SLOBODNO ZIDARSTVO I KABALA - mason.org.rs · 3 po masoneriji bratska ljubav i milosrđe. Radi se o potpuno identičnim stvarima. STVARANJE Da bi ovo shvatili, moramo krenuti od načina

Број: 28, Година: VI, 15 oktobar 2015

Poštovani čitaoci, pored izuzetno kvalitetnih tekstova braće iz Beograda, Šapca i Novog Sada, u ovom brojuza sve vas imamo jedno lepo iznenađenje. Po prvi put u Sirijusu pružamo vam mogućnost da pročitate rad koji jenapisala jedna naša sestra, član ženske masonske lože koja radi u Beogradu.

Da odmah na početku razjasnimo odnos koji V.N.L.S. ima prema ženskim ložama. Osnovni kriterijumiregularnosti strogo zabranjuju prisustvo žena tokom ritualnih radova koji se izvode u našim radionicama i ovdenikada nije bilo, niti će biti izuzetaka. Međutim, V.N.L.S. ne uskraćuje pravo ženama da budu masoni i daritualno rade u svojim sopstvenim radionicama. Takođe, nije zabranjena, već je i poželjna, saradnja van ritualnihradova. Sestre slobodni zidari dobrodošle su kao gosti da prisustvuju svim našim "belim" svečanostima,proslavama, humanitarnim akcijama i sličnim dešavanjima. Istovremeno, razmena iskustava i razgovori omasonskim temama tokom tematskih sastanaka i konferencija, proučavanje istorijata masonerije, izdavaštvo imilosrdni rad, su polja gde sigurno ima prostora za saradnju.

Na tragu ovog stava, naš elektronski bilten "Sirijus" otvara vrata i sestrama da se uključe u neprekidnotraganje za svetlom. Na ovaj Način "Sirijus" potvrđuje svoju ulogu lučonoše na ovom putu...

Sadržaj:

SLOBODNO ZIDARSTVO I KABALA: Koncept bratske ljubavi i davanja .................................... 2ПИТАГОРЕЈЦИ И УЧЕЊЕ О СЕОБИ ДУША ............................................................................... 9ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ, НАЈЛЕПША ИКОНА СРПСКЕ МАСОНЕРИЈЕ ............................. 12Rodna ravnopravnost ......................................................................................................................... 15

2

Bratska ljubav i milosrđe su stubovi iosnovni postulati slobodnog zidarstva. ˝Volisvog brata kao što voliš samoga sebe. Onaj kokaže da je na Svetlu a mrzi svog brata, dalekoje od Svetla˝. Posmatrani kao socijalnekategorije, ispunjavaju zadatak koji jeslobodno zidarstvo preuzelo u cilju širenjaljubavi i mira u svetu.

Milosrđre je možda jedna od najprepo-znatljivijih aktivnosti masonerije u savreme-nom svetu. Međutim, mnogi masonskimislioci i autori smatraju da to ne može bitisvrha postojanja slobodnog zidarstva, da se nataj način masonerija izjednačava sa mnogimfilantropskim organizacijama. Po njima,širenje učenja Drevnih Misterija je ono zbogčega je masonerija osnovana i zbog čega bi

trebala da postoji. Sve manje od toga jepromašena misija.

Međutim, kada se skinu velovi sa ovihpostulata, otvara se sva lepota i mudrost nakojima naše bratstvo počiva. Shvataju seosnovne postavke samog postanka i svrheživote, povezuje se sa suštinom metafizičkogučenja, otkrivaju se mudrosti DrevnihMisterija.

Kako je Kabala poslednjih decenijapostala otvorena svakome ko ima iskrenuželju za odgovorom na pitanje ˝Šta je svrha isuština života˝, ispostavlja se da je njena vezasa masonerijom neraskidiva. Da su impostulati skoro identični, a sama sržpostojanja je, po Kabali davanje i deljenje, a

SLOBODNO ZIDARSTVO I KABALA:Koncept bratske ljubavi i davanja

Sl 1. Kabalista Rav Isaac Luria

3

po masoneriji bratska ljubav i milosrđe. Radise o potpuno identičnim stvarima.

STVARANJE

Da bi ovo shvatili, moramo krenuti odnačina na koji Kabala objašnjava stvaranjeuniverzuma. Mnogo pre Big Benga, kojioznačava nastanak materijalnog sveta, a kojije jedan od najvećih kabalista Rav IsaacLuria, ili Ari, objasnio još u XVI veku, nastaoje nematerijalni ili spiritualni svet. Sve jepočelo sa Mišlju O Stvaranju. U Kabali seArhitekta Svih Svetova zove Tvorac. Ništa nepostoji sem Trvorca i onoga što je on stvorio,a to je Kreacija. Po Misli Stvaranja, Tvorac jeodlučio da napravi Kreaciju sa isključivojednim ciljem: da je ispuni neograničenimuživanjem i radošću. To je osnovna sila kojavodi našu evoluciju! Mi smo stvoreni saosnovnim razlogom da dosegemo savršeno ibeskonačno stanje.

Shvatanje stvaranja spiritualnog sveta jenama koji smo ograničeni percepcijom čulimaprilično teško. Kabalisti kažu da i pored toga,sam trud uložen u učenje i pokušajprevazilaženja tih ograničenja dovodi doduhovnog napretka.

Proces stvaranja je povezan sa drvetomživota i deset sefirota, na koje i masonerija usvojim poukama upućuje, a koji predstavljajurazvojne faze svesti. Samo deseta sefira,Malchut, pripada ovom našem, materijalnomsvetu koji možemo da percipiramo, a devetviših sefirota su u duhovnom svetu, namanerazumljivom i nepoznatom. Kabala koristipojam 1% realnosti u kojoj živimo. Upravo jecilj proučavanja Kabale spajanje sa tih 99% idostizanje potpune ispunjenosti.

U celokupnom stvaranju, razvojna silapočiva na dve želje: jedna pripada Tvorcu i toje želja za davanjem, a druga pripada Kreacijii to je želja za primanjem. Početak stvaranja,nulta faza, se na hebrejskom naziva BehinaShoresh. To je Misao Stvaranja koja se javilaTvorcu. Napraviti kreaciju i ispuniti jeneograničenom radošću. Gotovo istovremeno,

nastaje Posuda za primanje te svetlosti,Kreacija, i to je prva faza, ili Behina Aleph.Aleph je prvo slovo hebrejskog alfabeta i imapo Kabali numeričku vrednost jedan. Ove dvefaze su potpuno isprepletane i čine dva polajedne celine, pri čemu je jedan pol želja zadavanjem, Tvorac, a drugi želja za prima-njem, Kreacija. U ovom trenutku, Posuda jepotpuno ispunjena radošću zbog Svetla kojeje primila. Nulta faza je sefira Keter, ili kruna,a druga je Hochma, ili mudrost. Zbog toga sei ovo svetlo zove Svetlo mudrosti, ili OhrHochma.

