Serijska i organizovani oblici razbojništava

СЕРИЈСКА И ОРГАНИЗОВАНИ ОБЛИЦИ РАЗБОЈНИШТАВА КАО НАЈТЕЖАКРИВИЧНА ДЈЕЛА

Александар Миладиновић1

Апстракт: У раду се дају основне криминолошко-криминалистичкекрактеристике серријских и организованих разбојништава. Ова два обликаиспољавања разбојништава се диференцирају, након чега се посматрајусинергијски што представља посебан квалитативни сегмент у погледудруштвене опасности који имају ова кривична дјела. Криминалистички освртна ову групацију кривичних дјела се односи на карактеристике оперативне, адјелимично и истражне активности приликом отктивања ових кривичнихдјела, а поготово приликом идентификације извршиоца и у току прикупљањадоказа ради ефикасног процесуирања самих извршилаца. Даје се прегледкласичних оперативно-тактичких мјера и радњи и истражних радњи, али сеуказује и на одређене могућности побољшања актуелне криминалистичко-методичке праксе реаговања на ова кривична дјела. Посебно се указује наодређене потешкоће и проблеме са којим се сусрћу оперативни раднициполиције приликом оперативне активности, те на проблеме у доказивању овихкривичних дјела. Статистички приказ учесталости ових кривичних дјела сеодноси на број и одређене карактеристике извршених серијских и организованихоблика разбојништава у Републици Српској у претходном петодогишњемпериоду.

Кључне ријечи: разбојништва, серијска разбојништва, организованикриминалитет, организована разбојништва...

УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Серијска разбојништва су посебно тешка кривична дјела, и то из(најмање) два разлога. Први разлог се свакaко односи на саму''тежину'' разбојништва као кривичног дјела (у кривично-материјалномсмислу), имајући у виду да је ово свакако најтеже кривично дјело издијапазона имовинског криминалитета, док је поред насилничкихкривичних дјела (односно, поред убистава) и сексуалних деликата(силовања) свакако на трећем мјесту по ''тежини'' извршеног дјела. Сдруге стране, посебну тежину овим кривичним дјелима, пореднаведеног, даје и сериозност вршења дјела, односно кривично-материјална ''тежина'' ових кривична дјела додатно је условљена исериозношћу извршења ових дјела, чиме се та ''тежина''пропорционално повећава.

Када су у питању организовани облици разбојништава, односноразбојништва гдје је испољена одређена организација приликомизвршења кривичног дјела или гдје је учествовало више лица између1 Јединица за основну обуку – Полицијска академија Бања Лука, Министарствоунутрашњих послова Бања Лука, [email protected].

којих је постојала одређена веза у циљу извршења кривичног дјела,као најучесталији облици оваквог начина вршења разбојништава,појављују се разбојништва у банкама и бензинским пумпама,разбојништва приликом пресретања транспорта новца и тзв. ''кућна''разбојништва, мада су могући и други објекти напада. Такође, незначи ни да су сва разбојништва извршена над овим објектимаорганизована, већ се то цијени на основу доле наведених, али идругих конкретних околности сваког случаја.

Усљед наведеног, али и многобројних других разлога, предполицију се постављају посебни захтјеви расвјетљавања ових кривичнихдјела, ком приликом она мора да ангажује све неопходне материјално-финансијске, оперативне и кадровске ресурсе у циљу идентификовања,проналажења и хватања непознатих извршилаца ових разбојништава, каои на проналажењу, обезбјеђивању и прикупљању, те коришћењуадекватног оперативног и доказног материјала.

ПОЈАМ СЕРИЈСКИХ РАЗБОЈНИШТАВА

Серијска кривична дјела су, као што и само име каже, кривичнадјела која се врше у серијама, у низу, гдје им је заједничкиодређени елеменат самог кривичног дјела, најчешће извршилац илиједан од извршилаца (уколико су у питању кривична дјела гдје имавише извршилаца).

Серијска разбојништва представљају низ кривичних дјела која суизвршена од стране једног или више истих извршиоца у релативнокраћем периоду. Најчешће се ова кривична дјела врше од стране самоједног извршиоца, али се дешава да се врше и од стране вишеизвршиоца ком приликом сваки од извршилаца има конкретну улогуприликом самог извршења кривичног дјела. Сва разбојништва извршенаод истог извршиоца се не могу назвати серијским разбојништвима, већсе то може рећи само за она разбојништва која су извршена од истогизвршиоца и то у релативно краћем периоду. Такође, серијскимразбојништвима се не би могла назвати ни сва разбојништва извршенаод стране истог извршиоца у релативно краћем периоду, већ само онаразбојништва којима је заједнички начин извршења, објекат напада,кориштено средство… Значи, да би се одређена разбојништва извршенаод стране истог или истих извршилаца у релативно крећем периодумогла квалификовати као серијска разбојништва тог или тихизвршилаца, неопходно је и да буду извршена на релативно исти начин,да је коришћено исто средство напада, да је објекат напада исти…Наравно, имајући у виду природу и начин извршења разбојништава, кодразбојништаваа извршених од стране истог или истих извршилаца урелативно краћем периоду ће се најчешће и радити о серијскимразбојништвима, али, такође, наведено и не мора да значи 1.

