S I R O M A Š T V O.doc

S I R O M A Š T V O

Moderni svijet odlikuje se velikim brojem siromašnih ljudi koji žive u vrlo teškim uslovima, odnosno na granici ili ispod minimuma egzistencijalnih potreba. Siromaštvo podrazumijeva da ljudi nisu u mogućnosti da na odgovarajući način zadovolje neke od svojih potreba. Oni nisu locirani samo u nerazvijenim-perifernim društvima, već i u najrazvijenijim zemljama.Na globalnom planu, polovina svjetske populacije, odnosno više od 3 milijarde ljudi živi ispod tzv. „linije siromaštva“ koja je procijenjena na 370$ po stanovniku godišnje, a od toga preko 500 miliona ljudi sa godišnjim dohotkom manjim od 275$ što je označeno kao linija ekstremnog siromaštva.Postoji više pokazatelja pomoću kojih se određuju dimenzije zadovoljenja ljudskih potreba, na osnovu kojih se i kvalifikuje oblik siromaštva. Osnovno pitanje koje se pri tome postavlja je šta se može uzeti kao minimalan nivo zadovoljenja i kojih sve potreba. Da li je riječ o pukom preživljavanju ili se podrazumijevaju i druge potrebe. U najvećem broju slučaja autori koji se bave problemom siromaštva se slažu u tome da je nemogućnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba ljudi kao što su ishrana, stanovanje, odjevanje a neki dodaju i zdravlje, indikator apsolutnog siromaštva.Međutim, siromaštvo je višedimenzionalna pojava koja podrazumijeva i zadovoljenje drugih potreba kao što su obrazovanje, zapošljavanje, kulturne potrebe, kvalitet života, učestvovanje u političkom životu i drugim komponentama života....U Parizu 17.10.1987. oko sto hiljada ljudi odalo je poštu žrtvama gladi i nasilja i objavilo da odbija ekstremno siromaštvo, pozvavši čovečanstvo na ujedinjenje i poštovanje ljudskih prava.

Generalna skupština UN proglasila je 17. Oktobar 1992. godine za Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i pozvala sve zemlje članice da preduzmu mere za njegovo suzbijanje.

Iako je u poslednjoj deceniji broj siromašnih u svetu smanjen za skoro deset procenata, na planeti i dalje svake 4 sekunde neko umre od gladi. Godišnje, uglavnom zbog pothranjenosti, umire oko 10 miliona dece.

Prema aktuelnoj analizi FAO, svetske organizacije za ishranu sa sedistem u Rimu, broj hronično gladnih ljudi u svetu će se prepoloviti sa sadašnjih 776 miliona na 440 miliona osoba, ali do 2030. god. Rokovi za iskorenjivanje gladi već su pomereni, tako da su neostvarive projekcije da će se to desiti do 2015. god., sto je zacrtano jos 1996. god. na Svetskom samitu o hrani, procenjuju stručnjaci ove organizacije.

U Evropskoj Uniji, siromastvo preti 16 % stanovništva (72 miliona ljudi).

Prema najnovijim podacima, u Srbiji najmanje 20% stanovništva živi u siromaštvu.

FENOMEN SIROMAŠTVA

ŠTA JE SIROMAŠTVO?

Siromaštvo je širok pojam koji najčešće znači oskudicu materijalnih dobara za normalno zadovoljenje najvažnijih potreba svake osobe pojedinačno kao i porodice ili društvene grupe.

Prema definiciji OUN, siromašnima se smatraju osobe koje su lišene načina života, komfora i dostojanstva, koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Siromaštvo se meri stalno promenljivim normama određenog društva i njegovih užih sredina. Po tim kriterijumima, siromaštvo se deli na bedu ili apsolutno siromaštvo, relativno siromaštvo, pauperizam i novo siromaštvo. Apsolutno siromaštvo je neposedovanje izvora prihoda i imovine da se mogu zadovoljiti osnovne životne potrebe. Bitno je pri ovom pristupu da se pozicija pojedinca procenjuje nezavisno od situacije u kojoj se nalaze drugi članovi društva, tj. da se dijagnoza

siromaštva postavlja bez prethodnog sagledavanja prethodne relativne slike. Posmatrano kroz prizmu dohotka, osoba je apsolutno siromašna ako se njen dohodak nalazi ispod nivoa koji odgovara utvrđenoj ''liniji siromaštva'' – kritičinoj granici ''prihvatljive'' ekonomske participacije u svetu. Ovo se poredi sa relativnim siromaštvom u kojem je nečiji standard (kvalitet) života ispod standarda većine stanovništva, ali ipak može biti značajno viši od nivoa apsolutnog siromaštva. «Novo siromaštvo» uzrokuje tranzicija (nezaposlenost, izbeglice i jednoroditeljske porodice).

Strategija za smanjenje siromaštva definiše siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.

KOJI SU POKAZATELJI SIROMAŠTVA?

Kao prirodna i jednostavna mera siromaštva pojavljuje se broj siromašnih (head count – HC) ili udeo siromašnog u ukupnom stanovništvu zemlje, tzv. stopa siromaštva (head count ratio – HCR). Broj siromašnih je određen brojem individua (i) čiji je dohodak manji od linije siromaštva (yi<p). Stopa siromaštva se računa po formuli:

HCR = HC / n,gde je n ukupan broj stanovnika.

Navedene mere se široko koriste upravo zbog svoje jednostavnosti. Međutim, da bi se otklonile slabosti prethodnih pokazatelja koristi se mera prosečnog odstupanja dohotka od linije siromaštva. Kada se prosečan dohodak (ili potrošnja), koji je potreban da se svi siromašni dovedu do linije siromaštva, podeli sa prosečnim dohotkom (ili potrošnjom) društva dobija se stopa jaza siromaštva (poverty gap ratio – PGR) tj. :

PGR = Σ yi < p (p – yi) / n × m,gde je m prosečan dohodak, a p linija siromaštva.

Ova mera pruža predstavu o tome koliko je veliki jaz siromaštva (deficit dohotka) u odnosu na resurse koji potencijalno mogu da budu upotrebljeni za njegovo zatvaranje. U tomsmislu stopa jaza siromaštva i nije mera siromaštva kao takvog, već mera resursa potrebnih za njegovo iskorenjivanje.

Vrlo bliska prethodnom pokazatelju je stopa dohodnog jaza, koja prosečan deficit dohotka (ukupan deficit podeljen brojem siromašnih) izražava kao deo (procenat) inije siromaštva, tj. :

IGR = Σ yi < p (p – yi) / p × HC

Navedeni indikator ne uzima u obzir opšti nivo razvijenosti zemlje, odnosno njen prosečan dohodak i, kao takav, nema slabosti prethodnog pokazatelja, ali mu se zato može prigovoriti da pruža malo informacija o tome kakve su mogućnosti da se reši problem siromaštva, bar kad je reč o domaćim resursima.

