sistem za napajanje gorivom.odt

8/10/2019 sistem za napajanje gorivom.odt

1/18

Sistem napajanja oto motora gorivom ivazduhomPogonske i upotrebne karakteristike motora odreuju odnos izlaza i ulaza u motor, tj. nain iuslov odvijanja procesa u motoru. To znai da se na izlaz iz motora (obrtni moment, ugaonabrzina, izduvni gasovi i dr.) moe uticati regulisanjem unutranji procesa u motoru u svim!azama, uslovima i reimima rada motora. "a odvijanje unutranji procesa, a time i na izlaziz benzinskog motora utie niz parametara, od koji su najvaniji sastav i kvalitet smeegoriva i vazdu a i sistem za paljenje.

"a sastav i kvalitet smee utie vie !aktora# temperatura i barometarski pritisak vazdu a,temperatura motora, optere$enje i ugaona brzina i drugo, a na paljenje % optere$enje iugaona brzina. &a izlaz iz motora ne bi (ili da bi to manje) zavisio od svi uticajni !aktora,neop odno je da se neprestano, za vreme rada motora, izvode intervencije u sistemu zanapajanje gorivom i pripremu smee i u sistemu za paljenje pri promeni bilo kojeg od uticajni!aktora. &a bi se to omogu$ilo, potrebni su odgovaraju$i automatski ureaji, a da bi oni moglida !unkcioniu, potrebne su odgovaraju$e in!ormacije, nji ova prerada i kori$enje.

' benzinske motore sa klasinim ureajima za pripremu smee % karburatorima, ve$odavno se ugrauju dodatni ureaji. *eutim, ni najkomplikovaniji karburatori ne obezbeujuzadovoljavaju$i sastav i kvalitet smee u svim !azama u uslovima rada motora, jer, pre sveganemaju potrebne in!ormacije. +bog toga je dolo do razvoja i primene ve$eg broja razliitisistema za tzv. elektronsko napajanje gorivom. To se odnosi i na sistem za paljenje koji se, u

ve$ini sistema, upravljaki integrie sa sistemom za napajanje gorivom.

2. SISTEMI NAPAJANJA OTO MOTORA GORIVOM I VAZDUHOM

2.1 ZAHTEVI

2.1.1 Osnovni zahtevi1. Dobra homogenizacija smee

2. Tano defnisan sastav smee u uskim granicama

2.1.2 Dopunski zahtevi1. da omogui razvijanje deklarisane snage motora

2. da omogui dobru ekonominost motora

3. da obezbedi nisku toksinost izd. gasova


2/18

. visoka !ouzdanost u eks!loataciji

". jednostavnost regulacije

#. sigurno obrazovanje smee u svim uslovima

$. min. !romena regulacije tokom eks!l. veka

%. da omoguava kom!enzaciju !romene termodinam.

!arametara s!oljne sredine

&. jednostavan za odr'avanje i dijagnostiku

2.1.3 Zahtevi u pogledu sastava sme e ! snaga"ekonomi#nost !

zona (a) * +,1.- (-.%"*-.&") * bogata smeazona (b) * + 1.- (1.1-*1.2-) * siromana smea

2.1.$ %&O'()E *+ZI)%,E ,A+A,TE+I%TI,E -OTO+A


3/18

2.2 &ODE'A %I%TE-A )A&A(A)(A ZA )A&A(A)(E O+IVO- OTO-OTO+A1. sistemi sa karburatorom

2. sistemi sa ubrizgavanjem goriva

2.2.1 Osnovne p/ednosti sistema sa ka/0u/a i om1. jednostavnost konstrukcije

2. jednostavnost regulacije

3. niska cena

. jednostavno odr'avanje i dijagnostika

2.2.2 Osnovne p/ednosti sistema sa u0/izgavan em1. ras!rivanje goriva !od !ritiskom

2. !reciznost regulacije

3. manji strujni ot!ori u usisnom sistemu

. regulacija na osnovu velikog broja uticajnih inilaca

". regulacija u !ovratnoj s!rezi

3. O%)OV)E &ODE'E %I%TE-A ZA *+IZ AVA)(E

3.1 &/ema mestu 4o/mi/an a sme e 1. sistemi za ubrizgavanje u usisnu cev (eksterno /ormiranje smee) 0 4T5 6 7

2. sistemi za ubrizgavanje goriva u cilindar (interno6 unutranje /ormiranjesmee)

3.2 &/ema na#inu otva/an a 0/izga#a1. !od dejstvom !ritiska goriva (n!r.6 kontinualno ubrizgavanje6 8*9etronic)

2. sa :7 !obudom (n!r.6 !rekidno ubrizgavanje6 ;6 ;:6 ;


4/18

2. sa elektronskom regulacijom (n!r.6 ;6 ;:6 ;e je u !itanju sistem sa kontinualnim ubrizgavanjem benzina6 jedina razlika uodnosu na 8 0 9:T?@A B je u elektronskom u!ravljanju dodatim senzorima!omou kojih se o!timizuje rad motora.

