proizvođačima. Da bi to funkcionisalo, proizvođači struje i operatori mreže pružaju informacije u realnom vremenu i prognoze o cenama energije i opterećenju sistema. CEM na osnovu toga izrađuje planove potrošnje kada potrošači električne energije mogu da rade po nižim cenama i automatski upravlja uređajima. Cilj je iskorišćenje energije u vreme kada je ona najjeftinija, odnosno onda kada vetropostrojenja ili solarna postrojenja obezbeđuju viškove.

Ujednačenje za špiceve i periode oskudice CEM omogućava optimalan status mreže i ujednačava špiceve opterećenja i perio-de oskudice u mreži. Da bi fluktuacije u

snabdevanju energijom, koje zavise od doba dana ili vremenskih uslova, mogle da se ujednače korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, distributer energije može da dostavi upit korisniku da odloži potrošnju energije. CEM na to reaguje fleksibilno i prilagođava planove potroš-nje, ukoliko korisnik ne interveniše i ne odbije upit. Za fleksibilnost distributer energijom odobrava naknadu. U slučaju dobrog statusa mreže korisnik uvek ima mogućnost da interveniše i individualno koristi uređaje. Međutim, ukoliko je sta-tus mreže kritičan, održavanje snabde-vanja energijom ima prednost.

Pomoću digitalnog kliznog regulato-ra korisnik veoma lako može da isproba kako se njegovi troškovi menjaju u skla-du sa time da li mu je važniji komfor ili ušteda. CEM kontroliše i upravlja pri-ključenim komponentama u zavisnosti od toga da li se teži komforu (visoka

46 hi!tech 01|15 Wilma Mert Siemens

Gripovi u mrežiLjudima koji su zainteresovani za uštedu energije često nedostaju razumljivi i aktuelni podaci kako bi u domaćinstvu mogli da se ponašaju štedljivo. Jednostavne komande u pametnoj mreži (Smart Grid) donose poboljšanje.

CEM

BOILER

HEATING PUMP

E-MOBILITY

PHOTOVOLTAICS

DEVICESSMART METER

ELECTRICITY GRID

hi!life

Sistemi CEM (Customer Energy Manager) obrazuju interfejs između zgrada i pametnog energet-skog sistema. On upravlja kako potrošačima tako i proizvođa-čima da bi unapredio komfor korišćenja za krajnjeg korisni-ka i garantovao ravnomerno opterećenje mreže. CEM pre-poznaje pogodne periode za korišćenje energije – kada vetrofarme i solarna postroje-nja obezbeđuju viškove.

hi!tech 01|15 47

fleksibilnost i na primer istovremeno korišćenje potrošača sa visokom maksi-malnom snagom u kW) ili uštedi (manje fleksibilnosti i niža maksimalna snaga). Moguće je i predviđanje putem opcije day ahead pricing, pošto korisnik uvek ima aktuelne informacije o razvitku cene i može u skladu sa time da planira potrošnju energije.

Međutim, da li se veći troškovi za teh-niku zaista isplate? „Konkretno vreme amortizacije zavisi od razvoja cena ener-gije“, objašnjava Pihler. „U principu, in-vesticije u tehničku opremu se zbog ni-žih troškova investiranja ipak znatno ra-nije amortizuju nego na primer građevinske mere.“ Dodatni prihodi či-tavih zgrada nuđenjem fleksibilnosti na tržištu struje mogli bi dodatno da skrate period amortizacije.

Predračuni Saveza nemačkih gradite-lja mašina i postrojenja (VDMA) pokazu-

ju da potencijali za uštedu preko auto-matizovanih zgrada izuzetno mnogo obećavaju. U skladu sa time, prilikom odgovarajuće konverzije zgrade pre sve-ga u veleprodaji i maloprodaji moglo bi da se uštedi do 40 odsto termičke i devet procenata električne energije. U stano-gradnji bi bilo moguće ostvariti 19 od-nosno osam odsto.