Pored konvencionalnih pokazatelja siromaštva, zasnovanih na dohotku (ili potrošnji), u literaturi se pominju i drugi indikatori, koji izražavaju širi pristup ovom fenomenu. Među njima posebnu pažnju zaslužuje Indeks ljudskog siromaštva (Human Poverty Index – HPI) definisan 1997. godine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

SIROMAŠTVO U SRBIJI

UZROCI SIROMAŠTVA U SRBIJI

Raspad SFRJ, ratovi, izbeglice, razaranje privrednih resursa i opšti pad standarda su na velika vrata doveli siromaštvo u naše domove. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu, bombardovanje SRJ, značajno su doprineli da stanovnici Srbije upoznaju siromaštvo u njegovom najgorem obliku.

Siromaštvo u Srbiji prvenstveno je posledica dramatičnog pada BDP (sa 2.696 $ u 1990 g. Na 1.035 $ u 2000 g. Po stanovniku, bez Kosova i Metohije), kao i dohotka tokom 90-tih godina. Pad društvenog proizvoda i standarda gradjana, hiperinflacija, rast nezaposlenosti itd. Posledice su gore navedenih ratova i međunarodne izolacije/ sankcija. Ekonomske aktivnosti su drastično smanjene usled desetogodišnje opšte političke i društvene krize. Teško ekonomsko i socijalno stanje otežano je velikim prilivom raseljenih lica čiji broj, 750.000, je u pojedinim godinama dostizao i do 10 % ukupnog stanovništva; danas, broj raseljenih je i dalje vrlo značajan, oko 480.000.

SIROMAŠTVO U SRBIJI U ODNOSU NA DRUGE ZEMLJE U TRANZICIJI

Iako je u značajnoj meri osiromašila u proteklih 15 godina, Srbija se i dalje nalazi u kategoriji srednje razvijenih zemalja i pored toga što se nalazi na lestvici nizoj od pre početka krize 90-ih. Na teritoriji zapadnog Balkana, siromaštvo je najmanje prisutno u Hrvatskoj (8,4 %) a najviše u Albaniji (preko 25 %) i na Kosovu gde 50 % ukupne populacije živi ispod zvanične linije siromaštva. U poređenju sa zemljama u regionu istočne Evrope, siromaštvo u Srbiji je približno na istom nivou kao u Rumuniji (10,5 %), manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj. Ali na neki način, Srbija se ne razlikuje od ostalih zemalja u tranziciji po tome da siromaštvo ostaje ruralni fenomen. Vreme tranzicije najteže podnose oni koji gube posao, ali i mladi ljudi.

Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji

Strategija za smanjenje siromaštva (SSS) u Srbiji predstavlja srednjeročni razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva. SSS je nacionalni dokument koji sadrži analizu uzroka, karakteristika i profila siromaštva u Srbiji, kao i glavne strateške smernice za društveni razvoj i smanjenje broja siromašnih u narednim godinama. Aktivnosti predviđene Strategijom za smanjenje siromaštva usmerene su ka privrednom razvoju i rastu, sprečavanju pojave novog siromaštva usled restrukturiranja privrede i na brigu o tradicionalno siromašnim grupama.

Konačnu verziju SSS Vlada Srbije je usvojila na sednici 16. oktobra 2003. godine, a 17. februara 2005. Vlada je zadužila potpredsednika Vlade Srbije da je redovno informiše o procesu primene i koordinacije SSS u saradnji sa Timom za implementaciju SSS. Tim za implementaciju SSS je formiran u septembru 2004. godine pri kabinetu potpredsednika Vlade Srbije.

Vodeća uloga u pripremi Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji bila je poverena nekadašnjem Ministarstvu za socijalna pitanja čiji se mandat na projektu SSS završio izradom finalnog dokumenta. Učesnici u procesu izrade SSS su i ostala resorna ministarstva, a konsultativni proces prilikom izrade Strategije uključio je i brojne druge državne institucije, ali i predstavnike nevladinog sektora, lokalnih samouprava, sindikata, preduzeća, međunarodnih razvojnih partnera i Skupštine Srbije, koji su bili angažovani kroz rad nadležnih savetodavnih odbora.

Strategija za smanjenje siromaštva usklađena je sa naporima Vlade Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji ( http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=2 ) i realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja ( http://www.undp.org.yu/mdg/default.asp ) Ujedinjenih nacija. Svetska Banka je SSS ocenila kao jedan od najuspešnijih dokumenata ove vrste i najnovija Strategija pomoći zemlji (Country Assistance Strategy) Svetske banke za 2005-2007. godinu u potpunosti se oslanja na SSS.

KO SU SIROMAŠNI U SRBIJI? (PROFILI SIROMAŠTVA)

Socijalno uključivanje

Pojam socijalnog uključivanja

EU i socijalno uključivanje

O Timu

Partneri u primeni

Srodni procesi

o Uspešni primeri

o Statistikа siromaštva i pojmovi

o Rečnik termina

Izjave o procesu

U Republici Srbiji siromaštvu je izloženije stanovništvo koje živi na vangradskom području, zatim višečlana

domaćinstva (posebno ona koja u svom sastavu imaju više dece, nezaposlenih i neaktivnih članova),

domaćinstva čiji je nosilac nižeg obrazovnog nivo.

Procenat siromašnih prema tipu naselja

Procenat siromašnih koji se nalaze ispod linije apsolutnog siromaštva beleži rast i u gradskim i u vangradskim

područjima, ali porast broja građana koji žive ispod apsolutne linije siromaštva prisutniji je u vangradskom

području.  U gradskim područjima broj siromašnih u 2010. godini porastao je za 0,8 procentnih poena u

odnosu na 2009. godinu, a u vangradskim područjima broj siromašnih porastao je za 4 procentna poena.

Tabela 1: Procenat siromašnih prema tipu naselja – Apsolutna linija siromaštva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Gradsko

područje

5,3 6,0 5,0 4,9 5,7

Vangradsko

područje

13,3 11,2 7,5 9,6 13,6

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih po regionima

Najveći broj siromašnog stanovništva je u regionu Centralne Srbije – 12% gde beležimo i najveći porast broja

siromašnih u odnosu na 2009. godinu (9,3%). Najmanji broj siromašnih je na nivou Beograda – 5,3%, dok je

broja siromašnih na teritoriji Vojvodine 6,8% u 2010. godini. Na nivou sva tri regiona beležimo porast broja

siromašnih: na nivou centralne Srbije za 2,7 procentna poena, na teritoriji Vojvodine, za 1,9 procentni poen i

na nivou teritorije Grada Beograda zabeležen je porast od 1,5 procentna poena.

Tabela 2: Procenat siromašnih po regionima

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Grad Beograd 4,3 2,4 2,9 3,8 5,3

Vojvodina 8,6 11,9 6,8 4,9 6,8

Centralna Srbija 10,7 9,0 7,0 9,3 12,0

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva

Najugroženija su domaćinstva sa pet i šest i više članova/ica budući da je njihov indeks siromaštva iznad

proseka populacije i bio je najviši u poređenju sa ostalim demografskim grupama. Neznatan pad broja

siromašnih nalazimo samo kod jednočlanih domaćinstava u periodu 2008. – 2010. godina.