U narednoj fazi, Kreacija oseća dapostoji davalac svetla i želi da osetizadovoljstvo davanja, sledeći svoju priroduprimanja zadovoljstava. Ona hoće da osetikvalitet ili osobinu Tvorca. Međutim, kako jestvorena samo za primanje, jedino što možeda uradi je da odbije Svetlo i to je druga faza,ili Behina Bet. Bet je drugo slovo hebrejskogalfabeta sa numeričkom vrednošću dva. Sefirakoja odgovara ovoj fazi je Bina, što značiprimetiti. Ovde je primećena osobina Tvorca,a to je davanje, a odbijeno Svetlo je SvetloMilosti, ili Ohr Hasadim, koje Kreacija ne želida primi.

Ovo sve dovodi do nove faze u kojojKreacija shvata da nije napravljena da budedavalac i odlučuje da jedan deo svetlostiprimi, a jedan emituje, to je takozvanoprimanje u cilju davanja, iza koga se krijevelika kabalistička filozofija i mudrost. Dakle,ova faza je dualna, naziva se Behina Gimel,treće slovo alfabeta, sa vrednošću tri. Onaobuhvata nekoliko sefirota, koji se zajednonazivaju Zeir Anpin i sadrže Hesed, Gevura,Tifferet, Netzah, Hod i Yesod.

Nakon ovoga Kreacija shvata još jednuosobinu Svetla, a to je Misao stvaranja,stvoriti kreaciju i ispuniti je neograničenimzadovoljstvom. Tada kreće četvrta faza, iliBehina Dalet, četvrto slovo alfabeta, u kojojkreacija odlučuje da primi kompletno svetlo idostigne takozvanu jednakost forme sa Mišljustvaranja. Sefira Malchut, ili kraljevstvo,označava ovu fazu, a naziva se još i Svet BezKraja ili Olam Ein Sof , odakle vode poreklo

4

sve duše i svi svetovi. Malchut smo mi, našsvet pripada takođe četvrtoj fazi stvaranja.Ona u sebi sadrži prethodne faze razvoja, alise i kompletno razlikuje od njih, jer Kreacijaželi ultimativno zadovoljstvo, a to je dapostane identična sa Tvorcem. Ne želi samoda ponavlja njegove radnje već želi i saznanjezašto Tvorac radi to što radi, zašto davanje

predstavlja izvor tolikog zadovoljstva.Razumevanje Misli Stvaranja u Kabalipredstavlja najviši nivo razumevanja i nazivase ˝postignuće˝. Želja za ovim je najjača sila ucelom stvaranju i vodi kompletnu evoluciju,ona je u nama duboko usađena, bili mi togasvesni ili ne, a dok ne dođemo do odgovora,nećemo postići smirenje.

Sl 2. Drvo života

5

U ovoj fazi se sve menja, Kreacijaodlučuje da prevaziđe želju za primanjemsamo za sebe, počinje jedan nezavisan procesnovog stvaranja u kome se kreira uzlazni,povratni put u kome će se Kreacija ujedinitisa Tvorcem i sa Mišlju stvaranja.

NASTANAK DUŠE I MATERIJALNOGSVETA

Da bi Kreacija postigla svoj cilj i završilaStvaranje spajajući se ponovo sa Tvorcem,ona stvara odgovarajuće okruženje koje će joju tome pomoći. Zbog toga se četvrta faza delina gornji i donji deo. Gornji deo čini petsvetova, a donji pojednostavljeno rečeno, činiduša. Suštinski, radi se opet o želji zaprimanjem za sebe i želji za davanjem.Svetovi nisu fizički entiteti već su sačinjeniod želja koje je Kreacija u stanju da primi ucilju davanja Tvorcu, a duša je sačinjena odželja na kojima tek treba raditi, koje trebakorigovati i koje su još uvek u egoističnomobliku. Svetovi su pogodna sredina za vršenjekorekcije pojedinačnih želja, tako da se ovderadi o različitim nivoima altruizma i želje zadavanjem. Viši svet radi na korekciji višihželja i obrnuto. Mi o ovome imamo saznanjaod Kabalista koji su u ovim svetovimaboravili, u zavisnosti od njihovog duhovnognivoa i koji su nam te svetove opisali, bilousmeno bilo putem kabalističkih knjiga.

U četvrtoj fazi je prvo formiran njengornji deo, duhovni svetovi Adam Kadmon,Atzilut, Beria, Yetzirah i Assia, a nakon togaje Bog stvorio prvobitnu celovitu dušu, kojase naziva Adam Ha Rishon, ili prvi čovek. Onse brzo uzdigao do najvišeg sveta, AdamKadmona, nakon čega je zgrešio i padao krozpet svetova i 125 koraka u materijalni svet,odvojen od duhovnih barijerom ili granicom.Tada se duša raspala na 600 000 delova, asvaki od ovih delova celovite duše ima 613egoističnih želja. U materijalnom svetu seizgubila svest o celovitosti duše i ljudi umestozajedništva, jednakosti i ljubavi, osećajuodbojnost jedni prema drugima, mržnju,potrebu za međusobnim ugnjetavanjem.

Put ka ponovnom ujedinjenju svih 600000 delova vodi preko korekcije 613 želja zaprimanjem samo za sebe, znači korekcije egau potpuni altruizam i želju za davanjem.

U materijalnom svetu, po Kabali,evolucija je vođena razvojem ljudskih želja ismenjivanjem osećaja nedostatka iispunjenosti u čoveku. Prva grupa želja subile najjednostavnije želje za održanjem:hrana, seks i sklonište. Njihovim ispunjenjemjavio se osećaj nedostatka za gomilanjem iposedovanjem, koji je zamenila želja za moći.Njenim ispunjenjem, čovek je osetio potrebuza znanjem, koje mu takođe nije ispuniloprazninu i donelo spokoj i sreću. Tada se uljudskom srcu javlja ultimativna želja zaspiritualnim putem, za spajanjem sa Tvorcem.U tom trenutku se sve menja, nesvesnaevolucija koja je karakterisala razvoj prvečetiri želje, prepušta mesto svesnom napretkučoveka uz merdevine ka Svetlosti.

