SADR@AJ · SADR@AJ Perspektive u Bosni i Hercegovini Alma Ma{I}..... 7 Pomaci koji prerastaju u proces Goran Bo`i~evi} ..... 9 Istina i pomirenje u Srbiji

SADR@AJ

Perspektive u Bosni i HercegoviniAlma Ma{I} ......................................................................................... 7

Pomaci koji prerastaju u procesGoran Boì~evi} ................................................................................. 9

Istina i pomirenje u SrbijiDr Vesna Nikoli}-Ristanovi} ............................................................. 11

Proces oporavka od rana prouzrokovanih ratom na KosovuGjylbehare Murati .............................................................................. 17

Inicijative u vezi istine i pomirenja u Crnoj Gori – op{ti pregledRadomir Radevi} .............................................................................. 21

Razre{avanje situacije u vezi sa konfliktom u Severnoj Irskoj i u vezi sa njim: Pouke koje slede iz projekta Oporavak kroz se}anjeBrandon Hamber ............................................................................... 23

TEMA BROJA RATNI ZLOÎNI I KOLEKTIVNO SE]ANJE ...................... 3

INICIJATIVE U VEZI ISTINE I POMIRENJA - OP[TI PREGLEDI

Suo~avanje s pro{lo{}u i izgradnja miraAdnan Hasanbegovi} ........................................................................ 31

Doprinos Omladinskog Komunikativnog Centra (OKC) u procesu izgradnje mira na prostoru Bosne i Hercegovine i regionaVera Kelava ...................................................................................... 33

Iskustva u procesu pomirenja - Period 1996-2004. godinaNada Golubovi} ................................................................................ 37

Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je potreban Srbiji?Mr Nata{a Hanak .............................................................................. 39

Novo iskustvo u procesu suo~avanja sa pro{lo{}uMarija Gajicki .................................................................................... 43

Za{to uop{te pomagati ratnim veteranima?Vladan BearaDr Predrag Miljanovi}Boris Popov ....................................................................................... 47

Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju nema pravog re{enjaZdravko Marjanovi} ........................................................................... 51

POJEDINA^NI PROJEKTI U VEZI ISTINE I POMIRENJA U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I SVETU

NAU^NI SKUPOVI I STRU^NI SASTANCI

PRIKAZI KNJIGA

^LANCI OBJAVLJENI U PRETHODNIM BROJEVIMA ZA 2004. GODINU ................. 93

Aktivnosti Inicijativa na planu istine i pomirenjaBojana Kostadinovi} ......................................................................... 55

Neka razmatranja o poloàju i perspektivi interno raseljenih lica na prostoru biv{e SFRJDanilo Raki} ...................................................................................... 57

Nekoliko ideja o se}anju na pro{lost kao osnovi za izgradnju trajnog miraDragan A}imovi} ............................................................................... 61

Topljenje leda - Projekat studenataAmeri~kog univerziteta u BugarskojTijana Milo{evi} ................................................................................ 63

Atrociteti u VojvodiniNikola Peru{i} ................................................................................... 65

Koraci ka uspostavljanju dijaloga na Kosovu – iskustva Centra za nenasilni otporNenad \ur|evi} ................................................................................ 67

Isceljuju}e se}anjeMartin Snoddon ................................................................................. 69

Likovno predstavljanje istine i pomirenjaMarian Liebmann .............................................................................. 73

Ku}aMilan Vorkapi} .................................................................................. 77

Deklaracija usvojena na Ilindanskom saboru Kraji{nika 4. avgusta 2004. godine .............................................. 81

Me|unarodna konferencija: ’’Uloga humanitarne viktimologije u prevenciji terorizma’’ (The Role of Humanitarian Victimology in Preventing Terrorism)Mr Biljana Simeunovi}-Pati} ............................................................ 85

Regionalna omladinska konferencija: »3D Pogled izbliza«Ema Bernar` .................................................................................... 88

Stenli KoenStanje poricanja: Znati za zlodela i patnjeMr Nata{a Hanak ............................................................................. 89

Jasmina Dervi{evi}-Cesi}The river runs salt, runs sweet: A Memoir of Vi{egrad (Rekaìvota te~e ~as slano, ~as slatko – Memoari iz Vi{egrada)Dr Vesna Nikoli}-Ristanovi} ............................................................. 92

3Decembar 2004.

Od 15. do 17. oktobra 2004. godine, u sarad-nji i uz finansijsku podr{ku Fridrich EbertStiftung-a, Viktimolo{ko dru{tvo Srbije je

organizovalo me|unarodnu konferenciju podnazivom Istina i pomirenje u biv{oj Jugoslaviji: gdesmo sada i kuda dalje? Osnovni cilj Konferencijebila je razmena iskustava i ideja u vezi sa proce-som istine i pomirenja u biv{oj Jugoslaviji, kao iprezentacija javnosti u Srbiji dosada{njih inicijativai konkretnih projekata koji se sprovode u Srbiji, udrugim delovima biv{e Jugoslavije i {ire, u svetu.

Dosada{nji rad na projektu Od se}anja napro{lost ka pozitivnoj budu}nosti, pokazao je da uSrbiji postoji velika potreba da se sazna da li se i {tase radi u drugim delovima biv{e Jugoslavije, vezanoza dolaènje do istine o pro{losti i uspostavljanjeodnosa poverenja. Upravo stoga, Konferencija jepruìla jedinstvenu priliku da se javnost Srbije infor-mi{e o aktivnostima u vezi bavljenja pro{lo{}u kakou samoj Srbiji tako i u drugim delovima biv{eJugoslavije. Pored toga, Konferencija je imala za ciljda se utvrdi {ta se pokazalo kao dobro, a {ta kaolo{e u dosada{njim pristupima suo~avanju spro{lo{}u, odnosno {ta moèmo da nau~imo jedniod drugih kako bi na{ rad bio efektniji. Najzad, naKonferenciji smo èleli da do|emo do predloga uvezi optimalnog na~ina bavljenja ovim pitanjima ubudu}nosti, kako na nacionalnom/dràvnom tako ina regionalnom nivou.

U ovom broju Temide objavljujemo radove kojisu prezentirani na Konferenciji, kao i nekolikoprezentacija projekata koji su nam naknadnodostavljeni a za koje smo smatrali da ih je va`noobjaviti.

U~esnici Konferencije bili su predstavnici nevla-dinih organizacija koje imaju aktivnosti u oblastiprocesa istine i pomirenja, kao i pojedinci istru~njaci koji se bave ovim pitanjima i to u zemlja-ma biv{e Jugoslavije (BiH i Hrvatska), u Srbiji iCrnoj Gori i u drugim post-konfliktnim regionima(Severna Irska i Ju`na Afrika). Predstavnica organi-zacije Kosova Action Network, Gjylbehare Murati,na àlost nije uspela da obezbedi prevoz i da pris-ustvuje Koferenciji, tako da nismo imali u~esnike sKosova. Me|utim, njen rad je uvr{ten kako u knjigurezimea tako i u ovaj broj Temide. Konferenciji suprisustvovali i predstavnici Udruènja prognanihlica iz Hrvatske, Udruènja logora{a i Udruènja za

pomo} izbeglicama i prognanicima iz Hrvatske.Konferenciju je pratilo i nekoliko profesoraUniverziteta u Beogradu, koji su zainteresovani zatemu istine i pomirenja. Ukupan broj u~esnika bio je66. Rad Konferencije pratilo je i 14 novinara.

Sve~ano otvaranje Konferencije odràno je uSkup{tini grada Beograda. Konferenciju jezvani~no otvorio gospodin Boris Tadi}, predsednikRepublike Srbije, a u okviru ceremonije otvaranjaprisutnima su se obratili i: gospodin Ton~i Stani~i},ambasador Hrvatske; gospodin RadomirBogdanovi}, zamenik ambasadora Bosne iHercegovine; gospodin Mark Strohmenger, tre}isekretar Nema~ke ambasade; gospodin dr.Heinrich Sassenfeld, regionalni direktor FES-a i,najzad, u ime Viktimolo{kog dru{tva Srbije, dr.Vesna Nikoli}-Ristanovi}. Ceremoniju su pratileekipe nekoliko TV stanica (RTS, TV B92, TVPolitika, Studio B i TV Pink) koje su, zatim, emito-vale prilog o otvaranju kao jednu od glavnih vesti.

Radni deo Konferencije odràvao se u hoteluMetropol. Uvodna izlaganja na Konferenciji imao je21 izlaga~. Sva izlaganja bila su grupisana uslede}e celine:

Istina i pomirenje u biv{oj Jugoslaviji – op{tipregledi (BiH, Hrvatska, Crna Gora, Srbija,Kosovo).Predstavljanje pojedina~nih projekata u veziistine i pomirenja u Bosni i Hecegovini iHrvatskojPredstavljanje pojedina~nih projekata u veziistine i pomirenja u SrbijiPredstavljanje inicijativa u vezi istine ipomirenja u svetu

Pored celina koje su obuhvatale izlaganja iprate}e diskusije, na Konferenciji su organizovaneprojekcije filmova (prikazani su filmovi Vivisect,Marije Gajicki; film o pomirenju u Ju`noj Africi, fil-movi iz produkcije B92 Goblen, Paulin dvor i Promospot o aktivnostima B92 vezanim za istinu ipomirenje, kao i insert iz filma Rat za mir, Ko~ePavlovi}a iz Crne Gore), odràna je radionica“Slikanje istine i pomirenja”, koja je demonstriralaprimenu art terapije u ovoj oblasti, a autornagra|ene pripovetke na temu istine i pomirenja,Milan Vorkapi}, pro~itao je kratku pri~u napisanuupravo za potrebe Konferencije.

TEMA BROJA

Ratni zlo~ini i kolektivno se}anje

RATNI ZLOÎNI I KOLEKTIVNO SE]ANJE

4 Decembar 2004.

Poslednja sesija bila je posve}ena zaklju~nimdiskusijama. Diskusiju je usmerila skica zavr{nogdokumenta koja je sadràvala predloge i idejeiznete u izlaganjima u~esnika. Osnovni ton ovojsesiji dale su dileme i predlozi u vezi nastavkasaradnje u~esnika na konferenciji i daljih korakakoje bi trebalo preduzeti. Sve iznete predlogeuobli~ili smo u dokument koji je, po zavr{etku kon-ferencije, upu}en svim u~esnicima, uklju~uju}i ione pojedince koji su bili pozvani na Konferenciju,ali iz razli~litih razloga nisu u~estvovali u njenomradu.

Konferencija je pruìla vaàn doprinos ve}ojvidljivosti aktivnosti u oblasti istine i pomirenja zanaj{iru javnost u Srbiji. înjenica da je predsednikSrbije otvorio konferenciju, pruìla je njenom raduposeban publicitet i doprinela da se prilozi ootvaranju i radu konferencije na|u u svim va`nijimmedijima. Po{to je jedan od zaklju~aka konferenci-je taj da se svi mediji moraju uklju~iti u promovisan-je istine i pomirenja, isti~emo da su se pozivu,izme|u ostalih, odazvali i dràvna televizija – RTS,kao i TV Pink, ina~e dve najgledanije televizijskestanice, koje su emitovale nekoliko priloga ootvaranju i radu Konferencije. Me|utim, ovime sene zavr{ava medijska promocija rada konferencije.Zavr{ni dokument Konferencije bi}e objavljen umedijima, kao {to su to i preporu~ili u~esnici. Dozavr{nog dokumenta do{li smo razradom idejaiznetih na konferenciji i na osnovu naknadnihkomentara i ideja dobijenih od u~esnika.

Predlozi sa konferencije

Predlozi u vezi inicijativa gra|ana

Potrebna je bolja saradnja, razmena infor-macija i koordinacija svih aktivnosti i inicija-tiva koje se bave suo~avanjem s pro{lo{}u,izme|u nevladinih organizacija, udruènja`rtava rata, udruènja ratnih veterana,stru~njaka i drugih pojedinaca.

Gra|ane treba edukovati i motivisati zaproces suo~avanja s istinom i za pomirenje.U taj proces treba uklju~iti sve segmentedru{tva: veterane rata, mlade, ène, mar-ginalizovane grupe, ljude svih politi~kih opre-deljenja i sve medije.

Treba raditi na pove}anju vidljivostiaktivnosti koje se odnose na istinu ipomirenje, njihovom {irenju i ve}em uticaju udru{tvu. I same nevladine organizacije

mogle bi promeniti pristup kako bi sepribliìle gra|anima i bile interesantnije medi-jima. Bilo bi poèljno da se aktivnostisprovode u kontinuitetu i da se izbegneuobi~ajena projektna rascepkanost.

Potrebna je svest o preprekama ite{ko}ama, koje su sli~ne u celom regionu,i rad na osmi{ljavanju zajedni~kih strategijaza njihovo prevazilaènje. Pomirenje bi tre-balo koncipirati, pre svega, kao regionalniproces i iskoristiti proces me|unarodnihintegracija za stvaranje formalno-pravneosnove za istovetan regionalni pristupsvim `rtvama rata. Regionalna saradnjanevladinih i vladinih organizacija iz svih delo-va biv{e Jugoslavije treba da se ogleda i uprikupljanju dokumentacije u regionalnomdokumentacionom centru.

Prikupljanje dokumentacije treba dapomogne dolaènju do konsenzusa o~injenicama koje se odnose na pojedina~neratne sukobe. Konsenzus mora da sepostigne uklju~ivanjem razli~itih politi~kihopcija, a NVO iz regiona mogu da pomognuda se otvori put ka ovom konsenzusu.

Potrebno je voditi ra~una o regionalnimspecifi~nostima i uklju~iti organizacije ipojedince iz svih regiona/zajedni~ke inicija-tive koje }e uticati na prevazilaènje proble-ma koji oteàvaju procese suo~avanja saistinom o ratovima i ratnim zlo~inima naprostoru biv{e Jugoslavije.

Nu`no je da se uspostavi ~vrsta komunikaci-ja izme|u civilnog dru{tva s jedne strane ipoliti~kih partija i Vlada s druge strane.Uloga nevladinih organizacija vidi se i u lobi-ranju vlada da menjaju zakone. Lobiranje bitrebalo da radi jedna organizacija uz podr{kuostalih.

Predlaèmo da se oformi Odbor nevladinihorganizacija i gra|ana Srbije za lobiranjekod dràvnih organa za usvajanje dràvnestrategije u vezi sa suo~avanjem sapro{lo{}u. Tako|e, predlaèmo da se oformi,na regionalnom nivou, Odbor nevladinihorganizacija i pojedinaca sa teritorije biv{eJugoslavije u cilju koordinacije aktivnosti ilobiranja vlada. Pred politi~are treba iza}i sajasnim i konkretnim predlogom. Konkretne


5Decembar 2004.

predloge treba uputiti predstavnicimaposlani~kih grupa – treba u~initi vidljivommo} gra|anske inicijative.

Predlozi koji se odnose na rad dràvnih organa

Neophodna je izgradnja pravne dràve,nezavisnog sudstva, ka`njavanje onih kojisu odgovorni za ratne zlo~ine i obe{te}enje`rtava. Jedino na taj na~in mogu}e je izgradi-ti poverenje gra|ana u sistem.

Od dràvnih organa o~ekuje se da kreirajujasnu dràvnu strategiju u vezi pro{losti. U tusvrhu predlaèmo da se oformi vladino telo -odbor za utvr|ivanje dràvne strategije uvezi sa istinom i pomirenjem u Srbiji ire{avanje teku}ih konfikata, u koje }e bitiuklju~eni i predstavnici nevladinih organi-zacija, organizacija `rtava i u~esnika rata,stru~njaci i drugi gra|ani razli~itih politi~kihopredeljenja, koji imaju ideje u vezi sa proce-som istine i pomirenja.

Dràva treba da pruì finansijsku podr{ku(stipendije) studentima koji se interesuju ibave pitanjima istine i pomirenja. Na uni-verzitetima je potrebno podsticati studentena radove u vezi ove tematike.

Predlozi koji se odnose na rad medija

Mediji treba da se transformi{u u promotererazgovora o istini i pomirenju u duhu toleran-cije i po{tovanja neistomi{ljenika. Potrebni sunezavisni novinarski timovi koji bi se u konti-nuitetu bavili tematikom istine i pomirenja.

Kroz nezavisno regulativno telo za radio-difuziju treba zahtevati da javni mediji imajuobavezu da u programu emituju odre|en pro-cenat priloga sa tematikom istine i pomirenja.

Predlozi koji se odnose na transformaciju dru{tva

Osnovna promena koja treba da se desi jestepomeranje sa “Ja ne mogu” prema “Ja mogu”.To je jedini na~in da dru{tvo funkcioni{e naprincipima uzajamnosti, solidarnosti i empatije.

Transformacija podrazumeva i prihvatanje ino{enje sa odgovorno{}u svih nas kao

aktera i svedoka (pasivnih ili aktivnih) nasiljakoje nam se doga|alo i jo{ uvek se doga|a.

Predlozi koji se odnose na utvr|ivanje i prezentiranje istine

Istinu treba utvr|ivati kori{}enjem kako ret-ributivne tako i restorativne pravde i to, presvega, putem su|enja, razgovora,svedo~enja i prikupljanja pouzdane doku-mentacije. Posebno zna~ajno mesto trebadati onim oblicima saznavanja istine koji subazirani na javnom svedo~enju `rtava iu~esnika rata, poput:

Komisije za istinu i pomirenje kaodràvne inicijative, iNeformalnih gra|anskih tribunala-radioni-ca, kao inicijative civilnog dru{tva nalokalnom nivou.

Istina treba da bude prezentirana tako dabude dostupna i neizbe`na. To zna~i da je,pre svega, potrebno da istina bude {irokovidljiva u medijima, putem kampanja, TVemisija i filmova. Drugi predloèni na~iniprezentiranja istine su:

Ustanovljavanje memorijalnog muzeja saaktivnom postavkom;Ustanovljavanje Dana za se}anje irazmi{ljanje i/ili Dana pomirenja;Objavljivanje imena `rtava i zlo~inaca;Memorijali/Memorijalni centri;[kolski programi i ud`benici – deideologizaci-ja i kori{}enje pouzdano utvr|enih ~injenica;Umetni~ke prezentacije istine (pozori{te,knjièvna dela, filmovi).

Predlozi koji se odnose na nenasilno re{avanje i prevenciju nasilnih konflikata

Istovremeno sa utvr|ivanjem istine treba sebaviti postoje}im i predupre|ivati nove kon-flikte. Mogu}i na~ini bavljenja konfliktimasa ciljem njihovog re{avanja i uspostavljanjaodnosa poverenja su:

Osnivanje konflikt-menad`ment centra;Razli~iti oblici povezivanja ljudi, kroz zajed-ni~ke projekte i manifestacije (na dràvnomnivou i na nivou civilnog dru{tva);Uklju~ivanje nenasilne komunikacije/ edu-kacije za medijaciju i mirovne studije uobrazovne programe;Briga za `rtve: pomo}, podr{ka, terapija iosnaìvanje, kao i rad na smanjivanju


6 Decembar 2004.

transgeneracijske traume. Povezivanje`rtava sa sli~nim iskustvom tako|e moèda bude isceljuju}e; Potrebno nam je da ponovo nau~imo umet-nost slu{anja jedni drugih i da otpo~nemosa procesom oporavka: Slu{anje je poklonkoji moèmo jedni drugima darivati. Ononudi osobi prostor u kome se moè ose}atidobrodo{lom, prime}enom, bezbednom,slobodnom da se li~no iskaè i da budepa`ljivo saslu{ana;Otklanjanje stereotipa nastalih zbog nesu-~eljavanja sa istinom od davnih vremena;

Dijalog treba da se vodi oko nekekonkretne stvari i trebalo bi da vodinekom cilju, idealno pribliàvanju dvestrane i postizanju dogovora. Razgovorimogu da se vode u malim, zatvorenimgrupama i na javnim tribinama uzuklju~ivanje medija.

Najzad, potrebna je sistematizacija znanja iiskustava vezano za ulogu porodice, medija,politi~kih lidera, {kole i sl. u nastanku ieskalaciji konflikata.

Dr Vesna Nikoli}-Ristanovi}Mr Nata{a Hanak

7Decembar 2004.

Uradu se daje osvrt na inicijative u vezi istinei pomirenja u Bosni i Hercegovini. Posebnapa`nja se posvje}uje aktivnostima ICMP –

Me|unarodne komisije za nastala lica. Tako|e,ukazuje se i da bi u budu}nosti trebalo da postojibolja koordinacija svih aktivnosti i inicijativa koje sebave suo~avanjem s pro{lo{}u. Kroz te inicijativetreba omogu}iti mjesto i prostor za grupe `rtavarata, druge nevladine organizacije i ostale seg-mente civilnog dru{tva da daju svoje preporuke zarje{avanje zajedni~kih problema i rada na ovomprocesu.

Klju~ne re~i: istina i pomirenje, nevladine orga-nizacije, `rtve, Me|unarodna komisija za nestalalica, Bosna i Hercegovina.

BiH – pozadina

Rat u Bosni i Hercegovini koji je trajao u periodu1992-1995. godine je kao posljedicu donio ogrom-na materijalna razaranja. Me|utim, va`nije od togasu posljedice koje su ostavile trajan pe~at na BiHdru{tvo u cjelini i s kojima }e se dru{tvo suo~avatijo{ mnogo godina. Posljedice masovnih progonsta-va, ubistava, etni~kog ~i{}enja, genocida, dubokosu urezana u svijest svih naroda BiH. Ranenedavnog oruànog sukoba su tim ve}e jer u svi-jesti ljudi jo{ uvijek ìvi sje}anje da ve}inu tih zvjer-stava su upravo po~inile njihove doju~era{njekom{ije, prijatelji, ljudi sa kojima su dijelili radnamjesta, stambeni prostor, ìvot i sve ono {to su bileblagodeti i ljepote zajedni~kog ìvota.

Me|utim, najstra{nija posljedica je svakakoogroman broj ubijenih i `rtava koje se jo{ uvijeksmatraju nestalim. Procjenjuje se da u BiH oko20,000 osoba se jo{ uvijek smatra nestalim. Poredsvih problema koji su prisutni u jednom poslijerat-nom dru{tvu u pogledu osposobljavanja institucija,nerje{avanje ovog problema uslo`njava situaciju,oteàva pomirenje i uspostavljanje mira.

[ta se poduzima u BiH?

Imaju}i u vidu ove te{ke i zastra{uju}e~injenice, odre|ene grupe u BiH dru{tvu su krenuleu proces suo~avanja sa pro{lo{}u, duboko svjesneda ovaj proces treba doprinjeti dugoro~nom miru istabilnosti ne samo u BiH nego i u {iroj regiji.

U BiH postoji ve} nekoliko inicijativa koje sebave ovim pitanjem. Jedan primjer je Asocijacija zauspostavljanje Komisije za istinu i pomirenje kojaradi na promociji osje}aja zajedni{tva i pomirenjame|u narodima BiH kako bi se prevazi{li konflikti ipodjele. S druge strane, kao primjer inicijative kojapribliàva temu suo~avanja s pro{lo{}u “obi~nimljudima“ u BiH je inicijativa CNA (Centar za nenasil-nu akciju) koji je organizovao seriju tribina urazli~itim gradovima BiH i SCG, na kojima su o svo-jim li~nim doìvljajima rata govorili biv{i vojnicitada{njih vojnih formacija koji su direktno u~estvo-vali u ratnim operacijama. Sli~no je i sa nekimdrugim nevladinim organizacijama koje na raznena~ine i I kroz razli~ite aktivnosti daju svoj doprinossuo~avanju s pro{lo{}u.

Doprinos ICMP-a ovom pitanju

Organizacija ICMP svojim mandatom i radomtako|er doprinosi procesu suo~avanja sa pro{lo{}u.To je me|unarodna organizacija koja je osnovana1996. godine, kako bi se bavila rje{avanjem proble-ma nestalih osoba iz sukoba u periodu od 1991. do1995 u regiji biv{e Jugoslavije. Nakon sukoba naKosovu u 1999. godini i krize u Biv{oj Jugoslo-ven-skoj Republici Makedoniji u 2001., ICMP je pro{iriodjelokrug svog rada kako bi rje{avao slu~ajevenestalih osoba i u ovim podru~jima.

ICMP nastoji da osigura saradnju izme|u vlada inadle`nih institucija u procesu lociranja i identifiko-vanja osoba ~iji je nestanak uzrokovan oruànimsukobima, neprijateljstvima ili kr{enjem ljudskih pravai da pruì pomo} u ostvarenju postavljenih ciljeva.

ICMP-ev Odjel forenzi~kih nauka rukovodi proce-som u okviru kojeg se pruà tehni~ka pomo} vladamapri ekshumacijama, pregledu i identifikovanju posmrt-* Me|unarodna komisija za nestale osobe – Sarajevo,

E-mail:[email protected]


ALMA MA[I]*

Perspektive u Bosni i Hercegovini

ALMA MA[I]

Perspektive u Bosni i Hercegovini

8 Decembar 2004.

nih ostataka osoba koje su nestale u oruànim suko-bima. U podru~ju biv{e Jugoslavije ovaj Odjel primje-njuje sistem identifikacije koji inkorporira analizu DNK.

ICMP smatra da ~lanovi porodica nestalihosoba i udruènja porodica nestalih osoba koja suoni oformili mogu igrati klju~nu ulogu u rje{avanjuovog problema, kroz borbu za ostvarivanje svojihprava, edukaciju, prikupljanje podataka i ve}e pris-ustvo u javnosti. Stoga Odjel za gra|anske inicija-tive ima za cilj da podstakne ~lanove porodica iostale subjekte gra|anskog dru{tva da se efikasnoangaùju u zastupanju svojih interesa i borbi zasvoja prava, {to bi dovelo do brèg rje{avanja prob-lema nestalih osoba, a to je mogu}e ostvariti kroz:

Osposobljavanje: Udruènja porodica nestal-ih osoba moraju biti jake, nezavisne asoci-jacije, u potpunosti angaòvane na rasvjetlja-vanju sudbine svojih nestalih srodnika; real-izuje se kroz donacije za projekte udruènji-ma porodica, edukaciju i tehni~ku pomo}. Umreàvanje: Uvezati Udruènja porodica uefikasne regionalne mreè, {to bi imomogu}ilo da se bave specifi~nim pravima ipotrebama ~lanova porodica nestalih osoba;realizuje se kroz organizovanje konferencija,sastanaka i izdavanje publikacija. Ve}e prisustvo u javnosti: Zalagati se za pos-tizanje {to ve}eg stepena razumijevanjaproblema nestalih osoba i problema sa koji-ma su suo~eni preìvjeli ~lanovi porodica;realizuje se kroz aktivnosti usmjerene na ost-varivanje zakonskih, socijalnih i ekonomskihprava ~lanova porodica nestalih osoba i naisticanje u javnosti ~injenice da je problemnestalih osoba pitanje ljudskih prava.

U okviru svojih aktivnosti ICMP je zapo~eo i real-izaciju projekta “Putevi ka pomirenju” koji je pripremljenza udruènja porodica nestalih osoba na podru~jubiv{e Jugoslavije. Ovaj projekat omogu}ava udruènji-ma porodica nestalih osoba da se, kroz seriju radioni-ca, u svojim jednonacionalnim okruènjima, suo~e sasobom prije nego {to zapo~nu proces rje{avanja te{kihi bolnih pitanja koja optere}uju svaku etni~ku zajednicu.Pored toga, projekat }e umanjiti postoje}i jaz izme|ugrupa `rtava rata, nevladinih organizacija i donosilacaodluka, vezano za njihov odnos prema pitanjusuo~avanja sa pro{lo{}u. Ovim projektom se takoderpruà mogu}nost da se istraè razne opcije koje }eomogu}iti ostvarenje pravde, otvaraju}i prostor za dija-log izme|u grupacija `rtava na regionalnom i interna-cionalnom nivou i podsticanje razmjene iskustava upogledu traganja za istinom i izgradnje povjerenja.

[ta dalje?

U budu}nosti bi trebala postojati bolja koordinaci-ja svih aktivnosti i inicijativa koje se bave suo~avan-jem s pro{lo{}u. Kroz te inicijative se treba omogu}itimjesto i prostor za grupe `rtava rata, druge nevla-dine organizacije i ostale segmente civilnog dru{tvada daju svoje preporuke za rje{avanje zajedni~kihproblema i rada na ovom procesu.

Na taj na~in moèmo doprinjeti saznavanjuistine i ostvarivanju pravde. To bi trebalo dovesti doprepoznavanja i priznanja onoga {to se dogodilo.Ono {to `rtve najvi{e boli jeste potpuno poricanjesvega {to se desilo. Zbog toga i potreba da se svastrati{ta stradanja dostojno obiljeè – kao znakpo{tovanja za sve pale `rtve, a ujedno i kao opom-ena da se pamti kako se vi{e ne bi ponovilo.

Ovo nije ~arobni recept za stvaranje mira ipomirenja ali svakako su va`ni koraci ka izgradnjipovjerenja i zajedni~kog razumijevanja na putuzajedni~kog suìvota u BiH i regiji.

Alma Ma{i}

Prospective of Bosnia and Herzegovina

In this paper current truth and reconciliation ini-tiatives in Bosnia and Herzegovina are reviewed,with special emphasis on the activities of ICMP.Within the scope of its activities, ICMP has launchedthe implementation of the project “Paths to reconcil-iation”, which is intended for the associations of thefamilies of missing persons in the area of the formerYugoslavia. This project enables the missing fami-lies’ associations to confront themselves within theirnational environments through a series of work-shops, before tackling the difficult and painful issuesthat burden every ethnic community. This projectalso opens the possibility to explore various optionsthat will ensure the implementation of justice andopen space for a dialog between victim groups onthe regional and international level and to encour-age the exchange of experiences in searching forthe truth and building trust.

In the future, better coordination of all activitiesand initiatives concerning the confrontation with thepast ought to be established. Such initiativesshould provide a place and space for war victimsgroups, other NGO-s and other segments of thecivic society to give their recommendations for theresolution of their common problems and for furtheractivities in this process.

9Decembar 2004.

UHrvatskoj ne postoji sistemati~no, odgov-orno i struktuirano suo~avanje s pro{lo{}u.Izdvajaju se dva razli~ita pristupa: osobni

rad s pojedincima ili manjim ciljanim grupama izagovara~ki rad kojim bi se utjecalo na promjenestavova u javnosti i na donositelje odluka.Sre|ivanje i regionalna suradnja dokumentacija,suradnja izme|u organizacija `rtava i mirovnih ini-cijativa, uklju~ivanje biv{ih ratnika u izgradnju mira,suradnja umjetnika/ca i aktivista/ica – neki su odnovih i obe}avaju}ih koraka na civilnoj sceni uHrvatskoj. Uz stalno ja~anje nezavisnosti medija isudstva te stalnim radom na oba nivoa: osobnom ijavnom, to daje nadu da je suo~avanje s pro{lo{}uu Hrvatskoj proces a ne trend.

Klju~ne re~i: Suo~avanje s pro{lo{}u, nevladineorganizacije, mediji, dràvni organi, Hrvatska.

U Hrvatskoj ne postoji sistemati~no, odgovorno istrukturirano suo~avanje s pro{lo{}u. Ne postoji svi-jest u javnosti o va`nosti suo~avanja s pro{lo{}u, alipostoji zabrinutost u civilnom sektoru zbog proble-ma koje izostanak suo~avanja donosi. Izdvajaju sedva razli~ita pristupa: osobni rad s pojedincima ilimanjim ciljanim grupama i zagovara~ki rad kojim bise utjecalo na promjene stavova u javnosti i nadonositelje odluka. Oba su nivoa neophodna i tre-baju se odvijati istodobno. To je citat zaklju~kaistraìvanja koje sam za Quaker Peace & SocialWitness proveo u Hrvatskoj 2003. godine.1

U me|uvremenu, promjena, bitna i neo~eki-vana, stigla je s vrha. Na objavu prvih izbornihrezultata, kada je bilo jasno da se HDZ vra}a navlast, mene je, kao i vjerovatno ve}i dio civilnescene u Hrvatskoj, “stisnulo u èlucu”. Sje}anje navladavinu HDZ-a u 1990-ima, uz pitanje “Zaropet?”. No, vrijedi priznati da je vlada Ive Sanaderanapravila vi{e nego je itko o~ekivao {to sesuo~avanja s pro{lo{}u ti~e. Iako neto~na, ilustra-tivna je, koliko i provokativna, teza da se u nepunu

godinu dana od povratka HDZ-a na vlast (kraj2003.) vi{e na tome napravilo nego u svih pro{lihdeset godina:

Ispla}ene su nov~ane od{tete preìvjelim~lanovima obitelji Zec (~ime je posrednopriznata odgovornost dràve za ubojstva);Ispla}ene su od{tete udovici i sinu MilanaLevara, za{ti}enog svjedoka Ha{kogTribunala;Isti dan su uklonjeni spomenik JuriFranceti}u ({to nije godinama uspjelo nizunevladinih organizacija i pojedinaca) ispomen plo~a Mili Budaku;Brzo i ekspeditivno je Hagu izru~eno {estvisokih du`nosnika i generala vezanih uzuspostavu tzv. Hrvatske Republike HercegBosne, te jo{ dvojica generala za operaciju“Oluja”. Na ispra}aju nisu bile “tisu}e”, kakoje ve~er prije predvi|ao jedan od {estorice,Slobodan Praljak, ve} “deseci”;Na nedavno odrànoj konferenciji Fonda zahumanitarno pravo, na temu suo~avanja spro{lo{}u, zajedno su sjedeli i o sli~nimproblemima govorile, kolege dràvni tuìociSiCG i Hrvatske;Ivo Sanader je prvi hrvatski premijer u posjetiSiCG : «Suradnja nema alternative».

U pripremi ulaska u EU, ra~uni iz pro{losti dolazena naplatu i ova ih je vlada po~ela pla}ati. Hrvatskaje politika u potpunosti (p)odre|ena cilju ulaska u EUi “euroatlanstke integracije” tj NATO (na koji se tona~in radi je pri~a za drugu priliku) i tu malomanevarskog prostora postoji za bilo koju vladu.Retorika se promijenila te sada hrvatski dràvnidu`nosnici govore o Hrvatskoj kao mostu/veziRegije sa EU i o “dobrosusjedskom partnerstvu.”

Civilni se sektor po~inje u tom periodu sustavni-je baviti suo~avanjem s pro{lo{}u. Mediji i umjetni-ci se ovom temom bave vi{e nego mnoge NVO odkojih se to o~ekivalo. Ipak, neke NVO prelaze izfaze rada na suo~avanju sa sada{njosti, u fazuotvorenog suo~avanja sa doga|anjima iz 90-ih.

Dokumentarna produkcija zagreba~kog FAC-TUM-a nakon «Oluje nad Krajinom» donosi

* Quaker Peace & Social Witness, predstavnik u Hrvatskoj &Miramida Centar, Gro`njan, Voditelj. e-mail: [email protected]

1 Kesi}, V.: Izvje{taj o istraìvanju suo~avanja s pro{lo{}u uHrvatskoj, Zagreb:QPSW.

GORAN BO@IÊVI]*

Pomaci koji prerastaju u proces


GORAN BO@IÊVI]

Pomaci koji prerastaju u proces

10 Decembar 2004.

«Paviljon 22», te nedavni film o zlo~inima u split-skoj Lori. Student reìje Goran Devi}, nakon uspje-ha svoje nagra|ivane sisa~ke pri~e, parabole ora|anju fa{izma, («ovo nisu na{e vrane») snimadokumentarac o ubojstvu Ljubice Solar.

Vijest dana na civilnoj sceni mogla bi biti osni-vanje DOCUMENTE - Centra za suo~avanje spro{lo{}u. Osnovali su ga 18. X 2004. zajednoosje~ki Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, tezagreba~ki Hrvatski helsin{ki odbor, Centar zamirovne studije i Gra|anski odbor za ljudska prava.Zanimljivo ali i indikativno – dokumentacije uHrvatskoj su o doga|ajima iz 90-ih (iako se DOCU-MENTA ne kani samo s njima baviti) raspr{ene,nesre|ene i zapravo nedostupne. Fond za human-itarno pravo iz Beograda, Istraìva~ko dokumenta-cioni centar iz Sarajeva i inicijativni odbor za osni-vanje Documente iz Zagreba potpisali su protokol osuradnji u Sarajevu 6. IV 2004. godine.

Vrijedni i zna~ajni pomaci tijekom 2004. u~injenisu i na suradnji razli~itih udruga koje se bavenestalima te ostalim `rtvama rata (rad ICMP-a),kao i me|u braniteljskim udrugama. Pravo jeosvjeènje (za neke je «{ok» prikladnija rije~) ujavnost unijela suradnja «Udruge razvoja~enihbranitelja Domovinskog rata» iz [ibenika sa veter-anskim organizacijama iz SiCG te BiH na projektu«Istinom u budu}nost». Inicijativa «Veterani rata zamir» uspjela je u [koli mira u Mrkoplju pro{log lipn-ja/juna po prvi puta okupiti predstavnike bran-iteljskih te mirovnih/ljudsko prava{kih organizacijana prevladavanju me|usobnih predrasuda i plani-ranju zajedni~kih koraka dalje.

Pro{lo je ljeto obiljeìo i izlazak iz mraka tabuao ubojstvima civila u Osijeku tijekom rata 1991., nizse gra|ana obratio Centru za mir sa podacima isvjedo~enjima. Jesenska je zagreba~ka konferen-cija Igmanske Inicijative, koja okuplja preko 150nevladinih organizacija sa prostora biv{e SFRJ,privukla i {efove dràva Hrvatske te BiH i stigla nanaslovne stranice dnevnika s dosad nezamislivim:«Suo~avanje s pro{lo{}u je prioritet».

Istovremeno, revizije brojnih skandaloznihslu~ajeva su|enja u odsutnosti, te slu~ajeva poputsplitske Lore, Paulin Dvor itd., te stalno ja~anjenezavisnosti i profesionalnosti sudstva, daju slikuvidljivih pomaka u pravosu|u.

Zadnja godina pa i ne{to vi{e, izuzetno je ìvana polju suo~avanja s vlastitim mrakom iz 90-ih. Nizpomaka, od kojih su samo neki navedeni, uzistovremeni rad na oba nivoa - osobnom i javnom,daje nadu da je suo~avanje s pro{lo{}u u Hrvatskojproces a ne trend.

«Hrvatska postaje ure|ena, konzervativna,dosadna zemlja u kojoj se ni{ta zanimljivo nede{ava» - ~uo sam nedavno od prijatelja sociologa.Dodao bih jo{ i – «ekonomski sve stabilnija». Iako tomoè mnogima sa prostora biv{e SFRJ zvu~ati kaoprivla~an opis sutra{njice, on krije i veliku opasnost{utnje o hrvatskoj tamnoj strani ratova u 1990-im.

Nu`nost uskla|ivanja sa standardima EU, tenormalizacije odnosa sa susjedima, nikako nezna~i i ùrbu u zaboravu zlo~ina. Naprotiv, «surad-nja nema alternative» no suradnja na svim poljima,uz stalno istovremeno «~i{}enje u svom dvori{tu»,kako bi se «ne toliko do{lo do zajedni~ke istinekoliko bi se suzio prostor {utnje i laì» odoga|ajima u nedavnoj pro{losti» (kako je lijepodefinirao suo~avanje s pro{lo{}u jedan sudionikba{ ove VDS-ove konferencije).

Mnogo posla predstoji u Hrvatskoj na suo~avan-ju s vlastitim zlo~inima odnosno zlo~inima u~injen-im u ime Hrvatske i od strane osoba u dràvnojslu`bi te i svih drugih (vrsta) zlo~ina po~injenihtijekom ratova u 1990-ima. No, taj je posao sadaizgledniji za napraviti nego prije godinu, dvije.

Goran Boì~evi}

Pozitive steps turning into a process

The conclusion of the research conducted inCroatia for QPSW in 2003 is: there is no systemat-ic, accountable and structural confrontation with thepast in Croatia, but there is growing concern withinthe civil society about the problems incurred by thelack of such a confrontation. Two differentapproaches can be discerned: individual work withparticular persons or target groups and advocacythat could influence the alteration of the public opin-ion and decision-making. Both levels are necessaryand they should unfold simultaneously.

The systematization and regional cooperation ofdocumentation centres, cooperation between vic-tim organizations and peace initiatives, the inclu-sion of former warriors into peace building process-es, the cooperation of artists and activists – repre-sent some of the new and promising steps on thecivilian scene in Croatia. The constant strengthen-ing of the independent media and the judiciary, cou-pled with constant efforts on both levels – the per-sonal and the public – raises hopes that the con-frontation with the past in Croatia is a process andnot a trend.

11Decembar 2004.

Uradu je dat op{ti osvrt na sada{nju situaci-ju u vezi sa istinom i pomirenjem u Srbiji.Odnos koji u Srbiji postoji prema pro{losti

sagledan je kroz analizu odnosa koji prema njojpostoji kako na makro, tako i na mezo i mikro nivou.Posebna pa`nja je posve}ena preprekama ite{ko}ama koje su povezane sa odsustvom jasnogodre|enja vlasti, kontraproduktivnim potezimame|unarodne zajednice, kao i sa jo{ uvek nega-tivnom ulogom medija i odsustvom njihovog {iregbavljenja temama u vezi istine i pomirenja.

Klju~ne re~i: istina, pomirenje, mediji, dràva,gra|ani, Srbija.

Osnovni cilj ovog rada je poku{aj davanjajednog op{teg osvrta na sada{nju situaciju u vezisa istinom i pomirenjem u Srbiji. Odnos koji u Srbijipostoji prema pro{losti sagledan je kroz analizuodnosa dràvnih organa, medija, nevladinih organi-zacija, me|unarodne zajednice i donatora, kao igra|ana Srbije.

Kao osnovu prikaza i analize situacije u Srbijikoristila sam, pre svega, rezultate sopstvenog kon-tinuiranog pra}enja i analize procesa istine ipomirenja u Srbiji u periodu 2001-2004. godina, isaznanja do kojih se do{lo u okviru projektaViktimolo{kog dru{tva Srbije i Fridrich EbertFondacije Od se}anja na pro{lost ka pozitivnojbudu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomire-nja je potreban Srbiji?. U analizi su posebno kori-{}ene ideje i stavovi gra|ana koji se odnose napotrebu procesa istine i pomirenja i prepreke ite{ko}e u vezi sa njim, a koji su izneti na tribinama,organizovanim u okviru pomenutog projekta.1

Odnos dràvnih organa

Promene do kojih je u Srbiji do{lo 2000. godine,nisu istovremeno dovele i do otvaranja pri~e outvr|ivanju istine o pro{losti, niti je nova vlast iza{la

pred gra|ane sa jasnom porukom o svom odnosuprema zlo~inima koji su tokom 1990-tih godinavr{eni u Srbiji i u drugim delovima biv{eJugoslavije. Nova vlast je u periodu 2000-2004.godine u svim aspektima dru{tvenog ìvota ods-likavala i dalje produbljivala duboke podele u Srbiji,vezane kako za pro{lost, tako i za sada{njost.Politi~ka scena u Srbiji se tako pretvorila u trajnipoliti~ki konflikt, koji je iz konflikta demokratskeopozicije i Milo{evi}eve vlasti prerastao u konfliktnacionalisti~kih i antiha{ki orijentisanih snaga, najednoj, i proha{ki orijentisanih grupacija i pojedi-naca, na drugoj strani. Specifi~nost ove podele jeupravo u tome {to je ona postoje}im podelamadodela novu: podelu unutar demokratski orijenti-sanih stranaka (nekada{nje opozicije), odnosnopodelu unutar same (nove) vlasti.

Podela unutar same vlasti, koja je ujedno i stal-ni „proizvo|a~“ novih podela, jeste i najve}aprepreka na putu ka istini i poverenju, odnosnopomirenju, kako u samoj Srbiji tako i u drugim zeml-jama biv{e Jugoslavije. U takvoj situaciji nije ni~udno {to vlast nije bila u stanju da do|e ni dokakvog konsenzusa u pogledu odnosa premapro{losti, i {to su i dobre inicijative i akcije pojedinihdràvnih organa ostajale bez ve}eg efekta, ili su nji-hovi pozitivni efekti bili blokirani.2

Unutar same vlasti postoji stalna kontradikcija uvezi toga {ta i kako treba ~initi, koja u osnovi odraàvanjenu politi~ku podeljenost i sukobe. Poruke koje sudolazile od DOS-ove3 vlasti, kako neposredno nakonpromena, tako i pri kraju njenog mandata, karakter-isala je nedoslednost koja je izazivala konfuziju kodgra|ana.4 Su|enja za organizovani kriminalitet i poli-

* Vesna Nikoli}-Ristanovi} je predsednica Viktimolo{kogdru{tva Srbije i vanredna profesorka na Defektolo{komfakultetu u Beogradu, E-mail: [email protected]

1 Nikoli}-Ristanovi}, V., Hanak, N. (2004) Od se}anja napro{lost ka pozitivnoj budu}nost, Beograd: VDS i Prometej.

2 Jedna od takvih aktivnosti jeste svakako i finansiranje pro-jekata koji se odnose na istinu i pomirenje, kao i nagra|ivan-je knjièvnih radova koji se bave ovom temom od straneMinistarstva za medije i kulturu Republike Srbije.

3 DOS (Demokratska opozicija Srbije) je koalicija 18 politi~kihstranaka koje su do{le na vlast u Srbiji posle politi~kepromene 5. oktobra 2000. godine.

4 Neki od mnogobrojnih primera su: Izru~enje Milo{evi}aMe|unarodnom sudu za ratne zlo~ine u Hagu, koje je nai{lona otpore unutar samog DOS-a, osnivanje Komisije za istinui pomirenje, koja nikada nije zaista ozbiljno shva}ena i prih-va}ena ni od mnogih unutar samog DOS-a, demonstracijepolicije protiv izru~enja policijskih generala, ~iji pokrovitelj jebio tada{nji ministar policije itd.

DR VESNA NIKOLI]-RISTANOVI]*

Istina i pomirenje u Srbiji


DR VESNA NIKOLI]-RISTANOVI]


12 Decembar 2004.

ti~ka ubistva, posebno su|enje za ubistvo premijera\in|i}a i odnos vlade prema optuènima, posebnoprema Miloradu Ulemeku, optuènom za vi{e ubista-va, samo su, na ve} postoje}u, dodali novu konfuziju,i potvrdili odsustvo politi~ke volje za suo~avanjem sapro{lo{}u. U tom smislu politika sada{nje vlasti neomogu}ava funkcionisanje mehanizama pravneza{tite, ve} zapravo ometa proces saznavanja istine,{to se najbolje videlo upravo na su|enjima za ratnezlo~ine i organizovani kriminalitet tokom 2003. i 2004.godine.

Jedna od va`nih prepreka uspe{nom suo~avan-ju s pro{lo{}u je i odsustvo pravne dràve, jo{ uvekveoma izraèno nerazlikovanje dozvoljenog odnedozvoljenog, kao i inkorporiranost kriminalnog usam dràvni aparat, posebno u policiju i pravosu|e,{to oteàva i blokira poku{aje utvr|ivanja istine, aproces lustracije ~ini izuzetno rizi~nim i kompliko-vanim, pa tako i prete`no nepoèljnim.

Kako su dobro primetili u~esnici tribina koje jeorganizovalo Viktimolo{ko dru{tvo Srbije, niprethodna (DOS-ova) vlada, ni ova sada{nja, nisupokazivali istinsku politi~ku volju za obelodanjivan-jem ~injenica, ka`njavanjem po~inilaca i pomiren-jem sa susedima. Svi potezi koji su ~injeni u tompravcu delovali su iznu|eno. Istina i pomirenje suse naj~e{}e svodili na saradnju ili nesaradnju saHagom, a odluke u vezi toga su se uglavnomrukovodile mogu}nostima za sticanje ili gubljenjepoliti~kih poena u zemlji, odnosno nu`no{}upopu{tanja pod pritiscima me|unarodne zajednice.

Pored odnosa prema izru~enju optuènihTribunalu u Hagu i prema su|enjima pred doma}imsudovima, dosada{nji odnos vlasti prema pro{losti seu dobroj meri ogleda i u neuspehu Komisije za istinui pomirenje. Naime, Komisija za istinu i pomirenja jeosnovana odlukom tada{njeg predsednika Srbije drVojislava Ko{tunice, na brzinu i bez ozbiljne diskusi-je, koja bi dovela do konsenzusa o na~inu njenograda. To je dovelo do sumnji da je predsednikov ciljosvajanje politi~kih poena a ne doprinos istini ipomirenju. Sam momenat osnivanja Komisije(neposredno pred izru~ivanje Milo{evi}a Tribunalu uHagu), okolnost da Komisija za tri godine postojanjani{ta nije uradila u smislu su{tinskog doprinosasuo~avanja sa pro{lo{}u, kao i njeno pretvaranje uoru|e jedne politi~ke stranke, doprineli su ne samoignorisanju Komisije od strane javnosti, ve} i diskred-itovanju same ideje njenog postojanja kao institucije.

Zbog svega pomenutog i nije ~udno {to je upostupku transformacije dràvne zajednice ona for-malno prestala da postoji i {to o ovom obliku bav-ljenja pro{lo{}u u Srbiji retko ko u poslednje vremegovori.

Najzad, utisak je i da je vlast kao opravdanje zanebavljenje pro{lo{}u koristila, izme|u ostalog, inavodnu nespremnost gra|ana Srbije da progutaju„gorku pilulu“ saznanja o zlo~inima koji su vr{eni unjihovo ime. Kako je dobro primetio dr Neboj{aPetrovi} u intervjuu datom u emisiji Katarza radijaB92, „ako se politi~ari koji su na vlasti protivepomirenju, oni imaju vrlo lepu {ansu da to ne kaùeksplicitno nego da se pozovu na ove, da ihnazovem, buka~e, kao na neku volju naroda, protivkojih, eto, ni{ta ne mogu.“5

U podmetanju ove, empirijskim istraìvanjimanepotvr|ene, teze,6 svesrdno su im pomagali kakomediji tako i pojedinci iz nevladinih organizacija,7

koji su se, umesto da svoju energiju usmere nakonstruktivnu kritiku vlasti i ekstremnih snaga,uglavnom bavili insistiranjem na krivici i nesprem-nosti za istinu ~itavog srpskog naroda.