Tabela 3: Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Jednočlana 8,6 8,8 6,6 5,7 5,6

Dvočlana 8,7 9,2 5,5 5,6 5,9

Tročlana 5,2 4,9 5,1 5,0 7,0

Četvoročlana 5,7 5,3 4,7 4,7 7,1

Petočlana 8,3 8,1 5,2 5,7 11,7

Šestočlana i više 17,3 14,4 10,0 14,2 16,4

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih prema godinama starosti

Podaci pokazuju da su naujugroženija deca do 13 godina starosti – 13,7%, kao i odrasli od 19 do 24 godine –

11,5%. U odnosu na 2009. godinu, porast siromaštva beležimo kod svih uzrasnih kategorija, a najveći rast

siromaštva upravo kod dece do 13 godina (3,9 procentne jedinice) i kod odraslih od 19 do 24 godine (4

procentne jedinice). Najmanji porast siromaštva beležimo u kategoriji stara lica preko 65 godina starosti.

Tabela 4: Procenat siromašnih prema godinama starosti

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Deca do 13 11,6 11,2 7,3 9,8 13,7

Deca od 14 do 18 11,7 8,8 6,9 8,4 9,1

Odrasli od 19 do 24 7,2 6,6 5,9 7,5 11,5

Odrasli od 25 do 45 8,4 7,4 5,0 6,4 8,9

Odrasli od 46 do 64 7,0 6,6 5,4 5,3 8,0

Stari 65 i više godina 10,0 10,3 7,5 7,5 7,9

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Povećanje siromaštva beležimo i kod dece i kod odraslih od 2008. godine, ali zabrinjava podatak da broj

siromašne dece u Srbiji značajnije raste. U ovom periodu siromaštvo dece poraslo je za 5,1 procentnu jedinicu

(sa 7,1% u 2008 godini na 12,2% u 2010. godini). Siromaštvo odraslih u istom periodu poraslo je za 2,7

procentne jedinice (sa 5,8% na 8,5%).

Tabela 5: Procenat siromašne dece i odraslih

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Deca 11,6 10,5 7,1 9,3 12,2

Odrasli 8,2 7,8 5,8 6,4 8,5

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih prema obrazovanju nosioca domaćinstva

Najveći broj siromašnih u 2010. godini beleži se u kategoriji lica sa nezavršenom osnovnom školom.

Evidentno je da stepen obrazovanja visoko korelira sa siromaštvom i u kategorijama stanovništva sa

završenom višom i visokom školom beleži se najniži procenat siromašnih.

Tabela 6: Procenat siromašnih prema obrazovanju nosioca domaćinstva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Nezavršena osnovna škola 21,0 18,8 9,0 14,8 14,2

Osnovna škola 13,7 13,2 10,5 9,2 12,7

Srednja škola 5,5 5,4 4,8 3,0 4,8

Viša škola 0,6 0,1 2,7 1,8 2,4

Visoka škola 1,8 0,4 1,9 0,6 0,8

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

STATISTIKА SIROMAŠTVA I POJMOVI

Socijalno uključivanje

Pojam socijalnog uključivanja

EU i socijalno uključivanje

O Timu

Partneri u primeni

Srodni procesi

o Uspešni primeri

o Statistikа siromaštva i pojmovi

o Strateški okvir za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

o Merenje socijalne isključenosti i siromaštva

Anketa o potrošnji domaćinstva – APD

Anketa o radnoj snazi – ARS

Integrisani sistem podataka o socijalnoj zaštiti na nivou EU zemalja

( ESSPROS)

o Podaci o siromaštvu za 2010. godinu

o Koliko je siromašnih u Srbiji?

o Ko su siromašni u Srbiji? (Profili siromaštva)

o Pregled ekonomskih trendova

Rečnik termina

Izjave o procesu

Socijalno uključivanje definiše se kao proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i

socijalne isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom,

društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u

društvu u kojem žive. Socijalna uključenost osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na

njihove živote i ostvarenje osnovnih prava.

Socijalno isključivanje je na nivou zemalja članica EU,definisano kao proces kojim određeni pojedinci bivaju

gurnuti na margine društva i sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u društvenim odnosima i

tokovima zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao

rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogyćnosti za

zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim

mrežama i aktivnostima u zajednici. Isključeni pojedinci i/ili grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup

institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka.

Strateški okvir za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Merenje socijalne isključenosti i siromaštva

Podaci o siromaštvu za 2010. godinu

Ko su siromašni u Srbiji? (Profili siromaštva)

Koliko je siromašnih u Srbiji?

Pregled ekonomskih trendova u Srbiji

U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za

zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i

neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne

aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre

svega na čistu vodu i vazduh.

REČNIK TERMINA

Socijalno uključivanje

Pojam socijalnog uključivanja

EU i socijalno uključivanje

O Timu

Partneri u primeni

Srodni procesi

o Uspešni primeri

o Statistikа siromaštva i pojmovi

o Rečnik termina

Izjave o procesu

Socijalna kohezija podrazumeva sposobnost jednog društva da osigura dobrobit svim svojim članovima, da

svede na minimum nejednakosti i izbegne podele. Nijedno društvo nije u potpunosti kohezivno; to je pre ideal

kojem svako društvo treba da teži održavanjem, poboljšavanjem i prilagođavanjem promenama koje se

dešavaju u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi. Njen cilj jeste uravnotežen razvoj EU, smanjenje

strukturnih razlika između regiona i promovisanje jednakih mogućnosti za svakog pojedinca. U praktičnom

smislu, ovo se postiže različitim finansijskim intervencijama, u najvećoj meri kroz strukturne fondove i

Kohezioni fond.

Otvoreni metod koordinacije  OMK (Open Method of coordination – OMC) utemeljen unutar EU, je glavni

mehanizam za postizanje povećanja efikasnosti koji kombinuje zajedničke ciljeve socijalnih politika zemalja

članica, nacionalne akcione planove i zajedničke indikatore, sa ciljem promovisanja efikasnije strateške

politike društvene uključenosti zemalja članica (Council of the European Union, 2004).

Memorandum o socijalnoj uključenosti (MSU) (Joint Inclusion Memorandum – JIM) je dokument u kome

svaka zemlja opisuje kontekst siromaštva i društvene isključenosti, kao i prioritete u rešavanju ovih pitanja.

Memorandum o socijalnoj uključenosti jedan je od zahteva koji se moraju ispuniti u procesu pristupanja EU.

Strategija dvostranog povećanja efikasnosti (double streamlining) je usmerena, s jedne strane, na

povećanje sinergije i harmonizacije mera socijalne politike, ekonomske politike i politike zapošljavanja a sa

druge strane, na usklađivanje pojedinačnih socijalnih politika u zemljama članicama i određivanje konkretnih

koraka i njihovog vremenskog redosleda u procesu usklađivanja.