1. senzor !rotoka vazduha

2. u!ravljaka jedinica


5/18

3. razdelnik goriva

. elektrohidrauliki regulator !ritiska

". kom!juter

#. flter goriva

$. akumulator !ritiska

%. elektrina !um!a za gorivo

&. brizgaljke

1-. !rekida !olo'aja le!tira

11. termo vremenski !rekida

12. ventil za hladan start

13. senzor tem!erature

1 . !omoni vazduni ure>aj

1". regulator !ritiska

Cazduh koji se usisava kroz mera (1-) !reko le!tira i usisne grane dolazi docilindra. a druge strane elektrino !ogonjena !um!a (2) usisava benzin izrezervoara (1) i !od !ritiskom oko .% bar alje kroz akumulator !ritiska (3) !reko!reistaa ( ) i kroz regulator !ritiska (") alje u distributor goriva (&) odakle segorivo alje do mehanikih brizgaljki (#). ignali sa senzora i signal broja obrtaja(sa razvodnika !aljenja) dolaze do elektronskog u!ravljakog ure>aja (1%) gde seobra>uju.Aa osnovu re'ima rada motora u!ravljaki signal alje se doelektrohidraulikog regulatora !ritiska (11) koji dodatno menja koliinu goriva6

tako to vri !romenu !ritiska goriva u sistemu na!ajanja.


6/18

1. rezervoar 11. regulator !ritiska

2. elektrino !ogonjena !um!a 12. lambda senzor 3. akumulator !ritiska 13. termo*vremenski !rekida . !reista 1 . senzor tem!erature ". regulator !ritiska 1". razvodnik !aljenja #. mehanika brizgaljka 1#. !omoni vazduni ure>aj

$. usisna cev 1$. !rekida !olo'aja le!tira %. ventil za hladan start 1%. elektronski u!ravljaki ure>aj &. distributor goriva 1&. kontakt brava

1-. mera 2-.akumulator

$.3 *O%6H ' 7 (ET+O)I6= !itanju je sistem sa !rekidnim ubrizgavanjem odredjenih koliina goriva uusisne cevi is!red usisnih ventila6 u vremenskim intervalima koji se !okla!aju sa


7/18

trenutkom usisavanja smee u svaki cilindar.=!ravljanje koliinom goriva ivremenskim intervalima je elektronsko.8oliina vazduha koji se usisava meri semeraem (12)6 a brizgaljke ($) aktiviraju se elektromagnetima. ritisak goriva nabrizgaljkama odr'ava se konstantnim !omou regulatora !ritiska (").:lektronskiu!ravljaki ure>aj na osnovu in/ormacija od senzora u svakom trenutku zna stenjemotora i alje komande uredjajima sistema. ored osnovne uloge stvaranja smee

obuhvaeno je i u!revljanje hladnim startom6 !eriod zagrevanja motora6obogaivanje smee !ri ubrzanju6 korigovanje rada u !raznom hodu6 ogranienjebroja obrtaja i regulisanje lambda sondom.

1. rezervoar 12. mera koliine usisanog vazduha

2. elektrina !um!a 13. relej

3. !reista 1 . lambda senzor

. razvodne cevi za gorivo 1". mera tem!erature motora

".regulator !ritiska 1#. termo*vremenski !rekida

#. elektronski u!ravljaki ure>aj 1$. razvodnik !aljenja

$. brizgaljka 1%. ventil za dovo>enje vazduha !ri

%. brizgaljka za hladan start 1&. vijak za !odeavanje smee

&. vijak za !odeavanje lera 2-. akumulator


8/18

1-. !rekida !olo'aja le!tira 21. kontakt brava

8. *O%6H -OT+O)I6 -ED 9

8.1 &+I,AZ %I%TE-A@vo je najnovija generacija sistema za ubrizgavanje benzina6 kod kog se benzindirektno ubrizgava u cilindar6 odnosno direktno u komoru za sagorevanje.To jeslino sistemu kod dizel motora.@vakav sistem obezbe>uje smanjenje !otronjegoriva kao i smanjenu toksinost izduvnih gasova. um!a visokog !ritiska!otiskuje benzin !od !ritiskom od 12- bar do brizgaljki koje benzin direktnoubrizgavaju u komoru za sagorevanje svakog cilindra.8oliina goriva i vazduharegulie se !omou elektronskog !rigunog le!tira kojim u!ravlja elektronskau!ravljaka jedinica koja in/ormacije dobija !reko senzora.Ca'no je istai da sekoriste lambda sonde !ostavljene u izduvnu granu is!red i iza katalizatora.Aa taj

nain !osti'e se bolja kontrola kvaliteta izduvnih gasova.

