SABORNIK · U vreme proslave stogodi{wice Prvog srpskog ustanka, anga`uje se na organizovawu Prve jugoslovenske umetni~ke izlo`be, koju je otvorio kraq Petar, a na kojoj su izlagali

141

MAJKE HRI[]ANKE: NADE@DA PETROVI]

Rodila se 1873, kao prva od trinaestoro dece Dimitrija i Mileve Petrovi}; wen najmla|i brat je bio kwi`evnik Rastko Petrovi}. U wihovom domu su se okupqali mnogi istaknuti intelektualci toga doba i oni koji su mewali srpsku istoriju, {to je presudno uticalo na Nade`din daqi put. Vaspitana je u patrijarhalnoj i ~estitoj srpskoj porodici, u kojoj je, od malena, u~ena po`rtvovanosti i qubavi prema bli`wem - to }e biti najve}e i najvrednije slikarsko platno wenog `ivota. U~ila je, kao dete, crtawe i slikawe uz oca i ujaka, a otac joj je omogu}io da daqe razvija i umno`ava svoj dar kroz {ko-lovawe. Zavr{ila je 1891. presti`nu Vi{u `ensku {kolu u Beogradu, koja je bila rasadnik prvih obrazovanih Srpkiwa 19. veka. Ve} 1892. je polo`ila ispit za nastavnicu slikawa u sredwim {kolama, {to je uskoro postao i wen prvi poziv. Uporedo sa tim, imala je privatne ~asove slikawa kod profesora \or|a Krsti}a, o~evog prijateqa, a tri godine kasnije upisuje i slikarsku {kolu Kirila Kutlika. Godine 1898. zapo~iwe ~etvorogodi{we slikarsko {kolovawe kod Slovenca Antona A`bea u Minhenu, gde upoznaje Vasilija Kandinskog i jugoslovenske umetnike i gde je za godinu dana nau~ila da govori nema~ki, ruski i francuski jezik. Bila je nesvakida{we darovita, energi~na i preduzimqiva, plameno je radila sve ~ega se dotakla i pomerala granice svega poznatog. Bila je jedna od najobrazovanijih Srpkiwa svoga doba. Godine 1900, Nade`da je imala svoju prvu samostalnu izlo`bu, u Ve-likoj {koli u Beogradu. Iako joj je priznavala talenat, tada{wa kritika je bila nemilosrdna u pogledu wenih “novotarija”. Naredne godine, zapo~iwe rad u ateqeu Julijusa Ekstera u Minhenu. Morala je da se vrati u Srbiju 1903. jer joj ministar prosvete nije odobrio daqe odsustvo. Po povratku u Srbiju, ulazi u vrtlog burnih istorijskih doga|aja i podi`e srpski narod u borbu i pomo} Srbima u Staroj Srbiji i Makedoniji. Sa Delfom Ivani} pokre}e os-nivawe Kola srpskih sestara, dobrotvornog, patriotskog, kulturno-prosvet-nog udru`ewa. Na Veliku Gospojinu 1903, u prepunoj sali restorana Kolarac, na Pozori{nom trgu, u prisustvu vi{e od 3.000 `ena, odr`ana je Osniva~ka skup{tina Kola, “do tada najve}i `enski miting u Srpstvu”, a Nade`da je odr`ala 90-minutni govor. Bila je jedan od osniva~a i prvi sekretar Kola. Osmislila je prvi veliki poduhvat Kola - koncert u Narodnom pozori{tu, za

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 20. MAJ 2018, GODINA 19, BR. 36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

142

prikupqawe pomo}i postradalima u Makedoniji. Pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, pod upravom Stevana Mokrawca, a kraq Petar je po-slao prilog od 1.000 dinara u zlatu. Nade`da od-mah zatim kre}e na jug, nose}i ovu humanitarnu pomo}, sve do Ki~eva. Pi{e niz rodoqubivih ~lanaka da se pomogne ugro`enom narodu u ju`nim krajevima. Kao odjek ovog puta nastala je i wena jedina drama, Vojvoda Micko Pore~ki, gde je za-