Uspeh u startuOstaje pitanje da li ljudi žele da žive sa toliko tehnike? Komponente sistema CEM već su uspešno testirane u modeli-ma projekata. U oblasti testiranja za pa-metnu mrežu isproban je prototip Sie-mens-ovog Building Energy Agenta. On omogućava da se što više proizvedene fotonaponske energije potroši u samoj zgradi. Za vlasnika zgrade to je pred-nost u pogledu troškova jer je energija iz sopstvenog fotonaponskog sistema

znatno povoljnija od energije koja se dobija iz mreže. U „Rosa Zukunft“ (ru-žičasta budućnost), prvom stambenom kompleksu optimizovanom za korišće-nje pametne mreže u Austriji, stanovni-ci 35 stanova mogu da upravljaju po-trošnjom energije preko veb-aplikacija i odlože potrošnju energije za najjeftinije faze.

„Povratne informacije klijenata su ve-oma pozitivne“, rezimira Pihler dosa-dašnje konkretne slučajeve korišćenja. Veliki izazov se sastoji u tome da se ra-zviju koncepti koji se mogu primeniti na različite zgrade i pritom mogu lako da se konfigurišu. Rešenja koja su već izra-đena za porodične kuće uz sasvim malo rashoda mogu da se prenesu na druge tipove zgrada. Konkretni dalji razvitak CEM-a slediće u okviru projekata ener-getskog istraživanja u Zeštat Aspernu (Seestadt Aspern) u Beču.

CEM

BOILER

HEATING PUMP

E-MOBILITY

PHOTOVOLTAICS

DEVICESSMART METER

ELECTRICITY GRID

Pakovanja danas mogu mnogo više od obične zaštite neke robe. U leto 2013. godine jed-na nemačka mlekara je na pri-

mer pozvala kupce na akciju: „Pronađi muuu!“ Preduzeće je na pakovanje ne-koliko flaša postavilo zvučni efekat. Ako biste prilikom otvaranja začuli „muuu“, bili biste u grupi pobednika. Kozmetička pakovanja, koja zasvetle, čim im se kup-ci približe, ili lekovi protiv gripa, čija pa-kovanja mere telesnu temperaturu paci-jenta, takođe su već pronašla mesto u potrošačkom društvu. Ipak, istraživači su u pogledu razvoja materijala za pako-vanje tek na početku. Svi oni ulažu u po-stupak kojem današnje studije obećava-ju milijarde vredno tržište. Reč je o štampanoj elektronici koja treba da bude integrisana u folije. Istraživači pri tome projektuju izuzetno tanke kompo-nente kao što su senzori, integrisana električna kola ili displeje, kombinova-ne sa drugim komponentama kao što su solarne ćelije, LED i baterije i sve to

uklapaju u sistem folija. To otvara pot-puno nove mogućnosti za industriju pa-kovanja i štampe, mogućnosti koje pre-ma studiji „Impact of 2020 Megatrends on Chemicals“, koju su uradili Frost & Sullivan, proizvođačima narednih godi-na treba da donese okruglo 25 milijardi američkih dolara.

Više slojeva na folijiMeđutim, potrebno je savladati još ne-koliko prepreka. Jer kod štampanja elek-tronike na foliju potrebno je naneti funkcionalne materijale u više slojeva. Kako to tačno može da funkcioniše, po-kazali su istraživači nemačkog zavoda za modularnu tehnologiju čvrstih tela Fraunhofer. Oni su razvili tehnologiju rolna za rolnu, „koja omogućava proi-zvodno orijentisanu i pouzdanu proi-zvodnju većeg broja komada“. Istraživa-či Fraunhofera ovako opisuju svoju ino-vaciju: „Supstrat, najčešće plastična folija, obrađuje se kao roba u rolni i iz-među namotavanja i odmotovanja na

nju se nanose slojevi, štampa, strukturi-ra se ili obrađuje nekim drugim postup-kom. U skladu sa primenom na foliju se mogu utisnuti različiti materijali sa ra-zličitim funkcijama, na primer provodni ili izolacioni materijali ili senzitivni slo-jevi, svetleći slojevi ili poluprovodnici. Na kraju se na nju nanosi gornji sloj fo-lije da bi se na primer izbegla mehanič-ka oštećenja.“ Istraživači iz Fraunhofera odaju i kakve sve primene imaju u vidu. Oni razmišljaju o pakovanjima koja kup-cima pružaju dodatne informacije o pro-izvodu, na primer, pokazivači tempera-ture, rabate ili interaktivne pločice pre-ko kojih se može stupiti u kontakt sa proizvođačem. Kupci lako kvarljive robe treba odmah da saznaju koliko dugo proizvod već stoji u rashladnoj vitrini, kada je proizveden, na kojoj temperatu-ri je zamrznut. Senzori integrisani u pa-kovanje treba da pomognu u tome da se ubuduće izbegnu skandali u vezi sa ži-votnim namirnicama jer se stanje robe može permanentno kontrolisati. Sa dru-

48 hi!tech 01|15 Christian Pressler ttz/pr, Fraunhofer EMFT/Bernd Müller, Thinkstock/Fuse

Paketić koji ima mnogo toga da kažePametni paketi treba da informišu buduće potrošače i da spreče skandale u vezi sa životnim namirnicama. Istraživači još uvek rade na problemu integracije sa elektronikom.