Javni diskurs u vezi istine i pomirenja uSrbiji i uloga medija

Odnos vlasti prema bavljenju pro{lo{}u nanajbolji na~in odslikavaju mediji. Kako su dobroprimetili u~esnici tribina VDS, mediji uglavnomreflektuju konfuziju vlasti i „slu|uju“ gra|ane.

Analiza javnog diskursa o ratnim zlo~inima isuo~avanju sa pro{lo{}u u Srbiji 8 pokazuje da suna srpskoj javnoj sceni najglasnija dva suprotna, aliistovremeno na sli~an na~in negativna diskursa:ekstremni nacionalisti~ki i ekstremni antinacional-isti~ki diskurs. Dok ekstremni nacionalisti priznajusamo `rtve na sopstvenoj (srpskoj) strani i-ili ratnezlo~ince iz redova sopstvenog naroda smatrajunarodnim herojima, ekstremni antinacionalisti priz-naju samo nesrpske `rtve i traè ka`njavanje samoza srpske zlo~ince (ili bar takav utisak ostavljaju ujavnosti). Sli~ni su i diskursi koji se odnose nadruge narode u Srbiji. Ono {to im je zajedni~ko i

5 “Teè se di{e“, Katarza, Radio B92, 25.12.2004, www.B92.net.

6 Istraìvanje koje je dr Neboj{a Petrovi} sproveo me|u 4800studenata iz Beograda, Zagreba, Banjaluke, Sarajeva iNi{a, pokazalo je upravo suprotno: da ima mnogo ljudi koji,pored toga {to su spremni za pomirenje, pokazuju i sprem-nost da za sebe i svoje okruènje izgrade stabilan i trajanmir, u kojem bi slobodno mogli da se posvete normalnimìvotnim pitanjima, bez velike brige isklju~ivo za bezbednosti golu egzistenciju: „Teè se di{e“, Katarza, Radio B92,25.12.2004, www.B92.net.

7 Uglavnom su u pitanju oni koji su u ovom tekstu pomenutikao pripadnici ekstremne antinacionalisti~ke opcije.

8 Nikoli}-Ristanovi}, V., “Truth and reconciliation experiencein Serbia: the process so far”, rad prezentiran na XI simpoz-ijumu Svetskog Viktimolo{kog dru{tva New horisons in victi-mology, Stellenbosch (Ju`na Afrika), 13-18 Jul, 2003.

DR VESNA NIKOLI]-RISTANOVI]Istina i pomirenje u Srbiji

13Decembar 2004.

{to, budu}i da se oni najvi{e ~uju na javnoj sceni,parali{e proces istine i pomirenja u Srbiji jesuslede}e sli~nosti ova dva diskursa: isklju~ivost,odnosno nespremnost da slu{aju druge, optuìvan-je neistimi{ljenika kao osnovni vid komunikacije,pravljenje hijerarhije me|u `rtvama, isklju~uju}ipojam `rtve (priznavanje jednih `rtava uz istovre-meno ignorisanje drugih), kao i abstraktno bavljen-je `rtvama i prihvatanje samo jednog dela istine.

Sve ove karakteristike ekstremnih javnih diskur-sa, kao i stidljivo pomaljanje tre}eg, umerenijeg,diskursa, posebno su bile o~igledne tokom debate,koja se nekoliko meseci tokom 2003. godine vodilana stranicama nedeljnika “Vreme”, a koja je bila ini-cirana kritikom upu}enom od strane gospo|e SonjeBiserko iz Helsin{kog odbora za ljudska prava nara~un na~ina na koji se zlo~inima po~injenim ubiv{oj Jugoslaviji bave RTV B92, dnevne novine“Danas” i nedeljnik “Vreme.”9 Tako|e, ovi diksursisu do{li jasno do izraàja i na izlo`bama ratnihfotografija Rona Haviva u Srbiji tokom 2002.godine.

Ovaj trend je dalje nastavljen i tokom 2003. i2004. godine u medijskoj prezentaciji ubistva pre-mijera Srbije, policijske akcije „Sablja“ i su|enja zaubistvo premijera i druga ubistva sa elementimadràvnog terorizma. Dva suprotstavljena diskursasu sada dobila jo{ izrazitiju fizionomiju „ha{kog“ i„antiha{kog“ diskursa, istovremeno se prepli}u}i sazahtevima za ka`njavanjem za zlo~ine po~injene uSrbiji, na jednoj, i sa okrivljavanjem `rtava iveli~anjem optuènih kao nacionalnih heroja, nadrugoj strani. Na ovaj na~in, dolazi do spajanjadiskursa o ratnim zlo~inima i diskursa o (politi~kom)oranizovanom kriminalu, ~ime se veza koja postojiizme|u ovih zlo~ina, na jednoj strani, jo{ vi{enagla{ava nego ranije, dok se na drugoj strani, por-icanje zlo~ina u~injenih prema drugim narodimapro{iruje i na poricanje zlo~ine koji su u~injeni ime|u Srbima samima, odnosno unutar sameSrbije.10

Tre}i diskurs, koji tek poku{ava da prokr~i put uSrbiji, nastoji da dekonstrui{e naraciju viktimizacijekoja je kori{}ena u ratnoj propagandi i defini{e`rtve i zlo~ince tako {to u njih uklju~uje sve koji sustradali, odnosno koji su vr{ili zlo~ine, uz po{tovan-

je svih razlika i specifi~nosti.11 Pri tome se, pored`rtava i izvr{ilaca ratnih zlo~ina, tim definicijamaobuhvataju i `rtve i izvr{ioci zlo~ina po~injenih pri-likom kr{enja ljudskih prava i politi~kih obra~unaunutar same Srbije.

Kada je u pitanju tre}i diskurs, ili „tre}i put“ ka istinii pomirenju u Srbiji, primetna je te{ka prijem~ivost vlastii medija za njega. Ipak, ~ini se da su tokom poslednjihmeseci 2004. godine inicijative ove vrste pridobilene{to zna~ajniju pa`nju medija u Srbiji. Jedan odmo`da najboljih primera jeste na~in na koji su medijipropratili upravo Me|unarodnu konferenciju Istina ipomirenje u biv{oj Jugoslaviji – gde smo sada i kudadalje?. Naime, u medijskoj prezentaciji konferencijepreovladale su poruke tipa da „svako treba da po~isti usvom dvori{tu“, kao i da inicijative ali i problemi u vezisa suo~avanjem s pro{lo{}u postoje ne samo u Srbiji,ve} i u ostalim delovima biv{e Jugoslavije.

Kada je re~ o medijima i javnom diskursu opro{losti u Srbiji, treba naglasiti i to da na srpskojjavnoj sceni u celini dominira odsustvo smisla za dija-log sa neistomi{ljenikom, odnosno izme|u ljudi kojiimaju razli~ite stavove o istom pitanju, koju, svojimna~inom pravljenja programa dalje podsti~u iu~vr{}uju mediji, posebno elektronski. O~ita jesporost, odnosno nezadovoljavaju}i nivo transforma-cije medija, i, posebno, odsustvo jasnog stava iaktivne podr{ke vlasti procesima istine i pomirenja, akoja predstavlja vaàn preduslov promene ulogemedija. Na tribinama koje je Viktimolo{ko dru{tvoSrbije organizovalo u okviru projekta Od se}anja napro{lost ka pozitivnoj budu}nosti12 ~ula su se mi{lje-nja da „ve}ina medija podsti~e netrpeljivost i raspirujemr`nju. Doga|aji iz pro{losti, kao i aktuelni doga|ajise prikazuju jednostrano, upro{}eno, crno-belo i na tajna~in se potpomaè odràvanje postoje}ih stereotipai predrasuda. Konfliktima se manipuli{e – da li }e bitimedijski propra}eni ili ne, to zavisi od politi~ke»upotrebljivosti« u datom momentu.“

Istaknuto je i da postoji nezainteresovanost medi-ja koji ne omogu}avaju da tema istine i pomirenjadobije dovoljno prostora i istaknuto mesto u pro-gramskim {emama. Pri tome, doprinos pojedinihnezavisnih medija, kao {to su, na primer, ~asopisVreme i TV B92, rasvetljavanju pro{losti, iakozna~ajan, ocenjen je kao nedovoljan zbog njihovog

9 Helsin{ki komitet za ljudska prava (2002) Ta~ka razlaza.

10 Nikoli}-Ristanovi}, V. (2004) „Konstrukcija krivice `rtve ikrivi~ni postupak optuènima za ubistvo premijera Srbije drZorana \in|i}a“, Temida, 1, str. 11-17; Nikoli}-Ristanovi},V. (2004) „Organized crime in Serbia – media constructionand social reaction“ u: Me{ko, G., Pagon, M., Dobov{ek, B.(eds.), Dilemmas of Contemporary Criminal Justice,Fakultet krivi~nopravnih nauka: Ljubljana, str. 685-695.

11 U taj diskurs spada i ovaj rad, kao i sva istupanja autorkeovog teksta u javnosti a koja se ti~u istine i pomirenja,odnosno ratnih zlo~ina i ratne viktimizacije. Tako|e, deo togumerenijeg, ili “tre}eg puta”, je i projekat Viktimolo{kogdru{tva Srbije i Fridrich Ebert Fondacije Od se}anja napro{lost ka pozitivnoj budu}nosti, u celini.

12 Vi{e o projektu videti u tekstu N. Hanak, ovaj broj Temide,str. 39, kao i u knjizi Nikoli}-Ristanovi}, V., Hanak, N. (2004)Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti, str. 5-12.



14 Decembar 2004.

ograni~enog uticaja na stvaranje javnog mnjenja. Uvezi sa time istaknuta je neophodnost uklju~ivanjadràvnih medija u proces suo~avanja s pro{lo{}u.13

Nevladine organizacije i istina i pomirenje

Istraìvanje Quaker Peace and Social Witness zaSrbiju i Crnu Goru14, pokazalo je da se u Srbiji vrlomali broj nevladinih organizacija bavi projektima i pro-gramima koji uklju~uju direktan rad na temamavezanim za suo~avanje s pro{lo{}u. Ve}ina organi-zacija uklju~enih u ove aktivnosti stavlja rad nasuo~avanju s pro{lo{}u u {iri kontekst svog rada ilikreira indirektne obrazovne programe-projekte u koji-ma su korisnici mladi. Teme koje one pokrivajunaj~e{}e su tolerancija na razli~itost, stereotipi i pre-drasude, ljudska prava, nenasilno re{avanje konflika-ta i nenasilna komunikacija. Na~ini bavljenjasuo~avanjem s pro{lo{}u uklju~uju: prikupljanjedokumentacije i istraìvanja, edukaciju, umetnost ikulturu, direktnu pomo} `rtvama, zastupanje i uticajna javnu sferu, javna doga|anja i debate, medije,prekograni~nu saradnju, izdava~ku delatnost iizlo`be. Pri tome, prema rezultatima pomenutogistraìvanja15, okrugli stolovi i izdava~ka delatnostspadaju u naj~e{}e tipove aktivnosti i uglavnom seradi o kratkoro~nim projektima sa po jednom do trisprovedene aktivnosti. Jedna od retkih nevladinihorganizacija u okviru ~ije aktivnosti dugoro~no i obuh-vatno bavljenje istinom i pomirenjem zauzima klju~nomesto jeste svakako Viktimolo{ko dru{tvo Srbije.

Navedeni podaci pokazuju da je aktivnost nevladinihorganizacija u vezi istine i pomirenja daleko manja uodnosu na sliku koja o tome postoji u javnosti, kao i dani one nemaju jasne i dugoro~ne programe i strategijebavljenja ovom temom, ve} da uglavnom deluju frag-mentarno i nekoordiniramo, rukovode}i se, pri tome,~e{}e zahtevima donatora nego stvarnim potrebama.Zato nije ~udno {to su na tribinama Viktimolo{kogdru{tva Srbije dosada{nje aktivnosti nevladinih organi-zacija, iako ocenjene kao zna~ajne, uglavnom do ivl-jene kao izolovane i me|usobno neuskla|ene i bezve}eg efekta. Posebno je ukazano na negativne efekteodsustva koordiniranih aktivnosti nevladinih organizacijau pravcu vr{enja pritiska na vlast.

Nevladine organizacije isticane su kao zna~ajniakteri procesa istine i pomirenje ~ija uloga se, pre svega,

vidi u ja~anju svesti gra|ana i u pokretanju su{tinskihtema. Me|utim, da bi njihova aktivnost bila efikasnija,istaknuta je neophodnost aktivne uloge vlasti u procesuistine i pomirenja i saradnja i razmena iskustava izme|unevladinog sektora i dràvnih institucija. Tako|e,ukazano je i na zna~aj {ireg uklju~ivanja gra|ana u pro-ces istine i pomirenja i smanjivanja distance koja posto-ji izme|u nevladinih organizacija i {ire baze.

Me|unarodna zajednica i politika stranih donatora

Politika stranih donatora je do sada u Srbiji prete`nopodràvala projekte koji su se pro{lo{}u bavili fragmen-tarno i jednostrano, uz odsustvo sveobuhvatnog i kon-tekstualnog bavljenja po~injenim zlo~inima, njihovimizvr{iocima i `rtvama. Suo~avanje s pro{lo{}u jeuglavnom svo|eno na insistiranje na represiji, odnosnona su|enjima i okrivljavanju sopstvene strane, kao i nainsistiranje na pomirenju i projektima prekograni~nesaradnje po svaku cenu, ~ak i tamo gde sukobi jo{ uvektraju (npr. na Kosovu). To je imalo za posledicu da sudosada{nji napori vezani za suo~avanje sa pro{lo{}uprvenstveno vodili neproduktivnom ja~anju kompleksakrivice, sa svim negativnim posledicama (poput ljutnje,agresije i sl). koju ono proizvodi, na jednoj, i konstantnojfrustriranosti zbog nemogu}nosti ostvarenja istine ipomirenja na brzinu, na drugoj strani. Tako|e, to jedovelo do ve} pomenute projektne rascepkanostiaktivnosti doma}ih nevladinih organizacija, do njihovenelojalne konkurencije, nesaradnje, produbljivanja pos-toje}ih i stvaranja novih podele u samom nevladinomsektoru, do nepoverenja gra|ana u nevladine organi-zacije pa tako i do odsustva umreàvanja nevladinihorganizacija i gra|ana i sl.

Ovakva politika donatora u dobroj meri odslikavapolitiku me|unarodne zajednice koja u ~itavomregionu, za razliku od nekih drugih postkonfliktnihdru{tava, poput recimo Ju`ne Afrike, insistira natradicionalnom retributivnom modelu, uz istovremenusumnji~avost prema idejama vezanim za inicijative izdomena restorativne pravde, uklju~uju}i i one koje seodnose na Komisiju za istinu i pomirenje.16 Tako|e,

13 Emisija „Arena“, nedavno prikazivana na TV Studio B, semoè smatrati retkim primerom dobre prakse u ovom pogledu.

14 Blagojevi}, M., Milenkovi}, N. (2004) Suo~avanje spro{lo{}u: Izve{taj za Srbiju i Crnu Goru, Beograd:QuakerPeace and Social Witness, str. 13.

15 Ibidem, str. 14.

16 To je sasvim eksplicitno do{lo do izraàja na Okruglom stoluo istini i pomirenju u Bosni i Hercegovini, na kojem su pred-stavnici Me|unarodnog tribunala za ratne zlo~ine u biv{ojJugoslaviji izrazili zabrinutost da osnivanje Komisije za istinui pomirenje u BiH moè da ima negativne posledice na radTribunala. [tavi{e, ~ak i u~esnici poput Alex Boraine-a iRicharda Goldstone-a, koji nisu bili zabrinuti zbog ideje oosnivanju Komisije istine i pomirenja u BiH, bili su uporni utvrdnjama da model koji uklju~uje amnestiju ne bi mogao bitiprimenjen u biv{oj Jugoslaviji. Jedini argument koji su dali bioje da bi to bilo u kontradikciji sa postojanjem tribunala u Hagu– Nikoli}-Ristanovi}, V. (2002) “Specifi~nosti dru{tveno-istori-jskog konteksta i viktimizacije u Srbiji i njihov zna~aj za kon-cipiranje modela istine i pomirenja“, Temida, br. 4, str. 56-66.

DR VESNA NIKOLI]-RISTANOVI]Istina i pomirenje u Srbiji

15Decembar 2004.

pritisci me|unarodne zajednice za izru~enje ~estokoincidiraju sa va`nim politi~kim doga|ajima u zemljii naj~e{}e deluju kontraproduktivno, odnosno nega-tivno, na unutra{nju politiku i proces istine i pomiren-ja, jer doprinose ja~anju nacionalizma i otpora sazna-vanju i priznavanju istine.

Sve to skupa, zajedno sa daljim komplikovanjemsituacije na Kosovu, kontraproduktivnom politikom idvostrukim ar{inima me|unarodne zajednice u vezisa zlo~inima po~injenim prema Albanicima i Srbima,ne samo da onemogu}ava otvaranje su{tinskihpitanja na pravi na~in, ve} vi{e ide na ruku miltant-nim re{enjima nego izgradnji mira.

Stavovi gra|ana u vezi potrebe za istinom i poverenjem u Srbiji

Analiza diskusija na tribinama Viktimolo{kogdru{tva Srbije i drugih odgovora dobijenih odgra|ana Srbije pokazuje da gra|ani smatraju da jeproces istine i pomirenja potreban17, ali da jeistovremeno teàk i skop~an sa mnogimte{ko}ama i preprekama koje treba savladati.Posebno je ukazano na slede}e te{ko}e: egzisten-cijalna ugroènost, nedostatak politi~ke volje, neg-ativna uloga medija, strah, poricanje, netolerancija,nepoverenje, etnocentrizam i predrasude.18

Da bi se prepreke koje stoje na putu istine ipomirenja savladale neophodno je, pre svega,imati svest o njima, a zatim traìti najbolje na~ineda se one prevladaju, odnosno uklone. Potrebno jeutvrditi celovitu, {to je mogu}e konkretniju i napouzdanim podacima baziranu, istinu o `rtvama,zlo~incima, zlo~inima, o pozitivnim primerima i oinicijativama u vezi istine i pomirenja. Istinu trebautvr|ivati kori{}enjem kako retributivne tako irestorativne pravde.

Mi{ljenja gra|ana se kre}u od ube|enja da ini-cijativu treba da imaju politi~ari, odnosno dràvniorgani, do mi{ljenja da svaki gra|anin treba ne{toda u~ini u cilju saznavanja istine i pribliàvanjastrani-osobama sa kojima je u sukobu. Moè sere}i da me|u gra|anima preovla|uje stav da je ini-cijativa i odgovornost dràvnih organa neophodanelemenat procesa istine i pomirenja i da su obi~nigra|ani nemo}ni da bilo {ta u~ine ukoliko dràvniorgani izbegavaju da preduzmu odlu~ne korake utom pravcu. Tako|e, preovladao je stav da sve

strane treba da daju svoj doprinos i iniciraju razneaktivnosti u vezi utvr|ivanja istine i pomirenja.

U pogledu toga od ~ega treba krenuti u procesuistine i pomirenja najjasnije se iskristalisao predlogda treba po~eti od utvr|ivanja istine o tome {ta seproteklih godina de{avalo u samoj Srbiji i unutarsamog srpskog naroda. U tesnoj vezi sa ovim je ipredlog da treba krenuti od saznavanja istine ire{avanja sukoba i podela unutar samog srpskogdru{tva, pa tek nakon toga i}i dalje ka re{avanjusukoba sa drugima.

Umesto zaklju~ka

Pregled situacije koja postoji u Srbiji u vezi saistinom i poverenjem koji je iznet u ovom tekstuukazuje na duboku politi~ku podeljenost Srbije injen odraz u medijima i javnom prostoru u {iremsmislu, kao na jednu od najozbiljnijih preprekaozbiljnijem i konstruktivnom bavljenju pro{lo{}u.Uzto, nastavak sukoba na Kosovu i njegov nere{enstatus, neadekvatan odnos me|unarodne zajed-nice i stranih donatora, kao i nesistemati~no, frag-metarno i bez su{tinskog povezivanja sagra|anima, bavljenje istinom i pomirenjem odstrane relativno malog broja nevladinih organizaci-ja i u odsustvu empirijskih istraìvanja, doprineli suda se u Srbiji nije daleko odmaklo u ovom pogledu.

Upravo stoga, iz iznetog pregleda situacije u vezisa istinom i pomirenjem u Srbiji proizilazi da je jasnastrategija kako dràvnih organa tako i nevladinihorganizacija, kao i saradnja i koordinirano delovan-je vladinih i nevladinih organizacija, stru~njaka idrugih gra|ana, od su{tinskog zna~aja za uspehprocesa istine i pomirenja. Tako|e, potrebno je {ireuklju~ivanje gra|ana u procese istine i pomirenja,smanjivanje distance koja postoji izme|u nevladinihorganizacija i gra|ana, kao i transformacija i proak-tivna (pozitivna) uloga medija.

Imaju}i u vidu sada{nju situaciju u Srbiji,iznosim slede}e preporuke u pogledu neophodnihkoraka u pravcu daljeg razvoja procesa istine ipomirenja:19

1. Oformiti Odbor NVO, organizacija `rtava iu~esnika rata, i gra|ana Srbije, razli~itihpoliti~kih opredeljenja, za lobiranje koddràvnih organa za usvajanje dràvne strate-gije u vezi sa suo~avanjem sa pro{lo{}u.

17 Sli~no tome, i rezultati napred pomenutog istraìvanja o psi-holo{kim aspektima procesa pomirenja u biv{oj Jugoslavijikoje je sproveo dr Neboj{a Petrovi}, pokazali su da u Srbiji,kao i u drugim delovima biv{e Jugoslavije, postoji ogromanpotencijal za pomirenje, op. cit.

18 Nikoli}-Ristanovi}, V., Hanak, N. (2004) Od se}anja napro{lost ka pozitivnoj budu}nosti, str. 30.

19 Ove preporuke u ne{to druga~ijem obliku iznete su u knjiziNikoli}-Ristanovi}, V., Hanak, N. , op. cit. str. 91 i 92. Ovdeje data njihova nova, dopunjena, verzija, nastala nakonKonferencije Istina i pomirenje u biv{oj Jugoslaviji: gde smosada i kuda dalje?



16 Decembar 2004.

2. Oformiti vladino telo – odbor za utvr|ivanjedràvne strategije u vezi sa istinom ipomirenjem u Srbiji, u koje }e biti uklju~eni ipredstavnici NVO, predstavnici organizacija`rtava i u~esnika rata, stru~njaci i drugipojedinci razli~itih politi~kih opredeljenja,koji su uklju~eni u aktivnosti ili imaju ideje uvezi sa procesom istine i pomirenja.

3. Oformiti Odbor NVO i pojedinaca sa teritorijebiv{e Jugoslavije u cilju koordinacijeaktivnosti i lobiranja vlada.

4. U sva napred pomenuta tela treba uklju~iti inovinare.

5. Treba otvoriti (dràvne i privatne) medije zakonstruktivne razgovore u vezi istine ipomirenja/razgovore koji se vode bezoptuìvanja, u opu{tenoj atmosferi slu{anja iprepoznavanja.

Vesna Nikoli}-Ristanovi}, PhD

Truth and reconciliation in Serbia

The paper provides a general review of the cur-rent situation concerning the truth and reconcilia-tion in Serbia. The existing attitude toward the pastin Serbia is examined through an analysis of rela-tions toward it and through the analyses of bottom-up and top-down initiatives. In this respect, thepaper’s focus is on the following: the media, non-governmental organizations, the individual citizen,state organs, primarily the authorities and criminaljustice system, and the international community.The citizens’ opinions that were brought out in thepanel discussions organized by the VictimologySociety of Serbia, within the project From remem-bering the past towards a positive future, and thatrefer to the need for a process of truth and recon-ciliation and the obstacles and difficulties related tothat, are pointed out as well. Particular attention isdevoted to the obstacles and difficulties related tothe absence of a clear position of the autorities, tothe counter-productive decisions of the internation-al community and the still negative role of themedia that fail to deal broadly with the issues oftruth and reconciliation.

17Decembar 2004.

Uradu se daje kratak pregled pitanja vezanihza proces koji je na Kosovu u fazi kojaprethodi pomirenju. On ne sadrì potpuni

pregled svih relevantnih tema i diskusija koje sevode na ovom polju, ve} ima za cilj da identifikujeprepreke i ograni~enja koja direktno ko~e procespomirenja u tom dru{tvu, razapetom izme|unasilne pro{losti i neizvesne budu}nosti.

Klju~ne re~i: istina i pomirenje, zlo~ini, Kosovo.

Op{ti pregled

Na popri{tu svakog oruànog sukoba, u ratnojareni ostaju razli~ite vrste `rtava zlo~ina, oni koji suizgubili ìvote, zatim nestali, silovani ili ponièni,oplja~kani i osiroma{eni, ranjeni i obogaljeni. Nijelako do}i do istine o zlo~inima po~injenim tokomoruànih sukoba, ne zbog nedostatka dokaza, ve}zbog nespremnosti odgovorne strane da traga zamogu}im dokazima i da objavi potrebne informaci-je. Nedostatak zainteresovanosti odgovorne straneda se obra~una sa pro{lo{}u na odgovaraju}i na~inima ogromnog uticaja na poku{aje da se zale~erane iz pro{losti. Ovo je, po pravilu, propra}enoizvesnim stepenom neznanja i naj~e{}e se oprav-dava nacionalisti~kim uverenjima i mitologijom.

Me|utim, i doma}i i me|unarodni zakoni obi~noobavezuju dràve da krivi~no gone osobe koje suoptuène za ratne zlo~ine.1 Prema tome, nakon kon-

flikta, mnoge zemlje smatraju da su u obavezi dauspostave pravi~an odgovor u okviru pravosudnogsistema da bi obezbedile krivi~no gonjenje svih onihkoji su odgovorni za gruba kr{enja2 ljudskih prava ihumanitarnog prava. U tom cilju, ~esto je neophod-no osnivanje takvih institucija i prihvatljivih procedu-ra koje }e imati pravi~an pristup u odnosu na zlo~inei razli~ita zlodela koja oni podrazumevaju. Me|utim,name}e se pitanje kakve institucije ili procedure sunajprimerenije za razra~unavanje sa strahotamapo~injenim u pro{losti. Istorija je do sada pokazalada su tribunali za ratne zlo~ine i komisije za istinusamo metodi koji su se primenjivali u znak odgovorana kr{enja ljudskih prava koja su se doga|ala tokomkonflikta. Vreme }e pokazati da li su ovi metodi biliuspe{ni ili ne.

Bilo kako bilo, ovi metodi sluè kao mostovi kojispajaju pro{lost duboko podeljenih naroda,obeleènu sukobom, patnjom i nepravdom ibudu}ost koja se temelji na pravi~nom odgovoru nakr{enje prava, a vra}anju ~asti i dostojanstva `rtva-ma. Uz to, oni uti~u i na pruànje uveravanja da }eljudska prava biti po{tovana, kao i u mogu}nostsuìvota, {to, sve zajedno, pomaè u iznalaènjuputeva koji vode ka pomirenju.

[to se ti~e post-konfliktnog dru{tva na Kosovu,nemam li~nih saznanja o tome da bilo koji segmenttog dru{tva zagovara pomirenje. Nikada nisam ~ulada je i jedan pojedinac na Kosovu digao glas upogledu ovog pitanja.

Svrha ovog rada jeste da pruì kratak pregledpitanja vezanih za proces koji je na Kosovu u fazikoja prethodi pomirenju. On ne sadrì potpuni pre-gled svih relevantnih tema i diskusija koje se vodena ovom polju, ve} ima za cilj da identifikujeprepreke i ograni~enja koja direktno ko~e procespomirenja u tom dru{tvu, razapetom izme|unasilne pro{losti i neizvesne budu}nosti.

* Advokat za ljudska prava organizacije Mreà Akcija zaKosovo, e-mail: [email protected]

1 I sama ~injenica da je veliki broj zemalja ratifikovao@enevske konvencije, koje se primenjuju {irom sveta,dokazuje da je obaveza krivi~nog gonjenja, odnosnoizru~ivanja osoba koje se terete zbog grubog kr{enjame|unarodnog prava, u skladu sa @enevskim konvencija-ma, sastavni deo obi~ajnog prava. Pored toga, naNirnber{kom procesu 1945. godine, zauzet je stav da suhumanitarna pravila koja su uklju~ena u Pravilnik koji jestavljen u aneks Ha{ke konvencije broj IV iz 1907, “ prizna-ta od strane svih civilizovanih naroda i da se smatrajudeklarativnim stavovima u odnosu na rat i obi~aje ratovanja”(Vidi: Trial of the Major War Criminals – «Su|enje najve}imratnim zlo~incima»), Me|unarodni vojni tribunal, od 14.novembra 1945, 1. oktobra 1946, prvi tom, Nirnberg, 1947,str. 254. Tako|e, videti Preambulu Rimskog statuta, stav 6.

2 Me|unarodni sudovi i osnivanje me|unarodnih tribunala suu velikoj meri doprineli ponovnom uspostavljanju pravde.Oni se uglavnom usredsre|uju na krivi~no gonjenje odgov-ornih za ratne zlo~ine, sa ciljem da po~inioci budu pravi~noka`njeni.

GJYLBEHARE MURATI*

Proces oporavka od rana prouzrokovanih ratom na Kosovu


GJYLBEHARE MURATI


18 Decembar 2004.

Pomirenje

“Pomirenje je sveobuhvatan proces koji uklju~ujepravdu, istinu, oporavak i reparacije, da bi se od podelau pro{losti krenulo ka zajedni~koj budu}nosti”.3

To je dalekoseàn proces za koji je potrebnovreme, kao i uklju~ivanje pravde, istine, reparacija,promena uvreènih stavova, ube|enja i emocijakao klju~nih instrumenata, a zahteva pra{tanje.Ni{ta od toga se ne moè posti}i u kratkom roku.4

Podelila bih proces pomirenja u dve faze. Prvauklju~uje one faktore koji zahtevaju ponovnouspostavljanje pravde putem krivi~nog gonjenjaosoba odgovornih za gruba kr{enja ljudskih prava.Ovo je faza koja prethodi pomirenju, koja obi~noomogu}ava obnavljanje osnovnih elemenata koji sunu`ni za uspostavljanje komunikacije izme|usukobljenih strana. Druga faza uklju~uje “razumevan-je istine” i, shodno tome, bavi se promenom uveren-ja, emocija i stavova sukobljenih strana da bi do{lo dopoimanja pro{losti i opro{taja.

Faza koja prethodi pomirenju je va`na kako zaone koji su neposredno pogo|eni zlo~inima, naimeza `rtve i njihove porodice, tako i za one koji supo~inili zlo~ine ili su dozvolili da se oni dogode. Timese javnosti pruà prilika da se upozna sa stepenomokrutnosti koji su dostigle izvesne radnje izvr{enetokom konflikta i omogu}ava odgovaraju}im organi-ma vlasti da identifikuju po~inioce i izvedu ih predlice pravde. Tokom ove faze je ~esto potrebna inter-vencija tre}e strane, po{to strane koje su bileneposredno u sukobu obi~no nisu u stanju ili nisuvoljne da na adekvatan na~in reaguju na po~injenazlodela iz sopstvenih pobuda.5 Prema tome, potreb-no je sagledati uspostavljanje me|unarodnih tri-bunala kao veoma va`nu alatku za prikupljanjeinformacija o prikrivenim zlodelima i kao osnovu zazapo~injanje procesa pomirenja. Krivi~no gonjenjeodgovornih za kr{enje ljudskih prava je zna~ajan,legitiman i bitan elemenat oporavka `rtava6.

Zavr{etak faze koja prethodi pomirenju otvaravrata ka drugoj fazi, koja se naziva “poimanje istine”,a koju ~esto sprovode komisije za istinu. Komisije za

istinu se ~esto osnivaju “da bi se manifestovao iliistakao raskid sa prethodnom praksom kr{enja ljud-skih prava, radi zagovaranja nacionalnog pomirenjai / ili da bi se stekao ili odrào politi~ki legitimitet7.Ona se posebno usredsre|uje na promenu uverenjai mitova, kao i na priznavanje zlodela i obezbe|ivan-je reparacija i kompenzacija, sa ciljem da se popraveodnosi izme|u rtava i po~initelja, kao i odnosi u {irojdru{tvenoj zajednici kojoj oni pripadaju.

Pro{lost nasuprot budu}nosti?

Pro{lost Kosova se sastoji od mnogobrojnih slo-jeva, u kojima je bilo ugnjetavanja, me|uetni~kihsukoba i ratova. Patnje koje su proistekle iz takvepro{losti nikada na pravi na~in nisu priznate, ni odsukobljenih strana, ni od me|unarodne zajednice.8

Ovaj neprimeren odnos prema pro{losti izazvao jebunt, netrpeljivost i duboke podele izme|u alban-skog i srpskog stanovni{tva na Kosovu.

Oruàni sukob 1998–1999. doneo je Kosovu novitalas nasilja i smrti i produbio jaz izme|u Albanaca iSrba. Hiljade ljudi je ubijeno, vi{e od 4000 je nesta-lo, a preko 2000 je li{eno slobode. Sam konflikt jeokarakterisan kao me|unarodni oruàni sukob ukome su u~estvovale vojne snage triju strana,naime, snage Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK),Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i snage NATOsaveza.9 Kao posledica intervencije NATO snaga,oruàne snage SRJ su bile prinu|ene da se povukusa Kosova, dok je sama teritorija stavljena pod kon-trolu UNMIK-a10, koji je uspostavljen kao surogatdràva sa svim ovla{}enjima za sprovo|enje zakon-odovne i izvr{ne vlasti na ovoj teritoriji.11 Zajedno sasnagama SRJ, najve}i deo srpskog stanovni{tva jenapustio Kosovo, uklju~uju}i i one koji su bili najod-

3 Reconciliation After Violent Conflict, str. 4, priru~nik koji jeizdao Me|unarodni institut za demokratiju i pomo} u izbor-nom procesu, [vedska, 2003.

4 Ibidem.

5 Vidi npr. pravni osnov za uspostavljanje Me|unarodnogkrivi~nog suda (ICC). Komplementarni princip koji jesadràn u Rimskom statutu predvi|a obavezu dràve dakrivi~no goni osobe optuène za ratne zlo~ine. Me|utim, uslu~aju da dràva nije u stanju ili nije voljna da ispuni ovuobavezu, ICC }e preuzeti jurisdikciju - ~lan 17910 (a).

6 Vidi supra bele{ka 3, str. 81.

7 Priscilla Hayner, Fifteen Truth Commissions (1974-1994),komparativna studija, 16 Hum. Rts. Q. 597.599.604. (1994).

8 Vidi Ukshin Hoti: The Political Philosophy of the Albanianquestion, tre}e izdanje, 1997, objavio Zeri Kosoves,Pri{tina. Detaljnije informacije o istoriji Kosova mogu sena}i u knjizi Noela Malcolma: Kosovo, A Short History,1997.

9 “Internalizovani neme|unarodni oruàni sukob jestegra|anski rat koji karakteri{e intervencija oruànih snagastrane sile”. Vidi, npr, Gasser, H. P. (1982) Internationalizednon-international armed conflicts: case studies ofAfghanistan, Kampuchea and Lebanon, Am. Q. L. R. Vol.31, 1982. F. Hapson: Winning by the rules; law and warfarein the 1980s, Third World Quarterly, 1989II (2) April1989.

10 UNMIK je uspostavljen 10. juna 1999, nakon RezolucijeSaveta bezbednosti br. 1244.

11 Vidi Pravilnik UNMIK-a 1999/1, odeljak 1.1 “Sva zakono-davna i izvr{na vlast u odnosu na Kosovo prenosi se naUNMIK i sprovodi je Specijalni predstavnik Generalnogsekretara”.

GJYLBEHARE MURATIProces oporavka od rana prouzrokovanih ratom na Kosovu

19Decembar 2004.

govorniji za gruba kr{enja ljudskih prava pre i zavreme konflikta. Do dana{njeg dana, po~inioci te{kihzlo~ina nisu odgovarali za svoje postupke prednadle`nim sudovima u Srbiji.12

Me|utim, kako UNMIK reaguje na pitanja kojase ti~u pro{losti? Nakon {to je uspostavljen,UNMIK se suo~io sa mnogim izazovima. Me|uprvim koracima koji su preduzeti bilo jerazoruànje, demobilizacija i reintegracija biv{ihratnika, kao i povratak i reintegracija izbeglica iraseljenih lica. Pored toga, posebni napori su~injeni u pravcu ponovnog uspostavljanja pravo-sudnog sistema i razvijanja novih policijskih snaga.Osnovani su tzv. internacionalizovani sudovi,ovla{}eni da vode slu~ajeve koji se odnose naratne zlo~ine. U radu ovih sudova u~estvuju idoma}e i me|unarodne sudije.13 Uprkos izvesnimnaporima da se privedu pravdi osobe odgovorne zazlo~ine po~injene pre, za vreme i posle oruànogsukoba, UNMIK nije u~inio dovoljno {to se ti~eovog pitanja. Zvani~nici UNMIK-a ovo opravdavajunedostatkom jurisdikcije nad po~iniocima koji sunastanjeni u uòj Srbiji. Do sada je odràno {estsu|enja u vezi sa ratnim zlo~inima pred interna-cionalizovanim sudovima za Kosovo14.

Sa druge strane, Me|unarodni tribunal za biv{uJugoslaviju (ICTY), koji ima prioritet nad doma}imsudovima, tako|e nailazi na mnoge te{ko}e uuspostavljanju saradnje sa srpskim vlastima, upogledu izru~ivanja optuènika, dostavljanjadokaznog materijala, itd. Jedan od razloga za ovojeste ~injenica da prema ICTY vlada potpunonepoverenje, pa ~ak i neprijateljstvo na kosovskimteritorijama nastanjenim srpskim stanovni{tvom.15

[to se ti~e albanskog stanovni{tva, potrebno jenaglasiti da ugled Me|unarodnog tribunala poste-peno opada nakon izru~enja biv{ih oficira OVK.16

[iroki slojevi albanskog stanovni{tva veruju daMe|unarodni tribunal poku{ava da uspostavi izves-nu politi~ku ravnoteù izme|u Beograda i Pri{tine,ne bi li se pobolj{ao njegov ugled me|u srpskimstanovni{tvom. Pored toga, osobe sa takvimuverenjima tako|e smatraju da podizanjemoptu`nica protiv biv{ih vojnika OVK, Me|unarodnitribunal poku{ava da kriminalizuje oslobodila~ki ratna Kosovu, nastojanjem da poistoveti oslobodioce iugnjeta~e.17

I kao da gore navedene ~injenice nisu same posebi dovoljne da efikasno oteàju po~etak procesapomirenja na Kosovu, me{anje srpskih zvani~nikau unutra{nja pitanja Kosova tako|e predstavljaveliku prepreku u odvijanju tih procesa. Iako supromene reìma dovele do pobolj{anja, politi~kistav Beograda prema ovom problemu ostaje istikao i u vreme Milo{evi}a. Uticaj uè Srbije je prisu-tan u svim enklavama {irom Kosova i kao takavpredstavlja kamen spoticanja na putu ka uspostavl-janju procesa pomirenja na Kosovu.

Vlasti u Beogradu su uspostavile paralelnestrukture na teritoriji Kosova, koje spre~avajupriklju~ivanje srpske manjine kosovskim institucija-

12 2001. god, potpukovnik Zlatan Man~i} osu|en je na kaznuod 7 godina zatvora, kapetan Radojevi} na 5, a vojniciDanilo Te{i} i Misel Seregi na 3 odnosno 4 godine zatvora,nakon su|enja pred Vojnim sudom u Ni{u, zbog ratnihzlo~ina koji su podrazumevali i ubistvo dva albanska civila1999. godine. Od 2001. godine, o~ekuje se su|enje predistim sudom dvojici pojedinaca po imenu Simonovi} iMarkovi}, zbog ubistva Ise Eminija, albanskog civila izPri{tine. Vojni sud u Ni{u vodi postupak bez odre|ivanjapritvora za optuène i kritikovan je od strane Centra zahumanitarno pravo u Beogradu zbog neprofesionalnogpona{anja. (Vi{e informacija o postupcima koji se vode pro-tiv po~inilaca ratnih zlo~ina u Srbiji i Kosovu mogu se na}ina www.hlc.co.yu

13 Vidi UNMIK pravilo 2000/64 o imenovanju me|unarodnihsudova /tuìlaca i/ili promeni mesta zasedanja, 15. decem-ber 2000. godine.

14 2000. godine, Okru`ni sud u Mitrovici doneo je presudu uodsustvu optuènika, Nenada Pavi}evi}a, okrivljenog zaratne zlo~ine, na 20 godina zatvora. Okru`ni sud u Prizrenuosudio je Artana Hasanija na 15 godina zatvora zbog ubist-va jedne Srpkinje po imenu Stana Srdi}. 2000. godine,Dragan Jovanovi}, Sr|an Aleksi}, Vlastimir Aleksi},Branislav Popovi} i Tomislav Vu~kovi}, svi optuèni da suizvr{ili genocidna dela, pobegli su iz pritvorske jedinicekaznene ustanove u Sremskoj Mitrovici. Do dana{njegdana, nadle`ni organi vlasti u Srbiji nisu preduzeli nikakvemere da ih izru~e vlastima UNMIK-a. Me|unarodna sudnicaOkru`nog suda u Kosovskoj Mitrovici osudila je MiroslavaVu~kovi}a na 12 godina zatvora zbog po~injenih ratnihzlo~ina prema civilima. Godine 2001, Okru`ni sud u Prizrenuosudio je dve osobe, po imenu Jovanovi} i Kola{inac, na po25 godina zatvora zbog po~injenih ratnih zlo~ina prema civil-ima. 2003. godine, pre uspostavljanja me|unarodnog pan-ela u Okru`nom sudu u Pri{tini, odràno je su|enje “Llapigrupi”. U ovoj grupi su se nalazili biv{i komandant OVK

“Llapi zone”, Rustem Mustafa, koji je osu|en na 17 godinazatvora. Biv{i komandant vojne policije OVK, NazifMehmeti, osu|en je na 13 godina, Latif Gashi, biv{i {efobave{tajne slu`be OVK, osu|en je na 10 godina, a NamiKadriu, biv{i vojni policajac, osu|en je na 5 godina zatvora.Godine 2002, me|unarodni panel Okru`nog suda u Pe}iprisustvovao je su|enju “Grupi Dukagjini”, koja se sastojalaod biv{ih vojnika OVK. Idriz Balaj osu|en je na 13 godinazatvora, Daut Haradinaj na 5, Bekim Zekaj na 3, a AhmetElshani i Ramush Ahmeti na po 3 godine zatvora. Trenutno,priprema se su|enje u Okru`nom sudu u Pri{tini protiv“Grupe Kaqaniku”, ~iji su ~lanovi, tako|e, biv{i vojnici OVK.

15 Vidi istraìvanje sprovedeno od strane International IDEA“South East Europe Public Agenda Survey” 2000, dostupnona www.idea.int/press/pr200220404.htm

16 Istraìvanje pokazuje da je 2002. stepen poverenja u ICTYna Kosovu iznosio 83%. Rekla bih da je od 2003 stepenpoverenja opao.

17 Takvi stavovi su manifestovani za vreme demonstracija2003. i 2004. godine, koje su organizovali ratni veteranipovodom hap{enja pripadnika OVK.

GJYLBEHARE MURATI


20 Decembar 2004.

ma18. Odbijanje srpske populacije da u~estvuje uradu kosovskih institucija predstavlja odgovor naneuspeh UNMIK-a i kosovske vlade da obezbedibolju za{titu ljudskih prava srpske manjine naKosovu.19

Posmatraju}i situaciju u celini, nezaobilazan jezaklju~ak da pravosu|e, ni na Kosovu, ni u uòjSrbiji, nije uspelo da na adekvatan na~in odgovorina potrebe `rtava i njihovih porodica koje su senametnule kao posledica pretrpljenih zlodela tokomtrajanja konflikta. Ove potrebe uklju~uju i valjaneistrage u vezi sa po~injenim zlo~inima, kao ireparacije i nadoknade.

Shodno opisanoj situaciji, prvi korak koji bi vodioka pomirenju me|u sukobljenim stranama do sadanije preduzet na odgovaraju}i na~in, tako da ne pos-toji dobra osnova za otpo~injanje druge faze, “fazepoimanja istine”. Zbog toga se ~ini da }e pro{lostostati zauvek zaptivena, iako }e se ona povremenoprovetravati i bojiti razli~itim politi~kim motivima.

Zaklju~ak

Bez razra~unavanja sa zlo~inima po~injenim upro{losti, nije mogu}e graditi budu}nost. Svakoizostajanje adekvatne reakcije na prethodnemasovno po~injene uàse poja~ava krug mr`nje, aljudi se i dalje me|usobno posmatraju kao nepri-

jatelji. Ovo tako|e poga|a i nove generacije, kojeodrastaju misle}i da ih njihovi susedi egzistencijal-no ugroàvaju. Sa druge strane, politi~ari i daljeigraju svoje igre, ~ine}i sve da situacija ostanenapeta, a ni{ta da bi osigurali mir i suìvot.

Sve dok ne bude postojala dobra volja da se otvore,pregledaju i o~iste kutije u kojima se ~uva zatrovana iocrnjena kosovska pro{lost, konfrontacije }e se nas-taviti. Srbi i dalje sebe vide kao poseban i odabraninarod, hrane}i generacije koje dolaze prenagla{enimnacionalizmom i uverenjem u ispravnost sopstvenogstava, dok }e se Albanci i dalje ose}ati kao rtve, svalju-ju}i kolektivnu krivicu na Srbe i traè}i osvetu.

Gjylbehare Murati

The process of healing war wounds in Kosova/o

This paper offers a short overview of the issuessurrounding the so-called pre-reconciliationprocess in Kosova/o. It does not provide a com-plete overview of all the relevant topics and discus-sions in the field, but aims to identify obstacles andconstraints that directly hinder the process of rec-onciliation in this society torn between a violentpast and an uncertain future.

18 Vidi izve{taj koji je objavilo Odeljenje za ljudska prava ipravnu dràvu misije OEBS-a za Evropu, 13. maja 2002.godine.

19 Situacija se pogor{ala nakon sukoba u martu 2004, koji sustvorili nove probleme koji poga|aju sve segmentekosovskog dru{tva. Doga|aji od 17. i 18. marta 2004. imalisu za posledicu smrt 20 gra|ana Kosova (albanske i srpskenacionalnosti) i uni{tavanje mnogih pravoslavnih crkava iprivatne imovine. Danas se na njih gleda kao na posledicufrustracije albanskog stanovni{tva nakon smrti tri albanskade~aka, koje su, navodno, oterali u reku Ibar u severnomdelu Kosova neki mu{karci srpske nacionalnosti. Dodana{njeg dana, ni jedna optu`nica nije podignuta povodomsmrti gore pomenutih osoba u martovskim nemirima, iako suse ti doga|aji odigrali pre skoro godinu dana.

21Decembar 2004.

UCrnoj Gori ne postoji nikakva dràvna ilibilo kakva druga formalizovana institucijakoja bi se strate{ki, na jedan temeljitiji i

dugoro~niji na~in, pozabavila problemom istine ipomirenja, niti ima naznaka da }e se u skorije vri-jeme formirati. Sasvim je sigurno da u Crnoj Gorijo{ uvijek ne postoji politi~ka volja da se ovi proce-si zapo~nu. Trenutne inicijative za istinu i pomiren-je u Crnoj Gori jesu projekti pojedinaca ili pojedinihNVO koji su naj~e{}e ili odraz li~ne potrebe i èljeda se istina sazna ili pak saop{ti i procesi kona~nootpo~nu, ili pak dijelovi nekih drugih i u drugompravcu ciljanih projekata i programa.

Klju~ne re~i: istina i pomirenje, dràvni organi,nevladine organizacije, mediji, Crna Gora.

Kada se uop{te poku{a govoriti i dati neki op{tipregled inicijativa vezanih za istinu i pomirenje, goto-vo je nemogu}e izbje}i zamku i ne osvrnuti se napro{la de{avanja, i na taj na~in bar donekle otrgnutiod zaborava sve ono zbog ~ega su nam i istina ipomirenje potrebni. Zato }u najprije nastojati da damjedan poprili~no kratki istorijski prikaz va`nijihde{avanja vezanih za istinu i pomirenje u Crnoj Gori.

Izdvajaju se tri termina koja bi na najplasti~nijina~in mogla okarakterisati nastojanja, prije svegatada{nje zvani~ne Crne Gore, za otkrivanjem istinei zapo~injanjem procesa pomirenja a to su : “àlje-nje, neznanje i izvinjenje”.

Crnogorski zvani~nici, koji su u sklopuMilo{evi}evog reìma u~estvovali i podràvali i“Dubrova~ku epopeju” i mnoge druge stvari manjepoznate javnosti, tek od 1998. godine, kada senaprasno okre}u protiv Milo{evi}a i postajureformisti i reformatori, po~inju da priznaju kako jesve bilo velikodràvna manipulacija. Dràvnici supriznali da i oni snose dio krivice i da se odgov-ornost za po~injene zlo~ine mora personalizovati. Ina tome se stalo.

Niko u CG jo{ uvijek nije odgovarao za granati-

ranje Dubrovnika, za ne~ovje~no postupanje premahrvatskim zarobljenicima u logoru u Morinju, nemakrivaca za ratnohu{ka~ku propagandu, kao ni zadeportovanje bosanskih izbjeglica iz Crne Gore itd.

Biv{i crnogorski predsjednik Milo \ukanovi}napravio je dràvni~ki gest kada je poslije osamgodina, u Cavtatu, u prisustvu hrvatskog predsjed-nika Mesi}a, izrazio, u ime svih gra|ana CrneGore, àljenje za sve {to je tamo u~injeno. Tada jeon dubrova~ku epopeju objasnio manipulacijom izBeograda. Svetozar Marovi} se pravdao prekodràvne TV da tada nije bio dovoljno informisan.