senzor tem!erature vazduha senzor za izraunavanje !otrebne koliine izduvnih gasova koji se vraaju u

cilindar senzor !rotoka vazduha u cilindar : ? ventil senzor !ritiska u!ravljanje !olo'ajem le!tira boca sa aktivnim ugljem


9/18

elektronski u!ravljaki ure>aj

8.2 &/ikaz sistema u0/izgavan a u ilind/e*sa jednom brizgaljkom

*ubrizgavanje direktno u cilindar

= svakom cilindru smea se /ormira interno. ostoji mogunost E

1. rada sa homogenom smeom

2. rada sa slojevitim !unjenjem

&/ikaz sistema ent/alnog u0/izgavan a

1. dovod goriva

2. dovod usisnog vazduha

3. le!tir (regulacioni organ)

. usisni sistem

". brizga

#. motor

&/ikaz sistema u0/izgavan a di/ektno u

ilinda/

1. dovodgoriva

2. dovodusisnogvazduha

3. le!tir (:*F )

. usisnagrana

". brizgai

#. motor


10/18

8.3 &/ikaz polo:a a senzo/a kod -ED -ot/oni 7 *os h sistemau0/izgavan a

1. dovod goriva

2. akumulator 4 regulator !ritiska 4

3. brizgai (3"*12-bar)

. indukcioni kalem sa sveicom

". senzor /aze

#. senzor !ritiska goriva (!iezorezistivni)

$. senzor detonacije

%. senzor broja obrtaja 4 !olo'aja 8C

&. senzor tem!. rashladnog sredstva1-. senzor is!red katalizatora

11. !redkatalizator

12. senzor tem!. izd. asova

13. katalizator

1 . senzor iza katalizatora

8.$ -ogu;i na#ini 4o/mi/an a sme e kod sistema di/ektnogu0/izgavan a

1. /ormiranje smee interakcijom mlaza i ela kli!a


11/18

2. /ormiranje smee mlazom goriva

3. /ormiranje smee interakcijom mlaza i vrtloga vazduha


12/18

1. rotor

2. !um!no kolo

3. elektromotor

. kuite

&/ikaz na#ina ug/adn epotapa u;e pumpe zanapa an e go/ivom

1. !reista

2. !um!a

3. usisni vod. regulator !ritiska

". senzor nivoa

#. usisna kor!a

6.2*+IZ A'(,A %A E'E,T+O-A )ET)O- &O* DO-

Poloaj brizgaljke zavisi od sistema ubrizgavanja. *ogu se postaviti na usisne cevipojedinani cilindara, naje$e na samom ulazu u kanale u glavi motora, tako da je mlazgoriva usmeren prema peurki usisnog ventila. rizgai su, sa druge strane, prikljueni naglavni magistralni vod, odakle se napajaju gorivom. -od sistema sa direktnim ubrizgavanjempostavljaju se tako da ubrizgavaju gorivo direktno u cilindre.


13/18

1. za!tivni !rsten

2. mre'ica

3. telo brizgaa sa elektrinim !rikljukom

. solenoid

". o!ruga

#. iglica brizgaa

$. sedite iglice

#.3 &/ikaz me/a#a p/otoka vazduha

7erenje !rotoka vazduha je od izuzetnog znaaja za !ravilan rad motora.

@snovna dva naina merenja su za!reminski maseni.

6.3.1 &/ime/ zap/eminskog me/a#a p/otoka vazduha

Pod dejstvom struje vazdu a koji protie kroz cev protokomera dolazi do zaokretanja merneklapne ( ), emu se suprotstavlja kalibrisana opruga.'gao zaokretanja klapne proporcionalan

je zapreminskom protoku vazdu a i pretvara se u merni signal pomo$u preciznog kliznogreostata.-ompenzaciona klapna (/), koja je vrsto spojena sa mernom klapnom, i priguena

zapremina (0) slue da prigue mogu$eoscilatorno kretanje merne klapne, a onomoe nastati kao posledica nestacionarnostiprocesa usisavanja i povratni struja.

1. vijak za !odeavanje na !raznomhodu


14/18

2. kla!na !rotokomera

3. graninik

. kla!na za uravnote'enje

". !riguna komora

1. senzor temperature vazdu a

6.3.2 Primer maseno mera!a "ro#o$a %a&'()a 2enzor masenog protoka vazdu a neprekidno meri masu vazdu a koju motor usisava. 2ignalsa protokomera se koristi za izraunavanje koliine ubrizganog goriva.

a) kuite

b) ulo'ak senzora

1. rebra za hla>enje

2. kla!na !rotokomera

3. drajver

. hibridno kolo

". senzor


15/18

e?haust gas /e i/ ulation@ sistema

Gadatak : ? sistema je da vrati deo izduvnih gasova u cilindre.Aa taj nainostvaruje se ni'a tem!eratura sagorevanja uz isti !ritisak na kli!ove.Gato to seazot oksid razvija mnogo br'e na visokim tem!eraturama : ? sistem smanjujekoliinu azot oksida koji se stvara !rilikom sagorevanja.

