Serija analiza “Šta je Krenulo po Zlu?” - kfos.orgkfos.org/wp-content/uploads/2013/09/Preko-10-godina-parlamentarizma-na... · 5 Istorija Skupštine Kosova kao demokratska in-stitucija

Serija analiza “Šta je Krenulo po Zlu?”

Projekt i Fondacionit të Kosovës për Shoqëri të Hapur Projekat Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo Project of the Kosovo Foundation of Open Society

Preko 10 godina parlamentarizma na Kosovu

Pripremio Demokratski Institut Kosova

Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne odražavaju neminovno stavove Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo (KFOS).

Prevod na engleski jezik:Arben Gashi

Prevod na srpski jezik:Qerim Ondozi

Karikatura na naslovnoj strani:Jeton Mikullovci

Izdavač:Forum 2015 – projekat KFOS-aImzot Nike Prela br. 13 10 000 Priština Kosovo

Za dodatne informacije:[email protected] www.kfos.org

SADRZAJ

Uvod 5

Skupština Kosova prema Ustavnom okviru, i njen odnos sa SIGS-om 7

Političke strukture četiri (4) legislatura Skupštine Kosova 13

• Parlamentarna kontrola kroz poslanička pitanja

• Parlamentarna kontrola kroz parlamentarne interpelancije

• Istražne komisije

• Parlamentarni nadzor kroz skupštinske odbore

Skupština kao zakonodavni organ 19

Skupština kao predstavnički organ 23

Skupštinski odbori i njihovo funkcionisanje 25

Upravna tela Skupštine 33

Otvorena i transparentna Skupština? 37

Rad Skupštine u odnosu na Ustav 39

Izbor predsednika, “Ahilova peta” Skupštine Kosova 43

Administracija Skupštine 47

Međunarodna pomoć Skupštini i njeni efektij 49

Zaključci 51

Preporuke 57

4

5

Istorija Skupštine Kosova kao demokratska in-stitucija nije duga. 1999. godine, Kosovo je izašlo iz rata suočavajući se sa dvostrukom tranzicijom. S jedne strane sa statusnom tranzicijom u potrazi za konačnim rešenjem ka nezavisnosti, i s druge strane sa postkomunističkom tranzicijom, gde zbog insta-lacije monističkog sistema tokom više od pet decenija, parlamentarizam je bio zabranjen. Temelji njegovog osnivanja kao institucija sa demokratskim premisama postavljeni su nakon instalacije međunarodne adminis-tracije na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB OUN), usvojenom 10 juna 1999. godine. Međunarodna uprava definisana na osnovu ove rezolucije bila je privremenog karaktera i imala je za cilj stvaranje adekvatnih uslova za rešenje konačnog statusa Kosova. Osim Rezolucije 1244, ostali dokumenti koji su stvorili pravne osnove za stvaranje i funkcionalnost Skupštine Kosova bili su: Sporazum iz Rambujea, Ustavni okvir, Poslovnik o radu Skupštine Kosova, i od aprila 2008. godine, Ustav Republike Ko-sovo.

Proces međunarodne uprave na Kosovu se može podel-iti na četiri glavne faze: prva faza - od 10 juna 1999. godine do osnivanja privremenih institucija samou-prave; druga faza – izgradnja i funkcionisanje institucija samouprave; treća faza – rešenje konačnog statusa; i četvrta faza – od proglašenja nezavisnosti, 17 februara 2008. godine, do okončanja međunarodnog nadzora ne-zavisnosti, septembra 2012. godine.

Skupština Kosova od početka osnivanja 2001. god-ine bila je pod međunarodnom upravom, ali nakon proglašenja nezavisnosti i usvajanja Ahtisaarijavog Plana, uprava se pretvorila u međunarodni nadzor koji je trajao do septembra 2012 godine. kada je i formalno završena faza međunarodnog nadzora nezavisnosti Ko-sova.

Međutim, treba napraviti razliku između perioda up-rave ove institucije od strane UNMIK-a, i perioda nad-zora ali i kroz nekoliko izvršnih ovlašćenja od strane Međunarodne civilne kancelarije poznata više kao ICO1. Dok je kroz prvu upravu Skupština bila zavisna od vrhovnog autoriteta kao što je bio SIGS, tako što nije mogla doneti nijedan zakon, rezulociju, ili neki drugi zakonodavni akat bez saglasnosti njenog šefa, za vreme ICO-a “kontrola” je bila dosta manja. Ipak, tokom ove faze postojala je vrlo široka konsultacija i kordinacija između kosovskih vlasti i ICO-a da ne bi došlo do sukoba između odluka donetih od strane lokalnih institucija i stavova i principa ICO-a.

Nadležnosti i mandati međunarodnih misija na Kosovu (UNMIK i ICO) uticali su da se parlamentarizam na Ko-sovu tokom ovog perioda karakteriše kao kontrolisan ili cenzurisan parlamentarizam, jer je parlamentarni život više bio karakterisan kao vežba demokracije nego kao demokratsko delovanje, imajući iznad sebe vlast koja je u svakom trenutku i situaciji imala ovlašćenje da poništi

1 International Civil Office – Međunarodna civilna kancelarija

UVOD

6

odluke ili zakone koje je ova institucija donosila2. Ova vrsta parlamentarizma je bila više pitanje legitimisan-ja zaključenih činjenica nego izbora i selekcije novih činjenica3.

Period od preko jedne decenije funkcionisanja Skupštine Kosova ukazuje da ova institucija, osim suočavanja s izazovima svog institucionalnog stvaranja i izgradnje, suočavala se takođe sa potrebom donošenja veoma važnih odluka kao što je odluka proglašenja ne-zavisnosti nakon koje su sledili i drugi izazovi sa kojima se Kosovo suočavalo u svom putu ka izgradnji države.

Parlamentarizam na Kosovu je zadobio težak udarac 2010. godine. Kršenje i zloupotreba građanskih glasova tokom izbornog procesa na parlamentarnim izborima na Kosovu održanim u decembru 2010. godine stavila je pod znak pitanja legitimitet i verodostojnost Skupštine Kosova, uključujući i ostale institucije zastupanja. Očigledno je da ne može postojati razvijeni parlamen-tarizam ako se prekrši suštinski element demokracije – slobodni, pravedni i ravnopravni izbori4.

Demokratski Institut Kosova (KDI) je jedina lokalna nevladina organizacija koja je od 2006. godine moni-torisala izbliza rad Skupštine Kosova, izdajući na dese-tine raznih izveštaja i analiza tokom ovog perioda. Uz

2 Arsim Bajrami – Poslanik Skupštine Kosova iz PDK-a, lični intervju3 Albin Kurti – Poslanik Skupštine Kosova i predsednik pokreta Samoopredeljenje (LVV). lični intervju4 Ardian Gjini – Poslanik Skupštine Kosova iz Alijanse za Budućnost Kosova AAK). lični intervju

podršku Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo, u okviru serije analiza “Šta je Krenulo po Zlu?”, projekta Foruma 2015, KDI je pripremio ovu analizu, koja između ostalog analizira i izazove izgradnje i funkcionisanja ove institucije, prostor za sprovođenje ustavnih ovlašćenja koja ima ova institucija, njen integritet u političkom sis-temu zemlje, kao i izazove zastupanja interesa građana.

7

Privremenu upravu na Kosovu je vodila Misija organiza-cije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koju je zas-tupao specijalni izaslanik generalnog sekretara (SIGS) OUN-a, koji je imao vrhovni izvršni, zakonodavni i sud-ski mandat na Kosovu.

Prema Rezoluciji 1244, UNMIK je imao zadatak da po-mogne lokalnim zastupnicima u stvaranju privremenih institucija samouprave na Kosovu (PISK), gde je prvo formiran privremeni upravni odbor (PUO) gde su bile zastupljene sve političke grupe i etničke zajednice koje žive na Kosovu. 2001. godine, SIGS je usvojio jedan od nejvažnijih dokumenata tog vremena “Ustavni okvir Kosova”, koji je predstavljao najviši pravni akat na Ko-sovu posle Rezolucije 1244. Ustavni okvir razlikovao se od ostalih regulacija UNMIK-a zbog činjenice da su u njegovom nacrtu učestvovali i lokalni stučnjaci, i presd-stavljen je PUS-u za formalno usvajanje pre potpisivanja od strane SIGS-a. Na osnovu ovog dokumenta, po prvi put je počeo proces izgradnje demokratskih institucija samouprave, kroz nadzor međunarodnog prisustva na Kosovu. Ustavni okvir je važan pravni osnov koji je priznavao narodu Kosova pravo za stvaranje institucija samouprave na centralnom i lokalnom nivou, kroz slo-bodne i fer izbore.

Položaj i uloga Skupštine Kosova regulisana je Poglav-ljem 9 Ustavnog okvira, gde je definisana kao najviša institucija zastupanja i zakonodavstva privremene

samouprave Kosova5. Kao takva, Skupština je imala ne-koliko ograničenih odgovornosti od UNMIK-a koje su u većini slučajeva bili na nivou kosovskih opštinskih skupština.

Uprkos tome što je Ustavni okvir definisao Skupštinu Kosova kao najvišu zakonodavnu instituciju u zemlji, s druge strane taj isti dokumenat je priznavao SIGS-a kao vrhovnu vlast u svim segmentima života, čak i u polju zakonodavstva. Autoritet SIGS-a za proglašavanje zako-na usvojenih od strane Skupštine Kosova kao i pravo za donošenje uredba bez pitanja Skupštine Kosova, stvo-rili su neobičnu situaciju u praksama zakonodavstva, i najviša institucija zastupanja i zakonodavstva postala je institucija podređena UNMIK-u.

To je učinilo da se tokom relativno dugog perioda prav-ni sistem na Kosovu suočava sa dvojnošću nadležnosti u polju zakonodavstva. Da bi se ovaj segment još više komplikovao, dozovoljeno je sprovođenje zakona koji su bili na snazi do ukidanja autonomije Kosova 1989. god-ine, kao i onih posle ovog perioda, ali onih koji nisu bili diskriminacioni. Na taj način je Kosovo de facto i de jure bilo primer bez presedana, dozvoljavajući sprovođenje triju pravnih poretka istovremeno.

Nadleđnosti SIGS-a nisu završavale samo u polju za-konodavstva, nego išle su čak i do prava na raspuštanje 5 Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UNMIK. 15 maj 2001. godine. Ustavni okvir, Član 9. Objavljen na: http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/03albanian/A2001regs/RA2001_09.pdf

SKUPŠTINA KOSOVA PREMA USTAVNOM OKVIRU, I NJEN ODNOS SA SIGS-OM

8

Skupštine i proglašenje novih izbora u slučajevima kada privremene institucije samouprave deluju u suprotnos-ti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili na način koji nije u skladu sa odgovornostima SIGS-a prema ovoj Rezoluciji6.

Još uvek se pamte slučajevi kada bi Skupština Kosova usvojila zakone ili Rezolucije koje bi se ukinule posle nekoliko minuta od strane SIGS-a, ili bi završile u nekim fiokama bez da se ikad potpišu ili proglase. Takav slučaj je bio poništenje od strane g. Michael Stiener (SIGS), samo nekoliko minuta nakon usvajanja Rezolucije Skupštine koja se protivila sporazumu između Skoplja i Beograda u vezi sa granicom između Makedonije i Jugo-slavije. Poništenje je izvršeno sa izgovorom da nije bilo u nadležnosti Skupštine Kosova da usvoji jedan takav dokumenat. Ni Savet bezbednosti OUN-a nije prihva-tio Rezoluciju Kosova. Vršenje vrhovnih ovlašćenja od strane SIGS-a došlo je do izražaja i u slučaju nepotpi-sivanja zakona koje bi Skupština Kosova usvajala. Samo tokom druge legislature Skupštine Kosova, SIGS je odbio da potpiše oko 32 usvojenih zakona. Tokom ovog perio-da radni impuls Skupštine i njeno polje delovanja bili su dosta ograničeni. A u drugoj fazi međunarodne uprave, imali smo jednog međunarodnog civilnog predstavnika koji, iako je imao glavnu reč što se tiče tumačenja za-kona, možemo reći da nije iskoristio nadležnosti koje je imao7.6 Poglavlje 8, paragraf b Ustavnog okvira. Nalazi se na:http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/03albanian/A2001r-egs/RA2001_09.pdf 7 Jakup Krasniqi, Predsednik Skupštine Kosova, lični intervju

Međutim, posle nekog vremena, a posebno na-kon proglašenja nezavisnosti i nakon usvajanja Us-tava Republike Kosova, čini se da je ova stvar deo prošlosti. Lokalne institucije rade ka uspostavljanju jedinstvenog pravnog poretka na celoj teritoriji Kosova usredsređujući ceo proces zakonodavstva na jedinu in-stituciju koja je nosilac zakonodavne vlaste u zemlji – Skupštinu Kosova.

Političke strukture (4) legislatura Skupštine Kosova

Kroz Ustavni okvir a kasnije i kroz Ustav Republike Kosova definisano je da je Skupština zakonodavna in-stitucija izabrana direktno od strane naroda8. Skupština ima sto dvadeset (120) poslanika izabranih tajnim glasanjem na bazi otvorene liste. Mesta u Skupštini se dele između svih partija, kolaicija, građanskih pokreta i nezavisnih kandidata u srazmeri sa važećim glasovima koje su oni dobili na izborima za Skupštinu. U okviru ove podele, dvadeset (20) od sto dvadeset (120) mesta garantovana su za zastupanje zajednica koje nisu većina na Kosovu.

8 Član 63 Ustava Republike Kosova. Nalazi se na: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Kushtetuta.e.Republikes.se.Kosoves.pdf

9

Prva Legislatura Skupštine Kosova (2001-2004)

Prva konstitutivna sednica Skupštine Kosova održana je 10 decembra 2001. godine. Uprkos velikih razlika u re-zultatima izbora, zbog napete političke situacije i uticaja međunarodnog faktora, političke partije su odlučile da se napravi jedna široka i sveobuhvatna koalicija između LDK-a, PDK-a, AAK-a, PSHDK-a i manjina.

Ova sveobuhvatna koalicija je osiguravala kvalifikovanu većinu u Skupštini sa ukupno 83 poslanika, ili 69.2% ukupnog sastava Skupštine. S druge strane, opozicioni politički subjekti su imali 37 poslanika iz 10 političkih partija, ili 30.8% sastava Skupštine. Dosta visok broj parlamentarne većine učinio je da uloga opozicije bude veoma teška i malo važna.

Druga Legislatura (2004 -2007)

23 oktobra 2004. godine održani su drugi parlamentar-ni izbori na Kosovu. Prva pobednička partija na ovim iz-borima bila je je Demokratski savez Kosova. Demokrat-ska partija Kosova je izašla druga beležeći porast od 3% u odnosu na izbore 2001. godine. Slično je bilo i sa Alijansom za budućnost Kosova koja je izašla treća. Novina na ovim izborima bila je Građanska lista “Ora” koja, iako se formirala samo malo više od dva meseca pre parlamentarnih izbora, uspela je da dobije 6.26% glasova kosovskog glasačkog tela.

Rezultat izbora bio je praćen neprirodnim sporazumom o vladajućoj koaliciji između LDK-a Ibrahima Rugove i AAK-a Ramuša Haradinaja. Ovaj sporazum je ustvari označio jedan važan trenutak izgradnje parlamentar-izma, stvarajući po prvi put mogućnost funkcionisan-ja parlamentarnog života sa vladinim i opozicionim blokom unutar Skupštine Kosova.

