Republika Kosova Republic of Kosovo · 2019-05-10 · Udeo zaliha opšteg duga dominiran u stranoj valuti ne može biti veći od 30%. 2. Rizik kamatnih noirmi Procenat zaliha od ukupnog

Republika e Kosovës

Republika Kosova – Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada – Government

Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansija - Ministry of Finance

Thesari i Kosovës – Trezor Kosova - Treasury of Kosova

Priština, April 2019

Adresa: Zgrada Vlade, 10 sprat , Ul. “Nëna Terezë”, 10’000, Priština - Kosovo

Telefon/Faks: +383 38 200 34 026 / +383 38 212 362 www.mf.rks-gov.net

Program Državnog Duga 2020-2022

1

Sadržaj

1. OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM ........................................................... 5

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO ......................... 7

2.1. Portofolio unutrašnjeg duga (2018) ......................................................................... 10

2.2. Portofolio medžunarodnog duga (2018) .................................................................. 12

2.3 Usluge opšteg držanvog duga ................................................................................... 13

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI ............................................................. 14

3.1. Glavni makroekonomski razvoji tokom 2018. godine .............................................. 14

3.2. Glavni faktori rizika ................................................................................................... 16

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA ................... 21

4.1 Rizik normi deviznih razmena.................................................................................... 21

4.2 Rizik kamatnih normi ................................................................................................. 22

4.3 Rizik od refinansiranja ............................................................................................... 23

4.4 Rizik od kontigentnih obaveza koje proizilaze iz kreditnih garancija i

podpozajmljenih kredita ........................................................................................... 24

4.5 Operativni rizik .......................................................................................................... 24

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. ... 26

5.1 Spoljni izvori finansiranja .......................................................................................... 26

5.2 Unutrašnji izvori finansiranja .................................................................................... 29

6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022 .............................................................. 31

6.1 Metodologija ............................................................................................................. 31

6.2 Rezultati i odabir srednjoročne strategije duga ........................................................ 31

2

Skraćenice

MAR Međunarodno udruženje za razvoj

KAS Kosovska Agencija za Statistike

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

SB Svetska Banka

EBRR Evropska Banka za Rekonstrukciju i Razvoj

EBI Evropska Banka za Investicije

IBR Islamska Banka za Razvoj

MBIR Međunarodna Banka za Izgradnju i Razvoj

DBP Domaći Bruto Produkt

BRK Budžet Republike Kosova

CNY Kineski Juan

SUD Sektor za Upravljanje Dugom

MNPEURO Međunarodna Norma Ponuđena za EURO

MMF Međunarodni Monetarni Fond

OPECFMR OPEC Fond za Međunarodni Razvoj

SFR Saudijski Fond za Razvoj

JPY Japanski Jen

KfW Nemačka Banka za Rekonstrukciju i Razvoj

SOT Srednjoročni Okvir Troškova

HV Hartije od Vrednosti Vlade Republike Kosova

NATIXIS Predstavnik Francuske Republike za Kosovo

PDD Program Državnog Duga

SAR saudijski Riyal

SDR Specijalna Prava za Povlačenje

UniCredit Austrijska Banka UniCredit

3

skladu za Članom 15, Zakona za Javni Budžet, Br. 03/L-175, Ministarstvo

Finansija podnosi Vladi na odobrenje i u Skupštini za informaciju, Program

za Državni Dug (PDD). PDD 2020-2022 predstavlja srednjoročnu strategiju

upravljanja dugom pružanjem informacija o trenutnom stanju državnog duga,

definišući primarne i sekundarne ciljeve Vlade za upravljanje portofolijem duga i

upravljanje rizicima vezanim za državni dug. Priprema dokumenta je urađena na

osnovu standardnih uputstava koje su izradile međunarodne finansijske institucije i

objavljena je na zvaničnoj veb stranici MF.

Trenutni portofolio državnog duga Republike Kosovo sastoji se od unutrašnjeg

duga, međunarodnog duga i državnih garancija. Kosovo ima relativno nizak nivo

državnog duga, od 17.12% Bruto Domaćeg Proizvoda. Rast državnog duga je unutar

zakonskih granica iu poređenju sa zemljama regiona i šire, Kosovo stoji je najbolje u

ovom izveštaju.

