Slavistika XVI 2012 - slavistickodrustvo.org.rsslavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XVI_2012.pdf · УДК 811.16+821.16 issn 1450–5061 Уређивачки одбор

XVI (2012)

УДК 811.16+821.16 ISSN 1450–5061

СЛАВИСТИЧЕСКОЕ ОБЩЕСТВО СЕРБИИ ФИЛОЛОГИЧЕСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ

Белград • 2012

Редакционная коллегияд-р Лиляна Баич, д-р Вера Белокапич Шкунца,

д-р Петар Буняк, д-р Ксения Кончаревич, д-р Верица Копривица, д-р Богдан Косанович, д-р Боголюб Станкович , д-р Срето Танасич,

д-р Елена Юрьевна Иванова (Россия), д-р Иво Поспишил (Чехия)

И. о. главного редактора и ответственный редакторПетар Буняк

http://www.slavistickodrustvo.org.rs/izdanjа/slavistika.htm

Выпуск XVI (2012)

УДК 811.16+821.16 ISSN 1450–5061

Уређивачки одбордр Љиљана Бајић, др Вера Белокапић Шкунца,

др Петар Буњак, др Ксенија Кончаревић, др Верица Копривица, др Богдан Косановић, др Богољуб Станковић , др Срето Танасић,

др Јелена Јурјевна Иванова (Русија), др Иво Поспишил (Чешка)

В. д. главног уредника и одговорни уредникПетар Буњак

http://www.slavistickodrustvo.org.rs/izdanjа/slavistika.htm

Књига XVI (2012)

СЛАВИСТИЧКО ДРУШТВО СРБИЈЕ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

Београд • 2012

Секретар Уређивачког одбора др Вера Белокапић Шкунца

Рецензенти др Ирина Антанасијевић, Филолошки факултет – Београд

др Вера Белокапић-Шкунца, Филолошки факултет – Београд др Петар Буњак, Филолошки факултет – Београд

др Корнелија Ичин, Филолошки факултет – Београд др Ксенија Кончаревић, Православни богословски факултет – Београд

др Верица Копривица, Филолошки факултет – Београд др Александра Корда-Петровић, Филолошки факултет – Београд

др Јаромир Линда, Филолошки факултет – Београд др Биљана Марић, Филолошки факултет – Београд др Предраг Пипер, Филолошки факултет – Београд

др Људмила Поповић, Филолошки факултет – Београд др Вучина Раичевић, Филолошки факултет – Београд

Издавачи Славистичко друштво Србије, Београд, Студентски трг 3

e-mail: [email protected] http://www.slavistickodrustvo.org.rs

Филолошки факултет, Београд, Студентски трг 3

За издаваче др Петар Буњак

др Александра Вранеш

Штампа „Чигоја штампа“, Београд, Студентски трг 13

e-mail: [email protected] www.chigoja.co.rs

Тираж 500

Индексира SCIndeks – Српски цитатни индекс

http://scindeks.ceon.rs

Издавање ове књиге финансијски су подржали: Министарство просвете и науке Републике Србије

Филолошки факултет Универзитета у Београду „Чигоја штампа“

Са захвалношћу и поштовањем Славистичко друштво Србије посвећује ову књигу успомени

на свога дугогодишњег председника и оснивача Славистике

Б О Г О Љ У Б А С Т А Н К О В И Ћ А

Славистика XVI (2012)

Славистика XVI (2012), стр. 1–730

САДРЖАЈ

Уводна реч .............................................................................................................. 15–15

Неуморни прегалац на пољу славистике (Проф. др Богољуб Станковић, 1938–2011) (Богдан Терзић) .................... 17–20

Биобиблиографија Богољуба Станковића (Петар Буњак, Ана Голубовић) ..... 21–41Надежда Лаиновић Стојановић, Допринос проф. др Богољуба

Станковића развоју нишке русистике ........................................................ 42–53Срето Танасић, Допринос Богољуба Станковића проучавању асиндетизма .... 54–60

L� СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ

Петар Буњак, 50. скуп слависта у знаку сећања на Богољуба Станковића ... 61–65

Сећања учесника првог скупа слависта

Богдан Терзић, Мојих педесет скупова слависта .............................................. 66–70Драган Недељковић, Смисао за трајање ........................................................... 71–7371–73Витомир Вулетић, Славистичким путем ........................................................... 74–79

Реферати и саопштења I

Предраг Пипер, Перспективе српске славистике ............................................. 80–86Душанка Мирић, Педесет година рада Катедре за руски језик

и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду ........................... 87–91Људмила Поповић, Ново у контрастивним истраживањима украјинске

и српске граматике – поводом 20 година украјинистике на Београдском универзитету ................................................................... 92–101

Ксенија Кончаревић, Уз питање о класификацији сакралних жанрова у славистичкој науци ................................................................................ 102–109

Митра Рељић, Прототипична ситуација и узроци стида у асоцијацијама косметских респондената ............................................... 110–118

Е. М. Маркова, Основные тенденции в лексике современных славянских языков в аспекте глобалистических идей (на материале русского и чешского) ....................................................... 119–126

Лиляна Цонева, Слово кризис в современном медиатексте ........................ 127–134Бранко Тошовић, Морфогенераторска типологија глагола

(на корпусу Речника српскога језика) ...................................................... 135–142

Садржај10


Драгана Поповић, Један поглед на изражавање савета у руском и српском језику ......................................................................................... 143–150

Биљана Марић, Девербативне/деадјективне конструкције са временским значењем као средство зависног таксиса (у руском језику у поређењу са српским) ................................................. 151–159

Драгана Керкез, Прилози неожиданно/неочекивано, внезапно/изненада као средство изражавања неочекиваности ........................................... 160–167