Treća Legislatura (2007-2010)

Sastav treće legislature Skupštine Kosova proizašao je kao rezultat izbora 17 novembra 2007. godine, a konsti-tutivna sednica održana je 4 januara 2008. godine. Ovi izbori su promenili redosled političkih subjekata unu-tar Skupštine Kosova. Demokratska partija Kosova koja je u dva prethodna mandata bila druga partija po redu na Kosovu, izašla je prva sa ukupno 37 poslanika koju je sledila LDK sa 25 poslanika. Zbog povećanja izbornog praga od 3% na 5%, građanski pokret ORA nije uspeo da uđe u Skupštini Kosova. Novina u ovoj legislaturi je bila Alijansa za novo Kosovo koja, uprkos činjenici da je učestvovala na izborima po prvi put, uspela je da osi-gura 13 mesta u Skupštini Kosova.

Zbog političkih procesa kroz koje je Kosovo prolazilo u to vreme, a posebno kroz proces konačnog rešenja političkog statusa Kosova, uprkos jakog rivaliteta, politički subjekti su se opet složili da naprave jednu skroz neprirodnu koalicju između dve najrivalske političke partije, PDK-a i LDK-a, kao i ostalih političkih

10

subjekata iz manjina. Ova koalicija je imala znatan broj u Skupštini Kosova, i s tim je gotovo onemogućila delovanje i efekat opozicionog delovanja političkih sub-jekata koji su bili van vladajuće koalicije. Ipak, koalicija napravljena bez puno principijelnih i programskih osnova nije uspela da završi redovni man-dat vlade. Opoziv predsednika Sejdiua od strane Ustav-nog Suda sa izgovorom da je on prekršio Ustav držeći i položaj predsednika države i predsednika LDK-a is-tovremeno, stvorio je nove okolnosti gde je LDK donela odluku da se povuče iz koalicione vlade što je prouzrok-ovalo institucionalnu krizu. Treća legislatura se završila godinu dana pre završetka mandata zbog vanrednih parlamentarnih izbora koji su se održali 12 decembra 2010. godine.

Četvrta Legislatura (2011 -)

Četvrta Legislatura Skupštine Republike Kosova bila je rezultat vanrednih parlamentarnih izbora 12 decembra 2010. godine i delimičnog ponavljanja izbornog procesa 09 i 23 januara 2011. godine zbog nepravilnosti uka-zanih od strane Centralne izborne komisije.

Konstitutivna sednica četvrte legislature Skupštine Ko-sova održana je 21.02.2011. Nakon poslednjih parlam-entarnih izbora političko zastupanje u Skupštini Kosova je znatno promenjeno. Najveći politički subjekat u zem-lji, Demokratska partija Kosova (PDK), dobila je manje od ukupnog rezultata izbora 2007. godine, i od 37 man-

data sada ima 34. Drugi je opet izašao Demokratski savez Kosova sa 27 mandata u Skupštini Kosova.

Pokret Samoopredeljenje do ovih izbora je bio pokret van institucija koji je uglavnom bio poznat po supros-tavljanju prema pravnom i ustavnom poretku i in-stitucijama stvorenim na osnovu sveobuhvatnog plana predsednika Marti Ahtisaari. Odluka o kandidovanju na izborima izgleda da je bila dobra za ovaj pokret pošto je osigurao 14 mesta u Skupštini Kosova.

Isto se ne može reći i za AKR koja uprkos kandidovan-ju sa predizbornom koalicijom koju je činila Partija pravde (PD), Socijaldemokratska partija (PSD), grupa stručnjaka E15, kao i nekoliko manjih partija, nije us-pela dobiti više od osam (8) od 13 mandata koliko je imala u prošloj legislaturi.

Predstavnička struktura u Skupštini Kosova u četvrtoj legislaturi nije promenila samo brojeve dobijenih man-data od strane političkih subjekata; velika promena se dogodila sa samim poslanicima prethodne legislature, gde od 120 poslanika koliko ima Skupština Kosova samo 37 od njih nisu uspeli da ponovo dobiju pover-enje glasačkog tela. Ovo je ustvari radikalna promena i predstavljala je poteškoće što se tiče normalnog funk-cionisanja Skupštine, pošto sa 83 mladim poslanicima otežan je kontinuitet rada Skupštine Kosova. Na osnovu praksi zemalja sa konsolidovanim parlamentarnim sis-temima promene obično ne prelaze 1/3 ukupnog broja poslanika9.9 Demokratski Institut Kosova (KDI). Data. Vota Ime. Nalazi se na

11

Sporazum o vladajućoj koaliciji postignut je između PDK-a i Koalicije za novo Kosovo kao i političkih sub-jekata nevećinskih zajednica na Kosovu. S druge strane, u opoziciji su ostali LDK, VV i AAK. Struktura stvar-anja koalicije i relativna razlika u brojevima između vlade i opozicije učinilo je da po prvi put imamo jednu vladajuću koaliciju sa manjim brojem građanskih glas-ova od onih koje opozicioni politički subjekti imaju. U tom kontekstu lider Pokreta Samoopredeljenje izjav-ljuje da mu je veoma žao što opozicione parlamentarne partije imaju građanski glas od desetine hiljada glasova više od partija vladajuće koalicije i na Kosovu je još uvek na vlasti vlada manjine10.

http://kdi-kosova.org/publications/votaime_sq.pdf 10 Albin Kurti – poslanik Skupštine Kosova i predsednik Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Lični intervju.

12

Strukture Skupštine Kosova tokom četiri legislatura Leg. I Leg. II Leg. III Leg. IV

Politički subjekti 2001-2004 2004-2007 2007-2010 2010-u toku

Demokratska partija Kosova (PDK) 26 30 37 34

Demokratski savez Kosova (LDK) 47 47 25 27

Pokret Samoopredeljenje 14

Alijansa za budućnost Kosova (AAK) 8 9 10 12SLS 3 8AKR* / KKR 13 8LDD-PSHDK** 11

KP (Koalicija Povratak) 22 Vatan 4 1 KDTP (Turska demokratska partija Kosova) 3 3 3 3

IRDK (Nova demokratska inicijativa Kosova) 2 2 1 1

PDASHK (Demokratska partija albanskih Aškalija Kosova) 2

LKÇK (Narodni pokret za oslobođenje Kosova) 1

LPK (Narodni pokret Kosova) 1 1

BSDAK (Bošnjačka stranka demokratske akcije Koosva) 1 1

PD (Partija pravde) 1 1

PREBK (Ujedinjena partija roma Kosova) 1 1 1 1

PSHDK (Albanska demohriščanska Partija) 1 2

UNIKOMB

SLKM 8 Ora 7 DSB SDS KIM 2 3 1BSK GIG 1 1 1PDAK 1 3 1PLK 1 SDA 1 2 VAKAT 2 3 2SNS 1 NDS 1

SKMS 1

JSL 4ND 1 SNSD kim 1 PAI 1* na izborima 2007. godine AKR se takmičila sama, a tokom izbora 2010. godine (KKR) takmičila se u predizbornoj koalciji sa grupom stručnjaka E15, PSD PD i nekim manjim parti-jama.

** PSHDK, na izborima 2007. godine, takmičila se zajedno sa LDD-om, a tokom izbora 2001. godine takmičila se sama.

13

Skupština – orkestar koji diriguje vlada

Odredbe Ustava Republike Kosovo definišu Kosovo kao demokratsku republiku baziranu na principu podele vlasti i balansiranja između njih. Vlada Republike Kos-ovo je odgovorna za sprovođenje zakona i državnih poli-tika i podređuje se parlamentarnoj kontroli11. Štaviše, mandat parlamentarne kontrole Skupštine Kosova se ne ograničuje samo na nadzor rada vlade nego uključuje i ostale javne institucije koje izveštavaju Skupštini Ko-sova na osnovu Ustava i zakona.

Parlamentarna kontrola i nadzor izvršne vlasti vrši se kroz demokratske instrumente nadzora. To se najčešće radi kroz parlamentarna pitanja, interpelancija, kroz razmatranje izveštaja vlade o njenom radu, osnivajući posebne odbore za organizovanje poseta na terenu u cilju kontrole određenih mera vlade, kroz istražne komisije, glasanje o poverenju itd.

Dosadašnja praksa je pokazala da Skupština Kosova nije bila veoma efikasna što se tiče vršenja funkcije nadzora. Tokom mandata prve legislature, slaba uloga parlamen-tarne kontrole bila je uglavnom zbog nedostatka par-lamentarnog iskustva kao i zbog široke vladauće koal-icije. Tokom drugog mandata i posebno nakon promene vlasti i iniciranja institucionalne reforme povećano je korišćenje mehanizama nadzora od strane opozicije i donekle je ojačana uloga Skupštine što se tiče nad-

11 Ustav Republike Kosovo, Član 4, tačka 1 i 4, nalazi se na: http://www.kushtetutakosoves.info/repository/docs/Kushtetuta.e.Republikes.se.Kosoves.pdf

zora12. Treći mandat legislature je proizveo dosta jaku vladajuću koaliciju koju su činile dve najveće političke partije u zemlji. Broj mandata koji je ova koalicija imala u Skupštini opet je oslabio moć i mehanizme parlam-entarnog nadzora prema vladi od strane Skupštine Ko-sova. Politička struktura četvrte legislature promenjena je u pozitivnom smislu u okviru ojačanja uloge nadzora vlade od strane Skuptšine Kosova. Veoma relativna ra-zlika u broju poslanika koji su deo vladajuće koalicije i opozicionih političkih subjekata je učinila da po prvi put u novoj istoriji Skupštine Kosova imamo znatno konsolidovanu vladu i opoziciju. To je dosta uticalo na dinamizaciju rada Skupštine Kosova i na povećanje uloge nadzora Skupštine Kosova.

Redovni izveštaji evaluacije koji su dolazili od Evropske komisije (EK) o Kosovu stalno su izražavali zabrinutost što se tiče odnosa između Skupštine Kosova i Vlade Ko-sova. U izveštaju ove institucije za 2008. godine u tom kontekstu stoji: “ Ipak, postoji malo ili nimalo interak-cije između Vlade i Skupštine osim kada prva šalje za-kone drugoj13.

I u izveštaju Evropske komisije za 2011. godinu evaluai-ja nije bila dobra, gde se zaključuje da se nadzor izvršne vlasti od strane Skupštine treba ojačati. “Predstavnici Vlade ne prate plenarne sednice redovno. Takođe, za-

12 NEW MANDATE, NEW OPPORTUNITIES Evaluation of the work of the Assembly of Kosovo and recommendations for further devel-opment. Objavljeno 2008. godine, str.1613 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2008, nalazi se na: http://www.scribd.com/doc/16541221/raporti-i-progresit-2008

SKUPŠTINA KAO NADZORNI ORGAN I BALANSIRANJE VLASTI

14

htevi Skupštine za pismene izveštaje od strane Vlade ne ispunjuju se dovoljno”14 stoji dalje u ovom izveštaju.

Studija izvodljivosti za Kosovo 2012. godine bila je jas-nija što se tiče rešavanja ovog problema. U toj studiji stoji: “Skupština treba ojačati svoju funkciju nadzora izvršne vlasti kroz poboljšano razmatranje zakono-davstva i monitoringa sprovođenja politika i zakona15.

S druge strane, i specijalni predstavnik Evropske unije koji je istovremeno bio i šef kalncelarije ICO-a na Koso-vu, Pieter Feith, tokom govora pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta 12 februara 2009. go-dine, sem ostalog, kritikovao je institucije Kosova za neadekvatan napredak, izjavljujući da Skupština Kosova nuje dovoljno uključena u donošenju odluka i do Vlada sama donosi dosta odluka bez nekog značajnog učešća Skupštine16.

Slaba parlamentarna kontrola s jedne strane i snažna sklonost izvršne vlasti s druge strane da pretvori Skupštinu Kosova u legistimičara njenih odluka po

14 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2011, nalazi se na: http://www.eeas.europa.eu/delegations/kosovo/documents/eu_kos-ovo/20111018_progress_report_sq.pdf 15 Studija izvodljivosti za Kosovo 2012, nalazi se na:http://www.meiks.net/repository/docs/Dokumenti_punues_i_Komisionit_Evropian_mbi_SF_per_MSA_mes_BE-se_dhe_Kosoves.pdf 16 Zijadin Gashi. 13 februar 2009. godine. Kritike Feith-a (ne) iznenađuju Prištinu. Objavljen na www.kohajone.com 13 februara 2009. godine, nalazi se na: http://www.kohajone.com/artikull_print.php?idm=37609

svaku cenu učinila je da Skupština Kosova, i posle međunarodnog nadzora nezavisnosti, ne uspe da se ojača na osnovu ustavnih nadležnosti. Uticaj Vlade na rad Skupštine u jednoj normalnoj situaciji bi mogao po-drazumevati činjenicu da vlada ima podršku, ima bro-jeve i parlamentarnu većinu u Skupštini, međutim na Kosovu se dogodilo nešto drugo, jer ima dosta slučajeva kada iako je Skupština glasala nešto što je Vlada ocenila kao nepravedno, Vlada je uticala na poslanike da oni promene stavove17.

Jedan takav primer je bio na sednici 7 decembra 2011. godine kada je Skupština usvojila predlog Pokreta “Sa-moopredeljenje”, vezan za slučajeve reciprociteta sa Srbijom18, i samo mesec dana kasnije, 20 januara 2012. godine, na zahtev parlamentarne grupe PDK-a, usvojen je jedan protivpredlog za isto pitanje. Ili drugi slučaj kada su poslanici parlamentarne većine na sednici 4 oktobra 2012. godine19, napravili presedan koji nije 17 Adriatik Kelmendi – lični intervju18 Zapis iz plenarne sednice 07.12.2011, nalazi se na: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/proc/proc_s_2011_12_07_10_3884_al.pdf 19 KDI – Mesečni izveštaj monitoringa rada Skupštine Kosova - septembar 2012. Tokom ovog perioda dostavljena su dva zahteva od strane šefa najveće parlamentarne grupe PDK, da se glasa Rezolucija koja je bila u suprotnosti sa Pravilnikom rada Skupštine, i drugi za-htev koji je pozivao na poštovanje proceduralnih normi artikulisanih od strane predsednika Skupštine - Jakupa Krasnićija. Nesuglasica predsednika Skupštine da se prekrši Pravilnik o radu stavljajući na glasanje predlog koalicionih partija, doprineo je da, isključivši po-slanika Fatmira Limaja, poslanici PDK-a bojkotuju sednicu i da ostali poslanici vladajućih partija napuste sednicu, (sem jednog poslanika AKR-a, Muhameta Mustafe) uključujući i ceo kabinet vlade.

15

poznat demokratskim parlamentarnim praksama; iako su oni bili većina, napustili su plenarnu sednicu da bi onemogućili kvorum zbog eventualnog glasanja pred-loga opozicionih partija u vezi sa procesom privatizacije na Kosovu. To ukazuje na političku nezrelost i nedosta-tak integriteta poslanika koji dozvoljavaju da im se krši sloboda i nezavisnot u njihovom radu i mandatu koji im je garantovan Ustavom Kosova20.

Nalazi monitoringa koji KDI vrši Skupštini Kosova go-vore o stalnom pritisku izvršne vlasti prema poslanici-ma. Slučajevi kada su poslanici glasali amandmane pre-ma narudžbini, kao što je bio slučaj na sednici 20 aprila 2012. godine, kada su se glasali amandmani Nacrta Za-kona za Veliku Hoču21, ili slučajevi kada su se poslanici, samo pet minuta posle glasanja, kajali za ono što su glasali i zahtevali da im se povuče glas, kao što je bio slučaj na sednici 10 maja kada se glasala preporuka za uslovljavanje nastavka dijaloga sa Srbijom sa obelodan-jenjem sudbina nestalih, ukazuju da se Skupština Ko-sova pretvorila u instituciju bez integriteta i bez vlasti stavljajući u opasnost i njen položaj u političkom i in-stitucionalnom sistemu Kosova.

