Seminarski-uvod u Menadzment

SEMINARSKI RAD

UVOD U MENADŽMENT

TEMA:KLASIČNA TEORIJA MENADŽMENTA

Studenti:

Profesor: Dr Miroslav Radojičić Nikola Vuković 175/2012

Asistent: Mr Neda Nikolić Marija Jakovljević 280/2012

Kosta Nedović 123/2012

Milica Racić 11/2012

UVOD

Ljudi su od početka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vođenjem i

kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne

prošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebno

interesantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od

100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku određivao šta treba da radi? Ko je

obezbeđivao potrebnu količinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bili

zaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali.

Neko je morao da planira šta će biti urađeno, da organizuje ljude i raspoređuje materijal, da

vodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Još od tih, drevnih

dana, pa do danas menadžment spada u nauku koja će uvek morati da bude prisutna u

razvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravo

bili vezani za upravljanje javnim radovima, određenim državnim ili vojnim, odnosno crkvenim

delatnostima.

Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta. Njene

korene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederik Tejlor, Henri Fajol, Maks

Veber i njohovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji je

danas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima.

2

KLASIČNA TEORIJA MENADŽMENTA

Klasična teorija organizacije vuče poreklo kroz tri koncepta: Taylorove postavke, administrativnu doktrinu Fayola I birokratsku organizaciju.

Klasicna škola menadžmenta imala je dva osnovna koncepta:

1. Proizvodni koncept – bio je usmeren na radne zadatke i zasnivao se na: naucnom izboru radnika, stimulaciji, motivaciji i obuci za efikasan rad. Predstavnici su bili Frederik Tejlor i Babadž.Frederik Tejlor je definisao tri glavna principa:

a) Izabrati najsposobnijeg radnika za odredeni posao,b) Obucavati radnika za odreden posao,c) Davati stimulaciju za rad u obliku povecanja nadnice

2. Administrativni koncept – usmeren je na aktivnosti menadžera.Osnova ovog koncepta bilo je izucavanje i upoznavanje prirode posla menadžera.Predstavnik ovog shvatanja bio je Fajol.On je predlozio pet osnovnih funkcija i 14 principa efikasnog menadžmenta.

Postoje tri pravca unutar klasične teorije:

1.Teorija naučne organizacije rada

2.Teorija administrativnog upravljanja

3.Teorija birokratske organizacije

3

PREDSTAVNICI KLASIČNE TEORIJE

Frederic Taylor Max Weber Henri Fayol

Frederic Taylor je oko 1920. godine izložio svoju teoriju o naučnom upravljanju. Ove teorije su počele unapređenjem troškova i proizvodnje, odnosno, kako proizvoditi što više, a jeftinije. F. Taylor je se naziva ocem Naučnog metoda.Unapređenje individualnih performansi rada.

Frederick Taylor je razvio:

Norminiranje rada (po komadu) Postupak rada (kako se treba raditi)

Postupak rada se kasnije razvio u studij rada.

Frederick Taylor je razvio naučni metod za svaki posao.

Tejlorov primarni cilj je bio povecanje produktivnosti radnika naucnim oblikovanjem poslova i na lazenjem najboljeg nacian da se obavi posao. Nastojao je smanjenju utrosaka I zastoja vremena,cekanja, nastojao je da se omoguci veca plata kroz njihovu vecu produktivnost. Pristup za koji se zalagao bazirao se na zahtevu da se svaki posao, tehnoloski process ili operacija moraju temeljno prostudirati kako bi se odredio najbolji nacin za njohovo izvodjenje. Taylor se pojavljuje I kao utemeljivac naucnog menadzmenta i svoju najznacajniju knjigu Scientific Management objavio je 1911.godine.

