Зграда Универзитета y Нишу МИЛОРАД ВОЈИНОВИЋ — Споменичке вредности — Радови на обнављању — Обликовање екстеријера и дела ентеријера Просторноисторијске, архитектонске и ликовне карактеристике и вредности Првобитни габарит зграде састојао ce од приземља и спрата са трактом у дужини од 65 метара, ослоњеним на данашњи Кеј Мике Палигорића и 50 метара y дужини y односу на данашњу Улицу добричку. Зграда датира из времена од 1886. године, када je изграђена за потребе Начелства Нишког сжруга и Управе полиције, према пројекту непознатог бечког архитекте. 1 Важно je напоменути да je зграда грађена на локацији која ce непосредно ослања на регулацију саме кејске саобраћајнице уз десну обалу реке Нишаве и y близини моста који води према тврђави. Представљала je y оно време несумњиво први и јединствен објекат изграђен y Нишу по узору на оновремена европска схватања, укључујући и сам начин градње са масивним зидовима изведеним од опеке и солидно решеном међуспратном конструкцијом. У прилог овоме je и запис познатог аустријског ерудите и путописца из друге половине XIX века, Феликса Каница (1829—1904). Путујући y то време кроз Србију, боравио je тада неко време и y Нишу. Навео je за зграду Начелства да je „од оријенталне архитектуре Конака оштро својим западноевропским стилом одударала на другој страни зграда Окружног начелства, која je завршена године 1889." 2 И заиста, „ова раскошна грађевина, којој je централни ризалит украшен стубовима и угаони ризалити y облику кула дају карактер монументалности", садржи „унутрашње просторије, нарочито велику дворану за заседање и суђење луксузно опремљене, са богато декорисаним гвозденим пећима и шареним подним плочама, увезеним из Немачке". 3 Чак je и столарија y згради несумњиво била израђена y једној од бечких радионица, о чему сведочи утиснут натпис на столарији са ознаком »VIEN«. 4 Када je реч о ентеријеру зграде, y улазном вестибилу из данашње Улице добричке, где су онда били смештени Окружни суд и Полиција, 5 и данас стоји очувана, мада теже видљива, представа y виду четири грба са симболима тадашње краљевине Србије. 6 Изведена je y секо техници која није y довољној мери очувана y улазном вестибилу главног улаза са данашњег кеја y простор Окружног начелства. То, међутим, представља веома важан материјални документ о времену y коме je зграда подигнута. Диспозиција саме зграде y односу на обе етаже одразила ce на неки начин и на њену спољну архитектуру. Рустика je изражена на фасадама y нивоу приземља y малтеру. Решена je и обликована као имитација широких спојница претежно y хоризонталним редовима. Крајеви фасадних ризалита су са свих страна углавном остали наглашени и обрађени y имитацији босираних масивних квадера и изведени y малтеру. Насупрот приземљу, на нивоу спрата ce осећа извесна лакоћа. Детаљи око отвора су студиозно обрађени. Посебно су наглашени детаљи на ризалитима, са истакнутим троугаоним тимпанонима. Све то, поред обраде фасаде y приземљу, представља једну од основних карактеристика овог правца и стремљења y архитектури, који су били под утицајем неоренесансе. У истицању појединих маса y композицији зграде долази до пуног изражаја наглашена средишња партија с истакнутим ризалитом y односу 1 Б. Несторовић, Преглед споменика архитектуре y Србији XIX в. Саопштења X Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1974, стр. 164. 2 Ф. Каниц, Из литературе под 7, стр. 163. Мада овај аутор као годину завршетка зграде наводи 1889, Б. Андрејевић y оквиру свог прилога под 2 са сигурношћу указује на годину 1886. као годину завршетка, како je то већ претходно и наведено y овом тексту. Аутор Б. Андрејевић ce позива овом приликом и на један од писаних података из 1886. који то потврђује. 3 Ф. Каниц, исто, стр. 162. 4 Аутор Б. Андрејевић y свом прилогу из литературе под 2 на стр. 101 y оквиру напомена под 16 наводи и то да je до оваквог податка први дошао арх. М. Митровић, који je y то време био и директор нишког Завода, a приликом реновирања заводских просторија, када je на једним од унутарњих вратију запажен утиснут знак радионице из Беча. На овакву чињеницу позива ce и аутор y оквиру свог прилога наведеног y литератури под 8. арх. М. Живковић. 5 Данас je y приземни део овог простора смештен Завод за заштиту споменика културе. 6 Ови грбови ce, према прилогу аутора Б. Андрејевића, нав. y литератури под 2, стр. 98 односе на четири нова округа — нишки, пиротски, лесковачки и врањски, који су припојени Србији после Берлинског конгреса, 1878. године. Истакнути су y простору ове зграде као најрепрезентативније y то време y Нишу, имајући y виду да je Ниш првих година после ослобођења од Турака, био друга престоница Србије. (прим. аут.)
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
-
y
,
ce 65 , 50 y y . 1886. , je , .1
je je ce y . je y y , .
je XIX , (18291904). y , je y . je je , je 1889."2 , , je y ", , , , ".3
je y y , VIEN.4
je , y , ,5 , , y .6 je y y y y . , , y je .
y ce . je y y . je y . y y . , ce . . , .
