Rojenje pčela - COLOSS 2011 Belgrade, Serbia - Home pagecoloss.bio.bg.ac.rs/nastava/bsc/BiologijaPcela/BPP_2010_seminarski/... · Vreme zadržavanja roja na prvom mestu je period

Biološki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad

Rojenje pčela

Nastavnik: Studenti:

Prof. dr Ljubiša Ž. Stanisavljević Djurković Vukašin EK070011

Tošić Marija EK060018

Stanisavljević Marina EK060017

Grbović Marko BI040320

Beograd, maj 2010.

Sadržaj

Uvod……………………………………………………………… 1

Kako dolazi do rojenja …………………………………………… 2

Uzroci pojave nagona za rojenje ………………………………......…. 2

Mere protiv pojave nagona za rojenjem…………………………... 6

Znaci rojenja……………………………………………………… 6

Ponašanje pčela u novom stanu…………………………………… 8

Ponašanje pčela u staroj košnici…………………………………... 9

Spremanje i smeštaj rojeva………………………………………... 9

Razrojavanje – veštačko umnožavanje……………………………. 10

Veštačko rojenje…………………………………………………… 11

Zaključak…………………………………………………………... 12

Literatura…………………………………………………………... 13

Uvod

U čitavom zivom svetu, biljnom i životinjskom, postoji težnja ka

umnožavanju.. To je prirodna zakonitost, jer bez te zakonitosti biljne i

životinjske vrste se ne bi ni održale. To isto važi i za medonosnu pčelu

(lat. Apis mellifera). U davna vremena, dok su pčele isključivo boravile

u prirodnim staništima (šupljinama drveca i stena) ili u primitivnim

košnicama, koje je za njih pripremio čovek (pretara, dubina),

razmnožavanje njihovih zajednica odvijalo se isključivo prirodnim

putem. Uvodjenje košnice s pokretnim saćem čovek je počeo veštački da

utiče na njihovu umnožavanje (Relić B., 2005).

Pčelinje društvo se razmnožava rojenjem, tj. podelom jedne dobro

razvijene pčelinje zajednice na dve, pri čemu jedan deo pčela sa starom

maticom odlazi u novi “dom”, dok ostatak pčela sa novom maticom

ostaje u starom “stanu”( sin. gnezdu).

Rojenje (Sl.1) je zapravo dijeljenje jedne u dvije nove i međusobno

potpuno neovisne zajednice. Rojenje je prirodni nagon pčela u njihovoj

borbi za održanjem vrste. Samo rojenje jednim dijelom vjerojatno

potječe od nagona za seljenjem koje susrećemo još i danas u pojedinih

kukaca. Da bi se pčele pokrenule u rojevno stanje potrebni su neki od

preduvjeta kao što su: pogodna temperatura i medenje medonosnog bilja

(Wikipedia 1).

Sl. 1 – Rojenje pčela (Google 1)

Kako dolazi do rojenja

Do rojenja dolazi kada je zajednica na vrhuncu moći i razvoja, tj.

na vrhuncu fizioloskog optimuma, u proleće kada zbog obilne ispaše u

njoj nastane višak energije koja se mora iskoristiti. Do rojenja dolazi

postepeno, u više faza (Stanimirović Z.,2000):

U proleće matica intenzivno polaže jaja, što dovodi do povećanja

broja mladih pčela radilica u košnici, kojima zbog intenzivne

ishrane polenom bujaju jajnici zbog čega prelaze u tzv. rojidbeno

stanje (čak 40-60% pčela).

U rojidbeni zanos pada i značajan broj pčela sabiračica.

Uzročno-posledičnom vezom i sama matica pada u rojidbeni

zanos.

Uzroci pojave nagona za rojenje

Za postizanje pomenutog cilja, veoma je važno da pčelari što bolje

upoznaju uzroke pojave nagona za rojenje, kako bi mogli uspešno da

sprečavaju da do njega dođe. Pravilo, da svakoj pojavi prethodi uzrok,

svakako važi i za pojavu nagona za rojenje kod pčela.