PUT DUHOVNOG UZDIZANJA

Kabala opisuje silazni put, odozgo nadole, objašnjava način na koji smo postali.Međutim, daje nam i detaljnu šemu uzlaznogputa, faze i stanja našeg razvoja, koje vode nagore. Pokazuje nam svrhu, koren i mesta dužputa. To je ono što Kreacija počinje da radijednom kada napravi restrikciju u primanjusamo za sebe, počinje sa uzdizanjem krozsistem svetova da bi dostigla Misao kreacije ipostala jednaka sa Tvorcem.

Kabala nas uči da je svaki od 125 korakau padu celovite duše zapamćen u nama kaodeo spiritualne genetike u kojoj je zabeleženasvaka tačka na kojoj se povećavala egoističnapriroda želje za primanjem. Pojava želje usrcu za duhovnim putem predstavlja embrion,ponovno rađanje duhovnosti i povezivanje saspiritualnim genskim lancem (Reshimot ilisećanje) koji sada vodi istim putem samo uuzlaznom smeru. Kada se tačka u srcu javi,čovek dobija pomoć od Svetla koja jesrazmerna želji i potrebi u čoveku da seponovo spoji sa 99% realnosti.

6

Uzlazni put je predviđen planomStvaranja i možemo ići kao do sada, težim,nesvesnim putem, putem ratova, patnji,mržnje, haotično, ili svesno putem Tore iMitzvota. Torah znači pouka od strane Svetla,a Mitzvot je transformacija svake od 613egoističnih želja u altruističnu. Naš život jetako programiran da je svaki događaj u njemumogućnost za korekciju i učenje, iza svegastoji Misao Tvorca i ako svesno krenemo ukorekciju naših namera, misli i delovanjamožemo preskočiti čitav niz reinkarnacijaduše i dostići u ovom životu ponovnospajanje sa Svetlom. Ceo naš život je velikalekcija, svaki pojedinačni događaj i osećanjesu pouke koje nam Svetlost šalje, ma kolikoteške i bolne ponekad izgledale. Radom nasebi, analiziranjem svake situacije, događaja iosećanja kroz prizmu lekcije i shvatanjem daiza svega stoji Misao Stvaranja, koja je čistaljubav, duhovno se uzdižemo. Promena našeželje za primanjem samo za sebe se reflektujemnogo šire, na naše okruženje i celu ljudskupopulaciju, tako da svaki čovek ima mnogoveću ulogu i odgovornost u evoluciji iostvarenju druge faze plana stvaranja.

Činjenica je da je čovek sa svojih petčula nesposoban da shvati i dođe u kontakt saVišom Realnošću ili duhovnim svetom. Našačula imaju potpuno drugačiji program odonog koji se nalazi u 99% realnosti i tajprogram se zove ˝egoizam˝. Kabala pod ovimterminom podrazumeva sve ono što nassprečava i zaustavlja u duhovnom razvoju, aiza svega se krije pitanje ˝Šta je tu za mene?˝To pitanje, svesno ili nesvesno, vodi sve našepostupke i osećanja, to ja naša priroda, takonas je Tvorac kreirao, našim životimaupravlja želja za primanjem. Strah, patnja,bes, mržnja, tuga, sebičluk, agresija, gordost.Sve su to stanja nepoznata duhovnom svetu,to su karakteristike 1% realnosti u kojojživimo. Program koji vodi Višu Realnost ježelja za davanjem, potpuna suprotnostmaterijalnog sveta.

Da bi čovek stupio u kontakt saspiritualnim svetom, potrebno je da izgradiono što Kabala naziva dodatnim, šestimčulom, koje funkcioniše po principimaduhovnog sveta. To šesto čulo je osnovnosredstvo pomoću koga se ulazi u Višu

Sl 3. Ser Isaac Newton

7

Realnost i kreće lestvicama naviše, na putspajanja sa Tvorcem.

Ovde dolazimo do suštine ovog rada.Šesto čulo se bazira na DAVANJU. Znači ceospiritualni put i razvoj zavisi od kompletnepromene naše prirode, iz egoistične ualtruističnu, moramo ovladati oruđem kojenas vodi naviše, pri čemu možemo koristitijedino ono što nam je Tvorac dao, a to je željaza primanjem. Ona se mora polakotransformisati u ˝primanje u cilju davanja˝.Sama reč Kabala znači primanje, ili preciznije˝ispravan način primanja˝.

Napredujemo kroz pet nivoa duše, uzavisnosti od stepena kojim smo želju zaprimanjem zamenili željom za davanjem.Početak je Nefesh, dugi nivo Ruach, zatimNeshama, Haya i Yesod, putem preko 125stepenika. Svrha svake reinkarnacije ilipojedinog života, jeste da se izvrši korekcijaduše, što se u Kabali naziva Tikkun. Mi serađamo sa tačno određenim zadacima kojimanastavljamo duhovni razvoj iz prethodnihživota. Prvi korak u duhovnom napretku jeregistrovati sopstvene nedostatke, naš Tikkun,a onda aktivno raditi na njemu. Nekome je tostrah, nekom bes, nekom ljubomora, lista jedugačka, a iza svih se nalazi želja zaprimanjem i ego. Kabala uči da reinkarnacijanije svaki novi život, već da je svakakorekcija koju napravimo jedna reinkarnacija,tako da je rešavanjem sopstvenih Tikkunanekada u jednom danu moguće napravitikvantne skokove na duhovnom putu.

Na kraju tog puta, kada se ispuni jedanod najvećih zakona, jednakost forme saTvorcem, Kreacija je stvorila sopstvenuMisao Stvaranja.

KONCEPT I ZNAČAJ BRATSKELJUBAVI

Početak 21. veka je, po Kabali, završnafaza razvoja ljudske civilizacije. Pojava željeza duhovnim putem, tačkom u srcu, je bila uvreme velikog Kabaliste Isaaca Lurije, Arija,u 16. veku, a sada se ovaj proces zaokružuje.

Sve više ljudi ima potrebu za duhovnošću ikraj Stvaranja će se desiti korekcijom svihželja kod svih ljudi, spajanjem 600 000delova razjedinjene ljudske duše. Tek tada ćebiti moguće ponovno spajanje sa Bogom. Dabi se to desilo, da bi ljudi postali potpunoaltruistični, moraju postati svesni da smo svi ustvari jedno i da moramo voleti jedni drugekao sebe same. To je jedini način osećanjaiskrenog ushićenja pri davanju drugome.

U Zoharu, najvažnijoj Kabalističkojknjizi koja vodi poreklo iz prvog veka, sekaže da je svrha života: ˝Voli svog suseda kaošto voliš samog sebe˝. To je identičnokonceptu bratske ljubavi!