Osim \ukanovi}evog àljenja, Marovi}evogneznanja pa izvinjenja «za sva zlodjela koje sugra|ani moje zemlje nanijeli bilo kome u RepubliciHrvatskoj», Joki}evog «kriv sam» na Ha{kom tri-bunalu, izvinjenje je ponudio jo{ jedino predsjednikSSSCG Danilo Popovi} kao i mitropolit crnogorskepravoslavne crkve Mihailo koji je jedini pravoslavnipoglavar koji se poklonio `rtvama rata.

S druge strane, u bibliotekama nestaju straniceratnohu{ka~ke Pobjede, kao i kasete sa materijali-ma iz tog perioda RTVCG. Ipak, knjige Nacrt zaideologiju jedne vlasti istori~ara @ivka M.Andrija{evi}a, Sve je bilo meta Veseljka Koprivice,i Crna kutija [ekija Radon~i}a, inicijative ènskogmirovnog pokreta u Crnoj Gori, kao i film Ko~ePavlovi}a „Rat za mir“, doprineli su da uloga vlastii njihovih medija u pripremanju i vo|enju rata nebude potpuno zaboravljena.

Ono {to je jako va`no za taj pro{li period jestepriznavanje krivice pred Ha{kim tribunalom za gra-natiranje Dubrovnika od strane admirala MiodragaJoki}a, koji je osu|en na osam godina zatvora.Mislim da se tek ovim ~inom Crna Gora po~elasuo~avati sa istinom „da u Dubrovniku nisu gorjelegume“. Tako|e se ~eka presuda generalu PavluStrugaru.

[to se ti~e trenutnih inicijativa za istinu ipomirenje, nikakva dràvna ili bilo kakva druga for-malizovana institucija (tipa komisije ili pak savjetaza istinu i pomirenje) koja bi se strate{ki, na jedantemeljitiji i dugoro~niji na~in, pozabavila ovim prob-* Omladinski centar Postpesimisti Crne Gore – Podgorica, E-

mail: [email protected]

RADOMIR RADEVI]*

Inicijative u vezi istine i pomirenja u Crnoj Gori – op{ti pregled


RADOMIR RADEVI]

Inicijative u vezi istine i pomirenja u Crnoj Gori – op{ti pregled

22 Decembar 2004.

lemom u CG ne postoji, niti ima naznaka da }e seu skorije vrijeme formirati.

Komisija za istinu je telo koje postoji u velikombroju zemalja koje su iskora~ile iz autoritarnog peri-oda, u kojima je bilo kr{enja ljudskih prava, u koji-ma je bilo ratnih zlo~ina. Te zemlje su poku{ale dadeo te svoje pro{losti sagledaju kroz Komisiju zaistinu i pomirenje. «Postojanje komisije predstavljadobru volju jednog naroda da se suo~i sa istinom ikrene u procese pomirenja”. Ukoliko ovu pret-postavku uzmemo kao ta~nu onda je sasvim sig-urno da u Crnoj Gori jo{ uvijek ne postoji dobra,prije svega, politi~ka volja da se ovi procesizapo~nu.

Komisije za otkrivanje ratnih zlo~ina mogu dabudu put za potpuno otkrivanje istine, ali i na~in dapoliti~ari izbjegnu obra~un sa zlo~inima pro{losti.Ova dilema se u potpunosti moè prenijeti i nanedavni izlazak crnogorskih predstavnika iz savjetaza saradnju sa Ha{kim tribunalom. Da li je ovo jo{jedan u nizu poku{aja prebacivanja odgovornostina diktatorski i jo{ uvijek «Milo{evi}evski Beograd»ili istinska èlja da se iza|e iz jednog krajnje nepro-duktivnog i zaludnog tijela i otkrije istina?

Ono {to su trenutne inicijative za istinu i pomiren-je u Crnoj Gori, jesu projekti pojedinaca ili pojedinihNVO koji su naj~e{e ili odraz li~ne potrebe i èlje dase istina sazna ili pak saop{ti i procesi kona~nootpo~nu, ili pak dijelovi nekih drugih i u drugompravcu ciljanih projekata i programa.

Najzad bih naveo pojedine, po mom mi{ljenju,zna~ajnije primjere realizovanih ili pak najavljenihinicijativa u Crnoj Gori:

1. Aktivnosti omladinskog centra Postpesimisti CG;2. Aktivnosti Nansen dijalog centra CG;3. Najavljeno, od strane Vesne Medenice/

vrhovnog dràvnog tuìoca, procesuiranjeslu~aja deportovanja bosanskih izbjeglica iz CG;

4. Nacionalna konferencija za prevencijuoruànih konflikata i izgradnju mira u CG ipreporuke koje su donijete na njoj;

5. Projekti ostalih NVO i pojedinaca u GG.

Radomir Radevi}

Initiatives related to truth and reconciliation in Montenegro

– a general overview

Concerning the current iniciatives for truth andreconciliation, there are no either state nor anyother formal institutions (such as commissions orcouncil for truth and reconciliaton) which woulddeal with this problem in Montenegro in morestrategical, fundamental and long-lasting way.There are also no indications that such institutionswill be established in the near future. It is complete-ly evident that there is a lack of, at first place, polit-ical will in Montenegro for starting these processes.Current iniciatives for truth and reconciliation inMontenegro are either projects of individuals or cer-tain NGOs, which are most often reflection of per-sonal need or wish for the truth to be found out orannounced and processes finally started, or partsof some other projects or programs.

23Decembar 2004.

U Severnoj Irskoj se poja~ava debata o strategi-jama koje bi trebalo primenjivati u razre{avanjukonfliktnih situacija. Pitanja kao {to su istina, prav-da, kompenzacija, a od nedavno i pomirenje,postala su uobi~ajena. U skorije vreme je bilo neko-liko apela za uspostavljanjem komisija zautvr|ivanje istine, po ugledu na Ju`nu Afriku.Me|utim, postoji opasnost da se strategije koje bibile usvojene za suo~avanje sa pro{lo{}u direknopreto~e iz procesa politi~kog pregovaranja, a bezdovoljno uticaja civilnog dru{tva. To je jedan odrazloga zbog koga je otpo~et projekat Oporavakkroz se}anje, po~etkom oktobra 2001. U okviruprojekta je sproveden proces konsultacije, tokomkojeg je postavljeno pitanje: «Kako bi trebalo da sese}amo doga|aja u vezi sa konfliktom u severnojIrskoj i u vezi sa njom?» Pristigli su brojni predlozi.Na osnovu njih je sa~injena serija preporuka. Me|unjima su bile potreba za priznanjem koje bi dovelodo rasvetljavanja istine, pripovedanje, Dan zarazmi{ljanje, spomen muzej sa stalnom postavkomi mreà komemorativnih projekata i o~uvanjese}anja.

Klju~ne re~i: istina i pomirenje, dràvni organi,civilno dru{tvo, Severna Irska.

Uvodne napomene

Tokom tridesetogodi{njeg perioda, konflikt uSevernoj Irskoj i u vezi sa njom prouzrokovao jesmrt vi{e od 3600 osoba. Najmanje deset putatoliko je ranjeno, u zemlji ~iji je broj stanovnika oko1.5 miliona. Zabeleèna je ukupna stopa smrtnosti

od 2.25 promila (Morrissey & Smyth, 2002). Ovastopa smrtnosti je vi{a nego u Argentini (0.32promila), pribli`no ista kao i u Ju`noj Africi, alizna~ajno nià nego u El Salvadoru (20.25 promila)ili u Kambodì (237.02 promila) (Morrissey &Smyth, 2002).

Odgovor dràve na posledice ovih sukoba kri-tikovan je kao spor i ograni~en. Do nedavno sepraktikovala “politika }utanja” u oblastima zdravst-va, socijalnih slu`bi, obrazovanja i ostalih davanjaza `rtve konflikta (Hamilton, Thompson & Smyth,2002).1 Ovo je imalo za posledicu uvreèno nepov-erenje (naro~ito u pravne slu`be) u okviru mnogihgrupa koje rade sa `rtvama konflikta na nivoulokalnih zajednica.

Mnogi istraìva~i i komentatori pominjuBlumfildov izve{taj, koji se pojavio maja 1998, kaoi Vilsonov izve{taj, kao po~etak svekolikog anga`-mana vlade u kreiranju politike za `rtve/preìvele,sa vi{e ili manje uspeha. Te inicijative je finansiralavlada, sa ciljem da se formuli{u preporuke koje bimogle biti od pomo}i `rtvama i koje bi uzele u obzirnjihovu patnju.

Blumfildov izve{taj preporu~uje dalje razmatra-nje gradnje centralnog memorijalnog centra zaSevernu Irsku, tj. gra|evine koja bi bila postavlje-na na mirnom mestu u okviru memorijalnog parka inamenjena za odmor, promi{ljanje i okrepljenje,gde bi se ~uvala umetni~ka dela iz lokalne zajed-nice kao oli~enje uspomena na one koji su preìvelipatnje. U izve{taju se preporu~uje da se na memo-rijalnom centru ureù natpisi, ali ne i imena pojedi-naca. Ne preporu~uje se komisija za istinu, ali sekaè da ovo pitanje iziskuje neprekidnu pa`nju.

Sa druge strane, Blumfildov izve{taj je nai{aona protivure~ne reakcije. Jedna od zamerki je bilada izve{taj stavlja u prvi plan `rtve paravojnog

* Brandon Hamber radi kao nezavisni istraìva~ saradnik ikonsultant. On je nezavistan konsultant projekta Oporavakkroz se}anje, vidi http://www.healingthroughremembe-ring.org, E-mail: [email protected]; vidi i www.brandonhamber.com. Zahvaljujem se Kate Turner zakomentare i pomo} u izradi ovog rada, kao i Barbari Englishza pomo} u ure|ivanju istog. No, stavovi koji su izneti uovom radu su isklju~ivo moji i ne odraàvaju nu`no gledi{ta~itavog HTR upravnog odbora, kao ni ~lanstva.

1 To je priznala i vlada, kao {to je primetio ministar DesBrowne “za sve ovo vreme trideset godina konflikta nije bilopolitike koja bi se odnosila na `rtve”. Vidi: Irish Echo Online,19.-25. februar 2003, tom 76, br.7.

BRANDON HAMBER*

Razre{avanje situacije u vezi sa konfliktom uSevernoj Irskoj i u vezi sa njim: Pouke kojeslede iz projekta Oporavak kroz se}anje


BRANDON HAMBER

Razre{avanje situacije u vezi sa konfliktom u Severnoj Irskoj i u vezi sa njim: Pouke koje slede iz ...

24 Decembar 2004.

nasilja i da ne obra}a dovoljno pa`nje na `rtvedràvnog nasilja.2 To je nedavno ponovljeno i uizve{taju o projektu Oporavak kroz se}anje(Healing Through Remembering, 2002).

Posle Blumfildovog izve{taja, usledile su idruge vladine inicijative. Odeljenje za vezu sa`rtvama3 je uspostavljeno u Kancelariji za SevernuIrsku (NIO)4 juna 1998., a Odeljenje za `rtve priKancelariji Premijera i zamenika Premijera SeverneIrske5, kao dela Parlamenta Severne Irske6 jula2000. Do sada, NIO i Odeljenje za `rtve tvrde da supotro{ili (ili uloìli) preko 20 miliona funti za projek-te vezane za `rtve. Evropska Unija je stavila naraspolaganje 5,8 miliona funti za takozvani rad sa`rtvama u periodu 2002-2004, mada se ulaganjamogu nastaviti do 2006.7 Najve}i deo ovih najnovi-jih mera usmeren je ka lokalnim grupama, tj.

uglavnom prema podr{ci iz baze i grupama zasamopomo} i organizacijama koje organizuju save-tovali{ta za `rtve.

Objavljivanje strate{kog dokumenta o rtvama odstrane Odeljenja za rtve 6. avgusta 2001. predstavl-ja, sa politi~kog stanovi{ta, najzna~ajniji pomak kojije u~inila vlada do sada u smislu pomaganja `rtva-ma. Ovaj dokument ima za cilj da razvije “strategijukoja bi pruìla prakti~nu pomo} i usluge osobamakoje su preìvele fizi~ke i psiholo{ke povrede u nasil-nim incidentima proisteklim iz konflikta i njihovimbliskim ro|acima i partnerima koji se o njima staraju,kao i bliskim ro|acima i partnerima nastradalih”(Victims Unit OFMDFM, 2002), {to odgovara defini-ciji “`rtve” strate{kog dokumenta.8

îtav niz drugih politi~kih inicijativa je, tako|e,pokrenut. Na primer, ura|ena je revizija programaza obe{te}enja i savetovali{ta; naimenovani supredstavnici `rtava u Gra|anskom forumu;uspostavljen je Memorijalni fond9 ; Komisija za ljud-ska prava je istraìla mogu}nosti za stavljanjeposebnog akcenta na `rtve u Povelju o gra|anskimpravima; kona~no, pitanje `rtava je pomenuto uprogramu Skup{tine Severne Irske koji jepredloèn vladi.

Istovremeno, preko {ezdeset grupa `rtava, svihvode}ih politi~kih provenijencija, nastavilo je saradom. Njihov rad je sveobuhvatan i dalekoseàn,uklju~uju}i i pruànje usluga kao {to susavetovali{ta, druènje i alternativne terapije, kao ilobiranje i zastupanje. Prvobitnih tri miliona funti zapokretanje programa je uloèno, a zatim je dodel-jeno jo{ tri miliona za aktivnosti ovih grupa tokomperioda 2003-2005.

Nakon toga je izbila èstoka debata o tome kosu “istinske” `rtve konflikta. Pojedinci sa razli~itihstrana konflikta su tvrdili da postoji hijerarhija`rtava, tj. isticali su kako se njihovim konkretnim`rtvama pridaje niì stepen zvani~nih prioritetanego nekim drugim.

Proces pruànja podr{ke `rtvama nastupio jeprili~no kasno i u po~etku se pomalo haoti~no razvi-jao, iako se proces trenutno stabilizuje u izvesnojmeri. Mnoge grupe `rtava, me|utim, i dalje suzaokupljene brigom u vezi sa izgledima za

2 Pat Finucane Centar za ljudska prava i dru{tvene promene,“Submission to the Independent Commission into Policing”(Podnesak Nezavisnoj komisiji o dràvnoj politici),http://www.serve.com/pfc/submisss1.html. Tako|e, vidi izjavuza {tampu od strane organizacije “Ro|aci koji traè pravdu”,1. april 1998.

3 Vidi http://www.nio. gov.uk/victims za dodatne informacije.

4 NIO je u osnovi odeljenje britanske vlade koje se baviSevernom Irskom. Prema vebsajtu NIO, ono je osnovano1972. nakon raspu{tanja vlade Severne Irske usledpogor{anja bezbednosne situacije. Po uspostavljanjuneposredne uprave, William Whitelaw je naimenovan zaprvog Dràvnog sekretara Severne Irske i do dana{njegdana, 14 ~lanova Parlamenta je obavljalo tu du`nost tokomtri decenije. Uloga Kancelarije za Severnu Irsku (NIO) jesteda pruà podr{ku Dràvnom sekretaru za Severnu Irsku.NIO ima odgovornost za ustavna i bezbednosna pitanjavezana za Severnu Irsku, a posebno za red i mir, politi~kapitanja, policiju, krivi~no pravosu|e i `rtve. Kancelarija jetako|e odgovorna za pitanja vezana za izdavanje dozvolaza posedovanje oru`ja i za propise koji se ti~u vatrenogoru`ja i eksploziva, uklju~uju}i i vatromet. Ekonomska i soci-jalna pitanja su u domenu odgovornosti lokalno izabranihministara Severne Irske, dok je vlast preneta na izvr{neorgane Severne Irske. U slu~ajevima koji nisu u nadle`nostiizvr{nih organa, odgovornost se vra}a Kancelariji zaSevernu Irsku. Za dodatne informacije, vidihttp://www.nio.gov.uk/index/about-the-nio.htm.

5 Deo Skup{tine Severne Irske (vidi obja{njenje u narednojfusnoti), koji je uspostavljen kao deo mirovnog sporazuma iz1998. Za dodatne informacije o Odeljenju za `rtve videtihttp://www.victimsni. gov.uk/

6 Skup{tina Severne Irske je uspostavljena kao deo sporazu-ma iz Belfasta 1998. Skup{tina ima krajnju odgovornost zasvu delegiranu vlast i punu zakonodavnu i izvr{nu vlast. Uvreme pisanja ovog rada, Skup{tina je suspendovana po~evod pono}i 14. oktobra 2002. Izbori za Skup{tinu SeverneIrske odràni su 26. novembra 2003. Za vreme suspenzije,Dràvni sekretar je preuzeo odgovornost za upravljanjeodeljenjima za Severnu Irsku. îne se napori da se obnoviSkup{tina. Vi{e informacija u vezi sa skup{tinom videti nahttp://www.niassembly.gov.uk.

7 Sedamdeset pet procenata fondova su poreklom izEvropske Unije, a 25% iz Izvr{nog tela Severne Irske. Ovajpoduhvat je poznat pod imenom PEACE II.

8 Dostupno na http://www.victimsni.gov.uk/publications.htm.

9 Memorijalni fond Severne Irske je uspostavljen zadobrotvorne svrhe (od strane britanske dràve, koja je finan-sirala inicijalna davanja) sa ciljem da identifikuje potrebeonih koji su propatili i koji i dalje pate zbog posledica konflik-ta u Severnoj Irskoj. On nastoji da im pomogne i pruì impodr{ku, kao i one koji su u obavezi da im pomognu, naprakti~an na~in i, kako se navodi, “inovativan” na~in. On,izme|u ostalog, nudi male donacije, programe za oporavak`rtava i njihovih skrbnika, kao i programe za staranje o tra-jno pogo|enim licima.

BRANDON HAMBERRazre{avanje situacije u vezi sa konfliktom u Severnoj Irskoj i u vezi sa njim: Pouke koje slede iz ...

25Decembar 2004.

dugoro~no finansiranje, odrìvost i podr{ku ovomprogramu. Isto tako, one u ovom trenutku zastupa-ju prili~no opre~na stanovi{ta o tome kako jenajbolje obra~unati se sa pro{lo{}u, npr. da li bi tre-balo da postoji komisija za istinu, ili spomen-listasvih onih koji su nastradali u konfliktu.

Pitanja iz oblasti obi~ajnog prava

Iako `rtve treba da budu u prvom planu svakepolitike koja se bavi pro{lim doga|ajima, pitanjeobra~una sa pro{lo{}u se, isto tako, ti~e i {iredru{tvene zajednice. Tokom 1998., sproveo samneka istraìvanja o tome da li u Severnoj Irskojtreba da postoji komisija za istinu ili ne. Do{ao samdo zaklju~ka da su u to vreme postojale male {anseza sprovo|enje procesa razotkrivanja istine(Hamber, 1998). I drugi su isticali sli~ne argumente.Naime, da ne postoji nikakav politi~ki niti moralniautoritet koji bi podrào tvorevinu kao {to bi to bilakomisija za istinu (NIACRO i Victim SupportNorthern Ireland, 1999).

U svom istraìvanju sam dalje izneo tvrdnju daravnoteù sila izme|u suprotnih strana tokom tranzi-cije obi~no odre|uje vladina politika u vezi sa sporn-im pitanjima (Benomar, 1993) a, u Severnoj Irskoj, utoj fazi, ta sila je bila ravnomerno raspore|ena i svestrane su èlele da za izvesno vreme zadrè svojeistine skrivene od ostalih. Na primer:

Ve}ina politi~kih aktera zahteva istinu od onihkoje doìvljavaju kao drugu stranu ili druge strane,ali sa svoje strane nevoljno pruàju istinu, niti priz-naju i prihvataju odgovornost za svoje postupke.Ovo uglavnom proisti~e iz straha da bi takva priz-nanja (u~injena javno ili na bilo koji drugi na~in)izgubila teìnu u novonastaloj situaciji i da bi istinamogla biti upotrebljena protiv njih u kontekstukrhkog mira koji ih uglavnom okruùje. Tako|e, uSevernoj Irskoj ima i onih koji odbijaju da prihvatepomisao da su uradili bilo {ta lo{e ili da je njihovodelovanje (ili odsustvo delovanja) doprineloproduènju konflikta (Hamber, 1998, str. 80-81).

Nekoliko godina kasnije, ovakvo krajnjestanovi{te se nije bitno promenilo, ali su rasprave izamr{enost procesa sagledavanja pro{losti sasvimsigurno dobile na teìni na politi~koj sceni i ujavnosti.10 Pored toga, razli~iti mehanizmi koji bi seuop{teno mogli nazvati “procesima utvr|ivanjaistine” su na neki na~in i u nekom obliku na delu.

Na primer, istraga povodom Krvave nedelje jenajavljena 29. januara 1998. i ona predstavlja najo-bimniju javnu istragu u istoriji Velike Britanije;11

tako|e je formirana komisija sa zadatkom daistraùje slu~ajeve nestalih lica; uskoro treba dapo~nu ~etiri nove istrage u vezi sa politi~kim ubistvi-ma; istraga o pozadini bomba{kih napada uDablinu i Monaghanu 1974. je organizovana odstrane irske vlade; a ~itav niz aktuelnih pravnihpitanja dostavljen je Evropskom sudu za ljudskaprava.12 Tako|e su u toku i inicijative lokalnihzajednica koje rade na spomen obele`jima,usmenom predanju i komemoraciji. Projekti koji suu toku su tako|e veoma detaljno dokumentovalirazmere konflikta u Severnoj Irskoj.13

Nedavno je prvi ~ovek policije Severne Irskepozvao na stvaranje komisije za istinu, tvrde}i daon nije imao mogu}nosti da istraùje sve nere{eneslu~ajeve. Me|utim, nekoliko sedmica kasnije, bri-tanska vlada je izdvojila 9 miliona funti (sredstvakoja su dovoljna za oko 30 ~lanova osoblja) zaistraìvanje razli~itih nerazre{enih slu~ajeva uSevernoj Irskoj, kojih ukupno ima vi{e od 2000.Istovremeno, nastavlja se debata o tome da liSeverna Irska treba da ima komisiju za istinu.Britanski Dràvni sekretar najavio je konsultativniproces u vezi sa ovim pitanjem. Komitet za pitanjaSeverne Irske, parlamentarna potkomisija uVestminsteru, tako|e razmatra ovo pitanje.

Oporavak kroz se}anje (Healing Through Remembering)

Ipak, najpodrobnija javna gra|anska raspravado sada o strategijama za suo~avanje sa pro{lo{}uSeverne Irske potekla od gra|anske inicijative poz-nate pod imenom Oporavak kroz se}anje.14 Ovainicijativa predstavlja poku{aj da se dokumentujumogu}i mehanizmi i izvodljive opcije o tome kakoprise}anje treba da se odvija, tako da bi svi koji supogo|eni mogli da se oporave.

Juna 2001., posle vi{e od godinu danarasprave, grupa pojedinaca je u na~elu postigladogovor da osnuju upravni odbor projektaOporavak kroz se}anje. Ovaj odbor je bio sastavl-jen od ~itavog niza pojedinaca sa veoma raznolikimpoliti~kim i dru{tvenim stavovima. Projekat jezvani~no pokrenut 8. oktobra 2001.

Klju~ni zadatak Projekta je bio da se otpo~ne sanezavisnim konsultacijama o tome kako Severna

10 U vezi sa nedavnom diskujom o izvodljivosti i mogu}nostimakomisije za istinu za Severnu Irsku, vidi Hamber, B. (2003).

11 Vidi http://www.bloody-sunday-inquiry.org/index.htm .

12 Vidi Ní Aoláin, F. (2002).

13 Vidi, npr, Faz, Morrissey & Smith (1998); McKittrick, Kelters,Feeney & Thorton (1999); The Cost of Troubles Study(1999); Ardoyne Commemoration Project. (2002).

14 Vidi http://www.healingthroughremembering.org za detaljni-je informacije.

BRANDON HAMBER


26 Decembar 2004.

Irska, i oni koji su pogo|eni kako u zemlji, tako iizvan nje, mogu da se prise}aju pro{losti i da sesuo~e sa njom, na na~in koji bi ih vodio ka opo-ravku. Svrha ovih konsultacija je da se proizvededokument koji predo~ava niz opcija za suo~avanjesa pro{lo{}u i istinom radi oporavka.

To je iziskivalo {iroku javnu raspravu, uklju~uju}ii ogla{avanje u svim vode}im listovima (ukupno56), slanje dopisa stotinama organizacija i razgov-ore licem u lice sa predstavnicima mnogih od njih.Oni koji su se odazvali za konsultacije zamoljeni suda, u prvom redu, promisle o slede}em: na kojina~in bi ljudi trebalo da se prise}aju doga|aja uvezi sa konfliktom u Severnoj Irskoj i u vezi sa njim,a da u tom procesu pojedina~no i kolektivno dopri-nesu zaceljivanju rana u dru{tvu?

Pristiglo je vi{e od stotinu podnesaka. Neke odnjih su poslali pojedinci i organizacije koji su zasebe rekli da se u naj{irem smislu bave `rtvama,snagama bezbednosti, biv{im zatvorenicima, stu-dentima, |acima, verskim vo|ama, nevladinimorganizacijama, nau~nim radnicima, uslu`nimdelatnostima, umetnicima i izvo|a~ima.

Po{to su svi odgovori analizirani, ura|ena je sin-teza koja je objavljena u kona~nom Izve{taju juna2002. Mnogi podnesci, kao i bele{ke iz zavr{nogizve{taja, isticali su vrednost prise}anja i govorili ozna~aju pronalaènja na~ina da dru{tvo krenedalje. Drugi su izraàvali zabrinutost zbog mogu}ihzamki u koje se moè upasti tokom tog procesa.Posebno je va`na ~injenica da je, na osnovu pod-nesaka, Projekat Oporavak kroz se}anje sagledaospremnost ~itavog dru{tva da se odgovorno suo~isa pro{lo{}u.

Konkretno, u kona~nom izve{taju ispitanici suidentifikovali ~etrnaest glavnih na~ina za sprovo|enjeprocesa prise}anja. To je podrazumevalo slede}e:ìvotne ispovesti i usmena predanja; memorijalnecentre; muzeje, izlo`be i umetni~ka dela; javne ikolektivne komemoracije; procese rekonstruisanjaistine; druge oblike pravnih procesa, kao {to susu|enja i istrage; interaktivne delatnosti unutarlokalnih zajednica i me|u njima; podr{ka pojedincimai `rtvama; istraìvanje i razvoj dru{tvene politike;Memorijalni kompleks; materijalno staranje, tj.ustanovljavanje memorijalnog fonda za `rtve istvaranje zadovoljavaju}eg sistema ispla}ivanjaod{tete; obrazovanje i obuka; davanje podr{ke pro-cesima prise}anja koji su u toku; preispitivanje radapojedinih institucija i izvinjenja.

Od gore pomenutih sugestija, Odbor je izdvojio{est me|usobno povezanih preporuka da bipokrenuo proces. Te preporuke predstavljaju deokona~nog izve{taja. Preporuke projekta uklju~uju

usredsre|ivanje na rekonstruisanje istine, ali imnogo vi{e od toga. Konkretno, one uklju~uju: (1)stvaranje ìvog memorijanog muzeja; (2) ustanovl-javanje dana za promi{ljanje; (3) stvaranje mreèprojekata za komemoraciju; (4) pokretanje kolek-tivne inicijative za izno{enje li~nih ispovesti; (5)pokretanje inicijative za dalje sprovo|enje ovih pre-poruka; i (6) zapo~injanje procesa priznavanja kojibi vodio ka razotkrivanju istine.

[to se ti~e razotkrivanja istine, posle obavljenihkonsultacija, Projekat je izneo stav da je potrebnopa`ljivo razmotriti proces formalnog razotrivanjaistine, i to samo kao jedan od na~ina suo~avaja sapro{lo{}u. Zna~ajno je to {to se u kona~nom izve{tajuHTR-a isti~e da je jedan od va`nih prvih koraka urazotkrivanju istine priznanje, od strane svih,po~injenih dela i / ili u~injenih propusta. Kao {to sekaè u izve{taju:

Sve organizacije i institucije koje su uklju~ene ukonflikt, uklju~uju}i i britansku i irsku dr`vu,politi~ke partije i paravojne formacije Lojalista iRepublikanaca, treba da iskreno i javno prihvateodgovornost za politili~ko nasilje koje se odvijalo upro{losti kao posledica njihovih propusta i njihovihaktivnosti. Mi to vidimo kao prvi i neophodan korakda bi se otvorile mogu}nosti za {iri procesdru{tvenog oporavka. U o~ekivanju tog priznanja,preporu~ujemo odmereno, zama{no i sveobuhvat-no promi{ljanje jednog prikladnog i jedinstvenogprocesa za razotkrivanje istine (Healing ThroughRemembering, 2002, str. 50).

Termin “razotkrivanje istine” je namerno upotre-bljen. On je {iri od zamisli da se preporu~iuspostavljanje komisije za istinu kao takve. Unaj{irem smislu, razotkrivanje istine moè da obuh-vati mehanizme kao {to su komisije za istinu naunutra{njem i me|unarodnom nivou, istra`nekomisije, tribunale ili specijalne tuìoce ili, mo`da,istorijski utemeljene procese razotkrivanja istinezasnovane na li~nim ispovestima `rtava.

Dalje, u izve{taju se izri~ito zahteva da svakitakav proces treba da bude povezan sa drugimstrukturama za iznalaènje istine, a ne da ihzameni, a to su, naime, strukture u okvirima posto-je}eg sistema krivi~nog pravosu|a i drugihpovezanih mehanizama, kao {to su uvi|aji, polici-jske istrage, krivi~no gonjenje i istra`ni postupci.Jo{ mnogo posla treba da se obavi pre nego {to sedo|e do prihvatljivog mehanizma (koji bi, isto tako,bio pravno odrìv u odnosu na ostale promene).

Me|utim, u izve{taju je jasno nazna~eno da bibritanska i irska dràva (za koje odbor HTR-a pre-poru~uje da budu na ~elu ovog procesa), politi~kepartije, paravojne i druge institucije Lojalista i


27Decembar 2004.

Republikanaca i druge institucije trebalo da u punojmeri priznaju razmere sopstvene konkretne odgov-ornosti. U stvari, zagovara se stav da bi svi seg-menti dru{tva trebalo da razmotre {ta su u~inili i {tasu propustili da u~ine da bi spre~ili gubitak ljudskihìvota. Iskreno priznanje je kamen temeljac bavl-jenja razotkrivanjem istine na staloèn, nepris-trasan i odgovoran na~in. Me|utim, razotkrivanjeistine je samo deo celokupne slike.

U kona~nom izve{taju se isti~e da je svaka od{est preporuka celovita, ali i da su one me|usobnoduboko povezane. Treba ih posmatrati kao skup, ane kao izolovane aktivnosti. Sve se oslanjaju nasveobuhvatnu diskusiju i participaciju koje seo~ekuju. Trenutno, Projekat (koji je u me|uvre-menu dobio nov ciklus finansiranja i preimenovan uInicijativu za oporavak kroz se}anje) oformio je~itav niz radnih grupa u civilnom dru{tvu sa ciljemda poku{aju da sprovedu ove preporuke.

Ste~ene pouke

îtav niz pouka moè se izvu}i iz projekta“Oporavak kroz se}anje“. Prvo, svaka inicijativa uvezi sa suo~avanjem sa pro{lo{}u postiè najboljerezultate ukoliko je sveobuhvatna i zasnovana na{irokom konsenzusu. Na projektu HTR rade pojed-inci iz veoma raznolikih sredina (npr. biv{i zatvoreni-ci, predstavnici `rtava, nau~ni radnici, zaposleni unevladinim organizacijama, itd.). Stoga je procesustanovljavanja Upravnog odbora bio dugotrajan,po{to je bilo potrebno graditi poverenje (to je potra-jalo skoro dve godine). Me|utim, proces je na tajna~in, u krajnjem ishodu, oboga}en, a kona~niizve{taj odraàva ~itav niz razli~itih gledi{ta. Iz tograzloga, preporuke su nai{le na malo otpora me|urazli~itim politi~kim grupacijama. A to je, pak, rezul-tiralo kooperativnim u~e{}em radnih grupa,sa~injenih od ~itavog niza pojedinaca razli~itih poli-ti~kih ube|enja, u sprovo|enju datih preporuka.

Isti koraci koje je preduzeo HTR u pogledusveobuhvatnog uklju~ivanja mogu se primeniti naproces razotkrivanja istine u {irem smislu.Konkretno, najbolji rezultati se postiù kada postojikonsenzus u vezi sa njihovim opsegom i fokusom.To zahteva istinske konsultacije i ozbiljno bavljenjeotvorenim pitanjima. I glas `rtvi treba da se ~ujetokom tog procesa. Mnogi }e mo`da èleti daispri~aju svoje ìvotne pri~e i da one budu zvani~nodokumentovane, {to je ne{to u ~emu su nekekomisije za istinu bile posebno efikasne. Ali, istotako bi bilo naivno misliti da }e se ve}ina ve} timezadovoljiti. Istraga i, potencijalno, krivi~no gonjenje,kotira}e se visoko na dnevnom redu `rtava, sude}i

prema dosada{njim iskustvima u svetu. Ovo jepotrebno po{tovati i uklju~iti u debatu od samogpo~etka, kao i druge metode se}anja, koje projekatHTR isti~e.

Dalje, “se}anje” ne treba da bude ograni~eno na`rtve. îtavo dru{tvo, po pravilu, snosi odgovornostza suo~avanje sa nasle|em pro{losti, kao {to stojiu kona~nom izve{taju HTR-a. Iako `rtve treba dabudu u sredi{tu procesa suo~avanja sa pro{lo{}u,u duhu projekta HTR-a je da svi akteri pro{lihdoga|aja treba da uzmu u~e{}e u procesusuo~avanja sa njom. Najva`nija uloga koju onitreba da preuzmu jeste da priznaju koju ulogu su isami odigrali u konfliktu i da izna|u na~ine da dopri-nesu efikasnom suo~avanju sa posledicama kon-flikta i zadovoljenju potreba `rtava.

Suo~avanje sa pro{lo{}u je jedino mogu}e uko-liko svi oni koji su u njoj na neki na~in u~estvovalibudu uklju~eni u op{tu debatu, ~iji je krajnji cilju~vr{}ivanje mira. Va`nost ovog pitanja ne smemosmetnuti sa uma. Diskusija treba da ima za ciljpomirenje u dru{tvu, a ne postizanje poena.Ukoliko se od po~etka ne sloìmo oko ovihosnovnih principa ({to je izazvalo jo{ jednu dugudiskusiju u projektu HTR), celokupna rasprava }epoprimiti pogre{an tok i biti obeleèna politi~kimprepirkama. To }e kona~no imati za posledicu meh-anizme kojima }e se konflikt nastaviti druga~ijimsredstvima, a ne na~inima da se konstruktivnorazre{i konflikt.

Druga pouka jeste da svaki proces prise}anja ilisuo~avanja sa pro{lo{}u treba da bude trans-parentan i javno obrazloèn. U projektu HTR, sveaktivnosti tokom konsultativnog procesa su bilejavne. Pro{lost i politi~ki stavovi svih u~esnika sujasno nazna~eni. Ovo je bilo veoma te{ko nekimgrupama koje, na primer, nisu mogle da prihvate~injenicu da se jedan biv{i zatvorenik suo~ava sa`rtvom tokom ovog projekta; me|utim, ovakosveobuhvatan pristup je bio od presudnog zna~aja.Isto bi trebalo da se primeni i na proces rasvetlje-vanja istine.

U Ju`noj Africi, na primer, odabir ~lanovakomisija za istinu se odvijao javno. Javnost jezamoljena da za ~lanove komisije imenuje pojed-ince za koje smatra su ispravno postupali udomenu ljudskih prava. Ti pojedinci, kojih je bilooko tri stotine, su zatim javno intervjuisani (odstrane izborne komisije koju je naimenovaopredsednik Mandela) i to pred reflektorima i televiz-ijskim kamerama. O njihovoj pro{losti se moglo,ukoliko je to bilo potrebno, slobodno razgovarati, ijavnost je bila u prilici da im upu}uje pitanja prekokomisije). Kona~no je odabrano sedamnaest poje-

BRANDON HAMBER


28 Decembar 2004.

dinaca. Na taj na~in, legitimnost komisije je odsamog po~etka uspostavljena. Ovo nas u~i da jetransparentnost od presudnog zna~aja za procesekoji su u vezi sa utvr|ivanjem istine ili sa bilo kojomdrugom inicijativom koja podrazumeva prise}anje.

Tre}a pouka je da ispravna strategija zasuo~avanje sa pro{lo{}u ne treba da budeodabrana isklju~ivo iz pragmati~nih ili politi~kihrazloga. Potrebno je uloìti autenti~an napor urazotkrivanje istine i prise}anje da bi se izvuklepouke za budu}nost – a to nije lako. Ako uzmemoprimer komisije za istinu (kao jednog od mehaniza-ma za suo~avanje sa pro{lo{}u, naravno), diskusi-ja ne bi trebalo da bude ograni~ena od po~etka; naprimer, da se istina razmatra kao ne{to {to jeuslovljeno odbacivanjem pravnih re{enja, kao uslu~aju Ju`ne Afrike. Neke komisije za istinu supreporu~ile krivi~no gonjenje nakon svojih istraga.Potrebna je kreativna diskusija {irokog raspona.

To nas dovodi do poslednje pouke, tj. dasuo~avanje sa konfliktom koji je trajao decenijamapredstavlja dugotrajan i sloèn proces u koji trebauloìti mnogo vremena. On ne}e podrazumevatisamo jednu vrstu pristupa ili jedan model, apro{lost se ne moè jednostavno sahraniti.Iskustvo iz mnogih zemalja ukazuje da su za topotrebne decenije. Ne bi trebalo traìti nikakvabrzometna re{enja. Ne bi trebalo prebrzo donositizaklju~ke o razli~itim metodima pre nego {to sesloìmo da su prise}anje, priznanje, istina i pravdava`na pitanja za `rtve i za dru{tvo u celini. Moramopreispitati {ta za nas ovi pojmovi zna~e kroz debatuo na{im razli~itim vi|enjima. Civilno dru{tvo,tako|e, treba aktivno da se bavi pitanjima kojabudu pokrenuta. To je centralno stanovi{te inicija-tive HTR.

Dalje, potrebno je priznati da u svakom dru{tvuuvek postoji niz inicijativa i projekata koji su ve} utoku. Svaka strategija za suo~avanje sa pro{lo{}utreba da uzme ovo u obzir. Strategije za obra~un sapro{lo{}u “ne bi trebalo da zamene ono {to ve}funkcioni{e i {to se razvija u drugim sektorima”, ve}bi trebalo da poku{aju da “budu komplementarnesa postoje}im strategijama koje bi trebalo da se idalje podràvaju i razvijaju” (Healing ThroughRemembering, 2002, str.vii). Ovo je od presudneva`nosti kao i ~injenica da su takve inicijative otvo-rile mogu}nosti za dijalog i ~esto moraju da iznesuproces dalje dugo vremena, po{to mehanizmi kao{to su komisije za istinu prestanu da postoje.

Suo~avanje sa pro{lo{}u je {iri pojam od samogprocesa utvr|ivanja istine, stoga od po~etka trebaprihvatiti da }e to pitanje godinama, pa ~ak i gern-eracijama, biti sastavni deo dru{tva u kome se odvi-ja. Od presudne je va`nosti uklju~iti civilno dru{tvo,kao i dru{tvenu zajednicu u {irem smislu, u procesekoji imaju za cilj suo~avanje sa pro{lo{}u. ProgramHTR je poku{ao da to u~ini od po~etka, ali kao kom-pleksan proces suo~avanja sa konfliktom u SevernojIrskoj i u vezi sa njom, duga~ak put je tek pred njim.

Literatura

Ardoyne Commemoration Project (2002) Ardoyne: The UntoldTruth, Belfast: Beyond The Pale.

Benomar, J. (1993) Confronting the Past: Justice in Transitions.Journal of Democracy, 4(1), 3-14.

Fay, M. T., Morrissey, M., Smyth, M. (1998) Mapping Troublesrelated deaths in Northern Ireland 1969-1998,Derry/Londonderry: INCORE.

Hamber, B. (Ed.) (1998) Past Imperfect: Dealing with the Past inNorthern Ireland and Societies in Transition,Derry/Londonderry: University of Ulster & INCORE.

Hamber, B. (2003) “Rights and Reasons: Challenges for TruthRecovery in South Africa and Northern Ireland”, FordhamInternational Law Journal, 26(4), 1074-1094.

Hamilton, J., Thomson, K., Smyth, M. (2002) Reviewing REALProvision: An evaluation of provision and support for peopleaffected by the Northern Ireland Troubles, Belfast: NorthernIreland Voluntary Trust.

Healing Through Remembering (2002) Report of the HealingThrough Remembering Project, Belfast: Healing ThroughRemembering.

MacKittrick, D., Kelters, S., Feeney, B., Thorton, C. (1999) LostLives: The Stories of the Men, Women and Children who Diedas a Result of the Northern Ireland Troubles, Edinburgh:Mainstream Publishing.

Morrissey, M., Smyth, M. (2002) Northern Ireland After the GoodFriday Agreement: Victims, Grievance and Blam, London: PlutoPress.

Ní Aoláin, F. (2002) “Truth Telling Accountability and the Right toLife in Northern Ireland Issue”, European Human Rights LawReview, 5, 572.

NIACRO and Victim Support Northern Ireland (1999) All Truth isBitter: A Report of the Visit of Doctor Alex Boraine, Belfast:NIACRO and Victim Support Northern Ireland.

The Cost of the Troubles Study (1999) Final Report Belfast: TheCost of the Troubles Study, Belfast: Cost of the Troubles Project.

Victims Unit OFMDFM (2002) A summary of Responses to aConsultation Paper on a Victims’ Strategy, Belfast: Office of theFirst and Deputy First Minister: Northern Ireland Executive.


29Decembar 2004.

Brandon Hamber

Coming to terms with the conflict inand about Northern Ireland:

Lessons from the Healing ThroughRemembering Project

In Northern Ireland the debate about whatstrategies to use to deal with the conflict is gainingmomentum. Questions about truth, justice, com-pensation and more recently of reconciliation arecommon place. Recently, there have been severalcalls for a South African-style truth commission.One danger, however, is that the strategies adopt-ed to deal with the past, such as a truth commis-sion, may flow directly from the political negotiationprocess with little civil society input.

This is one of the reasons why the HealingThrough Remembering Project was launched inearly October 2001. The Project, made up of adiverse group of people from all political back-grounds and from different communities, sought toidentify and document possible mechanisms andrealisable options for how remembering shouldoccur so that healing could take place. The projectundertook a consultation process posing the ques-tion: “How should we remember the events connect-ed with the conflict in and about Northern Ireland”.The project received a wide range of submissions. Itused these to develop a series of recommendations.These included the need for acknowledgement lead-ing to truth recovery, storytelling, a Day of Reflection,a permanent living memorial museum and networkof commemoration and remembering projects.

31Decembar 2004.

Centar za Nenasilnu Akciju osnovan je 1997.godine u Sarajevu, od kada radimo i djelu-jemo na podru~ju biv{e Jugoslavije sa

osnovnom misijom izgradnje mira putem organizo-vanja programa mirovne edukacije. Od 2001. pos-toji ured u Beogradu.

Organizovanje i vo|enje treninga iz izgradnjemira i nenasilne razrade konflikata nam je osnov-na aktivnost i sastoji se iz nekoliko vrsta treninga iprograma prilago|enih lokalnim potrebama i grupa-ma. Ciljne grupe su aktivisti NVO, novinari, prosvet-ni radnici, ~lanovi politi~kih partija i veterani rata.

Druge vrste paralelnih aktivnosti na kojima CNAradi spadale bi u okvir Suo~avanja s proslo{}u. Od2002. organizovali smo 11 javnih tribina na kojimasu imali priliku da govore u~esnici ratova sapodru~ja SCG, Hrvatske i BiH. Tribine su bile dobromedijski popra}ene i bile su prilika za rapravu irazmjenu izme|u govornika, novinara i publike ujavnom prostoru o {kakljivim temama vezanim zaratna de{avanja na ovim prostorima. Do sada su setribine odràle u SiCG i BiH i planiramo jo{ jedanserijal u BiH krajem 2004.

Smisao rada sa biv{im vojnicima, pored tzv.demistificiranja «neprijatelja», vidimo u velikojpotrebi njihovog neposrednog anga`mana umirovnom procesu zbog, izme|u ostalog,specifi~nog kredibiliteta koji ti ljudi imaju u svojimzajednicama. Namjera nam je ponuditi vi{e prosto-ra biv{im vojnicima i organizovano raditi na pre-vazilaènju jaza koji evidentno postoji izme|umirovnih organizacija i veteranskih i udruènja rat-nih vojnih invalida u sve tri zemlje.

Uklju~ivanje veterana u mirovne aktivnosti moèsu{tinski promjeniti odnose lokalnih zajednica, kao{to je, na primjer, do sada ~esto prisutno ignorisan-je mirovnih organizacija i aktivnosti ili ~ak i otvorenoneprijateljstvo, naro~ito u zatvorenijim i nacional-isti~kim sredinama. îni nam se da se ta populaci-ja biv{ih ratnika olako svrstava(la) u tzv.

«ko~ni~are» mirovnog procesa jer su prepu{teni ilisami sebi, ili postoje}im udruènjima boraca koji su~esto politi~ki iskori{}eni od strane nacionalnih inacionalisti~kih partija i pokreta. Pored biv{ih vojni-ka va`no bi bilo razmi{ljati na sli~an na~in i odrugim grupama, npr. udruènjima `rtava, izbjegli-ca i porodica nestalih i dr.

Na osnovu na{eg vi{egodi{njeg iskustvanametnuo nam se zaklju~ak da je jedan od, ako nei najva`nijih, stubova izgradnje odrìvog mira naovim prostorima suo~avanje s pro{lo{}u. To seprije svega odnosi na osvje{tavanje ljudi opo~injenim zlo~inima i nasilju tokom rata, ali i na~itav niz ideologiziranih percepcija bliske i daljepro{losti na ovim prostorima i u tome velikog poten-cijala za sada{nja i budu}a nasilja i mr`nju.

U tom procesu suo~avanja s pro{lo{}u klju~nimelementima nam se ~ini stvaranje prostora zame|usobnu empatiju, razumjevanje i solidarnost,kako na kolektivnom (nacionalnom i dr.) tako i naindividualnom nivou, i svakako prihvatanje ino{enje sa odgovorno{}u svih nas kao aktera isvjedoka (pasivnih ili aktivnih) nasilja koje nam sedoga|alo i na àlost jo{ uvijek se doga|a.

Adnan Hasanbegovi}

Facing the past and peace building

The Center for Non-Violent Action was foundedin 1997 in Sarajevo, since when we have beenworking and conducting our activities in the area ofthe former Yugoslavia, with the basic mission tobuild peace by organizing programs for the educa-tion for peace. As of 2001, the Belgrade office hasalso been active.

The purpose of our activities with the former sol-diers, in addition to demystifying “the enemy” is thegreat need for their direct engagement in the peaceprocess because of the high level of credibility thatthose people enjoy in their communities, amongother things. Our intention is to give more space to

POJEDINA^NI PROJEKTI U VEZI ISTINE IPOMIRENJA U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I SVETU

ADNAN HASANBEGOVI]*

Suo~avanje s pro{lo{}u i izgradnja mira

* Centar za Nenasilnu Akciju – Sarajevo, E-mail: [email protected]

ADNAN HASANBEGOVI]

Suo~avanje s pro{lo{}u i izgradnja mira

32 Decembar 2004.

the former soldiers and to engage a concertedeffort on the overcoming of the obviously presentgap between the peace organizations and the vet-erans’ and war invalids’ associations in these threecountries.

As a result of our yearlong experience, we havearrived at the conclusion that one of the most

important; perhaps even the principal foundationfor building sustainable peace in this region is fac-ing the past. In the process of facing the past, thekey elements seem to be the creation of space formutual empathy, understanding and solidarity bothon the collective (national and similar levels) and onthe individual level.

33Decembar 2004.

Od svog osnivanja 1997. godine OKC inten-zivno radi na procesu pomirenja i izgradnjemira. Tokom proteklih godina realizovali

smo programe i aktivnosti koji su namjenjenirazli~itim kategorijama stanovni{tva (izbjegla iraseljena lica, nacionalne manjine, povratnici,demobilisani vojnici, predstavnici politi~kih partija,predstavnici lokalnih NVO) u preko 40 op{tina napodru~ju Bosne i Hercegovine i {ire. Fokus na{egdjelovanja uvijek je bio i ostao izgradnja mira i kul-ture dijaloga i pomirenje. Iako u OKC-u postoji pod-jela na razli~ite programske oblasti svaka oblastpojedina~no, na svoj specifi~an na~in, doprinosiostvarenju ovog cilja.

Program izgradnje mira i razvoja demokratije je ucijelosti usmjeren pomirenju i razvoju demokratskihobrazaca na li~nom, grupnom i dru{tvenom nivou. Uradu koristimo razli~ite metode, a najve}i akcenat,ipak, stavljamo na edukaciju. Tokom rada razvili smometodologiju edukacije o pomirenju i izgradnji mira,prilago|a-vaju}i iskustva dobre prakse iz ostalihzemalja potrebama podneblja u kojem djelujemo.Imaju}i u vidu da je mir stanje duha pojedinca izajednice, mi poku{avamo samoodrìvim programi-ma ostvariti pomake na ovom polju. Godine iskustvaiza nas nau~ile su nas da je samoodrìvost impera-tiv koji zahtijeva dugoro~an i kontinuiran rad. Uzev{iu obzir kapacitete na{e organizacije i nemogu}nostda kontinuirano sprovodimo programe u razli~itimzajednicama, kroz na{e programe vr{imo selekciju iedukaciju predstavnika razli~itih grupa stanovni{tva,te ih educiramo o procesima izgradnje mira. Nakonedukacije, ovim grupama pruàmo podr{ku i super-viziju u njihovom daljem radu, obezbje|uju}i na tajna~in kontinuitet.