Када су у питању серијска кривична дјела, једна од главнихкриминалитичких карактеристика је да се ова кривична дјела (наравно,уколико су у питању истоврсна кривична дјела) врше готово наистовјетан начин, односно најчешће се незнатно мијења сам начинизвршења кривичног дјела, коришћено оружје или средства извршењанапада, објекат напада, саученици и саизвршиоци… Такође, примијетнаје и одређена временска, али и географска подударност када су упитању одређена серијска кривична дјела (поготово убиства исиловања, али и одређена имовинска кривична дјела, попутразбојништава и провалних крађа).

КАРАКТЕРИСТИКЕ СЕРИЈСКИХ РАЗБОЈНИШТАВА

Карактеристике серијских разбојништава су исти извршилац илиисти извршиоци, затим начин извршења остаје (готово) непромијењен,односно извршиоци задржавају начин извршења коришћен и у претходнимдјелима, објекат напада, као и средство извршења дјела је истоврсно,видљива је одређена временска и географска подударност измеђуизвршених кривичних дјела…

Јасно је да је извршилац примарни елеменат када су у питањусама серијска разбојништва, односно уколико извршилац није исти кодниза разбојништава извршених у релативно краћем периоду на одређеномпростору, не може се ни говорити о серијским разбојништвима (већ,уколико су присутни и други параметри, о ''ескалацији''разбојништава на том подручју за одређени период и у односу наодређени период). Међутим, у пракси се дешавају и случајеви да серазбојништва врше организовано, односно да се више извршилаца удружио одређену групу различитог нивоа повезаности и односа који владајуизмеђу њих, те тако удружени планирају, припремају и вршеразбојништва. Јасно је да се приликом ових разбојништава дешаваодређен распоред улога између самих извршилаца, ком приликом свинемају исту улогу у самом извршењау кривичног дјела. Такође, када суу питању разбојништва извршена од стране више извршилаца, могуће једа (у почетку) сваки од извршилаца у само дјело ''уноси'' одређенувластиту специфичност, али је такође и чињеница да послије свакогсљедећег кривичног дјела извршеног од стране овако удружене групе таспецифичност све мање и мање долази до изражаја. С друге стране,неопходно је осврнути се и на различита (неистоврсна) кривична дјелаизвршена од стране истог извршиоца у релативно краћем временскомпериоду. Наиме, када су у питању имовинска кривична дјела,примијетно је да их одређени извршиоци (''сваштари'') врше у већемброју по указаној прилици, односно одређена кривична дјела попуткрађа, провалних крађа, разбојничких крађа, па и разбојништава вршепо указаној прилици или усљед одређених околности. Најчешће се радио наркоманским овисницима, али не мора да буде случај 2. У извршењу

ових кривичних дјела, без обзира на различитост, односнонеистоврсност кривичних дјела која врше, свакако да се можепримјетити одређена сериозност и подударност у одређенимкриминалистичким елементима самог начина извршења кривичног дјела,примарно када је у питању сам начин извршења, али такође и када је упитању примјена насиља, коришћење оружја и слично….

Код серијских разбојништава, извршилац или извршиоци,следствено властитом начину извршења ових кривичних дјела, ријеткокад мијењају објекат у којем или над којим врше разбојништво.Наравно, то не значи да увијек нападају исти објекат (исту трговину,исту банку, исту спортску кладионицу), већ им је начин извршењаустаљен на врсту објекта који нападају или на који нападају. Ово,наравно, не значи да извршиоци, који су у серији извршили неколикоразбојништава над или у једном објекту, у будућности нећепромијенити објекат напада. Штавише, уколико у релативно краткомпериоду изврше више разбојништава, поготово уколико се ради о групиразбојника, а не постоје индиције о њиховој криминалној активности,односно они нису свјесни властитих индиција које их могу открити илине сумњају да ће их полиција у релативно кратком периоду открити,код ових разбојника се јавља свијест о ''недодирљивости'', што ће запосљедицу имати и фокусираност ка објектима напада који захтјевајувећи ниво и безобзирности, и опремљености, као и смјелости, алитакође који омогућава и долажење до далеко већих средстава у односуна серијска разбојништва која су до тада вршена од стране те групе1. Ова ''надградња'' начина извршења кривичних дјела, када је упитању објекат напада, је релативна, али се увијек мора узети уобзир када је у питању криминалистичка активност на расвјетљавањуразбојништва које је извршено у одређеном објекту који, до тада,није био мета напада ових кривичних дјела. Наравно, ова''надградња'' начина извршења је присутна и код извршилацаимовинских кривичних дјела гдје је видљиво да извршиоци ''блажих''кривичних дјела имовинског криминалитета (''обичних'' крађа,провалних крађа) временом почињу да врше и ''тежа'' кривична дјелаиз дијапазона имовинског кринминалитета (дрске крађе, разбојничкекрађе), након чега се, као логичан слијед, наравно, уколико се непредуприједи, долази и до реализације разбојништава, као најтежихкривичних дјела имовинског, па и насилничког криминалитета. У овомконтексту је видљива и повезаност насилничког и имовинскогкриминалитета, односно разумљиво је што је веома тешко диференциратиразбојништво искључиво или као насилничко или као имовинско кривичнодјело 3.