S druge strane, ustručavanje ministara kabineta vlade

20 Član 70 tačka 1 Ustava Republike Kosovo “Poslanici Skupštine su predstavnici građana i ne podležu nikakvom prinudnom mandatu”.21 Na ovoj plenarnoj sednici, tokom glasanja amandmana nacrta Zakona za Veliku Hoču, poslanici Skupštine Kosova ispred sebe su imali dokument i nakon svakog predloženog amandmana pisano je “DA” ili “NE”, preporučujući im kako da glasaju.

da odgovore na parlamentarna pitanja poslanika, nji-hova retka prisutnost na plenarnim sednicama kada se razmatraju pitanja iz njihovog polja delatnosti, neodgo-varanje na pozive skupštinskih odbora da bi izveštavali na njihovim sastancima pa do ignorisanja preporuka ili stavova koji dolaze iz najviše institucije zastupan-ja u zemlji, su neki od slučajeva koji jasno ukazuju na nemogućnost vršenja ustavnih nadležnosti nadzora izvršne vlasti od strane zakonodavstva.

Nažalost, ovo dokazuje da u parlamentarnom životu još uvek nedostaje jedan stalni i održivi sistem parlamen-tarne kontrole u svojstvu ustavne funkcije bez obzira na političko pozicionisanje u vladi ili opoziciji unutar Skupštine Kosova.

Parlamentarna kontrola kroz poslanička pitanja

Poslanička pitanja kao instrumenti parlamentarne kon-trole u Skupštini Kosova ne postižu njihov cilj i efekat. Relativno mali broj poslaničkih pitanja koji se postavl-jaju u Skupštini Kosova kao i njihovo stalno ignorisanje od strane kabineta vlade, nudeći uglavnom periferne odgovore ili kroz odsutnost na plenarnim sednicama, dokazao je da ova vrsta kontrole nije bila dobar primer vršenja ustavnih nadležnosti koje imaju naše instituc-ije zastupanja. Često se događa da poslanici koriste poslanička pitanja da bi omogućili ministarima kabi-

16

neta da promovišu svoj rad ili planove za budućnost. Druga karakteristika poslaničkih pitanja je da postoji razlika između poslanika vlade po tome kojem ministru postavljaju pitanja; obično oni postavljaju pitanja min-istrima koalicionih partnera a pošteđuju ministre svojih partija.

Parlamentarna kontrola kroz parlamentarne interpelancije

Procedure za parlamentarnu interpelanciju reg-ulisane su u Pravilniku o radu Skupštine. Slično poput poslaničkih pitanja, interpelancija kao me-hanizam nadzora izvršne vlasti je veoma malo korišćena u Skupštini Kosova. Treba naglasiti da tokom prve legislature 2001-2004 i do juna 2006. godine, u Skupštini Koosva je održana samo jedna parlamentarna interpelancija. U sadašnjoj legislaturi je znatno povećan broj parlamentarnih interpelancija i ostalih inicijativa parlamentarne kontrole. Međutim, partije vladajuće koalicije u većini slučajeva su uspeli da se na kraju debate, kroz glasove protiv, ne usvoje predlozi predlagača ili inicijatora interpelancija i time su izgubili značajnost ovog demokratskog instrumenta.

Istražne komisije

U širem spektru mehanizama koje Skupština Kosova ima na raspolaganju za vršenje nadzora izvršne vlasti ili za informisanje u vezi sa raznim pitanima važne su i istražne komisije. Dokaz neefikasne uloge u vršenju par-lamentarne kontrole je i veoma skroman broj istražnih komisija uspostavljenih od strane Skupštine Kosova od svog osnivanja.Uprkos činjenici da je zakon za parlamentarne istrage usvojen tek 2010. godine, Skupština Kosova je i pre imala pravni osnov za uspostavljanje istražnih komisija za posebna pitanja. To je bilo regulisano Pravilnikom o radu Skupštine Kosova, usvojenim 2005. godine. Ipak za više od jedne decenije funkcionisanja Skupštine Kosova, ovaj instrument je iskorišćen samo u tri slučaja.

Prva istražna komisija je osnovana za istragu nemira marta 2004. godine. Iako je ova komisija održala ne-koliko redovnih sastanka, priroda pitanja, politička sit-uacija i stvorene okolnosti uticali su da komisija ne uspe da završi istragu slučaja i da napravi jedan izveštaj za Skupštinu Kosova. Drugi slučaj je bio kada je Skupština Kosova osnovala istražnu komisiju22 u vezi sa faktičkim nalazima Generalnog Revizora za 2005. godinu, koji su ukazivali na niz teških finansijskih zloupotreba od strane tadašnjeg rukovodstva Skupštine. Uz dobar nivo saradnje između članova komisije koji su dolazili iz 22 Istražna komisija za faktičke nalaze Generalnog Revizora u Skupštini Kosova (Izveštaj Generalnog Revizora, 3 juli 2006. godine), osnovana je odlukom Skupštine Kosova 03.11.2006. Komisija je trebala istražiti period između 1 jula 2004 – 31 marta 2006.

17

opozicionih i vladajućih partija, komisija je uspela da napravi konačni izveštaj koji je dostavljen Skupštini za-jedno sa konkretnim preporukama za razmatranje i us-vajanje23. Poslednja komisija je parlamentarna istražna komisija u vezi sa obračunom potrošnje električne energije za januar 2013. godine, osnovana odlukom Skupštine Kosova 28.03.2013.

Parlamentarni nadzor kroz skupštinske od-bore

Jedan veoma važan element u procesu nadzora izvršne vlasti čine i skupštinske komisije kao nadležni organi što se tiče pitanja vezana za neko određeno državno odeljenje. Ministri Vlade Kosova često nisu pokazivali spremnost da odgovore na pozive skupštinskih od-bora da izveštavaju o raznim pitanjima. Upravo kao rezultat neodgovornosti i nespremnosti ministara da izveštavaju, rad skupštinskih odbora je često imao pre-preke i nije mogao biti izvršen na najbolji način.

Nedovoljni parlamentarni nadzor ne proizlazi samo kao rezultat nemarnosti ili ignorisanja ministara kabineta vlade prema ovim važnim telima Skupštine, nego pos-toje i drugi faktori koji utiču u ovom kontekstu. Veliki broj skupštinskih odbora je preopterećen, uzimajući u obzir da nekolicina njih pokriva aktivnisti tri različitih

23 Izveštaj istražne komisije je razmatran i usvojen na plenarnoj sednici Skupštine Kosova održanoj 22.02.2007

ministarstava. Raumatranje velikog broja nacrta za-kona koji dolaze od sponzorskih ministarstava, orgni-zovanje javnih saslušanja, posete na terenu, monitoring sprovođenja zakona i veliki broj drugih aktivnosti zaht-evaju jaku podršku osoblja i adekvatnu koordinaciju ak-tivnosti. Situaciju još više pogoršava činjenica da je os-oblje koje pruža podršku odborima veoma ograničeno u broju i kapacitetima. Odbori imaju na raspolaganju jednu malu ekipu zvaničnika koji se trebaju starati oko organizovanja i rukovodstva svih aktivnosti odbora. Prema tome, uzimajući u obzir veliku preopterećenost odbora i malu podršku profesionalnog osoblja, stopa i kvalitet nadzora izvršne vlasti od strane odbora nije na zadovoljavajućem nivou. U tom kontekstu takođe utiču i parlamentarne grupe koje ne pridavaju pažnju delegiranju poslanika u skupštinskim odborima na os-novu njihove profesionalne pripreme. Delegiranje po-slanika samo na osnovu političkog zastupanja ometa rad skupštinskih odbora u vršenju njihovih nadležnosti.

18

19

Zakoni bez debate – samo radi reda;

Nema uopšte sumnje da je zakonodavstvo jedno od glavnih funkcija koje ima Skupština Kosova. Proce-dura donošenja zakonodavnih akata prvobitno je bila regulisana Ustavnim okvirom gde su bile definisane neke komplikovane procedura usvajanja i proglašenja zakona, međutim kasnije, kroz stupanje na snagu Us-tava Republike Kosovo i kroz prenošenje nadležnosti na lokalne institucije ova značajna nadležnost je jasna.

Dosadašnja parlamentarna praksa je pokazala da oko 99% nacrta zakona koje dobija Skupština Kosova za usvajanje dolaze iz Vlade Kosova, uprkos činjenici da Ustav i primenjivi zakoni na Kosovu priznavaju pravo na zakonodavnu inicijativu i Predsedniku Republike iz njenog/njegovog polja delatnosti, poslanicima Kosova, ili grupi od najmanje deset hiljada građana24. Ovo us-tavno pravo tokom 12 godina parlamentarnog života iskorišćeno je samo minimalno (pet puta) od strane skupštinskih odbora i samo jednom od strane grupe od više od 10 hiljada građana Kosova25. 24 Ustav Republike Kosovo, Član 79, nalazi se na: http://www.kushtetutakosoves.info/?cid=1,25525 Građanska inicijativa za izmenu i dopunu Zakona za Lokalnu Samoupravu preduzeta je inicijativom KDI-a i nekoliko nevladinih organizacija. Uprkos činjenici da je ova inicijativa bila u skladu sa Us-tavom Kosova gde je sakupljeno više od 10 hiljada potpisa građana, Skupština Kosova (Predsedništvo) odlučila je da uopšte ne proce-sira ovu inicijativu sa obrazloženjem da još uvek ne postoji zakon koji definiše procedure procesiranja građanske inicijative unutar

S obzirom da veliki broj nacrta zakona sponzoriše Vla-da Kosova veliki deo odgovornosti njihovog održavanja spada na ovu instituciju, ne isključujući Skupštinu koja na kraju odlučuje o njihovom usvajanju ili odbacivan-ju. Amandmani predstavljeni od strane skupštinskih odbora tokom perioda izmena nacrta zakona, u većini slučajeva su se pojavili u cilju pojašnjenja značaja članova, uređivanja pravne tehnike pisanja zakona, ili u cilju izmene reči koje nisu adekvatne u ovim nacrtima zakona. Na taj način, amandmani više liče na jezične korekture nego na suštinsku izmenu ili dopunu zakona. Nesposobnost skupštinskih odbora za bolju i profesion-alniju izmenu zakona je zbog dva razloga: neprofesion-alno osoblje skupštinskih odbora i neprofesionalizam samih poslanika.

Kvalitet usvojenih zakona od strane Skupštine Kosova je takođe bio predmet kritike velikog broja aktera kao i lokalnih i međunarodnih izveštaja. Veliki broj zakona su zakoni prevedeni iz susednih zemalja sa tendenci-jom prilagođavanja lokalnim potrebama i realnošću. To potvrđuje i jedan od poslanika Skupštine Kosova koji kaže da su zakoni dobri sve dok su prevodioci dobri jer se oni prevode od strane Evropske unije, standardizuju se, usklađuju se i predlaže se neki amandman samo kada postoji neki poslovni interes poslanika26. Takođe, lošem kvalitetu zakona je potpomogao i nedostatak prerađivanja potrebe za nacrt i usvajanje određenih za-Skupštine Kosova.26 Berat Buzhala – Poslanik Skupštine Kosova iz redova PDK, lični intervju

SKUPŠTINA KAO ZAKONODAVNI ORGAN

20

kona. Poreklo zakona je u magli. To je više stvar rutine nego dobro analizirane potrebe27.

Takođe, nedostatak uključivanja građana, civilnog društva i ostalih interesnih grupa od početnih faza nacrta zakona u okviru vlade proizveo je u kontinuitetu zakone sa velikim nedostacima što se tiče sadržaja a u nekim slučajevima i nemogućnošću sprovođenja u praksi. O veoma lošem kvalitetu zakona koji se usvajaju od strane lokalnih institucija govori nam i činjenica da od 98 nacrta zakona koliko je bilo predloženo za usva-janje u programu rada Skupštine Kosova za 2013. god-inu28, 65 od njih ili više od 60% bili su procedirani za izmenu i dopunu postojećih zakona, a neki od njih su se čak usvojili 2011. ili 2012. godine, ili su se dosad neko-liko puta izmenili.

U poređenju sa Vladom Kosova, Skupština je najot-vorenija institucija u smislu pružanja mogoćnosti za davanje doprinosa onih koji su na neki način pogođeni određenim zakonom, međutim nažalost, u većini slučajeva, iako su vrata otvorena, veoma je kasno sadržajno promeniti jedan određeni nacrt zakona29.

Proces nacrta i rasprave zakona nije dovoljan samo unutar jednog odbora ili samih poslanika. Prema tome, javna saslušanja su mehanizam Skupštine koji 27 Albin Kurti – Poslanik Skupštine Kosova i predsednik Pokreta Samoopredeljenje (LVV). Lični intervju.28 Program rada Skupštine Kosova za 2013. godinu29 Rinor Beka, NDI, lični intervju

omogućuje njima da dobiju informacije i ekspertizu od strane grupa civilnog društva, sektorskih organizacija, određenih interesnih grupa ili samih građana u vezi sa nacrtima zakona koji su u procesu. Iako je civilno društvo stalno zahtevalo od poslanika Skupštine da se javna saslušanja organizuju za sve nacrte zakona, pošto to omogućuje veće uključivanje civilnog društtva, inter-esnih grupa ili samih građana i podrazmeva veće učešće u donošenju odluka, nažalost ovo se događa u veoma retkim slučajevima. Sem ostalog, javna saslušanja ne podrazmevaju da se moraju održati unutar zgrade Skupštine ili samo da bi se ispunila obaveza koju imaju odbori, nego se treba izabrati mesto održavanja zavisno od pitanja kojem se bavi nacrt zakona.

Nedostatak učešća civilnog društva u procesu nacrta zakonodavstva unutar Skupštine Kosova naglašen je i u izveštaju o napretku Evropske komisije za Kosovo 2008. godine, gde sem ostalog stoji: “poslanici imaju slabe veze sa svojim izbornim jedinicama i postoji nedosta-tak efikasnog učešća civilnog društva u zakonodavnom procesu”30.

Sličnu zabrinutost je ova institucija zaključila i u izveštaju o Kosovo za 2011. godinu koji u ovom kon-tekstu naglašava: “Javna saslušanja ostaju sporadična a civilno društvo nije efikasno uključeno u nijed-noj skupštinskoj raspravi. Ne postoji institucionalna platforma koja bi omogućila redovni dijalog između 30 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2008, nalazi se na: http://www.scribd.com/doc/16541221/raporti-i-progresit-2008

21

skupštine i organizacija civilnog društva”31. Kasnije, u is-tom izveštaju, kritike se obraćuju i prema kapacitetima Skupštine u procesu donošenja zakona i usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom. “Kapacitet Skupštine oko nadzora i kontrole je još uvek slab. Zakonodavna proce-dura se treba ojačati da bi se obezbedila međusektorska ekspertiza. Kancelarija za pravna pitanja, standardizac-iju i usklađivanje ima nedostatak osoblja, oslabljujući na ovaj način efikasno i detaljno razmatranje zakonodavst-va. Kapacitet Skupštine za osiguranje kompatibilnosti sa evropskim normama se treba efikasno unaprediti”32, stoji dalje u ovoim izveštaju.

I uprkos stalnim primedbama koje su dolazile od Evrop-ske komisije, Skupština Kosova nije uspela da adresira ova pitanja na adekvatan način i da reši problem sa ka-pacitetima i spremnošću Skupštine za usvajanje zakon-odavstva u punom skladu sa asquis communitaire. Ovo je adresirano i u Studiji izvodljivosti za Kosovo za 2012. godinu, gde se zahtevalo da se zakonodavni kapac-itet Skupštine Kosova treba dalje povećati, a posebno Skupštinsko Odeljenje za Pravna i Proceduralna Pitanja. Zakonodavna procedura se treba ojačati da bi osigurala međusektorsku ekspertizu u skladu sa acquis33.