Laken (Leaken) indikatori su instrument za standardizovano merenje društvene uključenosti na nivou EU.

Osnovni skup zajedničkih Laken indikatora otvoren je za preispitivanje i usavršavanje, a podaci o društvenoj

uključenosti prikupljaju se SILC anketom (Statistsics on Income and Living Conditions) standardizovanom za

sve članice EU.

Nacionalno specifični indikatori su instrument kojim se ispituje uskraćenost društvenih grupa u

specifičnim nacionalnim uslovima.

Definicija siromaštva je utemeljena na pojmu participacije. Savet Ministara EU je 1975. godine definisao

siromašne kao “pojedince ili porodice čiji su resursi toliko mali da ih isključuju iz minimuma prihvatljivog

načina života u državi članici u kojoj žive”. Resursi su definisani kao “dobra, novčani prihodi i usluge iz javnih

i privatnih izvora”. Na taj način siromaštvo je definisano u relativnom smislu (Evropski savet, 1975).

Koncept uskraćenosti, odnosno deprivacije, potiče iz psihologije i temelji se na konceptu potreba. Njegovo

značenje nipošto ne treba svesti na subjektivnu dimenziju. Osećaj uskraćenosti svakako može da bude

značajan u oceni društvene uskraćenosti, ali uskraćenost primarno predstavlja objektivno stanje u kome

postoji izvesna smetnja u pristupu društvenim resursima i procesima koja dovodi do zadovoljavanja

mnogostrukih potreba, uspostavljanja prihvatljivih uslova života i aktivnog učešća u životu zajednice.

Apsolutna uskraćenost u smislu odsustva šansi ili nemogućnosti pojedinaca, domaćinstava, društvenih

grupa da pristupe određenim resursima, insititucijama ili se uključe u osnovne procese svoga društva.

Relativna uskraćenost, u smislu smanjenih šansi pojedinaca, domaćinstava, društvenih grupa (u odnosu na

druge u istom društvu) da se uključe u kvalitetne usluge, resurse i razvojne procese svoga društva.

IZJAVE O PROCESU

Socijalno uključivanje

Pojam socijalnog uključivanja

EU i socijalno uključivanje

O Timu

Partneri u primeni

Srodni procesi

o Uspešni primeri

o Statistikа siromaštva i pojmovi

o Rečnik termina

Izjave o procesu

Borba protiv siromaštva i društvene isključenosti veoma je složena. Ona podrazumeva ne samo borbu protiv

isključenosti siromašnog stanovništva, već i oko 65 miliona Evropljana sa invaliditetom, višečlanih i

samohranih porodica, starih lica, imigranata, izbeglih i raseljenih lica. Borba protiv društvene isključenosti

podrazumeva i borbu protiv siromaštva dece, svih oblika diskriminacije, prezaduženosti i nezadovoljavajućih

uslova stanovanja. Ovo uključuje i pristup tržištu rada, obrazovanju i obučavanju kako bi se isključene osobe

reintegrisale u društvo.

U saradnji sa Vladom Republike Srbije, moramo nastaviti sa pružanjem  podrške za svih 600,000 osoba koje

žive ispod linije siromaštva u Srbiji, kao i drugim građanima koji su na određeni način marginalizovani.

Pružanje podrške najugroženijem stanovništvu, čak i u vreme ekonomske krize, ne sme se smatrati troškom

već ulaganjem koje ne predstavlja korist samo za stanovništvo koje je društveno isključeno već i za privredu i

društvo Srbije uopšte.

Vinsent Dežer, ambasador Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji

Treći bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2010. god.

******************************************************************

Započeti proces rešavanja ovog teškog i složenog problema zahteva apsolutni društveni i politički konsenzus

i beskrajnu upornost koju nosi bavljenje problemom za koji ne postoji definitivno rešenje. Kontinuirana politika

prevazilaženja siromaštva i socijalnog uključivanja isključenih, marginalizovanih grupa je iskušenje koje

vremenom ugrađuje solidarnost u same temelje sistema vrednosti svakog društva.

Taj proces je nemoguće voditi bez jasnog definisanja uloge svakog od aktera u društvu i  uspostavljanja

novih kanala komunikacije i saradnje između njih. U toj podeli, uloga države jeste da obezbedi zakonski okvir

koji stimuliše one mere koje će sistemski doprineti poboljšanju u sferi obrazovanja, zapošljavanja, brige o

starima i deci, itd. Ali, očigledno je da država ne može i ne treba da se bavi pojedinačnim slučajevima a

„marginalizovane grupe“ jesu zbir sudbina koje često zahtevaju poseban pristup koji ni jedna Vlada ne može

efikasno da obezbedi. Zato organizacije civilnog društva (OCD) treba da preuzmu „rad na terenu“, kroz

neposredni kontakt i rad sa pojedinim marginalizovanim grupama i pojedincima.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa

Treći bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2010. god.

******************************************************************

Želimo da na svaki način pomognemo socijalno, politički, zdravstveno, rasno najugroženijim slojevima

društva, želimo da pomognemo obnovu i preporod, stvaranje kulturnog modela koji bi očuvao autentičnu,

orginalnu kulturu naroda, koji bi iskoristio sve prednosti komunikacija sa svetskim kulturama, ekonomskim

modelima, razvojem, itd.

Naizgled nemoguća misija; ali nastojaćemo da je, bar u nekom obliku, realizujemo, da dokažemo da je

moguće, da mediji moraju biti i društveno odgovorni, da moraju biti i psi čuvari javnog interesa. Samo takvi

mogu pomoći razvoj zajednice, mogu doprineti da budućnost izgleda mnogo svetlije nego što izgleda sada.

Naša misija je da okupljamo pozitivnu energiju, da akumuliramo snagu i upotrebimo je tamo gde je

najpotrebnije. Rezultati nekih naših projekata su impozantni i mogu poslužiti i kao modeli i kao ohrabrenje

drugima da probaju i prihvate ovaj model ponašanja.

Veran Matić, direktor i glavni i odgovorni urednik B92

Drugi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, april 2010. god.

******************************************************************

Baveći se pitanjima socijalnog uključivanja, svedoci smo da se ova pitanja veoma često posmatraju kao teret

za društvo i budžet. Kako bismo u ovaj proces ušli što iskrenije i ostvarili trajni napredak, neophodno je da

promenimo perspektivu posmatranja problema i shvatimo da rešavanje pitanja socijalne isključenosti

predstavlja najbolji način da iskoristimo potencijale svih članova i članica našeg društva.