Лука Меденица, Контрастивни опис незаменичких прилога са просторним значењем у руском и српском језику (прилози са значењем оријентир је унутрашњост локализатора) .......................... 168–174

Вера Белокапић-Шкунца, Проблеми адекватности превода руске и српске педагошке терминологије.......................................................... 175–181

Александар Мудри, Називи пољопривредних алатки и справа код војвођанских Русина .................................................................................. 182–198

Леся Петровська, Концептуалізація просторових відношень в українській та сербській мовах............................................................. 199–205

Милена Ивановић, Акционалне класе финалних глагола у украјинском и српском језику ......................................................................................... 206–214

Предраг Обућина, О једном теоријско-методолошком проблему пољско-српских контрастивних синтаксичких студија. Формално-граматички односи у реченици ............................................. 215–225

Juraj Glovňa, Frazeologizmus ako textotvorný prostriedok ............................... 226–232Ана Марић, Граматички облици локатива код именица у словачком

и српском језику ......................................................................................... 233–239Anna Makišová, Derivácia adjektív od prevzatých substantív ........................... 240–245Anna Šilerová, Vyjadrovanie príslovkového určenia času v slovenskom

a srbskom jazyku ......................................................................................... 246–251Зузана Тирова, Двојезичност у животу војвођанских Словака.................... 252–255Јасна Ухларик, Заменице у фраземима у словачком и српском језику ......... 256–261

II

Богдан Косановић, Када су и како Срби преводили Пушкина ...................... 262–271Ирена Суботић, Српски пјесници Бранко Миљковић, Стеван Раичковић

и Владимир Јагличић као преводиоци поезије Александра Блока ......... 272–276Драгиња Рамадански, Како превести хијероглиф. Традуктолошка белешка 277–282Дарја Војводић, Женски митолошки противници митском јунаку

у српским и руским народним епским песмама ...................................... 283–292Ивана Петковић, Пикарски елементи у роману Одисеј Полихронијадес

К. Н. Леонтјева ......................................................................................... 293–300 Галина Лукич, Основные характеристики поэмы Венедикта Ерофеева

Москва – Петушки ............................................................................................... 301–308Јелена Fay-Лукић, Бродски и идеје егзистенцијализма ................................. 309–315

Садржај 11


Јанко Рамач, Ристо Јеремић о Русинима у Бачкој ......................................... 316–322Тања Гаев, Пејзажи као импресије у приповеткама Ива Андрића

и Михајла Коцјубинског ............................................................................ 323–331Jулија Билоног,, Ониричке стратегије у постмодерном тексту:

Јуриј Андрухович – Милорад Павић ......................................................... 332–341Jarmila Hodoličová, Literárna činnosť slovenského vojvodinského

spisovateľa Samuela Činčuráka (1883–1952) ............................................ 342–349Adam Svetlík, Literárnokritická činnosť Jána Kmeťa ....................................... 350–356Zuzana Čižikova, Dualizmus Jána Labátha ....................................................... 357–362О. В. Сергеев,. В. Сергеев, «4 ночи в Москве». Культурологический аспект

булгаковского мифа в истории отношений ливерпульской четвёрки The Beatles и России ................................................................. 363–372

III

Вучина Раичевић, Основни задаци дидактичко-методичке припреме будућих професора руског језика ............................................................. 373–379

Слободанка Перкучин, Практични аспект наставе историјске граматике и изучавање савременог руског језика .................................. 380–388

Јаромир Линда, Анализа социјалног и стручног профила студената славистике ................................................................................................. 389–398

Јелена Гинић, Фонетика у уџбеницима Петра Митропана ......................... 399–408Ружица Радојчић, Граматика руског језика за основну школу у

контексту дидактичких граматика руског језика у српској говорној средини ........................................................................................ 409–416

Маја Павловић-Шајтинац, Развој школских речника у српској русистици .................................................................................................. 417–423

Милена Маројевић, Лингводидактички циљеви лексикографисања функционалних хомонима ......................................................................... 424–435

Наталија Брајковић, Самосталан рад као битан чинилац индивидуализације наставе и фактори који утичу на припремање за саморад и самоучење ............................................................................ 436–442

Дејан Марковић, Употреба филмова и титлова у настави руског језика у српској језичкој и социокултурној средини ............................... 443–450

А. Н. Матрусова, Преподавание русского и сербского языка на начальном этапе студентам-славянам (сербам/русским). Проблемы начального этапа и пути решения ....................................... 451–454

Јелена Михајловић, Језик и туризмологија у контексту руско-српске културне условљености ............................................................................ 455–462

Садржај12


KOL�OKVIUM BRNO–BĚL�EHRAD • КОЛОКВИЈУМ БРНО–БЕОГРАДРеферати и саопштења

I

Иво Поспишил, Советский Союз и советская культура в восприятии Бржетислава Палковского («За советской цивилизацией», 193�)«За советской цивилизацией», 193�) ....... 463–472

Вацлав Штјепанек, Пут чешке књижевноисторијске србистике после 1990. ... 473–485Александра Корда-Петровић, Чешки путописци о Београду .................... 486–492Ивана Кочевски, Драмски дијалог Кундере и Сартра ................................... 493–501

II

Верица Копривица, Дијалектолошка истраживања српских бохемиста .. 502–507Pavel Krejčí, Srbský jazyk na Masarykově Univerzitě v Brně ............................ 508–514Jaromír L�inda, Historie a struktura českého fondu knihovny Katedry

slavistiky FF BU ......................................................................................... 515–530Катарина Митрићевић-Штепанек, Конфронтативно проучавање чешког