pisala: Svi mo`emo izginuti, ali na{e spomenike moramo sa~uvati. U vreme proslave stogodi{wice Prvog srpskog ustanka, anga`uje se na organizovawu Prve jugoslovenske umetni~ke izlo`be, koju je otvorio kraq Petar, a na kojoj su izlagali umetnici iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske. Prema wenom slikarstvu kritika je i daqe bila nemilosrdna, a veliku pa`wu su skretali weni tekstovi, pisani na dru{tvene, nacionalne, politi~ke i kulturne teme, koje je objavqivala u brojnim ~asopisima. Re~eno je za wu: “Da bi svuda stigla, ta krupna, stamena `ena bila je uvek spremna da krene na put, na kowu, u vozu, pe{ke, ona je neprestano putovala, kao neki umetni~ki misionar, propovednik i borac”. Radila je predano na organizaci-ji umetni~kih kolonija i izlo`bi, i sama izlagala na brojnim izlo`bama, {irom zemqe i u Francuskoj, Italiji... Usled aneksije Bosne i Hercegovine 1908, Nade`da saziva miting na Pozori{nom trgu, zajedno sa Kolom srpskih sestara. Prekida nastavu i dolazi sa u~enicima na miting, izlazi na balkon Narodnog pozori{ta i dr`i vatreni patriotski govor, pozdravqana burnim ovacijama brojnog naroda. Godine 1910, odlazi u Pariz, gde boravi u ateqeu Ivana Me{trovi}a, upoznaje velike umetnike, Matisa, Pikasa, Rodena... Weno slikarstvo se mewa i sazreva. Neshva}ena u svoje vreme, ostala je u istoriji upam}ena kao jedna od na{ih najve}ih slikara. Godine 1912, otvorila je slikarsku {kolu, a zatim krenula u svoje naj-ve}e, najte`e i najzna~ajnije `ivotne borbe. Bila je dobrovoqna bolni~arka u ~ak tri rata: dva balkanska i Velikom ratu. Zahtevala je da je po{aqu na front, u prve borbene redove. U jeku borbi, neumorno je zbriwavala rawe-nike, a pomalo i slikala, za svedo~anstvo o pre`ivqenim danima. Pisala je svojima: “Mi ovde `ivimo u neprekidnom jauku rawenika, previjawu rana, pokli~u na{e juna~ke vojske, mar{evima wihovim, do~eku i ispra}aju wi-hovom na bojno poqe, da ih otuda rawene primamo i negujemo. Pa ipak, sve ode sa odu{evqewem, a Turci gube bitke i na{a pobeda je na pomolu. Na{i vojnici mi izgledaju kao bra}a i wihovi uzvici: Sestro, sestro! - istinski su i ~ine me ponositom {to sam im u pomo}i. Rawenici sti`u u transportima po 50 i 70. Nadam se za dan-dva, da }u sa poqskom bolnicom krenuti ka Novom Pazaru... Kada smo prolazili kroz Kraqevo sve~ano su me do~ekali mnogi o~evi, prijateqi i |aci...” Negovala je i po 80 rawenika i tifusnih bole-snika odjednom. Kad je buknuo Veliki rat 1914, ponovo se javila za dobrovoqnu bolni~arku i oti{la na front, u Dunavsku diviziju, sa kojom je u~estvovala

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. [email protected]. Tira`: 1000 primeraka.

144

U NEDEQI SVETIH OTACA I VASEQEN. SABORA PROSLAVQAMO: 20.(07) Pojava ^asnog Krsta u Jerusalimu21.(08) Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov22.(09) Prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja23.(10) Sveti apostol Simon Zilot; Prepodobna Isidora24.(11) Sveti ]irilo i Metodije; Sveti Nikodim Srpski25.(12) Sveti Epifanije; Sv. German Carigradski (Odanije Vaznesewa)26.(13) Sveta mu~enica Glikerija - Zadu{nice

PREPORUKA POZORI[NE PREDSTAVE

Izuzetna dramska umetnica, Biqana \uro-vi}, autor je i nosilac monodrame Nade`da Petrovi}, u re`iji Bo`idara \urovi}a i sa muzikom Svetislava Bo`i}a. Ova potres-na drama, autenti~no osmi{qena, jedna od na{ih najboqih i najizvo|enijih, gleda se i slu{a u suzama, bez daha, publika ostaje vidno potresena, a mnogi joj se vra}aju i po neko-liko puta. Izvo|ena je {irom na{e zemqe i regiona, pa i sveta, nagra|ivana na brojnim doma}im i stranim presti`nim festivalima. Radwa predstave se odvija na dan Nade`dine smrti. Po re~ima Biqane \urovi}, naj-potresnije izvo|ewe je bilo u Vaqevu, povo-dom obele`avawa stogodi{wice Nade`dine smrti, 3. aprila 2015, u zgradi Gimnazije, koja je 1915. bila ratna bolnica, sa po~etkom u 20:00 - kada je Nade`dina du{a oti{la u ve~nost. Teolog, muzi~ar i pesnik Neboj{a Mastilovi} je Nade`di, nedavno, posvetio istoimenu pesmu (mo`e se ~uti preko In-terneta), u produkciji radija Slovo qubve. Ova prelepa pesma je podizawe pogleda sa Nade`dinih zemaqskih jarkih boja i stradawa u wen hod kroz Ve~nost; izat-kana je od nebeskih pejsa`a, kojima Nade`da sada hodi...