Карактеристично је да серијски разбојници, односно извршиоцисеријских разбојништава врло ријетко (готово никад) не мијењајусредство извршења разбојништва, односно код серијских разбојништава,разбојници најчешће користе исто средство извршења током свих

реализованих разбојништава који представљају серију, односно који сереализују од стране истог или истих извршилаца у току релативнокраћег периода на одређеном простору. Упоређујући наведено саизбором објекта напада, гдје се може десити, поготово након''надоградње'' властитог начина извршења кривичних дјела, даразбојници и промијене објекат напада, код промјене средстваизвршења разбојништва то врло ријетко долази, готово никад. Разлогнаведеном је, можда, и релативно сужена могућност избора различитихсредстава извршења разбојништава, али наведено ипак треба посматратиу одређеном психолошком односу извршиоца према самом средствуизвршења. Неријетко се дешава да разбојници који врше серијскакривична дјела користе исто оружје или оруђе током свихразбојништава, односно уопште не мијењају ни конкретно средство, ада се не говори о томе да не мијењају врсту средства 1. Изузетак однаведеног представља чињеница да извршиоци, након извршења кривичногдјела, у одређеним ситуацијама одбацују коришћено средство напада. Утом случају, у наредном периоду прибјегавају проналажењу исте врстесредства извршења за накнадна планирана разбојништва, а тек уколиконе пронађу наведено средство, прибјегавају неком другом сличномсредству напада. Наравно, ово ће се десити у случајевима када серади о средству које је релативно тешко пронаћи (аутоматска пушка),док то, наравно, није случај када су у питању средства која јерелативно лако пронаћи, односно која су доступна већини људи (нож).Такође, овај изузетак када је у питању коришћење средства напада сејавља у почетку серије разбојништава, јер се тада и дешавајуодбацивања коришћеног средства (усљед страха извршиоца да ће наоснову наведеног, коришћењем индицијалног метода, бити откривен). Укаснијим фазама реализације серијских разбојништава, ово одбацивањеје све ријеђе. Међутим, овдје је неопходно поменути још једнуоколност. Наиме, одређени разбојници, коришћењем одређеног средстваизвршења у низу разбојништава, након одређеног периода,''надоградњом'' властитог начина извршења могу да почну да користе''напредније'' средство извршења, наравно, уколико им објективнемогућности то дозвољавају. Ово је најчешће у ситуацијама кадаразбојници прва дјела изврше коришћењем ''слабијег'' средстваизвршења кривичног дјела (ножа), а потом временом дођу до средставаза набављање или до другог начина долажења до ''јачег'' средства(ватреног оружја)1. Код дистинкције разбојништава, односнодиференцирајући низ разбојништава на одређеном подручју у релативнократком периоду, те прецизирајући серијска разбојништва, односноразбојништва за које постоје индиције да су извршена од стране истогили истих извршилаца, неопходно је да једна од главних индиција упогледу наведеног буде управо коришћено средство напада.

Серијска разбојништва се врше у одређеном периоду у оквирукојег се могу диференцирати одређене законитости, на основу чега се

могу и планирати, те предузимати одређене оперативно-тактичке мјереи радње, као и истражне радње на идентификовању и хватању извршиоцаових разбојништава, као и на прикупљању материјалних трагова идругих доказа и на расвјетљавању цјелокупне криминалне активностиконкретних извршилаца серијских разбојништава. Најчешће се дешава даизвршиоци серијских разбојништава иста врше након што потроше новацприкупљен извршењем претходног разбојништва (или претходнихкривичних дјела, уколико, поред разбојништава, врше и друга кривичнадјела). Тако прибављен новац, разбојници користе у наредном периоду,те потрошњом истог, поново планирају и извршавају разбојништво,којим стичу одређену противправну имовинску корист. Трошењем новца ииз овог разбојништва, разбојници ће поновити разбојништво потрошњоми овог новца и тако ће наставити вршити серијска разбојништва.Наравно, ово се односи на професионалне извршиоце, односнопрофесионалне разбојнике који су вршење ових кривичних дјелаприхватили као начин живота, односно као начин прибављања средставаза егзистенцијалне, па и предузетничке активности. Утврђивањевременске подударности између извршених разбојништава којипредстављају серију истог извршиоца је изузетно битно сакриминалистичког аспекта. Наиме, утврђивањем временске подударностимогуће је прогнозирати и сљедеће разбојништво, односно сљедећаразбојништва истог извршиоца, а на основу прогнозе планирати и низоперативно-тактичких мјера и радњи и истражних радњи како наидентификовању, проналаску и хватању ових извршилаца кривичнихдјела, тако и на прикупљању оперативних и доказних информација,сазнања и трагова, те доказног материјала неопходног за усмјеравањедаље криминалистичке, али и кривично-процесне активности 1.