31 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2011. godine, nalazi se na:http://www.eeas.europa.eu/delegations/kosovo/documents/eu_kos-ovo/20111018_progress_report_sq.pdf 32 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2011. godine, nalazi se na: http://www.eeas.europa.eu/delegations/kosovo/documents/eu_kos-ovo/20111018_progress_report_sq.pdf 33 Studija izvodljivosti Evropske komisije - za Kosovo 2012. godine, nala-zi se na: http://www.meiks.net/repository/docs/Dokumenti_punues_i_Komisionit_Evropian_mbi_SF_per_MSA_mes_BE-se_dhe_Kosoves.pdf

22

23

Građani bez glasa – poslanici samo za sebe Glavni kriterijum za demokratsku skupštinu je da pred-stavlja narod. Pre svega, to znači da skupština treba otelotvoriti volju naroda izraženu od glasača od trenut-ka kada su oni izabrali svoje predstavnike, zajedno sa političkim partijama u čije ime izabrani rade. Neposred-ni, narodni izbor jednog donosioca zakona je osnovni princip predstavničke demokracije i jača legitimitet za-konodavstva.

Koliko je Skupština Kosova predstavnička?

Kosovo trenutno u svojem izbornom sistemu koristi proporcionalni sistem sa otvorenim listama, sa jedi-nom izbornom jedinicom. Građani Kosova mogu glasati za jednu političku partiju ili za jednu određenu koal-ciju sa mogućnošću okruživanja 5 imena unutar jedne političke partije.

U ovom slučaju glasač neposredno glasa predstavnika zone gde on živi, koji bi štitio interese ili predstavljao brige vezane za probleme te zone, međutim on bira politički subjekat i u slučaju da jedan građanin živi u manjoj opštini ili tu gde su političke partije manje politički aktivne, onda njegova opština može ostati i bez predstavnika. S druge strane, ovaj sistem je prouzroko-vao i slučajeve preteranog zastupanaja gde neke od opština, mada manjeg broja stanovnika i manjeg ge-

ografskog prostora, imali su više predstavnika u odnosu na ostale opštine koje su većeg broja stanovnika i većeg geografskog prostora.

Kosovo kao jedina izborna jedinica gde poslanici nema-ju jednu adresu svojeg glasačkog tela nego mogu do-biti glasove širem Kosova, sprečilo je realnu i iskrenu komunikaciju između glasača i izabranika (glasačko telo-poslanici)34.

Činjenica da nedostaje komunikacija između izabranih predstavnika i njihovih glasača potvrđuje se i u Izveštaju o napretku Evropske komisije za 2008. godinu, gde jasno stoji “Članovi Skupštine imaju slabe veze sa nji-hovim izbornim jedinicama”35. Takođe, ova zabrinutost je adresirana i u izveštaju Međunarodne krizne grupe (ICG), gde se ocenjuje: “Neodgovornst poslanika prema glasačkom telu dogođa se zbog postojanja jedine liste proporcionalne zastupljenosti, što znači da ne može postojati neposredna odgovornost prema glasačima”36.

Slaba uloga zastupanja u Skupštini Kosova je takođe rezultat samog sastava ove institucije koji je defin-isan prvobitno Ustavnim okvirom a zatim i Ustavom Kosova i ostalim zakonima na snazi. Kosovo, prema 34 Kancelarije poslanika – Mogućnost za bolje zastupanje građana.

Publikacija KDI-a 2010. godine, nalazi se na http://kdi-kosova.org/publications/zyraedeputetevel.pdf 35 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2008. godine, nalazi se na: http://www.scribd.com/doc/16541221/raporti-i-progresit-2008 36 Međunarodna krizna grupa. Uputstva za Kosovo (II): Unutrašnji standardi. Izveštaj br. 125 ICG-a za Balkan. 1 mart 2002. godine.

SKUPŠTINA KAO PREDSTAVNIČKI ORGAN

24

dokumentu predsednika Ahtisaari koji je inkorpor-isan u Ustavu Kosova, primenilo je meru pozitivne diskriminacije prema manjinama koje žive na Kosovu. Iako nevećinske zajednice na Kosovu čine samo 5-7% ukupnog broja stanovništva, oni su do danas gotovo u svakoj legislaturi, bez obzira na broj dobijenih glasova, dobili oko 20 % ili ¼ ukupnog broja mesta koliko ima Skupština Kosova. Ako tome dodamo i činjenicu da Za-kon o Opštim Izborima na Kosovu obavezuje političke partije da u listama kandidata najmanje trideset (30 %) posto budu žene37, onda u praksi pravo takmičenje između političkih subjekata vodi se za 60 ili 70 mesta u Skupštini Kosova. Rezervisana mesta, polna kvota, nedostatak demokracije unutar političkih partija kao i zloupotreba građanskih glasova na izborima su glavni elementi koji smanjuju ulogu zastupanja i predstavljaju demokratski i strukturni deficit38.

Ovaj sistem koji se primenjuje na Kosovu u odnosu na regionalni i evropski parlamentarizam je uspostavio karakteristike razlikovanja prouzrokujući parazitnu demokraciju, gde poslanici dobijaju političku moć van izbornih rezultata. Iako je to učinjeno kao kompromis i politički ustupak zbog političkih okolnosti kroz koje je Kosovo prolazilo, ipak je to oštetilo demokraciju i kon-cept parlamentarizma39.

37 Član 27 Zakona za Opšte Izbore u republici Kosovo, nalazi se na: http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2008_03-L073_al.pdf 38 Ardian Gjini, Poslanik Skupštine Kosova (AAK). Lični intervju39 Arsim Bajrami – Poslanik Skupštine Kosova (PDK), Lični intervju

Dva važna faktora su takođe uticala što Skupština Ko-sova nema moć zastupanja: veliko diktiranje šefa par-tija što se tiče kombinacija koje se prave u partijskim listama počevši od faza pripreme liste u trci za poslan-ika40, kao i manipulisanje glasova izraženo na posled-njim parlamentarnim izborima, što podrazumeva da je jedan broj poslanika nepravedno na tim mestima i preko zloupotrebljenim glasovima glasačkog tela. Ako se uporedi sastav poslednje legislature Skupštine Ko-sova sa prethodnim legislaturama možemo zakjlučiti da imamo pad kvaliteta i u aspektu političkog i intelektu-alnog napretka, ali možda i u aspektu profesionalnog razvoja41. Ovo je takođe jedan dodatni element koji im pomaže da izbegnu odgovornosti za obaveze koje imaju prema glasačkom telu i prema građanima uopšte.

40 Jakup Krasnići- Predsednik Skupštine Kosova, lični intervju41 Jakup Krasnići- Predsednik Skupštine Kosova, lični intervju

25

Šansa za dodatne dnevnice

Kao osnovni mehanizmi u okviru skupština, skupštinski odbori vrše veoma važne funkcije u zakonodavnom procesu, u kontroli izvršne vlasti kao i u transparent-nosti ostalih političkih procesa. Slično kao i s ostalim mehanizmima unutar Skupštine, i skupštinskim od-borima je pravni osnov osnivanja i funkcionisanja pr-vobitno regulisan Ustavnim okvirom a zatim i najvišim pravnim i političkim aktom, Ustavom Republike Kosovo. Skupština Kosova u četvrtoj legislaturi, prema pred-logu predsedništva, donela je odluku da smanji broj skupštinskih odbora od 16 (šesnaest) koliko ih je bilo ranije na 13 (trinaest), od kojih 4 (četiri) su stalni od-bori i 9 (devet) su funkcionalne komimsije.

Dinamika rada ovih odbora zavisi od polja koja oni pokrivaju. Poznata je činjenica da su skupštinski od-bori u Skupštini Kosova preopterećeni, uzimajući u obzir da neki od tih odbora pokrivaju aktivnosti tri različitih odeljenja vlade. S druge strane, prepune agende zakonodavstva su uticali da skupštinski odbori zanemaruju ostale funkcije do mere nevršenja tih funk-cija ili improvizacije u cilju opravdanja za neispunjenje pravnog i ustavnog mandata. Razmatranje svih nacrta zakona koji dolaze od sponzorskih ministarstava, org-nizovanje javnih saslušanja, posete na terenu, monitor-ing sprovođenja zakona i veliki broj drugih aktivnosti zahtevaju jaku podršku osoblja i adekvatnu koordinac-iju aktivnosti. Mala ekipa od dva-tri zvaničnika koju skupštinski odbori imaju na raspolaganju za pomoć

oko organizovanja i rukovodstva svih aktivnosti odbora nije garantovala sprovođenje mandata ovog važnog tela Skupštine Kosova.

Uloga odbora u nadzoru izvršne vlasti ne okončava se u trenutku usvajanja zakona nego se nastavlja tokom celog mandata odbora u drugim oblicima. Skupštinski odbori trebaju se osigurati da se zakoni koje je usvo-jila Skupština sprovode kako treba i da se ministar-stva i odeljenja koja pokriva odbor drže odgovornima izveštavajući o aktivnostima i postignutom napretku.

Skupština Kosova je dosad u dva čitanja usvojila 497 nacrta zakona. Značajan broj tih nacrta usvojeni su kao zakoni kojima se po prvi put regulišu određena društvena pravila, dok je ostatak zamenio uredbe i os-tale administrativne akte usvojene od administracije UNMIK-a na Kosovu. Međutim, uprokos tome što se za-konodavna struktura na Kosovu sve više upotpunjuje, veliki izazov ostaje sprovođenje u praksi ovih usvojenih zakona. Izvršne institucije na centralnom i lokalnom nivou još uvek ne pokazuju potpunu spremnost za sprovođenje svih zakonskih propisa koji proizlaze iz za-konodavstva usvojenog od strane Skupštine Republike Kosovo. To je često i rezultat nedostatka volje i zalagan-ja nosilaca određenih institucija što se tiče sprovođenja ali i često kao rezultat nedostatka profesionalnih ka-paciteta za tumačenje i sprovođenje svakog zakonskog propisa.

SKUPŠTINSKI ODBORI I NJIHOVO FUNKCIONISANJE

26

Zbog nedostatka jedne sveobuhvatne strategije vlada-vine zakona ali i političke volje, sve institucije Republike Kosovo uključujući i Skupštinu Kosova stalno pokazuju da su zanemarili proces sprovođenja u praksi usvojenih zakona. Ideja donošenja što većeg broja zakona bez zabrinutosti o fazama sprovođenja sve više se smatra kao pogrešan pristup i prouzrokuje ozbiljne probleme u polju vladavine zakona u Republici Kosovo42.

Izveštaj Evropske komisije o Kosovu za 2008. godinu je zaključio: “Skupština ima nedostatak kapaciteta da bi osigurala efikasni nadzor sprovođenja zakona”43 . Ista stvar se gotovo ponovila u izveštajima za 2009., 2010. i 2011. godinu44 , ali se tu ukazuje na izazove sprovođenja zakona u velikom broja centralnih državnih sektora poput državne uprave, borbe protiv korupcije pa do nesprovođenja zakona koji se tiču ljudskih prava i slo-boda.

Takođe poteškoću za skupštinske odbore u procesu monitoringa sprovođenja zakona predstavlja i nedosta-tak redovne saradnje sa resornim ministarstvima koji spadaju u njihovom polju delatnosti. Do sada nije pos-tojala praksa dostavljanja podzakonskih akata izvršne

42 Uloga Skupštine u procesu monitoringa sprovođenja zakona – Izdanje KDI-a, nalazi se na: http://kdi-kosova.org/publications 43 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2008. godine, nalazi se na: http://www.scribd.com/doc/16541221/raporti-i-progresit-2008 44 Izveštaj o napretku Evropske komisije 2011. godine, nalazi se na: http://www.eeas.europa.eu/delegations/kosovo/documents/eu_ko-sovo/20111018_progress_report_sq.pdf

vlasti pravnom odeljenju Skupštine Kosova. Da bi im-ala ovu pojavu pod kontrolu, Skupština Kosova treba obavezati izvršnu vlast da za svaki donesen podzakon-ski akat treba obavestiti Skupštinu a posebno funkcion-alne komisije. Da bi se ojačala vladavina zakona i efikas-ni nadzor njegovog sprovođenja potrebno je uspostaviti redovnije i češće kontakte između pravnih kancelarija ministarstava, pravne kancelarije premijera i pravnog odeljenja Skupštine Kosova45.

Nezadovoljavajući rad skupštinskih odbora takođe je i rezultat toga što su ova tela još uvek žrtve partijskih agendi. Poznati su slučajevi kada je, recimo, jedan skupštinski odbor vodila opoziciona partija onda je ona pozivala više ministara da izveštavaju ovom odboru. Često je to pokazivalo da se radi o partijskim orijenat-icjama odbora sprečavajući tipično vršenje mandata i funkcija jedne funkcionalne komisije46.

Takođe, na neefikasnost rada skupštinskih odbora uti-cao je i veliki broj skupštinskih odbora koji funkcionišu u okviru Skupštine, kao i mali broj članova jednog skupštinskog odbora. U prošlim legislaturama bilo je 16 skupštinskih odbora a u poslednjoj legislaturi ovj broj je smanjen na 13 ali bez znatnog uticaja na povećanju efikasnosti njihovog rada. Podela poslanika u nekim od-borima i broj članova svakog odbora gotovo da ne prela-zi 11 osoba, što znači da jedan skupštinski odbor može 45 Rinor Beka NDI, lični intervju46 Avni Zogiani – Izvršni direktor organizacije “Çohu” – lični intervju

27

razmatrati nacrte zakona i donositi odluke sa samo 6 prisutnih članova47. Razmatranje i donošenje odluka sa samo 6 članova ukazuje na kvalitet zakona i odluka koje proizlaze iz ovih značajnih tela Skupštine. Skupština Ko-sova treba tražiti prakse i oblike smanjenja broja odbo-ra, i s druge strane povećati broj članova unutar odbora a prag bi mogao biti ne manje od 20 članova po odboru. To bi uticalo na povećanje kvaliteta rasprave i kvaliteta nacrta zakona i ostalih akata koji se predlažu od strane skupštinskih odbora.

47 Ismet Krasniqi – Sekretar Skupštine Kosova, lični intervju

28

29

Flertovi opozicije sa vladom, i opozicija sa ulice

Parlamentarne grupe predstavljaju organizovano izražavanje partija i političkih formacija u skupštinama. Propisi skupština definišu pravila njihovog formiranja i autonomnog organizovanja naspram postojanja i prav-nog režima političkih partija. Parlamentarne partijske grupe su glavno sredstvo pretvaranja partijskih politika i obećanja kampanja u zakonodavnu realnost48.

Kao rezultat političkih okolnosti a često i kratkoročnih interesa političkih subjekata kao i zbog nedostatka unutrašnje partijske demokracija, uloga parlamentarnih grupa tokom 12 godina pluralnog života na Kosovu nije uspela stvoriti snažne temelje izgradnje jedne visoke institucije zastupanja, zakonodavstva i nadzora. Ne-prirodne koalicije između političkih partija, nedostatak kulture parlamentarne rasprave, nedostatak instalacije kulture opozicije i poštovanja drugačijeg mišljenja, ne-spremnost pružanja alternative za rešavanje problema, razmatranje pitanja radi dnevnog političkog konzumi-ranja, neki su od elemenata koji su karakterisali ulogu parlamentarnih grupa u procesu razvoja parlamentar-izma na Kosovu. Zbog nedostatka parlamentarne većine za izbor preds-ednika Kosova i Vlade Kosova nakon parlamentarnih izbora 2001. godine, tokom dva meseca gotovo je 48 Ka razvoju međunarodnih standarda za demokratske legislature – NDI 2007

prouzrokovana parlamentarna kriza koja je izbegnuta posle sporazuma lidera glavnih političkih subjekata za jednu široku koalciju. Široka koalcija je obezbedila širi sistem zajedničke vlasti podelom ministarstava i obezbeđivanjem šireg političkog konsenzusa. To je loše uticalo na uspostavljanje temelja izgradnje institucija na osnovu podele vlasti i kontrole između njih. Široka koalicija je uticala da Skupštini Kosova nedostaju jake parlamentarne grupe koje bi činile opoziciju i na taj način ova institucija je pretvorena samo u instituciju zakonodavstva isključujući funkciju političke kontrole vlade.