Kabala daje slovima i rečima numeričkevrednosti, tako da različite reči koje imaju istubrojčanu vrednost imaju i isto značenje. Kadase pogleda reč ljubav na hebrejskom (ahawa)njena numerička vrednost je 13, isto kao i rečjedan (ehad). Zohar objašnjava da reč jedan iljubav imaju identičnu suštinu i da je našarazdvojenost čista iluzija. Kabala nas uči damoramo prevazići ovu iluziju da bi se vratili ustanje jedinstva. Ovde se pojavljuje još jedanod osnovnih postulata Kabale, a to jerelativnost vremena i prostora. Kada prome-nimo našu svest i shvatimo da vreme nepostoji, vraćamo se tamo gde smo svi bilijedna duša, samim tim ljubav ne postoji kaosocijalna kategorija, već je normalnoshvatanje da smo svi jedno i voleći drugebezrezervno, mi u stvari volimo sebe. Iluzijaprostora nas dovodi u stanje razdvojenosti odbilo čega što nismo fizički mi. Naša duša, sadruge strane zna da smo svi povezani, da smojedno. Iluzija fizičkog prostora je zbog togaglavni uzrok sebičnosti. Materijalnost i fizičkiprostor je sila koja nas ograničava dapojmimo 99% stvarnosti i povežemo se sanjom.

Tu dolazimo opet do koncepta davanja iprimanja. Kada nekog iskreno volimo, iskrenaje i želja za davanjam. Tada davanje postajeprimanje, a to je, kao što je već objašnjeno,suština postojanja. Ako daješ svom detetu injemu je dobro, to je prirodno primanjezadovoljstva za nas same.

8

Zaključak se nameće sam po sebi, a to jeda davanje ili milosrđe, kao i bratska ljubav,imaju najdublje moguće značenje.Predstavljaju samu suštinu stvaranja i posto-janja, prenose mudrost Kabale i DrevnihMisterija, pokazujući na najbolji mogućinačin slojevitost i velove kojima jeslobodnozidarsko učenje obeleženo. Na namaje da istražujemo, radimo i doprinesemoispunjenju Božje zamisli.

N. N.P. L. SlobodaOrijent Beograd, 6015. G. I. S.

9

Један од принципа свих школамистерија је и самоспознаја. Над улазом уАполонов храм у Делфима можемопрочитати познате речи: „Човече, спознајсамог себе“. Са друге стране, наунутрашњој страни тих вратница читамо:„И спознаћеш свет и Бога“.

Хроматска скала се састоји оддванаест тонова који су поређани увремену и низу. Ти једноставни тоновистварају бескрајне музичке варијанте.Хармонија и дисонанца, напетост иразрешење могу се описати математичкимодносима између тонова. Кад бисмо свеодносе превели у звук, чули бисмохармонију сфера. Звук који је неизмеран имоћан као сам свемир. Тих као једанкаменчић. Варљив као људско срце. Некемузика уздиже у свет трансценденталнелепоте. Други чују лепоту у самим

бројевима. Бројеви су универзални,неуништиви, вечно истинити, а њихову јеистинитост могуће открити само умом,број је срж свега. Ова филозофија потичеод његовог оснивача по којем је и добилаиме по свом утемељивачу Питагори.Настало је у VI веку пре нове ере, уградовима Кротону, Метапонту и Таренту,а у оквиру заједнице која се називалаПитагорејски савез. Од свих питагорејскихучења најраније записано и потврђено јеоно о сеоби душа.

Ово учење никада не би билодоступно да није било Ксенофана.Ксенофан је записао:

“А када се једном нашао код пса когаудараху кажу беше жалостан

и овакву рече реч:”“Престани, не шибај,

јер заиста пријатеља човека то је душа,коју препознах чувши је да виче”.

Овај фрагмент из Ксенофанове поемејасно говори о томе да је питагорејсковеровање у метемпсихозу, односнопоновно рађање душе, било довољнодобро познато већ у VI веку пре нове ере.Филозофија Питагоре донела је у античкисвет два потпуно оригинална филозофскаполазишта: учење о метемпсихози илипоновном рађању душе и филозофијуброја као основе свега. Све остале идеје изобласти етике, друштвеног уређења,геометрије, музике и астрономије које јеПитагора са братством поучавао ипроучавао, а нарочито религијске поставкенужно су биле везане за ова два постулата.

ПИТАГОРЕЈЦИ И УЧЕЊЕО СЕОБИ ДУША

10

Сам Питагора је током својихпредавања говорио да је већ раније имаочетири личности и да је душа везана засадашњу личност, а затим за другуиспуњавајући тако пут неминовности.Први је у старој Грчкој увео мере итежине. Прогласио је Јутарње и Вечерњезвезде истим. Многи који су посећивалињегова предавања су га заједно са својимученицима сматрали „пророцима божијеггласа“, а сам Питагора је говорио да јенакон 207. година проведених у Хадудошао на Земљу и нашао се међу људима.Такво његово представљање и писање јекод људи изазвало веровање да јеХермесов син и да га је сам Хермес питаошта жели и да може да тражи било којидар само да не тражи бесмртност. Тако јеПитагора измолио да у животу и смртизадржи сећање на све што је доживео. Натај начин је у животу могао да се сетисвега, а након смрти је задржао памћење.Са основама учења о поновном рађањудуше Питагора се највероватније срео завреме свог ропства у Вавилону. Сама идејао поновном рађању душе била јеочигледна супротност са дотадашњимкултом мртвих и с њим повезаниммасовним појавама сујеверја - призивањеммртвих и причама о аветима. Само учење опоновном рођењу душе по Питагори јебило просветитељско и на тај начин јеоживело стару идеју о великој моћи каквује имала душа као и њеном постојању инакон смрти. Оваква филозофија сепоприлично супростављала Хомеровојконцепцији о причљивим сенкама умрлих.