Proces socijalnog uključivanja treba da osposobi građane i građanke za aktivno pristup i učešće u svim

aspektima društvenog života. Ovo podrazumeva pristup obrazovanju, i za decu, ali i za odrasle, pristup tržištu

rada, pa i kada nismo visoko obrazovani, kada imamo određene oblike invaliditeta ili pripadamo manjinskim

grupama, pristup zdravstvenim uslugama i uslugama socijalne zaštite, jer često i ne znamo da na njih imamo

jednako pravo. Ovo su mere koje kao društvo treba da razvijamo u narednoj fazi evropskih integracija.

Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Drugi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, april 2010. god.

******************************************************************

Srbija se od 2000. godine nalazi na putu evropskih integracija. Započeli smo veliku reformu u svim oblastima

kako bismo naš sistem rada i funkcionisanja prilagodili sistemu Evropske unije. Međutim, promena sistema

nije sama po sebi cilj. Krajnji cilj svih naših napora jeste unapređenje kvaliteta života svih građana i građanki

Srbije, a posebno marginalizovanih grupa stanovništva.

Iako je broj siromašnih od 2003. do 2008. godine prepolovljen, i dalje više od 600.000 naših građana živi

ispod apsolutne linije siromaštva. Zbog toga je važno da se Srbija aktivnije uključi u proces socijalne

uključenosti i smanjenja siromaštva koji vode zemlje članice EU. Ovaj proces utvrđen je kroz Lisabonsku

strategiju koja je postavila ciljeve na nivou EU do 2010. godine i podrazumeva snažniji privredni rast, borbu

protivsocijalne isključenosti i smanjenja siromaštva i zaštitu životne sredine.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije

Prvi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, novembar 2009. god.

******************************************************************

Verujemo da je socijalna uključenost svih građana u jednoj državi ključni preduslov održivog privrednog rasta

i političke stabilnosti. U tom smislu, proces socijalnog uključivanja koji je započela Vlada Republike Srbije

predstavlja važan deo našeg zajedničkog rada.Danas, s obzirom na novonastalu situaciju koja je rezultat

finansijske i ekonomske krize, borba protiv siromaštva i socijalne isključenosti od važnosti je kao nikada

ranije.

Veoma smo zadovoljni što Srbija smatra Švajcarsku jednim od kompetentnih partnera koji Vladi pružaju

podršku u procesu prelaska sa primene Strategije za smanjenje siromaštva na program socijalnog

uključivanja. Srbija će, za Švajcarsku, i dalje biti prioritetna država u okviru saradnje sa Zapadnim Balkanom.

Ervin H. Hofer, ambasador Švajcarske u Republici Srbiji

Prvi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, novembar 2009. god.

******************************************************************

Važno je da Vlada brzo reaguje kako bismo što više umanjili efekte svetske finansijske krize na standard

građana, ali je jednako važno da ne gubimo strateški pravac u kome se naše društvo kreće u narednih

nekoliko godina. Ispunili smo cilj postavljen još 2003. godine usvajanjem Strategije za smanjenje siromaštva –

da se broj siromašnih prepolovi. Ali nijedna Vlada se ne sme pomiriti sa činjenicom da veliki deo društva

nema osnovne uslove za život, i mi smo dužni da koristimo sve raspoložive mogućnosti kako bismo dalje

poboljšavali život u Srbiji.

Približavanjem Srbije Evropskoj uniji pitanja društvene uključenosti i smanjenja siromaštva eksplicitnije

postaju i deo procesa evropskih integracija. Pokrenuli smo inicijativu da svoj društveni sistem uskladimo sa

standardima Evropske unije i od ovog cilja ne odustajemo. Ovo je proces koji je ostvariv, a cilj koji je pred

nama je da gradimo pravedno društvo u kome će vladati solidarnost i jednake mogućnosti za sve.

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije

17. bilten o smanjenju siromaštva u Srbiji, mart 2009. godine

******************************************************************

Evropska unija je odlučna u svojoj nameri da pomogne Srbiji da usvoji osnovne evropske vrednosti poput

jednakosti, solidarnosti, tolerancije i osnovnih ljudskih prava. U te vrednosti spadaju i pravo na pristojan život

i radne uslove, pravo na odgovarajuću socijalnu zaštitu i adekvatno školovanje, kao i pravo na život u

zdravom i bezbednom okruženju.

Ove vrednosti još je teže ostvariti u društvu u kome je siromaštvo široko rasprostranjena pojava. Smanjenje

siromaštva predstavlja temeljni cilj različitih aktivnosti koje EU sprovodi u Srbiji. Koncept društvene

uključenosti do nedavno je bio nepoznat javnosti u Srbiji. Usvajanjem ovog koncepta Srbija ima mogućnost da

iskoreni siromaštvo obezbeđujući pristup svih građana neophodnim resursima, pravima i uslugama. Time će

se omogućiti njihovo učešće u društvu i sprečiti društvena isključenost.

Žosep Ljoveras, bivši šef Delegacije Evropske komisije

Izjave o SSS

Srbija prolazi kroz dva velika procesa: ekonomski tranzicija i evropska integracija. Ovi procesi su jasno međusobno povezani.

Ekonomska tranzicija postavlja značajne izazove. Stroga pozdravljamo to što Srbija već neko vreme razvija i sprovodi Strategiju za smanjenje siromaštva. Pozdravljamo to što se strategija bavi smanjenjem siromaštva uključujući i „sprečavanje novog siromaštva kao posledice ekonomskog restrukturisanja“ zajedno sa ekonomskim rastom i brigom za tradicionalno ugrožene grupe... Međuveza između SSS i evropske integracije takođe se reflektuje u našem programu pomoći IPA (instrument za predpristupanje) koji se odnosi na SSS među njenim multi-sektorskim strategijama... Stoga po našem mišljenju krajnji cilj i Strategije za smanjenje siromaštva i evropske integracije jeste ljudska dobrobit.

Pjer Mireldirektor za zapadni Balkan

Evropska komisija

Odsudna borba za smanjenje siromaštva vodi se na lokalnom nivou. Bliska saradnja države sa lokalnim vlastima omogućava neophodne resurse za ovu borbu. Ovi projekti pružaju priliku lokalnim akterima da poboljšaju rad svojih opština u saradnji sa državom i EU. Dugoročna vrednost ovakve podrške lokalnoj vlasti jeste stvaranje institucionalne infrastrukture za primenu nacionalnih strategija kao što je program podrške smanjenju siromaštva.

Bernard O’SalivanMenadžer programa

Evropska agencija za rekonstrukciju6. bilten o primeni SSS

Siguran sam da će smanjenje siromaštva ostati ključni cilj Vlade Republike Srbije i

 latinica | ћирилица | english

Pretraživanje

Aktuelno

da će za ministarstva nastaviti da bude prioritet.

Podrška izradi i spovođenju Strategije za smanjenje siromaštva predstavlja centralni deo strategije Velike Britanije u Srbiji od 2002. godine. U oktobru 2005. godine odobrili smo donaciju od 3,4 miliona evra za spovođenje Strategije za smanjenje siromaštva. Verujem da ovo pokazuje koliku važnost pridajemo pomaganju najsiromašnijih i najugroženijih ljudi u Srbiji.