Drugi parlamentarni izbori doveli su do stvaranje jedne koalicije što je ustvari stvorilo uslove i mogućnosti funkcionisanja parlamentarne opozicije. Tokom ovog mandata uspostavljeno je korišćenje debate i instrume-nata parlamentarne kontrole u Skupštini Kosova. Mesto u opoziciji Demokratske partije Kosova bilo je dobro u smislu uzgajanja duha opozicije iako su pregovori u Beču za rešavanje konačnog statusa Kosova u određenoj meri sprečavali razvoj parlamentarizma49. Grupa jedin-stva, koja je napravljena da vodi ove pregovore koju su činili lideri političkih subjekata vlade i opozicije, mar-ginalizovala je ulogu Skupštine ne samo tokom ovog procesa, oslabljujući moć i važnost parlamentarnihh grupa unutar Skupštine.

Nakon trećih parlamentarnih izbora, zbog političkih 49 Jakup Krasniqi- Predsednik Skupštine Kosova, lični intervju

ULOGA PARLAMENTARNIH GRUPA U SKUPŠTINI KOSOVA

30

procesa kroz koje je Kosovo prolazilo u to vreme a posebno privođenje kraju procesa za konačno rešavanje političkog statusa Kosova, uprokos jakom rivalstvu najvećih političkih partija u zemlji one su se složile da naprave jednu skroz neprirodnu vladajuću koaliciju. Veliki broj ove koalicije u Skupštini Kosova gotovo je onemogućio delovanje i efekat opozicije parlamen-tarnih grupa koje su bile van vladajuće koalicije.

Četvrta legislatura je proizvela vladajuću koaliciju između PDK-a i Koalicije za novo Kosovo kao i političkih subjekata iz redova nevećinskih zajednica na Kosovu. S druge strane, u opoziciji su ostali LDK, VV i AAK. Struk-tura stvaranja koalicije i relativna razlika u brojevima između vlade i opozicije učinilo je da po prvi put imamo jednu vladajuću koaliciju sa manjim brojem građanskih glasova od onih koje opozicioni politički subjekti imaju.

Ipak, uprkos broju, parlamentarne grupe političkih subjekata opozicije suočavali su se s jednim ozbiljnim hendikepom pre svega zbog heterogenosti partija u smislu njihovih programa. Izuzev nekog određenog slučaja, oni nikad nisu uspeli da stvore snažan blok opozicije. LDK kao subjekat koji je tokom drugog vre-mena bio na vlasti, ne uspeva da se prilagodi kao par-tija u opoziciji. Tu je i Pokret Samoopredeljenje koji ima agendu koja ga je sasvim udaljila od mogućnosti podsticanja jednog opozicionog bloka zbog poznatih političkih stavova koji između ostalog osporavaju os-novna dokumenta regulisanja Kosova što naravno ne mogu prihvatiti dve ostale partije, LDK i AAK, s obzirom

da su one učestvovale u donošenju ovih dokumenata kao što je Dokument predsednika Ahtisaari. S druge strane imamo AAK koje je konstantno očekivala da će kroz kombinacije ući u vladu50. To je u znatnoj meri uti-calo da imamo fragmentiranu i hendikepiranu opoziciju koja je gotovo nesposobna da pokrene važne inicijative poput poziva za glasanje o poverenju vlade Kosova.

Tokom ovih godina funkcionisanja parlamentarnih grupa bilo je slučajeva kada su unutar jedne parlam-entarne grupe bile uključene veće političke partije i poslanici manjih partija koji nisu imali dovoljan broj za formiranje parlamentarne grupe. Međutim, jedna oso-bina koja je karakterisala treću legislaturu, što nije bila praksa nijedne prethodne legislature, bila je činjenica da je oko 11 poslanika raznih političkih partija prome-nilo svoju partiju ili parlamentarnu grupu. Neki od njih su odlučili da se vrate partiji koju su ranije napustili, neki su odlučili da promene pratijsku pripadnost, a neki su odlučili da mandat poslanika u nastavku vrše kao ne-zavisni poslanici51.

Uticaj što se tiče nedostatka jačanja parlamentarnih grupa imao je i nedostatak dovoljne profesionalne pomoći u aspektu savetovanja poslanika koji pred-stavljaju svoje grupe u skupštinskim odborima. Za veliki broj poslanika glavni profesionalni posao pred-stavlja položaj poslanika Skupštine Kosova dok on/a 50 Avni Zogiani – Izvršni direktor organizacije “Çohu” – lični intervju51 Lista ocenjivanja januar-jun 2010 - Izdanje KDI-a, str.15, nalazi se na: http://kdi-kosova.org/publications/Parlamenti2010_Final.pdf

31

sedi u skupštinskom odboru bez ikakve profesionalne podrške. Dodatni problem je takođe način funkcion-isanja parlamentarnih grupa. One obično održavaju sastanke samo pet ili deset minuta pre početka plena-rnih sednica gde dobijaju uputstva o načinu glasanja. Tu nedostaje unutrašnja debata, nedostaje unutrašnja ekspertiza52.

Nakon više od jedne decenije političkog i pluralnog života na Kosovu, u četvrtoj legislaturi je uveden i jedan novi element oblika aktivizma i opozicione reakcije parlamentarnih subjekata kroz organizovanje protes-ta i deomanstracija. Ovaj oblik reakcije uveo je Pokret Samoopredeljenje koji, od svog osnivanja, proteste i demonstracije smatra kao značajne oblike reakcije pro-tiv načina vladavine u zemlji. S druge strane, subjekti i ostale parlamentarne grupe izabrali su samo meha-nizme unutar institucija da bi izrazili stavove i reakcije prema odlukama i načinu vladavine.

52 Rinor Beka – NDI, lični intervju

32

33

Uloga Predsedništva i Predsednika Skupštine u procesima donošenja odluka unutar ove institucije

Predsedništvo Skupštine Kosova je pomoćni organ rada Skupštine Kosova koji određuje agendu plenarnih sednica Skupštine Kosova. Predsedništvo Skupštine je političkog i etničkog karaktera odražavajući sastav Skupštine kroz pozitivnu diskriminaciju manjina53.

Predsedništvo Skuptšine igra važnu ulogu u određivanju agende plenarnih sednica s ciljem usklađivanja eventu-alnih nesuglasica nekog političkog subjekta pre zase-danja plenarne sednice. I samo postojanje ovog kolegi-jalnog organa se može smatrati takvim – usklađivač stavova partija koje ustvari imaju razlike u stavovoima. Prema tome, napravljena je veoma laka izmena Ustav-nog okvira da bi se svaki opozicioni glas zastupao u Predsedništvu Skupštine Kosova. Samo to može oprav-dati izmenu Ustavnog okvira koja se dogodila dva puta za isto pitanje.

Predsedništvo Skupštine, mada u svojstvu pomoćne institucije rada Skupštine, uvek je smatrano veoma važnim od strane političkih subjekata, prouzrokujući čak i probleme između parlamentarnih političkih sub-jekata. Na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine Kosova 10 decembra 2001. godine, Skupština je uspela izabrati samo pet članova predsedništva54, dok je PDK imenovao 53 Arben Gashi – Poslanik Skupštine Kosova iz LDK. lični intervju54 Dva iz LDK, dva iz srpske koalicije “Povratak”, jedan iz drugih

dva člana iz svojih redova tek nakon tri meseca, na sed-nici 4 marta 2002. godine55. Nakon zahteva AAK-a da se i ta politička partija zastupa u ovoj instituciji kao četvrta partija u zemlji dogodila se izmena Ustavnog okvira povećavajući broj članova Predsedništva Skupštine Ko-sova od 7 na 8.

U drugoj legislaturi, koja je konstitutivnu sednicu održala 3 decembra 2004. godine56, izabrano je sedam članova predsedništva a partije koje su zastupale srp-sku zajednicu nisu imenovale nijednog poslanika iz svo-jih redova u Predsedništvu Skupštine.

Na sednici 9 januara 2008. godine treća legislatura je izabrala predsedništvo novim sastavom. Parlamentarna grupa AAK-a, osnivajući se na činjenicu da je na izbori-ma izašla peta po redu, slično kao u prvom mandatu, za-htevala je da se izmeni Ustavni okvir i da se broj članova poveća na devet kao i da se petoj partiji po redu omogući zastupanje u Predsedništvu Partije. Jedan takav zahtev su prihvatile ostale političke partije kao i tadašnji SIGS Joachim Ryker, i Predsedništvo Skupštine je dopunjeno članom iz redova AAK-a.

Problemi vezani za izbor Predsedništva Skupštine okončani su tek nakon proglašenja nezavisnosti i

zajednica55 Zapisnik plenarne sednice – 4 mart 2002. , nalazi se na: http://www.kuvendikosoves.org/ 56 Zapisnik plenarne sednice – 3 decembar 2004., nalazi se na: http://www.kuvendikosoves.org/

UPRAVNA TELA SKUPŠTINE

34

stupanja na snagu Ustava Republike Kosovo. Ovaj doku-ment je dizajnirao novi sastav predsedništva Skupštine sa ukupno šest članova, predsednikom i pet potpreds-ednika. Sastav i izbor je definisan prema ovom prin-cipu: Predsednika Skupštine predlaže najveća parlam-entarna grupa; tri potpredsednika predlažu tri najveće pralamentarne grupe; i dva potpredsednika zastupaju nevećinske zajednice, jedan iz srpske zajednice i jedan iz ostalih zajednica57. Oni se biraju većinom glasova svih poslanika Skupštine.

Izbor i smena predsednika Skupštine

Legislature Skupštine Kosova nisu se suočavale samo sa problemom sastava predsedništva nego je često bio problem i sam položaj predsednika Skupštine koji je gotovo u svim legislaturama bio predmet političkih kalkulacija između partnera vladajuće koalicije. Skupština Kosova je dosad promenila tri predsednika. Prvi Predsednik Skupštine Kosova izabran je Nedžat Daci iz redova LDK-a u decembru 2001. godine i bio je ponovo izabran za drugi mandat u decembru 2004. godine. Rukovodstvo g. Dacija bilo je kritikovano zbog nepoštovanja demokratskih procedura. Kršenje proce-dura tokom njegovog rukovodstva uočeno je i u redovn-im periodičnim izveštajima od strane tadašnjih lokalnih i međunarodnih organizacija monitoringa i podrške. 10 marta 2006. godine, nakon pritisaka međunarodnih

57 Ustav Republike Kosovo, Član 67, nalazi se na: http://www.kushtetutakosoves.info/?cid=1,255

kancelarija na Kosovu, g. Dacija je zamenio g. Kolë Beriša takođe iz redova LDK-a. Tokom mandata g. Beriše, Skupština Kosova je napravila nekoliko prom-ena u Pravilniku o radu i otvoren je put parlamentar-noj debati. Iako se predsednik Beriša sasvim razliko-vao od predsednika Dacija, tokom njegovog mandata nekoliko puta nije uspeo da usredsredi debatu prema agendi skupštinske sednice. Nakon trećih parlamen-tarnih izbora, za novog predsednika Skupštine izabran je g. Jakup Krasnići iz redova PDK-a. Od prvog meseca uprave sednica od strane g. Krasnićija, Skupština Ko-sova se suočila sa velikim političkim zbivanjima poput usvajanja zakona “Ahtisaarijevog Paketa”, proglašenja Deklaracije Nezavisnosti, primene novih državnih sim-bola itd. G. Krasnići je ponovno izabran za predsednika Skupštine i u četvrtoj legislaturi koja je konstituirana u februaru 2011. godine. Tokom njegove uprave, g. Krasnići je pokazao spremnost što se tiče poštovanja pravila koji proizlaze iz pravilnika Skupštine i u ovoj in-stituciji je ustoličena mogućnost debate. Međutim, iako je g. Krasnići dolazio iz redova PDK-a (najveća politička partija u Skupštini), razlike i njegov kritičan pristup prema politikama vlade pojavile su se od prvih dana četvrte legislature i učestale su se tokom 2012. god-ine. Nespremnost njegove partije (PDK) da kandiduje g. Krasnićija za položaj predsenika države, položaj koji je g. Krasnići dosta želeo, bila je naizgled prvi korak ka zamrzavanju odnosa između njega i rukovodstva njegove partije kao i parlamentarne grupe PDK-a. To se takođe primetilo nekoliko puta tokom plenarnih sed-

35

nica gde je bilo verbalnih sukoba između njega i šefa parlamentarne grupe čiji je deo takođe bio g. Krasnići. Kritike na adresi predsedništva Skupštine što se tiče rada i pristupa postojale su u svim legislaturama a one su dolazile kako iz lokalnih tako i iz međunardonih or-ganizacija. Sastanci predsedništva zatvoreni za javnost, ambicije za rukovodstvo, pogrešno shvatanje uloge ovog tela Skupštine od samih članova predsedništva uticali su da Predsedništvo Skupštine od prve legislature bude najbirokratski organ unutar Skupštine Kosova58.Faktorizacija položaja predsednika Skupštine usledila je kao posledica pogrešne koncepcije uloge predsed-nika Skupštine od onih koji su vršili i nastavljaju da vrše ovu funkciju. To je uticalo da na Kosovu postoji trka za rukovodstvo sa predsednikom države i preimjerom59. Ova faktorizacija je takođe proizašla iz ličnih egoističkih i egocentričnih ambicija onih koji su rukovodili ovom institucijom od prve legislature60. To je uticalo da uloga predsedništva i predsednika Skupštine odstupi od svog upravnog mandata.

58 Agron Halitaj, novinar. Lični intervju59 Arsim Bajrami, poslanik Skupštine Kosova iz Demokratske Partije Kosova. Lični intervju.60 Eqerem Kryeziu, poslanik Skupštine Kosova iz Demokratskog Saveza Kosova. Lični intervju

36

37

Građani malo vide šta se kuva

Skupština Kosova je napravila napredak u aspektu transparentnosti ove institucije mada ostaje veliki broj izazova. Početak objavljivanja elektronskih glasova pre 3 godina bio je jedan od najvećih postignuća u aspektu transparentnosti. Objavljivanje transkripta i zapisnika plenarnih sednica kao i učešće određenih organizacija u monitoringu sednica ili sastanka skupštinskih odbora bili su problemi na koje je odavno ukazano. Štaviše, u poslednje vreme, mada u početnoj fazi, Skupština Ko-sova unapred šalje obaveštavajući mejl o sastancima skupštinskih odbora svim organizacijama i pojedin-cima koji se prethodno prijave za takve informacije. Objavljivanje nacrta zakona tokom faze razmatranja u Skupštini bilo je drugo postignuće Skupštine Kosova međutim je u praksi bilo dosta prepreka jer nacrti za-kona nisu bili ažurirani na osnovu faza u kojima su se nalazili.

Ipak, uprkos ovim postignućima, Skupštini Kosova pre-ostaje puno posla da bi postala sasvim transparentna prema građanima. U nastavku ćemo navesti neka od pitanja oko kojih je došlo do zastoja što se tiče trans-parentnosti.

Finansijska transparentnost. Uprkos činjenici da se dobro održava u smislu osnovnih informacija, internet stranica Skupštine Kosova ne sadrži nijedan finansijski izveštaj pripremljen od strane administracije Skupštine Kosova.

Sastanci Predsedništva Skupštine Kosova. Iako je prošlo nekoliko godina otkad su organizacije civilnog društva dostavili zahtev da im se omogući učešće na sastanci-ma predsedništva Skupštine, to im se još uvek odbija. Znajući da se na sastancima Predsedništva Skupštine raspravlja i odlučuje o veoma važnim pitanjama veoma je bitno da se organizacijama civilnog društva dozvoli učešće na ovim sastancima.