Веровао је да је душа бесмртна и даможе да се преображава и у друге врстеживих бића. Све што се рађа и долази насвет је само један циклус и да није ништаново.Такође је веровао да се према свемуоном што у себи носи живот, мораодносити као према оном што нам јесродно. Овакво учење доста подсећа и имавеликог утицаја орфизма, с тим што гаПитагорино учење додатно оплемењује.Код орфизма имамо да се душа сједињујеса божанским преко примерног живота тј.аскетски начин живота, поштовање

ритуала, апстиненција и медитација ооностраном свету. Код Питагоре аскеза тјначин живота није била везана за нечистусавест, већ је била везана искључиво заоне који су имали чисту савест и који суимали један једини задатак а то је даостану чисте савести. Један од основнихциљева питагорејске аскезе било јеодржавање човека у расположењу које гачини достојним људског постојања. Токомсвог учења о поновном рађању душе напуту ка прочишћењу Питагора је увеопосебан начин исхране, који се огледао узабрани коришћења одређених намирница.Поготово је интересантно што је увеозабрану да се једу „бели“ петлови јер субили посвећени Месецу (по многимисторичарима Слободног Зидарства овасимболика је везана за Белу вечеру), затимкокошке, јаја, махунарке што упућује напитагорејско учење о равноправности саженама тј. поштовање женског матери-нског принципа у мистеријама. Сматралису да се тај женски принцип тј. матернитетогледа у светој природи јаја и махуна, такода је јести животиње које рађају из јајетагрех, услед њихове везе са материнствомисто колико и јести махуне које суносиоци живота. Такође је интересантнода је Питагора своја предавања обављаоноћу. Самим тим је код питагорејаца светикарактер пророчанстава у сну и везан је заженски принцип. Сматрали су да је ноћправда и да је управо ноћ у нераскидивојвези са материнским принципом.

Од самог оснивања братства Питагораје установио правила за све чланове која јесам најдоследније поштовао. Чланови сусе обавезивали заклетвом на лојалностпрема самом учитељу као и једни премадругима, морали су да чувају тајну предпрофанима, имали су тајне знаковераспознавања док су Питагорина преда-вања слушали искључиво ноћу. Безусло-вно су се придржавали етичких прописа итек онда, ако су положили испит, смели сулично да дођу пред учитеља и у његов домшто су сматрали за своју велику срећу.Историчари слободног зидaрства наводеподелу ученика на четири степена учења:

11

први степен су чинили акузматичари(називани и егзотерицима) који нису билииницирани и могли су само да слушајупредавања, други степен је подразумеваоизучавање основних принципа филозо-фије, теологије и других наука док је натрећем степену, названом степен савршен-ства, започињало очишћење. Четвртистепен називан је појављивање и тек оникоји су иницирани на овај степен могли суда постављају питања учитељу и да сазнајусве истине.

Питагора је дао и дефиницјуМасонске Ложе која је општеприхваћена уСлободном Зидарству. Масонска Ложа јехрам који симболизује сам свет, космос(због реда који ту влада), то јест једнуцелину која има структуру, која одржаваред.

Из свега наведеног можемо извућиследећу констатацију да су се питагорејциса својим аскетским идејама иделатностима усредсредили на идеју оЧистоти и очишћењу. Питагорејски начинживота се састојао у одрицању од„страсти“ и телесних прохтева, како бистицањем „врлина“ постигли духовнопрочишћење, односно стање „бестрашћа“.У својим учењима су примењивалићутање, музика је такође заузималапосебно место поготово њено деловање насаму душу, јер на звук можда утичу људикоји живе на земљи и на тај начин стварајусопствену музику дајући јој властитухармонију, посебно место је заузимало иизучавање математике. Све ово је запитагорејце била непроцењива идрагоцена припрема за неговање душе.

Б.А.Ложа „Братство“,Шабац

12

Доситеј Обрадовић, правим именомДимитрије рођен је у селу Чакову, урумунском делу Баната 1739. а по некимизворима 1742. године. После завршенеосновне школе 1758. године он одлази уфрушкогорски манастир Хопово гдедобија монашко име Доситеј. Убрзонапушта манастирски живот и одлази уДалмацију, где три године проводи каоучитељ. Потом борави у Грчкој, па уСмирни, где је научио грчки језик и стекаоосновна знања из филозофије икњижевности. Преко Албаније и Венецијепоново се враћа у Далмацију, гдеприпрема своја прва дела. Боравећи ишколујући се у Бечу, Модри и Братислави,упознаје се са рационалистичком филозо-фијом и идејом просветитељства, када се изаинтересовао за културно-просветне исоцијалне реформе. Обишао је Италију,Румунију и задржао се извесно време уСремским Карловцима, тадашњем најзна-чајнијем српском културном центру.Потом је у Халеу слушао филозофију итеологију, а у Лајпцигу физику код тадачувених професора. У Лајпцигу јештампао своје програмске списе: „ПисмоХаралампију“, „Живот и прикљученија“,„Совјети здраваго разума“ и "Басне".Путовао је затим у Париз и Лондон, где јепреводио Езопове басне са грчког наенглески. Тринаест година је живео ирадио у Бечу и четири године у Трсту иВенецији. 1807. године одлази у Србију,ослобођену од петвековног турскогропства и ту проводи пет последњихгодина живота. Карађорђе га поставља запрвог министра просвете, а Доситеј 1808.године оснива Велику школу – која јепретеча универзитета, те БогословијуСрпске православне цркве 1810. године.

Доситеј је просветитељски рациона-лизам узео за филозофску основу свогидејног програма, везујући га са практич-ним потребама српског народа.

Почео је да ради на стварањунационалне књижевности на народномјезику. Књижевности која се сели изцркава и манастира међу најшире слојевесрпског народа. Његово знање је билообимно и разнолико: прошао је кроздуховни утицај православне мистике,руске догматске књижевности, грчкихцрквених реформатора, немачкогпротестантизма, те француског и енгле-ског рационализма. Као убеђенипристалица рационалистичке филозофије,

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋНАЈЛЕПША ИКОНА СРПСКЕ МАСОНЕРИЈЕ

13

Доситеј верује у свемоћ разума и наукуставља на пиједестал. Доситејева жеља једа наука и филозофија буду доступнесвима људима, па и онима у најзаба-ченијим селима. И то је његово најважнијепросветитељско начело.

Верујем да ћемо се сви сложити да уисторији масонерије постоје масонскиписци и писци масони. Они за које се безпоговорно зна да су били писци масонијесу Бранислав Нушић, Стеван Сремац иједини српски нобеловац, Иво Андрић и токао члан београдске ложе ''ДоситејОбрадовић''. Међутим, ни један од њихније био масонски писац, јер у своја деланису експлицитно уносили масонсканачела, принципе идеје и теме. ИвоАндрић је, шта више, своју масонскупрошлост и скривао, па је се у једномтренутку и одрекао.

С друге стране за Доситеја Обрадо-вића не постоје поуздани подаци оиницијацији у ред слободних зидара. Понекима он је био инициран у Трсту, а понекима у Халеу. До сада није пронађен ниједан документ о његовој иницијацији.Међутим, за Доситеја се са сигурношћу

може рећи да је био масонски писац, јер јеидеје и идеологију слободног зидарствадубоко уткао у своје целокупно дело. Чаксе може рећи да његово дело у овом обимуи значају без масонских идеја и начела неби ни постојало.

