Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja

Сеобе Срба као последица турских освајања на Балкану

Аутор: Олгица ЛукачДатум: 09. јун 2015.Повод: Vebinari – “Уторкoм у 19h”, Центар за едукацију и медије i-TIME, БеоградМесто: Вршац, Хемијско-медицинска школа

Европа у позном средњем веку

ЗАПАД:

• поновно откривање античких узора

•развој хуманизма и ренесансе

•реформациони покрет

(протестантизам)

•прекид копнених веза између

Европе и Азије

(географска открића)

• привредни преображај

(мануфактуре)

БАЛКАНСКИ ПРОСТОР:

• пропадање Византије (грађански

ратови, ратови са Турцима)

• Бугарска, Србија и Босна губе

независност и политички идентитет

• опада приврдни, друштвени и

културни развитак

• пораст војне и политичке моћи

Турске (Отоманске империје)

• миграциона кретања

Византија и Отоманска империја 1355. године

Српско царство у доба цара Душана (1331 – 1355)

Српско царство између 1355. и 1360. године

26.09.1371. Маричка битка Вукашин и Угљеша Мрњавчевић-Мурат Iтурски вазал:Марко Краљевић

28. 06. 1389. Косовска битка кнез Лазар-Мурат I турски вазал:Стефан Лазаревић

Прва престоница Турске у Европи:Једрене (од 1365. г.)1393. година Пад Бугарске

Турска освајања крајем XIV века и вазалство на Балкану

Зашто се за битке као што су Маричка и Косовска каже да су биле поражавајуће за народе на Балканском полуострву?

Последице турских освајања

• губитак независности

• привредно, друштвено и културно пропадање

• исламизација • миграције/сеобе

Етапе и карактер сеобa Срба• 1371 – 1403/1404 спонтане/стихијске (после Маричке и Косовске битке)

светогорски монах Исаија: У НАЈГОРЕ ОД СВИХ ЗЛИХ ВРЕМЕНА

• 1403/1404 – 1459 планске/организоване/договорене (насељавање српског живља на деспотским имањима у Угарској)

• После пада Српске деспотовине 1459. до 40-тих година XVIII века : - спонтане (страх од репресалија Турака због учешћа у бунама,

устанцима и ратовима на страни Аустрије)

- принудне/насилне (упади угарских војски у Србију и довођење српског становништва ради обезбеђивања Војне границе)

Како су очевици/савременици/учесници доживели сукоб са Турцима?

Сеобе Срба крајем XIV и у XV веку

Примери спонтаних сеоба1395. година у Банат - Андрејаш и Дмитар (браћа Краљевића Марка):- Андрејаш се последњи пут помиње 1399. године- Дмитар:у раздобљу између 1404. и 1407. године био је жупан Зарандске жупаније и кастелан (заповедник града) Вилагоша (данас Ширија)

Договорен прелаз српске властеле у Угарску-деспот Стефан Лазаревић (1389 -1403/4 -1427) – сарадња са мађарским владарем Сигисмундом (Жигмундом) Луксембуршким (1387-1437)- Ђурађ Бранковић и његови потомци (пример: унук Вук Гргуревић)- Милош Белмужевић- Стефан и Дмитар Јакшићи (Јован Јакшић син Дмитра Јакшића)- Јован и Ђорђре (монах Максим) Бранковић (браћа Ђурђа Бранковића)- Павле Бакић (последњи српски деспот) и Радич Божић: учесници Мохачке биткеВОЈНИЦИ-ГРАНИЧАРИ (насадисти или шајкаши; хусари -лака коњица), ОФИЦИРИ, ЧИНОВНИЦИ, СЛУГЕ, ЗАНАТЛИЈЕ, ЦАРИНИЦИ, СУДИЈЕ... КВЕТОВИ НА ФЕУДАЛНИМ ПОСЕДИМА

-1480/1481 у Банат доведено више од 100.000 Срба - Пал Кинижи, Вук Гргуревић, Јован Јакшић продрли до Кршевца; опустело је око 1000 села, а угасило око 20.000 огњишта (домаћинстава)- 1500. година чете Белмужевића и Кишхорвата продрле у Србију- 1501. година чете деспота Јована Бранковића и београдског бана Ђерђа Мора продрле у Србију

- крај XV века: у угарским земљама било је од 10.000 до 12.000 хиљада српских најамних ратника

Филозофија најамних војника без обзира на етничко порекло:РАТОВАЛО СЕ ЗА ОНОГА КО ПЛАЋА, БИЛО У НОВЦУ, БИЛО У ПЛЕНУ

Примери принудних сеоба ради попуњавања Војне границе

Мађарски краљ Матија Корвин (1458-1490) обновио је српску деспотовину на подручју Срема 1471. (деспот Вук Гргуревић; Купиново средиште Бранковића у Срему – црква Св. Луке најстарија православна црквена грађевина у Војводини)

Поседи српских деспота у Славонији и Срему

Миграциона кретања на Балкану у периоду од од 1371. до 1600. године

1371. – 1459. територија јужне Угарске (Срби)

1459. – 1526. територија Угарске и Славоније (Срби)

1427. – 1482. ка обали Јадранског мора (Срби)

1463. – 1526. босанске миграције

1527. – 1600. миграције Срба у Хрватску и Далмацију

30 – 40 год. XVI века: миграције хрватског становништва пред

турском најездом

Које су се промене догодиле продором Турака на Балканско полуострво?