Nepotpuno prikazivanje sednica Skupštine. Sednice Skupštine Kosova prikazuje Javni Servis Radio Televiz-ije Kosova (RTK) do 17:00 sati. Posle ovog vremena prikazivanje se prekida i građani ostaju neobavešteni o dešavanjima u Skupštini. Veoma je bitno da RTK pri-kazuje u potpunosti sednice Skupštine Kosova dok se ne nađe neko drugo rešenje za prikazivanje. Civilno društvo već odavno zahteva da Skupština Kosova ima svoj kanal prikazivanja, koji bi osim prikazivanja ple-narnih sednica takođe emitovao i sastanke odbora. Ot-varanje bar jednog internet kanala Skupštine Kosova poboljšalo bi informisanje građana o radu Skupštine Kosova ali bi istovremeno takođe uticalo na povećanje performanse poslanika Kosova.

Nedostatak transkripta iz sastanka odbora. Dok se tran-skripti i zapisnici iz sastanka plenarnih sednica objavljuju blagovremeno, za sastanke odbora se uopšte ne priprema-ju transkripti a često se događa da se zapisnici ne objave na vreme. Naravno da nedostatak transkripta i zapisnika utiče na nepotpuno informisanje građana o dešavanjima u Skupštini.

OTVORENA I TRANSPARENTNA SKUPŠTINA?

38

39

Skupština čas hoda, čas gazi Ustav

Ustavni Sud Republike Kosovo tokom 8 meseci doneo je dve veoma značajne odluke za politički i pravni sis-tem zemlje smenjujući dva predsednika države. To je učinilo da Kosovo predstavlja presedan i u polju zaštite ustavnosti i zakonosti u zemlji.

Prvi slučaj bila je Presuda Ustavnog Suda Republike, 22 septembra 2010. godine, koja je glasila da je g. Fat-mir Sejdiu ozbiljno prekršio Ustav držeći istovremeno položaj predsednika države i predsednika Demokrat-skog saveza Kosova. Ova odluka Ustavnog Suda došla je posle pokretanja postupka dva poslanika Skupštine Kosova, Dritona Taljija i Nima Rrustemija, uz podršku drugih poslanika, tvrdeći da je predsednik prekršio Us-tav jer istovremeno drži dva politička položaja: preds-ednika države i predsednika partije (LDK). Nakon ove odluke g. Sejdiu je dao ostavku a onda je i njegova parti-ja izašla iz koalcije prouzrokujući institucionalnu krizu, vodeći zemlju ka vanrednim parlamentarnim izborima.

Drugi slučaj, kada je Ustavni Sud smenio novoimenova-nog predsednika g. Behdžeta Pacolija, bila je Presuda 30 marta 2011, kada je sud ocenio da je odluka Skupštine o izboru Behdžeta Pacolija protivustavna. Ova odluka Us-tavnog Suda je doneta nakon što je grupa od 34 poslan-ika iz redova LDK-a i AAK-a tražila mišljenje suda u vezi sa procedurom imenovanja predsednika Kosova. Ovaj

sud je odlučio: “Odluka Skupštine Kosova vezana za iz-bor Predsednika Republike Kosovo, datuma 22 februara 2011 godine, je protivustavna jer je u suprotnosti sa za-htevima Člana 86 Ustava Republike Kosovo i demokrat-skim principima koji tu stoje.61” Ovom odlukom je najviša državna institucija – Skupština, proglašena kao prekršilac Ustava Kosova. Takva odluka nije ostavila al-ternativu g. Pacoliju, koji je bio primoran da da ostavku, ponovo rizikujući moguću institucionalnu krizu, koja je izbegnuta zahvaljujući sporazumu tri političkih lidera, Tači - Mustafa – Pacoli, o izboru predsednika i zalaganju za ustavnu reformu i izborno zakonodavstvo.

Ustavni odnos između Skupštine Kosova i Ustavnog Suda ne završava se samo na odlukama Suda o ocen-jivanju ustavnosti položaja predsednika zemlje i proce-dura njegovog izbora, nego ide čak i do ocenjivanja us-tavnosti zakonodavstva koje Skupština Kosova usvoja.

To najbolje dokazuje činjenica da je tokom perioda od godinu dana Ustavni Sud zaključio da je sadržaj tri zako-na protivustavni. Zakon o Pravima i Obavezama Poslani-ka62, Zakon o Bankama, Mikrofinansijskim Institucijama 61 Odluka Ustavnog Suda, nalazi se na: http://www.gjk-ks.org/repository/docs/ko_29_11_agj_om_shq.pdf 62 Ustavni Sud Kosova je 8 decembra 2011. godine doneo od-luku u korist Narodnog Advokata Republike Kosovo, zahtev koji je pokrenula grupa od 11 nevladinih organizacija za poništenje članova Zakona o Pravima i Odgovornostima Poslanika. U zahtevu se tvrdilo da Zakon o Pravima i Odgovornostima Poslanika sadrži propise koji “omogućuju Poslanicima Skupštine Kosova da realizuju penzije koje su povoljnije od svih drugih penzijskih prihoda ostalih građana, i koji

RAD SKUPŠTINE U ODNOSU NA USTAV

40

i Finansijskim Nebankarskim Institucijama 63, i Zakon o Zdravstvu64, su zakoni koje je Ustavni Sud tokom jedne godine razmotrio i doneo presudu potvrđujući njihovu protivustavnost.

To ukazuje na nedostatak profesionalnih i istražnih ka-paciteta unutar Vlade i Skupštine Kosova i posebno na slabosti kapaciteta funkcionalne komisije – Komisije za Zakonodavstvo i Sudstvo koja ima mandat da oceni us-tavnost i zakonitost usvojenih zakona u Skupštini Koso-va. Broj zakona koji je u suprotnosti sa usavnim duhom možda bi mogao biti veći ukoliko bi razni subjekti zaht-evali njihovo tumačenje od strane Ustavnog Suda. Skupština Kosova u saradnji sa parlamentarnim grupa-ma treba preduzeti hitne mere što se tiče povećanja pro-fesionalnih kapaciteta za nacrt i izmenu nacrta zakona da ne bi došlo do toga da najviša institucija zastupanja u zemlji usvaja protivustavne akte koji takođe ozbiljno krše osnovna ljudska prava i slobode građana Kosova. Takođe,, lokalne institucije trebaju pokazati integritet oko nacrta pravnih normi da ne bi postali predmet pri-tisaka određenih interesnih grupa ili političkih krugova za sasvim uže interese, i na štetu građana Kosova.

nisu u skladu sa ustavnim principima jednakosti, vladavine zakona, nediskriminacije i socijalne pravde”. http://gjk-ks.org/repository/docs/gjk_ko_119_10_shq.pdf. 63 Nalazi se na: http://gjk-ks.org/repository/docs/gjkk_ko_97_12_shq_.pdf 64 Nalazi se na: http://gjk-ks.org/repository/docs/KO131_12_Aktgjykim_SHQ.pdf

Ustavni Sud, u okviru svojih nadležnosti, takođe je raz-matrao jedno osetljivo pitanje koje ima veze sa man-datom pooslanika, s posebnim naglaskom na njegov imunitet. Ustav Republike Kosovo kroz presudu je razjasnio da poslanici Skupštine Kosova nemaju imu-nitet što se tiče dela van njihovih polja delatnosti. Sud je dao svoju presudu na osnovu jednog zahteva koji je vlada Kosova podnela 20 jula u vezi sa imunitetom po-slanika Skupštine, predsednika i članova Vlade Kosova. Nakon ove odluke sledile su debate izazvane pitanjem imuniteta poslanika Fatmira Ljimaja koji je u to vreme bio optužen za ratne zločine. U objavljenoj presudi, Sud objašnjava da svi ovi pomenuti subjekti uživaju funk-cionalni imunitet za dela i odluke unutar njihovih polja delatnosti i njihovih odgovornosti. Između ostalog, u odluci stoji: “poslanici ne uživaju imunitet na krivično gonjenje za dela ili odluke van njihovih polja delatnosti i odgovornosti. Ovo se tiče krivičnog gonjenja za krivična dela za koja se tvrdi da su počinjena pre početka ili tokom njihovog mandata u svojstvu poslanika”65.

65 Presuda Ustavnog Suda, 20 septembra 2011. godine, u vezi sa imunitetom poslanika Skupštine Republike Kosovo, predsednika Republike Kosovo, i članova Vlade Republike Kosovo. http://www.gjk-ks.org/repository/docs/KO98-11_SHQ_AKTGJYKIM.pdf

41

Od konstituisanja prve legislature Skupštine Kosova, pitanje izbora predsednika države je ozbiljno ospo-ravalo integritet Skupštine Kosova. Istorija parlamen-tarizma na Kosovu nam pokazuje da tokom šest glas-anja Skupštine Kosova za izbor predsednika države, sem poslednjeg slučaja kada je Atifete Jahjaga izabrana za predsednicu Kosova, u svim ostalim slučajevima ni-jedan kandidat nije izabran u prvoj rundi glasanja, nego u svim slučajevima bilo je potrebno ići do trećeg glas-anja. Prvi izbor Fatmira Sejdiua 10 februara 2006. god-ine dostigao je broj od 80 glasova ili 2/3 glasova ali ovaj broj nije postignut tokom prvih glasanja iako je opozici-ja u principu podržala kandidaturu g. Sejdiua.

Prvo glasanje za predsednika Kosova održano je u de-cembru 2001. godine sa jedinim kandidatom, preds-ednikom LDK-a Ibrahimom Rugovom, čiji je subjekat osigurao 47 mesta u prvoj legislaturi Skupštine Kosova. Posle neuspeha oko izbora predsednika Kosovu u prvoj rundi, pošto nije uspeo dobiti glasove 2/3 poslanika, drugo glasanje je održano posle mesec dana, 10 janu-ara 2002. godine, gde opet nije bilo uspeha. Videći da se predsednik Kosova ne može izabrati ni nakon trećeg glasanja, iako je za to bila potrebna samo većina glasova poslanika, LDK je napravio koaliciju sa PDK-om i AAK-om zadržavajući položaj predsednika države. 4 marta 2002. godine Skupština Kosova je izabrala Ibrahima Rugovu za predsednika Kosova kroz glasanje pakete zajedno sa premijerom i kabinetom vlade. Glasanje pa-kete za predsednika i premijera predstavljalo je kršenje

pravila izbora predsednika, međutim ovaj način glasan-ja prošao je bez kritika pošto nije bilo protivkandidata za predsednika i pošto je napravljena široka parlamen-tarna koalicija66.

Nakon drugih parlamentarnih izbora, Skupšttina Koso-va, na konstitutivnoj sednici održanoj 3 decembra 2004. godine, izabrala je po drugi put Ibrahima Rugovu za predsednika Kosova. Ovog puta Ibrahim Rugova nije bio jedini kandidat za predsednika, nego je i PDK predložio svojeg kandidata - Ramë Buju. Pošto se takmičenje vodi-lo sa protivkandidatom, tadašnji predsednik Skupštine, Nedžat Daci, predložio je da se opet prekrše pravila iz-bora Predsednika i da se posle prvog glasanja izabere onaj kandidat koji je dobio više glasova. Protiv ovog predloga bili su politički subjekti opozicije i doneta je odluka da se procedura nastavi prema pravilima na snazi. Ovog puta se nije glasalo “u paketi” kao što je bio slučaj kada je prvi put izabran predsednik Kosova. Predsednik je izabran nakon treće runde glasanja.

Drugi mandat g. Rugove se nije završio zbog njegove sm-rti 21 januara 2006. godine. Na osnovu pravila Ustavnog okvira, njega je zamenjivao predsednik Skupštine Kosova do izbora novog predsednika. 10 februara 2006. godine, Skupština je izabrala Fatmira Sejdiua iz redova LDK-a za novog predsednika države. Fatmir Sejdiu je takođe bio izabran nakon treće runde glasanja i kada je bilo potrebno 66 Agron Demi, izvršni direktor instituta GAP. Uloga Skupštine u vladavini – Skupština Kosova sa Ustavnim okvirom i paketom Ahtisaarija, 2007

IZBOR PREDSEDNIKA, “AHILOVA PETA” SKUPŠTINE KOSOVA

42

dobiti 61 glasova, on je dobio 80 glasova.

Iako je u to vreme pravni osnov bio veoma jasan što se tiče pitanja da li g. Sejdiu treba nastaviti mandat koji je prekinuo preminuli predsednik ili započeti novi mandat, na osnovu sporazuma o koaliciji između PDK-a i LDK-a doneta je odluka da se položaj predsednika Skupštine stavi na glasanje. Na sednici održanoj 9 janu-ara 2008. godine, prvo je Fatmir Sejdiu podneo ostavku predsednika države da bi se ponovo kandidovao za novi mandat. Protivkandidat Fatmira Sejdiua bio je poslanik AAK-a Naim Maljoku čija je partija osigurala 25 potpi-sa neophodnih za predlaganje kandidata. Predlaganje protivkandidata okončalo je zahteve koji su tražili glas-anje pakete za predsednika, premijera i kabineta vlade. Predsednik Kosova je izabran nakon treće runde glas-anja i dobio je 68 glasova.

Presudom Ustavnog Suda koja je potvrdila da je g. Sej-diu u svojstvu predsednika države prekršio ustav držeći istovremeno i položaj predsednika LDK-a on je podneo ostavku 27 septembra 2010. godine. Nakon njegove od-luke, njegova partija je izašla iz koalicije i time je pala vlada i 12 decembra 2010. godine raspisani su vanredni izbori.

Četvrta legislatura, koja je bila rezultat izbora 12 de-cembra, od početka mandata suočavala se sa kompliko-vanim procesima, kada je Ustavni Sud ocenio da je izbor Predsednika od strane Skupštine prekršio Ustav. Cela

ova situacija dogodila se nakon odluke partija u koal-iciji da jedini kandidat za predsednika države bude g. Behdžet Pacoli koji u prve dve runde nije uspeo da osi-gura dovoljan broj glasova.

Imajući u obzir ovu situaciju, PDK je tražio procedur-alni predlog, odnosno pauzu, da bi se konsultovao unu-tar svoje parlamentarne grupe, dok su političke partije opozicije napustili salu. Iako su oni napravili ovaj pred-log, poslanici su počeli izlazili na predlog predsednika PDK-a, Hašima Tačija, zanemarujući mišljenje preds-ednika Skupštine ili glasanje predloga. U ovom slučaju predsednik je zaključio da je došlo do kršenja Ustava i Pravilnika o radu, pošto se ova pauza koristila u cilju vršenja pritiska na poslanika PDK-a67. Nakon ove pauze sledila je treća konačna runda glasanja a pauza je uti-cala da se skeptici ubede da treba glasati Behdžeta Pa-colija za predsednika. U ovoj rundi Pacoli je izabran sa 62 glasova za, 4 protiv i 1 uzdržan.

Međutim, nakon manje od 35 dana od izbora g. Pacolija za predsednika Republike Kosovo, Ustavni Sud je doneo odluku da njegov izbor od strane Skupštine predstavlja kršenje Ustava. Nakon odluke Ustavnog Suda, Skupština Kosova na vanrednoj sednici, 7 aprila, izabrala je novu predsednicu Kosova. Bivša generalna zamenica direkto-ra policije Kosova, Atifete Jahjaga, po prvi put u istoriji parlamentarizma Kosova, uspela je da čak u prvoj rundi 67 Transkript plenarne sednice 22 februara 2011. godine, nalazi se na: http://kuvendikosoves.org/common/docs/proc/trans_s_2011_02_22_15_al.pdf

43

dobije 80 potrebnih glasova od poslanika Skupštine. Dobro je poznato da su ovi glasovi obezbeđeni nakon unapred postignutog sporazuma između tri političkih partija: PDK-a, LDK-a i AKR-a68, u cilju izbegavanja in-stitucionalne krize i ponovnog raspisivanja parlamen-tarnih izbora.