Domaći dug Kosova je počeo da se stvara u 2012. godini, sa izdavanjem Hartija od

Vrednosti, u početku sa kratkoročnim rokom dospeća da bi nastavio sa postepenim

povećanjem ročnosti u godinama koje dolaze. Sredstva iz domaćeg duga služe za

finansiranje budžeta (deficita) i nisu namijenjena za neki konkretan projekat. Kroz

strategiju emisije iz HV, Ministarstvo finansija je u skladu sa ciljevima smanjenja

rizika refinanciranja doprinijelo postepenom proširenju ročnosti portfolija HV

izgradnjom jedne stabilnije krivine za vracanje. Trezor preko Sektora za Upravljanje

Dugom razvija redovnu komunikaciju sa učesnicima na tržištu HV, u cilju bliskog

upoznavanja sa investicionom osnovom, najtačnijim predviđanjem njihovih

investicionih aktivnosti i promocijom razvoja sekundarnog tržišta. Do kraja 2019.

očekuje se da će domaći dug dostići 815m eura, što predstavlja 11.44% DBP.

Međunarodni dug je počeo da se uspostavlja 2009. godine i sastoji se od programa

finansiranja MMF-a koji služe za budžetsku podršku i finansiranje od raznih

kreditora kao što su Svjetska Banka (SB), Njemačka Banka za Rekonstrukciju i Razvoj

(KfV), Evropska banka za Rekonstrukciju i Razvoj (EBRR) i drugi manji kreditori čiji

alati služe za finansiranje određenih projekata. Do sada je međunarodni dug bio

uglavnom koncesionog karaktera gdje je većina kredita finansirana od strane

finansijskih institucija sa mekanim uslovima. Sektori koji su najviše profitirali od

međunarodnih ugovora o zajmovima su: putna infrastruktura, vodosnabdijevanje,

tretman kanalizacije, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda. Do kraja 2019. godine

očekuje se da će stanje međunarodnog duga dostići oko 559 miliona eura, što

predstavlja 7.82% BDP-a.

Portfolio državnog duga Kosova takođe sadrži državne garancije u iznosu od 44

miliona evra. Garancije su date od Vlade za važne projekte koje provode javne

institucije, čime se olakšava njihov pristup međunarodnim finansijama. U skladu sa

U

4

makroprudencijalnom politikom održivog razvoja državnog duga, a prema

definicijama zakona o javnom dugu, iznos izdatih garancija dodaje se ukupnom

iznosu državnog duga u svrhu izračunavanja fiskalnog ograničenja od 40% BDP-a.

Pravni okvir - Osnovno zakonodavstvo za upravljanje državnim dugom je Zakon o

Javnom Dugu Br. 03 / L-175, usvojen od strane Skupštine Republike Kosovo 29.

Decembra 2009godine. Ovim zakonom, Vladi je dozvoljeno da "pozajmi, da

obezbedi garancije za zajmove, da plati troškove naplate dugova i da plaća glavnicu

i kamatu državnog duga “. Zakon delegira Ministru Finansija jedino ovlašćenje za

ulazak u državni dug za određene svrhe (član 3 Zakona) i definiše Trezor Kosova koji

je odgovoran za upravljanje i upravljanje državnim dugom. Prema Zakonu, ukupan

iznos neizmirenog duga ni u kom slučaju ne bi trebalo da prelazi 40% BDP-a,

uključujući državne garancije koje bi trebalo tretirati kao državni dug prilikom

izračunavanja ovog limita. U cilju povećanja transparentnosti upravljanja i

definisanja odgovornosti za upravljanje, Ministarstvo Finansija je takođe izradilo

podzakonske akte i srodne procedure. Od 2018godine, zakonodavstvo o državnom

dugu je prošlo proces revizije sa međunarodnom pomoći, za koji se očekuje da bude

finaliziran 2019 godine.

Institucionalni okvir - U Ministarstvu Finansija, Sektor za Upravljanje Dugom (SUD)

djeluje u okviru Državnog trezora. U upravljanju dugom, ova sekcija koordinira

aktivnosti i predvidjanje sa relevantnim odeljenjima u okviru Ministarstva Finansija

(Odeljenje za Makroekonomsku Politiku i Međunarodne finansije, Odeljenje za

Makroekonomiju, Odeljenje za Budžet) kao i Centralna Banka Republike Kosovo kao

fiskalni agent Vlade. Trezor preko SUD-u je odgovoran za definisanje ciljeva

strategije zaduživanja, upravljanje rizicima zaduživanja države, pregovaranje

finansijskih uslova za međunarodne zajmove, definisanje plana emisije hartija od

vrednosti, i evidentiranje, izveštavanje i uslugama ukupnog duga , u skladu sa

zakonodavstvom na snazi.

