SAOBRAĆAJNI MODELI hhh

SAOBRAĆAJNI MODELI

.Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza.

Slika Postupak formiranja modela

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela i koriste se za formalno opisivanje procesa koji nastaju u saobraćaju. Pojam „saobraćajni model“ odnosi se na niz matematičkih jednačina (zakonitosti) koje opisuju (simuliraju) ponašanje korisnika saobraćajnog sistema grada

Modeli generisanja ili nastajanja putovanja – ukupan broj putovanja koje produkuje ili privlači saobraćajna zona ili neka druga jedinica posmatranja; Modeli prostorne raspodele putovanja – prostorna raspodela putovanja između svakog para zona posmatranog područja; Modeli raspodele putovanja na vidove prevoza – raspodela ukupnog broja putovanja između svakog para zona na različite moguće načine prevoza (pešice, bicikl, putnički automobil, javni prevoz,...) Modeli raspodela tokova na mrežu (pripisivanje putovanja) –pripisivanje svih putovanja od izvora ka cilju posmatranoj mreži.

1. MODELI NASTAJANJA PUTOVANJA

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrđivanje obima putovanja koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene površina i socioekonomskih karakteristika posmatranog područja.Svrha izučavanja nastajanja putovanja je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj prostornoj jedinici (zoni).Na nastajanje putovanja utiču 3 faktora: intenzitet, karakter i prostorni razmeštaj aktivnosti.

2. MODELI PROSTORNE RASPODELE PUTOVANJA

Prostorna raspodela putovanja podrazumeva utvrđivanje intenziteta povezanosti izvora i ciljeva putovanja. U analizi postojećeg stanja, prostorna raspodela se utvrđuje anketiranjem učesnika u saobraćaju. Postoje dve grupe modela kojima se utvrđuje međuzonska raspodela putovanja: metode faktora rasta i sintetičke metode.

1. Metode faktora porastaZasnovane su na pretpostavci da međuzonska razmena putovanja može da se projektuje u budućnosti putem očekivanih stopa rasta na posmatranom području

Hronološki redosled metoda faktora porasta bio bi: metod jedinstvenog faktora porasta metod proširenog faktora porasta Fratar metod Detroit metod

2. Sintetičke metodeOva grupa modela predstavlja tzv. interaktivne modele raspodele putovanja (modele međudejstva). Kod ovih modela razmena putovanja između zona je funkcija emisione i privlačne snage zona i njihovog položaja u prostoru. Ovi modeli mogu da se kalibrišu tj. prilagođavaju.U planiranju saobraćaja primenjuju se sledeći oblici ovih modela:

gravitacioni modeli modeli povoljnosti modeli «elektrostatičkog polja» modeli višestruke regresivne analize

3. MODELI VIDOVNE RASPODELE PUTOVANJA

Raspodela putovanja na vidove prevoza obuhvata podelu putovanja prema načinu ostvarenog kretanja, odnosno prema korišćenju određenog prevoznog sredstva. Raspodela najčešće podrazumeva podelu na nemotorizovana kretanja (pešice, bicikl), kretanja motociklom, automobilom, kao i sredstvima javnog prevoza (autobus, tramvaj, trolejbus, metro). Modeli raspodele putovanja na vidove prevoza mogu se primenjivati:

u toku generisanja putovanja, posle generisanja putovanja, u toku prostorne raspodele putovanja, posle prostorne raspodele putovanja ili tokom raspodele tokova na mrežu saobraćajnica.

3.1 FAKTORI KOJI UTIČU NA IZBOR VIDA PREVOZA1. Faktori zavisni od karakteristika putovanjaNajvažnije karakteristike putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su:

svrha putovanja period dana u kome se obavlja putovanje dužina odnosno trajanje putovanja

2. Faktori zavisni od karakteristika putnikaNajvažnije karakteristike putnika su:

Ekonomski status Posedovanje automobila Gustina naseljenosti Socio-ekonomske karakteristike domaćinstva

.

3. Faktori zavisni od karakteristika saobraćajnog sistemaUticaj karakteristika saobraćajnog sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks pristupačnosti.

3.2 RASPODELA PUTOVANJA NA VIDOVE PREVOZA POSLE PROSTORNE RASPODELENajčešći je način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza. Ova raspodela putovanja sastoji se u tome da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu putovanja svim vidovima prevoza.Složenije metode vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv. diskriminantne analize. Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke:1) putnici imaju jednaku mogućnost izbora2) svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog sredstva u odnosu na drugi.Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja, cena, komfor i pouzdanost.

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost, pouzdanost i pogodnost transportnog sistema

3.3 POSTUPAK VIDOVNE RASPODELE PUTOVANJA U KORACIMASloženost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele. Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe:

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

Šema vidovne raspodele u koracima

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom. Ovaj način raspodele se svodi na to da se na osnovu sociojalno ekonomskih karakteristika stanovništva u I koraku formiraju tri grupe korisnika.1. putnici koji imaju mogućnosti izbora2. putnici koji mogu da koriste JP i/ili pešačenje odnosno bicikl3. putnici koji mogu da koriste p.a. i/ili pešačenje odnosno biciklU II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3.U II koraku izdvajanjem iz prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP, pešačenje i/ili bicikl i kosinici automobilaIzlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova prevoza.

4. MODELI RASPODELE TOKOVA NA MREŽE

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati prethodnih faza «prepisuju» mrežama. Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima da «prihvate» postojeće ili očekivane tokove saobraćaja.

4.1 POSTUPAK FORMIRANJA STABLA MINIMALNIH PUTANJA

Ovaj postupak koristi se kada je potrebno „razlaganje“ čvorova na više čvorova i veza da bi se utvrdile što tačnije vrednosti toka na raskrsnici.Potrebno je uvesti nove (fiktivne) čvorove koji omogućuju da se svaki tok posmatra posebno.Pre nego što se vezama pripišu tokovi koji zajedno sa čvorovima čine mrežu, potrebno je utvrditi putanje koje povezuju međusobno sve zone. Jedan od postupaka za utvđivanje tih putanja je i postupak najkraćih putanja koji podseća na grananje stabla i naziva se „stablo najkraćih putanja“.Na sledećoj slici dat je izgled mreže koja povezuje izvornu zonu (1) i ciljnu zonu (5) sa čvorovima i vremenima vožnje na vezama izmenu čvorova, i skup putanja koji je moguće koristiti na putu od izvorne do ciljne zone sa ukupnim vremenima.