Ovi politički subjekti su takođe postigli sporazum da odmah započnu proces izmene Ustava i izbornog zakono-davstva menjajući način izbora predsenika države, dakle da se on/a izabere od neposrednih glasova građana. Uprkos činjenici da je prošlo više od dve godine od uspostavljanja posebnih odbora za adresiranje ovih pitanja, njihov rad bez ikakvog logičnog i praktičnog smisla ostao je tajac ličnih i političkih hirova lideršipa u zemlji. Time su veće šanse da ne bude kraja pređašnjim situacijama u Skupštini Kosova.

68 List ocenjivanja januar-juli 2011 str. 5/ Izdanje KDI-a, nalazi se na: http://kdi-kosova.org/publications/FletnotimiCL012011.pdf

Pravilnik Skupštine Republike Kosovo definiše ulogu administracije Skupštine kao telo koje nudi profesion-alnu, administrativnu i tehničku pomoć potrebama Skupštine, predsedništva, odbora, parlamentarnih grupa i poslanika Skupštine69. Na ovim temeljima ad-ministracija treba služiti kao pogon za administrativne procese i rad.

Treba naglasiti da je i administracija Skupštine, pored opšteg razvoja ove institucije, prošla kroz evolutivni proces razvoja. Ovu administracija je u prvim koracima njenog uspostavljanja vodio sekretarijat čiji je šef bio strani državljanin (francuz) imenovan od strane admin-istracije UNMIK-a čija je misija bila izgradnja funkcion-alne administracije uz potporu drugih tela Skupštine. Posle nekog vremena došlo je do kosovarizacije sekre-tarijata i osoblja, međutim ostalo je dosta izazova što se tiče izgradnje kapaciteta i posebno zapošljavanje os-oblja na osnovu zasluga.

Izveštaj o napretku Evropske komisije za 2010. godinu u drugom poglavlju – Politički kriterijumi, demokracija i vladavina zakona - predstavio je svoj pregled trenutnog stanja svih najviših državnih instrumenata na Kosovu. Ova evropska institucija je stavila Skupštinu Kosova na prvom mestu što se tiče važnosti bavljenja s njom.

Tri od šest primedbi i preporuka koje je Evropska 69 Pravilnik Supštine Kosova, član 80 tačka 1, nalazi se na: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rr_K_RK_29_04_2010_shqip.pdf

ADMINISTRACIJA SKUPŠTINE

44

komisija dala za Skupštinu Kosova tiču se isključivo ad-ministracije Skupštine.

Upravljanje ljudskim resursima od strane sekretarijata Skupštine, transparetnost na osnovu zasluga tokom zapošljavanja osoblja kao i kretanja kvalifikovanog os-oblja čime se ocenjuje da su oštećeni napori u efikasnoj izgradnji kapaciteta za usklađivanje lokalog zakono-davstva sa onim iz EU70, konkretne su primedbe koje je Evropska komisija dala kroz ovaj izveštaj.

Uticaj politike na zapošljavanje osoblja administracije Skupštine imao je negativne posledice na timski rad, saradnju između administrativnih jedinica, i na kolegi-jalne odnose. Zapošljavanje osoblja kroz narudžbine političkih krugova zanemarujući zasluge na osnovu profesionalne pripreme poslali su signal i Evropskoj komisiji, gde jasno stoji da postoji zabrinutost oko up-ravljanja ljudskim resursima od strane sekretarijata Skupštine, i transparentnosti na osnovu zasluga tokom zapošljavanja osoblja.

To je stalno pokazivalo da je nedostatak potrebnih i neophodnih profesionalnih kapaciteta za pružanje podrške skupštinskim odborima i drugim telima unutar Skupštine Kosova u velikoj meri uticao na neuspeh ove institucije da sa nadležnošću vrši svoj ustavni mandat.

70 Izveštaj o napretku Evropske komisije za 2010. godinu, str.10 i 11.

45

Pružanje pomoći međunarodnih organizacija Skupštini Kosova počelo je od početka osnivanja ove demokratske institucije 2001. godine. Zbog skromne parlamentarne tradicije Kosova, pomoć međunarodnih institucija i or-ganizacija bila je koncentrisana u puno dimenzija, kao što je polje uspostavljanja parlamentarnih pravila i pro-cedura i izgradnje kapaciteta administracije Skupštine. Međutim, zbog nedostatka iskustva, Skupština Ko-sova je u nekoliko navrata dopustila da međunarodne organizacije preuzmu vođstvo određenih pitanja dozvoljavajući mešavinu parlamentarnih procedura i praksi71. U početnim fazama, veliku ulogu što se tiče pomoći imao je OEBS kao treći stub mandata UNMIK-a, zatim je uključen NDI, konzorcijum četiri parlamenata (nemački, francuski, belgijski i slovenski) sponzorisan od strane EU, UNDP, a kasnije i nemačka organizacija GIZ i tvining projekat uz podršku Evropske komisije ko-jeg je sprovodila Narodna Skupština Mađarske.

Parlamentarne prakse američkog kongresa i kanadskog parlamentarnog sistema koje je nudio NDI i s druge strane prakse koje je nudio OEBS kao i konzorcijum četiri parlamenata sa znatnim razlikama unutar njih, stvorile su Skupštinu Kosova sa dosta mešovitim sist-emom sprečavajući je u izgradnji jednog jedinstvenog i adekvatnog modela za Kosovo. To se takođe dogodilo i zbog nedostatka volje predsedništva Skupštine svih legislatura za određivanje jedne jasne vizije što se tiče modela koji bi se pratio. Nedostatak ove vizije doveo je

71 Rinor Beka NDI, lični intervju.

do toga da organizacije potpore često nametnu agende prema svojim programima i projektima.

Problem koji je tokom gotovo 12 godina pratio Skupštinu Kosova u kontekstu međunarodne podrške bio je i os-taje koordinacija donatora oko pružanja pomoći. To je uticalo da često isti zvaničnik Skupštine učestvuje na obukama različitih modela i pristupa o istom pitanju stvarajući više zabune nego pomoći u pravcu pružanju pomoći oko izgradnje kapaciteta. Takav je zaključak doneo i predsednik Skupštine, Jakup Krasnići, koji do-daje da je trebalo pažljivije uskladiti projekte, uprokos činjenici da su mehanizmi poput USAID-a NDI-a, OEB-SE-a i UNDP-a, zatim fondacije Vlade Nemačke i Velike Britanije dosta pomogli oko rada Skupštine72.

U poslednjim godinama ovaj pristup se menja i sada svaki donator kanalizira svoju pomoć. Takođe treba naglasiti da je u poslednje vreme počelo uključivanje lokalnih nevladinih organizacija u pružanju pomoći Skupštini.

72 Jakup Krasniqi, predsednik Skupštine Kosova, lični intervju

MEĐUNARODNA POMOĆ SKUPŠTINI I NJENI EFEKTI

46

Temelji osnivanja Skupštine Kosova kao institucija sa demokratskim premisama postavljeni su nakon insta-lacije međunarodne administracije na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Naicja (SB OUN), usvojenom 10 juna 1999. godine.

Nadležnosti i mandati međunarodnih misija na Kosovu (UNMIK i ICO) uticali su da se parlamentarizam na Ko-sovu tokom ovog perioda okarakteriše kao kontrolisan ili cenzurisan parlamentarizam, jer je parlamentarni život više bio karakterisan kao vežba demokracije nego kao demokratsko delovanje, imajući iznad sebe vlast koja je u svakom trenutku i situaciji imala ovlašćenje da poništi odluke ili zakone koje je ova institucija don-osila. Ova vrsta parlamentarizma je bila više pitanje le-gitimisanja zaključenih činjenica nego izbora i selekcije novih činjenica. Autoritet SIGS-a za proglašavanje zakona usvojenih od strane Skuštine Kosova kao i pravo za donošenje ure-dba bez pitanja Skupštine Kosova, stvorili su neobičnu situaciju u praksama zakonodavstva, i najviša instituc-ija zastupanja i zakonodavstva postala je institucija podređena UNMIK-u

Period od preko jedne decenije funkcionisanja Skupštine Kosova ukazuje da ova institucija, osim suočavanja sa izazovima svog institucionalnog stvaranja i izgradnje, suočavala se takođe sa potrebom donošenja veoma važnih odluka kao što je odluka proglašenja nezavis-nosti nakon koje su sledili i drugi izazovi sa kojima se

Kosovo suočavalo u svom putu ka izgradnji države.

Međutim, i nakon proglašenja nezavisnosti i okončanja međunarodnog nadzora nezavisnosti Kosova, Skupština Kosova je još uvek u potrazi za identitetom što se tiče vršenja svojih ustavnih nadležnosti. Slaba parlamen-tarna kontrola s jedne strane, kroz proces zakonodavst-va bez potrebnih savetovanja s javnošću, sa slabom zastupničkom ulogom interesa građana, i snažna sklon-ost izvršne vlasti s druge strane da pretvori Skupštinu Kosova u legistimičara njenih odluka po svaku cenu učinio je da Skupština Kosova, i posle međunarodnog nadzora nezavisnosti, ne uspe da se postavi kao najviša institucija zastupanja u zemlji.

Slaba parlamentarna kontrola

Ustručavanje ministara kabineta vlade da odgovore na parlamentarna pitanja poslanika, njihova retka prisut-nost na plenarnim sednicama kada se razmatraju pitan-ja iz njihovog polja delatnosti, neodgovaranje na pozive skupštinskih odbora da bi izveštavali na njihovim sas-tancima pa do ignorisanja preporuka ili stavova koji dolaze iz najviše institucije zastupanja u zemlji, neki su od slučajeva koji jasno ukazuju na nemogućnost vršenja ustavnih nadležnosti nadzora izvršne vlasti od strane zakonodavstva.

Mada je broj parlamentarnih interpelancija povećan u poslednjoj legislaturi, partije vladajuće koalicije u

ZAKLJUČCI

47

većini slučajeva su uspevali da se na kraju debate, kroz glasove protiv, ne usvoje predlozi predlagača ili inici-jatora interpelancija i time su izgubili značajnost ovog demokratskog instrumenta.

Parlamentarnom životu još uvek nedostaje jedan stalni i održivi sistem parlamentarne kontrole, što je posledica nedostaka shvatanja ove ustavne funkcija bez obzira na političko pozicionisanje u vladi ili opoziciji unutar Skupštine Kosova

Donošenje zakona

Kvalitet usvojenih zakona od strane Skupštine Kos-ova je još uvek predmet kritike velikog broja lokalnih i međunarodnih aktera. Veliki deo zakona su zakoni prevedeni iz susednih zemalja sa tendencijom tenden-cijom prilagođivanja lokalnim potrebama i realnošću. Lošem kvalitetu zakona je potpomogao i nedostatak prerađivanja potrebe za nacrt i usvajanje određenih za-kona. Lokalne institucije gledaju na ovaj proces više kao rutinsko pitanje nego kao dobro analiziranu potreba.Nedostatak uključivanja građana, civilnog društva i os-talih interesnih grupa od početnih faza nacrta zakona u okviru vlade proizvodi zakonodavstva sa velikim ne-dostacima što se tiče sadržaja a u nekim slučajevima i nemogućnost sprovođenja u praksi. O veoma lošem kvalitetu zakona koji se usvajaju od strane lokalnih in-stitucija govori nam i činjenica da od 98 nacrta zakona koliko je bilo predloženo za usvajanje u programu rada Skupštine Kosova za 2013. godinu 65, ili više od 60%,

bili su procedirani za izmenu i dopunu postojećih za-kona, a neki od njih su se čak usvojili 2011. ili 2012. go-dine, ili su se dosad nekoliko puta izmenili

Monitoring zakona

Ideja donošenja što većeg broja zakona bez zabrinutosti o fazama njihovog sprovođenja sve više se smatra kao pogrešan pristup i prouzrokuje ozbiljne probleme u polju vladavine zakona u Republici Kosovo.

Neizboljan pristup skupštinskih odbora prema ovom procesa kao i nedostatak potpornih profesionalnih resursa uticao je da se monitoring zakona zanemari u velikoj meri. I u slučajevima kada su komisije realizovali aktivnosti monitoringa određenog zakona, njihov rad i konačni izveštaj bili su površnog karaktera.

(NE) Zastupajuća Skupština

Korišćenje proporcionalnog sistema sa otvorenim lis-tama, sa jedinom izbornom jedinicom gde građani Ko-sova ne glasaju direktno zastupnika zone gde oni žive, stvorilo je Skupštinu u kojoj neke opštine nisu uopšte zastupljene dok su druge prekozastupljene.

Kosovo kao jedina izborna jedinica gde poslanici nema-ju jednu adresu svojeg glasačkog tela nego mogu dobiti glasove širem Kosova, sprečilo je realnu i iskrenu komu-nikaciju između glasača i izabranika (glasačko telo-po-

48

slanici)

Slaba uloga “zastupanja”u Skupštini Kosova je takođe rezultat samog sastava ove institucije koji je definisan zakonima na snazi i Ustavom. Kosovo je prema doku-mentu predsednika Ahtisaari primenilo meru pozitivne diskriminacije prema manjinama koje žive na Kosovu. Iako nevećinske zajednice na Kosovu čine samo 5-7% ukupnog broja stanovništva oni su do danas gotovo u svakoj legislaturi, bez obzira na broj dobijenih glasova, dobili oko 20 % ili ¼ ukupnog broja mesta koliko ima Skupština Kosova. Ako tome dodamo i činjenicu da Za-kon o Opštim Izborima na Kosovu obavezuje političke partije da u listama kandidata najmanje trideset (30 %) posto budu žene, onda u praksi pravo takmičenje između političkih subjekata vodi se za 60 ili 70 mesta u Skupštini Kosova.

Rezervisana mesta, polna kvota, nedostatak demokraci-je unutar političkih partija kao i zloupotreba građanskih glasova na izborima, glavni su elementi koji smanjuju ulogu zastupanja Skupštine Kosova.

Skupštinski odbori

Skupštinski odbori u Skupštini Kosova su preopterećeni, uzimajući u obzir da neki od tih odbora pokriva ak-tivnosti dva ili tri različitih odeljenja vlade. S druge strane, prepune agende zakonodavstva su uticali da

skupštinski odbori zanemaruju ostale funkcije do mere nevršenja tih funkcija ili improvizacije u cilju opravdan-ja za neispunjenje pravnog i ustavnog mandata.

Situaciju još više pogoršava činjenica da je osoblje koje pruža podršku odborima veoma ograničeno u broju. Mala ekipa od dva-tri zvaničnika koju skupštinski od-bori imaju na raspolaganju za pomoć oko organizovanja i rukovodstva svih aktivnosti odbora nije garantova-la sprovođenje mandata kojeg imaju ova važna tela Skupštine Kosova. Takođe, na neefikasnost rada skupštinskih odbora uti-cao je i veliki broj skupštinskih odbora koji funkcionišu u okviru Skupštine, kao i mali broj članova jednog skupštinskog odbora. Podela poslanika u nekim odbori-ma i broj članova svakog odbora gotovo da ne prelazi 11 osoba što znači da jedan skupštinski odbor može razmatrati nacrte zakona i donositi odluke sa samo 6 prisutnih članova. Razmatranje i donošenje odluka sa samo 6 članova ukazuje na kvalitet zakona i odluka koje proizlaze iz ovih značajnih tela Skupštine

Parlamentarne grupe

Kao rezultat političkih okolnosti a često i kratkoročnih interesa političkih subjekata kao i zbog nedostatka unutrašnje partijske demokracija, uloga parlamentarnih grupa tokom 12 godina pluralnog života na Kosovu nije uspela stvoriti snažne temelje izgradnje jedne visoke

49

institucije zastupanja, zakonodavstva i nadzora. Ne-prirodne koalicije između političkih partija, nedostatak kulture parlamentarne rasprave, nedostatak instalacije kulture opozicije i poštovanja drugačijeg mišljenja, ne-spremnost pružanja alternative za rešavanje problema, razmatranje pitanja radi dnevnog političkog konzumi-ranja, neki su od elemenata koji su karakterisali ulogu parlamentarnih grupa u procesu razvoja parlamentar-izma na Kosovu

Uticaj što se tiče nedostatka jačanja parlamentarnih grupa imao je i nedostatak dovoljne profesionalne pomoći u aspektu savetovanja poslanika koji pred-stavljaju svoje grupe u skupštinskim odborima. Za veliki broj poslanika glavni profesionalni posao pred-stavlja položaj poslanika Skupštine Kosova dok on/a sedi u skupštinskom odboru bez ikakve profesionalne podrške. Dodatni problem je takođe način funkcion-isanja parlamentarnih grupa. One obično održavaju sastanke samo pet ili deset minuta pre početka plena-rnih sednica gde dobijaju uputstva o načinu glasanja. Tu nedostaje unutrašnja debata, nedostaje unutrašnja ekspertiza.