Карактеристика серијских разбојништава је да су извршена наистом подручју, без обзира на то да ли се подручје посматра локално(у оквиру градског насеља или чак и већег дијела града), регионалноили национално. Најчешће се серијска разбојништва врше у оквируједног градског подручја, мада је могуће да се изврше и на подручјусамо једног дијела града, поготово када су у питању веће урбанецијелине.2 Међутим, локацију фокусираности серијских разбојништава нетреба примарно посматрати кроз устаљене урбане дијелове самог насеља(попут улица или четврти), већ кроз комуникациону повезаност измеђусамих локација мјеста извршења серијских разбојништава. Другимријечима, серијски разбојници серијска разбојништва могу дафокусирају и на више насеља у оквиру једне урбане цјелине који,2 Међутим, чињеница је да се серијска разбојништва дешавају и на подручју вишеградова, гдје се географска повезаност између наведених локација мјеста извршењаових разбојништава посматра регионално, док се изузетно ријетко серијскаразбојништва врше на подручју цијеле државе. Када су у питању серијскаразбојништва фокусирана на подручју урбане заједнице, која су и најчешће,карактеристика је да се ова серијска разбојништва најчешће фокусирају на одређенидио града, парцијализовано кроз насеље, улицу, кварт, четврт, предграђе и слично.

географски посматрано, нису повезани, али јесу инфраструктурно,поготово посматрајући наведено са повезаношћу саобраћајнимкомуникацијама. Поред фокусираности серијских разбојништава у једнулокацијску цјелину, могуће су ситуације да су серијска разбојништвафокусирана на више међусобно удаљених, односно неповезаних цјелина уоквиру исте урбане заједнице, попут града или градског насеља.Наиме, чешће су ситауције код серијских разбојништава гдјеразбојници дио разбојништава врше на одређеном подручју града илиградске цјелине, док други дио разбојништава врше на другимподручјима града, али фокусирајући се и у једном и у другом случајуна мањи радијус кретања у односу на прва почињена дјела на томподручју. Наравно, неопходно је поменути да су могуће и ситуације дасеријска разбојништва извршена на подручју одређене урбане заједниценемају одређену фокусираност. Ово се најчешће односи код мањихурбаних заједница или када су у питању почетна дјела серијскогразбојника.

Када је у питању однос локације (претежног) вршења серијскихразбојништава са мјестом становања извршиоца, радним мјестом илиустаљеном рутом кретања, постоје разне теорије у вези наведеног.Иако се већина теорија географског профилисања фокусира на локацијеубистава и силовања (односно крвних и сексуалних насилничкихкривичних дјела) у односу на мјесто становања или радно мјестоизвршиоца, чињеница је да су одређена научна истраживања у погледунаведеног вршена и узимајући у обзир, примарно или секундарно, иизвршиоце имовинских кривичних дјела 4. У том погледу, један одзакључака је да извршиоци серијских имовинских кривичних дјела, каои извршиоци серијских убистава и разбојништава, кривична дјела вршеу мјесту или у непосредној близини мјеста претежног борављења, безобзира на то да ли у том мјесту и бораве или само раде. Конкретно,по наведеном, то би значило да серијски разбојници за локацијевршења разбојништава бирају локације у непосредном сусједству иличак и локације које се налазе на подручју гдје сам разбојникстанује. Наравно, ово се објашњава чињеницом да је и сам разбојник,с једне стране, најсигурнији у властитом насељу, док, с другестране, најбоље познаје одређене објекте, инфраструктуру, као идруге елементе који су му битни у циљу ефикасног извршења самогразбојништва. Географско профилисање4, поред наведених повезаностипреко мјеста становања или радног мјеста, познаје и још једнуповезаност са локацијом вршења кривичних дјела, а то је прекоуобичајене или свакодневне руте кретања. Ова теорија подразумијевада се за мјесто извршења серијских кривичних дјела (прије свега,крвних и сексуалних деликата, пошто се ова теорија заснива наистраживању ових кривичних дјела) не бира ни мјесто становања, нирадно мјесто (с обзиром на то да извршилац страхује да ће га управоова чињеница и повезати са кривичним дјелима), већ уобичајена или

свакодневна рута кретања извршиоца, посматрана по различитимосновама, али примарно рута кретања од радног мјеста до мјестастановања. Према наведеном, серијска кривична дјела се фокусирају надио руте кретања извршиоца коју он прелази чешће, усљед чега је, сједне стране, упознат са објектима (као потенцијалним метама напада)и инфраструктуром (која му омогућава бјекство са лица мјеста), докје, с друге стране, елиминисана или минимизирана могућност његовоготкривања на основу радног мјеста или мјеста становања извршиоца.Овом најчешће прибјегавају већ осуђивани деликвенти који знају да ћеих полиција, приликом извршења кривичног дјела, контролисати,провјеравати алиби и слично, управо усљед географске повезаности,односно блискости са мјестом извршења кривичног дјела. Извршењемкривичног дјела ван радног мјеста или мјеста становања, аутоматскисе ова индиција елиминише у погледу провјеравања потенцијалнекриминалне активности извршиоца, чега је и он сам свјестан.

ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОРГАНИЗОВАНИХ ОБЛИКА РАЗБОЈНИШТАВА

Последњих година у домаћој пракси забиљежени су посебно сурови облици разбојништава (прије свега, у становима и на бензинским пум-пама). Мада су жртве од почетка пристајале на „сарадњу“ и давале но-вац и драгоцјености разбојницима, они су их и поред тога немилосрдноубијали. Било је разбојничких група чији су чланови унапријед рачу-нали са тим да убију жртву без обзира на њено понашање и при том суубијали читаве породице чији би се чланови затекли у стану 5. За-брињавајући је број физичких последица по жртву у посљедње вријеме.За разлику од ранијих година у немалом броју случајева, конфликт жр-тве и нападача завршава се смртном последицом. Ирационално понашање

нападача је више него очигледно. У скоро половини случајева жртва јепосебно злоупотребљавана, малтретирана (везивање руку, фластерисањеуста, тјелесне повреде) што указује на физичко злостављање прекомјере која би у конкретном случају била неопходна да се дође у по-сјед тражених предмета. Толики степен испољене суровости разбојникаобјашњава се укупном ситуацијом која постоји на овим просторима (ра-тови, криза, кумулација свих проблема) 6.

Иако су ово карактеристике и ''обичних'' разбојништава,чињеница је да овакви начини извршења кривичних дјела разбојништавасве више карактеришу тзв. ''организоване'' облике извршењаразбојништава, услед чега се поставља и логично питање шта суорганизовани облици разбојништава, односно који су то''конститутивни елементи'' и шта им даје карактер организованости игдје је разлика између тзв ''обичних'' и ''организованих''разбојништава.

Карактер организованости разбојништава даје им, прије свега,бројност чланова и подјела (специјализација) послова између њихприликом реализације саме криминалне активности, затим опремљеност иобученост, свирепост и бруталност, објекти напада, начинреализације, висина прибављене противправне имовинске користи ислично... Наравно, иако наведено може да буде карактеристика и''обичних'' разбојништава, у огромној већини случајева ће се ипакрадити о организованим облицима разбојништва, које, наравно,захтјева и посебну, прилагођену методику расвјетљавања овихкривичних дјела. Иако је бројност једна од главних, ако не инајважнијих карактеристика организованих разбојништава, требанапоменути да је могуће да се ови облици кривичног дјела реализују усклопу криминалне организације, па и организованог криминалитета 7.Услед тога, без обзира на претходно поменуте параметре, мада ће сенеки и овом приликом констатовати, ови облици разбојништва добијајукарактер организованих самим тим што им је циљ прибављањепротивправне имовинске користи за чланове криминалне организације ишто се спроводе у склопу активности саме организације, а непојединачно, односно сама криминална организација, као један видактивности, врши разбојништва у циљу стицања профита.3

3 Наравно, треба поменути да су овакви видови стицања профита код криминалнихорганизација, поготово организованог криминалитета, изузетно ријетки, јер сумогућности стицања профита много већи код неких других криминалних активности(трговина наркотицима, оружјем, крађе возила), али је могуће и да се наведеноиспољи, поготово код насилничких криминалних организација, односно код криминалнихорганизација које, прије свега, карактерише насилност приликом вршења властитихкриминалних организација. Наравно, уколико појединци који су чланови илисимпатизери криминалних организација, па и организованог криминалитета, изврше овакривична дјела као властиту активност, а не у склопу криминалних активности самеорганизације, неће се радити о овом кривичном дјелу, односно овом обликуразбојништва, већ ће бити у питању ''обично'' разбојништво, наравно, уколико су

Већ смо рекли да је бројност групе која врши разбојништво једанод главних параметара у констатацији да ли се ради о организованимразбојништвима. То је свакако последица и чињенице да су најчешћемете напада организованих група разбојника банке, поште и другефинансијске установе које су релативно добро обезбјеђене и физичкими техничким обезбјеђењем,4 услед чега је неминовно да у реализацијикриминалне активности учествује више лица, не мислећи овдје само нанепосредне учеснике, односно извршиоце конкретне криминалнеактивности. Поред њих, у реализацији криминалне активности неопходноје имати и помагаче, ''типере'', прикриваче, лица која ће набавитиоружје и друга средства и сично, што све захтјева један нивоорганизованости, услед чега се неформално формирају групе око лидеракоји и иницира криминалну активност и формира, организује групу завршење ових разбојништава. Надаље, сама расподјела послова наконформирања групе, а прије реализације саме криминалне активности,односно и током реализације самог кривичног дјела свакако дазахтјева одређену расподјелу послова и задатака које има сваки члангрупе. Услед наведеног, јасно је да група лица, без обзира на њиховеиндивидуалне карактеристике и претходну криминалну активност свакаконије сама по себи довољна да би реализовала организовани обликразбојништва, већ је неопходно да се претходно оствари одређенаинтерна расподјела посла, а затим и да свако током реализацијекриминалне активности изврши властити дио посла и задатака.