Pored edukativnih aktivnosti, organizujemo iprograme sa ciljem povezivanja mladih u regionu,realizujemo akcije i kampanje javnog zagovaranja

u cilju stvaranja demokratskih promjena nalokalnom i dràvnom nivou, organizujemo savjeto-davni i psihoterapijski rad sa ugroènim kategorija-ma stanovni{tva, vr{imo kontinuiranu medijsku pro-mociju pomirenja putem radio programa na sop-stvenoj i drugim radio i TV stanicama, organizuje-mo edukacije za profesionalce iz zajednice koji sebave pomirenjem, pruàmo podr{ku razvoju drugihlokalnih nevladinih organizacija na podru~ju BiH,participiramo kao punopravni partneri u radu glob-alnih i regionalnih mirovnih mreà itd.

Sagledavaju}i rad na{e organizacije i drugih, bilolokalnih bilo me|unarodnih mirovnih inicijativa,dolazimo do zaklju~ka da i pored enormne koli~ineinvesticija uloènih u projekte i programe pomirenja,ostvareni rezultati na polju pomirenja ipak nisu zado-voljavaju}i. Naime, tokom {kolske 2002/03 godinesproveli smo istraìvanje me|u srednjo{kolskompopulacijom u Republici Srpskoj (istraìvanje jeobuhvatilo 32 grada). Rezultati ovog istraìvanjapokazali su da se samo 11% mladih osje}a vezanimza dràvu u kojoj ìvi; da bi 24% mladih stupilo ubrak sa osobom druge nacije ili vjeroispovjesti; 30%mladih smatra da Bo{njaci, Srbi i Hrvati treba da ivezajedno, 63% smatra da Republika Srpska treba dabude nezavisna dràva; samo 8% smatra dame|unarodna zajednica postupa pravedno itd.Posmatraju}i rezultate ovih istraìvanja, a imaju}i uvidu dosada{nje napore na polju pomirenja, name}use mnoga pitanja: Kakve rezultate o~ekujemo? Da liprogrami i projekti koji se sprovode zaista ostvarujudugoro~ne rezultate? Koliko ponu|eni programimogu da uti~u na stavove pojedinaca ili se samotakmi~e u mrtvoj trci sa uticajem ratnih (ne)ispri~anihpri~a, trauma, istorija? Treba napomenuti da sumladi obuhva}eni ovim istraìvanjem po~etkom ratau BiH imali od 5 do 8 godina. Ovaj veoma bitanpodatak govori da stavovi upravo ove populacijemogu da posluè kao validni u ispitivanju i mjerenjuuticaja odre|enih programa. Na pripadnike starije* Omladinski komunikativni centar, Banjaluka,

E-mail: [email protected]


VERA KELAVA*

Doprinos Omladinskog Komunikativnog Centra(OKC) u procesu izgradnje mira na prostoruBosne i Hercegovine i regiona

VERA KELAVA

Doprinos Omladinskog Komunikativnog Centra (OKC) u procesu izgradnje mira na prostoru ...

34 Decembar 2004.

populacije uticaj programa je vjerovatno mnogo ve}i,jer programi ~esto na povr{inu ponovo izvla~e pozi-tivna iskustva suìvota iz pro{losti koja uglavnompomaù ostvarenju boljih rezultata. Ranija iskustvasuìvota mladih obuhva}enih ovim istraìvanjemzanemarljiva su.

Mnogo dilema se postavlja pred osobe ili organi-zacije koji se na bilo koji na~in bave pomirenjem. Dali pojedina~ni nesinhronizovani programi pomirenjakojima obiluje teritorija BiH uti~u na proces izgradnjemira ili pak samo odràvaju stanje bez rata? Da li su“iskustva dobre prakse – inteligentna rje{enja”ponu|ena iz “inostranstva” zaista djelotvorna ili mitrebamo na{a? Ako nam i trebaju na{a, pitanje je ~ijasu to “na{a” rje{enja?

Mnogo je “klju~nih”, “izuzetno va`nih” “jedinih” fak-tora, istina, ~injenica u procesu pomirenja. I mi imamoneke svoje.

Mo} – manipulacija

Dugo godina na ovim prostorima postojale susamo kao jednosmjeran proces. U stvaranju dvos-mjernog treba i}i postepeno i dugotrajno, od malihnogu. Mi to radimo kroz {kolstvo, i poku{avamonau~iti mlade ljude da misle i koriste sebe nanajbolji mogu}i na~in, na~in koji samo oni odaberu.Na àlost, dnevno aktuelna politika i mediji svakod-nevno nas vra}aju na po~etak, ali polaze}i od~injenice da se aktivan ~ovjek stvara, a ne ra|a, neodustajemo.

Istorija – istina

Pitanje postojanja jedne ili vi{e istorijskih istinamoglo bi se obra|ivati danima. Rade}i sa mladimauo~ili smo da svaka diskusija me|u mladima raz-li~itih etni~kih skupina na povr{inu izvla~i izuzetnoveliku, te{ko kontrolisanu koli~inu emotivnog naboja.Podsti~u}i i odràvaju}i otvoreni dijalog pri traènjuodgovora na sizifovska pitanja (npr: ko je prvi do{aona ove prostore, amebe ili odre|ene etni~keskupine) pruà se prilika da se ispolje emotivno obo-jeni stavovi na jedan novi, druga~iji i prihvatljivijina~in. Primjetna je ve}a kohezivnost unutar grupanakon ovog procesa.

Komunikacija

Sveprisutna i nekvalitetna. Bezli~na. Stvarana uporodicama sa ratnom pro{lo{}u, optere}ena stra-

hom za opstanak, bespomo}no{}u. Vrlo otporna napromjene stila. Ipak, kontinuirano prisustvo progra-ma edukacije o efikasnim na~inima komunikacijevjerovatno }e stvoriti nove obrasce porodi~nihpona{anja koje }e sada mladi, sutra stariji, primje-njivati u opho|enju sa svojim potomcima.

Agesivnost

Te{ko je ne primjetiti kako roditelji danas,vjerovatno nemo}ni da ponude bolje, ostavljaju unasljedstvo svojoj djeci bijes, mr`nju i bespo-mo}nost, preno{enu sa koljena na koljeno poro-di~nim traumama i (ne)ispri~anim pri~ama. êsto,mladi svoje agresivne naboje ispoljavaju nadru{tveno potpuno neprihvatljive na~ine. Postavljase pitanje koje im druge na~ine dru{tvo nudi?Angaùju}i ih u dru{tveno korisnim, volonterskimaktivnostima, pruàmo im mogu}nost da realizujuakumuliranu koli~inu energije kroz pozitivan, psiho-lo{ko oboga}uju}i na~in.

I nakon svega, u~iti od drugih

Ponekad je izuzetno te{ko primjenjivati modelepomirenja stvarane na drugim prostorima, u drugimokolnostima, stvarane u situacijama postojanjazajedni~kog neprijatelja. Pored toga, primjenaodre|enih iskustava iziskuje ulaganje zajedni~kihnapora svih segmenata dru{tva. Ali ako nepoku{amo, nikad ne}emo saznati da li djeluju. Akopoku{amo, pa ne uspijemo, bar }emo znati kako netreba. Nakon II svjetskog rata, u Njema~koj, ubiv{em koncentracionom logoru Dahau, iniciran jemodel koji bi se mo`da mogao primjeniti i kod nas.Grupa biv{ih logora{a, kreirala je odbor koji sebavio pomirenjem pod geslom “da se vi{e nikad neponovi”. Odbor djeluje i danas. U proteklim godina-ma radili su na otvaranju i rekonstrukciji memori-jalnog centra, i na odrìvosti odbora uvo|enjemmla|ih generacija, djece, pa i unuka, biv{ih logo-ra{a. Danas ovaj memorijalni centar, svakodnevnootvoren za javnost, posje}uju grupe iz cijelog svije-ta i u~e o ~injenicama koje su se desile. Postojeposebni programi za mlade, grupe pripadnikarazli~itih naroda, koje ovdje zajedni~ki, na razli~itekreativne na~ine rekonstrui{u istoriju. Iako ponekadbolan, ovaj proces kreira razumjevanje i empatiju, isigurno, stvara uslove za ostvarivanje gesla “da sevi{e nikad ne ponovi”.

VERA KELAVADoprinos Omladinskog Komunikativnog Centra (OKC) u procesu izgradnje mira na prostoru ...

35Decembar 2004.

Vera Kelava

The contribution of the YouthCommunication Centre (YCC) to the

peace building process in the area ofBosnia and Herzegovina and in the region

Ever since its formation, the YCC has been work-ing intensely on the reconciliation process and peacebuilding. Over the past few years, we have imple-mented programs and conducted activities aimed atdifferent categories of the population (refugees anddisplaced persons, ethnic minorities, returnees, dis-charged soldiers, representatives of political parties,

representatives of local NGO-s, etc.) in more than 40communities in Bosnia and Herzegovina and broad-er. During our activities, we have developed amethodology of education on reconciliation andpeace building by adapting the experiences of thegood practice from other countries to the needs of thelocal environment we work in. In addition, we alsoorganize programs aiming at connecting the youngpeople in the region, actions and campaigns of pub-lic advocacy aimed at bringing about democraticchange on the local and on the state level, coun-selling and psychotherapy for the vulnerable groupsof citizens, continual media promotion of reconcilia-tion over radio programs, we organize education forlocal experts dealing with reconciliation issues etc.

37Decembar 2004.

Stvarni process pomirenja u BiH po~injenakon potpisivanja Daytonskog mirovnogsporazuma na razli~itim nivoima i s razli~itim

ciljnim grupama. Nakon potpisivanja sporazumaBosna i Hercegovina je formirana kao kompliciranadràva koja ima dva Entiteta: Federaciju BiH,Republiku Srpsku i kasnije formiran distrikt Br~ko.Gra|ani imaju vlast u Entitetima, Distriktu i na nivoudràve BiH. U Federaciji BiH postoji i deset kantonakoji imaju neke elemente dràvotvornosti.

Nakon rata u BiH gradovi su izmjenili demograf-sku sliku, izmjenjena je etni~ka i socijalna struktura.Dio urbane populacije je napustio svoje domicilnegradove. Dio stanovnika je ostao u prvobitnommjestu stanovanja a dio je oti{ao van zemlje ili udruge gradove BIH kao interno raseljena lica. Selasu ostala bez stanovnika naro~ito u zoni neposred-nih ratnih dejstava. Stanovnici sela su raseljeni:unutar BiH naj~e{}e u gradove, u susjedne dràvebiv{e Jugoslavije ili u tre}e zemlje. Rat je ostaviopatnju, talog mr`nje i nepovjerenja izme|u stranakoje su bile u neposrednim ratnim sukobima ali inepovjerenje izme|u gra|ana koji su dolazili no{eniratnim vihorima u mjesta gdje nikad prije toga nisuìvjeli. Ljudi su ostali bez domova, bez sinova, k}eri,roditelja, supru`nika, bliskih srodnika ili naprosto pri-jatelja koje su volili i sa kojima su ìvjeli.

@ene su zajedno sa djecom bile, uobi~ajenore~eno, civilne `rtve rata. Poseban aspekt ènskogstradanja je poniàvanje èna, seksualnonapastvovanje i ekonomsko iscrpljivanje tokom rat-nih dejstava. Poreme}en tradicionalni odnos uporodici dodatno je traumatizirao patrijarhalnoodgojenu ènu specijalno u ruralnim podru~jima,daju}i joj nove uloge osobe koja odlu~uje a na kojuona nije nau~ila. Rat je ostavio frustrirane i trauma-tizirane demobilisane vojnike, invalide, trauma-tizirane ène i djecu bez jednog ili oba roditelja.

U tako kompliciranoj situaciji, i proces pomiren-ja je kompliciran i morale smo raditi sa razli~itimpristupima zavisno da li radimo u ruralnim ili urban-im podru~jima. Pristup je morao biti razli~it kad smoradile samo sa ènama, sa spolno mje{ovitim gru-pama, kad smo radili sa domicilnim stanovni{tvom,sa izbjeglicama ili raseljenim licima. Morale smobirati metodologiju i pristupe u radu sa jednona-cionalnim i razli~itim etni~kim grupama.

Na{e Udruènje ima najvi{e iskustva u radu saènama. @ene kao marginalizirana dru{tvena grupa suza nas bile naj~e{}a ciljna grupa.One nisu kreiraleratnu politiku, bile su bez ikakvog utjecaja u dono{enjumirovnih procesa i vrlo ~esto su zanemarivane i u pro-cesu pomirenja. Svoje djelovanje u procesu pomirenjau zajednici smo radile i radimo u ruralnim i urbanimsredinama primjenjuju}i razli~ite metode rada. Gradizmjenjene socijalne i etni~ke strukture je sa~uvao ele-mente multnietn~nosti za razliku od sela. Sela su prijerata, a i nakon djelomi~no ostvarenog procesa povrat-ka, bila uglavnom, osim u iznimnim slu~ajevima,monoetni~na. Na{e aktivnosti su bile namjenjene svimnacionalnim i socijalnim grupama.

U urbanim sredinama ìve domicilne gra|ankerazli~itih nacionalnosti koje nisu mjenjale mjestoboravka i povratnice, raseljene ène iz ruralnih iurbanih dijelova BiH te izbjeglice iz zemalja koje sunastale raspadom Jugoslavije. @ene imaju razli~itaiskustva iz rata i ve}ina od njih je izgubila po nekogblièg srodnika, muà, brata, sina. U ruralnompodru~ju smo neposredno poslije rata radile na rubn-im podru~jima Entiteta gdje su zbog èstokih sukobastradanja stanovni{tva bila najve}a, a svi stanovnicisu povratnici. Sad radimo i u ruralnim podru~jima gdjenisu bila neposredna ratna dejstva.

Koristile smo razne metode u svom radu:1. rad u malim grupama,2. rad na javnim tribinama i okruglim stolovima,3. podizanje javne svijesti kroz elektronske i

pisane medije,4. proces javnog zalaganja za marginalizirane grupe.* Udruène ène - Banjaluka, E-mail: [email protected],

[email protected]


NADA GOLUBOVI]*

Iskustva u procesu pomirenja - Period 1996-2004. godina

NADA GOLUBOVI]

Iskustva u procesu pomirenja - Period 1996-2004. godina

38 Decembar 2004.

Rade}i sa ènama shvatile smo da su setraume iz pro{losti vratile. Ve}ina èna sa kojimsmo radile bila je svjesna svoje patnje i ~injenice dase “treba ~uvati onih drugih”. Takav stav doprinosiprijenosu transgeneracijske traume koja Bosnu iHercegovinu moè ponovo dovesti u situaciju dajedan narod koji je vjekovima ìvio sa drugim ratujeprotiv susjeda sa kojim dijeli istu sudbinu.Zajedni~ko svim tim ènama je da su nezaposlene imarginalizirane. Svojim aktivnostima podièmojavnu svijest o problemima èna i zalaèmo se da teprobleme rije{imo. To je na~in kojim poku{avamoda ukaèmo na zajedni~ku sudbinu i probleme kojetreba rje{avati kako bi smanjili tenzije i radili nasagledavanju patnji koje su nam zajedni~ke.

Aktivno smo u~estvovale i organizirale nizaktivnosti u vezi rezolucije i transformacije konflik-ta. Radimo na razbijanju predrasuda koje dovodedo konfliktnih situacija. Smatramo da smo doprini-jele smanjenju mogu}nosti transgeneracijskogprenosa trauma. Kroz ovakav na~in rada,prilago|en svakoj grupi posebno, do{le smo dozaklju~aka da je Bosna i Hercegovina patrijarhalnazemlja. U zemlji vladaju mu{karci a ène kreirajupolitiku u svojim ku}ama. Traumatizirane ratom,optere}ene pro{lo{}u, ène prenose traume izjedne generacije u drugu.

U malim grupama radili smo na smanjenju trau-ma iz ovog rata i prepoznavanju trauma i patnji koddrugih. Radile smo na uvaàvanju razli~itosti i pre-poznavanju sli~nosti. Zajedni~ke probleme, koje suidentificarale u~esnice malih grupa, smo iznosile najavnim tribinama, podizale javnu svijest o njima izalagale se da se problemi rije{e.

U svom radu smo radile na klju~nim problemi-ma koji su nastali kao posljedica ratnih iskustava, akoje su istakle ène. Sagledavanjem problema koji

su zajedni~ki ènama iz razli~itih socijalnih ietni~kih grupa kroz mogu}nost njihovog rje{enjaradimo na transformaciji konflikta. Smatramo da jena taj na~in na{ rad pomogao u rje{avanju konflika-ta u Bosni i Hercegovini.

Za stvarno odrìvi mir dràva se mora vi{eangaìrati. Patnje koje su se desile sluè i danaskao dio predizborne kampanje i samim tim nijedaleko od istine tvrdnja da vladaju}e strukture una{oj dràvi podràvaju krhki mir da bi i dalje moglemanipulirati ljudima.

Nada Golubovi}

Experiences in the reconciliation process - Period 1996–2004

The war in Bosnia and Herzegovina has leftbehind uninhabited, destroyed, burnt down anddevastated villages. The cities’ demographic pic-ture has been changed, as well as the ethnic andsocial structure. That is why we have been con-ducting our activities in the community reconcilia-tion process in rural and urban areas, applying dif-ferent methods of work. Our activities were aimedat all national and social groups. Our association’starget group is women. With our activities, we aretrying to raise public awareness about the women’sissues and to find solutions to those problems. Wehave worked on key problems that arose as a con-sequence of war experiences, which were broughtforward by the women. We are trying to achieve aninsight into the problems that are common to thewomen from different social and ethnic groups and,by attempting to solve them; we work on conflictresolution and transformation.

39Decembar 2004.

Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnojbudu}nosti: kakav model istine ipoverenja/pomirenja je potreban Srbiji?

proiza{ao je iz zaklju~aka Konferencije odràne uoktobru 2004. godine. Konferencija je nosila nazivKoji model istine i pomirenja odgovara biv{ojJugoslaviji? Na njoj su se razmenila iskustva upogledu istine i pomirenja u razli~itim delovimasveta, uklju~uju}i razli~ite delove biv{e Jugoslavije.Glavni ciljevi budu}ih aktivnosti na planu istine ipomirenja definisani na konferenciji bili su: 1) nas-tavak razgovora na lokalnom nivou, kako bi seobezbedila {ira javna diskusija o ovim pitanjima i 2)dolaènje do modela istine i pomirenja za biv{uJugoslaviju. Naravno, drugi cilj je dugoro~an i kon-ferencija koja je organizovana 2004. godine bi tre-balo da predstavlja jedan korak bliè ostvarenju togcilja.

Slede}i navedene ciljeve, Viktimolo{ko dru{tvoSrbije je, uz podr{ku Fridrich Ebert Fondacije iMinistarstva za kulturu i medije, zapo~elo projekatpod nazivom Od se}anja na pro{lost ka pozitivnojbudu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je potreban Srbiji? Projekat je koncipiranpo uzoru na irski projekat Healing through remem-bering.1

Glavni deo projekta ~inila je serija javnih diskusi-ja, organizovanih u vidu razgovora u malim grupa-ma. Razgovori su snimani, a transkripti su kasnijedetaljno analizirani. Pored toga, od{tampana je idistribuirana informativna bro{ura o istini i pomiren-ju, sa prate}im upitnikom i objavljena su dva javnapoziva gra|anima da dostave svoje ideje i pred-loge. Poziv za slanje predloga bio je otvoren za svegra|ane Srbije, bez obzira na njihovu etni~ku, ver-

sku, politi~ku ili bilo koju drugu pripadnost ili ori-jentaciju. Distribucija bro{ura traje jo{ uvek. Ideje ipredlozi koje smo dobili od gra|ana putem bro{urai odgovora na javni poziv tako|e su analizirane,zajedno sa materijalom sa tribina. Smatramo daone u zna~ajnoj meri odraàvaju vi|enja, dileme iprobleme koje gra|ani imaju vezano za istinu ipomirenje.

U periodu od godinu dana (maj 2003. godine –jun 2004. godine), odràno je ukupno 12 tribina i tou slede}im mestima: Subotica, Novi Sad, Beograd,Barajevo, Kragujevac, Vrnja~ka Banja, Leskovac,Velika Plana, Novi Pazar, Ni{, Kur{umlija i Knjaè-vac. Pri izboru mesta, vodili smo ra~una o dvaosnovna kriterijuma: da budu zastupljeni svi deloviSrbije i da organizatori tribina budu osobe koje suve} upoznate sa na~inom rada, bilo da su u~estvo-vale na Me|unarodnoj konferenciji u Beogradu2002. godine ili su u~estvovali na nekoj od prethod-nih tribina.

Ukupan broj u~esnika tribina bio je 149. U~esni-ci tribina bili su:

^lanovi/~lanice razli~itih nevladinih organi-zacija i dobrotvornih udruènja,Predstavnici/predstavnice udruènja logo-ra{a, izbeglica, raseljenih lica s Kosova,udruènja boraca ratova 1990-1999. iudruènja kidnapovanih i nestalih lica, kao iu~esnici rata, izbeglice i raseljena lica neza-visno od pripadnosti udruènjima,Novinari, kao u~esnici i kao izve{ta~i sa tribine,^lanovi politi~kih partija, Predstavnici lokalne vlasti,Pojedinci razli~itih zanimanja (psihijatri,specijalni pedagozi, lekari, sociolozi, prevo-dioci, radnici, sudije, ekonomisti, advokati),Studenti i nezaposlena lica.

Tribine su zapo~injale uvodnim izlaganjimastru~njaka, uz prikazivanje prigodnog filma, a zatimbi se pokrenula diskusija u~esnika. Diskusija je

* Mr Nata{a Hanak je asistentkinja na Defektolo{kom fakulte-tu i ~lanica Viktimolo{kog dru{tva Srbije, E-mail:[email protected]

1 Vi{e o ovom projektu videti u tekstu Hamber B., ovaj brojTemide, str. 23


MR NATA[A HANAK*

Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je potreban Srbiji?

MR NATA[A HANAK

Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je...

40 Decembar 2004.

moderirana tako da omogu}i izno{enje li~nih pozi-tivnih ili negativnih iskustava i razmi{ljanja na temuistine, se}anja na pro{lost, mogu}nosti uspostav-ljanja poverenja, modela pomirenja, problema kojiprate proces i sl. Model razgovora u malim grupa-ma omogu}io je da se diskusije vode u opu{tenojatmosferi, uz nastojanje da se emocije stave udrugi plan. U~esnici su podstaknuti da slu{aju jednidruge, iznose li~na iskustva i budu konstruktivni udiskusiji. Moderatori su ukazivali na sli~nosti iskus-tava, bogatstvo i vrednost iznetih ideja koje su nakraju svake tribine kratko sumirane.

Analiza prikupljenog materijala bila je usmerenaka traganju za idejama i odgovorima na nekolikobitnih pitanja: kako ljudi razumeju pojmove kao {tosu istina, pomirenje, krivica; za{to je proces istinei pomirenja uop{te potreban, kako treba da izgledaproces, koje metode treba primeniti da bi biouspe{an, koga sve treba uklju~iti u proces, ko trebada ima inicijativu, kako do}i do istine, koje sute{ko}e i prepreke, imaju li gra|ani konkretne pred-loge u vezi dolaènja do istine, ~injenja istineneizbe`nom i re{avanja konflikata. Tako|e smobeleìli primere projekata na kojima se radi, pozi-tivne i negativne primere odnosa pojedinaca igrupa koje su pro{le kroz konflikt.

O svim navedenim temama prikupljeno jemno{tvo ideja koje su sistematizovane i anal-izirane. Ovaj finalni deo posla uradile su dr VesnaNikoli}-Ristanovi} i mr Nata{a Hanak. Rezultatianaliza objavljeni su u knjizi Od se}anja na pro{lostka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i pov-erenja/pomirenja je potreban Srbiji? u izdanjuViktimolo{kog dru{tva Srbije i »Prometeja« izBeograda.

Predstavi}emo neke od najistaknutijihzaklju~aka koji se odnose na:

najva`nije aktere u procesu istine i pomiren-ja i inicijatore procesa,na~ine utvr|ivanja istine,na~ine da se istina u~ini vidljivom ineizbe`nom,na~ine da se re{e konflikti i uspostaveodnosi poverenja.

Kao najva`nije aktere u procesu, u~esnici suistakli dràvne organe, medije, nevladine organi-zacije i `rtve.

Dràvni organi, pre svega, nose odgovornost zapokretanje procesa istine i pomirenja. Nepostojanjepoliti~ke volje za obelodanjivanjem ~injenica,ka`njavanjem po~inilaca i pomirenjem sa susedimaistaknuto je kao jedna od najve}ih prepreka proce-su istine i pomirenja. Idealno bi bilo kada bi

politi~ari osmi{ljavali strategije i planirali proces,koriste}i pri tome ideje koje dobiju od gra|ana. Pritome se podrazumeva da i gra|ani treba da buduzainteresovani. Ovako skladno zami{ljena sarad-nja «vrha» i «baze», me|utim, zavisi od toga da lipostoji poverenje gra|ana u vlast.

Pojavilo se i pitanje koji narod/dràva treba daima inicijativu u procesu istine i pomirenja. Iako jepreovladao stav da sve strane treba da daju svojdoprinos i iniciraju aktivnosti, o~igledna je frustraci-ja usled nedostatka informacija o inicijativama udrugim delovima biv{e Jugoslavije. Otud jerasprostranjeno ube|enje da se samo u Srbiji ne{toradi po pitanju pomirenja.

Pored dràvnih organa, mediji se smatrajuklju~nim faktorom u procesu istine i pomirenja. Dosada su oni imali prete`no negativnu ulogu, uznekoliko retkih izuzetaka, kao {to su radio i TV B92ili nedeljnik VREME. Potrebno je da mediji postanupromoteri saznavanja istine i procesa pomirenja.Veoma sli~no mi{ljenje se ~ulo i u vezi uloge ver-skih zajednica.

U~esnici su prepoznali nevladine organizacijekao pokreta~e su{tinskih tema i va`nih aktivnosti,ali istovremeno i kao nedovoljno povezane i koor-dinisane, stoga i bez ve}eg efekta.

Uklju~ivanje `rtava rata u proces istine ipomirenja predstavljalo je va`nu temu na gotovosvim tribinama. Kao `rtve o kojima se posebnomora voditi ra~una istaknute su porodice nestalih,porodice logora{a, izbeglice i deca, ali i u~esnicirata, posebno kada su usled posledica rata zavr{ilina psihijatrijskim klinikama. Iako su u~esnici,naro~ito stru~njaci, koji su radili sa `rtvama torture,ali i same `rtve, isticali spremnost `rtava i njihovihporodica da razgovaraju sa zlo~incima, da oprostei pomire se, istovremeno su ukazivali na oprez:neposredne `rtve, posebno porodice sa velikimgubicima i porodice nestalih lica ne bi trebalo dabudu prve u procesu.

Proces treba zapo~eti utvr|ivanjem celoviteistine o `rtvama, zlo~incima i zlo~inima, kao i o poz-itivnim primerima i o inicijativama u vezi istine ipomirenja. Veoma je va`no da se iskristalisalouverenje da je potrebno utvrditi istinu o zlo~inima~injenim kako u bliòj, tako i u daljoj pro{losti, jer jeza na{e prostore karakteristi~na istorija poricanja iistorija nemirenja. Pri tome se posebno insistira nava`nosti utvr|ivanja istina o zlo~inima svih strana ipovezivanja tih istina u celinu, kako bi se razumelo{ta se desilo i prevazi{lo poricanje. Nije mogu}eoprostiti, ako ne razumemo za{to su izbili ratovi,za{to su ljudi podràvali ratnu politiku, za{to su~inili zlo~ine. Treba napomenuti i da se relativno

MR NATA[A HANAKProjekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je...

41Decembar 2004.

~esto ~ulo mi{ljenje da svaka strana treba, presvega, da ~ini napore ka saznavanju istine ozlo~inima svojih sunarodnika. U~esnici su kaonajpogodnije na~ine dolaènja do istine o pro{lostipredloìli su|enja, kao klasi~an na~in utvr|ivanjaistine o zlo~inima, i razgovore i prikupljanjesvedo~enja i drugih pouzdanih (stru~no priku-pljenih) dokumenata. U~esnici su uo~avali prob-leme i prepreke koji prate vo|enje postupaka preddoma}im sudovima, kako u Srbiji, tako i u drugimdràvama biv{e Jugoslavije. Upravo ti problemipredstavljaju glavni razlog davanja primatame|unarodnim sudovima, iako se dobro uo~ava dabi, u pogodnijim okolnostima, sa stanovi{tadolaènja do istine o pro{losti, su|enja preddoma}im sudovima imala ve}i efekat. Razgovori supredloèni kao oblik dolaènja do istine kako o neg-ativnim tako i o pozitivnim iskustvima, ali i o inicija-tivama u vezi istine i pomirenja koje postoje udrugim delovima biv{e Jugoslavije. êsto se istica-lo da je model razgovora na tribinama organizovan-im od strane VDS dobar na~in za dolaènje, kakodo istine, tako i do poverenja/pomirenja izme|u ide-olo{kih i politi~kih neistomi{ljenika. Tako|e je biloideja da se ovakvi razgovori premeste u medijskiprostor, kako bi imali ve}i efekat.

Kao vaàn na~in dolaènja do istine predloènoje i prikupljanje svedo~enja `rtava i drugih materi-jala o zlo~inima, posebno o patnjama `rtava, ali i opozitivnim primerima ljudske solidarnosti. U~esnicisu istakli one oblike saznavanja istine koji su bazi-rani na javnom svedo~enju `rtava i u~esnikarata/izvr{ilaca zlo~ina, kao {to su:

komisija istine i pomirenja kao dràvna inici-jativa, neformalni gra|anski tribunali-radionice, kaoinicijative civilnog dru{tva na lokalnom nivou.

Utvr|ivanje istine je samo prva faza procesa.Istina mora, zatim da postane dostupna naj{irojjavnosti, i to na takav na~in da suo~avanje sa njombude neizbe`no, a poricanje gotovo nemogu}e.Predloèni su slede}i na~ini da se istina u~ini dos-tupnom i neizbe`nom i to:

masovno prisustvo na odgovaraju}i na~inprezentirane istine u medijima, uklju~uju}i tui pravljenje TV emisija/filmova koji govore ozlo~inima i pozitivnim iskustvima i njihovoprikazivanje u svim delovima biv{eJugoslavije;ustanovljavanje memorijalnog muzeja saaktivnom postavkom;

ustanovljavanje Dana za se}anje irazmi{ljanje i/ili Dana pomirenja;objavljivanje imena `rtava i zlo~inaca;kampanje;{kolski programi i ud`benici – deideolo-gizacija i kori{}enje pouzdano utvr|enih~injenica.

Istovremeno sa utvr|ivanjem istine treba sebaviti postoje}im i predupre|ivati nove konflikte. Pritome, va`ni na~ini bavljenja konfliktima sa ciljemnjihovog re{avanja i uspostavljanja odnosa pov-erenja bi mogli biti:

osnivanje konflikt-menad`ment centra;razli~iti oblici povezivanja ljudi, npr. krozzajedni~ke projekte i manifestacije (nadràvnom nivou i na nivou civilnog dru{tva);edukacija dece, mladih i prosvetnih radnika i to: - putem uklju~ivanja nenasilne komunikaci-

je u sve oblike obrazovanja;- kroz rad na prepoznavanju i prevazilaè-

nju predrasuda i definisanje vrednosti; - uvo|enjem edukacije za medijaciju u

re{avanju konflikata;povezivanje `rtava sa sli~nim iskustvom, npr.putem bratimljenja udruènja logora{a/pove-zivanja svih udruènja izbeglih i raseljenih lica.

Najzad, za prevenciju konflikata neophodno jesaznavanje istine o pro{lim sukobima i istovremenorad na sebi – prepoznavanje i razumevanjeose}anja, potreba i frustracija koja leè u osnoviagresije. Ako razumemo da na{i problemi leè unama samima, a ne u drugima, onda }emo u man-joj meri svoje frustracije ispoljavati i prazniti krozkonfliktne odnose s drugima.

Ove zaklju~ke, kao i druge rezultate objavljeneu knjizi, predstavili smo na Konferenciji Istina ipomirenje u biv{oj Jugoslaviji: Gde smo sada ikuda dalje, odrànoj u oktobru 2004. godine uBeogradu. Predloge gra|ana dobijene putem tribi-na, bro{ura i javnog poziva objedinili smo sa pred-lozima i idejama drugih u~esnika na konferenciji.Objavljivanjem predloga sa konferencije u dnevnoj{tampi Viktimolo{ko dru{tvo Srbije planira da nas-tavi informisanje gra|ana i promovisanje aktivnoguklju~ivanja zainteresovanih pojedinaca, kao iorganizacija, u inicijative za istinu i pomirenje. Oveinicijative trebalo bi da koordinisanim naporomuti~u na izja{njavanje vlasti i jasno definisanjedràvne strategije u pogledu istine i pomirenja.

MR NATA[A HANAK

Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je...

42 Decembar 2004.

Nata{a Hanak, MA

Project From remembering the pasttoward a positive future: what kind of

model of truth abd trust/ reconciliationdoes Serbia need?

The Victimology Society of Serbia, with the sup-port of FES (Friedrich Ebert Stiftung) and theMinistry of Culture of Serbia, conducted a projectentitled From remembering the past toward a posi-tive future: what kind of model of truth and trust /reconciliation does Serbia need? The project was

launched with the aim to secure a broad public dis-cussion at the level of the local communities aboutthe issues of truth and reconciliation and with thefinal objective to arrive at a model of truth and rec-onciliation for Serbia. The main part of the projectconsisted of a series of public discussions, organ-ized in the form of debates in small groups. Thedebates were recorded and the transripts wereanalysed in detail later. Besides, an informativebroshure on truth and reconciliation was printedand handed out, with an accompanying question-naire, and two public appeals were issued to thecitizens to send in their ideas and proposals.

43Decembar 2004.

Nevladina organizacija “Vojvo|anka-Regionalna ènska inicijativa” bila je jedanod lokalnih organizatora izlo`be fotografija

“Krv i med” ameri~kog ratnog fotoreportera RonaHaviva u Novom Sadu, od 10. do 20. septembra2002. godine. Tokom trajanja izlo`be u NovomSadu, svakodnevno su snimane reakcije posetilacai de{avanja u prostoru u kojem je organizovanaizlo`ba. Materijal koji je prikupljen tokom desetdana izlo`be u Novom Sadu, dragocen je za daljeprocese suo~avanja sa istinom o ratovima na pros-toru biv{e Jugoslavije.

Dokumentacioni centar “Ratovi 1991-99” iKulturni centar “Rex”, uz podr{ku Freedom House-a i USAID-a, organizovali su u 2002. godini prikazi-vanje izlo`be ratnih fotografija ameri~kog fotore-portera Rona Haviva “Krv i med” u {est gradova uSrbiji. Izlo`ba obuhvata 64 fotografije na kojima suzabeleèni fragmenti ratnih zbivanja u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Makedoniji. Ciljove izlo`be je bio da podstakne javni razgovor oratnim zbivanjima, a ne da ponudi njihovo kona~notuma~enje.

Prvi grad u Srbiji u kojem je odràna izlo`ba bioje Beograd (22. mart - 5. april 2002. godine). Potomje izlo`ba otvorena u Vr{cu, dok je u â~ku,Kragujevcu i Uìcu bilo onemogu}eno njenoodràvanje. Novi Sad je bio poslednji u nizu grado-va u kojima je organizovana ova izlo`ba u Srbiji.

Incidenti koji su pratili izlo`bu ratnih fotografijaRona Haviva u drugim gradovima u Srbiji1, ionemogu}avali njeno otvaranje i odràvanje uUìcu, â~ku i Kragujevcu, uticali su na na~in orga-nizacije i koncipiranje programa koji su realizovaniu okviru izlo`be u Novom Sadu.

Izlo`ba u Uìcu je zatvorena 5. juna 2002, ~etiridana pre planiranog vremena na zahtev grupegra|ana. Oko 40 gra|ana do{lo je u hol uì~kogpozori{ta, gde su bile izloène fotografije i zatraìloda se one smesta skinu. Prema njihovim re~ima,fotografije su ih vre|ale zbog “antisrpskogsadràja”. Posle intervencije policije, gra|ani suostali ispred hola pozori{ta, a nakon sat vremena,organizatori (nevladina organizacija “Libergraf”) suskinuli sve fotografije.

U â~ku je izlo`ba zatvorena dan posleotvaranja (15. jula 2002) na osnovu odluke upraveDoma kulture zbog incidenta koji se dogodio pri-likom otvaranja. Tri mladi}a prekinula su otvaranjeizlo`be napadom na aktivistu Gra|anskog parla-menta Srbije, Ivana Zlati}a, koji je bio jedan odorganizatora. Dom kulture je doneo odluku da sefotografije Rona Haviva skinu zbog “mogu}nosti dase incidenti nastave, jer organizator nije organizo-vao obezbe|enje za izlo`bu”. U Kragujevcu je ve}agrupa ljudi spre~ila otvaranje izlo`be 25. avgusta2002. Grupa ljudi od kojih je ve}ina nosila crnemajice sa slikom Radovana Karadì}a i porukom“Srpski heroj” i natpisima “S verom u boga iotad`binu”, negodovali su zbog otvaranja izlo`be uorganizaciji nevladine organizacije Kragujeva~kiforum, i vre|ali malobrojne posetioce koji su do{lida pogledaju izlo`bu, nazivaju}i ih izdajnicima.Organizatori su odloìli otvaranje izlo`be, kako bise izbegao ve}i incident. Do odràvanja izlo`be nijedo{lo ni kasnije, jer organizator nije bio umogu}nosti da obezbedi sigurnost fotografija iposetilaca. Izostala je obe}ana pomo} i podr{kaSkup{tine op{tine Kragujevac.

Spre~avanje otvaranja izlo`be ratnih fotografijaameri~kog fotoreportera Rona Haviva i incidentikoji su se dogodili u Uìcu (5. juna 2002), â~ku(15. jula 2002) i Kragujevcu (25. avgusta 2002), poskoro identi~nom obrascu ponavljali su se od gradado grada. U pitanju je bila ista, napred opisana,ikonografija grupa koje su izazivale te incidente, iisti argumenti za zatvaranje izlo`be (“da se

* Vojvo|anka - Regionalna ènska inicijativa, Novi Sad, E-mail: [email protected]

1 Izlo`ba Rona Haviva “Krv i med”, prvo je prikazana uSarajevu, Zagrebu, a potom i u Beogradu. Me|utim publikau Uìcu, â~ku i Kragujevcu nije imala mogu}nosti da samaizgradi sud o kakvoj se izlo`bi radi, jer je nasilnoonemogu}eno njeno odràvanje u ovim gradovima.


MARIJA GAJICKI*

Novo iskustvo u procesu suo~avanja sa pro{lo{}u

MARIJA GAJICKI


44 Decembar 2004.

izlo`bom atakuje na dostojanstvo gra|ana i dràve”i da je ona “antisrpska”). Doga|aji koji su pratiliodràvanje izlo`be Rona Haviva u Srbiji potvrdili sukoliko je svaki poku{aj da se otvori javna diskusijai pokrene pitanje odgovornosti za doga|aje izneposredne pro{losti suo~en sa otporom.

înjenice o izlo`bi u Novom Sadu

Imaju}i u vidu doga|aje koji su pratili odràva-nje izlo`be ratnih fotografija Rona Haviva u Uìcu,â~ku i Kragujevcu, organizatori izlo`be u NovomSadu (Vojvo|anka – Regionalna ènska incijativa,Centar za politi~ko obrazovanje i MEDIAPACT)osmisli su koncept koji je imao za cilj da:

podstakne javni razgovor o ratnim zbivanji-ma na prostoru biv{e Jugoslavije;istinu o ratovima predstavi kao mozaikrazli~itih elemenata, koji tek kada se zajednosloè, mogu da pruè relativno celovitu slikutragedije kroz koju je pro{ao deo nekada{njeJugoslavije;ukaè na neophodnost poznavanja ~injenicao ratu u svakom dru{tvu; omogu}i svakom ko to èli da iznese svojemi{ljenje uz uvaàvanje tu|eg mi{ljenja idruga~ijeg vi|enja odre|enih doga|aja izna{e neposredne pro{losti.

U saradnji sa psihoterapeutom VladanomBearom, koji ve} niz godina radi u timu stru~njakaokupljenih oko novosadskog “Dru{tva za za{titumentalnog zdravlja i `rtava rata od 1991. do 1999.godine”, osmi{ljen je koncept izlo`be i prate}i pro-grami – tribine i projekcije dokumentarnih filmova.Da bi se izbegli incidenti koji su se doga|ali udrugim gradovima, odlu~eno je da fotografije RonaHaviva budu izloène osam dana bez potpisa auto-ra. Namera je bila da se omogu}i posetiocima daupi{u svoje komentare ili sami daju nazivefotografijama na osnovu vi|enog. Pored svakefotografije stavljeni su prazni papiri i olovke. Knjigautisaka, kao i poseban prostor u okviru izlo`be, zidu duìni od 10 metara, ponudili su jo{ dvemogu}nosti posetiocima koji su èleli i na druga~ijina~in da zabeleè svoje vi|enje izlo`be. Na pros-toru zida posetiocima je omogu}eno da pored poru-ka, ostave i fotografije ili dokumente koje donesu, aodnose se na ratne sukobe u periodu od 1991. do1999. godine na prostoru biv{e Jugoslavije.

U okviru programa izlo`be, u Novom Sadu su od10. do 20. septembra 2002. godine realizovane i dvetribine i projekcije 4 dokumentarna filma. Svi prate}iprogrami organizovani su u prostoru u kojem je bila

postavljena izlo`ba. Prva tribina nosila je naziv“Vijetnamski sindrom u Srbiji” (12. septembar 2002.godine). U ratovima na prostoru biv{e Jugoslavijeubijene su stotine hiljada ljudi, milioni su proterani izsvojih domova, a stotine hiljada ljudi u~estvovalo je,uglavnom ne svojom voljom, u krvavim sukobima.Prema podacima Me|unarodnog komiteta Crvenogkrsta u balkanskim ratovima od 1990. godine nestaloje 23.339 ljudi: 17.087 u bosanskom ratu, 2.543 uHrvatskoj i 3.709 u sukobima na Kosovu.

Neki od u~esnika rata ranjeni su na frontovima,a velika ve}ina njih vu~e traume sa rati{ta. Oonome {to su doìveli nerado pri~aju i svojimnajbliìma. Da li je kona~no do{lo vreme da se ovimproblemom ozbiljno pozabavimo i da priznamo sebida vijetnamski sindrom u Srbiji postoji, a da ljudikoji su u~estvovali u ratovima nisu obavezno izlo~inci. Psihijatar Vladan Beara iz Dru{tva zaza{titu mentalnog zdravlja i `rtava ratova od 1991.do 1999. godine i Predrag Miljanovi} na~elnik psi-hijatrije u Vojnoj bolnici u Novom Sadu, govorili suo “Vijetnamskom sindromu u Srbiji”.

Druga tribina (18. septembar 2002. godine) podnazivom “Rat je slobodan izbor?” otvorila je mnogo-brojna pitanja. Da li je rat slobodan izbor svakog~oveka, ili postoje mehanizmi koji, i pacifisti~ki opre-deljene ljude, mogu da zavedu i odvedu na front?Kako se ose}a ~ovek kada, makar i na silu, ode narati{te? Da li po~inje da se prilago|ava zakonimaopstanka koji vladaju u ratu, ili i dalje razmi{lja paci-fisti~ki? Koliko je dobrovoljaca bilo me|u ratnicima ida li su i “obi~ni”, nasilno mobilisani ljudi, spremni daizvr{e zlo~in? Da li boravak na rati{tu automatskizna~i i beleg za ~itav ìvot? Da li antiratni aktivistiikada mogu biti toliko jaki da se suprotstave mili-taristi~ki opredeljenom reìmu i da ga zaustave unameri da zapo~ne rat? U~esnici tribine su bili anti-ratni aktivisti i politi~ari: Nenad ânak i Bala Lajo{.

U okviru prate}ih programa izlo`be prikazani sui dokumentarni filmovi: “Put bratstva i jedinstva”Maje Weiss (13. septembra 2002. godine), “Muzejradi dràvnim praznicima” Adrijane Stojkovi} (14.septembra 2002.), “Rat je zavr{en” Ivana Markova(16. septembra 2002. godine) i “@rtva geografije”Daga Obrija (17. septembra 2002. godine).

Ovim konceptom organizatori su omogu}ili pose-tiocima izlo`be da ne budu samo pasivni posmatra~i,ve} da se aktivno uklju~e u proces suo~avanja saistinom o ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije.Va`no je napomenuti da je izlo`ba organizovana usaradnji sa institucijama pokrajinske i gradske vladeu Novom Sadu i predstavnicima pokrajinskog i grad-skog MUP-a, a uz podr{ku Nenada ânka, predsed-nika Skup{tine AP Vojvodine i predsednika Lige

MARIJA GAJICKINovo iskustvo u procesu suo~avanja sa pro{lo{}u

45Decembar 2004.

Socijaldemokrata Vojvodine. Organizatori izlo`be uNovom Sadu postigli su dogovor o saradnji sa pred-stavnicima MUP-a, koji su profesionalno i korektnoobavljali svoj posao na obezbe|enju javnog redatokom odràvanja izlo`be.

Ko su bili posetioci izlo`be?

Posetioci izlo`be “Krv i med” i prate}ih progra-ma u Novom Sadu pripadaju svim starosnim, soci-jalnim, nacionalnim i verskim grupama koje ìve uovom gradu. Na projekcijama dokumentarnih filmo-va bilo je najvi{e mladih, dok su pripadnici srednjei starije generacije u ve}em broju pose}ivali tribine.

Bilo je i onih koji su izlo`bu posetili vi{e puta, abilo je i onih koji su iz dana u dan dolazili redovno.Organizatori izlo`be su pruìli posetiocimamogu}nost da daju svoje komentare ili donesufotografije i dokumente koji se odnose na periodratova na prostoru biv{e Jugoslavije, {to je uticalona to da se u postavci izlo`be svakog dana na|unovi elementi. Poruke koje su u toku dana “razme-njivane” na papirima pored fotografija Rona Haviva,posebno su privla~ile pa`nju i ~itale se kao “romanu nastavcima”. Tokom deset dana trajanja izlo`be uNovom Sadu uspostavljen je specifi~an na~inkomunikacije, koji je uspeo da kanali{e razli~itaemotivna stanja i doìvljaje, (od ekstremnih i agre-sivnih stavova do argumetovanog i objektivnogstava), kada je u pitanju suo~avanje sa istinom iposledicama ratova na prostoru biv{e Jugoslavije.

Upotreba projekta VIVISECT u procesu suo~avanja sa pro{lo{}u

Kratki dokumentarni film i knjiga dokumenatapod nazivom VIVISECT predstavljaju svedo~anst-vo o na~inu na koji je realizovana izlo`ba ratnihfotografija “Krv i med” ameri~kog fotoreporteraRona Haviva u Novom Sadu i reakcijama mnogob-rojnih posetilaca izlo`be.

Izlo`ba koja je organizovana u Novom Sadu, od 10.do 20. septembra 2002. godine izazvala je veliku medi-jsku pa`nju i kontroverzne reakcije posetilaca. Izlo`buje videlo preko 5000 ljudi, a materijal koji je prikupljentokom trajanja izlo`be montiran je u kratki dokumen-tarni film pod nazivom VIVISECT, dok su komentarikoje su posetioci izlo`be ostavljali pored fotografijaRona Haviva, objavljeni u knjizi dokumenata. Knjigadokumenata VIVISECT analizira pisane poruke poseti-laca izlo`be u Novom Sadu, dru{tveno–istorijski kon-tekst i problem viktimizacije, kao i rezultate koji supostignuti u dosada{njim procesima istine i pomirenja uSrbiji. VIVISECT je dokument koji svedo~i o dru{tvenoj

i politi~koj situaciji u Srbiji, posle pada Milo{evi}evogreìma, i razlozima zbog kojih je oteàn processuo~avanja sa istinom o ratovima i ratnim zlo~inimakoji su se dogodili u poslednjoj deceniji 20. veka naprostoru biv{e Jugoslavije.

Dve godine posle odràvanja izlo`be RonaHaviva “Krv i med” (2004), stavovi gra|ana Srbijeprema Ha{kom tribunalu i pitanjima u vezi sasuo~avanjem s pro{lo{}u, ratnim zlo~inima,pomirenjem izme|u ljudi, naroda i dràva na pros-toru biv{e Jugoslavije, kao i o ka`njavanju krivacaza ratne zlo~ine, nisu se zna~ajnije promenili uodnosu na stavove koji su u prethodnim godinamabili prisutni u javnosti. U politi~koj i stru~noj javnos-ti, kao i u javnom mnjenju i dalje postoji o{trapodela po pitanju stavova o Ha{kom tribunalu, nje-govoj nadle`nosti, kao i prema inicijativama zautvr|ivanje istine i postizanja pomirenja.

U Srbiji i dalje postoji otvorena podr{ka pojed-incima optuènim za ratne zlo~ine. Odnos premainstituciji Ha{kog tribunala i dalje se pojavljuje kaosimbol odnosa prema nacionalisti~ki obojenomzlo~inu. Hag je u javnom govoru politi~arademokratske i tranzicione Srbije “om~a oko vrata” i“gorka pilula koja se mora progutati”, a ne stvarniidejni raskid i diskontinuitet sa pojedincima i poli-tikom za koje se vezuju optu`be za ratni zlo~in.