Доситеј Обрадовић је једна однајлепших икона српске масонерије. Иаконе постоји архивска грађа, којом би сепотврдила његова иницијација у братствослободних зидара, с правом можемотврдити да је Доситеј био масон. Уколикосе анализира његово филозофско-књижевно дело видљиво је да је већинаидеја и тема, које је у својим делимаизносио, била масонска.

Рационализам, теорија природногправа, деизам, антиклерикализам и верскатолеранција су идеје које су дубоко утканеу Доситејево дело. Доминација разума надслепим веровањем и митологијом, те верау моћ разума је свакако основна тема, којаје истовремено блиска и Доситеју иосталим просветитељима 18. века. ИдејаДОБРА и његово слепо веровање удоброту човека је темељна идеја уњеговом аутобиографском делу ''Живот иприкљученија'', где Доситеј каже ''да јесвет насељен добрим људима''. Теме имотиви путовања су присутни у скоросвим Доситејевим делима. Путовање каоучење и учење као путовање сунадахњивали Доситеја, а он је то преносиона своје слушаоце, где код да је стигао одЧакова, па све до Београда, где се упокојио1811. године.

Читајући Доситејеву ''Етику'', коју јеобјавио у Венецији, запажамо да ондужности дели на оне које човек имапрема богу, према другима и према себи.Ако се сетимо своје иницијације и питањакоја нас дочекају у Соби изгубљенихкорака, тада видимо да је свака сличностса масонском етиком код Доситеја јасноизражена.

Доситеј је био одушевљен геоме-тријом, за коју је сматрао да је божанска

14

наука којом се стиже до познања истине иуз помоћ које може да се управљаживотом. У једном свом делу (''Кључић'')Доситеј каже ''Нека не улази овде ко не знагеометрију'', сматрајући да се уз помоћгеометријске методе стиже у небо, а дапросвећени ум савладава све заблуде.

Када се посматрају графичка решењана Доситејевим књигама очигледно је дасу у то време и на овај веома јасан начинмасонски симболи пропагирани и излаганипогледима неупућених. У Доситејевомделу ''Мезимац'', које је објављено зањеговог живота, сликар Теодоровић јенасликао Доситејев портрет са симболимасвевидећег ока, уробороса, угаоника,шестара, Минервине сове, обрађеногкамена. Теодоровић је био Доситејевпознаник и он је свакако могао знати да јеДоситеј масон, а и добити његовоодобрење да га представи у масонскомозрачју.

Када је наш истакнути књижевникГеоргије Магарашевић 1830. годинеобјавио избор из Доситејевих списа поднасловом ''Дух писанија Доситејевих'', нанасловној страни те књиге приказан јехрам кога са истока обасјава светло, анасликани су угаоник, шестар, мистрија,глобус и бакља.

Дакле, ако све ово горе наведеноимамо у виду: идеје, теме у делима иилустрације на књигама тада је потпунојасно да је Димитрије Доситеј Обрадовићбио масонски писац и наш брат масон.Један од најсветлијих међу светлима иједан од најбољих међу најбољима. Зањега се беспоговорно може рећи да је биодобар човек на добром гласу. И као такавјесте и биће и у вековима у које гледамо,узор и икона, пре свега српске, али исветске масонерије.

На оријенту Нови Сад,4. дана месеца децембра 6014. годинеБрат Н. К. МКУ

15

... vi ste jedan pol čovečanstva,nikada ne zaboravite da je muškarac

drugi pol ...

Ovo je jedna od prvih pouka kojunovoinicirana Sestra dobije kroz Ritualškotski stari i prihvaćeni u našoj obedijenciji,u Velikoj ženskoj Loži Francuske. Zašto jebaš ova poruka prva, i zašto dobija takosvečani i značajan prizvuk. Da li na nekinačin, svaka Sestra u tom, našem, izdvojenomokruženju oseća određenu premoć kasnije,kada postane u potpunosti Slobodna zidarka, iuđe svoj poseban intelektualni i duhovni svet,pa ju je potrebno opomenuti da ipak živi umuškom svetu? Da li ova rečenica služi danas opomene gde nam je mesto, ili da ondakada osvestimo svoju snagu treba da jeupotrebljavamo na takav način da održimobalans, a ne da ga narušimo?

Ovaj rad ima poseban zadatak da sagledana relativno realan način stvarno stanje rodnuravnopravnosti, u Evropi i Srbiji, sa osvrtomna Masoneriju.

Da bi se to postiglo potrebno je odvojitirazličite sfere gledanja na ovu problematiku.Ovaj problem može se tretirati kroz političkistav, kroz pravnu regulativu, kroz faktičkostanje, i najzad kroz subjektivni osećaj. Usvakoj od ovih oblasti pogled može bitiprofan i masonski.

Politički stav je jednoglasan i jedinstven:ravnopravnost polova predstavlja preduslovza sveobuhvatni, demokratski i održivi razvojsvakog društva, pri čemu je ključni preduslovove ravnopravnosti osnaživanje ekonomskogpoložaja žena. Tako je u Evropi, tako je i kodnas. Nakon političkog stava na red dolazipravni okvir, koji treba da stvari uslove da seovaj politički stav i sprovede, kako se sve ne

bi završilo na gromoglasnom aplauzu posleizvrsnog izlaganja o rodnoj ravnopravnosti.

Na nivou Evropske unije, kao celine,otišlo se daleko sa pravnim okvirom. Trebapodsetiti a je Evropska unija ipak samougovorna a ne državotvorna tvorevina, i dačak i najozbiljnije njene odluke ne mogu ni dažive ni da budu sprovedene bez aktivnogučešća njenih članica i sprovođenjaevropskog zakonodavstva kroz zakono-davstvo članica. Veoma je mali broj pitanjakoja su regulisana na nivou Evropske unije asprovode se direktno u zemljama članicama.Rodna ravnopravnost nije jedna od njih. Zbogtoga u zemljama Evropske unije funkcioniše„Equinet“ – mreža nacionalnih organa zema-lja članica za rodnu ravnopravnost saosnovnim ciljem stvaranja platforme zanacionalna tela članica i njihovo delovanje nanivou EU. Nacionalne aktivnosti zemaljačlanica u domenu ravnopravnosti polovapodstaknute su primarnim i sekundarnimzakonodavstvom EU, kao i strateškimdokumentima i smernicama nadležnihinstitucija EU na polju rodne ravnopravnosti.U tom sistemu direktive EU pokazale kaonajoptimalnije i najfleksibilnije pravnosredstvo za uskladjivanje nacionalnih propisadržava članica.