и српског језика на примеру деминутива изведених секундарним суфиксима .................................................................................................. 531–542

Snežana L�inda Popović, Frazém v srbské a české lingvistice – pojetí a terminologie ............................................................................................. 543–548

СЛАВИСТИЧКИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ (Научни чланци и расправе)

Светлана Арамовна Алексанова, Синкретизм семантики члена предложения как фактор влияния на структуру синонимического ряда синтаксических конструкций .......................................................... 549–555

Anna Kozyra, Geminate u slovenskim jezicima .................................................. 556–565Слободанка Перкучин, Старословенски језик − примарна историјска

филолошка дисциплина на студијама русистике .................................. 566–578Мелина Панаотович, Специфики художественного плана в творчестве

Л. Н. Толстого и А. П. Чехова .................................................................. 579–584Бобан Ћурић, Борис Савинков (В. Ропшин) и стваралаштво

Достојевског .............................................................................................. 585–598Мирјана Петровић-Филиповић, Реалност, метареализам и

стваралаштво Аркадија Драгомошченка............................................... 599–611Анастасія Білозуб, Словотвірні засоби мовної гри у прозовому

художньому мовленні представників станіславського феномена ....... 612–616Менсел Р. Даути, Етноними у мрежи вербалних асоцијација ...................... 617–631Драгана М. Василијевић, Експресивна лексика за изражавање

позитивног става говорника у српском и украјинском омладинском жаргону ...................................................................................................... 632–644

Садржај 13


СЛАВИСТИЧКА БАШТИНА

Петар Буњак, Писма Кирила Тарановског Ђорђу Живановићу (19�0–19�2) ................................................................................................ 645–665

У СВЕТУ СЛАВИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Anna Zelenková, Medzi vzájomnosťou a nevzájemnosťou. Sondy do česko-slovenkých a slovensko-českých literárnych vzťahov. – Praha – Nitra: Slovanský ústav AV ČR – Filozofická fakulta Univerzity Konštantína Filozofa v Nitre, 2009. – 376 s. (Јаромир Линда) .................................... 667–668

Marian Jakóbiec, Z daleka i z bliska: Wspomnienia i pamiątki w biografię zebrane i uporządkowane przez córkę Milicę Jakóbiec-Semkowową. – Wrocław: Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, 2009. – 356 s. . 669–672

Anna Marićová, Slovenská nárečová lexika Starej Pazovy. Slovník. – Stará Pazova: Vydavateľ Kanadem, 2010. – 242 s. (Ľubica Dvornická) ............ 673–675

Нова књига о Солжењициновом тестаментарном роману – Н. М. Щедрина, «Красное колесо» А. Солженицына и русская историческая проза второй половины ХХ века. – Москва : Памятники исторической мысли, 2010. – 336 стр. (Богдан Косановић) .................................................................................. 676–678

Метаморфозы русской литературы. Редактор-составитель Корнелия Ичин. – Белград : Филологический факультет, 2010. – 386 стр. (Ненад Благојевић) ................................................................................... 678–682

Антички код у словенским књижевностима. Приређивачи: Корнелија Ичин, Тања Поповић. – Београд : Филолошки факултет, 2011. – 219 стр. (Ана Јаковљевић Радуновић) ............................................................. 682–685

Бобан Ћурић, Из живота руског Београда. – Београд : Филолошки факултет, 2011. – 171 стр. (Бојана Сабо) ............................................... 685–687

Од Мораве до Мораве. Из историје чешко-српских односа, 2. – Нови Сад – Brno : Матица српска – Matica moravská, 2011. – 429 стр. (Александра Корда-Петровић) ............................................................... 688–690

Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике: Биобиблиографска грађа. – Београд: Чигоја штампа: Филолошки факултет, 2011. – 737 стр. (Вучина Раичевић) ........................................ 690–691

Václav Štěpánek, Jugoslávie – Srbsko – Kosovo. Kosovská otázka ve 20. století. – Brno : Masarykova univerzita, 2011. – 471 str. (Александра Корда-Петровић) ..................................................................................... 692–693

Зоран Ранковић, Граматика црквенословенског језика. – Београд: Православни богословски факултет – Институт за теолошка истраживања, 2011. – 144 стр. – ISBN 978-86-7405-109-2 (Ксенија Кончаревић) ............................................................................... 693–695

Садржај14


Мр Јелена Гинић, др Вучина Раичевић, Практикум из методике наставе руског језика. – Београд: Завод за уџбенике, 2011. – 223 стр. (Ксенија Кончаревић) ....................................................................... 696–698

ИЗ СЛАВИСТИЧКОГ ЖИВОТА

Радојка Цицмил-Реметић – добитник награде „Павле Ивић“ за 2011. годину (Слободан Реметић) .................................................................... 699–700

XII Конгрес Међународне асоцијације наставника руског језика и књижевности – Шангај, 10–15. маја 2011 (Радојка Тмушић Степанов) ................................................................... 701–703

Русистика: язык, культура, перевод – София, 23–25 ноября 2011 г. (Мирьяна Адамович) ................................................................................. 703–704

Материјали и одлуке са Годишње скупштине Славистичког друштва Србије

Извештај о раду Славистичког друштва Србије у 2011. години (Петар Буњак) ...................................................................................... 705–706

Извештај о раду Подружнице у Београду у 2011. години (Снежана Марковић) ............................................................................. 706–711

Извештај о раду Подружнице у Новом Саду у 2011. години (Бранко Косановић) ................................................................................ 711–713

Извештај о раду Подружнице у Нишу у 2011. години (Надежда Лаиновић-Стојановић) ....................................................... 713–719

План активности Славистичког друштва Србије у 2012. години ............. 719–720Одлуке Годишње скупштине Славистичког друштва Србије.................... 720–721

IN MEMORIAM

Оливера Мишковски-Ђорђевић (1929–2011) (Дара Дамљановић, Ксенија Кончаревић) ................................................................................. 723–724

Памяти Славомира Волльмана (1925–2012) (Иво Поспишил) ...................... 725–728

Правила за припрему рукописа за штампу ..................................................... 729–729


УВОДНА РЕЧ

Улазећи у XVI годину излажења, Славистика је остала без свог инспиратора, оснивача и оданог уредника професора дра Богољуба Станковића (1938–2011). За његовог уредниковања наш годишњак стекао је препознатљив профил, сигурну по-зицију међу читаоцима ове врсте научно-стручне периодике и, што је најважније, снажна очекивања домаће и стране славистичке јавности.