U takvoj atmosferi knjiga dokumenata i kratkifilm pod nazivom VIVISECT koriste se kao dobarprimer kako podsta}i dijalog o ratnim zbivanjima naprostoru biv{e Jugoslavije u razli~itim sredinama.

Viktimolo{ko dru{tvo Srbije je, u okviru svogprojekta “Od se}anja na pro{lost ka pozitivnojbudu}nosti - Koji model istine i pomirenja/poveren-ja je potreban Srbiji?”, na tribinama koje su organi-zovane tokom 2003. i 2004. godine u vi{e gradovau Srbiji (Novi Sad, Velika Plana, Subotica,Barajevo, Ni{, Kragujevac i Knjaèvac), koristiloknjigu dokumenta i film VIVISECT za iniciranje raz-govora sa u~esnicima.

Tako|e, u okviru predmeta Analiza diskursa, naIV godini Odseka za srpski jezik i lingvistiku, naFilozofskom fakultetu u Novom Sadu, prof. drSvenka Savi} koristi materijal iz knjige VIVISECT uradu sa studentima i pripremi za debatu “Govormr`nje”. Rad na materijalu je organizovan tako dasvaki student (ukupno 38), dobije spisak porukaostavljenih za jednu fotografiju Rona Haviva naizlo`bi u Novom Sadu. Tekst Svenke Savi} “RonHaviv: Krv i med na fotografijama i u re~ima” objav-ljen u knjizi, obavezna je literatura za studente.Iskustvo u dosada{njem radu pokazuje da pojedinistudenti, koji su izbeglice sa Kosova ili iz Hrvatskei Bosne i Hercegovine, jo{ uvek nisu spremni za

MARIJA GAJICKI


46 Decembar 2004.

saradnju i opro{tenje. Ipak, va`no je ista}i da seprvi put na jednoj visoko{kolskoj ustanovi koristimaterijal aktivista nevladinih organizacija u proces-ima suo~avanja sa pro{lo{}u.

Kratki dokumentarni film VIVISECT koji beleìreakcije posetilaca na izlo`bi u Novom Sadu, emito-van je tokom 2003. i 2004. godine na vi{e TV stanicau Srbiji, a emitovan je i u programu TV Jadran iz Splita(Hrvatska), u emisiji Cenzura. Ova kratka forma pred-stavlja dobar na~in da se u razli~itim sredinama krozprograme lokalnih TV stanica, uti~e na promenustavova gra|ana prema ratnim zlo~inima, i ka`njava-nju krivaca za ratne zlo~ine.

Kratki dokumentarni film VIVISECT prikazivanje svakog dana i u okviru izlo`be “Deset godinarata” i izlo`be ratnih fotografija Rona Haviva “Krv imed” u Izlo`benom centru fotografija o ratu i suko-bima (War Photo Limited) u Dubrovniku (Hrvatska),od septembra 2003. do 20. jula 2004. godine. Nadva sprata izlo`benog centra bilo je izloèno oko120 fotografija najboljih svetskih autora kojesvedo~e o sukobima i ratovima na prostoru biv{eJugoslavije. Na prvom spratu bila je postavljenaizlo`ba ratnih fotografija Rona Haviva “Krv i med”,a na drugom radovi deset poznatih svetskihfotografa (Jon Jones, Christopher Morris, NoelQuidu, Jan Grarup, Claus Bjorn Larsen, AndrewTesta, Darko Bandi}, Yannis Behrakis, Sr|an Ili}) oratnim strahotama u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.

U sklopu galerije nalazi se i mala kino sala ukojoj je prikazano oko 600 fotografija tih autora idokumentarni filmovi o reakcijama na fotografijeRona Haviva: film VIVISECT o reakcijama posetila-ca izlo`be “Krv i med” u Novom Sadu i “Eyes of theWorld”. Direktor Izlo`benog centra u Dubrovniku,Wade Goddard kaè “da film VIVISECT ne pruàsamo uvid u nacionalisti~ki idealizam koji je zaga-dio ovaj region, ve} i primorava posetioce dapreispitaju sopstveno tuma~enje izlo`be”. “Oni sevra}aju izlo`bi po{to pogledaju film i prvi put zaistagledaju u fotografije i poruke iza njih. Na{a knjigautisaka je puna pozitivnih naznaka o izlo`bi, ajedan deo na{ih posetilaca odlazi pla~u}i.” Ovugaleriju svakodnevno poseti nekoliko stotina pose-tioca, me|u kojima su i inostrani novinari, sni-matelji, kao i u~esnici razli~itih seminara o mirnomre{avanju sukoba i konflikta. Jedan od posetilacagalerije u Dubrovniku, bio je i apsolvent naUniverzitetu u Sarajevu i Bolonji, koji trenutno radina magistarskom radu iz ljudskih prava. Njegovateza ima radni naslov “Suo~avanje sa pro{lo{}u ubiv{oj Jugoslaviji”, i posebno ga interesuje kako jemogu}e prevazi}i poricanje ratnih zlo~ina. UDubrovniku je video film VIVISECT, i u svoj magis-

tarski rad uklju~io je delove iz filma i knjige, koji suga podstakli da razmi{lja i o tome kako ljudi razvi-jaju mehanizme poricanja ratnih zlo~ina i kako seboriti protiv toga.

Tokom 2003. i 2004. godine projekat VIVISECTje izazvao veliko interesovanje doma}e i me|unaro-dne javnosti. Kratki dokumentarni film VIVISECTprikazan je i na me|unarodnim Filmskim festivalimao ljudskim pravima u Njujorku (SAD), Pali}u (Srbija),Prizrenu (Kosovo), Barseloni i Madridu ([panija),Var{avi (Poljska) i @enevi ([vajcarska). NaFestivalu u Barseloni, film VIVISECT je dobionagradu za najbolji kratki dokumentarni film. Film jeprikazan i u 6 gradova u [paniji i 5 gradova uPoljskoj, a nedavno je prikazan i u programu TVCenzure iz Splita. U okviru programa Putuju}ih fes-tivala o ljudskim pravima, film VIVISECT se prikazu-je i u Ukrajini, Jermeniji, Azerbejdànu i Gruziji.Projekat VIVISECT do sada je predstavljen uKikindi, Velenju (Slovenija), Stellenbosch-u (Ju`naAfrika), Beogradu, Pan~evu, Priboju, NovomBe~eju, Rumi, Bajinoj Ba{ti, Zagrebu, Osijeku iSrebrenici. Prvo izdanje knjige dokumenata i filmVIVISECT, {tampano u tiraù od 300 primeraka,podeljeno je u celosti aktivistima nevladinih organi-zacija, novinarima, politi~arima i predstavnicimame|unarodnih organizacija u vi{e od 10 zemalja usvetu. Godinu dana posle objavljivanje prvog izdan-ja knjige dokumenata VIVISECT, {tampano je idrugo izdanje u tiraù od 500 primeraka. ProjekatVIVISECT nastavlja da se razvija kroz inicijativuFestivala o ljudskim pravima na filmu u NovomSadu. Prvo izdanje ovog Festivala (decembar 2004.godine) posve}eno je temi “Rat na prostoru biv{eJugoslavije: pogled iznutra i spolja”.

Marija Gajicki

New experience in the process of facing the past

In this paper the author presents the projectVIVISECT, which was developed in connection tothe negative reactions in several towns in Serbia tothe exhibition of war photography of American pho-tographer Ron Haviv. NGO Vojvodjanka organizedthe same exhibition in different way, which includedremoving the titles and allowing people to writetheir own titles and comments. As a result of thatthe book and documentary film VIVISECT aredeveloped, which have been afterwards used fordeveloping discussion about the past within com-munity.

47Decembar 2004.

«Dru{tvo za za{titu mentalnog zdravlja ratnihveterana i `rtava ratova 1991-1999« postoji od1999. godine. Od kako smo po~eli da radimo sa rat-nim veteranima, prati nas pitanje za{to bi nekopomagao ratnim veteranima. Sa jedne strane, pos-toji stav da mi zapravo nemamo traumatizovaneratne veterane, da je sve to produkt ma{te psihi-jatara i psihologa, da su na{i momci junaci, a dasvakako postoje pojedinci koji “glume bolest” kakobi izvukli nekakve privilegije za sebe. Sa drugestrane, postoji nerazumevanje nekih me|unarodnihhumanitarnih ~inilaca za probleme ratnih veterana,koji uglavnom imaju homogen stav prema svimljudima sa iskustvom rata, kao o ubicama,plja~ka{ima, zlo~incima. Ratni veterani se doìvl-javaju kao neko ko kvari mirovni proces, neko ko jepo definiciji lo{ i opasan, te je pametnije izbegavatibilo kakve kontakte sa njima i isklju~iti ih iz procesatransformacije dru{tva i izgradnje trajnog mira.

Sada }emo poku{ati da argumentovano odgov-orimo i jednima i drugima.

Po~e}emo prvo od grubog prikaza politi~ke situaci-je u Srbiji 2004. godine.Ona izgleda otprilike ovako:

Politi~ka nestabilnost sa ~estim izborima,nestabilnim koalicionim i/ili manjinskimvladama;Ja~anje radikalnih politi~kih snaga, {to samopo sebi predstavlja direktnu pretnju izgradnjitrajnog mira;Slabe dràvne institucije i slab pravni sistem,{to ko~i procese tranzicije;Visoka stopa nezaposlenosti i siroma{tvakao rezultat ekonomske tranzicije;Nepostojanje jasnog koncepta o tome kakotretirati pitanje ratnih zlo~ina kao i neposto-janje konsenzusa u dru{tvu o tome; Nema otvorenosti/politi~ke volje zasuo~avanje sa pro{lo{}u, ma kakva ona bila;

“Kultura }utanja” o ratu na svim dru{tvenimnivoima – koja zapravo predstavlja izbegava-nje otvaranja tema koje se ti~u ratnih de{ava-nja i celokupne dru{tveno-politi~ke situacije uprethodnom periodu; otvaranje predstavljapretnju nekim strukturama mo}i da se suo~esa pro{lo{}u i preuzmu odgovornost za sop-stveno u~e{}e u pro{lim aktivnostima;Nedostatak razumevanja od me|unarodnihu~esnika za te{ko}e sa kojim se susre}uratni veterani u Srbiji.

[to se ti~e samih ratnih veterana, mi nemamota~ne podatke o broju mobilisanih, ranjenih i trau-matizovanih. Ipak, proba}emo da damo nekeprocene pravljene na osnovu klini~kog iskustva irazgovora sa obave{tenim pojedincima, koje jesvakako potrebno uzeti sa rezervom.

Od oko 10 000 000 stanovnika u Srbiji:1. Vi{e od 700 000 ljudi bilo je mobilisano u vi{e

navrata tokom ratnih sukoba od 1991-1999;2. Vi{e od 10 000 ih je bilo u razli~itim paravo-

jnim jedinicama,3. Oko 25-30 % ih je traumatizovano. Dakle,

prema na{oj gruboj proceni u Srbiji postojigrupa od sto pedest do dvesta hiljada trau-matizovanih ratnih veterana. Kada na tododamo njihov uticaj na ~lanove porodica, tedomicilno stanovni{tvo traumatizovanoNATO bombardovanjem, moèmo re}i da jeratnom traumom pogo|eno oko milion ljudi.

Pozicija ratnih veterana u Srbiji je dosta nepovolj-na. Moèmo re}i da su dosada{nji poku{aji psihoter-apijskog rada sa njima bili uglavnom sporadi~ni inesistematski. Na {irem dru{tvenom planu postojedve vrste tabua koji optere}uju njihov poloàj. Sajedne strane to je politi~ki tabu – Poricanje veteran-skog pitanja u politi~kim krugovima:

Zvani~no Srbija nije u~estvovala u ratovimapre 1999. godine;Zvani~no veterani su u~estvovali u “vojnimve`bama”;

* Dru{tvo za za{titu mentalnog zdravlja ratnih veterana i`rtava ratova 1991-1999, Novi Sad, E-mail: [email protected]


VLADAN BEARADR PREDRAG MILJANOVI]BORIS POPOV*

Za{to uop{te pomagati ratnim veteranima?

VLADAN BEARA, DR PREDRAG MILJANOVI], BORIS POPOV

Za{to uop{te pomagati ratnim veteranima?

48 Decembar 2004.

Nije potpuno zakonski regulisan njihov soci-jalni status.

Sa druge strane imamo javni tabu –Odbacivanje veterana od strane dru{tva. Jedandeo javnosti ih optuùje {to su izgubili rat, (“nes-posobni”, “neorganizovani”, “nemotivisani”, “razu-larena banda”), a drugi za to {to su uop{te i{li u rat(da “kolju”, “plja~kaju”, “ubijaju”).

Iz svega do sada re~enog sledi da su veteranivelika marginalizovana grupa u Srbiji. I ne samo to- oni su grupa koja pokazuje velike te{ko}e tokomreintegracije u mirnodopsko dru{tvo. Nekoliko jeosnovnih razloga za to.

Traumatizovani ratni veterani su ljudi kojipokazuju:

Gubitak poverenja u civilne norme i vrednos-ti dru{tva koje ih je poslalo u rat, a koje sadadiè ruke od njih,Veterani su izolovane grupacije, naj~e{}eodba~ene od strane ostatka dru{tva,Pokazuju veoma nisku toleranciju na razli~itefrustracije.

Kao posledica toga dolazi do nasilja u porodici,nesposobnosti da zadrè posao, zloupotrebe drogai alkohola, kao i do potrebe za brzim i radikalnimre{enjima u svim podru~jima ìvota, jer smatraju dane mogu vi{e da podnesu da ~ekaju da se stvaripromene nabolje.

Emocije koje naj~e{}e dominiraju kod veteranasu bes, povre|enost i krivica. Kao posledica ovihemocija, nabrojanih simptoma i dru{tvenog ner-azumevanja sledi da veterani predstavljaju velikirizik ponovnog uklju~ivanja u nove nasilneaktivnosti. U najboljem slu~aju, nerazre{ena trau-ma ratnih veterana predstavlja ko~nicu, a sami vet-erani su prepoznati kao «spoilers» (onaj ko kvari,ometa) u procesu mirnog razre{enja konflikata iuspostavljanja trajnog mira.

Postoje dva osnovna pristupa tretiranju ratnihveterana. Prvi je njihovo poricanje, ignorisanje iliodbacivanje, kao {to radi ve}ina me|unarodnih idoma}ih organizacija i institucija. Drugi, koji mizagovaramo, podrazumeva aktivno u~e{}e uproceni, postavljanju i poku{aju re{avanja psiho-lo{kih i pravnih problema veterana.

[ta ukoliko ih pori~emo? [ta ukoliko niko neradi sa njima?

Problem ratne traume se vremenom nesmanjuje, ve} raste. Drugim re~ima, trauma-tizovani veteran u velikom broju slu~ajevanije u stanju da se na adekvatan i konstrukti-van na~in uhvati u ko{tac sa svakodnevnimproblemima; on se, naprotiv, sve vi{e povla~iiz dru{tvenog ìvota, pove}ava se nezado-

voljstvo, bes, krivica, te su ~este posledicerazvodi, otkazi na poslu, nasilje, zloupotrebasupstanci, poku{aji samoubistva. Na tajna~in dolazi do komplikacija naintrapsihi~kom, profesionalnom i porodi~nomplanu. Traumatizovani ~lanovi porodicemogu, tako|e, postati manje efikasni, decapo~inju pokazivati zastoje u u~enju i prob-leme u {koli, itd. Problem se, na taj na~in, ivremenski prenosi sa generacije na gen-eraciju, jer je poznata ~injenica da zlostavl-jana lica u vremenskoj perpektivi postajunovi zlostavlja~i.Dru{tvena izolacija ratnih veterana sepove}ava.Potreba za brzim i radikalnim re{enjima nasvim nivoima dalje raste.

[ta ukoliko radimo sa traumatizovanim ratnimveteranima?

Oni od dvostrukog minusa za uspostavljanjemira (kao {to je re~eno ranije – veterani samimogu biti ponovo angaòvani u nasilnimaktivnostima, ili mogu jednostavno odbijati dase aktivno uklju~e u procese izgradnje mira),ukoliko do|e do adekvatnog razre{enja nji-hove traume, postaju dvostruki plus zauspostavljanje mira. Kada razre{e svoje trau-matsko iskustvo, ratom traumatizovani ljudine samo da smanjuju verovatno}u svogponovnog anga`mana u nasilnim aktivnosti-ma, ve} imaju i mo} da ustanu i kaù {ta jesterat, i kakva je vrednost mira. Oni samoinicija-tivno pokazuju èlju da o svom iskustvu go-vore. Razlika u odnosu na stanje pre tret-mana je u tome {to sada o njemu (svomiskustvu) mogu da govore bez destruktivnogemocionalnog optere}enja.

Kako na{e Dru{tvo radi na problemu ratnetraume:

1. Direktan rad sa ratnim veteranima:

Terapeutski rad sa srpskim i albanskimveteranima,Savetovali{ta u ju`noj Srbiji i u Vojvodini,Podr{ka uspostavljanju grupa zasamopomo}.

Cilj:Unapre|enje mehanizama prevladavanjana individualnom planuMultiplikacija toga putem grupa zasamopomo}.

VLADAN BEARA, DR PREDRAG MILJANOVI], BORIS POPOVZa{to uop{te pomagati ratnim veteranima?

49Decembar 2004.

2. Rad na edukaciji

Seminari sa medicinskim osobljem,vojskom i policijom u Srbiji i na nivou regi-je, Ekspertske supervizije,Predavanja.

Cilj:Senzitizacija za ovaj problem iizgra|ivanje znanja o ratnoj traumi i ter-apijama, Izgra|ivanje regionalne mreè eduko-vanog medicinskog osoblja.

3. Informisanje javnosti

Mediji, Publikacije,Javne tribine,Konferencije.

Cilj:Senzibilizacija javnosti i relevantnih insti-tucija u Srbiji, Konfrontacija “kulturi }utanja”, Senzibilizacija relevantnih me|unarodnihu~esnika u mirovnim procesima.

Vladan BearaDr Predrag Miljanovi}Boris Popov

Why helping war veterans, at all?

»The society for the protection of mental healthof the war veterans and victims of the 1991 – 1999wars« was founded in 1999, as a non-governmen-tal, non-partite and non-profit association of citi-zens whose basic aim is the preservation of mentalhealth of refugees and displaced persons, war vet-erans (persons who have undergone the experi-ence of war, usually against their will), members oftheir families and all persons who have been trau-matized by the wars in the area of the former SFRYin the period between 1991 and 1999. The currentprojects involve: 1. The Trauma Center in Novi Sad,which provides psychological and legal assistanceto war veterans and all citizens who were endan-gered by war operations; 2. Councelling servicesfor trauma in Leskovac, Vranje and Bujanovac,whose primary aims are resocialization and treat-ment of the traumatized participants and casualtiesof the wars, as well as the decrease of social, polit-ical and interethnic tensions; 3. Education of warveterans for the leaders of self-help peer groupsand 4. Educational experience seminars for REBTpsychotherapeutic work with psychological traumawith the aim to educate experts for more efficientwork with traumatized clients.

51Decembar 2004.

Malo istorije

Dru{tvo za toleranciju je nastalo kao mirovnagrupa u toku rata u Bosni, a grupa ljudi koja je formi-rala Dru{tvo i ranije je radila, ne znaju}i za postojan-je nevladinih organizacija. Sredina u kojoj smonastali je po mnogo ~emu specifi~na. Nabroja}emonajva`nije: centralna zbivanja - od pripreme doizvo|enja - oko «Jogurt revolucije» doga|ala su seu Ba~koj Palanci; kasnije, pojavom vi{estrana~japostaje jako upori{te SPS i li~no njenog predsedni-ka; blizina granice sa Hrvatskom; stanovni{tvovelikim delom kolonizirano iz Bosanske Krajine(partizanske porodice); sredina izrazito zatvorena.

Prve akcije su sprovedene javnim apelima pro-tiv rata. Glavna ulica u gradu je bila izlepljenana{im plakatima protiv rata, veoma brzo smo po~eliizdavati bilten «Tolerancija» pod motom «U~imobogatstvo i lepotu ìvljenja u razli~itosti». Javnetribine od kojih je jedna nosila naziv – Tolerancijakao osnovni uslov opstanka i napretka ili – kako sebrani «svoj» narod. Totalna nezainteresovanostgra|ana za sve {to se oko njih doga|a nas nijepokolebala. âk ni okupljanje ekstremista predzgradom Op{tine koji su traìli oru`je da «pobijuUsta{e u Iloku». Naprotiv, nastavili smo aktivnijirad. Kako smo imali ogromnu masu izbeglica,me|u kojima mnogo dece, krenuli smo i u rad saizbeglicama. Pored davanja pomo}i, bavili smo se iorganizovanjem njih samih ali i radom sa njima krozrazgovore tipa – [ta nam se to dogodilo, i rad sadecom. Kasnije smo radili na koordinaciji susretaudruènja izbeglica iz SRJ (UPIJ) i Udruge prog-nanika Hrvatske, kao i Udruge izbeglica iz Bosne uOsijeku.

Blizina granice sa Hrvatskom i veoma dobreveze sa ljudima iz Iloka i Vukovara, te veza saPokretom za mir Pan~evo su nas, ve} na samom

po~etku, dovele u kontakt sa mirovnim pokretom uHrvatskoj. Od tada pa sve do danas traje na{zajedni~ki rad. Radili smo na podru~ju isto~neSlavonije i zapadnog Srema, gde nam se kasnijepridruìla Grupa 484, i kao organizovanija i mno-goljudnija preuzela veliki broj inicijativa. Mi smoradili na nekoj vrsti osve{}ivanja ljudi, poku{avaju}ida okupimo one koji èle aktivno raditi na pomiren-ju, {to je bilo skoro nemogu}e. Zna~ajan rad sedalje odvijao kroz koordinaciju mirovnih grupaHrvatske, Srbije i Baranje u kojoj su, na àlost,u~estvovale samo tri grupe iz Srbije: Somborskamirovna grupa, Grupa 484 i mi. Sve do integracijeovog podru~ja u ustavno-pravni poredak Hrvatske,kako se to tada zvalo, rad na pomirenju bio je koor-diniran, s tim {to je svaka organizacija radila i drugeaktivnosti, u skladu sa mogu}nostima ali uz stalnume|usobnu informisanost.

Novije aktivnosti

Pored izdavanja biltena «Tolerancija» u komesu ~este teme vezane za ovu materiju, zbog ~egasmo navukli veliki broj neprijatelja u lokalnoj sredi-ni, i rada sa decom kroz razne oblike, poku{ali smoda, u saradnji sa NVO iz Hrvatske i Ma|arske, radi-mo na planu prekograni~ne saradnje nacionalnihmanjina. Uradili smo analizu zakonodavstva i bavilise istraìvanjem na temu nacionalnih manjina.Organizovali smo ~itavu seriju radionica, javnih trib-ina i okruglih stolova u sve tri zemlje, i doneli zajed-ni~ki veoma dobre stavove o radu na tom planu, teformirali Ku}u za multikulturalnost i prekograni~nusaradnju. Rezultat ipak nije zadovoljavaju}i. Trebanastaviti i uporno gurati saradnju, ali nas «male»malo ko prihvata da finansira. Zbog toga smo seokrenuli prekograni~noj saradnji lokalnih vlasti, pre-duzetnika i civilnog sektora kroz projekat koji jeproizi{ao iz rada na prekograni~noj saradnjinacionalnih manjina, s tim {to smo u ovaj posaouklju~ili i Bosnu. Kroz ovu saradnju uspeli smo da* Koordinator Dru{tva za toleranciju, Ba~ka Palanka, E-mail:

[email protected]


ZDRAVKO MARJANOVI]*

Bez nacionalne strategijeo istini i pomirenju nema pravog re{enja

ZDRAVKO MARJANOVI]

Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju nema pravog re{enja

52 Decembar 2004.

kod lokalnih vlasti 11 gradova ozvani~imo na{emultietni~ke likovne susrete mladih.

Kao rezultat rada uz veoma skromna sred-stva, okupili smo u Ba~koj Palanci na me|unarod-nom radnom sastanku predstavnike sva tri sektoraiz 16 gradova iz nabrojane ~etiri dràve. Jedinata~ka dnevnog reda sastanka je bila: Potpisivanjesporazuma o prekograni~noj saradnji na konkret-nim oblicima. Sporazum je potpisalo 11 lokalnihvlasti, mali broj preduzetnika i 18 nevladinih organi-zacija. Usvojen je operativni plan kojim je ta~nodefinisano {ta }e ko uraditi. Naravno da ide veomate{ko, a na{e mi{ljenje je da treba biti zadovoljanako uspemo napraviti saradnju izme|u nekolikogradova iz nekoliko oblasti. Problem aktivnijeg radacivilnog sektora, nas i na{ih saradnika, a time i real-izacije operativnog plana, su uglavnom finansijskasredstva.

Za{to smatramo da je ovo rad na planu istine ipomirenja?

Ako znamo da skoro dve decenije najodgovorni-ji rade na raspirivanju mr`nje i nepriznavanju bilokakve krivice za rat i zlo~ine u njemu, posebno najednostranom, neobjektivnom i nakaradnomtuma~enju istorije, da ìvimo u dràvi ~ija politi~kaelita ne èli ni govoriti o istini i pomirenju, ako poje-dine velike i u narodu uticajne politi~ke strankeimaju takve programe koji se mogu ostvariti samonovim ratom, ako nemamo na nacionalnom nivounikakve komisije o istini i pomirenju, ili imamolakrdiju od toga, ako se na{e informativne ku}e idalje sluè dobrim delom govorom mr`nje, istina nena onako grub na~in kako je to bilo ranije ali zatosna`nije i sa ~ak ve}im efektima, smatramo da mijedino moèmo, kao prvi korak – ako ne ba{ ka isti-ni a ono bar ka pomirenju - raditi na planu saradnjena lokalnom nivou. Ova saradnja i kontakti nemi-novno }e dovesti i do razmatranja onoga bez ~eganema mira na ovim prostorima – do istine ipomirenja. Ovome ide u prilog u narodu dubokoukorenjeno nepoverenje prema drugim/druga~ijim,kao rezultat skoro dvadesetogodi{njeg raspirivanjanepoverenja i mr`nje prema susedima. Zbog togaimamo utisak da su predrasude sada sna`nije kodvelikog dela gra|ana nego {to su bile na po~etkuratnih sukoba.

Na{i planovi za dalje

Smatramo da erupcija mr`nje i nepoverenjaneposredno pred po~etak ratnih sukoba ima svojepolazi{te u nikada obavljenom poslu na temu istinei pomirenja iz pro{losti. Kod Srba to seè jo{ odNemanji}a do legendi o kralju Petru I i naravno do

II Svetskog rata. Ima se utisak da smo sami sasobom pri~ali o svemu ovome i nikada nismo raz-menili mi{ljenja sa bilo kim. Pri tome smo sliku onama samima idealizovali. îni mi se da su predra-sude glavni problem ali isto tako da su one nastalei nastaju iz straha. Iz nemanja hrabrosti suo~avan-ja sa istinom o sebi samima. îni mi se da je iDositej Obradovi}, zbog njegove otvorenosti premasvetu i pozivu da se uljudimo, prestao imati, ~ak i u{kolama u Srbiji, ono mesto koje mu istinski pripa-da. Ako ovome dodam nemanje nikakve aktivnostina nacionalnom nivou o istini i pomirenju i sve rani-je re~eno, onda smatram da treba raditi malimkoracima u lokalnoj sredini iz temelja i nenametlji-vo. Pri tome bi bilo veoma va`no pokretanje koor-dinirane akcije u ~itavom civilnom sektoru Srbije, alise bojim da na{ civilni sektor, iz raznoraznih razlo-ga, nije spreman da to na takav na~in radi.

Na{i planovi za dalje, naravno ako uop{teopstanemo, su vrlo jednostavni.

Prvo smatramo da treba raditi na onome {to ve}oìvljava, a to je realizacija Operativnog planaSporazuma o prekograni~noj saradnji. Dobre efek-te daju na{i Multietni~ki susreti mladih, prvenstvenozbog sme{taja mladih u privatne ku}e tokom trajan-ja susreta.

Drugi projekat koji smo davno napravili, a nikadana{li sredstva i aktiviste (naravno mora}e se inovi-rati), je Dru{tveni klub Dru{tva za toleranciju.Namera nam je da kroz njega pokrenemo veliki brojpitanja koja sva, u su{tini, idu u pravcu pri~e o istinii pomirenju. Pri tome ne mislimo da se treba baziratisamo na poslednje ratne sukobe ve} i na sagleda-vanje sada{njih problema vezanih za pro{lost.Vojvodina je posebno osetljivo podru~je o ~emu semora voditi ra~una i sa tog aspekta. ^vorovenastale vekovima moramo u~iti razdre{ivati ina~enam nema izlaza.

Naravno, priklju~i}emo se svakoj akciji koja biova pitanja pokrenula na nacionalnom planu. Akoto ne u~ini civilni sektor, nema nikog drugog ko bi topokrenuo. Iskreno se nadamo da jo{ u nama imatoliko snage da to moèmo uraditi, iako smoduboko ube|eni da se na{ civilni sektor prosto isto-pio posle onog jednog oktobra, upetljavanjem upolitiku i politi~ke borbe.

Umesto zaklju~ka

Mada je civilni sektor veoma aktivan na planu istinei pomirenja, njegove akcije su pojedina~ne bezdovoljno koordinacije i posebno bez me|usobneinformisanosti. Prave se «ki{obran» organizacije, radititule i uticaja na sponzore, a ne radi su{tinskih poslova.

ZDRAVKO MARJANOVI]Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju nema pravog re{enja

53Decembar 2004.

Sve, ili skoro sve politi~ke strukture koje ulaze uborbu za vlast nemaju ili hrabrosti ili ~ist obraz (izprostog razloga {to je velika ve}ina njih u~estvo-vala u proizvodnji mr`nje i pothranjivanju predrasu-da samo u cilju osvajanja vlasti) da se bave ovimproblemom.

Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju,posebno bez najaktivnijeg uklju~ivanja medija,nemamo pravog re{enja. Ako to ne uradimo, bojim seda pravimo najve}i zlo~in sopstvenom potomstvu, {toje jasno pokazano u poslednjih dvadesetak godina.

Zdravko Marjanovi}

There is no solution without national strategy about truth and reconcilation

The society for tolerance was set up as a peacegroup in 1993, which means that it has been deal-ing with the issue of reconciliation ever since itcame into being.

The two kinds of activities on the reconciliationplan have so far been the following:

Fieldwork in Eastern Slavonia and WesternSrem as well as in Bosnia and Herzegovina.

Activities in the local communities.Current activities include the implementation of

the agreement on cross-border cooperation of thelocal authorities, entrepreneurs and the civil sectorof four countries: Hungary, Croatia, Bosnia andHerzegovina and Serbia and Montenegro.

As we believe that the problem is not only relat-ed to the truth (the precondition for reconciliation)during the latest wars, but that those roots are fardeeper, our plans are to activate our long-standingproject of the Social club, through the “House formulticulturalism and regional cooperation” that weformed by signing an agreement with some NGO-sin Croatia and Hungary. The project includesencounters of the citizens, primarily of the childrenand of the young, in order to openly discuss issuesrelated to their everyday lives, one of the mostimportant being reconciliation. In this process, wealso perceive the process of rehabilitation throughdispersing stereotypes that were created as a con-sequence of the long-existing absence of con-frontation with the truth.

55Decembar 2004.

Inicijative su regionalna nevladina organizacijasa sedi{em u Prokuplju. Osnovana kao Topli~kaInicijativa, otvaranjem kancelarije u Gnjilanu

2004. godine prerasta lokalne okvire i menja naziv uInicijative. Organizaciju je 2000.godine osnovalo~etvoro aktivista Otpora, studentskog pokreta ~iji jecilj bio demokratizacija drustva.

Na{a misija je stvaranje gra|anskog dru{tva ipodsticanje gra|anskog aktivizma i pluralizma. Ciljorganizacije je transformisanje neprijateljstava i kon-flikata u saradnju i me|usobno po{tovanje zajed-ni~kih vrednosti kroz podr{ku aktivnosti civilnogdru{tva na razvoju mehanizama, programa i strate-gija za uspostavljanje dijaloga. Otvaranje kancelarijena Kosovu, logi~an je nastavak aktivnosti ove orga-nizacije na uspostavljanju dijaloga i prekograni~nesaradnje sa civilnim sektorom u regionu.

Inicijative su poznate kao prva nevladina organi-zacija koja je posle ratova u regionu, 2003.godine, utada ve} demokratskoj Toplici, progovorila na temukrivice i odgovornosti. Organizovanje tribina, projek-cija dokumentarnih filmova, izlo`bi i fotografija,nai{lo je na osudu javnosti, bojkot medija inegodovanje vlasti. Projekciju dokumentarnog filmaOtmica o ubistvu sjeverinskih muslimana, demon-strativno je napustilo desetak gra|ana, koliko ih jebilo u publici, predstavnici vlasti su negodovaliispred sale, a mediji se nisu odazvali pozivu jer nisuèleli da objave informaciju o ovom doga|aju.

Organizovano je niz tribina i sesija za gra|ane,sudstvo i medije o Ha{kom tribunalu i spremnostidoma}ih sudova za su|enje ratnim zlo~incima, kaoi o ratno-hu{ka~kom novinarstvu. Tribine su, u zav-isnosti od teme, u manjoj ili ve}oj meri izazvaleinteresovanje.

Iste godine, Inicijative organizuju debatu Kosov-ska Mitrovica - podeljeni grad, koja je u Prokupljuokupila novinare iz severnog i ju`nog dela podel-jenog grada. Ova debata zna~ajna je zbog

~injenice da je prvi put posle sukoba na Kosovujedan Albanac do{ao u zvani~nu posetu Prokuplju isa gra|anima Toplice razgovarao o zlo~inimapo~injenim na Kosovu. Ovoga puta predsednikop{tine je otvorio debatu, predstavnici gr~keambasade bili su u publici, veliki broj gra|ana,naro~ito raseljenih sa Kosova, u~estvovao je udebati, a mediji su ovaj doga|aj propratili sa velikiminteresovanjem. Snimak debate emitovan je ucelosti na TV B92 u okviru serijala Istina, odgov-ornost, pomirenje u biv{oj Jugoslaviji.

Inicijative su tokom svojih aktivnosti identifiko-vale prioritetnu ciljnu grupu sa kojom }e nadaljeraditi. Mladi, kojima su roditelji ostavili u nasle|emr`nju prema drugima i druga~ijima, postajuzapostavljena i marginalizovana dru{tvena grupa.Usled krizom oslabljene porodice, {kolstva i ~itavogdru{tva, u nacionalisti~kim porukama politi~ara,koje mediji slepo prenose, prepoznaju svoju istinu islepo je slede, postaju}i tako lako sredstvo zamanipulaciju.

Projekat “Mladi za budu}nost”, okupio je krajem2003. i po~etkom 2004. godine grupu od tridesetakmladih Srba i Albanaca iz Srbije i sa Kosova na pro-mociji ideje pomirenja. Rezultat njihovog timskograda, na radionicama odrànim na Kopaoniku, je~asopis “Mladi za budu}nost”, {tampan naengleskom, srpskom i albanskom jeziku, a govori oproblemima mladih u obe sredine, zajedni~ki iden-tifikovanim na radionicama. Jedan od osnovnihproblema koji su prepoznali je nedostatak protokainformacija, kao i manipulacija istinom od stranemedija i politi~ara. Zato su na radionicama imalizadatak da jednu istu vest pi{u u dve varijante, zaozbiljan, informativni list i tabloidni list, da bi uo~ilimogu}nost manipulacije istinom u zavisnosti odna~ina na koji se ona predstavi. Prezentaciju~asopisa javnosti u Srbiji i na Kosovu preduhitrili sunemiri na Kosovu 17. marta 2004. godine, zbog~ega su dalje aktivnosti na ovom projektu bile stopi-rane. înjenica da su mladi bili glavni u~esnici* Inicijative, Prokuplje, E-mail: [email protected]


BOJANA KOSTADINOVI]*

Aktivnosti Inicijativa na planu istine i pomirenja

BOJANA KOSTADINOVI]

Aktivnosti Inicijativa na planu istine i pomirenja

56 Decembar 2004.

nemira, pokazala je da nikako ne treba odustati odideje da se na njih uti~e u pozitivnom smislu, ali jeova ista ~injenica zahtevala promenu strategije.Projekat ”Mladi za budu}nost” organizovan je usaradnji sa jednom lokalnom nevladinom organi-zacijom iz ju`nog dela Mitrovice i misijom MercyCorps-a na Kosovu, i prilago|en je potrebamaciljne grupe i bi}e nastavljen pod nazivom YouthVoice. On treba da pokrene u~enike srednjih {kolaiz seoskih sredina, najranjiviju grupu mladih kada jeuticaj nacionalisti~ki orijentisanih politi~ara u pitan-ju, da zauzmu svoj stav i kriti~ki posmatraju radlokalnih samouprava kroz izve{tavanje za {kolskilist Youth Voice ili “Glas mladih”. Projekat pokrivateritoriju kojoj pripadaju sela na jugu Srbije i SeveruKosova. Mese~na izdanja {tampa}e se kao lokalni{kolski listovi, dok }e jednom u dva meseca biti{tampana dvojezi~na izdanja koja podrazumevaju irazmenu informacija izme|u u~enika Albanaca iSrba, kao i zajedni~ke ekskurzije za najuspe{niju inajtalentovaniju decu koja pobede na konkursima.Nakon godinu dana realizacije projekta, deca bi tre-balo da imaju izgra|en svoj stav prema drugim nar-odima u okruènju koji je mnogo tolerantniji u odno-su na dosada{nji.

Inicijative su svoju mirovnu poruku prenele imladima koji pose}uju najve}i muzi~ki festival uovom delu Evrope, novosadski Exit 04. Projekat“Imam neka s(j)e}anja” pokazao je kako mladi izbiv{ih jugoslovenskih republika, koji dolaze u Srbijuna festival, doìvljavaju prelazak granica i susret saljudima koji ìve u Srbiji. Na tribini je prikazanistoimeni dokumentarni film, snimljen u organizacijibeogradskog Dokumentacionog centra ratovi 1991-1999. godine, koji beleì razmi{ljanja i susretemladih iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine kojisu odseli u Exit hostelu, o svemu sa ~ime sesusre}u za vreme trajanja festivala, a zatim iuzvratnu posetu studentkinje iz Beograda prijatelji-ma iz Hrvatske, na jednom od koncerata rok grupeiz Srbije. Zaklju~ak ovih mladih ljudi je da razmenainformacija doprinosi otvaranju jednih prema drugi-ma, ali da ona jo{ uvek nije dovoljno intenzivna.Dolazak u Srbiju ih je ohrabrio da pokrenu inicija-tive u svojim sredinama za saradnju sa mladima izregiona, i da upravo filmovi kao {to je “Imam nekas(j)e}anja” mogu da podignu svest o drugima kojisu nam u stvari veoma sli~ni.

Nastavak prekograni~ne saradnje sa mladima,Inicijative planiraju i kroz projekat koji }e umreìtiuniverzitete u regionu - Ni{, Pri{tina, Skoplje,

Tetovo. Ovaj projekat treba da pomogne studenti-ma da usvoje pregovara~ke ve{tine, a tako|e trebada stvori mogu}nost za stvaranje pregovara~kihtimova u regionu kao jezgro zdrave diplomatije,koja bi doprinela stabilnosti u regionu.

Ipak, stabilnost regiona, proces pomirenja iuspostavljanje saradnje, ne moè se posti}i pojed-ina~nim delovanjem nevladinih organizacija, kojesu lo{e ili skoro uop{te nisu povezane oko idejepomirenja. Potrebno je da se svest o zna~ajuovakvih inicijativa podigne ne samo u civilnomdru{tvu, ve} da se u njih uklju~e dru{tvene institu-cije na najvi{em nivou. înjenica da je konferencijuIstina i pomirenje u biv{oj Jugoslaviji: Gde smosada i kuda dalje otvorio predsednik RepublikeSrbije, govori o njenom zna~aju za demokratizacijuSrbije. Potrebno je, me|utim, da svest o tome pro-dre i u institucije koje mogu da uti~u na kreiranjesvesti gra|ana, naro~ito mladih ljudi, koji ~estonemaju mogu}nosti da do|u do informacija naosnovu kojih }e kreirati svoje mi{ljenje, ve} ~estousvajaju ve} postoje}e, jedino ponu|eno.

Mi smo u ~itavu ovu pri~u u{li sa idejom damoèmo i ho}emo da ne{to promenimo. Mnogi }eto pripisati na{oj mladosti, ali upravo zbog toga {tonemamo dovoljno iskustva za sada samo pronalaz-imo na~ine da postignemo svoje ciljeve.Povezivanje sa organizacijama koje, tako|e, ost-varuju ili su ve} ostvarile svoje ciljeve, i razmenaiskustava, zna~ajno bi doprineli napretku u na{emradu. Osnivanje mreè nevladinih organizacijasamo je korak do napretka.

Bojana Kostadinovi}

Activities of NGO Initiatives in the field of truth and reconciliation

Initiatives is regional NGO located in Prokuplje,which have been working on different truth and rec-onciliation projects. The main target group in theirwork are young people. The project I have somememories has been conceived to lend support tothe young in the process of recovery, forming ofgenuine values and preparing for reconciliation inthe region. Another project is the magazine TheYoung for the Future, (Published in three lan-guages: Serbian, Albanian and English) that is theresult of the work of the young from Serbia andKosovo at the workshops that were held onKopaonik in December 2003 and February 2004.

57Decembar 2004.

Devedesetih godina, tokom ratnih sukoba zbograspada biv{e SFRJ, vi{e od 4 miliona ljudi jenapustilo svoje domove. Od tog broja vi{e od

1.500.000 je spas potraìlo unutar granica svojezemlje u internom raseljenju. Pet ili skoro deset god-ina od zavr{etka sukoba u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj, na Kosovu i u Makedoniji, u regionu jeostalo oko 600.000 interno raseljenih lica (IRL), bezmogu}nosti da se vrate u mesta odakle su izbegli iliintegri{u u sredinu gde su potraìli uto~i{te.

Od svog osnivanja 1995. godine, Grupa 484 kaoneprofitna, nevladina organizacija pomaè izbegli-cama iz Bosne i Hrvatske, a od 1999. raseljenimasa Kosova. Grupa 484 pruà informativnu, pravnu ipsihosocijalnu pomo} najugroènijim izbeglicama iraseljenim licima, prvenstveno usmeravaju}ipodr{ku ka oja~avanju njihovih sopstvenihkapaciteta za za{titu svojih prava.

Po{to nisu pre{li me|unarodnu granicu, i uodsustvu obavezuju}eg me|unarodnog sistemakoji bi ih {titio, odgovornost za poloàj raseljenihlica leì pre svega na njihovoj mati~noj dràvi kojamora da im obezbedi punu jednakost sa drugimgra|anima. U praksi, raseljena lica su izloènamnogim problemima u ostvarivanju osnovnihgra|anskih, ekonomskih i socijalnih prava, kao {toje dobijanje li~nih dokumenata, ostvarivanje vlas-ni~kih prava, pristup zdravstvenoj za{titi, socijalnojpomo}i, ostvarivanje prava na adekvatan sme{tajitd. Bez posebnih mera za{tite, iz pravne jednakostikoju raseljeni navodno imaju, ~esto proizilazinemogu}nost ostvarivanja ljudskih prava i te{ko}eu pristupu javnim uslugama.

Naime, iako su im ~esto potrebne iste mereza{tite kao izbeglicama, raseljeni na prostoru biv{eSFRJ suo~avaju se sa nebrigom i diskriminacijomdràvnih vlasti i sve manjom zainteresovano{}ume|unarodnih organizacija koje su teì{te svojih

aktivnosti premestili ka drugim kriznim regionima usvetu. Organizacije, kao {to su UNHCR, ICRC,WFP, ECHO, obustavile su ili zna~ajno smanjile pro-grame humanitarne pomo}i, preusmeravaju}i svojeaktivnosti na dohodovne i razvojne projekte, {to jedovelo do rizika da najugroèniji me|u raseljenimbudu potpuno uskra}eni za pomo} u hrani i osnovn-im ìvotnim namirnicama koja im je i dalje prekopotrebna. Ekonomske sankcije, ratovi i velike selidbestanovni{tva dovele su do op{teg siroma{enjadru{tva, iscrpljenosti institucija sistema i srozavanjanivoa usluga koje dràva moè da ponudi, tako da uzemljama regiona jo{ ne postoje kapaciteti socijalneza{tite koji bi efikasno zamenili humanitarnu pomo}me|unarodnih organizacija.1

S tim u vezi, NRC je upozorio da smanjenje brojaraseljenih ne zna~i nu`no ispunjenje dugoro~nihre{enja, jer na primeru Hrvatske i Bosne iHercegovine se moè videti da te{ka ekonomskasituacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnikamanjina ~ine povratak raseljenih te{kim ilineodrìvim.2 @ive}i na marginama dru{tva u te{kimìvotnim uslovima, raseljeni u regionu su permanen-to izloèni raznim formama direktne i indirektnediskriminacije, a negde, kao na Kosovu, ~akotvorenom nasilju i zastra{ivanju.

* Grupa 484, Gra~ani~ka 10, Beograd, E–mail: [email protected]

1 U Srbiji, Me|unarodni komitet crvenog krsta (ICRC) ponudioje da pomogne u tom prelazu obezbediv{i milion evra koji }eda se dodeljuje najugroènijim raseljni~kim porodicamapreko ra~una Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.Dogovor je bio da petstotina porodica svakog mesecaprelazi na ra~un Ministarstva socijalne za{tite i da prestajuda budu na teretu ICRC. Tih 6.000 porodica obuhvata oko30.000 najugroènijih raseljenih lica koji imaju pravo nasocijalnu za{titu. Svakog meseca bi petstotina porodica tre-balo da prolazi kroz proceduru lokalnih centara za socijalnirad kako bi tu pomo} nastavili da dobijaju od dràve, aliprema nezvani~nim izve{tajima iz Ministarstva taj programnije zadovoljio o~ekivanja.

2 NRC, Global IDP project, Protecting internally displaced per-sons in the OSCE area: A neglected commitment, October2003.


DANILO RAKI]*

Neka razmatranja o poloàju i perspektivi interno raseljenih lica na prostoru biv{e SFRJ

DANILO RAKI]


58 Decembar 2004.

Op{ta oskudica i nedostatak perspektive i dalje}e biti snaàn izvor socijalnih tenzija. Bezsadràjne i dublje demokratizacije i stvaranjapovoljne klime u regionu, te{ko }e se stvoriti pret-postavka za trajno re{enje problema raseljenih. Uodsustvu izgledne egzistencijalne perspektive, veli-ki broj raseljnih i izbeglica na}i }e se «u socijalnodeklasiranim slojevima koji su tradicionalnoupori{ta nacionalizma».3 Savet Evrope je upozorioda se tragedija tih ljudi ~esto zloupotrebljava zapromovisanje ekstremisti~kih politi~kih ideja.4

Prema oceni HCIT-a, zloupotreba njihove pozicije`rtve odnosno politi~ka radikalizacija i usmeravan-je raseljenih ka ekstremnim politi~kim opcijamabi}e olak{ana ukoliko ne bude pomaka u re{avan-ju njihovih osnovnih ìvotnih problema.

Osvrt na poloàj raseljenih lica u zemljama biv{e SFRJ

U Srbiji i Crnoj Gori, pet godina od prestankasukoba na Kosovu, nalazi se 224.833 interno rasel-jenih (Srba, Roma i drugih nealbanaca), od kojih206.789 u Srbiji, a 18.044 u Crnoj Gori.Nacionalisti~ke opcije su oja~ale posle parlamen-tarnih izbora, a mnoge partije u takozvanomdemokratskom bloku jo{ uvek su optere}enenacionalisti~kim i ksenofobi~nim stavovima. U celi-ni gledano, nema povoljne politi~ke klime za efikas-no re{avanje poblema raseljenih u dru{tvu.Nestabilna politi~ka situacija u Srbija potresa svapolja delanja koja se ti~u izbeglica i IRL, tako da nepostoji strategije za re{avanje problema raseljenihkoji su izloèni sistematskoj vrsti indirektne diskrim-inacije kada je u pitanju, pre svega, registrovanjeprebivali{ta i pribavljanje li~nih dokumenata, {to jepreduslov za sticanje svih ostalih prava. UNHCRo~ekuje da razni programi, uklju~uju}i i Strategijuza smanjenje siroma{tva, ne}e blagovremenopo~eti sa implementacijom, {to }e dovesti do zane-marivanja potreba najugroènih me|u izbeglicamai raseljenim.5 Prema istraìvanju ICRC, oko 90odsto raseljenih u Srbiji nalazi se ispod granicesiroma{tva, za razliku od deset odsto lokalnogstanovni{tva ispod te granice.6

Iz politi~kih razloga, Vlasti u Sbiji potpuno sunevoljne da ponude programe integracije za rase-ljene, insistiraju}i na njihovom povratku na Kosovo.Aktivnosti najva`nijih me|unarodnih ~inilaca(UNHCR, Savet Evrope, OEBS), kao i doma}ihorganizacija koje se bave za{titom IRL i promoci-jom njihovih prava, ograni~ene su stoga na predla-ganje mera u okviru opcije povratka na Kosovo, {tolimitira pravo IRL da se integri{u u mestima rase-ljenja. Eksplicitan primer takve diskriminacije je uprocesu zatvaranja kolektivnih centara. Programinov~ane i materijalne pomo}i za ljude koji izlaze izkolektivnih centara usmereni su samo na izbeglice,ali ne i na raseljena lica. Preostalih 8.000 raseljenihu kolektivnim centrima mogu da odaberu samopreme{taj u drugi kolektivni centar, odnosnoponovno preseljenje.

Tako|e, nestabilnost politi~kih institucija, prak-ti~no nepostoje}i pravni okvir na nivou dràvnezajednice Srbije i Crne Gore, kao i veoma usko ineprecizno odre|ene nadle`nosti dràvnih organa ilokalne samoprave, potpuno blokiraju svakuaktivnost na promociji prava IRL na dràvnom ilokalnom nivou.