Специјализација је једна од, такође, главних карактеристикаорганизованих облика разбојништава. Специјализација подразумијева дачланови криминалне групе, односно чланови групе која врширазбојништва имају унапријед одређене улоге и задатке приликом

изостали и остали конститутивни параметри организованих разбојништава.4 Чињеница је да је већина разбојништава у банкама организована, односно неопходноје истаћи да је разбојништво над радницима банке таквог карактера да је готовонемогуће да није планирано, претходно организовано, ''типовано'', координисано ислично, услед чега се јасно уочава карактер организованости приликом извршења овихкривичних дјела. То је, с једне стране, условљено могућношћу стицања енормновелике количине новца извршењем кривичног дјела, док је, с друге стране, условљенои самим обезбјеђењем финансијских институција, у првом реду банака и слично.Наиме, јасно је да се у банкама и другим финансијским установама налазе огромнеколичине новца, што их свакако чини примамљивим за разбојнике, поготово заразбојнике који ''претендују'' на стицање релативно велике имовинске користи.Међутим, услед тога, као и услед других околности, банке су опремљеме иобезбјеђењем, било физичким, било техничким,? или комбинацијом физичко-техничкогобезбјеђења, што свакако лимитира могућности разбојника за извршење разбојништава.Јасно је да физичко-техничко обезбјеђење професионалне разбојнике свакако нећеспријечити у извршењу кривичног дјела, већ ће само, евентуално, довести одкориговања начина извршења дјела. Услед тога, неопходна је и организација самекриминалне активности, која не подразумијева само сам чин извршења кривичногдјела, већ се свакако састоји од више фаза у којој учествују чак и лица која неморају да буду свјесна властите активне улоге у извршења конкретног кривичногдјела.

реализације саме криминалне активности, без обзира на то да ли се тоодноси на сам чин извршења дјела или не. Специјализација је условорганизованости услед чињенице да велики обим послова и задатакакоје је неопходно предузети и прије самог извршења кривичног дјела(типовање, добијање релевантних информација, прибављање средстава,оружја и возила за кривично дјело, као и друге неопходне опреме,скица објекта, план обезбјеђења...) није могуће да се реализује одсамо једног лица или од уског круга лица која ће учествовати у самојреализацији кривичног дјела, већ је то потребно да то реализујеширок круг лица, од којих је већина посебно обучена за конкретнеактивности или има приступ одређеним подацима или лицима (добијањеили приступ информацијама, руковање оружјем, крађа и управљањевозилом, ''премошћавање'' аларма и других видова техничке заштите,само извршење дјела...). Из овог видимо да специјализација није самопука (пре)расподјела послова и задатака у оквиру криминалнеактивности, већ и одређено знање и вјештина, као и могућности иафинитети који су неопходни да би се одређена активност, односнофаза у оквиру криминалне активности реализовала. То знање и вјештинасу најчешће физичке, али је могуће да буду и интелектуално-информативне природе. Такође, приликом специјализације послова уоквиру криминалне групе, неопходно је водити рачуна о могућностима иафинитетима сваког члана, јер је јасно да физичке, али и другесклоности и могућности чланова групе могу да буду и лимитирајући илиотежавајући фактор приликом и реализације цјелокупне криминалнеактивности, а поготово приликом реализације самог кривичног дјела.

Наоружање, опрема и обученост припадника криминалне групе,поготово чланова који непосредно врше кривично дјело свакако јебитан аспект организованих разбојништава. Када су у питањуорганизовани облици разбојништва, јасно је да су разбојници најчешћенаоружани аутоматским оружјем кратких и дугих цијеви, али такође ипиштољима и слично, те да уопште не оскудијевају у наоружању. Коднас се то, дјелимично, оправдава и постратном ситуацијом у којој јевеликом броју људи још увијек доступно релативно велик број оружјакоји се користио у борбеним условима, али свакако треба обратитипажњу и на чињеницу да је и код нас заживјело црно тржиште разногнаоружања, муниције, минско-експлозивних средстава и друге борбенеопреме, услед чега су и савремена оружја доступна, наравно узодређену цијену и везе на тржишту. Наравно, могуће је и даприпадници ових група користе и ручно прављена средства, али је тосвако у далеко мањој, готово занемарљивој мјери. Свакако дапосједовање савремених и софистицираних средстава и наоружањаприликом извршења самог кривичног дјела алудира на висок степенорганизованости извршилаца, јер је јасно да је такво наоружање тешкодоступно. Уколико се приликом употребе таквог оружја покаже иодређена вјештина и знање (нпр. приликом постављања експлозивне

направе на сефу ради отварања врата сефа, иста се активира узминимална оштећења или минималну опасност по околину, а врата сефасе отворе), несумњиво се ради о одређеном нивоу организације, којије обухватио, како и набавку неопходних средстава и опреме, тако илица која имају неопходна знања и вјештине за учествовање укриминалној активности. Из овог је видљиво да се под опремљеношћу неподразумијева само опремљеност наоружањем које је неопходно приликомсаме реализације кривичног дјела, мада је оно свако најважнијиаспект, већ се ту подразумијевају и други видови опреме који сунеопходни да би се дошло до реализације криминалне активности,односно како би се иста припремила, реализовала, а потом и омогућионесметан бијег са лица мјеста.

