SEIZM IZAM (s kup svih seizmi čkih pojava)

SEIZMSEIZMIZAMIZAM(s(skup svih seizmikup svih seizmičkih pojava)čkih pojava)

- zemljotres - svako pomeranje tla izazvano oslobađanjem energije u litosferi

- seizmologija – naučna disciplina koja proučava zemljotrese

- seizmotektonika - naučna disciplina koja proučava tektonske procese koji dovode do pojave zemljotresa

Mikroseizmičke pojave – registrovane seizmografima

Makroseizmičke pojave – čovek registruje svojim čulima

Megaseizmičke pojave - razaranje objekata i drastične deformacije u Zemljinoj kori

UZROCI POJAVLJIVANJA ZEMLJOTRESAUZROCI POJAVLJIVANJA ZEMLJOTRESA

naponska stanja u litosferi

širenje i kontrakcija litosfere

MESTA NASTANKA ZEMLJOTRESAMESTA NASTANKA ZEMLJOTRESA

granične oblasti litosfernih ploča

VRSTE I TIPOVI ZEMLJOTRESAVRSTE I TIPOVI ZEMLJOTRESA

PRIRODNI ZEMLJOTRESI: Tektonski zemljotresiTektonski zemljotresi - usled pokreta masa u Zemljinoj unutrasnjosti. Vezani su za rasedanje i nabiranje Zemljine kore. To su najjači i najčešći zemljotresi fore shock, glavni udar, after shock.

Vulkanski zemljotresiVulkanski zemljotresi su uslovljeni vulkanskom aktivnošću. Obicno prethode erupcijama vulkana. Mogu da budu znatne jačine, ali su redovno malog rasprostranjenja.

Urvinski zemljotresiUrvinski zemljotresi nastaju oburvavanjem tavanica pećina. najcešće se javljaju u krečnjačkim predelima. Zahvataju neznatna prostranstva i slabe su jačine.  

VEŠTAČKI ZEMLJOTRESI: nastaju radom čoveka. -podzemna eksploatacija-nuklearne probe-indukovani zemljotresi

ELEMENTIELEMENTI ZEMLJOTRESA ZEMLJOTRESA I SEIZMOLOŠKA TERMINOLOGIJA I SEIZMOLOŠKA TERMINOLOGIJA

Epicentar - oblast na površini gde se potres najjače oseća.

Hipocentar (fokus) - centar žarišta zemljotresa, odnosno mesto odakle polaze seizmički talasi.

Žarište - mesto rasedanja koje inicira zemljotres

SEIZMIČKI TALASISEIZMIČKI TALASIZemljotres se na povrsini tla manifestuje kao pomeranje:vertikalno - blize epicentruhorizontalno – dalje od epicentra Pomeranja su posledica seizmičkih talasa,uzdužnih (longitudinalnih) i poprečnih(transverzalnih).

longitudinalni talasi – P-talasivibracija čestica stenske mase u pravcu kretanja talasa. izazivaju komresiju i rastezanje materijala brzina zavisi od gustine materijalaprolaze kroz sve sredinetransverzalni talasi – S-talasivibracija čestica stenske mase normalno na pravac kretanja talasasamo kroz čvrste sredinepovršinski talasi – rezultat dejstva P i S talasa Loveovi talasi – vibracija u horizontalnoj ravni, paralelno površini Zemlje, normalno na pravac kretanja talasaRejlijevi talasi – oscilacija čestica kružno,

naviše i naniže

V=5-13,8 km/s

V=3,2-7,3 km/s

P talasi

S talasi

Rejlijevi talasi

Loveovi talasi

utvrđivanje unutrašnje građe Zemljepomoću seizmičkih talasa

INSTRUMENTALNO REGISTROVANJE ZEMLJOTRESAINSTRUMENTALNO REGISTROVANJE ZEMLJOTRESA

Seizmogram

a) seizmografib) akcelerografic) seizmoskopi

PRATEPRATEĆE POJAVEĆE POJAVE ZEMLJOTRESA ZEMLJOTRESA

akustične seizmičke pojave- različite zvučne manifestacije- brontidi – tutnjave (trenje blokova u litosferi i vibracije tla)

svetlosne pojave- trenutni odsjaj (pražnjenje statičkog elektriciteta)

pojava vatre - emanacija zapaljivih gasova iz razlomnih zona

- kidanjem električnih vodova i gasnih infrastrukturnih pravaca

oscilacije geomagnetskog i gravitacionog poljapromene električnog potencijala

deformacije reljefa

- pukotine- izdizanja- spuštanja- nastanak i nestanak različitih formi reljefa

Klizanje tlaKlizanje tla

-pokretanje tla na padinama (klizanje)-odlamanje kamenih blokova -nastanak odrona i pokretanje lavina.

Likvefakcija tlaLikvefakcija tla

vodom zasićeni granularni materijal privremeno izgubi čvrstoću i ponaša se kao tečnost.

ODREĐIVANJE JAČINE ZEMLJOTRESAODREĐIVANJE JAČINE ZEMLJOTRESA

Magnituda (M) - relativna mera količine oslobođene energije u hipocentru

neimenovan broj (1 – 9).

Magnituda ne zavisi od dubine hipocentra (zarišta).