U Crnoj Gori, poloàj raseljenih je dodatnooteàn jer ih vlasti tretiraju kao gra|ane Srbije bezjednakih prava sa gra|anima Crne Gore. Oni supotpuno isklju~eni iz dru{tvenog sistema, bezmogu}nosti dobijanja dràvljanstva, zaposlenja,socijalne pomo}i, adekvatnog sme{taja itd. Odnoscrnogorskih vlasti prema izbeglicama i IRL, ~esto jebio predmet kritika me|unarodnih organizacija.

Oko 25.000 raseljenih lica, pre svega pripadnikamanjina, raseljeno je usled etni~kih sukoba i tenzi-ja unutar Kosova. Tako|e, u provinciji pod protek-toratom Ujedinjenih nacija, nalazi se jo{ uvek 5.000Albanaca iz Pre{evske doline s juga Srbije koji suna Kosovo izbegli tokom 2000. i 2001. u vremeborbi srpskih snaga bezbednosti sa albanskimpobunjenicima.7 Prema podacima UNHCR naKosovo se do sada vratilo oko 11.000 Srba, Romai drugih nealbanaca, od kojih 3.800 pro{le godine.

Broj povratnika na Kosovo je mali, pre svegazbog nepostojanja osnovnih bezbednosnih uslova.Veoma su ~esti slu~ajevi ubistava, paljenja iuni{tavanja imovine i drugih oblika napada i zas-tra{ivanja. Nasilje je kulminiralo u neredimaalbanske ve}ine protiv srpske zajednice i me|unar-odne uprave 17. i 18 marta 2004. fgodine, kada je20 ljudi ubijeno, oko 950 povre|eno, a uni{teno jenajmanje 750 ku}a i stanova pripadnika manjina

3 Ratko Bubalo, HCIT, Ograni~avaju}e okolnosti brègiznalaènja trajnih re{enja izbegli~kih problema na podru~jubiv{e SFRJ, 2004.

4 COE, SAM has changed enormously but not yet enough,September 2004.

5 UNHCR, South-Eastern Europe – Major developments,2004.

6 ICRC, The Vulnerability Assesment of Internally Displacedpersons in Serbia nad Montenegro, July 2003.

7 NRC, Global IDP project, Profile of Internal Displacement:Serbia nad Montenegro, March 2004.

DANILO RAKI]Neka razmatranja o poloàju i perspektivi interno raseljenih lica na prostoru biv{e SFRJ

59Decembar 2004.

kao i 36 crkava i manastira. Neredi su doveli danovog raseljenja vi{e od 4.000 ljudi, uglavnomunutar provincije, a pet meseci kasnije njih 2.300 idalje je bilo raseljeno.8

Tako|e, nere{ena imovinska pitanja, nemogu}nostzaposlenja i neadekvatno i nedovoljno finansiranjeprojekata reintegracije, bili su glavni razlozi za slabpovratak raseljenih.

U avgustu 2004, UNHCR je preporu~io zemlja-ma Zapadne Evrope da nastave da pruàju za{tituazilantima, pripadnicima manjina sa Kosova i ljudi-ma iz me{ovitih brakova i da, pre svega iz bezbed-nosnih razloga, ne vra}aju te ljude u provinciju, alini u druge delove Srbije i Crne Gore gde bi se na{liu stanju internog raseljenja, odnosno u situaciju dane}e mo}i da ostvare osnovna ljudska prava.UNHCR je apostrofirao Rome, A{kalije i Egip}ane,kao posebno ugroène i marginalizovane etni~kegrupe na Kosovu i u Srbiji. Ta organizacija jezauzela stanovi{te da povratak tih ljudi ne bi biorazloàn, sem ukoliko ne bi bio iznimno opravdan usvakom pojedina~nom slu~aju.9

U BiH i Hrvatskoj, nacionalisti~ke partije su sevratile na vlast, ali na sre}u vi{e otvoreno neupra`njavaju jezik ksenofobije. S druge strane,skoro da ne postoji ili je znatno usporeno re{ava-nje brojnih izbegli~kih i raseljeni~kih problema,posebno onih koji proizilaze iz diskriminatorskihpropisa (stanarsko pravo, pravo na u~e{}e u priva-tizaciji). Tako|e, ono {to se ~ini u korist raseljenih iizbeglica, radi se pod pritiskom, odnosno iznu|enoje prijemom u Savet Evrope, uklju~ivanjem uEvropsku uniju itd.

U Hrvatskoj, prema zvani~nim podacima uaprilu 2004. godine bilo je 11.493 interno raseljenihlica. Od ovog broja 1.702 IRL su srpske nacional-nosti, koji uglavnom ~ekaju da se vrate u u svojedomove u Slavoniji u Isto~noj Hrvatskoj. Od220.000 raseljenih Hrvata, 211.510 se vratilo usvoje domove. Pored malog broja raseljenih Srba,u Hrvatskoj postoji i zna~ajan broj izbeglica – vi{eod 200.000 za koje nije na|eno dugoro~no re{enjedevet godina od prestanka sukoba. Mali broj reg-istrovanih raseljenih Srba u Hrvatskoj moè da seobjasni i manjkavim popisom koje su hrvatske vlastisprovele 1997., 1999. i 2003. godine.10

Vlada Hrvatske je izrazila re{enost da vratiuzurpiranu imovinu izbeglim Srbima, ali je, premapodacima UNHCR, propustila da ispuni zadaterokove za povra}aj, tako da jo{ uvek ima 3.509slu~ajeva okupirane imovine. Pored brojnih zakon-skih i proceduralnih te{ko}a s kojima se izbeglice iIRL suo~avaju, povratak oteàva i te{ko ekonomskostanje u pojedinim regijama koje je dovelo do togada je u nekim slu~ajevima povratak bio neodrìv.Zbog smanjenja fondova, UNHCR je bio prinu|enda smanji pomo} povratnicima pri preuzimanjudomova koje je trebalo osposobiti za stanovanje. Tidomovi su naj~e{}e prethodno bivali oplja~kani, anjihova infrastruktura je namerno uni{tavana.11

Na osnovu selektivne diskriminatorne primeneZakona o stambenim odnosima, nekoliko desetinahiljada Srba je izgubilo stanarsko pravo na oko 30- 35.000 stanova. Odluka Evropskog suda za ljuds-ka prava u Strazburu od jula 2004. da odbije tu`bubiv{eg nosioca stanarskog prava Kristine Ble~i}protiv Hrvatske, cene}i da nije do{lo do povredeprava imovine, odnosno da stanarsko pravo nijeidenti~no pravu vlasni{tva, sigurno ne}e doprinetitrajnom re{enju problema izbeglica i raseljenih lica.(Presuda broj 59532/00-Ble~i} protiv Hrvatske)

U Bosni i Hercegovini, od 2 miliona ljudi koji sunapustili svoje domove tokom rata, oko 900.000 ljudi jebilo interno raseljeno. Osam godina od prestanka ratai potpisivanja Dejtonskog sporazuma oko 330.000 ljudije ostalo raseljeno unutar zemlje u oba entiteta. UFederaciji BiH ostalo je oko 140.000 raseljenih,170.000 u Republici Srpskoj i 20.000 u distriktu Br~ko.

Zahvaljuju}i protektoratu me|unarodne zajed-nice, vra}anje imovinskih i stanarskih prava u Bosnii Hercegovini odvija se neometano, ali glavnaprepreka za odrìvi povratak je te{ka ekonomskasituacija bez mogu}nosti zaposlenja. Povratakraseljenih u BiH najvi{e usporava nedostatak finan-sijskih sredstava za obnovu o{te}enih i uni{tenihku}a, a odlazak me|unarodnih donatora pretipogor{anju ovog problema.12

Tako|e, povratnici koji se vra}aju u entitete ukojima predstavljaju etni~ku manjinu povremeno suizloèni napadima ~iji je cilj zastra{ivanje i zaustavl-janje daljeg povratka. Prema oceni UNHCR,bezbednosna situacija daje osnov za zabrinutostpo{to su u 2003. zabeleèna tri ubistva u vezi sapovratkom.13 Dodatnu zabrinutost izaziva povla~e-8 UNHCR position on the continued international protection

needs of individuals from Kosovo, August 2004.

9 UNHCR, The possibility of applying the internal flight or relo-cation alternative within Serbia and Montenegro to certainpersons originating from Kosovo and belonging to ethnicminorities there, August 2004

10 NRC, Global IDP project, Profile of Internal Displacement:Croatia, May 2004.


12 NRC, Global IDP project, Profile of Internal Displacement:Bosnia and Hezegovina, January 2004.


DANILO RAKI]


60 Decembar 2004.

nje NATO trupa, koje bi trebalo da zamene mirovnesnage EU, koje mo`da ne}e mo}i da odgovorenaraslim etni~kim tenzijama, s obzirom na njihovbroj i nedostak iskustva u o~uvanju mira.14 Tako|e,povratnici, koji uglavnom predstavljaju nacionalnemanjine u entitetima u koje se vra}aju, jo{ uvek sesuo~avaju sa diskriminacijom u zapo{ljavanju, soci-jalnoj i zdravstvenoj za{titi i {kolstvu, zbog ~ega supojedine op{tinske vlasti izloène pritisku i sankci-jama Visokog predstavnika me|unarodne zajednice.

U Makedoniji, kao rezultat etni~kih sukobaizme|u Albanaca i Makedonaca 2000. i 2001. oko170.000 ljudi je izbeglo iz svojih domova od kojih je74.000 bilo interno raseljeno. Od potpisivanjaOhridskog sporazuma u avgustu 2001. godine, 95odsto izbeglih i raseljenih se vratilo u svojedomove. Oko 2.700 ljudi koji su jo{ uvek raseljenine vra}aju se, pre svega, zbog straha za svojubezbednost. Ipak, sa zavr{etkom obnove njihovihku}a, o~ekuje se da }e se zna~ajan broj raseljenihvratiti svojim domovima tokom 2004.15

Zaklju~ak

Neujedna~en regionalni pristup predstavljaveliku prepreku za povratnike i raseljene. Postojevelike razlike u pravnom i op{tem egzistencijalnompoloàju izbeglica i raseljenih lica u zemljama uregionu (na primer: stanarska prava u BiH iHrvatskoj). Isto tako, u Srbiji postoji velikaozloje|enost na me|unarodnu zajednicu, odnosno

njenu upravu na Kosovu, predstavljenu kroz UNMIKi KFOR, zbog potpunog proma{aja da uspostavibezbednost i po{tovanje osnovnih ljudskih prava naKosovu i Metohiji, kao {to su to uspeli u Bosni iHercegovini. Ipak, o~ekivanja od me|unarodnih ievropskih integracija, iako ~esto nerealna, dajuprostor evropskoj i me|unarodnoj zajednici dauslovljava pomo} ispunjavanjem preuzetihme|unarodnih obaveza i daju joj mogu}nost da vi{einsistira da se svuda u regionu pod jednakim uslovi-ma ostvaruju prava kako povratnika tako i raseljenihlica.16 UNHCR smatra da bez urgentnog procesapomirenja koji bi obuhvatio sve ljude u regionu, uzsna`nu podr{ku me|unarodne zajednice, pitanjemira i ekonomskog razvoja ostaje nere{eno, kao iproblem povratka ili integracije raseljenih lica.17

Danilo Raki}

The overview of the status and prospec-tive of internally displaced persons on the

territory of the former Yugoslavia

In this paper the overview of the status and theprospective for the future of internally displacedpersons in Serbia and Montenegro, Bosnia andHerzegovina, Croatia and Macedonia is done. TheGroup 484 is an NGO, which have been supportingrefugees since 1995 and internally displaced per-sons from Kosovo since 1999.

14 AFP, Ethnic hatred stalks Bosnia a decade after war, 11September 2004.

15 NRC, Global IDP project, Profile of Internal Displacement:Macedonia, February 2004

16 Ratko Bubalo, HCIT, Ograni~avaju}e okolnosti brègiznalaènja trajnih re{enja izbegli~kih problema na podru~jubiv{e SFRJ, 2004.

17 UNHCR, Closing the Circle: From Emergency HumanitarianRelief to Sustainable Returns in South Eastern Europe, April2004.

61Decembar 2004.

Na osnovu javnog poziva za slanje predlogau okviru projekta – Od se}anja na pro{lostka pozitivnoj budu}nosti, kakav model istine

i pomirenja je potreban Srbiji? koji je organizovaloViktimolo{ko dru{tvo Srbije, smatrao sam kao svojuintelektualnu du`nost da izrazim stavove o ovomveoma va`nom pitanju. Pripadnik sam generacijekoja je sa besom i gor~inom doìvela raspad biv{eJugoslavije, koja je sa rado{}u do~ekivala pobedeCibone i Jugoplastike u evropskim takmi~enjima,Mateje Svet i Bojana Kriàja u skijanju, kojoj suCrvena jabuka i Film omiljene grupe, i za koju jeOhridsko jezero jedno od najlep{ih mesta na svetu.Me|utim, gospodari rata su po~etkom devedesetihgodina sve to poku{ali da sru{e u ime svojihzlo~ina~kih ciljeva. Govorili su nam da je sve ono{to smo smatrali lepim, zapravo ru`no, da se upro{losti treba se}ati samo krvavih trenutaka.Gre{ili su, a na àlost mnogi su im poverovali. Janisam.

Pro{lost ima svoje krvave, ali i svetle momente.Prvih se treba stideti, ali i prihvatiti ih kao istorijsku~injenicu. Svetle trenutke treba pamtiti kao nadu uvedriju budu}nost. Da bi stekli pravu sliku opro{losti moramo biti spremni da se uo~imo saistinom o pro{lim sukobima, moramo uspostavitipoverenje i biti spremni za pomirenje i uzajamnoprihvatanje kao jedinu {ansu za pozitivnubudu}nost.

U okviru javnog poziva za slanje predloga izneosam svoje ideje i mi{ljenje o slede}im temama:

Koji oblik se}anja na pro{lost bi stimulativnodelovao na uspostavljanje trajnog mira ubiv{oj Jugoslaviji uop{te, i u Srbiji posebno?Kako povratiti me|usobno poverenjegra|ana u Srbiji, posebno onih koji pripadajurazli~itim politi~kim, ideolo{kim i interesnimorganizacijama i stranama?

Kako se se}ati pro{losti a ne stvarati nove,ve} premostiti postoje}e podele?

Kao oblik se}anja na pro{lost trebalo bi odreditidan u godini, koji bismo mogli nazvati Dan istine ipomirenja, koji bi bio posve}en svim `rtvama ratnihsukoba u biv{oj Jugoslaviji, kada bi svi gra|aniizrazili u isto vreme se}anje na `rtve. Va`no jenapomenuti da datum Dana istine i pomirenja trebapa`ljivo odrediti da ne bude istorijski vezan zazlo~ine samo jednog naroda. Jedan od mogu}ihdatuma je i 9. maj – Dan Evrope. Tog dana bi seodvijali zajedni~ki koncerti i sportska takmi~enjapeva~a i sportista iz biv{e Jugoslavije. Tako|e,uru~ivale bi se nagrade ljudima koji su spasili pri-padnike drugih nacija za vreme ratnih sukoba. Uobrazovnom sistemu u okviru maternjeg jezika iknjièvnosti trebalo bi obra|ivati pri~e dece koja supreìvela ratne strahote, a uz saradnju same|unarodnim stru~njacima odrediti zajedni~kisadràj lekcija o ratnim sukobima u istorijskimud`benicima u svim republikama biv{e SFRJ.

Va`nu ulogu u se}anju na pro{lost treba daimaju mediji, jer su oni imali zna~ajnu ulogu i urazbuktavanju ratnih sukoba. Trebalo bi oformitinezavisne novinarske timove sa novinarima izbiv{e Jugoslavije, koji bi pripremali emisije o ratnimsukobima na objektivan na~in. Uz me|unarodnupomo} i uz u~e{}e glumaca iz biv{e SFRJ, moglabi se uraditi serija o gra|anskom ratu u SFRJ kao{to je npr. «Vetrovi rata».

Posebno je va`no uspostaviti saradnju civilnogsektora, kroz zajedni~ku saradnju na projektimapomirenja NVO iz biv{e Jugoslavije. Balkanskemirovne studije trebalo bi da imaju {to je mogu}ezna~ajniju ulogu na fakultetima.

Da bi se povratilo me|usobno poverenjegra|ana u Srbiji, treba uspostaviti dru{tvenusaglasnost oko minimuma zajedni~kih vrednosti,organizovati saradnju sa NVO i tribine na kojima }erazli~ite ideolo{ke i politi~ke organizacije u duhudijaloga i tolerancije razmeniti mi{ljenja. Obrazovni* Diplomirani sociolog, Bogati}, E-mail: acimovicdragan@

yahoo.com


DRAGAN A]IMOVI]*

Nekoliko ideja o se}anju na pro{lost kao osnovi za izgradnju trajnog mira

DRAGAN A]IMOVI]

Nekoliko ideja o se}anju na pro{lost kao osnovi za izgradnju trajnog mira

62 Decembar 2004.

sistem ne bi trebalo da nagla{ava shvatanja nijedne politi~ke, ideolo{ke i interesne organizacije,ve} bi trebalo uspostaviti ravnoteù.

Da bi se}anje na pro{lost premostilo postoje}epodele, umesto da stvara nove, trebalo bipodràvati se}anje na lepe stvari iz pro{losti, kaonpr. emitovati serije koje su bile rado gledane usvim krajevima biv{e Jugoslavije, kao {tu su «Boljiìvot», «Velo misto», «Top lista nadrealista». Uposebnim terminima bi trebalo emitovati najve}euspehe sportista iz biv{e Jugoslavije, {to bi kodmnogih izazvalo pozitivno se}anje na biv{u dràvu.Kao {to postoji «Euro ùrnal» na nema~koj DWteleviziji, trebalo bi osmisliti «Ju ùrnal» sa prilozi-ma novinara iz biv{e Jugoslavije.

Najpopularniji kviz biv{e Jugoslavije«Kviskoteka» trebalo bi ponovo organizovati uzsaradnju televizija iz republika biv{e SFRJ. Kao {toje RTS organizovao kviz «Zdravo Evropo» u kojemsu se srednjo{kolci takmi~ili u znanju o zemljamaEU, trebalo bi organizovati kviz u kojem bi setakmi~ili srednjo{kolci iz biv{e SFRJ, a gde binagrade bile putovanja po biv{oj Jugoslaviji. Kviz bise zvao npr. «Zdravo prijatelji».

Ovo su neke od ideja o tome koji bi oblikse}anja stimulativno delovao na uspostavljanje tra-jnog mira, kako povratiti me|usobno poverenje ikako kroz se}anje na pro{lost premostiti podele.Nadam se da }e se neke od ovih ideja ostvariti i da}e istina, poverenje, pomirenje i uzajamno prih-vatanje postati sastavni deo na{eg dru{tva ubeànju od mra~ne pro{losti ka pozitivnojbudu}nosti, kojoj, nadam se, svi teìmo.

Dragan A}imovi}

Some thoughts about remembering the past as the foundation

of peace building

The author answered the Victimology Society’scall for the proposals about constructive ways ofdealing with the past in Serbia. In this paper he ispresenting his main ideas in that regard: celebra-tion of the Day for the truth and reconciliation, coop-eration between different groups within the societyand development of positive memory.

63Decembar 2004.

Topljenje leda je projekat ~iji je cilj re{avanjeetni~kog konflikta izme|u Srba i kosovskihAlbanaca. Ideja i organizacija projekta je

delo nekoliko studenata Ameri~kog univerziteta uBugarskoj (AUBG-a). Po~etna ideja projekta bila jeorganizovanje serije panel diskusija izme|u stude-nata pripadanika ove dve etni~ke grupe u cilju otk-lanjanja nepoverenja, mogu}ih zabluda i predrasu-da za koje se smatralo da bi mogle da postojeuprkos ~injenici da nisu bile eksplicitno izraène.Shvatili smo da je neophodno iskoristiti situacijugde na{e dve etni~ke grupe studiraju zajedno da bise kona~no razjasnile neke sporne teme koje nasrazdvajaju. Da bismo jednog dana mogli dapomognemo u re{avanju situacije kod ku}e, odnos-no u Srbiji i na Kosovu, potrebno je da prvenstvenorazjasnimo neke stvari me|u nama. Dakle krajnjaideja projekta je ambicioznija i odnosi se na {ire-nje njegovog efekta na javnost u Srbiji i Kosovu.

Diskusije su po~ele u aprilu 2004 godine i inici-rali su ih studenti ~etvrte, zavr{ne godine AUBG-a.Prva, aprilska, diskusija je bila zapravo iniciranjeotvorenog razgovora o sukobu me|u Srbima ikosovskim Albancima. Iako su studenti ove dvegrupe me|usobno pri~ali ili se druìli, oduvek jepostojalo ose}anje da o osetljivim temama kao {tosu sukobi iz bliske pro{losti ne treba govoriti jer semoè prouzrokovati neprijatnost, povreda ne~ijihose}anja, a mo`da ~ak i otvoren sukob. Dakleu~esnici projekta su ose}ali da odnos izme|u dvegrupe ~esto nije potpuno iskren i da izvesnanelagodnost i ustru~avanje svakako postoje.

Za ve}inu studenata iz Srbije dolazak na AUBGje prva prilika za susret sa Albanicima i s obziromna prethodna de{avanja, uticaj propagande i pre-drasuda koje su op{te ra{irene, generalno je bilote{ko postaviti se na pravi na~in. Neki studenti biprosto izbegavali teme koje su se odnosile na

etni~ki konflikt, a drugi bi prosto izbegavali bilo kojuvrstu iskrenog druènja. Dakle iniciranje otvorenograzgovora, i to o uzrocima etni~kog konflikta i su{ti-ni na{eg odnosa na samom univerzitetu, jesvakako bilo ne{to sasvim novo sa prili~no neizves-nim ishodom. U~esnici su se pla{ili da mogu re}ine{to {to bi drugima zvu~alo glupo, ne{to {to bimoglo zvu~ati nacionalisti~ki, uvredljivo ili opet, sdruge strane, izdajn~ki.

U aprilskoj diskusiji su studenti prvi put otvorenopri~ali: o svom nepoverenju i uzrocima istog kada jere~ o ’drugoj strani’, o tome ~ega su se pla{ili priupoznavanju studenata iz druge etni~ke grupe, o~emu nisu smeli da pri~aju i koji su uzroci straha;kakav je bio o~ekivani odnos, a kakav su zaistazatekli. Na{ cilj je bio da otklonimo mogu}nost da pri-jateljski odnosi budu samo povr{inska kozmetika ipretvorimo ih u ne{to dublje, bazirano na poverenju.

Iskustva su bila razli~ita. Neki studenti su bilipod velikim uticajem propagande kod ku}e, te suna univerzitet do{li sa mnogo predrasuda o kojimasu sada kona~no mogli da ~uju ne{to vi{e. Bitna~injenica za mnoge ljude je bila ta da nisu jedini kojiimaju predrasude, brige i nedefinisane stavove.Priznanje da neka nelagodnost svakako postoji bilaje bitan momenat.

U ovoj diskusiji su prisutni pripadnici obe nacijeshvatili koliko malo su znali o ìvotu „druge strane“,kroz {ta su oni prolazili za vreme konflikata pre iposle 1999. i kako su ih oni doìvljavali. Ono {to suljudi u Beogradu, i Srbiji uop{te, imali prilike da videu medijima nije realnost kroz koju su prolazilikosovski Albanci i obrnuto. Slu{anje li~nih iskusta-va je bilo od presudne va`nosti za bolje razu-mevanje cele situacije. To je bila jedinstvena prili-ka da se bolje razumeju de{avanja na ovim pros-torima i to je iskustvo koje ljudi kroz medije kodku}e, u Srbiji i na Kosovu, ne mogu da dobiju.

Odràna je jo{ jedna serija diskusija u oktobru2004 godine. Po{to je „led otopljen“ ideja je da senastavi u tom smeru i da se nove generacije koje

* Studentkinja Ameri~kog univerziteta u Blagoevgradu,Bugarska i volonterka Viktimolo{kog dru{tva Srbije, E-mail:[email protected]


TIJANA MILO[EVI]*

Topljenje leda - Projekat studenataAmeri~kog univerziteta u Bugarskoj

TIJANA MILO[EVI]

Topljenje leda - Projekat studenata Ameri~kog Univerziteta u Bugarskoj

64 Decembar 2004.

stiù na ovaj fakultet oslobode svih predrasudakoje bi mogle da donesu od ku}e i osposobe zamnogo slobodniju komunikaciju sa pripadnicimadruge etni~ke grupe. Krajnji cilj je da se pozitivnaiskustva te interakcije jednog dana aktivno prenosena populaciju kod ku}e. Odràne su mulimedijalneprezentacije gde su i Srbi i kosovski Albanciprikazali svoju viziju istorije, doga|aja iz 1999, kaoi elemente propagande koji su se pojavljivali na ter-itoriji Srbije i Kosova u toku devedesetih i koji su umnogome doprineli kreiranju negativnih ose}anja inesigurnosti koja trentuno postoji. U poslednjojdiskusiji, studenti su ~ak govorili o martovskimnemirima, poku{avajuci da analiziraju uzroke irazli~ite aspekte tragi~nih doga|aja, kao i mogu}are{enja za prevenciju daljih sukoba.

Iako zvu~i kao vrlo ambiciozna zamisao, sus-reti, druènja koja podrazumevaju razmenu iskus-tava me|u omladinom sa Kosova i iz Srbije mogudoneti re{enje etni~kog sukoba na duge staze. Kodstarijih ljudi je jako te{ko rekonstruisati i otklonitipredrasude uz koje su odrasli i proveli ve}i deoìvota. Bitno je uticati na mlade generacije kod kojihte predrasude jo{ uvek nisu potpuno u~vr{}ene.Upravo su mladi ljudi ti koji }e jednog dana,nadamo se, preuzeti brigu o regionu.Upravo stoga,

komunikacija i razumevanje danas zna~i ve}e{anse za kona~no suzbijanje etni~kog konflikta, kojije nosilac i ekonomske i politi~ke stagnacije, kao iza aktivnu kooperaciju u budu}nosti. Dakle, razme-na izme|u studenata i srednjo{kolaca, pripadnikadve etni~ke grupe, kao i organizacija seminara ~ijipredmet bi bila diskusija o etni~kom konfliktu su odizuzetne va`nosti.

Tijana Milo{evi}

Melting the ice – Project of students ofAmerican University in Bulgaria

Melting the ice is the project which aim is reso-lution of ethnic conflicts between Serbs andAlbanians from Kosovo. The idea about the projectcame from several students of American Universityin Bulgaria (AUBG). The original idea of the projectwas to organize the series of panel discussionswith participation of students, Serbs and Albanians.The main aim of the project is to help removeinconfidence and prejudices and preparation of stu-dents to work on the same issue after coming backto their communities.

65Decembar 2004.

Vi{e puta je re~eno kako se ove godine uVojvodini dogodilo vi{e incidenata same|uetni~kim elementima nego tijekom pro-

teklih deset godina. Slijedi mapiranje te konfliktnesituacije kao prvi korak u uspostavljanju strategijeza upravljanje i rje{avanje ovog konflikta.

Prvi incident u ovoj godini desio se ubunjeva~ko-hrvatskom selu Tavankut kraj Suboticeu novogodi{njoj no}i kada je po drugi put u mjesecdana poru{en kip Matije Gupca. Slijedila je prijet-nja smr}u ~lanovima uredni{tva tjednika Hrvatskarije~, kao i tada{njoj generalnoj konzulici RepublikeHrvatske u Subotici Jasmini Kova~evi} âvlovi}.

Tijekom prolje}a zabiljeèna su ru{enja groblja,ispisivanje uznemiruju}ih grafita, a nakon toga supo~eli i fizi~ki sukobi. Tu nagla{avam kako se neradi o nekim «kavanskim tu~ama» i incidentima kojisu neizbje`ni u multietni~kim zajednicama, ve} jebitan uzrok bila etni~ka razli~itost. Primjerice, zabil-jeèni su napadi na pojedince u centru Suboticesamo zato jer su govorili ma|arskim jezikom.

Reagiranje policije i dràvnih organa ne moèse ocijeniti adekvatnim jer mnogi slu~ajevi nisu evi-dentirani, mnogi su nerasvijetljeni, neka`njeni i topospje{uje nastavak takvih doga|aja. Izuzetno jeva`no prepoznati, reagirati, u~initi javnim podatke oincidentima i pojedince koji ih ~ine, ne samo zbogtoga da bi se baratalo ~injenicama umjesto glasina-ma, provjerenim informacijama umjesto poluinfor-macijama, ve} i kako bi postojalo povjerenje da seto prepoznaje kao problem i da se radi na rje{ava-nju. U nedostatku toga, ohrabruju se nacionalizmi.Onaj koji izaziva incidente i onaj koji èle}i da sebrani od njih, izazivaju novi krug incidenata.

U ma|arskom jeziku se za ovu pojavu rabi rije~«atrocitet» koja ima druga~ije zna~enje od «inci-denta». Incident sadrì smisao ne~eg izvanuobi~ajenog, a atrocitet vi{e do~arava surovo nad-gornjavanje upotrebom sile. Atrociteti vi{u nisu isto{to i incidenti, jer su incidenti izuzetak od pravila, a

atrocitet predstavlja potvr|ivanja pravila – da semanjinama lo{e pi{e.

No, nedostatak konkretne akcije nije odlikasamo republi~kih vlasti kojima je trebalo dugo vre-mena da je uop}e primjete, ve} naàlost i pokrajin-skih i op}inskih vlasti. Tako se desila visoka politi-zacija ovog pitanja koje je razmatrano u KongresuSAD, Vije}u Europe, na samitu OEBS, a odràna jei zajedni~ka sjednica Odbora za sigurnost te zame|unacionalne odnose Republike Srbije.

Zbog nedostatka transparentnih informacija,visoke politizacije ovog pitanja, za civilni sektor jete{ko djelovati, a pogoto zbog izostanka potporevlasti. NVO «Radionica Zenith Mühely« imala jeradionice kojima se obra|ivala trauma kod u~enikaosnovnih {kola u kojima su se de{avali incidenti, alije izostala potpora, kao i za inicijativu za utemelje-njem posebne op}inske komisije u Subotici u kojojbi predstavnici civilnog sektora ~inili korake na pre-vazilaènju situacije. Prijedlog za sastavljanjecivilne komisije je bio u cilju mimoilaènja politi~kezlouporabe ovog pitanja, a kasnije se pokazalokako su brojni politi~ari uporabili i zlouporabili ovopitanje.

U mapiranju ovog konflikta je potrebno naglasitipostojanje organizacije HVIM – Omladinski pokret64 ùpanije (predtrianonska Ma|arska je imala 64ùpanije), a ova grupa na nerje{avanju incidenatagradi ideju stvaranja «sjeverne multietni~ke regije»,{to je u javnosti ocijenjeno kao prijedlog podjeleVojvodine. Ova grupa je u sukobu sa Savezomvojvo|anskih Ma|ara i njenim predsjednikomJószefom Kaszom, kojem se pred srpskom javnos-ti poku{ava podmetnuti vo|enje avanturisti~ke poli-tike, {to uop}e ne stoji zbog dugogodi{njih mirovnihnapora ove stranke i predsjednika.

No, imaju}i u vidu kako postoje}e institucije nisuu mogu}nosti efikasno se uhvatititi u ko{tac s ovimpitanjem, a uzimaju}i u obzir iskustva drugih kon-fliktnih regiona poput Sjeverne Irske, trebalo binajozbiljnije razmotriti stvaranje konflikt menad`-ment centra koji bi na neformalniji na~in vr{io utje-* Udruènje gra|ana «Krov», Subotica, E-mail: perusic@tipp-

net.co.yu


NIKOLA PERU[I]*

Atrociteti u Vojvodini

NIKOLA PERU[I]

Atrociteti u Vojvodini

66 Decembar 2004.

caj na smanjenje incidenata putem edukacijemladih, kod kojih je najve}a etni~ka distanca ineprihva}anje razli~itosti.

[to se ti~e udruge «Krov», ona svoje aktivnostiusmjerava ka u~enicima hrvatskih odjeljenja i nji-hovim potrebama.

Nikola Peru{i}

Atrocities in Vojvodina

In Vojvodina, resentment has begun to affecteveryday life and is threatening to acquire mild fea-

tures of Belfast. The first wave of incidents againstthe minorities began towards the end of last yearand in the beginning of this year. During last spring,graveyards, monuments, churches and tokens ofthe minorities’ identity were being desecrated anddestroyed. Physical incidents followed, as well asconfusing situations blurring the full scope of thesituation. The description of these events has beenenriched by a new term – atrocities. However, wehave to face the fact that this topic is also weighingupon the civilian sector. The NGO Zenith has grap-pled with the problem of inter-etnic school fights,but one swallow does not mean spring.

67Decembar 2004.

Po~etak inicijative upozavanja i zbliàvanjadve strane – Srba i Albanaca – po~eo jekrajem 2001. godine u Be~u, na inicijativu

Ameri~kog instituta za mir (USIP). Karakteristikasastanka bilo je veliko nepoverenje i distanca me|uu~esnicima. U~esnici su bili predstavnici politi~kihpartija iz Srbije i sa Kosova. Nije bilo lokalnih srp-skih predstavnika. âk i predstavnici stranaka tzv.Demokratskog korpusa su imali velikih podozrenjaprema ’drugoj strani’ i branili su zvani~nu pozicijusvojih stranaka odnosno Vlade. Problem je {to supredstavljali ’kolektiv’, ’nacion’, ’nas’, ’njih’. U takvojatmosferi konstruktivan razgovor je bio nemogu}.

Nastavak saradnje se odvijao kroz organizova-nje serije sastanaka na nivou civilnog dru{tva, jerse po{lo od pretpostavke da je civilno dru{tvo dina-mi~nije, nije ome|eno stegama svakodnevne poli-tike i da moè napraviti klju~ni proboj na relaciji srp-sko – albanskih odnosa. Me|utim, i predstavnicicivilnog dru{tva su pod velikim uticajem ’svojih real-nosti’ i te{ko su uspevali da se otrgnu doga|ajimakoje je diktirala svakodnevna politika.

Pokazalo se koliko je va`na uloga ’tre}eg’ kaomedijatora. Tako|e, va`no je konstantno odràva-nje procesa razgovora osmi{ljavanjem zajedni~kihaktivnosti. Posle odre|enog vremena i organizo-vanih sastanaka nu`no je organizovati konkretneinicijative koje vode boljem upoznavanju etni~kihzajednica. Civilni sektor, na konkretnim primerimasaradnje moè da pokaè da je komunikacijamogu}a. U tom slu~aju bi se iz faze dijaloga pre{lou fazu saradnje. Dijalog se vodi oko neke konkretnestvari i trebalo bi da vodi nekom cilju, idealno prib-liàvanju dve strane i postizanju dogovora. Ako je

dijalog sam sebi svrha dolazi do brzog zamora,gubljenja vremena i odustajanja od komunikacije.

Oteàvaju}a okolnost su i inicijative koje suiznu|ene preferencijama donatora i/ili politi~kih par-tija. S druge strane, postojanje komunikacijecivilnog dru{tva s jedne strane i politi~kih partija iVlada s druge strane, moè da predstavlja pozitivanprimer saradnje na pribliàvanju suprotnih stavova imoè voditi boljem razumevanju ’suprotne’ strane.Uloga lokalnih organizacija i uspostavljanje partner-stva sa njima na terenu je krucijalna u razumevanjusituacije i izgradnji poverenja.

Nenad \ur|evi}

Steps toward the establishment of dialogue in Kosovo – experiences of the

Center for non-violent resistance

The beginning of the initiative of acquainting andrapprochement of the two sides – the Serbs and theAlbanians – began by the end of 2001 in Vienna, atthe initiative of the United States Peace Institute(USPI). The distinctive feature of the meeting was ahigh degree of mistrust and distance among the par-ticipants. The participants were the representativesof political parties from Serbia and Kosovo. Therewere no representatives of the local Serbs. Thecooperation continued through a series of meetingsthat were organized on the level of the civil society,because it was assumed that the civil society is moredynamic, unrestricted by the limitations of daily poli-tics and that it is capable of bringing about a majorbreakthrough in the Serbian – Albanian relations.

* OTPOR – Beograd, E-mail: [email protected]


NENAD \UR\EVI]*

Koraci ka uspostavljanju dijaloga na Kosovu – iskustva Centra za nenasilni otpor

69Decembar 2004.

USevernoj Irskoj, postignuti “Mirovni spo-razum” nam je doneo krhki mir, koji nije beznasilja, ali je nasilje izme|u zajednica u

velikoj meri smanjeno. Nasilan konflikt koji smopreìveli ostavio nam je u nasle|e, izme|u ostalog,zatrovana se}anja pojedinaca i dru{tva, {to jeposledica takti~ke propagande koju su koristile sveume{ane strane tokom godina obeleènih nasi-ljem, kao i traumu, bol i patnju koju su preìvele hi-ljade ljudi. Se}anja koja nastavljaju da ìve u glava-ma pojedinaca mogu negativno uticati na budu}-nost kako tih osoba, tako i dru{tva u celini; podsti-canje amnezije ne predstavlja re{enje.

Resurs centra za konflikt i traumu (ConflictTrauma Resource Center - CTRC) Isceljuju}e se-}anje poziva gra|ane da podele svoja emotivnaiskustva sa drugima da bi kroz taj proces doìvelili~nu transformaciju. Isceljuju}a se}anja su poniklaiz post-konfliktnog ju`noafri~kog dru{tva, izstarosedela~ke kulture ameri~kih Indijanaca, izìvotnog iskustva Aboridìna i Maora i iz zapadn-ja~kog klini~ko-terapeutskog pristupa. On pred-stavlja kombinaciju razli~itih gore pomenutih ele-menata sa li~nom pri~om/procesom pripovedanjaistine koji na neki na~in podse}a na Komisiju zaistinu, ali se zna~ajno razlikuje po tome {to se to~ini u diskreciji i bez javnog preispitivanja. Kaomodel, on se moè povezati sa principima restora-tivne pravde u tom smislu {to pruà priliku zapopravljanje poreme}enih odnosa.

Po~eci ovog projekta datiraju iz 1999. u Irskoj,kroz aktivnosti vezane za Kairos projekat. Godine2001, Centar se nadovezao se svojim aktivnostimana proces oporavka, da bi kasnije upravljao i faciliti-rao njegovo sprovo|enje i razvoj u Severnoj Irskoj,Ju`noj Irskoj i Velikoj Britaniji. Projekat pruà jedin-stvenu priliku za razmatranje i preispitivanje pojedi-na~nih iskustava i istovremeno u~estvovanje uiskustvima drugih. To ne podrazumeva odre|ivanje

proporcionalnog udela u krivici. Posve}uje sedovoljno vremena za pojedina~no razmi{ljanje,kreativne ve`be i rad u malim grupama. Tako|e serazmatraju zajedni~ke teme koje se nametnu tokomovih aktivnosti, {to dovodi do razotkrivanja dubokoljudskih osobina koje su nam svima zajedni~ke.

Iscelju}e se}anje ne zna~i da treba zaboravitipro{lost, ve} zna~e potrebu za pronalaènjem putakoji ne}e dozvoliti da nas se}anja parali{u ili uni{te.Potrebno je da izna|emo na~ine da spre~imo pon-avljanje istorije i da prekinemo krug nasilja u komesmo tako dugo ìveli.

CTRC neguje nove “izmi{ljene” zajednice, kojeprevazilaze stare i nove podele; istinske i umi{ljenepodele koje uobli~avaju stvarnost pojedinaca. Mispajamo ljude preko fizi~kih i psiholo{kih granicanjihovih razdvojenih ìvota; ove me{ovite grupe nasimboli~an na~in predstavljaju na{e dru{tvo. Umirnom ambijentu, mi sprovodimo proces diskret-nog kazivanja istine, uz saose}ajno slu{anje i prih-vatanje pojedina~nih ispovesti. Ovaj proces vidanjabolnih uspomena je restorativni, a ne retributvniproces. On se moè opisati kao proces kazivanjali~ne istine, a ne kao komisija za istinu.

Vidanje bolnih uspomena stvara me{avinuduhovnih i ritualnih elemenata koji se kre}u sim-boli~nom stazom kroz tamnu pro{lost, prekosuo~avanja sa godinama nasilja i kroz zajedni~keuspomene prema slavljenju preìvljavanja, slobodei radosti zbog prevazi|enih ratnih brutalnosti.

Vidanje uspomena ne podrazumeva:Politi~ke debate;Pripisivanje krivice;Formalno savetovanje;Dono{enje sudova;Verski egzorcizam;Primoravanje na razgovor;Vikend odmor;Mo} i kontrolu od strane facilitatora ili u~esni-ka;Javno manifestovanje emocija;Komisiju za istinu.

* Resurs centar za konflikt i traumu – Belfast, Severna Irska,E-mail: [email protected], [email protected]


MARTIN SNODDON*

Isceljuju}e se}anje

MARTIN SNODDON

Isceljuju}e se}anje

70 Decembar 2004.

Ono {to poku{avamo da postignemo prilikomsvakog okupljanja radi vidanja bolnih uspomenajeste slede}e:

Da oslobodimo emocije;Da nau~imo da slu{amo jedni druge;Da razmi{ljamo o onome {to pre ivljavamo i mi idrugi da bismo postigli me|usobno razumevanje;Da u~inimo korak ka prihvatanju onoga {tose dogodilo i nama i drugima;Da damo priliku pojedincima da zadovoljesvoje potrebe na realisti~an na~in, u okviruprocesa;Da budemo oslonac na putu ka daljojpodr{ci, ukoliko je to potrebno; Da priznamo i spoznamo ono {to se dogodilo,Da postanemo svesniji tu|ih ose}anja;Da budemo sigurniji u radu sa traumom;Da steknemo pozitivno iskustvo, kojemoèmo da podelimo tokom procesa, a kas-nije i sa drugima;Da budemo oboga}eni jednim izazovnimìvotnim iskustvom;Da budemo u prilici da promi{ljamo irazmi{ljamo na druga~iji na~in;Da postignemo novo ose}anje zajedni{tva;Da doìvimo zajednicu izvan uobi~ajenihgranica;Da budemo u prilici da steknemo nove pri-jatelje i ostvarimo nove kontakte.

Nakon svega pobrojanog, {ta je, zapravo, procesvidanja uspomena? Prvo, dozvolite mi da kaèm daje ovo proces koji zahteva zajedni~ki boravaku~esnika, pa je va`no odabrati “pravo” mesto zaokupljanje, kao i da se svi u~esnici sloè da seuklju~e u ~itav proces od po~etka do kraja. “Pravo”mesto podrazumeva da okruènje pruì ose}ajfizi~ke i emotivne bezbednosti i, istovremeno, dapruà prostorne mogu}nosti za aktivnosti u velikimgrupama, kao i za razbijanje u male grupe, a dasme{taj bude u jednokrevetnim i dvokrevetnim soba-ma, po mogu}nosti u prirodnom ambijentu. Obele`jai ornamenti ne bi trebalo da izazivaju politi~ke ilietni~ke asocijacije sa jednom ili drugom stranom.

Sada bih èleo da razmotrim elemente/fazevidanja uspomena tokom jednog vikend boravka.

Proces vidanja uspomena

Pre zajedni~kog boravka

U ovoj fazi, pravi se spisak u~esnika premaodre|enim kriterijumima. Osobe koje se ne smatra-ju prikladnim za rad u grupi su one kojima je potre-

ban intenzivan rad sa terapeutom jedan premajedan, ili oni za koje facilitatori procene da bi mogleda poremete zajedni~ku atmosferu (npr. oni koji suskloni beskrajnim politi~kim raspravama) ili oni kojijednostavno jo{ uvek nisu spremni da se aktivnoemocionalno uklju~e u slu{anje osoba iz razli~itihzajednica.

Preporu~uje se da svaki u~esnik pro|e kroz“intervju” sa facilitatorom i da se tom prilikom pred-stavi i pojasni proces vidanja uspomena; da senaglase mogu}e blagodeti, bezbednost, kao i da imse predo~i da }e biti u~esnika iz druga~ijih sredinai sa druga~ijim iskustvom. Informacije se pruàjupojedincima kako bi oni mogli da odlu~e da li èleda u~estvuju u tome ili ne.

Petak uve~e

Uvodna aktivnost

Pomo}u ove aktivnosti se kreira atmosfera zapredstoje}i vikend. Ona se odvija u petak uve~e iima za cilj uspostavljanje me|usobnog poverenja ikonstituisanje grupe. Tokom ovog procesa,poku{avamo da stvorimo ose}anje pripadnostigrupi i prijatan ugo|aj. U~esnici formuli{u i razma-traju svoja o~ekivanja i nadanja.

Facilitatori su predusretljivi, otvoreni, srda~ni,spremni da pruè informacije i druèljubivi. Oni }euspostaviti kontakt sa u~esnicima i nau~iti njihovaimena, ulivaju}i im jo{ vi{e samopuzdanja ioslu{kuju}i njihove potrebe. Potrebno je da oniupra`njavaju ve{tine komunikacije i opservacije, ada istovremeno budu dobro organizovani i potko-vani znanjem u oblasti u kojoj rade i planiraju da senjome bave. Isto tako, trebalo bi da budu prijazniprema u~esnicima.

Video sesija

Ova sesija se moè organizovati uz pomo}video materijala ili fotografija i/ili ise~aka iz novina.Ona ima za cilj da evocira uspomene i da pod-stakne na razmi{ljanje, kao i da stvori uslove zaemocionalno razmi{ljanje. Tokom ovog procesa,osvr}emo se na godine konflikta i obja{njavamo dase ne radi o politi~koj debati. O~ekujemo da }eu~esnici biti uvedeni u reflektivno i emocionalnorazmi{ljanje, kao i da }e se osetiti podrànim i pod-staknutim da slu{aju ispovesti drugih.

U~esnici }e mo`da biti upla{eni, prepadnuti iliranjivi, mo`da }e misliti da njihova pri~a nije tolikova`na kao pri~a nekog drugog. Mo`da }e biti vidnopotreseni. Facilitatori vode ra~una da primete takve

MARTIN SNODDONIsceljuju}e se}anje

71Decembar 2004.

nagove{taje i da na njih reaguju, slu{aju}ikomentare, posmatraju}i pona{anje u~esnika ibeleè}i svoje opaske. Registruju ko govori, a kone; lako prihvataju }utanje, kako od strane u~esni-ka, tako i svoje. Od facilitatora se o~ekuje daublaè strahove u~esnika i da ih uvere da im tokom~itavog procesa pruàju podr{ku, da sve vremebudu agilni, prijazni, komunikativni i prijem~ivi; dase sve vreme pripremaju za naredni dan.

Subota

@ivotni tokovi

Svrha ove sesije je da pomogne u osmi{ljavan-ju sesije ìvotnih ispovesti koja sledi. Tokom razma-tranja svojih ìvotnih tokova, u~esnici }e uspostavi-ti vezu sa onim {to bi moglo da im posluì kaomaterijal za njihovu ìvotnu pri~u, tako {to }e impruìti priliku da se usredsrede na svoj ìvot nana~in koji bi bio druga~iji od uobi~ajenog. U~esnicise podsti~u da budu otvoreniji i iskreniji u vezi sasvojim ìvotnim iskustvom i da sebe vrednuju ukontekstu sopstvene pri~e. Sesija ìvotnih tokovajeste svojevrsna proba, sa mogu}no{}u pripremescenarija za svoju ìvotnu pri~u, koju }e deliti saostalima tokom popodneva.

U ovoj fazi procesa, u~esnici }e mo`da bitiophrvani emocijama, negativnim i/ili pozitivnimose}anjima. Mo`da }e se sna`no identifikovati sadoga|ajima iz njihovih ìvota, uz odre|eni stepenteskobe u vezi sa izno{enjem svoje ispovesti. Oni}e, mo`da, ponovo proìvljavati neke doga|aje iose}ati se ranjivim. Prilikom ponovnog osvrtanja prikraju sesije, u~esnici ~esto priznaju koliko sudaleko “odmakli” od kada su se izvesni doga|ajiodigrali ili koliko su, zapravo, te{ko}a prevazi{li usopstvenim ìvotima; u tom smislu, oni mogu ste}isamopouzdanje za popodnevnu sesiju.

Facilitatori }e biti prijem~ivi, pa`ljivo }e ih slu{atii podràti, tako {to }e im biti na raspolaganju i {to}e prona}i pravu ravnoteù izme|u potrebe u~esni-ka za privatno{}u, kao i njihove potrebe zapodr{kom.

@ivotne pri~e

Od celokupnog “menija” za vikend, ovaj eleme-nat predstavlja glavno jelo, glavnu svrhucelokupnog postupka.

U okruènju koje odi{e saose}anjem i razumeva-njem kako za svoje, tako i za potrebe drugih, u~esnicipo~inju da iznose svoje ìvotne pri~e; to ~ine u malimgrupama, uz pomo} facilitatora u svakoj od njih.

U toku ove sesije, u~esnici postaju svesni odzivanjihove “pri~e” (tj. ìvotne pri~e) i nailaze kako narazumevanje, tako i na podr{ku ostalih u~esnika,tokom njihovih ispovesti koje se niù. Proces u komese razmenjuju ìvotna iskustva moè me|u u~esnici-ma izgraditi spone, pa se u tom smislu taj procesmoè opisati kao podsticanje pomirenja putemizno{enja sopstvenih i tu|ih ìvotnih iskustava.

Tokom ovog elementa sesije, u~esnik }e semo`da ose}ati pozitivno ili negativno, ili }e se ovaose}anja smenjivati. Mo`da }e pokazivati znakepotresenosti i ponesenosti; mo`da }e osetitipovezanost sa ostalima, ili, pak, izolovanost. Nakontoga, mo`da }e se ose}ati ranjivim i/ili privilegovan-im. Mo`da }e, tako|e, postati svesni ~injenice daposeduju li~ne resurse kakve nisu mogli da pret-postave ili da ih budu svesni.