Свирепост и бруталност је свакако карактеристика организованихи савремених разбојништава. Као што смо већ рекли, последњих годинасу забиљежени посебно сурови облици разбојништава гдје су жртве одпочетка пристајале на ''сарадњу'' и давале новац и драгоцјеностиразбојницима, али су су и поред тога немилосрдно убијали, док је ибило разбојничких група чији су чланови унапријед рачунали са тим даубију жртву без обзира на њено понашање убијајући при том читаве по-родице чији би се чланови затекли у стану. Толики степен испољенесуровости разбојника објашњава се укупном ситуацијом која постоји наовим просторима (ратови, криза, кумулација свих проблема)6.Међутим, чињеница је и да велик број разбојника свирепо и бруталнореализује разбојништво, с једне стране, да предуприједи потенцијалниотпор и лимитира или онемогући евентуалне непланиране реакције одстране оштећених и жртве, док, с друге стране, а што је посебнокарактеристично код организованих разбојништава приликом извршењадјела, намјерно користе екстремну бруталност и крајњу свирепост уциљу ''олакшавања'' извршења наредних дјела, сматрајући да ће ихисказана свирепост и бруталност фаворизовати у потенцијалном отпоруприликом извршења будућих планираних кривичних дјела. Такође, овдјене треба заборавити да се свирепошћу и безобзирношћу над жртвомприликом извршења кривичних дјела било које врсте, а поготово кодразбојништава, у криминалном миљеу стиче ''име'', односно разбојникна тај начин добија ''ореол'' бруталног, немилосрдног и опасноглица, а што је свакако веома битно у криминалном миљеу, поготово улокалним оквирима. Иако је стицање противправне имовинске користиглавни циљ разбојника, свакако да је одређен број извршилацаисказаном несразмјеном и ирационалном бруталношћу и свирепошћу, акоје у немалним случајевима резултира и смрћу жртве, свакако себи''крчи'' пут ка врху криминалне пирамиде, без обзира на то да ли серади о интерном кругу извршилаца организованих у групу разбојникаили се ради о много ширем кругу криминалаца повезаних у криминалнуорганизацију локалног или чак регионалног, односно националногнивоа. Наравно, неријетко разбојник таквим понашањем приликом

извршења кривичног дјела настоји да стекне репутацију ''опасногмомка'' и међу припадницима полиције, како би онемогућио или отежаокриминалистичку обраду над извршиоцима или извршиоцем, тј. премасамом себи. На крају, треба навести да је могуће да приликомизвршења ових облика разбојништва, извршиоци који показују иисказују посебну свирепост и безобзирност могу да буду и псиохопате,што има утицај и на накнадну криминалну активност тих лица, алитакође и на оперативну активност.

Начин реализације организованих разбојништава је условљензаштитом објекта напада, информацијама о објекту напада, бројношћукриминалне групе, њиховом одлучношћу, обученошћу, опремљеношћу ислично... Међутим, иако наведени параметри условљавају читав низразличитих ситуација које се испољавају приликом извршења кривичнихдјела ове врсте, чињеница је да све задовољавају одређенекарактеристике, услед чега се и могу категорисати у овакваразбојништва. Организовани облици разбојништва су, примарно,претходно планирани, поготово у погледу специјализације послова,начина извршења дјела, бјекства са лица мјеста, те располагања саприбављеном користи. Када је у питању сам начин реализацијекривичног дјела, у зависности од објекта напада, могуће су разнеситуације, али је чињеница да се све састоје од изненадног уласка уобјекат напада, фактора изненађења, онеспособљавања физичке заштитеи предупређења потенцијалног отпора, узимања новца или другекористи, те брзог бјекства са лица мјеста. Изненадни улазак уобјекат напада је карактеристичан за сва разбојништва, али је кодоранизованих разбојништава то свакако један од упечатљивихкарактеристика. Разбојници изненадним уласком постижу више ефеката:онемогућава се отпор, постиже се фактор изненађења, онемогућава сеактивирање евентуалних техничких система заштите или алармирање,онемогућава се накнадна идентификација... Фактор изненађења јесвакако пресудан за успјешност реализације разбојништва, што свакакознају и разбојници. Што се постигне веће изненађење, односно што јеефекат већи, то је и ефикасност реализације саме криминалнеактивности већа. Да би постигли што веће изненађење, који неријеткопрати и страх самих присутних, разбојници користе вику и галаму,неријетко и пуцају из ватреног оружја и то у непосредну близинуприсутних, а дешава се, у изузетно ријетким ситуацијама, и рањавањеи убијање присутних.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Сама чињеница да разбојништва привлаче највећу пажњу јавности,изискује од надлежних органа, а прије свега од полиције, да, безобзира на објективне проблеме, посвете максималну пажњу сузбијањуових кривичних дјела кроз превентивно и репресивно дјеловање.

Полиција у оперативној дјелатности, усљед разумљивог притискајавности, као и због других разлога, мора да посвети максималнупажњу сузбијању разбојништава, без обзира на то што се ова кривичнадјела најтеже и расвјетљавају и доказују. С обзиром на ту чињеницу,неопходно је да се предузму адекватне мјере како би се олакшало саморасвјетљавање ових кривичних дјела које се крећу од материјално-техничких и кадровских, преко оперативних, до институционалних инормативних.