Jedan od osnovnih uzroka pojave nagona za rojenje je stvaranje

velike nesrazmere između broja mladih pčela i broja ćelija sa mladim

larvama koje one treba da hrane. Do ovoga dolazi zbog bujanja snage

društva u vreme razvoja, jer se mnogo više pčela izvodi nego što

prirodno uginjava. U to vreme cvetaju i medonosne biljke izdašne

nektarom i polenom pa kod pčela preovladava instikt za gomilanjem

velikih količina hrane na račun razvoja legla. Zbog toga dolazi do

blokade raspoloživog prostora u košnici unetim nektarom i polenom. U

ćelije iz kojih se izvodi leglo, pčele pre „ugrabe“ da smeste uneti nektar

ili polen nego što matica stigne da ih ponovo zaleže, sl. 2. Na taj način

naglo se smanjuju novozaležene površine, pa dolazi do situacije da na

jednu larvicu dolaze 2-6 pa i više mladih pčela, koje treba da ih hrane,

umesto ranijeg stanja, kada je na jednu larvicu dolazila po jedna pčela,

pa čak i manje.(Umeljić V., 2008)

Sl. 2. Rojevi matičnjaci na plodišnom ramu blokiranom

unetim nektarom (Google 2)

Ovim je stvorena situacija da u celom pčelinjem gnezdu praktično

nema slobodnih ćelija. Sve je puno ili zauzeto medom, nektarom,

polenom, zrelim leglom i starijim larvama. Najmanje ima ćelija sa

jajima i mladim larvicama. Kada popune raspoloživi prostor hranom,

oslabiće znatno radna aktivnost i pčela izletnica, jer sada ni za njih nema

posla, pošto nemaju slobodnih ćelija za smeštaj novog nektara i polena.

Pčele sada, ne samo da sve nemaju posla oko negovanja legla, gradnje

saća, unosa i prerade hrane, već, pošto njihov broj i dalje raste, teško

mogu i fizički da se smeste unutar košnice, pa počinju da se grupišu

izvan, formirajući veliku „bradu“, sl. 3. Na ovo će dodatno uticati i

prekomerna izloženost košnica suncu uz nedovoljnu mogućnost

ventilacije. (Umeljić V., 2008)

Sl. 3. Nedovoljan prostor i loša ventilacija

košnice, doprinose pojavi rojevog nagona (Google 2)

Prenatrpanost pčela u košnici otežava normalno kretanje matice i

pčela, koje sa njom dolaze u kontakt, pa je time otežano prenošenje i

razmena matičnog feromona (supstance) između jedinki unutar društva,

što ima za direktnu posledicu pojavu prirodnog nagona za izgradnju

matičnjaka, jer se pčele, u neku ruku, osećaju obezmatičene, Ako je u

društvu stara matica, sl. 4, koja prirodno manjim intezitetom luči

matičnu supstancu, do pojave matičnjaka će još brže doći. Ako, pri

svemu ovome, matica ima genetski izražen nagon za rojenjem, koji ona

prenosi na svoje potomstvo,onda se ceo problem još više komplikuje.

.(Umeljić V., 2008)

Sl. 4. Sjajna površina tela i iskrzana krila mogu biti znaci

starosti matice

Pojava dužeg kišnog perioda u vreme maksimalno razvijenih

društava, onemogućava izletnicama napuštanje košnice i normalan rad,

zbog čega im se život produžava, pa se pčelinja zajednica dodatno

uvećava, stvarajući još veću teskobu.

Može se konstatovati da se nagon za rojenje ne izražava samo u

zaleganju i negovanju matičnjaka. Pre bi se moglo reći da su matičnjaci

posledica, a ne uzrok nagona za rojenje.

Pri već stvorenom nagonu, u pčelinjoj zajednici se postepeno

obrazuje roj, novo društvo, koje će se, kada za to dođe trenutak,

izdvojiti, odnosno odeliti od zajednice i sa starom maticom izletete iz

dotadašnje košnice. Novo društvo se obrazuje od pčela radilica svih

uzrasta, prvenstveno onih koje nisu mogle biti zaposlene u zajednici.

Radilice novog društva miruju, dobro se hrane i pripremaju rezervu

energije za početak rada u novom staništu. .(Umeljić V., 2008)

Mere protiv pojave nagona za rojenjem

- Blagovremeno proširivanje prostora u košnicama u mnogome

ublažava mogućnost pojave rojevog nagona.

- Zamenom starih matica zrelim matičnjacima,

dosta pouzdano eliminišemo mogućnost pojave rojevog nagona.

(Relić B., 2005).