Српско-хрватске миграције од 1371. до 1600. године

Сеобе Срба у XVII и XVIII

СРБИ ПОСТАЈУ ЗНАЧАЈАН ЧИНИЛАЦ ПОЛИТИЧКОГ И ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА УГАРСКЕ, односно ХАБЗБУРШКЕ

МОНАРХИЈЕ (АУСТИЈСКОГ ЦАРСТВА)

Прва велика сеоба Срба 1690/1691

• Арсеније III Чарнојевић према казивању Вука Караџића: “... у један пут преведе у Маџарску 37.000 фамилија, и насели Србе чак до више Будимa .”•српске Привилегије аустијског цара Леполда I•Сент Андреја и српско грађанство

“И ТАКО БЕШЕ, И ТАКО БИ, И ДОГОДИ СЕ СЕНТ АНДРЕЈА. НАЈЛЕПША ВАРОШ МОЈЕ МЛАДОСТИ...”

Ко је аутор слике Сеоба Срба и којим поводом је насликана?

Коморан

Будим

Арсеније III Чарнојевић и привилегије СрбаЗашто је битно да говоримо и пишемо на матерњем језику?

Привилегује Срба у Војној граници• 1630. година Влашки статути (Statuta Valachorum) су повластице које је Србима у Војној крајини издао аустријски цар Фердинанд на основу привилегија које су уживали у Турској (лична слобода, власништво над земљом, црквена и школска аутономија, могућност да задрже ратни плен и не плаћају порез)•1690. и 1695. година Први и Други Инвитаториј Леополда I (српски народ признат као аутономна целина; православна црква у статусу јавног права; судско право патријарха; црквено-народни сабори)

Војна крајина/граница на подручју Хабзбуршке монархије

турска војна границ - СЕРХАТ подручје Босанске крајине

насељено српским становништвом

Ко ратује и са једне и са друге стране границе?

Последњи талас масовних сеоба СрбаВарадински рат (1716-1718)• ослобођење Баната од Турака• планска колонизациона политика Хабзбурговаца (насељавање Срба на сеоским имањима )

Аустријско-турски рат (1737-1739) Пуковници Атанасије Рашковић и Вук Исаковић преселили су Србе из Србије на подручју сремске ПосавинеПрема казивању Вука Караџића: “Године 1737 патријар Арсеније IV Јоановић на позивање цесара Карла VI подигне опет народ Српски да бјежи у Маџарску, но Турци опазивши зарана, више народа побију и поробе, него што с њим пребјегне на ову страну (сам је пaтријaрх кaзивaо, дa је у Кaрловцимa снио уочи божићa, кaко је Бог oд њега искаo oдгoвoр за 80.000 душа, које су њега ради изгинуле!”

ПОСЛЕ 1739. ПРЕЛАСЦИ СРБА ИЗ СРБИЈЕ У БАНАТ И СРЕМБИЛИ СУ СТАЛНИ, АЛИ СУ ИСТОРИЈСКИ ПОСТАЛИ НЕВИДЉИВИ

Аустријско-турски рат (1788-1791)У Банатску војну границу тада је из Србије прешло преко 2000 српских породица

Друга велика сеоба Срба после 1739. године

• Арсеније IV Јовановић Шакабента (1741. године Марија Терезија му је потврдила патријаршијско достојанство)

• српски ратници на ратиштима Европе

• борба за очување привилегија

• пораст утицаја српског грађанства

• успон привредног и културног стваралаштва Срба у Угарској

“БЕСКРАЈАН, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА.” Милош Црњански, Сеобе

Зашто су Срби постали значајан чинилац политичког и друштвеног развоја Угарске, односно Хабзбуршке монархије (Аустријског царства)?

Носиоци отпора на територији Турске и Млетачке републике од краја XV века

УскоциХајдуци

Одметници од турске власти који су постали синоним за слободољубиве људе и заштитнике народа.

Живели су на територији Млетачке републике и Боке Которске повремено упадајући на територију Турске.

Пећка патријаршија (1557 - 1766) – улога и значај• чувар помена Немањићке државе

• заштитник српског језика и средњовековне културе

• организатор буна и устанака против Турака

По чему је живот Срба под турском влашћу био сличан, а по чему се разликовао од живота Срба под влашћу Мађара и Хабзбурговаца?

Кратак осврт на узрокемиграција/сеоба/пресељавања Срба

Извор: из књиге ”Насеља и порекло становништва“ од Јована Цвијића ”Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице“

1. Историјски и психолошки узроци:• сеобе проузроковане турском најездом• утицај јањичара на расељавање• сеобе проузроковане аустријско-турским ратовима• миграције због буна• присуство кирџалијских хорди (турски хајдуци у XVIII и првој половини XIX века) • сеобе услед верских гоњења• пресељавање као последица ратова за независност

2. Економски узроци:• економске погодбе за стално исељавање• климатска колебања као узрок сеоба• етапне миграције• економски узроци у вези са другим:• кметски режим• периодске или сезонске сеобе• случајни узроци

Јунак Сеоба Милоша Црњанског сања “да једном оде и да се скраси”, а истовремено размишља о томе да ли треба “отићи или остати”. Зашто?

На крају, размислите о томе ко је предводио сеобе, чиме су биле мотивисане, који географски простор су обухватиле. Зашто је то важно да знамо?

Простор, време и људи

Хвала на пажњи!