Moglo bi se reći da postoji čak nekihdevet grupa evropskih direktiva koje se

Rodna ravnopravnost

16

odnose na uvođenje ravnopravnosti žena imuškaraca od kojih se najvažnije odnose na:

● jednak pristup zapošljavanju, stručnojobuci i unapredjenju uslova rada, socijalnoosiguranje i profesionalno socijalno osigu-ranje,

● na primenu principa jednakih zarada zamuškarce i žene,

● na jednak pristup robi i uslugama,

● jednak tretmana muškaraca i žena anga-žovanih u nekoj aktivnosti, uključujućipoljoprivredu, samozapošljavanje lica

● o zaštiti žena tokom trudnoće i materinstva,unapređenju sigurnosti i zdravlja na posluzaposlenih trudnica i porodilja ili dojilja izakonsko pravo na porodiljsko odsustvo odnajmanje 14 nedelja, slobodne dane zalekarske preglede novorođenčeta i zaštituod otkaza, o roditeljskom odsustvu kojasadrži pravo za svakog roditelja daodsustvuje u trajanju od barem 3 meseca ipravo ostanka kod kuće kada je detebolesno, koja odražava principravnopravnosti majke i oca i priznajevažnost očeva u brizi o detetu, a nepovoljnopostupanje prema ženi zbog trudnoće iliroditeljskog odsustva podiže se na nivodiskriminacije,

● na uznemiravanje po osnovu pola iseksualno uznemiravanje, čime je primenanačela nediskriminacije značajno proši-rena, tako što je uznemiravanje po osnovupola i seksualno uznemiravanje, takodje,definisano kao diskriminacija.

Srbija nije zemlja članica EU i nemapravne obaveze da primenjuje EU Direktiveali je zemlja zvaničnog statusa kandidata začlanstvo, pri čemu, u statusu pridruženogčlana, ima obavezu da svoje zakonodavstvousklađuje sa zakonodavstvom Evropske unijei sa njenim direktivama, standardima iprincipima i to već godinama čini. Ono što ježalosno, to je činjica da je Srbija danas uopšteu poziciji da joj je ovo usklađivanje potrebno.Pre samo 30 do 40 godina, ono što bi seimplamentiralo na osnovu ovih direktivaizazvalo bi neverovatan revolt na svimnivoima, zbog smanjenja prava koje su žene,

a i sve ostale diskriminisane kategorije stano-vništva imale u samoupravnom socijalizmu.

To samo govori u prilog činjenici danapuštanje jednog, makar i neispravnogsistema vrednosti, ekonomskih, filozofskih imoralnih, bez jasne ideje šta treba da budunove vrednosti dovodi do potpune degradacijei urušavanja načina života i do prevagenajgorih pojava kao što su sve vrstedisriminacije i eksploatacije, ekonomskogizrabljivanja, trgovine ljudima, vladavinekriminala i njegove sprege sa politikom. USrbiji smo devedesetih godina živeli upotpunoj izolaciji, ratnom okruženju, svimmogućim strahovima, uključujući strah zaživot. U takvim uslovima politikompodstaknuti privrednici mogli su sve, pa i dadegradiraju vrednosti slobode, jednaksti,bratstva i solidarnosti, i to su i učinili, tako dasmo od jedne od najmodernijih zemalja upogledu svih do sada pomenutih prava, došlido tačke u kojoj treba da se ugledamo naEvropu, u kojoj se žene bore za svoja pravakoja su žene u Srbiji dobile još 1945. godine.Žene su posebno absorbovale tranzicioni šokputem intenziviranja njihovog neplaćenograda zbog kresanja nacionalnih budžeta uosnovnoj javnoj potrošnji na usluge kao štosu: obrazovanje, socijalna i zdravstvenazaštita.

A treba podsetiti da su žene u Srbiji bilejedine u Evropi, između dva, rata koje suimale poslovnu sposobnost ukoliko ostanu

17

udovice, a glasačko pravo su dobile pre svihostalih žena u Evropi.

Danas, žene u Srbiji bore se za Evropskevrednosti.

Kakvo je to stanje u evropskimzemljama, koje su zakonodavstvo rodneravnopravnosti razvile u velikoj meri? Postojiopšte uverenje da je u tim zemljamaekonomska rodna diskriminacija svedena nanajmanju meru, a realnost ukazuje na sledećečinjeice. Izračunato je da prema sadšnjemtempu promena članicama EU, treba:● skoro 30 godina da se dostigne cilj EU od

75% učešća žena u zapošljavanju,

● preko 70 godina da bi jednaka plata bilarealnost,

● više od 20 godina da se postigne paritet unacionalnim parlamentima (barem 40 %manje zastupljenog pola ),

● više od 20 godina da se postigne ravnotežapolova u upravnim odborima najvećíhkompanija Evrope i

● skoro 40 godina da se osigura da se kućniposlovi obavljaju ravnopravno.

Drugim rečima, ako se nešto ne promeniu dinamici, mnogi od nas neće živeti dovoljnodugo da vide na delu faktičku jednakostizmeđu žena i muškaraca u EU.

Iako žene prednjače u visokomobrazovanju, stopa zaposlenosti žena iznosi63%, a muškaraca je 75%. Uprkos višemobrazovanju, u EU žene su placene 16%manje po radnom satu od muškaraca. Razlikaprema polu medju penzijama iznosi 39%, ukrist muškaraca. Više od trećine samohranihmajki u EU su siromašne. Žene imaju uproseku visoku stopu nesigurnih ugovora,prinudno skraćeno radno vreme, razlika uplatama za isti rad iznosi 16% (prosek u EU),dok je čak 23% u Nemačkoj. Stopa rizika odsiromaštva je viša kod žena (17%) negomuškaraca (15%) u državama članicama EU.

Da bi se uskladila sa ovim evropskimvrednostima, država Srbija donela je u skladu

sa pomenutim direktivama Evropske unije,Zakon o rodnoj ravnopravnosti 2009. godine,i on predstavlja osnovni, sistemski pravnidokument za regulisanje i pospešivanje rodneravnopravnosti. Ovaj Zakon daje pravnuosnovu složenog procesa poboljšanja položajažena u Srbiji u pravcu intenziviranjaravnopravnosti među polovima u oblastimazapošljavanje, socijalne i zdravstvene zaštite,porodičnih odnosa, obrazovanja, kulture isporta, političkom i javnom zivotu, u sudskojzaštiti i u suzbijanju porodičnog nasilja.

Radi implementacije ovog osnovnogzakona potrebno je doneti niz zakonskih ipodzakonkih akata koji će omogućitiimplementaciju proklamovane politike, jer jezapravo potrebno smanjiti jaz izmeđuproklamovanih principa i politika i njihove defacto primene, tako da one imaju učinak nasvakodnevne živote svih ljudi.