, y , y , . y y
1 . , y XIX . X , 1974, . 164.
2 . , 7, . 163. 1889, . y 2 1886. , je y . . ce 1886. .
3 . , , . 162.
4 . y 2 . 101 y 16 je . . , je y , a , je .
ce y y 8. . . .
5 je y .
6 ce, . , . y 2, . 98 , , , , 1878. .
y y y , y je , . (. .)
-
, y je , . je y , . je y . , a , , , , , piano nobile. , , .7 y
. , ce , y . je y y , , , je -
7 ce y ce . , je (15181580), je y . ; . , a", 1964, . 47, 48.
286
-
287
-
298
. , y , je , , ce . ce , y y . y , je, .8 (. 1)
, y je je y y , je , . y 1915. y .9
, je , je, y , , . je y . 1925. je .10 ce y , y y . (. 2)
1930. , je , a y , je y .
je , ce 1934. ( ), , y 78 . , je y 1925. , . je , . .11
, y , ce y 1925. y , 1935. (18771949).12 je . je
y 4864 .
, , ce , . je y y . je , y . (. 3)
y je , je y , , . je .
je . , , , . , ce y , ce , .
ce . , je , ce y . y y y . , , y , ce , , je ce , y , . , y . , .
ce , , y . () , , je y ."13 ce , .
288
-
je, y , ca , , .14 , , , .
, cy ce y y
8 , je 1887. y ", , ce . , ce je , , je 1860. . ." ( . , 2, . 98).
9 je , y je e, , . , . 2, . 99, y . je 28. 1914, je .
10 , . , . 2, . 100, y , , Y. , y . 1:100, . . , je , , 1930.
11 Y ce y , Y. , , y . 1:100 . 1934.
, , . . ce je . . .
12 je ce y y . 1:100 y . 1:50 1935. . , , . . , y , y , , .
13 , y , ", 1986. . 16.
14 . , 3, . 28, 29.
289
-
300
, je 1972. je , .15 je y , a 1979. y .16 y . ce 1966. y y ( , , , , .).
1976. . ce y -
. y , , je .
, y je , je y . , , .
, je y , : , . , , je , je , ce ,
290
-
, , . , je, . , je 40/.
, je y . je , a , ce (. 4).
ce , . 1925. , y , je .
, y y , je . je , , .
, y , . y , .
je , ce y , , .
y , 1976. 1977.
1976. , , je . je . ce , . je , , .
ce , ce y ce
, , . , y ce . ce , .
. y , y 46 . je :
y , je , , ce y . ce ce . , je y , , y , . y , je .
je ce , ce , a ca , y . , , je ce y , ce , a y . ce je , .
je y ca , ce . ce ce y y y . je y y , y -
15 , . 497/1 9. 1972. 16 . ", . 14/79.
291
-
, , y , , , .
, je , je y . ce , je , , . . ce, , y , . je y y , . .17 je .
je 1976. , , y . je , . , , , , y .18
je , y . , y , je , .
y je , y " y y ,19 a y , , y . (. 5)
1977. , . y je y .
, y , , je ce , . , y je ce -
, je , a je . , ce , . je y , .
, ce y je y , je , , . , y , ce y . je , y , . je , , , je , .20 (. 6) y y y . y y , a , je y , 1925. . je y , je , .
, je . je , ce , . je je ce je .
y ce -
292
-
. , y , . je 1977. , , 1986. .
1986. ( y )
1986. . 68 + 90(158 ). y , y . ce . je y ce , je . je , y 70%, je ce y , .
y , , . je je y . je , je y , .
, je y , ce . , je . je y , ce
, . ,21 je , .
je y y . je , je , , y , .
, y , . , . y , y .22 ce , , , y 1976. 1977. .
, ce .
17 je , je .
18 je , , y , y ce .
19 je , . . .
20 ce y , . je . . . . , . 127/63.
21 je y : ."
ce y .
22 , y 1976. 1977. je , y y , y .
293
-
cy y . je .
ce , je je y . , y , . je , y . y , a cy ce .23
je , 1976. , 1986. y .
y , , ,
294
-
, y , je y .24
je, , .25
, ce , . ce y , ce .
, , . ce , je , ,, , , ".26
, ( ) , , ",27 ce, y , .
ce ce . (, , , , .). ce, , y , ce je .
je y je , , je , . je . je y , ce y .
y , y , . , je . je , .
, y , ( ce ) ,
, , y , y , y , ce , " .28
, , ce y , , je y y , , , je ".29
, y , , , . , y , ".30
, y , ce y , a y ."31
, ,
23 .
24 y je , . . .
25 y , je .
26 , , ", 1965, . 80.
27 , . 81, 82.
28 . , y , . 46 . 5.
29 , . . . y . y , , , . 22.
30 . , u . , . 38.
31 . , 29.
295
-
, ce , y . ce , , a .
32
1987. y
y , y ce , ce 1987. . ce y 740 m2.
y ,33 je , y , a ce .
ce . je , ce y 1931. . , . . , je .
y , , .34 y , y
, je , . ce . , y , , je . , . ce .