Pokazivači vremena i temperature (slike levo i desno) pružaju potrošačima preko signala u boji na prvi pogled informaciju o kvalitetu proizvoda: fleksibilni pokazivač temperature na foliji (slika u sredini) projektovali su istraživači Instituta Fraunhofer

hi!tech 01|15 49

ge strane, kontrola celokupnog distri-bucionog puta treba da doprinese tome da se ispravni proizvodi, čiji je rok upo-trebe istekao, nužno ne uklanjaju. Osta-la polja upotrebe za inteligentna pako-vanja leže u medicinskoj tehnici, u far-maceutskoj industriji ili u oblasti potrošačke elektronike.

Troškovi proizvodnje moraju da se smanjeUprkos gore opisanom postupku proi-zvodnje ni istraživači iz Fraunhofera još uvek nemaju recept za istinski jeftinu proizvodnju. Najzad, pakovanje ne bi smelo ništa da košta. Kao što je poznato, izazov je u tome da se elektronski sa-stavni delovi i komponente, dakle, sen-zori, kola i baterije što jeftinije integrišu u foliju za pakovanje. Do sada je većina projektanata gotovo jednoglasno reše-

nje tražila u organskim poluprovodnici-ma, koji omogućavaju jednostavnu obradu, ali su suviše skupi i njihovi pre-kidači ne mogu držati korak sa tradicio-nalnom elektronikom. Druga moguć-nost bi bila primena integrisanih sili-konskih čipova, koji su već napravljeni tako mali i tanki da mogu da stanu u si-stem folije. Jedino: ovde opet kompliko-vana tehnika ugradnje i povezivanja čini proizvodnju skupom. Drugačiji pri-stup primenjuju istraživači iz drezden-skog Instituta Lajbnic za istraživanje čvrstih tela i materijala. Oni su projekto-vali senzore koji se mogu odštampati i koji počivaju na takozvanom gigant-skom magnetootporu bez koga danas nijedan hard-disk ne bi funkcionisao. Tradicionalni GMR-senzori (Giant Ma-gneto Resistance) sastoje se od slojeva

feromagnetskih i nemagnetnih metala, kao što su kobalt i bakar, koji se nanose na čvrste silikonske supstrate. Drezden-ski tim je sada odvojio te slojeve od sup-strata i od toga razvio magnetnu tintu. Ona na sobnoj temperaturi pokazuje gi-gantski magnetootpor, koji je dovoljno veliki da se senzori, koji funkcionišu po-moću njega, utisnu na papir ili polimer. Istraživači žele da na taj način pre svega proizvedu poštanske karte, knjige i re-klamni materijal, koji će privući kupca ili mu pružiti dodatne informacije svake vrste.

Ono što je zajedničko za sve ove pri-mere, postaje očigledno: ne treba više nasumice da otvaramo svoje paketiće za Božić ili rođendan. Ko može i da pretpo-stavi šta sve od tehnike može krenuti naopako.

hi!life

Pomoću elektronike utisnute u foliju potro-šači preko pakovanja mogu da dobiju infor-macije o rabatima.