Имајући у виду велики допринос професора Станковића славистичкој науци, пре свега лингвистичкој русистици, двојезичној лексикографији, историји славис-тике и славистичких организација, а надасве самом Славистичком друштву Србије, било је предлога да му се у некој од ранијих пригодних прилика једно годиште ча-сописа уреди као Festschrift. До тога из различитих разлога није дошло.

После изненадне смрти нашег уредника, једна од првих одлука Управе Друшт-ва и Уредништва Славистике била је управо та да се Богољубу Станковићу посвети јубиларни L� скуп слависта Србије и ова, XVI књига нашег периодикума – не, нажа-лост, више у част и с добрим жељама, већ у спомен, с тугом и захвалношћу.

Већ по дугој традицији, L� скуп слависта Србије одржан је 10–13. јануара 2012. године, али овога пута као једна од досад најмасовнијих наших манифестација. Уред-ништво захваљује свим учесницима Скупа и, нарочито, приложницима XVI књиге: оволиким својим одзивом, учешћем и радовима поклонили су се, заједно са нама, сени преминулог председника Славистичког друштва и утемељивача Славистике.

Уредништво


BIBL�ID: 1450–5061, 16(2012), p. 17–20 УДК: 929СТАНКОВИЋ Б.

НЕУМОРНИ ПРЕГАЛАЦ НА ПОЉУ СЛАВИСТИКЕ (Проф. др Богољуб Станковић, 1938–2011)

Српска славистика остала је без једног од својих истакнутих посленика, чији је допринос овој струци и науци тешко мерљив уобичајеним критеријумима. Ње-гова неисцрпна енергија и безгранична љубав према модерно схваћеној словенској идеји, словенској култури, филологији и лингвистици, чинили су покретачку снагу његовог животног и радног ангажовања, смисао његовог стваралачког опредељења. Славистику је схватао интегрално, као историјски и природни спој сродних духов-них, културних, обједињујућих својстава, без обзира на то што су му биле најб-лиже оне области којима се бавио током студија и радног века, а то су филологија и лингвистика русистичког и србистичког усмерења. Разноврсност његових рад-них ангажмана сведочи о томе да је то био човек широких видика, посебно оних који су везани за словенство. Ни време у коме је најинтензивније делао и у коме је постигао најуочљивије резултате, како на личном, тако и на ширем славистичком плану – а то је последња деценија XX и прва деценија ΧΧΙ века – није га омело у остварењу циљева које је себи поставио. Сетимо се само тешких деведесетих и следећих смутних година, са свим немаштинама материјалне и општедруштвене природе, које нису биле нимало повољне за озбиљна стваралачка прегнућа у сфери културе и науке, па ће нам бити јасно колико је напора учинио Богољуб Станковић да би остварио планиране циљеве у области којом се бавио. Разноврсност његових интересовања и делања водила га је ка очувању постојећих тековина славистичке струке и науке, као и иницирању и развијању нових идеја, сагласних надолазећем времену и потребама сагледавања праваца одржања и подстицања прогресивних кретања у развитку славистике. У остварењу тих циљева није га могло сломити тешко доба разних друштвених превирања и материјалних недовољности. Све те бројне објективне тешкоће он је успевао да преброди и да спретно води славистич-ки брод ка новим подухватима и несумњивим успесима. Захваљујући њему Сла-вистичко друштво и српска славистика окупљена у Друштву опстали су и кренули новим стваралачким путем. Аутор ових редова, као сведок 60-годишње историје Славистичког друштва Србије у читавом његовом трајању, сматра себе компетен-тним за читав овај исказ, посебно у оном сегменту који се односи на источне и западне словенске језике, књижевности и културе.

Са овог општег плана пређимо на неке конкретизације, везане за славистичко дело Богољуба Станковића. Оне се односе на наставни, научни, организациони и издавачки рад. Нема потребе да се о свим тим аспектима овде опширније говори, јер је врло прегледна, објективна и комплетна слика дела Богољуба Станковића дата у тексту њему посвећеном у најновијој књизи проф. др Предрага Пипера Прилози

Б. Терзић18


историји српске славистике [Пипер 2011: 610–616]. Довољно је стога на овом мес-ту дати само неколико напомена о наведеним питањима.

Што се тиче наставног рада, треба рећи да је Богољуб Станковић остварио континуитет кроз све степене образовног система, почев од основне школе, где је у почетку предавао и руски и српски језик, па све до дипломских студија и менторс-тава при изради магистарских и докторских дисертација. Посебна заслуга припада му за то што је постао први стални наставник синтаксе руског језика, која је пре њега парцијално предавана. Исто тако треба истаћи да је годинама на основним и постдипломским студијама предавао потпуно нов предмет Конфронтационо про-учавање руског и српског језика, у чему је у неким периодима учествовао и аутор ових редова. Предавао је исто тако и лексикологију руског језика. Све у свему, ње-гов наставни рад карактерише широка лепеза бројних питања различитих једноје-зичних и двојезичних нивоа.