Чињеница је да су разбојништва, а посебно серијска разбојништваизузетно тешка кривична дјела када је у питању расвјетљавање овихкривичних дјела. Наиме, многобројна ограничења у погледу оперативнедјелатности условљена су, прије свега, начином извршења серијскихразбојништава који условљавају и специфичну криминалистичку иполицијску реакцију која резултира, најчешће, трасеолошким дефицитомна лицу мјеста као и у току првог оперативног захвата чиме истрага''тапка у мраку''. Поред наведеног, не треба запоставити ниограниченост оперативно-тактичких мјера и радњи и истражних радњи насузбијању разбојништава уопште, а поготово серијских разбојништава.Разлога наведеном је више, почев од коришћења традиционалнихкриминалистичких метода на расвјетљавању ових кривичних дјела(увиђај, препознавање, саслушање свједока, опсервација, засједа,коришћење информатора), што неминовно пренебрегава коришћењесавремених метода и средстава на сузбијању ових кривичних дјела,овог вида криминалитета, али и криминалитета у цјелини.

Наведено је наметнуло криминалистичку праксу која се састоји укомбинацији методике расвјетљавања разбојништава и методикерасвјетљавања серијских кривичних дјела како би се ефикасном,адекватном и благовременом комбинацијом оперативно-тактичких мјера ирадњи и истражних радњи који спадају и дијапазон методикерасвјетљавања и разбојништава и серијских кривичних дјела добиоједан нови криминалистички квалитет у идентификацији, проналажењу ихватању извршиоца, те у прикупљању, проналажењу и обезбјеђивањуоперативног и доказног материјала неопходног за оперативнудјелатност и за сам кривични поступак.

Наведено имплицира потребу и теоријског разматрањакриминалистичког аспекта серијских разбојништава кроз сагледавањеодређених криминалистички релевантних карактеристика серијскихразбојништава, као и кроз методику расвјетљавања серијскихразбојништава.

ЛИТЕРАТУРА

1. Матијевић, М., Миладиновић, А. 2013. Криминолошко-криминалистичке карактеристике серијских разбојништава, Бања Лука:Висока школа унутрашњих послова,

2. Еркић, Д. 2013. Злоупотребе опојних дрога, Зворник:Еурографика.

3. Матијевић, М. 2013. Разбојништва у свјетлу групе ''Пинк пантери'', БањаЛука: Удружење правника Републике Српске.

4. Матијевић, М. 2005. Откривање имовинских кривичних дела на основутрагова применом криминалистичког моделирања и географског профилисања,Крагујевац: Правни факултет.

5. Крстић, О. 1998. Примењена криминалистика, Београд: Завод зауџбенике и наставна средства.

6. Симоновић, Б., 2012. Криминалистика, Крагујевац: Правнифакултет.

7. Шикман, М. (2014). Организовани насилнички криминалитет, БањаЛука: Висока школа унутрашњих послова.

SERIAL AND ORGANIZED FORMS OF BANDITRY AS MOST SERIOUS CRIMES

Аleksandar Miladinovic Police academy Banja Luka

Conclusion: The mere fact that the robbery attract most publicattention, requires from the authorities, and especially the police,regardless of objective problems, pay great attention to combatingthese crimes through preventive and repressive action. Police inoperational activities, due to understandable public pressure, aswell as for other reasons, must pay maximum attention to thesuppression of banditry, regardless of the fact that these crimesdifficult and illuminate and prove. Due to this fact, it isnecessary to take adequate measures to facilitate only shed light onthese crimes ranging from material-technical and human resources,through operational, the institutional and normative.

The fact is that robbery, especially serial robberies extremelyserious crimes when it comes to shedding light on these crimes. Themany limitations on the operational activities are conditioned by,primarily, the way the execution of serial robberies that influencethe specific criminal and police reaction that results mostfrequently lack of trace on the spot as well as during the firstsurgery, which investigated ''groping in the dark''. In addition, weshould not neglect the limitations of operational-tactical measuresand actions and investigations on the suppression of robberies ingeneral, and especially serial robberies. Reasons mentioned more,ranging from the traditional use of criminal methods to shed lighton these crimes (crime scene investigation, identification,

examination of witnesses, the observation session, the use ofinformants), which inevitably ignores the use of modern methods andtools in combating these crimes, this type of crime, and crime ingeneral. The above is imposed criminal practice which consists of thecombination of methodology to shed light robberies and methodologiesto elucidate serial offenses in order to be effective, adequate andtimely combination of operational and tactical measures and actionsand investigations, which include the range of methodologies toelucidate the robberies and serial offenses received a new forensicquality in identifying, locating and apprehending the perpetrator,and in collecting, preparing and providing operational andevidentiary material needed for operational activities and acriminal proceeding.

This implies the need and theoretical considerations crimeaspect of serial robberies in the understanding of certain forensicrelevant characteristics of serial robberies, as well as themethodology to shed light on the serial robberies.

Key words: robbery, serial robberies, organized crime, organizedrobbery...