BDP (2020-2022) je organizovan u nekoliko poglavlja i obuhvata: ciljeve upravljanja

dugom i pokrivenost programa, karakteristike tekućeg portfolija duga, uključujući

procenu implementacije predhodnog PDD, osnovne pretpostavke i ključne

makroekonomske rizike odnose se na upravljanje državnim dugom, glavne rizike

vezane za upravljanje državnim dugom i vanjske i unutrašnje izvore finansiranja.

Posljednji dio programa sadrži strategiju odabranu za postizanje ciljeva u

srednjoročnom periodu.

OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM

5

1. OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM

lavni cilj Vlade Kosova za upravljanje državnim dugom je finansiranje

budžetskog deficita po najnižim mogućim troškovima, uz prihvatljiviji nivo

izloženosti finansijskim rizicima.

Podcilj 1:

Održavanje kontrole nad tempom promjene parametara duga

Mjere:

Izraditi godišnji plan zaduživanja koji će osigurati efikasno finansiranje

budžetskog deficita, u skladu sa Zakonom o godišnjem budžetu, LMFPP i

ograničenjima rizika utvrđenim ovim Programom.

Kontinuirano praćenje indikatora duga: odnos duga prema DBP-u, troškovi

usluga duga, struktura duga itd. i preduzimanje mera za sprečavanje

prekoračenja limita utvrđenih zakonom i sa Programom kao srednjoročna

strategija zaduživanja. (Sa ovim mjerama se uključuje, na primer,

pregovaranje o stopama i vrstama kamata ili valuti tokom procesa

pregovaranja za međunarodne sporazume)

Upravljanje parametrima rizika postavljanjem limita za izlaganje tri glavnih

rizika: devizni rizik, rizik kamatne stope i rizik refinansiranja. Ova ograničenja

su prikazana u sledećoj tabeli:

Tabela 1: Granice rizika za period 2020-2022

Rirzik Granice (ograničenja)

1. Valutni rizik Udeo zaliha opšteg duga dominiran u stranoj valuti ne

može biti veći od 30%.

2. Rizik kamatnih

noirmi

Procenat zaliha od ukupnog ukupnog duga sa

promenljivom kamatnom stopom ne može biti više od

30%.

3. Rrezik

refinanciranja

3.1. Unutrasnji dug koji dospijeva u toku godine ne smije

biti veći od 50% od zaliha domaćeg duga.

3.2. Prosečan rok dospeća unutrasnjeg duga treba da

bude duži od 1 godine

G

OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM

6

Podcilj 2:

Dalje unapređenje razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti

Mjere:

Provesti predvidljivu i uravnoteženu politiku zaduživanja, primjenom

analitičkog pristupa u odabiranju novih dužničkih instrumenata.

Primjena potrebnih zakonskih i infrastrukturnih promjena / uređivanja za

poticanje razvoja sekundarnog tržišta državnih Hartija od Vrijednosti.

Pripreme za iniciranje postupaka za ocjenjivanje i kreditno državno

rankiranje, prema pristupu međunarodnim tržištima Hartija od Vrijednosti.

Pokrivenost analiza PDD i utvrđivanju osnovne valute

Analize u ovom dokumentu pokrivaju period 2019-2022 i zasnivaju se na tekućim

podacima o portfelju duga za 2018 godinu.

Obim analize PDD-a pokriva državni dug ograničavanjem definicije u Zakonu o

Javnom Dugu, gdje se državni dug definiše kao "dug u ime Institucija Centralne

Vlade koje je Republika Kosovo dužna da plati, ali nece uključivati nikakve obaveze

drugih vladinih entiteta, uključujuci, ali ne ograničavajuci se na Opštine, javna

preduzeca ili Centralnu Banku Kosova".

Osnovna valuta analize u ovom dokumentu je euro.

Sve vrijednosti navedene u ovom dokumentu prikazane su u milionima eura, osim

ako nije drugačije navedeno.

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO

7

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE

KOSOVO

Ukupan državni dug na kraju 2018. godine iznosio je 1,093.05 miliona eura, od čega:

- 676.62 miliona eura je domaći dug i

- 416.43 miliona eura je bio međunarodni dug.