, ( ) , ( ) ".35
32 ce , .
33 je , je y .
34 , a ce , y y , y .
35 . , . y 3, . 29.
:
1. , .
2. . , (, ), ", . 9; 1971, . 97102.
3. . , , " . 6, 1978, . 28.
4. . , 1878. 1944. " . 11, 1982. . 85100.
5. y 1982. , , 1982.
6. . , , ", , ", , 1984, . 187, 188.
7. . , , . II ", 1985, . 162163.
8. . , ( ) ", , 7. VI 1986.
difice de l'Universit de Nich, ses valeurs en tant que monument et travaux de rnovation de l'ensemble de son extrieur et d'une partie de son intrieur
MILORAD VOJINOVI
L'difice de l'Universit, qui ne comportait l'origine qu'un rezdechausse et un tage et donnait sur l'actuel quai de M. Paligori et sur la rue Dobrika, fut bti en 1886 pour les besoins de la Prfecture et
selon le projet d'un architecte viennois non identifi.
Cet difice aux faades symtriques garde sa forme et ses dimensions jusqu' l'anne 1925 o il fut d'abord surlev d'un tage, destin aux diffrents services de l'administration prfectorale. Cinq ans plus tard, la suite de la constitution, en 1930,
d'une nouvelle unit ad
296
-
ministrative, appele Moravska banovina, cet difice fut choisi pour abriter les bureaux de celleci; c'est alors qu'il fut agrandi par des annexes de la mme hauteur que les parties existantes, le tout selon le projet d l'architexte G. Gercenvic. Face l'actuelle
Place de la Fraternit et de l'Unit fut amnage la faade principale de l'difice, selon le projet labor par P. Gai, architecte de Belgrade. C'est en 1935 que l'difice reut sa forme et son volume dfinitifs: il constitue, depuis, un bloc ferm comportant une cour intrieure et s'tendant sur une superficie de 4864 mtres carrs.
Quant ses caractristiques extrieures originelles et son architecture conue dans l'esprit de la NoRenaissance, l'difice ainsi agrandi demeura non seulement inaltr, mais il reut aussi l'aspect d'un ensemble architectural majestueux, si bien qu'il reprsente indubitablement, mme de nos jours, la construction architecturale la plus imposante de la ville de Nich.
Du point de vue historique, l'difice de l'ancienne Prfecture prsente de l'importance, car c'est l qu'au dbut de la Guerre de 14 fut transfr le sige du gouvernement serbe; la ville de Nich fut ainsi rige provisoirement en capitale de Serbie et c'est dans les locaux de l'edifice en question que furent prises toutes les dcisions sur les dmarches politiques et diplomatiques faire en 1915 aussi.
Voil pourquoi, ds 1972, l'difice fut inscrit officiellement sur le registre de l'Institut pour la protection des monuments culturels de Nich pour tre class, en 1979, dans la catgorie des biens culturels de grand intrt pour la Rpublique de Serbie.
Actuellement cet difice important abrite, outre le rectorat de l'Universit, plusieurs institutions publiques dont aussi l'Institut pour la protection des monuments culturels de la ville de Nich.
Les travaux de rnovation et de restauration sur l'extrieur de l'difice commencrent en 1976, de
manire qu'avant la fin de 1977 furent-
acheves la faade donnant sur la Place de la Fraternit et de l'Unit et celle qui longe le quai jusqu' l'angle de la rue Dobrika. Il importe de signaler aussi les travaux effectus dans certaines parties de la toiture surleve, ce qui mit la fois en
relief leur fonction spatiale et urbanistique.
Au bout d'un arrt assez long, les travaux reprirent en 1986 sur les faades donnant sur les rues Dobrika et umatovaka, si bien que l'extrieur fut rnov et restaur dans son ensemble; les parties amnages une dizaine d'annes auparavant furent raffrachies, de sorte que l'extrieur tout entier de l'difice prsente actuellement un aspect visuellement homogne.
Les travaux s'tendirent aussi la rnovation des murs extrieurs donnant sur la cour intrieure; en 1987, la cour fut pave pour servir des runions et pour abriter la scne d't, sur laquelle se droulent les reprsentations thtrales des tudiants.
Considr dans son ensemble, l'difice donne aujourd'hui l'impression non seulement d'une construction suffisamment bien amnage, mais aussi visuellement rehausse, dont l'aspect et l'environnement seront mis en valeur surtout avec l'amnagement des quais de la Niava.
Les moyens ncessaires la mise en oeuvre de la rnovation et de la restauration de l'difice ont t fournis par l'Universit de Nich ellemme, tandis que l'laboration des projets, la surveillance des travaux exigeant des connaissances spciales etc. ont t assures par l'Institut pour la protection des monuments culturels, avec, sa tte, l'auteur de la prsente contribution.
A la diffrence des travaux accomplis sur l'extrieur de l'difice, ceux qui sont effectus l'intrieur de celuici se rduisent actuellement pour la plupart au seul maintien en bon tat, car, l'difice tant utilis des fins diffrentes, il n'est pas possible de les
envisager dans leur ensemble.
297
Related Documents