Facilitatori }e tokom ~itavog ovog elementa pri-menjivati svoja ume}a, usmeravaju}i tok procesa,direktno komuniciraju}i sa pripoveda~em i sa malomgrupom, prate}i sve {to se doga|a i vode}i ra~una ovremenu. Treba primetiti da i facilitatori iznose svojuìvotnu pri~u.

Zabava

Posle ovako te{kih prepodnevnih i poslepod-nevnih sesija, dan se zavr{ava u laganijoj atmosferii uz ve~ernju zabavu. Ovo odstranjuje stres naku-pljen tokom dana i doprinosi zasnivanju prijateljskihodnosa i ose}anja zajedni{tva, istovremenopomaù}i u~esnicima da u~vrste novoste~eneodnose sa drugima i sa samim sobom. Uglavnom,u~esnici se u tom stadijuma ose}aju bezbedno isigurno. Tako|e, ose}aju se lagodno u grupi, pa nave~ernjoj zabavi uglavnom preovla|uju pozitivnaose}anja.

Facilitatori }e sve vreme zadràti kontroluprocesa u svojim rukama, uklju~uju}i i fazuproslave, posmatraju}i, prate}i tok doga|aja, pri-menjuju}i svoje diplomatske ve{tine u ime CTRCkao organizatora doma}ina.

Nedelja

Zavr{ni ritual

Zavr{etak aktivnosti koje su se odigravaletokom vikenda odvija se kroz zavr{ni ritual. Na tajna~in se u~esnicima ukazuje prilika da se izraze nakreativan na~in. Zamolimo u~esnike da na sim-boli~an na~in prikaù mesto na kome se trenutnonalaze. Po{to su oni u tom trenutku u kontaktu sasopstvenim ose}anjima i ose}anjima drugih, ova

MARTIN SNODDON

Isceljuju}e se}anje

72 Decembar 2004.

sesija moè biti veoma kreativna, ~ak i za oneme|u njima koji su se ve} oprobali u ovoj vrstiumetni~kog izraàvanja. Potrebno je naglasiti da }ese neki u~esnici mo`da ose}ati nezgodno, neprijat-no ili teskobno za vreme ove sesije, me|utim, oni}e po pravilu biti iznena|eni sopstvenim ostvaren-jem i ceniti napore ostalih; ~esto se izraàvanjeemocija na simboli~an na~in do~arava predgrupom.

Od presudnog zna~aja je da facilitatori objasne pro-ces ove sesije pred ~itavom grupom; da se postavegranice i daju uputstva za ovakav doìvljaj. Oni svevreme moraju zadràti osetljivost, kao i posmatrati iproveravati u~esnike, uvek prijem~ivi i pristupa~ni.

Pra}enje (Follow-up)

êtiri do {est sedmica posle zajedni~kog vikendboravka, CRTC ponovo okuplja u~esnike i facilita-tore da bi u opu{tenoj atmosferi proveli zajedni~kove~e; razgovara se sa njima gde se sada nalaze,po{to su pro{li ~itav proces.

Resurs centar za traumu i konflikt po{tujesvekolika pojedina~na ìvotna iskustva. Sa takvimciljem smo osmislili posebnu obuku za facilitatore uovom procesu, a tokom obuke se vodi ra~una kakoo potrebama u~esnika, tako i facilitatora. Neki odmomenata o kojima se vodi ra~una su slede}i:

Potrebe facilitatora

Neke od potreba facilitatora su slede}e: Adekvatna obuka i podr{ka;Pravila pona{anja;Supervizija, na nivou grupe/kolega i na poje-dina~nom nivou;Sastanak tima pre i posle radnog boravka;Podr{ka facilitatorima u senci;Pristupa~nost adekvatnog sistema upu}ivanjana naknadnu brigu i podr{ku;Dobro organizovano i podràvaju}e follow-up ve~e s grupom;Glavni facilitator u objektu u kome se odvijaprogram vidanja uspomena.

Potrebe u~esnika

Potrebe u~esnika su:Fizi~ki bezbedna okolina, tj. da budu udaljeniod li~nih rizika;

Odsustvo bilo kakvih simbola na skupu kojibi mogli potresti njihova ose}anja;Obezbediti dovoljno prostora u~esnicima naskupu za refleksiju u osami;Pruànje emocionalne podr{ke tokom~itavog procesa, tj. pre, za vreme i nakonzajedni~kog boravka;Da budu uklju~eni u grupne aktivnosti, {tozna~e da ne budu izolovani za vreme ilinakon procesa;Da dobiju nepodeljenu podr{ku i pa`nju zavreme izno{enja li~nih ispovesti.

Gore pobrojane potrebe su neki od elemenatakoje CTRC uzima u obzir prilikom pripreme i spro-vo|enja na{eg projekta Isceljuju}e se}anje. Mi smosvesni ~injenice da na{e lokalno okruènje ima uti-caja na na{ program, pa smo stoga izuzetno sves-ni potreba lokalne sredine i veoma osetljivi na njih;te potrebe mogu proisticati iz politi~kih opredelje-nja, segregacije u dru{tvu i istorijskih podela.CTRC vodi ovaj projekat polaze}i od osetljivostiprema potrebama svih na{ih ljudi.

Martin Snoddon

Healing the Memories

There can be no real understanding betweenindividuals from different backgrounds so long asneither has a clear picture of the other, what eachreally thinks and believes in, hopes for and feels.Good relationships and a healthy future cannot befounded on prejudice. CTRC is nurturing new“imagined” communities across former and presentdivides; real and imagined divides which shapeindividuals realities. We are bringing together peo-ple from across physical and psychological bound-aries of segregated existences; these mixedgroups form a symbolic representation of our soci-ety. In quiet ambient surroundings we conduct a pri-vate truth telling process, imbued with compassion-ate listening and testimonial acknowledgement.This Healing the Memories process is a restorativeprocess, not a retributive process. It can bedescribed as a private truth telling process, it is nota public truth commission.

73Decembar 2004.

Uvod

Ovo je saètak radionice koja je odràna tokomkonferencije, pod nazivom: »Istina i pomirenje ubiv{oj Jugoslaviji: gde smo sada i kuda dalje? «

Radionica je pruìla priliku da se, uz kori{}enjejednostavnih umetni~kih materijala, izraze misli iose}anja u vezi sa pro{lo{}u i nade vezane zabudu}nost. Da bi se u~esnici ohrabrili, uvodnauputstva su sadràla re~enicu: “Nije potrebnonikakvo umetni~ko ume}e, ve} samo spremnost dase poku{a”.

Polazi{ta umetni~ke terapije

Neke od prednosti kori{}enja umetni~kih mater-ijala da bi se vizuelno predstavili doga|aji, misli iose}enja u vezi sa temama koje izazivaju snaànemotivni naboj su:

Moè se koristiti kao na~in samoizraàvanjai samoistraìvanja.Slike se mogu koristiti za opisivanje iskustava iose}anja koje je te{ko preto~iti u re~i. Na tajna~in se, ponekad, moè ne{to direktnije izraz-iti nego ispisivanjem brojnih stranica teksta.Umetni~ki proces moè ponekad pomo}iu~esnicima da postanu svesni svojihskrivenih ose}anja, ili pak ose}anja kojih susamo delimi~no bili svesni. Tako|e, moèpomo}i u rasvetljavanju konfuznih ose}anja. Diskusija o radovima moè dovesti do razma-tranja va`nih pitanja. Konkretnost njihovihkreacija olak{ava im razvijanje takve diskusije.

Upotreba umetnosti kao izraàjnog sredstvamoè kod u~esnika izazvati osloba|anjeose}anja kao {to su ljutnja i agresija,pruàju}i im bezbedan i prihvatljiv na~insuo~avanja sa neprihvatljivim ose}anjima. Moè se koristiti kao sredstvo neverbalnekomunikacije. To moè biti zna~ajno za onekoji ne vladaju dobro verbalnom komunikaci-jom iz ma kog razloga. Moè se koristiti da bi se pomoglo odraslimada se igraju i “olabave”.Moè pomo}i u~esnicima u sagledavanjusituacije u kojoj se trenutno nalaze i na~inana koji bi ona mogla da se promeni. Moè obezbediti kontekst u kome bi se napapiru isprobale potencijalne varijante, bezprihvatanja obaveza u stvarnosti. Ukoliko se odrì serija sesija, mogu}e jeosvrnuti se na sve slike u smislu njihovihtema i razvojnog procesa. Va`no je da autor ili autorka slike u njojprona|u sopstveno zna~anje, a ne da jeneko drugi “interpretira”. Druge osobe mogupostavljati korisna pitanja da bi im pomoglida izraze {ta slika za njih zna~i. Kori{}enje umetnosti zahteva aktivnou~e{}e, {to moè da pomogne u mobilisanjuljudi. U grupnoj atmosferi, to je dobar na~inda se svakom da prilika da se izrazi. Ova aktivnost moè biti prijatna, a to moèkod pojedinca razviti ose}aj o sopstvenojkreativnosti.

Struktura radionice

Svrha radionice je dvostruka: da se ostvari iskust-vo jednog razli~itog i neverbalnog pristupa u~esnici-ma, kao i da se ocene mogu}nosti ovog metodarada i mogu}nosti koje on pruà u njihovoj situaciji.Stoga sam tokom rada u~esnicima poja{njavalasvrhu razli~itih elemenata ovog procesa.

* Marian Liebmann je iz Velike Britanije, i bavi se umetni~komterapijom i medijacijom, a ta dva zanimanja kombinuje ve}deset godina na svojim radionicama na teme vezane zakonflikt. Bila je direktorka Mediation UK ~etiri godine, i autor-ka je ili urednica nekoliko knjiga o umetni~koj terapiji i medi-jaciji, uklju~uju}i i Mediation in Context («Medijacija u kon-tekstu») i Arts Approaches to Conflict («Umetni~ki pristupikonfliktu»). Trenutno radi na projektu vezanom za restora-tivnu pravdu u sistemu maloletni~kog pravosu|a u Srbiji iCrnoj Gori. Kontakt: 52 St Albans Road, Bristol BS6 7SH,Tel/fax: +44 117 942 3712, E-mail: [email protected]


MARIAN LIEBMANN*

Likovno predstavljanje istine i pomirenja

MARIAN LIEBMANN


74 Decembar 2004.

Redosled tih elemenata je bio slede}i:

1. Predstavljanje2. Aktivnosti za zagrevanje (spontano crtanje)3. Pogled u pro{lost4. Nade za budu}nost5. Zavr{ni komenatari u vezi sa radionicom

PredstavljanjeU svakoj radionici, predstavljanje je va`no, jer

pomaè u~esnicima da se lagodnije ose}aju ugrupi. Isto tako, od izuzetne je va`nosti postavitiu~esnicima pitanje o njihovim nadama i strahova-njima u vezi sa radionicom, po{to su njihova o~eki-vanja ponekad razli~ita od onoga {to im ja pruàm.Osnovna pravila su pravila koja su uobi~ajena kodsvake radionice – slu{anje, po{tovanje, poverljivostsadràja li~ne prirode, vo|enje ra~una o vremenu,isklju~ivanje mobilnih telefona, itd. Obzirom na toda umetnost ponekad moè neo~ekivano da pobu-di se}anja, ja, tako|e, zamolim u~esnike da samiodlu~e u kojoj meri }e se udubiti u ovu aktivnost, tj.,da ne rade sa se}anjima koja su toliko bolna da ihse ne bi mogli osloboditi po zavr{etku radionice.Zatim pitam u~esnike da li sam ne{to propustila.

Kod svih aktivnosti, ostavlja se vreme za umet-ni~ki rad, za razgovor u parovima i za diskusiju nanivou grupe. Kada se radi o veoma li~nim iskustvi-ma, zamolim u~esnike da podele svoje li~no vi|enjeslike sa svojim parom, a zatim da sa grupom podelekomenare koji su imali u vezi sa procesom. Na tajna~in, svako dobije neko vreme za razgovor o li~nimstvarima, a da pri tome ne mora da to izlaè pred~itavom grupom. Razgovor o procesu sa ~itavomgrupom, tako|e, obezbe|uje izvesnu emocionalnudistancu od konteksta koji je razmatran u paru.

Aktivnost za zagrevanje (slobodno crtanje)Na svakoj radionici bi}e u~esnika koji nisu ni

dodirnuli materijal za slikanje jo{ od {kolskih dana ibi}e im nelagodna ideja da ga koriste. U isto vreme,pored njih mogu biti u~esnici koji su iskusni umetni-ci. Zato je prvi zadatak radionice da se «probijeled» i na|e lak i razigran na~in kori{}enja materijalaza slikanje. U isto vreme, nastojimo da ljudeuklju~imo u grupu i izgradimo me|usobno poveren-je, tako da u~esnici mogu kako deliti svoja, tako iu~estvovati u ìvotnim iskustvima drugih. Postojimnogo na~ina da se ovo postigne, a moj omiljenijeste igra slobodnog crtanja. U~esnici rade s part-nerom, bez pri~anja. Nakon {to jedan u~esnik nacr-ta slobodnu, nepravilnu liniju, partner je dovr{avana na~in na koji èli. Zatim menjaju uloge. Nakondesetak minuta crtanja mogu verbalno da razmene

svoj doìvljaj ove igre. U ovom momentu obi~no ugrupi ima dosta smeha i dobre interakcije.

Pogled u pro{lostOd u~esnika traìm da naprave sliku o svojim

mislima i ose}anjima u vezi pro{losti. Treba daodaberu ne{to {to je za njih ima smisla, vode}ira~una o tome da to ne bude ne{to u toj meri krup-no da ne}e mo}i da ga «isklju~e» do kraja ve`be.Nakon crtanja, od u~esnika traìm razmenu uparovima, zatim mogu da komentari{u proces radai u celoj grupi.

Ovaj deo radionice ima najvi{e emotivnog nabo-ja i namerno je sme{ten izme|u aktivnosti zagre-vanja i poslednje ve`be koja se odnosi na nadanja.U duòj radionici, ovoj ve`bi dala bih dve tre}ineprostora.

Nade za budu}nostI ovo je slika koja se radi individualno. Od

u~esnika traìm da uklju~e one stvari u kojima bili~no mogli da u~estvuju ili da ih rade; da naglaseosnaùju}i aspekt – da to ne budu samo nade «da}e se svet promeniti na bolje». Ponovo se sadràjrada razmenjuje u parovima, a zatim se komen-tari{e proces rada u grupi.

Drugi na~in na koji se ovo moè raditi jeste umalim grupama, od, recimo ~etiri u~esnika, tako danaprave zajedni~ku sliku nadanja.

Zaklju~ni komentari u vezi sa radioniciVa`no je da se radionica zaokruì, kroz diskusi-

ju o tome {ta je svako dobio od radionice ili u krug,tako {to svaki u~esnik dovr{i re~enicu, npr. danavedu jednu stvar «koju nosim s radionice/u kojojsam uìvao-la/koju smatram korisnom....»

Okruènje u kojem se odvijala radionica

Slu{alice koje smo imali, zbog simultanog pre-voda, nisu se ba{ najbolje slagale sa papirom i boji-cama. Jedini na~in na koji smo mogli da se okupi-mo kao grupa i da istovremeno crtamo bio je dastolice pore|amo u obliku potkovice, a stolove uobliku slova U. U~esnici su se zatim okrenuli premastolovima da bi crtali. To zna~i da su za to vreme svibili okrenuti licem jedni od drugih, {to nije najboljina~in za sticanje ose}anja zajedni{tva, ali je to biojedini na~in na koji je to bilo fizi~ki izvodljivo.

Materijali

Koristili smo papir za flip~artove i jednostavanumetni~ki pribor. Najbolji materijal za radionice, koji

DR MIOMIRA KOSTI], RADMILA \OR\EVI]Likovno predstavljanje istine i pomirenja

75Decembar 2004.

je lako prenosiv, jesu uljani pasteli i debeli flomas-teri u boji ili markeri. Koristili smo vo{tane bojice,markere i uljane pastele.

Radionica

PredstavljanjeBilo je 11 u~esnika (ja sam odredila 16 kao mak-

simum, ali je manji broj bio povoljniji), od kojih je bilo6 mu{karaca i 5 èna. Me|u njima je bilo: dva psi-hologa, dva sociologa, koordinator programa jednogcentra za pravnu pomo}, ~etiri osobe izbegle izKrajine, kao i nekoliko osoba koje rade sa izbeglica-ma, itd. Ve}ina u~esnika je izjavila da ne ume da crta.

Aktivnost za zagrevanje (spontano crtanje)U ovoj aktivnosti su, izgleda, svi uìvali, po{to

im je povratila poverenje u sopstvenu sposobnostda ne{to urade. Interesantno je da je jedan list“crteà” ukazao na temu koja je svima bila na umu– oko izbeglice na sredini papira, koje gleda u auto-mobilske gume, za koje se nadaju da }e ih vratiti unjihovu zemlju.

Pogled u pro{lostKada smo se ponovo okupili da razgovaramo o

procesu, u~esnici su podelili slede}a iskustva:Jedna èna je rekla da je nacrtala velikujedrilicu, zato {to je to podse}a na godi{njeodmore koje je nekada provodila uHrvatskoj, {to sada vi{e nije mogu}e. Reklaje da njeni sinovi, stari 25 i 19 godina, nema-ju ~ak ni paso{e. Jedna druga èna je predstavila svoje drageuspomene iz detinjstva kod ku}e, àle}i {tosamo njena majka sada ìvi tamo.Jedan ~ovek je predstavio “melanholi~no raspo-loènje”, uglavnom pomo}u sivih talasastih lini-ja i mestimi~no ponekom bojom. Odlu~io je dami to pokloni po zavr{etku radionice. Jedna osoba je uradila vremensku liniju/hro-nologiju svog ìvota. Jedna èna je rekla da je vodila ra~una dapredstavi samo pozitivna se}anja, da bimogla da uradi ve`bu. Jedna osoba je rekla da je ve`ba zaista kodnje prizvala ose}anje bespomo}nosti, kojegje bila svesna dok je crtala.

U~esnici su izjavili da je u ve`bi bilo puno emo-cija. Kada sam ih pitala da li neko èli da podeli svojrad sa grupom, niko za to nije bio spreman.

Nade za budu}nostTe slike su bile mnogo pozitivnije i ve}i broj

u~esnika je èlelo da o njima razgovara u sastavugrupe:

Zeleni put, sa “prijatnim iznena|enjem” izabrega, koji se ne vidi na slici. Preno{enje ljubavi (velikih crvenih srcolikihoblika) i jabuka (velikih zelenih jabuka) svojojdeci, koja su prikazana kao velike “î~aGli{e”.Crte` jednog jezera u Hrvatskoj, u kome sepliva, vesla i jedri, izra|en crvenimmarkerom. Stamena planina u jednom nesigurnomprirodnom okruènju – nada da }e li~na sta-bilnost biti dovoljna da se prebrode te{kavremena. Slika na kojoj su prikazani sivi oblaci, kao inekoliko nizova ìvih boja “koje se uveksmenjuju”.Crno korenje i ùto-narandàsto drvo: “Izcrnog korenja }e mo`da izni}i ne{to dobro”.Slika koja je prepolovljena: donja polovina jecrvena (krv), a stilizovana ljudska figura drìstrelu okrenutu nadole, u pro{lost; gornjapolovina je plava, a stilizovana ljudska figuradrì strelu uperenu gore i napred, premabudu}nosti. Mapa Krajine, na kojoj su gradovi ozna~enivi{ebojnim krugovima, zatim tri lica: plavo (srp-sko), uto (hrvatsko) i zeleno (muslimansko), apored njih tri ku}e, plava, ùta i zelena, {tozna~i da bi svi imali ku}e u kojima bi ìveli.

Zavr{ni komentari u vezi sa radionicomU~esnici su izjavili da su uìvali u radionici. Bili

su iznena|eni koliko ose}anja je u njima pobudilaizrada umetni~kog dela. Rekli su da ih je kreativnirad i me|usobni razgovor o tome kod njih pobudiove}u bliskost i ose}anje grupe.

Ono {to sam ja primetila bilo je kako nisu imalive}ih te{ko}a u umetni~kom izraàvanju. Svi su seveoma brzo udubili u svoje crteè, kao da su doìveliolak{anje {to mogu da se izraze na drugi na~in, a nere~ima. Iako nisu imali mnogo vremena na raspola-ganju, svi su uspeli da ne{to urade u tom roku.

Zaklju~ak

âk i za vreme tako kratke radionice, izgleda daje bilo mogu}e razmeniti iskustva o te{koj pro{lostii okrenuti se ka budu}nosti i svojim nadanjima.Kori{}enje umetni~kih materijala je, izgleda,olak{alo izraàvanje onih aspekata koje je isuvi{ete{ko preto~iti u re~i. Verujem da se ovaj metodpotencijalno moè dalje razviti.

MARIAN LIEBMANN


76 Decembar 2004.

Me|utim, u njemu se kriju i opasnosti, ukoliko seprimenjuje na grupi ranjivih pojedinaca, ili unebezbednoj situaciji, ili, pak, bez primereneosetljivosti. On bi mogao otvoriti vrata koja bi poslebilo te{ko zatvoriti. Mo} koju umetnost ima uvra}anju se}anja i emocija istovremeno krije i svo-jevrstan rizik.

Marian Liebmann

Picturing truth and reconciliation

This is an account of the workshop run at theconference Truth and reconciliation in the formerYugoslavia: Where are we now and where to go?Even in such a short workshop, it seemed that itwas possible to share difficult areas of the past, andmove on to looking at hopes for the future. The useof art materials seemed to facilitate the expressionof aspects difficult to put into words. There seems tobe potential for extending this method. Yet it is notwithout its dangers, if used with a vulnerable groupof people, or in an insecure situation, or in an insen-sitive way. It could open doors which are difficult toshut again. The ability of art to bring up memoriesand emotions is both its strength and its risk.

77Decembar 2004.

Vlak se blago trè i polagano krenu premaHrvatskoj granici. Bez ubrzanja polaganoulazimo u Tovarnik. Steèm paso{ oznojen-

im rukama kaju}i se {to sam kretao na ovaj put.Nekontrolisano mi podrhtavaju koljena, uzbu|enjeraste sa usporavanjem vagona. Steglo me u grlu.@eljezna cika ko~nica... Ukazuje se èljezni~kastanica, pogled ledi {ahovnica. Nekoliko mladi}a idevojaka, u meni nepoznatim uniformama, izlaze izmetalne ku}ice, razdvajaju se po dvoje i ulaze uvagone. Moj kupe je prvi na redu, energi~no otvaravrata kratko o{i{an momak, a za njim devojka.Predajemo paso{e, letimi~an pogled na vlasnika pavje{to listanje, vra}anje uz kratko “hvala”. Meni nevrate paso{. Izlazi, a ona devojka pita imamo li {taza carinu. Spremaju}i u dèp moj paso{, policajacnas upozori da ne napu{tamo kupe. Odo{e dalje,~ujem otvaranje vrata kupea do nas. Osje}am senelagodno, razgoli}eno poslije ovog uzimanjapaso{a. [ta li misle o meni ostali saputnici? Mojazbunjenost nije pro{la nezapaèno.

»Zemlja~e, ti prvi put ide{ u “Lijepu na{u”?«»Da«.»Zato su ti uzeli paso{, mora}e sa njim da te

provjere. Sumnjiv je svaki Srbin kad ho}e da sevrati svojoj ku}i. Zna{, postoji opasnost da mo`daostane...«, cini~no je vezao {ironja crvenog lica nemare}i tko je sve u kupeu. ]utke sam gledao krozprozor, ali on me nije ostavljao:

»A od kuda si«?»Iz Like« - ustadoh i nagnuh se kroz prozor ne

èle}i ve}e neprijatnosti od ove u kojoj sam sena{ao.

A kum Dane mi je vjerovatno zaboravio re}i zaovu torturu na granici. Ili je tortura koju je doìveo usvojoj ku}i nadma{ila sve ostale, poni{tila ih. Bio jeon prije dva meseca, nije mogao vi{e izdràti. »Ma,nek’ vje{aju« – re~e mi – »Ja idem da vidim ku}u iima li {ta od povratka.«

Odgovarali ga mi, savjetovali ga sinovi i kumaStoja da je jo{ prerano... Badava. Taj kad ne{to

naumi, nema sile koja }e ga odvratiti. Spremio se prijedva meseca i pravo u selo. Mi to jo{ uvek zovemo seloiako je to sada predgra|e, spojeno sve sa gradom.

Vratio se on za tri dana, ùt u licu kao da je saduhovima spavao. A {ta je bilo? Do{ao on do svojeku}e, jedva je prepoznao. Novi “vlasnik” dozido{ajer pa tako spojio ku}i i {talu, na ljetnu kuhinjunazidao sprat, okrpio rupe od gelera i metaka,stavio novu fasadu. Sad je ku}a ljubi~asta, nije vi{ebijela. Sa terase vijori se {ahovnica, veli kum da jeve}a od one na op}ini. Otvorijo kum Dane kapiju ipo{ao u ku}u. Nije stigao ni do pola dvori{ta iza|eneki jo{ krupniji od njega, sin bi mu mogao po god-inama biti. Umesto “dobar dan” obo~ijo se rukamao bok i podiè obrve:

»Koji si ti«?Puklo tu kumu Dani kao grom u ~elo; u njegov-

om dvori{tu, pod stare dane, da ga pitaju tko je.Obo~io se i on rukama o kukove:

»Ja sam vlasnik ove ku}e, a koji si ti?« – prkos-no odgovori. Onaj zakoraknu prema njemu, krv muudarila u glavu:

»Mar{ vani, majku ti ~etni~ku. Ne pogani mipraga.«

Nasta sva|a i galama, i za prsa se dograbi{e, alije netko na vrijeme ovo predvideo pa pozvao milici-ju. I naravno, kuma na saslu{anje. Nisu ga tukli, alisu mu ozbiljno pripretili “da ne smije uznemiravatipo{teno pu~anstvo”. Poku{avao on objasniti danjega uznemiravaju, jer je vlasnik, a oni njemupoku{avali objasniti gdje da se javi, koje papire,dokaze i molbe da donese kako bi predao zahtev zapovra}aj imovine. I poku{ao on za ta tri dana danapravi molbu za ku}u, ali je shvatio da je to igrama~ke i mi{a. Vratio se stariji za deset godina.

»Ma, kume... Nikoga nisam ubio, ni pomislio, alionoga usta{u }u oti}i da uprdim, majku mu jebem.Da on mene mar{ira iz mojeg dvori{ta...« E, vjerujmi, ja }u mu presuditi u sred toga dvori{ta – {kripaokum zubima. Smirivao sam ga, ali ga i znam. Dobarje kao kruh, ali kad ga nagazi{, ~uvaj se.

Iza{ao sam poslije podne na na{oj stanici.“Na{oj”? Koliko je jo{ uvek na{a, moja, njihova?


MILAN VORKAPI]*

Ku}a

* Knjièvnik, ìvi i radi u Vrnja~koj Banji.

MILAN VORKAPI]

Ku}a

78 Decembar 2004.

Poslije {est godina sve je nekako druga~ije iako isto.Mo`da su lipe na peronu ve}e, mo`da zbog nepoz-natih ljudi? Stojim i gledam, kao kada sretne{ nekogkoga si davno ispustio, pa mu sada zagleda{ svakuboru, gleda{ kako je urastao, smanjio se. Tako i meniova na{a stanica ista, a nekako druga~ija. Skinuta}irili~na tabla, jo{ se bjeli fasada gdje je stajala.Krenem kroz ~ekaonicu, pa niz ulicu do centra. Neùrim, razgledam, ho}u onaj prepoznatljivi dah i{um, ho}u ono o ~emu sam ma{tao za ovih {estgodina... Drugi je to grad... Jesu iste zgrade, alinema onog njegovog zvuka, ljetne bezbri`nosti,mirisa... Izgorjele ku}e potpuno zapu{tene, jo{ponegdje i{arene ratnim porukama i izre{etanihfasada. Neke obnovljene. I mnogo dobrih auta. Svenjema~ki, nigdje “Stojadina” i “Jugi}a”.

Na trgu nema spomenika palim borcima i `rtva-ma fa{isti~kog terora iz Drugog svjetskog rata. Tosu one na{e bene, Marti}evci, jo{ devedeset idruge, sru{ili pokazuju}i svoje herojstvo u borbi sabronzanim ratnikom... Hrabro juri{ali i pobjedili.Sru{ili ga, kao: dosta je bilo tih komunjara. Gadnavremena bila, moralo se }utati. Vidim, ova novavlast samo na pro~elje ostalog kamenog posta-menta cini~no stavila svoj crveno-bijeli grb. I opetmora{ }utati. Dobro je da im kosti nisu izbacili.Strah ili se nisu sjetili? Eh, nesre}nici moji, nije bilodosta {to vas ~etrdeset i prve pobi{e, nego se evo,i sa vama mrtvima sprdaju i jedni drugima poruke{alju. Za koga li vi ìvote dadoste?

Nastavljam polupraznom ulicom i sa potpunopraznim srcem. Gledam nove table sa imenimaulica: Kralja Kre{imira umjesto @eljezni~ke, doktoraMile Budaka umjesto Rade Kon~ara, 1. gardijskabojna umjesto Vladimira Nazora...

ûdo da se nisu jo{ iznauìvali svojih zastava;isto kao prije deset-jedanaest godina ka~e ih gdjegod stignu: i na bandere, i na ku}e, i na svedràvne zgrade, na mostove... A ima ih svihveli~ina, od sasvim malih pa do onih koje bi igrali{teprekrile. A najve}a na kumovoj ku}i. U pravu je, satavanskog prozora, nataknuta na raànj, visila jepreko terase na spratu sve do prozora u prizemlju.Pre{ao sam na drugu stranu ulice, ne {to sam sepla{io novog “vlasnika”, ve} da {to bolje osmotrimdoma}instvo i kumovu ku}u u ljubi~asto ofarbanu.Tek sad razumijem kuma Danu {to mi nije sveispri~ao..., jer susret sa svojom mukom zamotanomu dugu zastavu, ne moè{ nikome ispri~ati... Nemarije~i. Zna{, za neke stvari nisu jo{ sve rije~iizmi{ljene, ne postoje. ôvjek prije napravi zlo pamu tek onda traì ime.

Tog vlasnika barjaka nism vidio. Produìm nizput. Odmah iza trgovine, tre}a ku}a je moja. [ta li

mene ~eka, je li kod mene manja zastava, a ve}ezlo, jesu li normalniji useljenici ili su mi ku}u unarandàsto ofarbali. Uzdahnem, ne prelaze}i ulicunastavim, jer ho}u izdaleka da ugledam ku}u.Trgovina radi... pretrpana robom sloènom okoulaza. âk i naran~e, banane i ... paradajz. ûdno,mi smo ovde gajili odli~an paradajz, nitko ga utrgovinama nije kupovao.

Mislio sam da }u i}i sve brè, potr~ati kakobudem prilazio ku}i... A ja sam sve sporiji i neod-lu~niji, sve teè di{em, dlanovi se znoje. Isti onajosje}aj kao prije pedeset godina kad stiè glas daje Mi}uku raznela bomba. Dje~a~ku nezaja`ljivuznatièlju, po~ela je da gu{i nelagoda kako smo seprimicali {umarku gdje je leàlo rastrzano Mi}ukinotijelo. Isto ono te{ko i drhtavo disanje, znojenjedlanova i drhtavica u nogama. Tada nisam smio daodustanem i pokaèm ostalim dje~acima kukavi~-luk, i{ao sam sa ostalima. Ali nas spasonosno star-iji potjera{e. A sad? Ko da me sprije~i, nagovori daodustanem?... Da se vratim? Ali neka sila je pokre-tala odrvenjele noge. Suva grla sam stao: mojaku}a... ista... nedirnuta. Samo nekako vi{e utonulau grane oraha. Skamenjeno sam stajao uzbu|enljepotom, pla{e}i se pokreta da mi ne bi ovabajkovitost izvjetrila poput jutarnjeg sna. I nije mivi{e ni{ta bilo va`no. Vidio sam je ìvu i zdravu,nasmje{enu, kao da me ~eka. Ali ne}u da ulazim ida joj se javljam, ne}u da dozvolim da mi tamo nekirmpalija pokvari ovo zadovoljstvo...

Ne znam koliko sam tako postajao kad primjetimpomjeranje zavjese. Zna~i, moja zanesenost jeprimje}ena. Iza|e sitan ~ovjek sede kose, malopogrbljen. Negdje mojih godina. Glume}i ravn-odu{nost lagano produìh kad me trè glas:

»Jovane«!Zastadoh i okrenuh se. Nije bilo drugih prolazni-

ka, zna~i meni se obra}a.»Ti si Jovan«? – pri|e ~ovjek ogradi.»Ja sam« – zagledam mu se pravo u o~i. On

}utke otvori kapiju i pomaknu se u stranu. Pomalozbunjen pri|oh. Zastanem kod kapije, pa u|em. Onmi pruì ruku:

»Dobro do{ao. Ja sam Ivan«.Rukujemo se. Ja jo{ uvek neodlu~an i

sumnji~av, o~ekujem neku podvalu:»Da me nisi zamenio...«?»Pa jesi li ti Jovan, vlasnik ove ku}e«?»Jesam... ovaj...«»Eh, znao sam ja odmah, ~im ti pola sata stoji{ i

gleda{. »Ajde sjedi, sad }e baba donesti kavu i rakiju«.Sjedamo pod orah za drveni stol od grubih

greda. Ne razmi{ljaju}i, ja po navici na svojemesto. Tu sam ru~avao od prole}a do jeseni, kar-

MILAN VORKAPI]Ku}a

79Decembar 2004.

tao sa kom{ijama, kavu i rakiju pio poslije kupljenjasijena, nave~er slu{ao vijesti na tranzistoru. Vide}imoju rasijanost Ivan podiè obrve i ra{iri ruke, aonda, kao da je to neka neprili~na, uvredljiva gesta,namr{ti se i spusti dlanove na stol:

»Eh, moj Jovane. Zna{ ja... tebi je tvoj kum sig-urno pri~ao kako je pro{ao sa onim... onim... bar-jaktarom, pa si ti mislio... [ta }e{... bena... misli daje vrgnuti bajrak na tu|e dovoljna tapija za uziman-je. Sramota i bruka... Svi smo o tome pri~ali kad jetvoj kum oti{ao. - A onda se okrenu prema ku}i: -Ooo baba«!

Iza|e niska i zaokrugljena èna u crnini, bri{u}iruke o prega~u.

»Kajo, ovo je Jovan, Jovan Jan~i}, gazda oveku}e«.

@eni se razvuko{e usta u osmjeh, pri|e i sa oberuke prihvati moju ruku:

»Pa {to prije ne do|oste«? – iznenadi me sapitanjem. Ra{irih ruke ne znaju}i {ta da odgovorim.Spasi me Ivan:

»Valjda se tebe uèlijo. Baba, daj rakiju i kavu«. »Evo, sad }u ja« - poùri èna natrag u ku}u.»Eh, moj Jovane... Vidi{ li ti ovoga zlog i nes-

retnog vremena...«»Kamo sre}e da se ti i ja nikada nismo sreli..., a

pogotovo ne ovako. Ovako da ti stoji{ ispred svojeku}e, skrive}ki je gleda{, èljan da vidi{ svojumuku...« – pa naglo za}uta.

Povratio sam sigurnost, sabrao se, do|e mi dasa ovim interesantnim ~ovjekom vi{e popri~am,osje}am da imamo jedan drugome mnogo {ta dakaèmo:

»Nego, Ivane... koja muka tebe natjera i otjeraiz... tvoje ku}e«?

»Ah, koja? Nemam ja vi{e ku}u. Muslimani jezapali{e. Sin i ja poslije prepravili ne{to za ljetnukuhinju i tu se smjestili... Do|o{e Srbi, protjera{eme i zapali{e ljetnu kuhinju. Hrvatska obe}ala da}e nas zbrinuti. Dobro, veseli mi. Kad do|osmo...jebi ga... vidim da je to srpska imovina... I {to sada?Nema{ kuda...Eto, ostadoh...« – Sagnuo glavu damu ne vidim o~i. Da li se stidi ili krije suzu zagledanu svoje ~vrsto isprepletene prste.

Mu~nu ti{inu prekinu èna:»Evo kave i rakije, poslu ite se. A ovaj... mi smo

ru~ali, ako ste za grah, imamo. Ja kuvam za dva dana...– malo se snebivala pogledaju}i ispitiva~ki u muà«.

»Kakav tvoj podgrijavani grah. Na~ni {unku i spr ijaja, ne brukaj se« – nabusito je isprati Ivan. Poku{avaosam da ih odgovorim izgovorima kako sam ve} jeo, danisam gladan, ali badava. Ivan je bio odlu~an:

»Ajde baba, radi ti svoj posao. Sada }emo i miu}i... Jovo sigurno èli da razgleda svoju ku}u«.

»Dobro, dobro« – nasmje{i se Kaja i poùri uku}u. Ivan se okrenu prema meni, prignu se kao dami povjerava neku tajnu:

»Zna{ Jovane, kad sam u{ao, ja sam sve stvaripopisao, svaki ~avao, svaku `licu, sve... sve...«

»Za{to«?»Pa, kad ti budem predavao...«»Stani Ivane. Nisam ja do{ao da ti meni preda-

je{ ku}u. Samo sam do{ao da obi|em... vidim...Vuklo me srce«.

»A tako. Ali svejedno... Nas dvojica }emo sutrado op}ine. âsom }emo mi te papire srediti, ja }u tipomo}i i potpisati sve {ta treba. Neka ti bude{ vlas-nik, izvadi ova Hrvatska dokumenta sa svojomadresom i kad poèli{ da se vrati{, samo mi javidesetak dana ranije da se ja spremim za izlazak«.

»A ti? Ima{ li gdje? Kad si takav ~ovjek, ostani. Polaku}e tebi pola meni. Vidim da se sa tobom moè...«

»Fala tebi, nisi me iznenadio. Rekli su mi kakavsi ~ovjek pa sam to i o~ekivao od tebe. Ali, drugiplan mi imamo. Sin mi je pet godina u Njema~koj izaradio je ne{to novca. Veli da ima dosta da mu nana{emu opet sagradimo ku}u...«

Vlak se blago trè i polagano krenu prema Srpskojgranici. Bez ubrzanja polagano napu{tamo Tovarnik.Vi{e se ne znojim i ne drhtim. Ne razmi{ljam o carina-ma, policajcima, zastavama... Razmi{ljam kako dakumu Dani objasnim da sam dobio natrag cijelu ineo{te}enu ku}u, da sam u njoj preno}io, dokumentasredio i stekao prijatelja gdje se nisam nadao. Najvi{erazmi{ljam {to mi Ivan na rastanku re~e: »A mo`da bibilo bolje da nas nisu u~ili “Bratstvu i jedinstvu”, slabonam se primilo... Sad sam siguran da bi dalje doguralisa “Po{tenjem i moralom”«.

81Decembar 2004.

Savez izbegli~kih udruènja u SCG,Zajednica Srba iz Hrvatske i BiH u SCG iKomeserijat za izbeglice Srbije organizovali

su 4. avgusta 2004. godine obeleàvanje devetegodi{njice pada Republike srpske Krajine i progonasrpskog naroda u vojnoj operaciji “Oluja”. Tom pri-likom na Ilindanskom kraji{kom saboru usvojena jeDeklaracija slede}e sadrìne:

„U etni~kim ratovima sve je odvratno, a naro~itopobjeda„

Ciceron

Hrvatska je od ljeta 1991. godine, na podru~juKrajine i Hrvatske po~inila vi{e masovnihzlo~ina nad pripadnicima srpskog naroda

(Caprag, Dalj, Vukovar, Gospi}, Karlovac, Sisak iGrubi{no Polje). Ona je krajem 1991. protjerala Srbe izZapadne Slavonije (iz 129 sela, oplja~kano i spaljeno4118 ku}a, ubijeno 326 Srba – civila ). Zlo~ine i progoneje ~inila u mnogim gradovima, uklju~uju}i i Zagreb, a uKrajini nastavila tokom ~itavog rata (Me|urje~je Krke i

ikole, Ravni Kotari i Ju`na Lika). Prema poimeni~nompopisu ubijeno je 6795 Srba u Krajini, od kojih 858 enai 28 djece do 14 godina ivota.

Hrtvatska je agresivnom vojno policijskomoperacijom »Oluja», za koju je Ha{ki tribunal uOptu`nici utvrdio da se radi o zlo~ina~komudruìvanju radi masovnog progona naroda, protjer-ala svoje dràvljane - kroz istoriju ravnopravan srps-ki narod i taj dan ( 5. avgust 1995. ) proglasiladràvnim praznikom. Prema popisu izbjeglica u Srbijii Crnoj Gori 1996. godine, iz Hrvatske je protjerano:404. 887 Srba, u SCG i Republiku Srpsku, od kojih141.887 iz hrvatskih gradova gdje nije bilo ratnihdejstava. U zavr{nim agresivnim akcijama, naRepubliku Srpsku Krajinu «Bljesak» i «Oluja» ubi-jeno je oko 2200 Srba, prete`no civila, jer vojni~kogotpora nije ni bilo. Putem kupljene propagande,Hrvatska je u svijet {irila neistinu, da su Srbi biliagresori, okupatori svojih zavi~aja, ku}a i dvori{ta.Svoju agresivnu operaciju Hrvatska je prenijela i nadesnu obalu Une i okupirala srpske op{tine uZapadnoj Bosni, protjerav{i jo{ 125.000 Srba.

Evo jo{ nekih tragi~nih istina: Srpske ku}e su oplja~kane, prete`no spaljene

(oko 40.000) i devastirane, a stanovi (oko 50.000)dodijeljeni porodicama hrvatske nacionalnosti. Uo~uvane srpske ku}e i stanove, hrvatska vlast jeuselila Hrvate iz Bosne i Kosova, Hrvate i Rome izdijelova Hrvatske i 9 godina cini~no poziva Srbena povratak, ali ne u svoje ku}e i stanove. Rokovise neprekidno produàvaju.

Nacionalna diskriminacija se posebno vidi upolitici i praksi obnove zapaljenih i uni{tenih ku}a.Ne obnavljaju se ku}e u cijelosti, ve} samoodre|ena kvadratura, zavisno od broja ~lanovadoma}instva, a ima i bezbroj drugih neshvatljivihograni~enja, koja su suprotna me|unarodnom prav-nom aktu, Aneksu G, Sporazuma o sukcesiji.

Ve}ina protjeranih Srba ne moè ostvariti svojaprava iz penzionog osiguranja, pa ~ak i oni koji su imalipenzije prije rata. Vi{e desetina hiljada starih, oboljelihi nemo}nih ne mogu ostvariti svoja penziona ste~enaprava. Hrvatska i SCG su dogovorile odricanje odtu|ih li~nih materijalnih prava, odnosno zaostatakapenzija, {to Hrvatska zloupotrebljava, zateè i godina-ma ne obra~unava penzije izbjeglicama u SCG.

U ovoj oblasti se najvi{e kr{e ljudska prava, poseb-no humanitarno pravo, kod populacije koja je nemo}nai koja pati u bijedi i siroma{tvu, {to je ravno smrtnimpresudama. To je jedan od bitnih razloga {to je u SCGve} oko 1100 izbjeglica izvr{ilo samoubistvo. Nemaprimjera da gra|ani hrvatske nacionalnosti ne moguostvariti svoje penzije. Etni~kom ~i{}enju mnogo dopri-nose dràvne i privatne agencije za promet nekretnina-ma, koje su instrument politike. Krajina je puna plaka-ta, kojima se traì prodaja srpskih ku}a po vrlo niskimcijenama i nude isplate u gotovini za 2 dana.

Specijalan vid etni~kog ~i{}enja jeste i izgrad-nja katoli~kih crkava u krajevima gdje ih nikada nijebilo i gdje su prije rata ìvjeli samo pravoslavni Srbi(Kistanje, Korenica, Vojni}, Vrginmost, Gra~ac,Oku~ani i drugdje), {to doprinosi dirigovanomhrvatskom dràvnom programu - promjenama vjer-skog i nacionalnog identiteta.

Protjerani Srbi iz Hrvatske ne mogu u~estvovatiu pretvorbi kapitala. Oni su i u toj oblasti ( pravu na


Deklaracija usvojena na Ilindanskom saboruKraji{nika 4. avgusta 2004. godine

Deklaracija usvojena na Ilindanskom saboru Kraji{nika 4. avgusta 2004. godine

82 Decembar 2004.

akcije i dionice) li{eni svojih ste~enih materijalnihprava.

Povodom 9. godi{njice hrvatske vojne operacije«Oluja» 4. avgusta 1995. godine i masovnog pogro-ma u Krajini, u Beogradu su se okupile hiljade izb-jeglica i prognanika iz Hrvatske i Krajine i njihovi pri-jatelji i odali tradicionalnu po{tu ubijenim, nestalim iumrlim Kraji{nicimana, te na Kraji{kom ilindanskomsaboru zaklju~ili, da se Republici Hrvatskoj, Srbiji iCrnoj Gori, Savjetu bezbjednosti UN, Evropskojuniji, vladama SAD i Ruske Federacije i ambasa-dama u Beogradu uputi:

Deklaracija

Osu|ujemo etni~ko ~i{}enje iz Krajine i Hrvatske,sistematsko ometanje povratka naroda: nevra}anjeosnovnih ljudskih prava, posebno privatne -nepokretne i pokretne imovine i stanarskih prava,neispla}ivanje i umanjivanje penzija i radnog staàdesetinama hiljada Srba, kao i evidentnu, prikrivenui otvorenu nacionalnu diskriminaciju srpskog narodau Hrvatskoj, posebno izbjeglica, koje se ne moguvratiti u posijed svoje imovine i u svoje zavi~aje.

Traìmo, da se hitno razmotri na{ poloàj i da seomogu}i nezastariv, neotu|iv, bezuslovan i odrìvpovratak u posijed svoje imovine i u svoje zavi~aje,kao trajno pravo svakoga naroda.

Zahtijevamo hitan povratak ljudi i imovine iprekid hap{enja i privo|enja povratnika na informa-tivne razgovore. Moraju se objelodaniti spiskovinepoèljnih i osumnji~enih i najhitnije ukinuti svepoliti~ke presude, koje su masovne (do sada 4625osu|enih) i u slu`bi etni~kog ~i{}enja.

Traìmo stvaranje uslova za ìvot povratnika:zapo{ljavanje, socijalna prava i penzije, uslove za{kolovanje, kulturna prava, duhovna prava, bezb-jednost, izborna i druga politi~ka prava, u~e{}e uprocesima tranzicije i dioni~arstva. Za one koji su seodlu~ili za trajnu integraciju u SCG, da dobiju soci-jalne kredite i neograni~ena prava nastanjivanja poslobodnom izboru.

Zahtijevamo da se promovi{e istina o na{emegzodusu, koji je rezultat genocida, etni~kog~i{}enja, koji ~ine kontinuitet sa Nezavisnomdràvom Hrvatskom iz vremena Drugog svjetskograta. Traìmo hitno poni{tavanje svih presudahrvatskog pravosu|a, koje su izre~ene u erinagla{ene nacionalisti~ke euforije, kada se sudilo uinteresu etni~kog ~i{}enja i protiv politi~kih uvjeren-ja. Za nove presude, koje bi bile obojene politikomi bez argumentacije, hrvatsko pravosu|e i dràvamoraju preuzeti odgovornost pred Evropskom uni-jom, moralna i materijalna obe{te}enja.

Pokre}emo inicijativu, da parlamenti Srbije, CrneGore, BiH, Republike Srpske i Republike Hrvatske,po hitnom postupku usvoje zakon o zabrani {irenjamr`nje i netolerancije, po standardima civilizovanihzemalja Evrope i svijeta. Predlaèmo, da se dokraja 2004. godine odrì sastanak predsjednikadràva: Srbije i Crne Gore, Republike Hrvatske,Bosne i Hercegovine, uz aktivno u~e{}e predstavni-ka SAD, Ruske Federacije, i predstavnika izbjegli-ca, na kojem bi se utvrdili: strategija i planovi razr-je{enja izbjegli~kog egzodusa - jedno dugotrajno,amoralno, ljudski nisko i neodrìvo stanje.

Posebno traìmo:Da se u skladu s me|unarodnim pravnim normama

i Sporazumom o sukcesiji, ku}e u cijelosti obnove ivrate, da se vrate stanovi, da se plati oplja~kana pokret-na imovina, da se nadoknade: direktne i indirektne {tete,u~injene genocidnim ratnim pohodom na svoje dràv-ljane, da se bez daljnjih odlaganja oslobode sve srpskeku}e, koje je hrvatska dràva dala na kori{tenjeHrvatima iz BiH, Kosova i ostalih dijelova Hrvatske.

Da se ukinu sva administrativna ograni~enjapovratka naroda u posijed svoje imovine i u svojetradicionalne zavi~aje.

Da se u me|udràvnom i izbjegli~kom interesuu Kninu uspostavi Konzulat Srbije i Crne Gore.

Da se odmah dodijele penzije svima koji imajuzakonsko pravo i da se bez odlaganja isplate svizaostaci. Traìmo otvaranje novih rokova za prizna-vanje radnog staà iz vremena postojanja Srpskeautonomne oblasti Krajina, odnosno RepublikeSrpske Krajine. Svaka demokratska dràva bimorala znati da je problem penzija, prije svega civ-ilizacijska ~ast i demokratska legitimacija.

Da hrvatska dràva pokaè mnogo vi{e volje itolerancije pri utvr|ivanju identiteta nestalih lica.

Da se hitno pristupi primjeni Sporazuma osukcesiji, te da se u tome cilju pri Ministarstvu inos-tranih poslova SCG osnuju: Komisija za sukcesiju ipotkomisije, u kojima moraju biti i predstavnici izb-jeglica, posebno u potkomisiji za primjenu AneksaG. Sporazuma o sukcesiji.

Da srpski zastupnici u Hrvatskom saborunapuste koaliciju s manjinskom vladom premijeraIve Sanadera, ako se odmah i radikalno ne po~nurje{avati problemi Srba navedeni u ovoj Deklaraciji.