Научни рад проф. Станковића посвећен је значајним питањима синтаксе, лек-сикологије, лексикографије, методике наставе руског језика, историјата српске русистике и интегралне славистике. Поменућемо само наслове његових најзначај-нијих студија. Незаобилазна је његова докторска дисертација Интерференција у предикатским синтагмама руског и српскохрватског језика (1977), један од првих монографских конфронтативних описа руског и српског језика у нашој средини, који је добио ласкаве оцене. Даље помињемо његову Граматику руског језика: за основну школу (1978), три издања великог Руско-српскохрватског речника (1988), касније Руско-српског речника (1998; 2009). Поменути речници представљају зна-чајно ауторско-редакторско остварење. Он је и плодан аутор основношколских (3 издања) и средњошколских (2 издања) двојезичних двосмерних речника, који успешно обављају своју функцију и данас. Последњи, изванредно урађени и оп-ремљени речник, Руско-српски и српско-руски речник: за средњу школу, изишао је 2011. године, пред ауторову смрт. Од посебних издања треба поменути и његову књигу Лексикографски огледи (1999), у којој су сакупљена његова виђења разли-читих лексикографских теоријских и практичних проблема. У категорију посеб-них издања спада и незаобилазна књига �0 година Славистичког друштва Србије (2008), заснована на проучавању архивске грађе, на којој је аутор радио десетак година. Последње ауторско посебно издање била је књига Славистика, русистика, србистика (2010), у којој је писац сагледавао различита питања интегралне славис-тике. Њено последње, пето поглавље посвећено је истакнутим српским славистима: А. Белићу, Р. Лалићу, Ђ. Живановићу, Д. Мирковићу, С. Пенчићу, В. Вулетићу и Б. Терзићу. Од појединачних текстова истакли бисмо на овом месту само одличан прилог о адаптацији српских имена и назива у руском тексту [Станковић 1986], с обзиром на то да овај смер приказа адаптације дотад није био предмет темељног истраживања. Посебних публикација у ауторском опусу је 13. Укупан Станковићев опус, заједно са посебним издањима а без поновљених издања износи преко двеста јединица, што представља леп прилог српској славистици.

Пошто је Б. Станковић у својој струци био и практичар, његова семантичко-синтаксичка истраживања, која су се одвијала у оквиру примењене лингвистике,

Неуморни прегалац на пољу славистике 19


била су највећим делом намењена методици наставе руског језика. На тој основи стварани су уџбеници за ниже и средње нивое наставе руског језика (у многима од њих Б. Станковић је значајно коауторско име). Будући да су они конципирани у духу модерних, структурно-функционалних принципа, одговарали су савременим схватањима у интерпретацији језичке грађе. За такве уџбенике требало је оспосо-бити и наставни кадар, у чему је Б. Станковић интензивно учествовао, желећи да створи што ефикаснији приступ том послу и тиме максимално модернизује наставу руског језика.

Велика је заслуга проф. Станковића то што је покренуо и реализовао низ сла-вистичких научних и стручних публикација. Ту је на првом месту покретање часо-писа Славистика. За његовог живота изишло је 15 обимних томова (почев од 1997. године), у којима је објављен велики број радова домаћих и низа страних слависта. Овај, 16. том посвећен је управо најзаслужнијем покретачу ове публикације, која је наишла на леп пријем у земљи и иностранству. Он је успео да оствари оно што ни-коме на Катедри за славистику и у Славистичком друштву није пошло за руком. Уз часопис Славистика основана је и Славистичка библиотека са досад објављених 8 томова које су потписали истакнути слависти ове средине.

Издавачки рад Друштва обогаћен је, опет захваљујући Б. Станковићу, са 6 збор-ника радова прочитаних на научним скуповима Славистичког друштва Србије, које је и у овим пословима сарађивало, између осталог, са Међународном асоцијацијом наставника руског језика и књижевности (МАПРЈАЛ), чији је Друштво од почетка редовни члан. Томови су насловљени на следећи начин: Сопоставительные и срав-нительные исследования русского и других языков (1997), Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини (1998), Состояние и пер-спективы сопоставительных исследований русского и других языков (2000), Про-екты по сопоставительному изучению русского и других языков (2004), Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних (2008), Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в инославянском и иностранном окружении (2012). Посебно место заузима књига 1877–1977. Сто година славистике у Србији. Зборник реферата издат 30 година касније (2007).

Али то није све. Богољуб Станковић је покренуо још једну серијску публика-цију под насловом Русский язык как инославянский с поднасловом Современное изучение русского языка и русской культуры в инославянском окружении. Овај ча-сопис излази на руском језику и досад су изишла три тома: I (2009), II (2010), као и III (2011), чију је правовремену појаву омела Станковићева смрт.

Све наведене публикације серијског, зборничког и монографског карактера дело су неуморног прегалаштва једне изузетне личности – проф. др Богољуба Стан-ковића, како у ауторском, тако и у приређивачком, редакторском, понекад и лектор-ском и коректорском погледу, тако и у обезбеђивању средстава за штампање, али и праћењу штампарског процеса. То су били изузетни напори, које је могао да издржи човек јаке воље, уз присуство јасне визије свога подухвата.