Znaci rojenja

Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za rojenje je formiranje

trutovskog legla (već krajem marta) kada nema još ni radiličkog legla,

međutim pravi znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja

matičnjaka po krajevima saća (u jednoj košnici njihov broj može biti on

10 do 20). Matica ne zaleže sve matičnjake odmah, nego postepeno, u

razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matičnjaka

intenzivnije polaže jaja u radiličko leglo, tako da pčelinja zajednica

naglo ojača i može se podeliti na dva dela.

U vreme rojidbenog zanosa, pčele se ponašaju drugačije nego obično.

Pčele pratilje sve slabije hrane maticu tako da ona počinje da se hrani

medom. Ishrana matice madom dovodi do povećanja koncentracije

šećera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdevanja mišića energijom

neophodnom za rojidbeni let. Zbog slabije ishrane i odsustva mleča u

hrani, matica polaže sve manje jaja, dok konačno sasvim ne prestane.

Zbog toga matica postaje vitkija i lakša, što joj omogućava selidbeni let.

Osim toga nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja

neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog legla za negu.

Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i počinju se sakupljati u grupe

koje vise na slobodnim mestima ili letu košnica, slabo se hrane i mirnije

su.

Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade saće, da bi

sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja novih matica. Sedam

ili osam dana pre izvođenja prve nove matice pčele postaju

uznemirenije, dok radilice koje će izaći sa rojem uzimaju najveći obrok

u životu, koji predstavlja značajnu rezervu meda neophodnu u doba

rojenja i potrage za novim stanom. Neposredno pred rojenje i u toku

samog rojenja pčele vrlo retko ubadaju jer su site, malo trome i nisu

“ljute”,tj. ne pokazuju izrazitu nadraženost..

Novoformirano društvo počinje sa rojenjem po toplom, vedrom danu, u

periodu između 10 i 14h, obično veoma užurbano i uz jako zujanje. Tek

kada oko pola roja napusti košnicu izlazi i stara matica. Roj čine matica,

nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta. Tek nastali “roj prvenac”

ne leti daleko od košnice, zakači se na prvom zgodnom mestu, obično za

granu nekog drveta. Ulogu oslonca uzimaju radilice koje sleću i

međusobno obrazuju veze, kačeći se svojim ekstremitetima jedna za

drugu i formiraju grozd koji traje nekoliko časova (Sl. 5.).

Sl. 5. Rojidbeni grozd (google 3)

Vreme zadržavanja roja na prvom mestu je period u kome pčelar

mora brzo da reaguje da udomi roj, obezbeđivanjem košnice u koju će

stresti roj, inače će roj preći u novi prirodan stan koji su pronašle pčele

izvidnice(Sl. 6.).

Sl.6.Stresanje roja (Google 4)

Ponašanje pčela u novom stanu

U novoj košnici ili novom prirodnom stanu pčele su marljive,

ubrzano izgrađuju novo saće, a matica sve intenzivnije polaže jaja,

radilice brižno neguju tek izvedeno pčelinje leglo, hraneći ga, čisteći i

provetravajući ga. Neposredno po smeštanju u novi stan brojnost

pčelinjeg društva opada, jer će se prve mlade radilice izvesti tek za 21

dan. Novoizvedene radilice ubrzano se priključuju ostalim pčelama

radilicama u potrazi za hranom, a sve u cilju obezbeđivanja rezervne

hrane za predstojeću jesen i zimu. Ako su ishrana i vremenski uslovi

izuzetno povoljni, novoformirano društvo može doživeti takvu razvojnu

ekspanziju da se iz njega odvoji roj, novi roj se zove parojak. Veoma

retko i sam parojak može dati novi roj, koji se u narodu naziva “bele

pčele”. (Stanimirović Z.,2000).

Ponašanje pčela u staroj košnici

U staroj košnici postoji stalni priliv novih pčela, jer je matica pre

odlaska položila veliki broj jaja. Šest do sedam dana nakon rojenja u

najstarijem matičnjaku dozri nova matica koja poruši ostale matičnjake,

izlazi na sparivanje, a zati počne polagati jaja, tako da društvo nastavlja

normalno da se razvija. Ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima

dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, rojidbeni

nagon ne jenjava, nego se pojačava, i nakon 6-7 dana od prvog rojenja

košnicu može napustiti i drugi roj, “drugenac”, ili “drugarak” koji nije

miran kao prvi roj, košnicu napušta čak i po lošem vremenu, leti daleko

od košnice i smešta se na visoku granu. Rojenje je fenomen svojstven

pčelinjoj zajednici uslovljen intenzitetom pčelinje paše i vremenskim

prilikama. (Stanimirović Z.,2000).