Predsedništvo Skupštine

Predsedništvo Skupštine, mada u svojstvu pomoćne institucije rada Skupštine, uvek je smatrano veoma važnim od strane političkih subjekta, prouzrokujući čak i probleme između parlamentarnih političkih sub-

jekata. Sastanci predsedništva zatvoreni za javnost, am-bicije za rukovodstvo, pogrešno shvatanje uloge ovog tela Skupštine od samih članova predsedništva uticali su da Predsedništvo Skupštine od prve legislature bude najbirokratski organ unutar Skupštine Kosova

Faktorizacija položaja predsednika Skupštine kao posl-edica pogrešne koncepcije uloge predsednika Skupštine od onih koji su vršili i nastavljaju da vrše ovu funkciju uticala je da na Kosovu postoji trka za rukovodstvo sa predsednikom države i preimjerom. To je uticalo da uloga predsedništva i predsednika Skupštine odstupi od svog upravnog mandata.

Transparentnost

Skupština Kosova je napravila napredak u aspektu transparentnosti ove institucije mada ostaje veliki broj izazova. Uprkos činjenici da se dobro održava u smislu osnovnih informacija, internet stranica Skupštine Koso-va ne sadrži nijedan finansijski izveštaj pripremljen od strane administracije Skupštine Kosova. I u slučajevima kada se zahteva zakonom o pristupu javnim dokumenti-ma, izveštaji koji su na raspolaganju ne sadrže detaljne informacije.

Sastanci predsedništva Skupštine Kosova su još uvek zatvoreni za javnost. Iako je prošlo nekoliko godina otkad su organizacije civilnog društva dostavili zahtev

50

da im se omogući učešće na sastancima predsedništva Skupštine, to im se još uvek odbija

Sednice Skupštine Kosova prikazuje javni servis Radio Televizije Kosova (RTK) do 17:00 sati. Veoma je bitno da RTK prikazuje u potpunosti sednice Skupštine Kosova dok se ne nađe neko drugo rešenje za prikazivanje. Civ-ilno društvo već odavno zahteva da Skupština Kosova ima svoj kanal prikazivanja, koji bi osim prikazivanja plenarnih sednica takođe emitovao i sastanke odbora. Otvaranje bar jednog internet kanala Skupštine Kosova poboljšalo bi informisanje građana o radu Skupštine Kosova.

Nedostatak transkripta iz sastanka odbora i često kašnjenje u objavljivanju zapisnika naravno da utiču na nepotpuno informisanje građana o dešavanjima u Skupštini.

Administracija

Uticaj politike na zapošljavanje osoblja administracije Skupštine imao je negativne posledice na efikasnost rada administracije i na saradnju između administra-tivnih jedinica. Zapošljavanje osoblja kroz narudžbine političkih krugova zanemarujući zasluge na osnovu profesionalne pripreme poslali su signal i Evropskoj komisiji koja je nekoliko puta izrazila zabrinutost što se tiče upravljanja ljudskim resursima od strane sekre-tarijata Skupštine, i transparentnosti na osnovu zasluga tokom zapošljavanja osoblja.

To je stalno pokazivalo da je nedostatak potrebnih i neophodnih profesionalnih kapaciteta za pružanje podrške skupštinskim odborima i drugim telima unutar Skupštine Kosova u velikoj meri uticao na neuspeh ove institucije da sa nadležnošću vrši svoj ustavni mandat.

Međunarodna pomoć Skupštini

Zbog skromne parlamentarne tradicije Kosova, pomoć međunarodnih institucija i organizacija bila je koncen-trisana u puno dimenzija, kao što je polje uspostavl-janja parlamentarnih pravila i procedura i izgradnje kapaciteta administracije Skupštine. Međutim, zbog nedostatka iskustva, Skupština Kosova je u nekoliko na-vrata dopustila da međunarodne organizacije preuzmu vođstvo određenih pitanja dozvoljavajući mešavinu parlamentarnih procedura i praksi.

Parlamentarne prakse američkog kongresa i kanadskog parlamentarnog sistema koje je nudio NDI i s druge strane prakse koje je nudio OEBS kao i konzorcijum četiri parlamenata sa znatnim razlikama unutar njih, stvorile su Skupštinu Kosova sa dosta mešovitim sist-emom sprečavajući je u izgradnji jednog jedinstvenog i adekvatnog modela za Kosovo. To se takođe dogodilo i zbog nedostatka volje predsedništva Skupštine svih legislatura za određivanje jedne jasne vizije što se tiče modela koji bi se pratio. Nedostatak ove vizije doveo je do toga da organizacije potpore često nametnu agende prema svojim programima i projektima

51

Nadzor:

• Skupština Kosova treba razviti sadržajne debate o vitalnim pitanjima zemlje i donositi odluke u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima;

• Kabinet Vlade treba povećati stopu osgovor-nosti što se tiče odgovaranja na parlamentarna pitanja;

• Ministri trebaju odgovarati pozivima za izveštavanje u skupštinskim odborima;

• Poslanici trebaju tražiti odgovore od vlade ne samo kroz parlamentarna pitanja nego takođe i kroz zahteve za pismene izveštaje;

• Poslanici i parlamentarne grupe trebaju češće koristiti instrument parlamentarnog nadzora Vlade, kroz parlamentarne interpelancije;

• Skupština treba povećati nadzornu ulogu i prema nezavisnim agencijama koje izveštavaju ovoj instituciji.

Donošenje zakona:

• Skupština Kosova treba povećati profesionalne kapacitete u pružanju podršlke poslanicima tokom faza nacrta i izmena nacrta zakona;

• Skupština treba izdvojiti određen iznos svog budžeta za angažovanje stručnjaka koji bi pružali pomoć skuptšinskim odborima oko iz-mena nacrta zakona;

• Za svaki nacrt zakona koji spada u njihovo polje delatnosti skupštinski odbori bi trebali organi-zovati javna saslušanja u cilju uključivanja i savetovanja što većeg broja aktera u procersu donošenja zakona.

• U procesu nacrta zakona Skupština treba reali-zovati opšte savetovanje sa organizacijama civ-ilnog društva, interesnim grupama i građanima.

• Skupština Kosova treba biti aktivnija u pokre-tanju zakonodavnih inicijativa;

Monitoring sprovođenja zakona:

• Skupština Kosova kroz svoja tela treba pokaza-ti volju i spremnost za monitoring sprovođenja zakona i pozivanje na odgovornost institucija koje su nadležne za sprovođenje zakona.

• Treba povećati materijalnu i profesionalnu podršku za skupštinske odbore u polju moni-toringa sprovođenja zakona.

• Skupštinski odbori trebaju voditi proces monitoringa sprovođenja zakona na sveobuh-vatniji načina uključujući i posete na terenu da bi se izbliza razmatrali objektivni izazovi sa kojima se određeni zakoni suočavaju tokom sprovođenja u praksi.

• Uspostaviti redovne osnove komunikacije između skupštinskih odbora i resornih mini-starstava, da bi za svaki podzakonski akat

PREPORUKE:

52

izvršna Vlada informisala Skupštinu, i posebno funkcionalne komisije.

Zastupanje:

• U cilju što pravednijeg zastupanja građana Ko-sova u institucijama zastupanja, od jedne (jed-ine) izborne jedinice Kosovo se treba podeliti u nekoliko izbornih jedinicama;

• U cliju sprečavanja parazitne demorkracije, gde poslanici dobijaju političku moć van izbornih rezultata, rezervisana mesta za nevećinske zajednice na Kosovu, kao što je predviđena ustavnim propisima, treba transformisati u ga-rantovana mesta;

• U cilju poboljšanja komunikacije između po-slanika i glasačkog tela u cilju povećanja nivoa zastupanja i učešća javnosti u javnom životu zemlje, Skupština Kosova treba razviti jedan plan za otvaranje kancelarija poslanika u svim regionima odakle oni dolaze.

Skupštinski odbori:

• Povećati profesionlnu pomoć skupštinskim od-borima u polju zakonodavstva;

• U cilju povećanja kvaliteta debata i nacrta za-kona kao i ostalih akata koji skupštinski odbori predlažu za usvajanje, Skupština Kosova treba razmatrati prakse i oblike smanjenja broja od-bora i s druge strane povećanja broja članova unutar odbora, gde bi prag mogao biti 20 članova po odboru;

• Parlamentarne grupe trebaju slati poslanike u skupštinskim odborima prema njihovoj profe-sionalnoj pripremi.

Parlamentarne grupe

• Povećanti profesionalnu pomoć parlamentarn-im grupama;

• Povećati broj sastanka parlamentarnih grupa i unapred voditi debate i savetovanja.

Transparentnost

• Treba emitovati plenarne sednice i posle 17:00 časova. Jedna mogućnost je osnovati televiz-ijski kanal Skupštine Republike Kosovo gde bi se prikazivale plenarne sednice i sastanke od-bora. Ovaj program bi mogao prikazivati rad

53

Skupštine i preko interneta;• Objaviti finansijske izveštaje troškova Skupšine

Kosova (sa detaljnim podacima);• Treba dozvoliti učešće lokalnih organizacija

civilnog društva na sastancima predsedništva Skupštine. Štaviše, predsedništvo Skupštine treba objaviti i transkripte iz svojih sastanka;

• Pripremiti i objaviti transkripte iz sastanka skupštinskih odbora;

• Blagovremeno objaviti zapisnike iz sastanka skupštinskih odbora.

Predsedništvo Skupštine

• Uloga predsedništva Skupštine se treba ograničiti samo na vršenje nadležnosti koje su definisane Pravilnikom Skupštine Kosova.

• Ojačati ulogu predsednika parlamentarnih grupa u određivanju parlamentarnih agendi.

Izbor predsednika

• Imajući u obzir činjenicu da je stabilnost položaja predsednika zemlje snažno odražavala i stabilnost institucije uopšte, i s ciljem da ovajh položaj ne bude deo političkih “kalku-lacija” parlamentarnih političkih subjekata, izbor predsednika kroz neposredno glasanje građana je jedina alternativa.

54

LISTA INTERVJUISANIH:

Adriatik Kelmendi – Koha Vision Arben Gashi – Poslanik Skupštine Kosova, PG LDK Agron Demi – Izvršni direktor instituta GAP Agron Halitaj – Novinar, TribunaAlbin Kurti – Predsednik Pokreta SamoopredeljenjeArdian Gjini – Poslanik Skupštine Kosova, šef PG AAK Arsim Bajrami – Poslanik Skupštine Kosova, PG PDKAvni Zogiani – Izvršni direktor organizacije ÇohuBerat Buzhala – Poslanik Skupštine Kosova Goran Marinković – Poslanik Skupštine Kosova, PG Zajednička Budućnost Eqrem Kryeziu – Poslanik Skupštine KosovaJakup Krasniqi – Predsednik Skupštine KosovaNexhat Daci – bivši Predsednik SkupštineRamush Haradinaj – Predsednik Alijanse za Budućnost Kosova Ramush Tahiri – Politički savetnik Predsednice Kosova Rinor Beka – Menadžer Parlamentarnog programa, NDI

55

Ustavni Okvir, nalazi se na: http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/03albanian/A2001regs/RA2001_09.pdf

Ustav Republike Kosovo, nalazi se na: http://www.krye-ministriks.net/repository/docs/Kushtetuta.e.Republikes.se.Kosoves.pdf

Demokratski Institut Kosova (KDI). Priručnik “Moj Glas”, nalazi se na: http://kdikosova.org/publications/votaime_sq.pdf

New Mandate, New Opportunities, Evaluation of the work of the Assembly of Kosovo and recommenda-tions for further development. Objavljano 2008. godine, str.16

Izveštaj o napretku Evropske komisije 2008. godine , nalazi se na: http://www.scribd.com/doc/16541221/raporti-i-progresit-2008

Izveštaj o napretku Evropske komisije 2010. godine, str.10 i 11.

Izveštaj o napretku Evropske komisije 2011. godine http://www.eeas.europa.eu/delegations/kosovo/doc-uments/eu_kosovo/20111018_progress_report_sq.pdfStudija izvodljivosti za Kosovo 2012. godine, nalazi se na:

http://www.meiks.net/repository/docs/Dokumenti_punues_i_Komisionit_Evropian_mbi_SF_per_MSA_mes_BE-se_dhe_Kosoves.pdf

Zijadin Gashi. 13 februar 2009. godine. Kritike Feith-a (ne) iznenađuju Prištinu. Objavljen u www.kohajone. com, 13 februara 2009, nalazi se na: http://www.kohajone.com/ar-tikull_print.php?idm=37609

Transkript iz plenarne sednice 07.12.2011, nalazi se na: http://www.assemblykosova.org/common/docs/proc/proc_s_2011_12_07_10_3884_al.pdf

KDI – Mesečni izveštaj monitoringa rada Skupštine Ko-sova - septembar 2012, nalazi se na: http://kdi-kosova.org/al/publikime.php#2010pub

Program rada Skuptšine za 2013. godinuStudija izvodljivosti Evropske komisije za Kosovo 2012. godine, nalazi se na:http://www.meiks.net/repository/docs/Dokumenti_punues_i_Komisionit_Evropian_mbi_SF_per_MSA_mes_BE-se_dhe_Kosoves.pdf

“Kancelarije poslanika – Mogućnost za bolje zastupan-je građana”, izdanje KDI-a 2010. godine, nalazi se na: http://kdi-kosova.org/publications/zyraedeputetevel.pdf

Međunarodna krizna grupa. Uputstva za Kosovo (II):

BIBLIOGRAFIJA

56

Unutrašnji standardi. Izveštaj br.125 ICG-a za Balkan. 1 mart 2002. Zakon o opštim izborima u Republici Kosova, nalazi se na: http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2008_03-L073_al.pdf

Uloga Skupštine u procesu monitoringa sprovođenja za-kona – izdanje KDI-a, nalazi se na: http://kdi-kosova.org/publications

Ka razvoju međunarodnih standarda za demokratske legis-lature – NDI 2007

Zapisnici plenarnih sednica , nalaze se na: http://www.kuvendikosoves.org/

Odluka Ustavnog Suda, naalzi se na: http://www.gjk-ks.org/repository/docs/ko_29_11_agj_om_shq.pdf

Agron Demi - Uloga Skupštine u vladavini – Skupština Kosova sa Ustavnim okvirom i paketom Ahtisaarija, 2007

List ocenjivanja januar-juli 2011 str. 5/ Izdanje KDI-a, nalazi se na:http://kdi-kosova.org/publications/FletnotimiCL012011.pdf

Pravilnik Skupštine Kosova, član 80 tačka 1, nalazi se na:

http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Rr_K_RK_29_04_2010_shqip.pdf

57