Dejvid GauenAmbasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske

Druga nacionalna konferencija o smanjenju siromaštvaBela Crkva, 20. septembar 2006. godine

U zemlji kao što je Srbija proces Evropskih integracija povezan je sa širim procesom tranzicije. U skladu sa ovim, važno je to što je Srbija izradila sopstvene nacionalne strategije poput Strategije za smanjenje siromaštva čiji je cilj sveobuhvatno poboljšanje socijalno-ekonomske situacije u zemlji. Mere koje predviđa Strategija za smanjenje siromaštva kao i mere u okviru Evropskog partnerstva trebalo bi da idu ruku pod ruku u smeru ostvarivanja srednjeročnog cilja – da se Srbija vrati u evropske tokove.

Međutim, ne sme se zaboraviti da glavnu ulogu u ovom procesu imaju građani Srbije, civilno društvo, Vlada i lokalne vlasti, koji bi trebalo da ovaj proces vide kao svoje vlasništvo i iskažu svoju volju da Srbiju učine zemljom koja doprinosi stabilnosti u regionu i Evropi i postaje bolje mesto za život.

Svi znamo da je put pred nama prepun izazova. Ali takođe znamo iz iskustva da se uloženi napori isplate. Krajnji cilj celokupnog procesa je da Srbija postane bolje mesto za život, zemlja vladavine prava i poboljšane socijalno-ekonomske situacije, čiji narod živi u funkcionalnom demokratskom društvu.

Oli RenKomesar EU za proširenje

"Sada imamo okvir (SSS) – okvir je dobar. Ovo je jedna od retkih prilika kada nova Vlada ne menja strategiju prethodne Vlade, pa sve počinje iznova. Voleo bih da neka sledeća Vlada nastavi ovaj posao. Znamo da jedan značajan broj naših sugrađana živi ispod linije siromaštva. Oni žive u različitim delovima zemlje, različite aktivnosti mogu poboljšati njihov položaj i svi mi u društvu smo dužni da povežemo naše aktivnosti kako bismo im omogućili kvalitetniji život."

Miroljub Labus,bivši potpredsednik Vlade Srbije

na Konferenciji o smanjenju siromaštva u Srbiji,Plandište, 22. februar, 2005.

"Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva se mora baviti suzbijanjem uzroka, a ne samo posledica siromaštva i ona se mora definisati kao sastavni deo strategije društvenog razvoja, čiji je dugoročni cilj izgradnja uspešnog, ali i pravednog društva, u kome će vladati solidarnost i jednakost šansi... SSS nije Vladin projekat, već integralna strategija svih delova društva – ministarstava,

Uspešni primeri

Bolje informisanje sela

privatnog biznisa, nevladinih organizacija, međunarodnih razvojnih partnera."

Zoran Đinđić,bivši predsednik Vlade Srbije

na konferenciji "Profil siromaštva u Srbiji",Beograd 18.12.2002.

"Samo zdravi, aktivni ljudi mogu stvoriti i održavati stabilnu i naprednu državu. Zbog toga je ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva interes svih ljudi u ovoj zemlji. Strategija za smanjenje siromaštva je razvojni dokument u čijoj izradi je učestvovalo preko 4000 ljudi. Ona je naše zajedničko vlasništvo, i njena primena mora biti naš zajednički prioritet."

Vesna Golić,direktorka NVO Grupa 484 iz Beograda

"Učešćem u izradi, a sada i u implementaciji SSS, Stalna konferencija gradova i opština neposredno doprinosi osposobljavanju lokalnih samouprava za suočavanje sa nagomilanim problemima. Opštine i gradovi kao nivo vlasti najbliži građanima imaju posebnu odgovornost da, izradom svojih lokalnih strateških dokumenata u kojima će prepoznati uzroke i moguća rešenja za smanjenje siromaštva, doprinesu bržem podizanju kvaliteta života u njima."

Đorđe Staničić,generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština

Kao što je zacrtano u samoj Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji, zajednički rad relevatnih aktera doprineće bržem smanjenju siromaštva. OEBS, kao i drugi međunarodni partneri Republike Srbije, spremni su i voljni da nastave sa pružanjem pomoći zemlji da postigne svoje ciljeve - smanjenje siromaštva i druge ciljeve reformi na putu pridruživanja evro-atlantskoj porodici.

Mauricio Masari,Ambasador

Vrednost SSS je za SKGO utoliko veća jer je to, verovatno, jedini strateški dokument koji je preživeo krupne političke promene na centralnom nivou. Strategija je i retki primer dokumenta u čijoj pripremi i primeni se u potpunosti primenjuju mehanizmi konsultacije koje mi, kao nacionalna asocijacija lokalnih vlasti, smatramo ključnim za uspeh bilo kakvih reformskih procesa.

Željko Ožegović,predsednik SKGO i predsednik Opštine Novi Beograd

17. bilten o smanjenju siromaštva u Srbiji, mart 2009. godine

Milenijumski ciljevi razvojaNa Milenijumskom samitu održanog u Njuroku septembra 2000. godine, lideri 189 zemalja članica UN usvojili

su Milenijumsku deklaraciju u kojoj su navedene osnovne vrednosti na kojima treba da se zasnivaju

međunarodni odnosi u 21. veku: sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija, poštovanje prirode, podela

odgovornosti.

Savezna Republika Jugoslavija je na Milenijumskom samitu održanom u Njujorku 2000. godine, zajedno sa još

189 zemalja potpisnica, usvojila Milenijumsku deklaraciju. Iz Deklaracije su proizašli Milenijumski ciljevi

razvoja (MCR) koji podrazumevaju borbu protiv siromaštva, pružanje osnovnog obrazovanja svima,

promovisanje jednakosti među polovima, smanjenje smrtnosti dece, poboljšanje zdravlja majki, borbu protiv

teških bolesti, zaštitu životne sredine, kao i razvijanje globalnih partnerskih odnosa radi razvoja.

Izveštaji Republike Srbije o realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja:

Izveštaj o napretku u realizaciji MCR, 2009, pdf

Izvestaj o realizaciji MCR, 2006, pdf

Izvestaj o realizaciji MCR, 2005, zip

Izvestaj o realizaciji MCR, 2002, pdf

Generalni sekretar UN je, u septembru 2001. godine, u okviru svog izveštaja pod nazivom “Smernice za

implementaciju Milenijumske deklaracije UN” promovisao MCR, sa odgovarajućim indikatorima i zadacima

koje svaka zemlja članica UN-a treba da stvari do 2015. godine. Milenijumska deklaracija sugeriše

nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju u kojima je prisutan problem siromaštva i isključenost naročito

osetljivih grupa, odnosno regiona, da usvoje i primene nacionalne strategije razvoja sa ambicijama kako bi se

postigli postavljeni Milenijumski ciljevi.