Spremanje i smeštaj rojeva

Kada rojenje počne, pčelar treba da suzi leto da bi pčele duže letele

i brže se zamarale, i našle novo mesto blizu stare košnice (Sl. 6.). Treba

pripremiti kavez za maticu koja se stavlja na leto u novoj košnici i za

njom dolazi roj u novi stan. Nova košnica ne treba da ima staro saće jer

će roj vrlo brzo napustiti košnicu. Slabe rojeve treba stavljati po dva u

jednu košnicu, tek posle 6 nedelja kada ojačaju jedan roj sa svojim

okvirima može se premestiti u drugu košnicu. Novoformirana društva

stalno treba kontrolisati radi blagovremene intervencije ako zatreba

(prehranjivanja, dodavanje novog legla, itd.). Košnicu sa prvencem treba

staviti na mesto stare košnice iz koje je izašao roj, a staru kraj nove.

(Stanimirović Z.,2000).

Sl. 6. Smeštanje rojeva (Google 5)

Razrojavanje – veštačko umnožavanje

U savremenom pčelarstvu prirodno rojenje nije poželjno pa se zato

nastoji da se ono spreči. Nagon za rojenjem sprečava se otklanjanjem

uslova koji dovode do njega. Ali ako do rojevnog nagona ipak dodje i

pčelar zapazi da pčele grade rojevne matičnjake, rojevni nagon se može

ugasiti tako što se košnica koja se sprema za rojenje premesti na mesto

neke slabe, a slaba na mesto one koja se sprema za rojenje. Pošto će sve

izletnice iz jake košnice koja se sprema za rojenje ući u slabu zajednicu,

slaba zajednica će ojačati, a jaka će odustati od rojenja. Ako nema slabih

zajednica koje bi trebalo ojačati, onda se iz jake može uzeti sve leglo i

rasporediti ostalima, a ovoj se na mestu uzetih okvira s leglom daju satne

osnove. Međutim, tim se samo privremeno odlaže rojenje, jer davanjem

legal drugim jakim zajednicama u njima ce se izazvati rojevni nagon.

Zato je rešenje samo u formiranju novih zajednica, pravljenju veštačkih

rojeva. (Relić B., 2005).

Tri najčešća metoda sprečavanja rojenja pčelinje zajednice su:

Lahmanov metod podrazumeva stvaranje veštačkog roja od

pčelinjeg društva pripremljenog za rojenje.

Taranovljev metod predstavlja izdvajanje manjih grupa pčela

radilica iz društva sa rojidbenim nagonom.

Premeštanje košnice rezultira gubitkom svih pčela koje su izašle na

rad, može imati za cilj sprečavane ili povećanje rojidbenog nagona.

Gubitkom pčela izvidnica suzbiće se rojenje. (Stanimirović Z.,2000).

Veštačko rojenje

Veštačko rojenje nema negativan efekat na pčelinje društvo, ako se

obavi 50 dana pre glavne paše. Postoji više načina proizvodnje veštačkih

rojeva:

Izdvajanje pomoću nukleusa. Ovom metodom tokom jedne

godine, bez smanjenja prinosa osnovnog društva, broj zajednice se

može povećati 1-3 puta

Pelletov metod irojavanja. Pri izrojavanju koristi se samo med,

tako da se ne umanjuje snaga osnovnog pčelinjeg društva.

Omogućava proizvodnju nove pčelinje zajednice i otklanja

nepoželjno rojenje. Broj društva se povećava za 100% bez pada u

prinosu osnovne zajednice. Irojavanje zajednice sa nepokretnim

saćem (lineburški metod). Irojavanje se može vršiti pomoću

lineburške metode čija je suština u zameni mesta izrojene i jake

pčelinje zajednice.

Somefordov metod izrojavanja. Ova metoda daje mogućnost

izrojavanja do 5 veštačkih rojeva godišnje

Običan kombinovani metod izrojavanja se zasniva na uzimanju

legla bez pčela jake zajednice, a od drugog takođe jakog društva uzmu

se pčele sabiračice. Ovako formiran veštački roj je jak i nakon

sparivanja matice, ako je povoljna ispaša može da ostvari dobre

proizvodne rezultate. (Stanimirović Z.,2000).