4

Postoje 4 temeljna principa naučnog menadžmenta:

1.Razvoj nauke kao zamena za empirijske metode

2.Selekcija radnika na naucnoj bazi i razvoj radnika

3.Prenosenje naucnih saznanja na radnika izabranog an naucnoj bazi

4.Podela rada i odgovornosti izmedju menadzera i radnika

Isticao je vaznost saradnje izmedju uprave i radnika i nastoajo je da projektuje najbolji nacin obavljanaj posla.

Henri Fayol bio je slavni francuski inzenjer i teoreticar i razvio je administrativnu doktrinu zasnovanu na bogatom iskustvu koje je pretocio u knjigu Expose des principles generaux d’organization obajvljenu 1908.godine a kasnije u jos poznatiju knjigu koja predstavlja osnovu administrativne doctrine-Administration industrielle et generale.

Henri Fayol navodi 6 nezavisnih funkcija

1.Tehnicka grupa aktivnosti

2.Komercijalna grupa aktivnosti

3.Finansijska grupa

4.Funkcija bezbednosti

5.Funkcija racunovodstva

6.Administrativna funkcija

Prema Fayolu potrebno je istaci i ukljuciti pet elemanata koji je sacinjavaju a to su: Planiranje i predviđanje, organizovanje, komandovanje, koordinacija, kontrola.

Fayol je razvio i 14 opštih principa menadžmenta: Podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo komandovanja, jedinstvo u upravljanju, potčinjavanje pojedinačnih interesa opštem interesu,nagrađivanje, centralizacija, hijerarhija, red,pravičnost, stalnost zaposlenih, inicijativa i Espirit de corps(atmosfera zajedništva)

5

Max Weber, filozof i sociolog koji je analizirao logičnost i racionalnost velikih organizacija. Smatrao je da je vrhunski oblik organizacione structure tzv.birokratska struktura i opisao idealan tip prototip organizacije, koji po njegovom mišljenju omogućava maksimalnu efikasnost koji je nazvao birokratija.

Principi birokratije su:

-Jasna podela rada

-Hijerarhija autoriteta

-Formalan selekcija

-Jedinstvena primena

-Orijentisanost na karijeru

-Struktura

Sledbenici Tejlora

U daljem razvoju Tejlorovog sistema, odnosno teorije naučnog upravljanja značajnu ulogu

imali su brojni savremenici i „sledbenici“, od kojih su najpoznatiji Henri Gant (Henry Laurence

Gantt) i bračni par Frenk (Frank Bunker Gilbreth) i Lilian Gilbert (Lillian Moller Gilbreth).

Henri Gant (1861-1919) je smatrao da Tejlorov sistem treba demokratizovati i humanizovati.

On je predložio humaniji sistem plaćanja radnika koji je nazvan „Sistem radnih zadataka sa

bonusom“. Sistem je funkcionisao tako da u slučaju da ako radnik uradi posao pre utvrđenog

roka, koji je recimo predviđen da traje 4 sata, biće plaćen kao da je radio sva 4 sata.

Za praćenje i odvijanje pojedinačnih aktivnosti proizvodnog procesa u vremenu Gant je uveo

grafikon, koji je kasnije nazvan Gantova karta ili Gantogram koji je imao značajnu

ulogu u organizovanju složenijih projekata.

6

Frenk Gilbert (1868-1924) je nastavio sa daljom praktičnom i teorijskom razradom Tejlorovog

sistema. Sistem proučavanja rada je primenio u građevinskoj industriji. Pažljivom analizom

posla u ciglani, on je uspeo da smanji broj pokreta u zidanju sa ciglama sa tadašnjih 18 na 5, a

u nekim slučajevima na samo 2 pokreta. Time je povećao produktivnost rada u zidanju na oko tri puta.

Bračni par Gilbert bili su među prvima koji su koristili video materijal, odnosno pokretni film da

bi proučavali pokrete ruku i tela. Na bazi njihovih proučavanja Frenk je napravio tabelu

standardnih pokreta ljudi. Tabela sadrži 18 osnovnih pokreta koji su dovoljni za vršenje

različitih poslova na radnom mestu. Po njemu su ti pokreti nazvani „telbridžima“.