Evidentan je raskorak između važećihustavnih i zakonskih obaveza u sferi rodneravnopravnosti i jednakih mogućnosti, sajedne strane, i pristupa ženske populacijezapošljavanju, obrazovanju, zdravstvenim iostalim uslugama, sa druge strane. Glavniuslov za pravedno društvo je jednako učešćežena i muškaraca u privrednom životu. Unašoj zemlji i u regionu postoji specifičnaravnopravnost, koja se sastoji u jednakojnedostupnosti privrednom životu, zapoš-ljavanju, obrazovanju, zdravstvenim uslu-gama i socijalnoj zaštiti.

Teško je govoriti o rodnoj ravnoprav-nosti ili neravnopravnosti i dostizanjustrategije Evropske unije koja poziva na:

18

1. jednaku ekonomska nezavisnost, kadačitave porodice zavise od umanjene penzijenajstarijih članova,

2. jednaku zaradu za jednak rad i radjednake vrednosti, kada nam je oko trećineradno sposobnog stanovništva nezaposleno,ili radi na crno ili radi a ne prima zaradu,nadajući se da će im bar doprinosi zasocijano osiguranje biti plaćeni.

3. na ravnopravnost u donošenju odluka, akosve odluke, na svim nivoima, od preduzećado naviših vrhova vlasti donosi jednaosoba, ili mala interesna grupa,

Ako ekonomska nezavisnost predstavlja„conditio sine qua non“ za rodnu ravnopra-vnost i poštovanje prava žena, onda nedosta-tak radnih mesta uopšte i opšta nezaposlenostdovodi do odlaganja rešavanja problema unedogled.

Ravnopravnost u siromaštvu nije nikakavcilj, o ravnopravnosti uopšte, pa i o rodnojravnopravnosti se može govoriti samo uuslovima pristojnog života.

Srbija raspolaže oskudnim budžetskimsredstvima za socijalnu politiku, a u okvirutoga i za podsticaj ekonomske ravnopravnostipolova. Otuda je za Srbiju značajno da osnažisaradnju sa relevantnim medjunarodnimorganizacijama, a posebno sa Savetom Evro-pe, sa naglaskom na rodnu ravnopravnost iobezbedjivanje sredstava za afirmativneakcije podrske ženama na tom planu. Postojimogućnost da se nađu fondovi koji bifinansirali obuku, dodatno obrazovanje, biznis„start-up“ projekate, pravnu pomoc i posebnekreditne olaksice za žene preduzetnice,socijalne povoljnosti za samohrane majke, aliih Srbija kao država, a i nevladineorganizacije i pojedinci ne koriste i o njimanisu dovoljno obavešteni.

Jednake mogućnosti i ravnopravnostpolova se veoma često tretiraju prevashodnokao deo socijalnih politika, a zatim i u sklopuzaštite ljudskih prava, ali ne toliko – kao štobi trebalo - kao fundamentalni ustavni principdemokratskih društava, koja teže socijalnojpravdi i rodnoj demokratiji.

Upravo u osnovi, u fundamentu, u onimpravima koja proklamuju ustavi leži i odgovorna pitanje kako afirmisati ravnopravnost irodnu ravnopravnost.

Ustav jeste najviši akt jedne države, alion suštinski štiti osnovne vrednosti koje nisuzavšna već polazna tačka civilizovanogživota. Ustav liči na skup želja i fraza, ali onto ne treba da bude, baš kao što Masonskekonstitucije ne treba da za nas budu propisveć uputstvo.

Ovi osnovni propisi, koje iznova i iznovatreba čitati, zapravo su bukvar i bontoncivilizovanog čoveka, koji nam uklanja sveukorenjene rodne stereotipe, negativnekulturološke obrasce ponašanja koji počinjuod najranijeg uzrasta i utiču na živote i slikemuškaraca i žena.

Na slobodnozidarskom nebu, na komesvi prepoznajemo isti Istok, politički stav jeisti kao i u profanom životu. Niko nije brži iglasniji od slobodnih zidara u proklamovanjuvrednosti demokratije, tolerancije, jednakosti,bratstva, pa i rodne ravnopravnosti.

Ipak, čitava jedna grana Masonerije, kojasamu sebe smatra najznačajniom istaknućesve ove vrednosti, udaraće belim rukavicamapo kolenima u oduševljenju, ali žene nećepustiti u svoj Hram nigde na Svetu. Čak i onenedogmatske Obedijencije na našim prosto-rima odbijaju da u potpunosti razumeju darazličitost obogaćuje, i da žene mogu samo daobogate masonski rad, a ne da ga „uprljaju“.Jedino mešovite obdijencije imaju stavpotupne jednakosti i ravnopravnosti muška-

19

raca i žena i svih drugih rodnih određenja, ali,slučajno, baš ova obedijencija je u Srbijinajmalobrojnija.

Ali žene su mudre, žene su strpljive, oneimaju svoj put, koji se ne boje da podele, idugoročno, i u svetu i u našem regionu ženeće postići svoj Masonski cilj, a to je da šireupravo one suštinske, duboke vrednostiispravnog i moralnog čoveka. Istrajnost jenešto što krasi ženu, i muška masonerija to nemože da ne primeti i da ne prigrli.

Uzori se menjaju po prirodnom tokustvari i prihvatanje i promena uzora treba dabude jedan od temelja uloge muškaraca uborbi za rodnu ravnopravnost.

I kao što je u profanom životu potrebnajasna politička volja za postizanje rodneravnopravnosti, tako je ista politička volja,koja prevazilazi deklarativnost, potrebna i uSlobodnom zidarstvu, da se prizna ozbiljnost,mudrost, snaga i lepota onoga što žene rade.

Da li će i kada doći do promene slobodn-ozidarskog zakonodavstva u tom smilu da sepriznaju sve one obedijencije koje ozbiljnorade bez obzira koje je njihovo rodnoodređenje, ne možemo odgovoriti, ali niko nemože da negira činjenicu da mi postojimo, ida se zna da radimo u korist Slobodnogzidarstva i profanog okruženja. A ko se bavipravom zna da retko koja faktička činjenicane može dugo ostati neregulisana, i da zaregulisanjem faktičkih odnosa postoji potreba.

A što se tiče subjektivnog osećaja, Sestresu u najvećem broju, ako ne i sve zadovoljnesvojim položajem i rodnim tretmanom uprofanom svetu. A u Masonskom svetu -nemamo razloga da budemo nezadovoljne.Slobodne smo, jednake smo, Sestre smo.

V.:Ž.:L.:F.:P.:L.: DANICA, Br. 480,Or.: Beograd