Rihterova magnitudna skala (Charls Richter, 1935 matematički definisao magnitudu kao energetsku meru dogođenog zemljotresa)

stepen   efekat zemljotresa

manje od 3.5   Ne osećaju ga ljudi, registruju ga samo seizmografi.

3.5-5.4   Oseti se ali ne prouzrokuje štetu

ispod 6.0   Uzrokuje manje štete na većim građevinama ali može prouzrokavati veće štete na lošijim zgradama

6.1-6.9   Destruktivan u prečniku od 10km

7.0-7.9   Veliki zemljotres,uzrokuje štete na većem prostoru

8 ili veći   Nijedan veštacki objekat ne moze opstati. Tlo i reljef menjaju izgled, zarusavaju se jezera, dok reke menjaju svoja korita.

Rihterova skala - magnituda

CunamiCunami

Veliki zemljotres kod Sumatre praćen "cunamijem“ 2004

Mag = 9.0 Cunami je praktično zbrisao sve obale od Sumatre do juga Indije i Šri LankeKonačan broj ljudskih žrtava oko 300 hiljada.

Intenzitet (I) zemljotresa - stepen površinskih efekata zemljotresa na građevinskim objektima, tlu, ljudima.

Merkalijeva (MCS – Mercali-Cancani-Siebergovu) skala, I - XII stepeniekvivalentne, ali znatno detaljnije skale:

EMS-98 (Evropska Makroseizmicka Skala, 1998),MSK-64 (Medvedev - Sponhauer - Karnik skala, 1964).

Skale intenziteta su opisne i tekstualno izražavaju efekte zemljotresa na zamljinoj površi.

Intenzitet zemljotresa na zemljinoj površi značajno zavisi od dubine zarišta zemljotresa ali i od rastojanja tačke posmatranja do epicentra

St Efekat zemljotresa

I Ne osecaju ga ljudi, registruju ga samo seizmografi.

II Reaguju samo vrlo osetljive osobe u stanju mirovanja.

III Oseti ga više ljudi u zatvorenom prostoru.

IVU kućama ga oseti veći dio stanovnika, a na otvorenom samo pojedinci. Posuđe i prozori zveckaju. Pojedinci se bude iz sna.

VOsete ga mnogi i na otvorenom prostoru. Predmeti koji slobodno vise, zanjišu se. Kod pojedinaca izaziva manju paniku.

VIOsete ga sve osobe. Slike padaju sa zidova. Na slabije građenim zgradama nastaju prva oštećenja.

VIINastaju rušenja delova nameštaja u stanovima. Oštećenja se javljaju i na kvalitetnijim kucama: manje pukotine na zidovima. Ruše se delovi dimnjaka na kućama, padaju crepovi. Na slabijim objektima su moguca veća oštećenja.

VIIIVećina ljudi otežano ostaju na nogama. Javljaju se ošteženja na 25% kuža, neke slabije se ruše. U vlažnom tlu i na padinama javljaju se manje pukotine.

IXOpšta panika. Oko 50% kuća znatno je oštećeno, mnoge se ruše, a većina je neupotrebljiva za dalje stanovanje.

XTeška oštećenja javljaju se na oko 75% objekata, a većina njih se ruši. U tlu nastaju pukotine širine do nekoliko centimetara; Sa padina se odronjavaju stene, stvaraju se velika klizišta u tlu.

XIRuše se sve zidane zgrade. U tlu nastaju široke pukotine iz kojih prodire voda sa peskom i muljem. Javljaju se veliki odroni.

XIINijedan veštački objekat ne može opstati. Tlo i reljef menjaju izgled, zarušavaju se jezera, dok reke menjaju svoja korita.

EMS-98 skala

SEIZMIČKA REGIONALIZACIJASEIZMIČKA REGIONALIZACIJA

Utvrđivanje seizmičkih karakteristika određenog područja

Karte seizmičke rejonizacije

Pravilnost u pojavljivanju zemljotresa:

- Centralna i zapadna Srbija (Kolubarski basen, Područje planine Rudnik, Krupanj)

- Dolina Velike Morave (Svilajnac-Jagodina)

- Kopaonik

- Depresija Kosova i Metohije

- Leskovačka kotlina

- Vranjska kotlina

MOGUĆNOST PREDVIĐANJA ZEMLJOTRESAMOGUĆNOST PREDVIĐANJA ZEMLJOTRESA

Dugoročne prognoze – karakter trusnih oblasti, ciklusi ponavljanja zemljotresa, veličina magnituda, maksimalni dogođeni intenziteti...

- seizmičke karte seizmoaktivnih zona (max intenzitet potresa)- karte povratnih perioda

Kratkoročne prognoze – seizmički instrumenti

Prognoza mogućih potresa u Srbijiza narednih 100 godina:

9º MCS – Rudnik, Kopaonik, Lazarevac, Svilajnac, Uroševac, Gnjilane8º MCS – Fruška Gora, Ada, Kanjiža, Kosmaj, dolina Velike Morave, Krupanj, Loznica7º MCS – širi prostor Srbije6º MCS – jugozapadna Srbija

Seizmički hazard – Seizmički hazard – verovatnoća pojavljivanja zemljotresa

TRUSNE OBLASTI U SVETUTRUSNE OBLASTI U SVETU

- Cirkumpacifička oblast- Oblast Atlanskog okeana- Alpsko-Himalajski pojas