Шта рећи о организационим и организаторским пословима којих је у раду Б. Станковића било на претек, почев од слања позива за учешће на разним научним

Б. Терзић20


скуповима, па до финалног продукта у штампаном облику� Сем научних скупова, ту је и организација семинара за усавршавање наставника руског језика, чему је Б. Станковић посвећивао посебну пажњу. Бројна су и предавања која је он одржао у разним градовима Србије. Ту су и контакти са разним међународним организација-ма, пре свега са председништвом МАПРЈАЛ-а, чији је неко време био и потпред-седник, затим са бугарским, чешким, словачким, пољским славистичким и русис-тичким центрима. Тешко је и побројати све практичне, организационе, техничке и друге послове везане за успешно деловање Славистичког друштва Србије, чији је председник у више наврата он био. Заслужено је награђен медаљом „А. С. Пушкин“ од стране МАПРЈАЛ-а за заслуге у области русистике. На његову иницијативу Сла-вистичко друштво установило је награду „Павле Ивић“ која је додељивана најбољој лингвистичкој књизи у претходној години. Не треба заборавити да је Б. Станковић био и почасни члан Славистичког друштва Србије. У свим тим пословима несебич-но му је помагао проф. др Петар Буњак.

На овом месту чини ми се умесним цитирати речи проф. др Предрага Пипера из интервјуа датог познатом новинару и публицисти Милошу Јевтићу: „Имам ути-сак да се у српској славистици све више организационих послова ставља на леђа мањег броја људи, што није добро ни за њих ни за оне који се држе по страни, а најмање за славистику. Не би добро било да уђе у норму понашања да треба мисли-ти на првом месту на своје наставне и научне послове, на сопствено напредовање у звањима и слично, а послове од заједничког значаја препустити онима који према томе нису равнодушни, а затим још заузети лагодну позицију критичара или крити-зера…“ [Јевтић 2009: 160].

О овом значајном човеку за српску славистику могло би се изрећи још много заслужених речи за дела која је учинио у корист науке и струке којима се бавио. Многе генерације студената памтиће га као племенитог, предузимљивог, доброна-мерног човека, наставника и научника, спремног да помогне сваком коме је његова помоћ потребна. Потписник ових редова памти га још као студента завршних годи-на, а затим као колегу, пријатеља и неуморног иницијатора многих за нашу струку и науку корисних ствари. Хвала му за његов животни подвиг.

Богдан Терзић

ЛИТЕРАТУРА

Јевтић 2009 – Јевтић, М., Трагом речи – разговори са Предрагом Пипером. Београд: Београдска књига (Колекција „Одговори“).

Пипер 2011 – Пипер, П., Прилози историји српске славистике: Биобиблиографска грађа. Београд: Чигоја штампа – Филолошки факултет.

Станковић 1986 – Станковић, Б., Српскохрватски називи и имена у руском тексту. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 29 (2), стр. 111–124.


BIBL�ID: 1450–5061, 16(2012), p. 21–41 УДК: 016:929СТАНКОВИЋ Б.

БИОБИБЛИОГРАФИЈА БОГОЉУБА СТАНКОВИЋА

БИОГРАФИЈА

Богољуб Станковић рођен је 9. априла 1938. у Доњој Коритници, општина Бела Паланка. Умро је 1. августа 2011. на путу до болнице у Сремској Митровици.

Основну школу завршио је у родном селу, нижу гимназију у Белој Паланци, а вишу – у Нишу, где је матурирао 1956. године. Исте године уписао се на Вишу педа-гошку школу у Нишу, на којој је дипломирао јуна 1958. на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности с руским језиком као помоћним предметом. Као ванредни студент, на истој школи, дипломирао је 1964. године на групи за руски језик и руску књижевност. Ванредне студије наставио је на Филолошком факултету у Београду и 1968. године дипломирао на групи за руски језик и књижевност. На Филолошком факултету у Београду магистрирао је 1972. године, а 1977, на основу расправе Интерференција у предикатским синтагмама руског и српскохрватског језика, стекао је научни степен доктора лингвистичких наука.

Наставнички рад започео је 1. септембра 1958. године у основној школи у селу Гушевцу, општина Сврљиг. Предавао је српскохрватски и руски језик у основним школама у Доњој Трнави, Миљковцу, Нишу, а школске 1968/69. руски језик у Еко-номској школи у Нишу.

Од априла 1962. до марта 1963. године био је на одслужењу војног рока. Од 1. септембра 1969. до пензионисања 2003. радио је на Катедри за слависти-

ку Филолошког факултета у Београду, најпре као асистент-приправник, а затим као асистент. Јуна 1978. године изабран је за доцента, децембра 1982. године за ванред-ног професора, а новембра 1988. за редовног професора за руски језик. Остварио је укупан радни стаж у школама свих нивоа од пуних 45 година. По пензионисању предавао је хонорарно на Правном факултету у Београду и Филозофском факултету у Нишу.

Школску 1972/73. годину провео је на стручном усавршавању на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“. У оквиру рада на Руско-српскохрватс-ком речнику обавио је студијске боравке од по 15 дана у Москви 1983, 1984, 1985. и 1986. године.

Био је секретар (1971–1973), потпредседник (1981) и председник Славистичког друштва Србије (први пут 1982, а потом од 1999. до смрти), члан Председништва и Извршног одбора Савеза славистичких друштава Југославије, члан Комисије Про-светног савета СР Србије за стране језике, председник Комисије за концепцију уџбе-ника страних језика у Заводу за уџбенике, председник Комисије за праћење кандидата

П. Буњак, А. Голубовић22


за звање педагошког саветника, председник Савеза друштава за стране језике Србије, помоћник управника Међународног славистичког центра Филолошког факултета, помоћник и вршилац дужности управника Центра за постдипломске студије на Фи-лолошком факултету, продекан Филолошког факултета, а пуних осам година (четири мандата) – управник Катедре за славистику Филолошког факултета (1989–1997).