Za razliku od Tejlorovog sistema, Gilbert nije birao najboljeg radnika za posao već je nastojao

da posao olakša i prilagodi radniku. U tim istraživanjima mu je pomagala supruga Lillian

(1878-1972) koja se bavila proučavanjem rada. Ona je doktorirala na tezi psihologija

upravljanja, te je zajedno sa svojim suprugom uočila i ukazivala na značaj psihologije u

obučavanju i radu sa zaposlenima.

Osnovne fundamentalne karakteristike klasične teorije organizacije su:

• Cilj (Svaka organiyacija mora imati svoj cilj. Svi ciljevi se utvrdjuju na njvišem nivou menadžmenta. Uopšte rečeno ciljevi su reperne tačke ili stanja kojima organizacija svojim ponašanjem teži)

• Podela rada (Odnosno specijalizacija, uslovila je na povećanje obima posla iznad realnih kapaciteta izvršilaca uz vremensko ograničenje. Podela rada ima zadatak da pojedinca orijentiše na jednu vrstu posla tako da se omogući najefikasniji način uspostavljanaj ciljeva organizacije)

7

• Raspon menadžmenta (Predtsvalja broj podredjenih kojima jedan menadzer može uspešno upravljati. Raspon je širok ukoliko menadžer ima dosta podređenih. Idealan raspon iznosi od 6-9 podredjenih)

• Hijerarhijska struktura (Izrađuje sledeće tipove organizacija: linijski, linijsko-štapski, hijerarhijski po funkcijama, funkcionalni, linijski i funkcionalno štapski i linijski i funkcionalno štapski tip sa kolegijalnim odnosom)

• Koordinacija(Pomoću nje se objedinjuju i integrišu ciljevi i aktivnosti pojedinih delova preduzeća.Ostvarivanje koordinacije podrazumeva da se usklade 3 bitna elementa:sadržaj, vreme i prostor)

Prednosti klasiče teorije:

- razvijene su tehnike masovne proizvodnje;

-veliki porast produktivnosti;

- razrađena priroda posla i uzroci motivacije radnika;

- razvijene standardne metode za obavljanje posla;

- selekcija ljudi s prikladnim karakteristikama;

- planiranje rada zaposlenih i eliminiranje smetnji;

- davanje podsticaja u nadnicama.

Nedostaci klasične teorije:

- kruti sustavi managementa;

- vodi ka otporu na promjene;

- mogući problemi u komuniciranju;

- Malo osobnih kontakata između managementa i radnika

Klasična teorija je:

1. Stvorila temelje organizacione teorije i rukovođenja2. Stavila fokus na unutrašnjuu organizaciju, odnose i efikasnost3. Zadatak ove teorije je bio rukovođenje, organizacija i kontrola4. Osnovni zadaci rukovodstva su po ovoj teoriji koordinacija i kontrola rezultata

8

5. Formalni aspekti organizacije: podela rada, hijerarhija, raspon rukovođenja(broj ljudi kojim jedan čovek rukovodi-optimalan broj danas je 5-7 ljudi pod jednim rukovodiocem), koordinacija, troškovi, evidencija

6. Pojednostavljuje posmatranje potreba, interesa i sposobnosti radnika(klasična teorija organizaciju posmatra kao zatvoren sistem, ne vodi računa o okolini poduzeća, već samo o unutrašnjoj strukturi)

7. Jedan od doprinosa ove teorije je veoma bitna stvar koja se i danas koristi jeste pokušaj da se spari radnik sa radnim mestom(naći najbolje moguće radno mesto za svakog radnika)

8. Katolička crkva još i dan danas koristi Klasičnu organizaciju.

Korišćena literatura

http://www.fonforum.org/download/prva/menadzment/Menadzment

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5

http://web.efzg.hr/dok/OIM/thernaus/PREDAVANJE%202.%20Teorije%20organizacije.pdf

http://ie.mas.bg.ac.rs/sablon%201.pdf

9