1. : ? vod

2.elektro!neumatski regulator !ritiska

3. : ? ventil. :=9

". maseni !rotokomer

7. KARAKTERISTINI K AR! I I NEIS"RA N!STI K!# SISTE$A %ANA"A&AN&E !T! $!T!RA '!RI !$ I A%#()!$ *I !TK+AN&AN&E,

*.1 +(,i-#e e"#ira

Na/!e-,e neis"ra%nos#i $(,i-#a e"#ira0

"aslage neisto$e na leptiru mogu biti toliko velike da kontrola praznog oda vie nijemogu$a.

+aprljanje aktuatora praznog oda moe dovesti do zaglavljivanja ili smanjenja preseka dote mere da se motor gui i gasi."avedene neispravnosti su esto

prouzrokovane velikom koliinom ulja u usisu.


16/18

U&ro i "re%e i$e $o i!ine ( /a ( (sis( mo ( i#i0

"eispravnost oduke kartera (npr. izdvajaa ulja, ventila oduke).

Pove$ano produvavanje zbog po abani klipova i cilindara

"eispravnost turbokompresora (npr. po abani leajevi, zapuen povratni vod za ulje).

Prekoraenje intervala odravanja (neredovna zamena ulja i !iltera).

'potreba nedovoljno kvalitetnog ulja za datu primenu.

'estale vonje na kratkim relacijama (posebno u ladnom periodu, kada emulzija uljai vode prodire u sistem oduke motora).

Previsok nivo ulja u motoru

Po abane zaptivke stabla ventila ili ventilske voice, omogu$avaju prodor ulja u usisnekanale.

*.2 Usisna rana

3reke na usisnoj grani su# Polomljena ili napukla usisna grana.

4te$enja usisne grane su uglavnom posledice teki ote$enja zbog nepravilnog rada okomotora ili zbog snani udarni optere$enja. 5ktuator ne radi ili daje pogrean

signal.

*.2.1 Pne(ma#s$i re ( a#ori "ri#is$a0 Proveriti da li postoji potpritisak, da li se elektrini preklopni ventil aktivira i da li je ispravan.

*.2.2 E e$#ri!ni re ( a#ori "ri#is$a0

Proveriti elektrino napajanje i signal sa potenciometra. ' oba sluaja takoe treba proveritida li postoje naslage u usisnoj grani koje bi mogle izazvati zaglavljivanje.

*.2.3 Usisna rana s#%ara ($(


17/18

' tom sluaju se usisna grana mora izgraditi radi detaljnije dijagnostike. *ogu$i uzroci sustrana tela, kao to su delovi koji su dospeli u usisnu granu, smaknuti zaptivai (koji se unekim uslovima ne mogu uoiti) i creva koja nedostaju ili su ote$ena. Prilikom demontaeusisne grane obratite panju da neki deo ne upadne u motor i izazove ote$enje6 2avremene(zalepljene) usisne grane se ne mogu rastaviti.

*.2. 4e"#iri ( (sisno/ rani

"aje$i uzrok otkaza leptira u usisnoj grani je zaglavljivanje zbog naslaga, posebno usluaju dizel motora.5ko se leptir zaglavi, ne$e mo$i da bude podeen kako treba ili $e vremenjegovog podeavanja biti prekoraeno.

4tkaz leptira u usisnoj grani zbogdebeli naslaga

ZA+4JU5A+

' odnosu na karburatorske sisteme ubrizgavanje goriva donelo je niz prednosti koje seogledaju u manjoj potronji goriva boljim karakteristikama motora i nioj emisiji tetnigasova.

Praksa je pokazala da su sistemi za ubrizgavanje pouzdaniji u radu i dugotrajniji. -ompleksini sistemi po konstrukciji

-omplikovaniji za odravanje

7e$a strunost pri odravanju

4i#era#(ra

-MS Motor Service International GmbH Dieter Bohn,Heinrich Burgartz,DustinSmith


18/18

-Elementi automatizacije motornih vozila Dimitrije Jankovi

-!ehnologija obrazovnog "ro#ila $ automehani%ar Dimitrije Jankovi ,&ena'Jani ijevi

-htt"())***+##"-motors"ort+com)

- htt"())***+viva-lancia+com)

- htt"())***+volks"age+net

- htt"())en+*iki"e'ia+org)*iki)E haust gas recirculation

sistem za napajanje gorivom.odt

Documents