Svetleća stanica za punjenje. Svejedno da li je na noćnom stočiću ili na stolu u dnevnom boravku – praktična stona lampa Joyo ne daje samo svetlo. Pored prostora za mnoge svakodnevne stvari, ona, naime, nudi tri USB-ulaza, na kojima se može napuniti pametni tele-fon, tablet, MP3-plejer itd. Stilska i isto-vremeno originalna lampa može se, naravno, dobiti u različitim bojama. www.radbag.at

hi!life

50 hi!tech 01|15

Ollie Rollie. Ne zaboravite auto-mobile na daljinski pogon – sada stiže mini robot Sphero kojim se upravlja preko App. Brzinom do 23 km/h, a to je otprilike šest metara po sekundi, robusni Ollie briše na svojim kramponskim gumama skoro preko svake površine. Jednostavno upravljanje preko tvog pametnog telefona ili tableta omogućava najbo-lje trikove kao što su spins, drifts, flips i različite kombinacije. www.gosphero.com

App-solutno sigurno. Kome nije poznata stalna potraga za ključevima? Sa time je sada gotovo: FÜZ Design predstavlja SaNoke inteligentnu bravu, koja se može otvoriti pomoću Smartphone-App. Tvoja baterija je prazna? Nikakav problem – programiraj jednostavno svoj sop-stveni Click-Code. Bike-Kit Noke takođe je perfektan kao brava za bicikl. www.fuzdesign.com

Jednostavno magično. Od pojave Hari Potera svi smo pomalo u čarobnjačkoj groznici. Zašto ne bismo povezali svakodnevnicu i magiju? Na primer pomoću čarobnog štapića, koji običnim zama-hom može da aktivira i upravlja televizorom, stereo-uređajem i mnogo čim drugim. Jedinstveni „daljinski upravljač“ može, naime, da pokreće ne samo jedan već više uređaja, kao da je vođen čarobnjakovom rukom. Čarobni štapić može da nauči do 13 komandi. Tako ćeš i ti postati čarobnjakov šegrt. www.thewandcompany.com

Ruth Unger The Wand Company Ltd., rollei.de, Sphero, radbag.at, FÜZ Design

Jednostavno magičnou čarobnjačkoj groznici. Zašto ne bismo povezali svakodnevnicu i magiju? Na primer pomoću čarobnog štapića, koji običnim zama-hom može da aktivira i upravlja televizorom, stereo-uređajem i mnogo čim drugim. Jedinstveni „daljinski upravljač“ može, naime, da pokreće ne samo jedan već više uređaja, kao da je vođen čarobnjakovom rukom. Čarobni štapić može da nauči do 13 komandi. Tako ćeš i ti postati čarobnjakov šegrt. www.thewandcompany.com

Ollie Rollie. Ne zaboravite auto-mobile na daljinski pogon – sada stiže mini robot Sphero kojim se upravlja preko App. Brzinom do 23 km/h, a to je otprilike šest metara po sekundi, robusni Ollie briše na svojim kramponskim gumama skoro preko svake površine. Jednostavno upravljanje preko tvog pametnog telefona ili tableta omogućava najbo-lje trikove kao što su spins, drifts, flips i različite kombinacije. www.gosphero.com

Selfie 2.0. Često najveći problem kod selfija jeste to što ruka nije dovoljno duga da bi svi prijatelji ili prelepi pejzaž u pozadini stali na sliku. Zbog toga je proizveden tako-zvani Selfie štapić sa ugrađenim okida-čem. Model firme Rollei se izvlači na dužinu od gotovo jednog metra i nudi jedinstvenu perspektivu za tvoje fotogra-fije. Preostaje nam da kažemo samo jedno: PTIČICAAAAA :) www.rollei.com

Igračke

siemens.com/digitalization

Počela je nova era proizvodnje – ona gde se proizvođa-či u svakoj industriji oslanjaju na visokokvalifikovanu radnu snagu i inteligentne hardvere i softvere kako bi proizvodnja sve kompleksnijih proizvoda bila efikasnija nego ikada do sada. I oni se za rešenja obraćaju baš Sie-mensu. Pivara Schlafly Bottleworks iz Sent Luisa udvo-stručila je svoju proizvodnju ne žrtvujući kvalitet svojih domaćih piva koja su izgradila kompaniju, implementa-

cijom Siemens-ovog BRAUMAT Compact sistema. Da-nas, oni pokrivaju distribucioni prostor kakav vlasnici ni-kada nisu mislili da će biti obuhvaćen.

Siemens sarađuje sa nekim od kompanija koje su najviše okrenute budućnosti kako bi postigli ono najbitnije – po-boljšanje efikasnosti i produktivnosti, veću proizvodnju i učestvovanje u rastu ekonomije.

Kompanije, kao što je Schlafly pivara, oslanjaju se na Siemens-ove hardvere i softvere kako bi osavremenile proizvodnju.

Proizvedeno pomoću najsavremenije digitalne tehnologije