1. Iskoreniti krajnje siromaštvo i glad

U periodu 1990-2015 prepoloviti procenat ljudi čiji su prihodi manji od 1$ dnevno

U periodu 1990-2015 prepoloviti procenat ljudi koji pati od gladi

2. Postići univerzalnost osnovnog obrazovanja

Do 2015. godine osigurati da sva deca, dečaci i devojčice podjednako, budu u mogućnosti da dovrše

svoje osnovno obrazovanje

3. Promovisati jednakost među polovima i dati veća prava ženama

Eliminisati razlike među polovima po pitanju osnovnog i srednjeg obrazovanja ukoliko je moguće do

2005, a na svim nivoima obrazovanja najkasnije do 2015.

4. Smanjiti smrtnost dece

U periodu 1990-2015 smanjiti smrtnost dece starosti ispod pet godina za dve trećine

5. Poboljšati zdravlje majki

U periodu 1990-2015 smanjiti stopu smrtnosti majki/porodilja za tri četvrtine

6. Izboriti se sa HIV-om/AIDS-om, malarijom i ostalim bolestima

Do 2015. zaustaviti širenje i započeti iskorenjivanje bolesti HIV-a/AIDS-a

Do 2015. zaustaviti širenje i započeti iskorenjivanje malarije i drugih ozbiljnih bolesti

7. Osigurati održivost prirodne sredine

Integrisati principe održivog razvoja u politiku i programe države i okrenuti proces propadanja

prirodnih resursa u suprotnom smeru

Do 2015 prepoloviti procenat ljudi bez trajnog pristupa ispravnoj pijaćoj vodi

Postići značajno poboljšanje životnih uslova barem 100 miliona stanovnika sirotinjskih četvrti do

2020. godine

8. Razviti globalno partnerstvo za razvoj

Dalje razvijati otvorenu, regulisanu, predvidivu i nediskriminativnu trgovinu i finansijske sisteme.

Uključuje opredeljenje za dobro upravljanje, razvoj i smanjenje siromaštva, kako na nacionalnom

tako i na internacionalnom nivou.

Posvetiti se rešavanju posebnih potreba najnerazvijenijih zemalja. To uključuje izvoz koji je oslobođen

tarifa i kvota, pojačano otpisivanje duga prezaduženih siromašnih zemalja, poništavanje oficijelnih

bilateralnih dugova i veću pomoć za razvoj zemljama koje su posvećene smanjenju siromaštva.

Posvetiti se rešavanju posebnih problema zemalja bez izlaza na more kao i malih ostrvskih zemalja u

razvoju.

Posvetiti se rešavanju dužničkih problema zemalja u razvoju na jedan sveobuhvatan način putem

nacionalnih i međunarodnih mera usmerenih na održivost duga u dužem periodu

Razviti i primeniti strategije za pristojne i produktivne poslove za mlade u saradnji sa zemljama u

razvoju

Obezbediti pristup osnovnim lekovima u zemljama u razvoju, kao i njihovu priuštivost, u saradnji sa

farmaceutskim kompanijama

Srbija trenutno ima status potencijalnog kandidata za članstvo u Uniji. Nakon podnošenja zahteva za

odobravanje statusa kandidata i njegovog sticanja, Evropska komisija će pokrenuti proces pregovaranja po

poglavljima pravnih tekovina EU radi procene spremnosti Srbije za sticanje statusa punopravnog člana.

Home » Baze podataka

BAZE PODATAKA

PREGLED PROJEKATA U OBLASTI SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pokrenuo je web-stranicu o projektima namenjenim

socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva. Ova strana sadrži informacije o aktuelnim programima i

pozivima za dostavljanje predloga projekata, kao i informacije o prethodnim projektima finansiranim od

strane EU. Namena stranice je da informiše širu javnost, a naročito potencijalne korisnike EU i ostalih

donatorskih, ali i komercijalnih izvora finansiranja, o realizovanim, aktuelnim i budućim projektima i

konkursima za dostavljanje predloga projekata namenjenih socijalnom uključivanju.

VODIČ KROZ POTENCIJALNE DOMAĆE I INOSTRANE IZVORE FINANSIRANJA

Grаđanske inicijative, Ministarstvo finansija i Tim za socijalno uključivanje i

smanjenje siromaštva, zajedno sa domaćim i međunarodnim partnerima, pripremili su osmo izdanje Vodiča

kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i

preduzetnika u Srbiji. Ovaj Vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera i pruža uvid u sredstva za

realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju nevladinim

organizacijama, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima.

BAZA PODATAKA PRIMERA DOBRE PRAKSE U OBLASTI DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA

Izradu Baze dobre prakse društveno odgovornog poslovanja među

najvećim kompanijama koje posluju u Srbiji pokrenuli su Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i

Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA). Glavni cilj izrade ove baze jeste identifikovanje i

sistematizacija društveno odgovornih praksi među najvećim kompanijama u Srbiji, čime se želelo da ovakve

prakse postanu vidljivije u javnosti i da se poslovni sektor dodatno podstakne i ohrabri na veće angažovanje.

BAZA PODATAKA OPŠTINSKIH STRATEGIJA I PLANOVA

Tim za socijalno uključivanje i Stalna konferencija gradova i opština

izradila je 2008. godine Bazu podataka opštinskih strategija i planova. Ovo je jedinstvena baza

podataka koja pruža informacije o tome koje sve opštine/gradovi imaju strateške dokumente, koji vremenski

period i oblasti strategije pokrivaju, koja tela se bave izradom ili sprovođenjem strateških planova na lokalu,

kao i koji su kapaciteti i obuke potrebni opštinama i gradovima kako bi efikasnije sprovele svoje strateške

planove.

BAZA USVOJENIH POLITIKA I MERA VLADE SRBIJE

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Centar za liberalno

demokratske studije pripremili su bazu podataka u kojoj se nalaze sve mere definisane strategijama koje

je u periodu od 2003. do 2007. godine usvojila Vlada Republike Srbije. Baza obuhvata usvojene mere u svim

oblastima od značaja za smanjenje siromaštva u Srbiji (obrazovanje, zdravlje, infrastruktura,

makroekonomija, zapošljavanje, socijalna politika, poljoprivreda i ruralni razvoj).

BAZA PROJEKTNIH IDEJA NVO

Izradom  Baze projektnih ideja NVO – saradnja sa poslovnim

sektorom Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Balkanski fond za lokalne inicijative daju

pregled projektnih ideja civilnog društva koje doprinose smanjenju siromaštva osetljivih društvenih grupa, a

koje mogu biti finansirani od strane poslovnog sektora. Na ovaj način promoviše se koncept društveno

odgovornog poslovanja tako što se poslovni sektor podstiče na saradnju sa civilnim društvom, kako bi

partnerski doprineli socijalnom uključivanju, borbi protiv siromaštva i reformama u Srbiji uopšte.