Zaključak

Rojenje je prirodno razmnožavanje pčelinje zajednice koje se

dešava u proljeće, a potaknuto je manjkom prostora u košnici, obilnom

peludnom pašom i dobrom nesivosti matice. Pčele se u pravilu roje za

lijepa i suha vremena. Zajednica se rojenjem dijeli i kod prvog roja stara

matica izlazi sa starim pčelama letačicama, a mlada ostaje u košnici s

mladim pčelama. Prvi roj se, nakon divljeg meteža u zraku, u pravilu

smješta nedaleko starog doma jer stara matica nema dovoljno kondicije

za duga putovanja. Odmah nakon formiranja rojevnog klupka izvidnice

počinju tražiti novi dom i kada ga pronađu roj se ponovno rasprši i u

oblaku pohrli k tom novom domu. Pčele koje prate maticu na tom

putovanju obilato su se nasisale medom, teške su i nisu sklone napadati i

ubadati. U novoj sredini stare pčele intenzivno izgrađuju uvjete za

početak novog života i nakon useljenja u novi stan, nakon početnog

oblaka pčela, neko vrijeme ih se slabije zamjećuje, a do dolaska novih,

mladih , pčela taj roj može i znatno oslabiti. No, dolaskom novih snaga

životni ciklus u košnici kreće punom parom. (Rogulja D., 2009)

Literatura

Stanimirović, Z.,(2000). Biologija pčela - medonosna pčela, Medicinska

knjiga, Medicinske komunikacije, Beograd.

Relić B., (2005). Pčelarenje kao profesija i hobi, dopunjeno izd. –

Beograd: Partenon, 2005 (Novi Beograd: Megraf).

Umeljić V., (2008), http://www.umeljic.com/Text2.htm

Wikipedia:http://hr.wikipedia.org/wiki/Medonosna_p%C4%8Dela#P.C4

.8Delinje_rojenje

Rogulja D., (2009)

http://www.pcelinjak.hr/index.php/P%C4%8Dele/rojenje.html

Fotografije

Google 1

http://www.pcelinjak.hr/index.php/P%C4%8Dele/rojenje.html

Google 2

http://www.umeljic.com/Text2.htm

Google 3

http://www.photo400.com/howto/index.php?key=rojenje

Google 4

http://www.google.com/imgres?imgurl=http://vthumb.ak.fbcdn.net/vthu

mb-ak-

sf2p/v33376/14/53/100000813078278/t100000813078278_1268353906

86896_1198.jpg&imgrefurl=http://www.facebook.com/group.php%3Fgi

d%3D49395626522%26v%3Dinfo&usg=__jILOpXqz1P1yrmytJCyqK5

Vs1Xc=&h=120&w=160&sz=8&hl=en&start=0&zoom=1&tbnid=qxyk

jz3xEnghGM:&tbnh=96&tbnw=128&prev=/images%3Fq%3DStresanje

%2Broja%2Bpcela%26hl%3Den%26client%3Dfirefox-

a%26rls%3Dorg.mozilla:en-

US:official%26channel%3Ds%26biw%3D1008%26bih%3D916%26tbs

%3Disch:1&itbs=1&iact=rc&dur=539&ei=aaejTO74BMvIswaW8_ixC

A&oei=VKejTOioO4XKswavrbCVCA&esq=5&page=1&ndsp=25&ved

=1t:429,r:6,s:0&tx=68&ty=42

Google 5

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://i464.photobucket.com/album

s/rr4/postar_01/042609123049.jpg&imgrefurl=http://pcelarstvohs.blogg

er.ba/&usg=__bCABvb-

2uLp8UHxSc49bbOVO0pE=&h=320&w=240&sz=57&hl=sr&start=75

&zoom=1&tbnid=FNe_rtZe1AaoIM:&tbnh=122&tbnw=92&prev=/ima

ges%3Fq%3DSpremanje%2Bi%2Bsme%25C5%25A1taj%2Brojeva%2

6um%3D1%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26biw%3D2048%26bih%3D932

%26tbs%3Disch:10%2C285&um=1&itbs=1&iact=hc&vpx=801&vpy=

601&dur=103&hovh=256&hovw=192&tx=130&ty=133&ei=FrujTOaM

FozDswaNjtCdCA&oei=gLqjTMnwN4KMswah-

q2cCA&esq=4&page=2&ndsp=31&ved=1t:429,r:5,s:75&biw=2048&bi

h=932