Док је био у активној универзитетској служби, предавао је на Одсеку и потом Катедри за славистику различите предмете – „Синтакса руског језика са основама стилистике“ за студенте IV године, „Конфронтациона анализа руског и српскохрват-ског језика“ за студенте III године преводилачког смера, „Методика наставе руског језика“. На постдипломским студијама држао је предавања из предмета „Савремена русистичка лингвистика“.

Одржао је већи број предавања у некадашњим Просветно-педагошким заводи-ма и подружницама Славистичког друштва у оквиру програма стручног усаврша-вања наставника руског језика – у Београду, Нишу, Врању, Лесковцу, Чачку, Краље-ву, Кладову, Панчеву, Ваљеву, Сомбору, Ужицу итд.

Са рефератима је наступао на многим научним скуповима и конгресима у земљи и иностранству као што су „Научни састанак слависта у Вукове дане“, наци-онални конгреси Савеза славистичких друштава Југославије, потом Савеза славис-тичких друштава Србије, многобројним скуповима и симпозијумима Славистичког друштва Србије, Друштва за примењену лингвистику, конгресима Међународне асоцијације наставника руског језика и књижевности (МАПРЈАЛ), међународним конгресима слависта од Софије до Охрида, конференцијама и симпозијумима у Бу-гарској, Русији, Чешкој, Словачкој и др. Био је активан у међународном славистич-ком покрету и угледним међународним научним форумима. Био је, поред осталога, члан Президијума МАПРЈАЛ-а, издавачког савета часописа „Русский язык за рубе-жом“, Комисије за историју славистике Међународног комитета слависта.

Успешно је руководио пројектом Матице српске и издавачке куће „Русский язык“ из Москве „Руско-српскохрватски речник“, који је 1988. крунисан изласком првог издања познатог речника. Радио је и на пројекту истих установа „Српскохр-ватско-руски речник“, који, нажалост, није доведен до краја.

Утемељио је и дуги низ година водио први дугорочни научноистраживачки пројекат у области лингвистичке русистике – „Конфронтационо проучавање руског и српскохрватског језика“, који је од самог почетка финансирала тадашња Репуб-личка заједница науке.

Основао је и уређивао часописе „Славистика“ (1997–2011, укупно 15 годишта) и „Русский язык как инославянский“ (2009–2011, 3 годишта), као и научну едицију Славистичког друштва „Славистичка библиотека“. Као аутор-приређивач потписао је петнаестак зборника радова с научних конференција и посебних издања Славис-тичког друштва Србије.

За свој научни и стручни рад добио је више домаћих и страних признања од којих је најпрестижнија Медаља „А. С. Пушкин“ коју додељује МАПРЈАЛ, уручена 1997.

Петар Буњак

Биобиблиографија Богољуба Станковића 23


БИБЛИОГРАФИЈА

Mонографије

1. Интерференција у предикатским синтагнама руског и српскохрватског језика. – Београд : Филолошки факултет, 1979. – 235 стр. – (Монографије ; књ. 49)

2. Лексикографски огледи. – Београд : Славистичко друштво Србије, 1999. – 154 стр. – (Славистичка библиотека ; књ. 3)

3. [Шездесет] 60 година Славистичког друштва Србије. – Београд : Славистичко друштво Србије, 2008. – 272 стр. – (Славистичка библиотека. Посебна издања)

4. Славистика, русистика, србистика. – Београд : Чигоја штампа, 2010. – 274 стр.

Речници

5. Русско-сербскохорватский словарь : около 52000 слов / под редакцией Бого-люба Станковича ; [словарь составил коллектив авторов Д. Вигневич, С. Да-ничич, М. Дугонич-Радич, В. Йовин, В. Косанович, Р. Крунич, М. Пупавац, Д. Райкович, Я. Савич, Б. Станкович, Бр. Станкович, Л. Тинтор, Дж. Язич]. – Москва : Русский язык ; Нови Сад : Матица српска, 1988. – 984 стр.

6. Руско-српски речник : 55.000 речи / у редакцији Богољуба Станковића ; [реч-ник је саставио колектив аутора Д. Вигњевић, С. Даничић, М. Дугоњић-Ра-дић, В. Јовин, В. Косановић, Р. Крунић, М. Пупавац, Д. Рајковић, Ј. Савић, Б. Станковић, Бр. Станковић, Љ. Тинтор, Ђ. Јазић]. – 2. исправљено и допуње-но изд. – Нови Сад : Матица српска : Будућност ; Москва : Русский язык, 1998. – 1001 стр.

Изд.: 1999, 2008, 2009. Руско-српски речник. – 2. допуњено изд. – Нови Сад : Прометеј, 1999. – 1001 стр.

– (Библиотека Речници) Руско-српски речник. – 3. допуњено изд. – Нови Сад : Прометеј, 2008. – 1001 стр.

– (Библиотека Речници) Руско-српски речник. – 4. допуњено изд. – Нови Сад : Прометеј, 2009. – 1001 стр.

– (Библиотека Речници)7. Речник руског језика : за основну школу. – 1. изд. – Београд : Завод за уџбенике

и наставна средства, 1979. – 147 стр. Изд.: 1979, 1982, 1984, 1985, 1987, 1988, 1990, 1991, 1992, 1994, 1998. Речник руског језика : за основну школу. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и

наставна средства, 1979. – 147 стр. Речник руског језика : за основну школу. – 3. изд. – Београд : Завод за уџбенике и



наставна средства, 1985. – 13, 132 стр.



Речник руског језика : за основну школу. – 6. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1987. – 13, 132 стр.




Речник руског језика : за основну школу. – 10. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника, 1992. – 13, 132 стр.

Речник руског језика : за основну школу. – 11. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1994. – 143 стр.