Na Svete ]irila i Metodija, Liturgija po~iwe u 9:00. Na Duhovske Zadu{nice, Zaupokojena Liturgija sa op{tim pomenom po~iwe u 7:30.

Nade`da, svud oko tebe sad je mir... Dok sa`ima{ pogledom

poqa Ve~nosti, kakve bi samo slike prenele te vidike

koje sad gleda{ o~ima...Na zemqi ne postoje

toliko verne boje koje bi platna nosila...

Nade`da, dok kora~a{ pejza`ima bez stradawa, bez senki,

bola, jecaja, sada sva tvoja platna

prekriva Svetlost zlatna @ivot je u svim paletama...

/.../ Nade`da,

svud oko tebe sad je mir...Iz pesme “Nade`da”,

Neboj{e Mastilovi}a

143

u borbi na Ma~kovom kamenu, ne prihvativ{i po-nudu da radi za Crveni krst u [vajcarskoj. Stala je na krsno-vaskrsnu vertikalu svog naroda, obukla se u jevan|eqsku re~ da od ove qubavi nema ve}e kad neko `ivot svoj polo`i za svoje bli`we. Pisala je o bitkama na Ma~kovom kamenu: “Mi smo ovde imali za prvih {est dana nad~ove~anske mar{eve iz Srema ~ak na Jagodwu planinu, a ovde za ~etiri dana dola-zak 4000 rawenika... Borbe su bile u`asne i o~ajne s na{e strane, a i otpor Austrijanaca dovodio je na{e do besa. ... Borbe vo|ene na tom polo`aju bile su vi{e nego ogor~ene, borbe do istrebqewa. Svi komandiri ~eta, komandiri bataqona, vodnici, pet komandanata puka, pet potpukovnika ... i 64 oficira iz 18. puka, izginulo je i smrtno raweno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova. ... Rawenika smo imali 4000, ja mi{qah polude}u od jada i ~uda... imala sam nervnu krizu... kada su nam odjednom doneli 20 oficira te{ko rawenih, bejah skamewena... smestila sam ih u veliki {ator... otpo~ela sam o~ajno plakati, tako da su me siromasi oni sami te{ili, a jedan od wih, miluju}i me rukom po rukavu, sam se gu{io u suzama govore}i mi: - Hrabro, gospo|ice Nade`da, da}e Bog, istraja}emo, pobedi}emo, osveti}e nas oni koji tamo ostado{e...” Posle pobede srpske vojske u Cerskoj i Kolubarskoj bici, najpre obilazi svoju porodicu u Skopqu, a onda, bira najte`e odredi{te - Vaqevsku ratnu bolnicu, gde se jedva znalo ko je bio `iv, a ko mrtav, zbog epidemi-je pegavog tifusa. Bolest je kosila vojnike, rawenike, civile, lekare, bolni~are... Krajem marta, obolela je i Nade`da, ula`u}i nadqudske napore, nose}i svoj krst odva`no, neodstupno i predano do kraja. Bolovala je sedam dana, u te{kim mukama. Veqko Petrovi} je 1955. govorio o woj, prilikom ot-krivawa wenog spomenika u ^a~ku: “1915. prilikom privremenog povla~ewa srpske vojske, imao sam jo{ tu sre}u da je sretnem, u nagorelom, blatwavom {iwelu, uz bolni~ke arweve, s vojnicima, u krvavim zavojima, {takama. Weno zdravo, puno, rumeno lice, uprkos tada{wim naporima i oskudici, sijalo je od pouzdawa, a o~i vojnika odavale su vi{e od privr`enosti, pravu qubav prema toj wihovoj Velikoj Sestri. Svuda, pod onim {atorskim krilima, po svim rovovima u Srbiji, pri~alo se tada kako su je, posle, vojnici sumorno, bez prestanka, pla~u}i prevrtali u vla`nim ~ar{avima, samo da joj smawe tifusnu vatru{tinu, da spasu to veliko srce koje je do kraja kucalo za wih...” Nade`da Petrovi} je napustila ovaj svet u nave~erje Vaskrsa, 3. aprila 1915. Sahrawena je u Vaqevu, a danas weni zemni ostaci po~ivaju na beogradskom Novom grobqu. Ostavila je za sobom izuzetnu umetni~ku zaostav{tinu i neprolazna dela qubavi, herojstva i ~ove~nosti. Na stogodi{wicu wene zemaqske kon~ine, 3. aprila 2015, bratstvo Saborne crkve je slu`ilo parastos ovoj srpskoj heroini, u organizaciji Kola srpskih sestara, a pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, zaokru`iv{i tako jedan istorijski krug. U sklopu molitvenog se}awa na velike qude Velikog rata, ovo je na{a skromna vo{tanica od re~i, za Nade`dinu bezobalnu du{u...