Da se, u skladu sa Sporazumom o sukcesiji,pristupi povratku svih ste~enih prava srpskog naro-da u Hrvatskoj, uklju~uju}i {kolsku, vjersku, kultur-nu i odgovaraju}u politi~ku autonomnost, po svjet-skim standardima, na prostorima s ve}inskim srp-skim narodom 1990. godine.

Deklaracija usvojena na Ilindanskom saboru Kraji{nika 4. avgusta 2004. godine

83Decembar 2004.

Da se obnove svi srpski spomenici kulture,uni{teni u toku i poslije rata na podru~ju Hrvatske.

Da se stanarska prava tretiraju, kao oblik materi-jalnog prava, kao {to je to u drugim dràvama nastal-im raspadom SFRJ; da dràva Hrvatska svim izbjegli-cama koje su bile u radnom odnosu, vrijeme provede-no u izbjegli{tvu prizna u radni sta` i da im se isplate{tete, nastale nasilnim prekidom radnog odnosa.

Radujemo se ulasku na{e dràve Hrvatske uEvropsku uniju, ali samo poslije prestanka etni~kog~i{}enja, povratka osnovnih ljudskih prava i ispu-

njenja svih obaveza prema protjeranom srpskomnarodu i svojim dràvljanima srpske nacionalnosti.

Organizacioni odbor za obiljeàvanje padaKrajine i progonstva srpskoga naroda }e nastavitiserijom protesta, sve dok se protjeranim Srbima nevrate osnovna ljudska prava, spomenuta u ovojDeklaraciji, zagarantirana Univerzalnom deklaraci-jom, Poveljom OUN, ènevskim konvencijama,me|unarodnim pravom i me|unarodnim pravnimaktom, Sporazumom o sukcesiji.

Savet izbegli~kih udruènja u Srbiji i Crnoj Gori

85Decembar 2004.

Uorganizaciji Pravnog fakulteta Univerzitetau Zagrebu, NATO Programa “Bezbednostkroz nauku” (NATO Program security

through science) i Max-Planck Instituta iz Frajburga(Max-Planck Institut fur Auslandisches undInternationales Strafrecht), na Pravnom fakutetu uZagrebu je, u periodu od 23-25. septembra 2004.godine odràna radionica pod nazivom: »Ulogahumanitarne viktimologije u prevenciji terorizma –Viktimizacija velikog obima u dugotrajnim kofliktimakao potencijalni izvor teroristi~kih aktivnosti iva`nost obnavljanja sigurnosti u post-konfliktnimdru{tvima» (The Role of Humanitarian Victimologyin Preventing Terrorism – Large-Scale Victimizationdue to Protracted Conflicts as a Potential Source ofTerrorist Activities; Importance of RegainingSecurity in Post-Conflict Societies).

Kao osnovni ciljevi ove radionice nazna~eni su:1) sveobuhvatna interdisciplinarna procena dosa-da{njih istraìvanja viktimizacije velikog obima iprakti~na primenjivost konceptualnog i metodolo{-kog saznanja na polje za{tite i pomo}i `rtvama ipolje sigurnosnih i preventivnih strategija vezanihza konflikte i terorizam i, 2) identifikovanje polaznihta~aka ka projektovanju istraìvanja viktimizacijevelikog obima, a u cilju utvr|ivanja strategijeobnavljanja bezbednosti i odgovora na rane znakerizika erupcije kolektivnog nasilja. Radionica jeokupila tridesetak u~esnika-eksperata razli~itogprofila iz Evrope, SAD, Kanade i Australije. Tro-dnevni rad se odvijao kroz osam plenarnih sesija irad po grupama koje su, po zavr{etku tematskihplenarnih sesija, formirane sa zadatkom da identi-fikuju zna~ajne stavke budu}eg predloga istraì-va~kog projekta fokusiranog na istraìvanje masov-ne viktimizacije i njenog uticaja na porast teroristi~-kih aktivnosti, kao i puteva obnavljanja sigurnosti ipoverenja u post-konfliktnim dru{tvima.

Nakon otvaranja Radionice od strane ko-direk-tora Ksenije Turkovi} sa Pravnog Fakulteta uZagrebu i Uwe-a Ewalda sa Max-Planck Instituta izFrajburga, odràna je prva plenarna sesija pod

nazivom: “Viktimizacija velikog obima u ratu i teror-izam”. U okviru nje su Walter Gehr iz Sekcije zaprevenciju terorizma Ujedinjenih Nacija, Zvonimir[eparovi}, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu iHans-Jörg Albrecht sa Max-Planck Instituta izFrajburga, prezentovali saznanja o razmerama iposledicama teroristi~kih aktivnosti u savremenomsvetu, kao i razli~ite aspekte problema reagovanjana terorizam i njegove prevencije, uklju~uju}i iprobleme ponovnog uspostavljanja poverenja upost-konfliktnim dru{tvima. Profesor [eparovi} je usvom izlaganju potencirao problem nedostatkajasne definicije terorizma u me|unarodnom pravu,sa posledicom da se iste aktivnosti ponekadsasvim razli~ito defini{u od strane razli~itih sub-jekata: tako, jedna ista aktivnost moè biti defin-isana kao “terorizam” i kao “borba za slobodu”.[eparovi} je istakao neophodnost delegitimizacijeterorizma, razvijanja efektivnih odgovora na teror-izam, ohrabrivanja me|u-religijskog dijaloga iosnaìvanje uloge prava i Me|unarodnog krivi~nogsuda u borbi protiv me|unarodnog terorizma.Hans-Jörg Albrecht se, svojim izlaganjem, posebnofokusirao na problem razaranja i ponovnoguspostavljanja poverenja: vaàn aspekt restauraci-je me|u-etni~kog poverenja jeste razvijanje novihnarativa koji bi zamenili narative o viktimizaciji(pro{lom stradanju) kao dela kolektivnog se}anja.

Druga plenarna sesija je bila posve}ena razma-tranju osnovnih konceptualnih pitanja viktimizacijevelikog obima i terorizma. Ksenija Turkovi} saPravnog fakulteta u Zagrebu, govorila je o zna~ajuviktimolo{kih saznanja za borbu protiv terorizma upost-konfliktnim dru{tvima, dok je Uwe Ewald saMax-Planck Instituta u svom izlaganju potenciraova`nost definisanja polaznih osnova za izu~avanjemasovne viktimizacije u okviru humanitarne vikti-mologije. Te polazne osnove se, po njemu, odnosena odre|ivanje “viktimizacije” kao stradanja na indi-vidualnom, kolektivnom ili dru{tvenom nivou, zatimpojma “velikog obima” koji uklju~uje kvantitativniaspekt dimenzije takvog stradanja i “dugotrajnog

NAU^NI SKUPOVI I STRU^NI SASTANCI

Me|unarodna konferencija: ’’Uloga humanitarne viktimologije u prevenciji terorizma’’

(The Role of Humanitarian Victimology in Preventing Terrorism)

(Zagreb, od 23. do 25. septembra 2004. godine)

Nau~ni skupovi i stru~ni sastanci

86 Decembar 2004.

konflikta” kao konteksta kolektivnog nasilja i inter-akcije izme|u `rtava i u~inilaca (ponekad izmen-jivih uloga). Ernesto Kiza sa Max-Planck Instituta,govorio je o makro-analizi viktimizacije u ratu,potenciraju}i va`nost izu~avanja ratne viktimizacijekao posebne kategorije masovne viktimizacije, a ucilju dizajniranja operacionog modela koji bi bioupotrebljiv iz perspektive kvantitativnog istraìvan-ja. Korist od takvog istraìvanja, po njemu, sasto-jala bi se u boljem razumevanju potreba ljudi koji supro{li kroz ratnu viiktimizaciju, a samim tim irazumevanju preduslova za ponovnu izgradnjudru{tva, sigurnosti i promociju mira.

U okviru tre}e plenarne sesije koja je nosilanaziv: “Viktimolo{ko istraìvanje viktimizacijevelikog obima”, Patrick Ball, direktor Programa zaljudska prava u okviru Benetech inicijative iz SAD,prezentovao je model statisti~ke analize viktimizaci-je u ratu bazirane na kori{}enju velikog brojarazli~itih izvora informacija, kroz primere obavljenihprocena viktimizacije u Gvatemali, Peruu, Isto~nomTimoru i na Kosovu. Xabier Agirre iz Me|unarodnogkrivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju skenuo jepa`nju na neka metodolo{ka pitanja koja se mogupostaviti u vezi sa praksom istraìvanja i prikazivan-ja “ilustrativnih slu~ajeva” koji se mogu pro{iriti nasve slu~ajeve obuhva}ene optu`bom: Agirre jeskrenuo pa`nju na potrebu sistematizacije prakseuzorkovanja u ovakvim slu~ajevima i uspostavljanjastandarda vi{eg empirijskog kvaliteta.

U okviru ~etvrte plenarne sesije pod nazivom:“Op{ta shvatanja o viktimizaciji velikog obima”,skrenuta je pa`nja na razli~ite faktore viktimizacijeu ratu, kao i na mogu}e puteve njenog istraìvanjai predikcije. Edna Erez sa Kent Univerziteta u SAD,govorila je o mogu}nostima aprikacije viktimolo{kihkoncepata i teorija na izraelsko-palestinski konflikt,posebno se bave}i odnosom teroristi~kih aktivnostina rutinske aktivnosti Izraelskog stanovni{tva, kao istope kriminala koje zna~ajno variraju shodno pri-marnom fokusu policijskog rada u odre|enom peri-odu. Allan Young sa McGill Univerziteta u Kanadi,govorio je o zna~aju koncepta samo-traumatizuju-}eg u~inioca (“self-traumatized perpetrator”) koji seu ameri~koj literaturi pojavio tokom 70-ih godinapro{log veka: u~inilac koji je, u psiholo{kom smislu,`rtva sopstvenih zlodela, zapravo pati odporeme}aja koji je prouzrokovan diskretnim istori-jskim uslovima, politi~kim interesima i narativimakoji se odnose na nacionalni samo-identitet. Anna-Maria Getos sa Max-Planck Instituta, govorila je ozlo~inima iz mr`nje, kao, po njenom mi{ljenju,veoma zapostavljenog fenomena u jugoisto~nojEvropi, uprkos tome {to ovi zlo~ini predstavljaju

prve manifestacije etni~kih tenzija i predznakebudu}ih konflikata. Predstavnica iz Srbije i CrneGore i ~lanica Viktimolo{kog dru{tva Srbije, BiljanaSimeunovi}-Pati}, potencirala je va`nost istraìva-nja viktimizacije u ratovima na teritoriji biv{eJugoslavije kroz dekonstrukciju organizovanogkriminala u dràvama nastalim nakon njenog ras-pada: pretpostavljeni kontinuitet viktimizacije i orga-nizovanog kriminala u periodu rata i postkonflikt-nom periodu, polazna je osnova ne samo zaistraìvanje same viktimizacije u ratu, ve} i za kon-cipiranje strategija izgradnje sigurnosti i restauraci-je me|u-etni~kog poverenja u regionu Balkana.

Peta plenarna sesija bila je posve}ena temineophodnosti rekonstrukcije post-konfliktnihdru{tava kao preduslova uspe{nog suprotstavljan-ja terorizmu. Alistair Edgar sa Wilfrid LaurierUniverziteta u Kanadi je u svom izlaganju akcenatstavio na obavezu zemalja koje su se angaòvale uvojnim intervencijama vo|ene “Odgovorno{}u daza{tite”, da prihvate i “Odgovornost da ponovoizgrade” dru{tva u kojima su intervenisale i to usvim onim oblastima koje su neophodne za izgrad-nju trajnog mira. Ivan [imonovi} sa Pravnog fakul-teta u Zagrebu, govorio je o va`nosti uspostavljan-ja vladavine prava u post-konfliktnim dru{tvima,koja su uglavnom slaba, nestabilna i sa manjkommaterijalnih i drugih resursa. Pored obezbe|ivanjasigurnosti, povratka izbeglica i raseljenih lica, pre-vencije zloupotrebe mo}i i uspostavljanja okvira zarevitalizaciju ekonomske aktivnosti, uspostavljanjevladavine prava trebalo bi da, u cilju postizanjaodrìvog mira, uklju~i i postizanje istine o konfliktu,kao i kombinaciju amnestije za lak{a i krivi~nogonjenje za teà krivi~na dela u~injena u ratu.Dejan Ajdukovi} sa Filosofskog fakulteta uZagrebu, skrenuo je pa`nju na barijere na puturekonstrukcije post-konfliktnih zajednica zaklju~iv{ida je, pored procesa individualnog oporavka ljuditraumatizovanih u ratu, proces “socijalne rekon-strukcije” klju~an za oporavak zajednica: obaprocesa su nelinearna i me|usobno zavisna i pred-stavljaju minimum zahteva efektivnog programareconstrukcije na nivou lokalnih zajednica. Zavr{nuprezentaciju u okviru pete plenarne sesije dala jePhyllis Robinson sa Massachusetts Univerziteta uSAD, koja je potencirala zna~aj duhovnosti urekonstrukciji poverenja u post-konfliktnimdru{tvima. Ona je prikazala i dokumentarni filmnapravljen tokom njenog osmogodi{njeg rada uKambodì, a u okviru koga je demonstriranaklju~na uloga budisti~kih lidera u povratku stabil-nosti i mira u Kambodì: ta iskustva, Robinson vidikao argument za va`nost uloge duhovnosti u


87Decembar 2004.

rekonstrukciji mira i poverenja u dru{tvima u kojimareligiozne razlike predstavljaju jedan od uzrokakonflikta.

Tre}i dan rada zapo~eo je {estom plenarnomsesijom pod nazivom: “Pomo} `rtvama i restorativ-na pravda u post-konfliktnim dru{tvima”. StephenParmentier i Elmar Weitekamp sa LuevenUniverziteta u Belgiji, izloìli su model restorativnepravde u situacijama masovne viktimizacije, kojipo~iva na ~etiri klju~na, me|usobno povezanapitanja: istina, odgovornost, pomirenje i reparacija.Po re~ima Weitekampa, restorativna pravda ima zacilj okupljanje svih klju~nih aktera i iznalaènjezajedni~kih re{enja koja se odnose na no{enje saposledicama pro{lih zlo~ina i njihovim implikacija-ma na budu}nost. Claire Colliard iz Centra zahumanitarnu psihologiju iz @eneve, govorila je ospecifi~nostima kolektivne psiholo{ke traume i vik-timizacije: zapadnja~ki pojam “mentalnog zdravlja”zamenjen je “psihosocijalnim” konceptom kojipotencira ohrabrivanje ~itavih zajednica da istraèsvoje resurse i vrednosti koje mogu pospe{iti opo-ravak u post-konfliktnom periodu. Wendy Lobweiniz odeljenja za `rtve i svedoke Me|unarodnogkrivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, iznela jesvoja zanimljiva i dragocena iskustva u radu sa`rtvama koje su pozvane da svedo~e o zlo~inimau~injenjim tokom ratova 1990-ih, posebno isti~u}irazloge koji odbijaju `rtve i svedoke da se pojave upostupcima pred Tribunalom kao svedoci: strah odobnavljanja me|uetni~kog nasilja u budu}nosti istrah od osvete u nekom narednom ratu (koji seo~ekuje kao izvestan nakon par decenija), jedan jeod glavnih razloga zbog kojih neke `rtve i ostalisvedoci odbijaju da svedo~e pred sudom.

Sedma plenarna sesija, koja je nosila naziv:“Uloga me|unarodne kriminalne pravde iz perspek-tive `rtava”, otvorena je izlaganjem IruneAguirrezabal Quijera iz “Koalicije nevladinih organi-zacija za Me|unarodni krivi~ni sud” iz Belgije. Onaje istakla zna~aj uspostavljanja Me|unarodnogkrivi~nog suda, naro~ito u smislu otklanjanja selek-tivnosti u ka`njavanju za ratne zlo~ine. Naredniizlaga~i, Howard DeNike sa San Franciscodràvnog Univerziteta iz SAD i Ante Josipovi} saPravnog fakulteta u Zagrebu, govorili su o prob-lemima vezanim za tretman `rtava unutar pravnogsistema. Josipovi} je naro~ito skrenuo pa`nju naprava `rtava unutar krivi~nog postupka, kojauklju~uju pravo na: specijalni tretman posebnih kat-egorija `rtava, participaciju u postupku, informisa-

nost, pravnu pomo}, kompenzaciju i za{titu iistakao va`nost iskustava Me|unarodnog krivi~nogtribunala za biv{u Jugoslaviju za proces razvitkame|unarodnih standarda u oblasti za{tite i brige opravima `rtava.

Nakon sedme plenarne sesije, usledio je rad pogrupama sa zadatkom identifikovanja klju~nihoslonaca u budu}em istraìvanju, a u okviru kojih sudiskutovane teme: “Teorijsko-konceptualna pitanjahumanitarne viktimologije”, “Viktimolo{ka pitanja urekonstrukciji post-konfliktnih dru{tava” i “Potrebe`rtava unutar me|unarodnog sistema kriminalnepravde”. Na poslednjoj plenarnoj sesiji koja je potomusledila, podneti su izve{taji o rezultatima rada rad-nih grupa. U najkra}em, zaklju~ci prve grupe suuputili na potrebu daljeg razvijanja i usagla{avanjajo{ uvek nedovoljno razra|enih teorijsko-konceptual-nih pitanja humanitarne viktimologije, dok je drugaradna grupa postigla saglasnost u pogledu va`nostiistraìvanja mogu}nosti za rehabilitaciju i socijalnuinkluziju `rtava za obnovu post-konfliktnih dru{tava,kao i razvijanja restorativne pravde kao pristupa uponovnom uspostavljanju poverenja i ohrabrivanjazajednica i pojedinaca u pravcu preduzimanja aktiv-nije uloge u sagledavanju pro{losti i izgradnji zajed-ni~ke budu}nosti koja po~iva na restauriranim zajed-ni~kim vrednostima. Tre}a radna grupa je istaklapotrebu razmatranja i istraìvanja mogu}nosti zadalje razvijanje adekvatnih odgovora na ~itav nizpotreba `rtava unutar sistema me|unarodnogkrivi~nog prava. Jedna od ko-direktora Radionice,Ksenija Turkovi}, istakla je potrebu i zna~aj moni-toringa su|enja koja se odvijaju ili }e se odvijati udràvama koje su proiza{le iz biv{e Jugoslavije: pos-matranje toka sudskih postupaka protiv u~inilaca rat-nih zlo~ina bio bi jedan od na~ina identifikovanjapotreba `rtava i sagledavanja aktuelne za{tite nji-hovih prava u krivi~nom postupku garantovanihme|unarodnim i unutra{njim pravnim normama; uzto, pra}enje sudskih postupaka, njihovih ishoda idru{tvenog reagovanja, omogu}io bi sagledavanjedometa su|enja u~iniocima ratnih zlo~ina na putu kaistini o pro{losti i ponovnom uspostavljanju poveren-ja i sigurnosti u regionu.

Na bazi svih prezentovanih ideja na radionici,kao i na osnovu izve{taja i zaklju~aka radnih grupa,u narednom periodu bi}e sa~injen pisani materijalsa zaklju~cima ovog skupa, kao i predlog projektaistraìvanja viktimizacije u ratu i klju~nih dimenzijareparacije post-konfliktnih dru{tava, me|uetni~kogpoverenja i regionalne sigurnosti.

Mr Biljana Simeunovi}-Pati}


88 Decembar 2004.

Uorganizaciji QPSW (Quaker Peace andSocial Wittnes), od 17. do 22. jula 2004.godine na Jahorini je odràna regionalna

omladinska konferencija pod nazivom “3D PogledIzbliza”, a na temu suo~avanja sa pro{lo{}u.Organizator je , tako|e, pruìo mogu}nost u~esnici-ma da prisustvuju sve~anosti otvaranja starogmosta u Mostaru.

Konferencija je imala ukupno dvadeset i osamu~esnika: deset omladinaca do{lo je u ime Bosne iHercegovine, pet iz Hrvatske, a devet iz Srbije iCrne Gore (s tim da je ekipa iz Srbije i Crne Gore usvom sastavu imala po jednog predstavnika musli-manske i albanske zajednice). Ispred organizatoragost iz Londona bio je Alan Pleydell, a QPSW pred-stavnici sa prostora biv{e Jugoslavije, odnosnofacilitatori bili su: Goran Bubalo i Sla|ana Rakonjaciz Bosne i Hercegovine, Goran Boì~evi} izHrvatske i Zorica Trifunovi} iz Srbije i Crne Gore.

Cilj konferencije bio je konstruktivno suo~avanjesa pro{lo{}u, odnosno pomak ka pozitivnojbudu}nosti, a u smislu prevazilaènja negativnihse}anja koje je rat na prostorima biv{e Jugoslavijeostavio u narodima pomenute dràve, i svakomu~esniku seminara ponaosob.

Rad je bio organizovan kroz radionice, zatim radu “malim grupama”, a kraj dana bio je rezervisan zaponovno okupljanje svih u~esnika i otvorenudiskusiju koju je pratila evaluacija dana. Naime,svaki dan po~injao je uvodnom re~ju nekog od facil-itatora, skupom svih u~esnika seminara, da bi ganakon popodnevnog odmora nastavili u nekoj odpet malih grupa. Male grupe bile su formirane poslobodnom izboru u~esnika, a vode}i ra~una da usvakoj budu zastupljeni predstavnici svih dràva. Usvom sastavu su imale po pet u~esnika. Rad unjima vodili su facilitatori i predstavnik QPSW izLondona, a bio je znatno neformalniji, u smislu slo-bodnog biranja tema o kojima }e se razgovarati, au cilju sumiranja do tada ura|enog.

Tema prvog dana bila je rasprava o konceptusuo~avanja s pro{lo{}u - na li~nom i javnom nivou,a slede}eg dana na pomenutu temu govorilo se o

tabuima, a u vezi sa ratom na prostorima biv{eJugoslavije. Primetna je bila ~injenica da su iznetitabui imali geografski pe~at, tj. da je za ve}inuu~esnika, a tako i za njihove zajednice, ono o ~emuse ne govori naj~e{}e bio ratni zlo~in u~injen premadrugoj strani.

Slede}a tema bila je rodna dimenzija rata injene implikacije, a o njoj se diskutovalo krozdavanje odgovora na pitanje: “ Da li bi se ne{topromenilo da, tj. da li bi uop{te bilo rata da su seène malo vi{e ili uop{te pitale?”. Interesantno jeda su odgovori bili determinisani polnom struktur-om u~esnika, tj. da je odgovor ve}ine mu{karacana pomenuto pitanje bio negativan.

Pri kraju seminara diskutovano je o tome koji jepravac razvoja Hrvatske, Srbije i Crne Gore, iBosne i Hercegovine i kakve su perspektive nji-hovog u~lanjenja u Evropsku Uniju. U~esnici semi-nara su govorili o tome gde su njihove dràve sada,ali tako|e i o strahovima i nadama koje vezuju zanjihovu budu}nost. Poslednjeg dana zavr{na sesi-ja za cilj je imala evaluaciju celokupne radionice iizno{enje predloga o budu}im koracima. U~esniciseminara sloìli su se da budu}a re{enja trebatraìti kroz me|usobnu saradnju, a kroz razmenuiskustava ste~enih na “doma}em” terenu, gosto-vanja, povezivanja mati~nih dru{tava u~esnika krozrad na zajedni~kim projektima i sl.

Govore}i o mogu}im alternativama u re{avanjuovog problema, u~esnici seminara istakli su zna~ajme|usobne saradnje jugoslovenskih dràva iu~estvovanju svih segmenata jednog demokratskogdru{tva u iznalaènju pravog puta koji bi vodiokona~nom miru na Balkanu. Konferencija je usvakom slu~aju postigla svoj osnovni cilj, a to jeangaòvanje mladih u problematici procesa suo~a-vanja s pro{lo{}u. Znanja ste~ena na osnovu raz-mene iskustava bi}e dragocena za sve u~esnikeseminara. Uz svest da je pomirenje mukotrpan pro-ces koji zahteva mnogo truda i rada, mo`da ba{ kaoposledica starosne strukture u~esnika, konferencijuje pratio svojevrsni duh optimizma.

Ema Bernar`

Regionalna omladinska konferencija: »3D Pogled izbliza«

(Jahorina, Bosna i Hercegovina, od 17. do 22. jula 2004. godine)

89Decembar 2004.

pojedinih oblasti kojima se Stenli Koen bavi, izdvo-jimo najva`nije linije istraìvanja.

Razmatraju}i prirodu poricanja, Koen analiziranjegov poloàj na dimenziji svesno-nesvesno, uzi-maju}i u obzir fenomene koji se nalaze u rasponu odpotpuno svesne laì, pa do onih koji su u celostinesvesni, te zaklju~uje da je poricanje fenomen kojipretpostavlja istovremeno znanje i neznanje.Osnovno polazi{te predstavlja Bollasova izjava:»Svako od nas je svestan delovanja poricanja,potrebe da budemo nevini i po{te|eni neprijatnogpriznanja«. U prilog ovoj dvostrukoj prirodi poricanjaide i Freudovo shvatanje po kojem se »sa mu~nim~injenicama ìvota moèmo izboriti tako {to }emo ihi prihvatiti i opovrgnuti. One su suvi{e stra{ne dabismo se sa njima suo~ili, ali je nemogu}e ignorisatiih«. To ujedno zna~i da poricanje ima jasan adaptivnikarakter jer sluì za{titi selfa.

Koen dalje istraùje korene pojma poricanja injegova vi{estruka zna~enja i obja{njenja, kako udinamskoj psihologiji, tako i savremenoj kognitivnojpsihologiji. U Freudovoj psihoanalizi terminolo{kerazlike izme|u poricanja, potiskivanja i disocijacije,nisu sasvim jasne. Moèmo uo~iti dva shvatanja:

STENLI KOEN

Stanje poricanja: Znati za zlodela i patnje

Samizdat B92/Edicija Re~, Beograd,2003. godina, str. 426.

Stenli Koen je profesor sociologije na Londonskoj{koli za ekonomiju i dru{tvene nauke i jedan odnajpoznatijih stru~njaka iz oblasti kriminologije, soci-ologije i ljudskih prava. Odrastao je u Ju`noj Africi, gdese rano suo~io s nepravdama i kr{enjem ljudskihprava. 1980. godine preselio se sa svojom porodicomu Izrael, gde je radio kao direktor Instituta za krimi-nologiju. U Izraelu je ponovo imao prilike da vidi nadelu poricanje kr{enja ljudskih prava. Iz njegovihneposrednih iskustava, dugogodi{njih istraìvanja iteorijskog promi{ljanja nastala je ova obuhvatna knji-ga, Stanje poricanja, za koju je Koen 2002. godinedobio nagradu Britanske akademije i koja jeprogla{ena izuzetnim ostvarenjem od strane Me|unar-odnog odeljenja Ameri~kog kriminolo{kog dru{tva.

Stanje poricanja postavlja pred ~itaoca znatnezahteve: u emotivnom i kognitivnom smislu.Potresna svedo~anstva o zlodelima i ljudskoj patnjiuznemiravaju, iz poglavlja u poglavlje teraju nas dazastanemo i razmi{ljamo o pitanjima koja su godi-nama progonila i samog autora: za{to je ljudskapatnja za ve}inu nevidljiva? Kako uspevamo da nevidimo o~igledno, da nesporne ~injenice ne protu-ma~imo na jedini logi~an na~in, najzad, za{to nereagujemo kada smo suo~eni s istinom?

Kognitivni zahtevi koje knjiga postavlja ti~u se,pre svega, ogromne koli~ine ~injenica i teorija u vezinekoliko veoma krupnih fenomena kojima se pisacbavi, a to su: priroda poricanja, oblici poricanja (kod`rtava, po~initelja i posmatra~a), na~ini prikazivanjazlodela i patnje, na~ini podsticanja priznanja i reago-vanja, oblici priznanja i, najzad, priroda altruizma iprosocijalnog pona{anja. Pored toga, ovi fenomenisu tesno povezani i njihovo je razmatranje nu`noisprepletano u pojedinim poglavljima. Zato nijeneobi~no {to, u pojedinim momentima, ~italac moèda ima utisak da sama knjiga izaziva one efekte kojiprate apele medija i organizacija ~iji je cilj suo~avan-je i reagovanje: bombardovanje mnogobrojnim,sli~nim, a opet donekle druga~ijim stanovi{tima,dovodi do prezasi}enosti i gubljenja fokusa.

Poku{a}emo da iz obilja ideja i informacija kojebi, bez te{ko}a, mogle da ~ine dve ili tri knjige iz

PRIKAZI KNJIGA

Prikazi knjiga

90 Decembar 2004.

prvo, da se potiskuju emocije, a pori~u ideje, idrugo, kasnije, da se pori~u zahtevi spolja{nje real-nosti, a potiskuju unutra{nji instinktivni zahtevi.

Kao protivteà dinamskim gledi{tima, savreme-na kognitivna psihologija obja{njava poricanje per-ceptivnom odbranom, ograni~enjima na{ih mental-nih resursa i gre{kama prilikom detekcije signala,pretraìvanja, dono{enja zaklju~aka i sl. Budu}i daraspolaèmo ograni~enim kognitivnim resursima, sjedne strane, i ìvimo s odre|enim pretpostavkamao sebi i spoljnom svetu (odre|enim kognitivnim{emama), proces selekcije informacija je logi~naposledica na{e potrebe da sa~uvamo postoje}ekognitivne {eme.

Koen razlikuje aktivno i pasivno poricanje:aktivno se izraàva kroz neslaganje, odbacivanje,negiranje, opovrgavanje, a pasivno kroz skretanjepa`nje s doga|aja, odvra}anje pogleda: u~imo daìvimo s neprijatnim saznanjem da hiljade decesvakodnevno umiru od gladi, da stotine hiljadaèna i dece godi{nje bivaju `rtve trgovine ljudima,da deca mla|a od deset godina rade po rudnicima.

Oblici poricanja odre|eni su time {ta se pori~e.Poricati se mogu: a) ~injenice (tzv. bukvalno pori-canje), b) tuma~enje, odnosno zna~enje ~injenica,putem eufemizama, preimenovanja i kori{}enjemtehni~kog àrgona i c) implikacije. U {irem smisluse negiraju te{ke posledice nekog ~ina, ili se mini-mizuju, a u uèm se negira na{a li~na odgovornostda reagujemo. Prema tome, poricanje uklju~ujekogniciju (poricanje ~injenica), emociju (odustvoose}anja ili uznemirenosti), moralnost (neprizna-vanje nepravde ili odgovornosti) i delanje (nepriz-navanje koraka koji bi bili odgovor na saznanje).

Nabrojane oblike poricanja Koen detaljno anal-izira obzirom na to ko vr{i poricanje i da li se pori~epro{lost ili sada{njost. Naime, poricanje moè bitili~no (poricanje vr{i pojedinac), zvani~no (organizo-vani, javni oblici poricanja) i kulturno (na osnovupre}utnog sporazuma u dru{tvu o tome {ta moèbiti javno zapam}eno i priznato).

Poricati mogu `rtve, po~inioci i posmatra~i. Izanaoko razli~itih situacija kao {to su neprihvatanjedijagnoze fatalne bolesti, èna koja ne prime}ujeda njen suprug seksualno zlostavlja njihovo dete,poricanje Jevreja u Drugom svetskom ratu da ihvozovima transportuju u logore smrti i sl. stoji jedanisti fenomen – poku{aj da izbegnemo suo~avanjesa zastra{uju}om istinom, koju ipak, jednim delomsvoje svesti znamo, jer je suvi{e o~igledna.

Pitanje je da li se za po~inioce uop{te moèkoristiti pojam poricanja. Adekvatniji izraz je oprav-davanje zlodela. Naj~e{}a strategija po~initeljanedela jeste poricanje odgovornosti (mogu}nosti

delanja, namere, autonomnosti i izbora, u rasponuod izgovora i pozivanja na nesposobnost(»pomra~ila mi se svest«, »nisam znao {ta radim«),pozivanja na socijalni determinizam (»lo{i odnosi uku}i, lo{e dru{tvo«), a na ideolo{kom planunaj~e{}e je pozivanje na poslu{nost pred autorite-tom (»samo sam izvr{avao nare|enja«, »nisamimao izbora«, »nisam mogao da odbijem«...), kon-formizam (»bez razmi{ljanja sam radio ono {tu su isvi drugi oko mene radili«, »da ste bili tamo,pona{ali biste se potpuno isto«), nu`nost (»svakodru{tvo ima prljav posao koji neko mora da obavi«)i rascep (»to je moj posao, a posao - to nisam ja«).Po~initelji tako|e ~esto pori~u da su `rtve – prave`rtve. Najstarije obja{njenje privatnog nasilja,uostalom, jeste – »oni su po~eli«, dakle nisu oni`rtve, ve} smo mi stvarne `rtve. Zato se istorija~esto poteè kao argument i opravdavanje nasilja.

Da bi osoblje nièg ranga po~inilo zlo~in izposlu{nosti treba da budu zadovoljeni slede}iuslovi: davanje ovla{}enja, dehumanizacija nepri-jatelja - `rtava tj. sme{tanje izvan na{eg moralnoguniverzuma, i tre}e – rutinizacija: kada jednom pre-vazi|emo moralna ograni~enja koja ose}amo upo~etku, svaki slede}i korak postaje lak{i, postajemehani~ka radnja. Ovi uslovi se ostvaruju krozobuku mu~itelja, po~ev od otklanjanja osetljivostina sopstveni bol, patnju i poniènje i kroz odgo-varaju}u kulturnu klimu i autoritet dràve koji prih-vataju motivaciona obja{njenja ljudi koji ubijaju,osaka}uju, mu~e i siluju zato {to im je to nare|eno.

Politi~ari i drugi koji nisu bili direktni po~initelji,ve} nalogodavci ili inspiratori zlo~ina, obi~no negi-raju svoju ume{anost i odgovornost, time {to negi-raju znanje o zlo~inu.

Poricanje posmatra~a uslovljavaju slede}i fak-tori: rasuta odgovornost, nemogu}nost identifikaci-je sa `rtvom, ose}anje bespomo}nosti (kada nemoèmo da zamislimo uspe{nu intervenciju),sli~nost sa po~iniocima, okrivljavanje `rtve i poste-peno prihvatanje postupaka tako da se oni doìvl-javaju kao normalni. Koen zasebno razmatra pori-canje pojedinaca, kao unutra{njih posmatra~a(neposredni svedoci zlo~ina i gra|ani dràve ukojoj se sprovodi organizovano nasilje) i kao spol-ja{njih posmatra~a (svih pojedinaca kojima su dos-tupne informacije o zlo~inima koji se de{avajunegde drugde), kao i ulogu tzv. dràva posmatra~a.

Koen razlikuje spolja{nje od unutra{njih posma-tra~a jer je bitan faktor u poricanju zlo~ina prostorgde se oni de{avaju: na{ ili tu|i. Ako je u pitanju na{prostor, poricanju doprinosi opasnost od izop{tavan-ja i strah od toga da se postane `rtva. S drugestrane, ako je u pitanju tu|i prostor, od posmatra~a

Prikazi knjiga

91Decembar 2004.

se traì malo, nije komplikovano niti opasno reago-vati i zato bismo o~ekivali da je reagovanje pojedi-naca posmatra~a ~e{}e. Ipak, dotok informacija opatnjama koje se de{avaju na nekom drugom krajuplanete lako moèmo isklju~iti: promenimo TV kanal,radio stanicu, okrenemo drugu stranicu novina.

Postoje situacije kada se svesnost o ljudskoj patnjine moè izbe}i, kada je ona o~igledna. Pa ipak, svesti znanje nisu dovoljan preduslov delanja. Razlozi zapasivnost mogu da budu razli~iti: politi~ka uverenja,kukavi~luk, sebi~nost, lenjost, nemoral i dr. Mnogimljudima, zaklju~uje Koen, nedostaje moralno prepoz-navanje, briga koja motivi{e ~oveka da èli da znavi{e. Prema tome, dva su velika zadatka u savlada-vanju poricanja: jedan je prikazivanje zlodela i patnjikako bi se ljudi suo~ili s ~injenicama, a drugi podsti-canje na reagovanje. I jedan i drugi zadatak spadajuu domen masovnih medija i humanitarnih organizaci-ja. Iako televizija razbija prepreke zbog kojih ranijenismo mogli da saznamo za zlodela koja se de{avajunegde drugde i da saose}amo, selektivnost vesti, nji-hovo sva{tarenje i kratak vremenski raspon pa`njekoju privla~e, pretvaraju gledaoce u »voajere patnjedrugih, turiste usred pejzaà bola«. Velika debata sevodi oko na~ina predstavljanja ljudske patnje koji suefikasni u podsticanju reagovanja spolja{njih posma-tra~a i oko eti~nosti prikazivanja ljudske patnje.Obzirom na slab odziv na kampanje organizacija kao{to su fond Save the children, Oxfam, AmnestyInternational i dr., stalno se traga za novim na~inimada se ljudi angaùju: koriste se {okantne poruke kojenije mogu}e prevideti, ukazuje se na mogu}nost dasvako jednim jednostavnim postupkom doprinesere{avanju problema, koristi se model sponzorstvaodre|enom detetu ili osobi i dr. Iako humanitarneorganizacije nastoje da ne rade samo na prikupljanjunovca, ve} i na osve{}ivanju i edukaciji i koriste prist-up u kojem se `rtve kojima je potrebna pomo} neprikazuju samo kao bespomo}ne, ve} i kao aktivnipartneri u re{avanju problema, ~injenica je da slike»aktivnih partnera na projektu« donose manje novcanego slike izgladnele dece.

Kao suprotnost poricanju Koen koristi termin priz-nanje. Priznanje i pomirenje su nerazdvojnopovezani: kada je re~ o zajednici, kao i o pojedincu,pomirenje s pro{lo{}u podrazumeva da se zna, kaoi da se priznaje da se zna {ta se ta~no dogodilo.Prevazilaènje potiskivanja obi~no je traumati~no(kopanje po grobovima i ranama) pre nego {topostane osloba|aju}e. Da li }e se posti}i priznanje iu kojem }e obliku ono biti, zavisi od prirodeprethodnog reìma, ostataka njegove mo}i, odna~ina na koji se odvija tranzicija i karaktera novogdru{tva. Ako je podlo`na korupciji, nova vlada moè

biti u dosluhu s pro{lim reìmom i iz tog razlogapotiskivati pro{lost i podsticati kulturnu amneziju, ilinaprotiv, moè imati interesa da istakne svojurazli~itost i ubere plodove koje }e joj doneti govoren-je istine kao na~in u~vr{}ivanja njene legitimnosti.

Nadalje, nije samo re~ o tome {ta se zna, ve}kako saznati, kako se setiti i zami{ljati, kako stvaratiromane, poeziju i filmove, kako graditi spomenike,beleìti usmeno predanje, svedo~anstva i kako doku-mentovati. Istorija postkonfliktnih dru{tava pokazujeda postoje razli~iti oblici priznanja: komisije za istinu,krivi~ni procesi, lustracija, nadoknada, imenovanje iposramljivanje, progla{avanje poricanja pro{losti zakrivi~no delo, komemoracija i podizanje spomenika,okajavanje, izvinjenje, pomirenje i obnova.

Najzad, Koen razmatra primere i prirodu prosoci-jalnog pona{anja i altruizam, koji su nespojivi spasivnim posmatranjem. Za{to je ve}ina ljudi pasivna,a samo nekolicina pruà pomo}, ako svi ìve usrediste nepravede i znaju za nju? Istraìvanja pokazujuda je glavna odlika ljudi, koji su izlagali sopstveni ìvotriziku spasavaju}i druge (analize su ra|ene pre-vashodno na ljudima koji su spasavali Jevreje uDrugom svetskom ratu), njihova »ekstenzivnost«,koja podrazumeva ve}u spremnost da se veù zadruge ljude, da preuzmu odgovornost za njih i da delu-ju inkluzivno u odnosu na {irok krug ljudi. Angaòvan-je, posve}enost, briga i odgovornost su obele`jaekstenzivnih osoba. Pasivni posmatra~i ne vide svetizvan sopstvenih granica, nedovoljno su svesni potre-ba drugih i distanciraju se od zahteva koje postavljaju{ire veze. Ekstenzivne osobe se brinu i o onima kojisu izvan neposrednog kruga porodice i zajednice,imaju ose}anje pripadnosti ~ove~anstvu, osetljivi suna moralno nasilje pa ~ak i traè priliku da pomognu.Po{to su ve} duboko vezani za {irok krug ljudi, te{koim je da se uzdrè od akcije: ne mogu da na|u razlog,opravdanje zbog kojeg ne bi pomogli nekoj osobi kojojje potrebna pomo}.

Posebna vrednost Koenove knjige Stanje pori-canja je u promovisanju politi~ke akcije, inicijative ili~ne odgovornosti, koja je toliko potrebna na{imgra|anima. Zaista, aktuelnost tematike te{ko damoè biti ve}a, kada je u pitanju na{a zemlja.Nebrojeni nerasvetljeni zlo~ini, dru{tveno tolerisanje iopravdavanje zlo~ina, neprikrivena za{titaglavnoosumnji~enih za masovna zlodela, dovoljni supokazatelji nespremnosti dràvnog vrha da prekinejavno poricanje i da priznanjem otvori put ka pomiren-ju. Stanje poricanja nam pomaè da razumemo svepostoje}e te{ko}e, ali i da upoznamo uspe{ne mod-ele kojima je po{lo za rukom da mnoga post-konflikt-na dru{tva vode ka prevazilaènju poricanja.

Mr Nata{a Hanak

Prikazi knjiga

92 Decembar 2004.

JASMINA DERVI[EVI]-CESI]

The river runs salt, runs sweet:A Memoir of Vi{egrad

(Reka ìvota te~e ~as slano,~as slatko – Memoari iz

Vi{egrada)

Eugen: Panisphere, 1994, str. 208.

Knjiga Jasmine Dervi{evi}-Cesi} predstavljapotresno svedo~enje o ratnim zbivanjima u Bosni,napisano od strane mlade ène koja je u ratu izgu-bila svoje najmilije i ostala teàk invalid. Jasmina jeu ratu izgubila dva brata i supruga, ubrzo nakonven~anja, a sama je ostala bez desne ruke i saslabo{}u u nogama. Zajedno sa suprugom stradalaje od granate, na autobuskoj stanici. 1993. godinaje oti{la u Ameriku kao izbeglica i tamo i danas ìvi.

Ovu autobiografsku knjigu Jasmina Dervi{evi}-Cesi} napisala je ubrzo nakon svog dolaska uAmeriku, 1994. godine. U knjizi je opisala ìvot uVi{egradu neposredno pred rat i na po~etku rata,promene u svakodnevnom ìvotu i odnosima me|uljudima raznih nacionalnosti, svakodnevne smrti iranjavanja dragih ljudi, strah, neizvesnost, beànjeiz Vi{egrada, najpre u obli`nja mesta a zatim uSarajevo, koje se iz vi{egradske perspektive ~inilokao sigurno uto~i{te. Nakon toga sledi opis ranja-vanja, {oka i postepenog oporavka u bolnici, kao idramati~nog napu{tanja Sarajeva prelaskom preko“ni~ije zemlje” uprkos opasnosti i slabosti u nogama.

Knjiga Jasmine Dervi{evi}-Cesi} jeste svedo~enje`rtve koje pomaè da bolje razumemo razmere ljud-skog stradanja u ratu u Bosni, ali, kako sama Jasminakaè, ne daje odgovor na pitanje o uzrocima rata,odnosno {ta je nateralo ljude koji su iveli zajedno kaomirni gra|ani i susedi, da po~nu da ubijaju svojesusede i doju~era{nje {kolske drugove i kolege.Tako|e, ovo nije knjiga koja ima za cilj da izazovesaàljenje prema autorki ili mr`nju i osvetu. Jasminkakaè da ne èli osvetu ali da bi za budu}nost biloopasno ako bi zlo~ini ostali neka`njeni. Odnosi me|uljudima moraju da se „isceljuju“, mir se mora graditinajpre na individualnom nivou, od osobe do osobe.

Knjiga Jasmine Dervi{evi} je jedna toplaispovest o ljudskoj snazi, o sposobnosti da se iznajve}ih neda}a iza|e jo{ sna`nijim i sa èljom da

se svet u~ini lep{im i boljim. Kako Jasmina kaè uuvodu knjige, ona ne zna {ta je nateralo ljude daubijaju jedni druge, ali ono {to sigurno zna jeste dasvi moramo i}i dalje, da moramo graditi normalanìvot i u~initi sve {to je u na{oj mo}i da „iscelimosvet“. Najve}e tragedije u ìvotu prevazilaze se naisti na~in kao i mali problemi: korak po korak. To jeono {to je Jasmina nau~ila u~e}i ponovo da hoda.To je ujedno i re~enica kojom se knjiga zavr{ava injena poruka svima onima koji poku{avaju daprona|u put ka boljoj budu}nosti: korak po korak ina}i}emo put.

Knjiga Jasmine Dervi{evi}-Cesi} objavljena jena engleskom jeziku. Do sada, na àlost, nijeuspela da na|e izdava~a na prostoru biv{eJugoslavije, iako nesumnjivo pomaè boljem sagle-davanju istine o ratu u Bosni i Hercegovini. Stogaovaj prikaz moè biti shva}en i kao preporuka zaprevod na neki od jugoslovenskih jezika.

Dr Vesna Nikoli}-Ristanovi}

93Decembar 2004.

»Te{ko}e odre|ivanja pojma organizovanog krimi-naliteta«Dr Nata{a Mrvi}-Petrovi}

»Konstrukcija krivice `rtve, sa posebnim osvrtomna krivi~ni postupak za ubistvo premijera Srbije drZorana \in|i}a« Dr Vesna Nikoli}-Ristanovi}

»Jedan pogled na poloàj o{te}enog u krivi~nompostupku za krivi~na dela organizovanog kriminalitetaDr Milan [kuli}

»Nasilje i eksploatacija mladih èna: mobilnost ija~anje mreè albanske prostitucijePhilippe Chassagne, Kole Gjeloshaj

»Klini~ka sudskomedicinska ekspertiza `rtavatrgovine ljudskim bi}ima«Mr \or|e Alempijevi}, Dr Slobodan Savi}, DrDragan Je~menica, Dr Branimir Aleksandri}

»Poloàj o{te}enih i zastupanje u postupcimavo|enim zbog krivi~nog dela trgovine ljudima isrodnih ili povezanih krivi~nih dela«Olivera Simonov

Ostale teme

»Od definicije do operacionalizacije, sa osvrtomna istraìvanje nasilja«Dr Branislava Kneì}

»Viktimizacija starih osoba kao pripadnika poseb-ne marginalne grupe«Dr Miomira Kosti}, Radmila \or|evi}

»Veterani bezimenog rata: O prikrivenom nasilju,progovaranje istine, otporu i oporavku«Laura Prescott

»Parametri socijalne egzistencije i funkcionisanje lezbej-ki – lezbejsko telo u procesima dru{tvene integracije«Dr Zorica Mr{evi}

»Nasilje nad mentalno ometenim ènama:Nevidljive `rtve«Eva Szeli, Dea Pallaska

»Nasilje nad ènama i decom u porodici – jednali~na pri~a«

Ostale teme

»Medijacija kao metod re{avanja pravnih sporo-va«Dr Nevena Petru{i}

^LANCI OBJAVLJENI U PRETHODNIM BROJEVIMA ZA 2004. GODINU

^lanke u 2004. godini recenzirali su: prof. dr Du{an Coti~, prof. dr Slavomir Milosavljevi}, prof. dr VesnaNikoli}-Ristanovi}, prof. dr Matja` Jager (Slovenija), prof. dr An|elka Mili}, prof. dr Slobodanka Konstanti-novi}-Vili}, prof. dr Nata{a Mrvi}-Pertrovi}, dr Branislava Kneì}, mr Sanja Milivojevi}, mr Sanja ]opi}, mrIvana Stevanovi}, mr Marija Luki} i mr Nata{a Hanak. Zahvaljujemo se recenzentima na uloènom vre-menu i doprinosu kvalitetu na{eg ~asopisa.

Tema broja 2., godina 7., 2004. godine:MARGINALNE GRUPE I VIKTIMIZACIJA

»Uspostavljanje slu`bi za pomo} `rtvama zlo~inaiz mr`nje«Peter Dunn

»Podr{ka deci, `rtvama kriminala, u okviru sis-tema za podr{ku `rtvama«Ilse Vande Walle

»Slu`ba za `rtve kriminaliteta VDS info i podr{ka`rtvama: analiza dosada{njeg rada«Mr Sanja ]opi}, Jasmina Nikoli}

»SOS telefon za ène `rtve diskriminacije na rad-nom mestu«Dr Ljiljana Dobrosavljevi}-Gruji}

Ostale teme

»Pojam i posledice emocionalnog zlostavljanjadeteta u porodici«Dr Nade`da Ljubojev

»Dru{tveni identitet mladih èna na selu: Primersela Dudovica – studija slu~aja«Suzana Ivanovi}

Tema broja 2., godina 7., 2004. godine:SLU@BE ZA POMO] @RTVAMA

Tema broja 1., godina 7., 2004. godine:@RTVE I ORGANIZOVANI KRIMINAL

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

343.98

Temida: ~asopis o viktimizaciji,ljudskim pravima i rodu/ glavna i odgovorna urednica Vesna Nikoli}-Ristanovi}. – God. 1,br. 1 (1998)-. – Beograd: Viktimolo{kodru{tvo Srbije : Prometej, 1998-. –30cm

Publikacija uporedo izlazi i na engleskomjeziku (ISSN 1450-8508)

ISSN 1450-6637 = Temida (Izd. na srpskomjeziku)

COBISS.SR-ID 140099335

SADR@AJ · SADR@AJ Perspektive u Bosni i Hercegovini Alma Ma{I}..... 7 Pomaci koji prerastaju u proces Goran Bo`i~evi} ..... 9 Istina i pomirenje u Srbiji

Documents