PREGLED PROGRAMA I PROJEKATA NAMENJENIH ROMIMA I DRUGIM OSETLJIVIM GRUPAMA

Romska populacija u Srbiji je 7,5 puta više izložena ritziku od siromaštva,

čak 56,3 % romske dece živi ispod linije siromaštva, oko 30 % Roma završi obavezno školovanje, udeo

nezaposlenih je 60%, a u najbogatijem kvantilu stanovništva Srbije nema ni jednog pripadnika ove etničke

zajednice. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pokrenuo je inicijativu prikupljanja

informacija o realizovanim programima za unapređenje položaja Roma u Srbiji. Ova baza pruža

informacije o programima i projektima namenjenim Romima koji su realizovni ili se realizuju od 2005. godine,

a koje su podržali međunarodni partneri.

REVIDIRANI SISTEM ZA MONITORING I EVALUACIJU SSS

Jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije je stvaranje solidne statističke

osnove za kontinuirano i pouzdano merenje svih dimenzija siromaštva i socijalne isključenosti. Osnovni

preduslovi za ostvarivanje ovog cilja su kako precizno definisani pokazatelji siromaštva tako i stalan rad

na unapređivanju kvaliteta raspoloživih podataka. U trenutku pripreme SSS, definisan je obiman set

indikatora od preko 100 ishodnih i 160 procesnih indikatora.

ANALIZA KARAKTERISTIKA SIROMAŠTVA U SRBIJI

Inicijative

Nacionalne debate o prioritetima socijalnog uključivanja

o On-line kurs o socijalnom uključivanju

Sekundarne analize podataka istraživanja PISA

Seminar o socijalnom uključivanju Roma, jun 2011

Regionalni klaster znanja u obrazovanju, jun 2011

Konferencija o koordinaciji socijalne politike, mart 2011

Kreiranje javnih politika zasnovanih na podacima

o Indikatori socijalne uključenosti

Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji

Kontakt organizacije civilnog društva

o Film o primeni SSS

Tim potpredsednika Vlade za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva, Republički zavod za

statistiku i Ministarstvo nauke Republike Srbije inicirali su projekat pod nazivom: Analiza karakteristika

siromaštva u Srbiji. Osnovni cilj ovog projekta, bio je da podrži izradu analiza koje mogu unaprediti

sagledavanje faktora i rizika siromaštva u Srbiji. Cilj projekta bio je takođe i unapređenje istraživačke prakse

u zemlji, korišćenje postojeće istraživačke građe, kao i podsticaj istraživačima/icama na početku karijere da

unaprede svoje kapacitete u oblasti analize karakteristika siromaštva.

U maju mesecu 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je Studiju o životnom standardu –

Srbija 2002-2007. Analize prikazane u studiji zasnivaju se na podacima iz Anketa o životnom standardu (AŽS)

iz 2002, 2003. i 2007. godine. Podaci o siromaštvu i životnom standardu posmatraju se kao deo

informacionog sistema koji Vladi Srbije i njenim ministarstvima pomaže u donošenju odluka. Statistički podaci

o siromaštvu su od suštinskog značaja za procese strateškog planiranja koje preduzima Vlada Srbije, za

praćenje efikasnosti i rezultata implementacije donetih strateških mera, kao i za odgovorno vođenje politika

vezanih za socio-ekonomski razvoj.

Statistički sistem Srbije značajno je unapređen u periodu između 2003. i 2008. godine. Predlogom zakona o

statistici, Republičkom zavodu za statistiku su dodeljena ovlašćenja i pravo da prati kretanje siromaštva u

Srbiji, kako bi se identifikovale najosetljivije grupe stanovništva i glavni faktori rizika siromaštva. Poboljšan je

pristup podacima, sirovi podaci Ankete o životnom standardu su dostupni javnosti, a sama realizacija

istraživanja doprinela je poboljšanju veze između zvanične statistike i korisnika podataka.

Studija o životnom standardu pruža obilje podataka, ali sam izveštaj ne prikazuje sve dimenzije i

karakteristike siromaštva u Srbiji.

U okviru projekta: Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji, realizovano je 13 istraživačkih projekata i

obuhvaćene su sledeće teme:

Efekti realizovanih obuka za odrasle u saradnji Centra za kontinuirano obrazovanje odraslih, Centra

za tranziciju zaposlenih RTB Bor i Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru;

Reprodukcija socijalne nejednakosti kroz obrazovne tranzicije;

Siromaštvo među penzionerima i starima (65+) bez penzija;

Integracija raseljenih lica;

Samohrano roditeljstvo i siromaštvo;

Socijalna isključenost kao fenomen višestruke deprivacije

Akciono istraživanje potreba mladih u seoskim sredinama;

Visoko obrazovanje i mehanizmi podrške (stipendije, studenstki domovi) za ranjive grupe i etničke

manjine;

Socio-ekonomski i demografski korelati učešća u srednješkolskom obrazovanju;

Procena socijalne i zdravstvene sigurnosti žena (65+) u seoskim sredinama: Opštine Niš i

Kragujevac;

Deca sa smetnjama u razvoju – od pasivnih primalaca/teljki usluga do aktivnih učesnika/ca u životu

zajednice;

Efikasnost i pravičnost sistema studenstkog standarda;

Šta prouzrokuje siromaštvo, a šta ga umanjuje – Dinamika potrošnje u Srbiji.

FILM O PRIMENI SSS

Inicijative

Nacionalne debate o prioritetima socijalnog uključivanja

o On-line kurs o socijalnom uključivanju

Sekundarne analize podataka istraživanja PISA

Seminar o socijalnom uključivanju Roma, jun 2011

Regionalni klaster znanja u obrazovanju, jun 2011

Konferencija o koordinaciji socijalne politike, mart 2011

Kreiranje javnih politika zasnovanih na podacima

o Indikatori socijalne uključenosti

Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji

Kontakt organizacije civilnog društva

FILM O PRIMENI SSS

o Film o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji (SSS) daje kratak pregled

procesa primene ovog nacionalnog dokumenta u periodu 2003-2009. godine, odnosno

navodi neka od iskustava, primera dobre prakse i preporuke nastale tokom perioda

implementacije aktivnosti i mera predviđenih Strategijom.Strategija za smanjenje siromaštva

predstavlja srednjoročni razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva. SSS

je nacionalni dokument razvijen 2003. godine, koji sadrži analizu uzroka, karakteristika i

profila siromaštva u Srbiji, kao i glavne strateške smernice za društveni razvoj i smanjenje

broja siromašnih u narednim godinama. Aktivnosti predviđene Strategijom za smanjenje

siromaštva usmerene su ka privrednom razvoju i rastu, sprečavanju pojave novog

siromaštva usled restrukturiranja privrede i na brigu o tradicionalno siromašnim

grupama.Primena SSS formalno je završena u martu 2009. godine, a Vlada priprema nove

mere za prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva na koncept socijalnog uključivanja, koji

je predviđen procesom evropskih integracija kao jedan od tri osnovna stuba za realizaciju

socijalne kohezije u Evropskoj Uniji.