Речник руског језика : за основну школу. – 12. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998. – 143 стр.

8. Школски руско-српскохрватски речник : средњи ниво учења. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1983. – 339 стр.

9. Школски руско-српски речник : средњи ниво учења. – Београд : Завод за уџбе-нике и наставна средства, 1992. – 336 стр.

Изд.: 1995, 1998. Школски руско-српски речник : средњи ниво учења. – 2. изд. – Београд : Завод за

уџбенике и наставна средства, 1995. – 336 стр. Школски руско-српски речник : средњи ниво учења. – 3. изд. – Београд : Завод за

уџбенике и наставна средства, 1998. – 336 стр.10. Руско-српски речник : за основну школу. – Београд : Завод за уџбенике и на-

ставна средства, 1999. – 338 стр. Изд.: 2002. Руско-српски речник : за основну школу. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и

наставна средства, 2002. – 338 стр.11. Руско-српски и српско-руски речник : за основну школу. – Београд : Завод за

уџбенике и наставна средства, 2004. – 696 стр. Изд.: 2009. Руско-српски и српско-руски речник : за основну школу. – 2. изд. – Београд : Завод

за уџбенике и наставна средства, 2009. – 696 стр.12. Руско-српски и српско-руски речник : за средњу школу / Богољуб Станковић.

– Београд : Завод за уџбенике, 2011. – 459 стр.

Граматике

13. Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – 1. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1978. – 188 стр.

Изд.: 1979, 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994,

Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1979. – 188 стр.











Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – 12. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника, 1989. – 179 стр.




Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – 16. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за уџбенике, 1993. – 179 стр.



14. Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1999. – 318 стр.

Изд.: 2001, 2004. Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – 2. изд.

– Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2001. – 318 стр. Граматика руског језика : за основну школу / са Љубицом Несторов. – 3. изд.

– Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. – 318 стр.

Уџбеници

15. Руски језик : за III разред усмереног образовања : (општи део) / група аутора. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1979. – 196 стр.

Изд.: 1981, 1982, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990.



Руски језик : за III разред усмереног образовања / група аутора. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1981. – 199 стр.









16. Руски језик : за IV разред усмереног образовања : (општи део) / са Стојади-ном Костићем и Бранком Станковић. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1980. – 144 стр.

Изд.: 1981, 1984, 1986, 1987, 1989, 1990, 1991. Руски језик : за IV разред усмереног образовања : (општи део) / са Стојадином

Костићем и Бранком Станковић. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1981. – 144 стр.

Руски језик : за IV разред усмереног образовања : (општи део) / са Стојадином Костићем и Бранком Станковић. – 3. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1984. – 141 стр.

Руски језик : за IV разред усмереног образовања / са Стојадином Костићем и Бранком Станковић. – 4. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1986. – 143 стр.





17. Руски језик : за III разред усмереног образовања економско-комерцијалне и угоститељско-туристичке струке : [први страни језик] / са Богданком Алексић и Миланом Богдановићем. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ;



Нови Сад : Завод за издавање уџбеника ; Титоград : Републички завод за унап-ређивање васпитања и образовања, 1990. – 175 стр.

Изд.: 1992, 1995, 1998, 2000, 2003. Руски језик : за III разред економске и угоститељско-туристичке школе / са Бог-

данком Алексић и Миланом Богдановићем. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника ; Подгорица : Завод за школство, 1992. – 171 стр.

Руски језик : за III разред економске и угоститељско-туристичке школе / са Бог-данком Алексић и Миланом Богдановићем. – 3. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995. – 171 стр.


Руски језик : за III разред економске школе и угоститељско-туристичке школе / са Богданком Алексић и Миланом Богдановићем. – 5. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2000. – 171 стр.


18. Руски језик : за III разред средње школе : за све струке осим економско-ко-мерцијалне, угоститељско-туристичке и културолошко-језичке / са Стојади-ном Костићем. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника ; Титоград : Завод за школство, 1991. – 139 стр.

Изд.: 1992, 1993, 1995, 1998, 2000, 2002. Руски језик : за III разред средње школе : за све струке осим економске и угости-

тељско-туристичке / са Стојадином Костићем. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбени-ке и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника, 1992. – 139 стр.

Руски језик : за III разред средње школе : општи део / са Стојадином Костићем. – 3. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Подгорица : Завод за школство, 1993. – 139 стр.




Руски језик : за III разред средње школе : општи део / са Стојадином Костићем. – 7. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. – 139 стр.

19. Руски језик : за IV разред економске и угоститељско-туристичке школе / са Богданком Алексић и Миланом Богдановићем. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника ; Титоград : Завод за школство, 1991. – 203 стр.

Изд.: 1992, 1994, 1996.



Руски језик : за IV разред економске и угоститељско-туристичке школе / са Бог-данком Алексић и Миланом Богдановићем. – 2. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника ; Подгорица : Завод за школство, 1992. – 203 стр.

Руски језик : за IV разред економске и угоститељско-туристичке школе / са Бог-данком Алексић и Миланом Богдановићем. – 3. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1994. – 203 стр.

Руски језик : за IV разред економске и угоститељско-туристичке школе / са Бог-данком Алексић и Миланом Богдановићем. – 4. изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1996. – 203 стр.

20. Руски језик : за IV разред средње школе : за све струке осим гимназије, еко-номске и угоститељско-туристичке школе / са Стојадином Костићем и Бран-ком Станковић. – Београд : Завод за уџ�

Slavistika XVI 2012 - slavistickodrustvo.org.rsslavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XVI_2012.pdf · УДК 811.16+821.16 issn 1450–5061 Уређивачки одбор

Documents