Garancije su u ukupnom iznosu od 44.00 miliona eura.

Indikator Duga / BDP po vrsti duga prikazan je u sljedećoj tabeli:

Tabela 2: Struktura opšteg duga (neto)

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Međunarodni dug 323.76 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43

Domaći dug 152.51 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62

Opšti dug 476.27 582.87 748.95 852.74 996.42 1,093.05

Državne Garancije 0.00 10.00 10.00 20.00 44.00 44.00

Dug u % DBP-a 8.94% 10.65% 13.07% 14.38% 16.22% 17.12%

DBP 5,326.62 5,567.49 5,807.01 6,070.11 6,413.86 6,641.60

Zapis: Vrednosti DBP-a za 2014-2017 uzete su od stranica interneta Statistićke Agencije Kosova, za 2018 godinu,

uzete su u Zakonu Budžeta 2018

Grafikon 1: Trend Opšteg Duga kao i Dug u % e DPB

8.94%

10.65%

13.07%14.38%

16.22%

17.12%

0.00%

2.00%

4.00%

6.00%

8.00%

10.00%

12.00%

14.00%

16.00%

18.00%

0

200

400

600

800

1000

1200

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Sveukupan Dug Sveukupan Dug (% e BDP-a)


8

Procjena implementacije preliminarnog PDD-a (2019-2021) - U svrhu procjene

implementacije prethodnog programa (PDD 2019-2021), glavni pokazatelji rizika na kraju

2017 godine prikazani su u tabelarnom obliku u odnosu na trenutne podatke o portfoliju

duga do kraja 2018 godine. Tabela je praćena objašnjenjima o razvoju ovih indikatora i

nivou ostvarenja ciljeva postavljenih u Programu.

Tabela 3: Poređenje Indikatora Duga za 2017 i 2018 godinu

2017 2018

Međunar

odni dug

Unutra

šnji

dug

Ukupno

Međuna

rodni

dug

Unutra

šnji

dug

Ukupno

Iznos u (mil EUR) 421.2 574.2 996.4 416.4 676.6 1,093.0

Dug kao % e DBP 6.7 9.2 16.6 6.2 10.1 17.1

Trošak duga

Isplata kamata kao %

DBP 0.2 0.1 0.3 0.2 0.1 0.3

Ponderisana prosečna

kamatna stopa (%) 3.0 1.0 1.8 3.2 1.4 2.1

Rrizik re-

financiranja

Prosećno vreme

dospijeća - PVD (god.) 5.8 1.8 3.5 5.2 2.3 3.4

Dug koji dospijeva u 1

god (% ukupnog) 13.7 46.9 32.9 11.5 36 26.7

Dug koji dospijeva u 1

god (% e DBP) 0.8 4.3 4.7 0.7 3.6 4.3

Rrizik

kamatnih

normi

Prosećno vreme re-

fiksiranaj - PVR (god) 4.9 1.8 3.1 4.7 2.3 3.2

Dug koji se re-fiksira 1

god.t (% ukupno) 42.3 46.9 45.0 42.8 36.0 38.6

Dug sa fikson normom

(% ukupno) 61.9 100.0 83.9 61.5 100.0 85.4

Rrezik

normi za

valutne

razmene

Dug u stranoj valuti

(% ukupan dug) 33 na 14 35 na 13

Dug u EURO/(% e

Ukupan dug) 67 100 86 65 100 87

U 2018 godini, učešće ukupnog duga u BDP-u blago je poraslo u odnosu na prošlu

godinu, dostigavši 17.12% BDP-a, u okviru ograničenja od 40% utvrđenog Zakonom

o javnom dugu. Ovaj rast je uglavnom doprinio porastu emisije domaćeg duga.

Trošak usluga duga kao procenat BDP-a nije se promijenio od prethodne godine.

Prosecna kamatna stopa je u proseku bila neznatno povećana u unutrašnjem dugu i

blagom povećanju međunarodnog duga, što odražava ukupno povećanje od 0.3% u

odnosu na prethodnu godinu.

Indikatori Rizika Refinansiranja su pokazali pozitivne razvoje. Procenat domaćeg

duga koji će se refinansirati u toku godine smanjio se na 36% tekućeg portfolija

duga, što je za oko 10% manje nego prošle godine, ostajući u granicama utvrđenim


9

u BDP-u za 2019-2021. Ovo je u velikoj mjeri doprinijelo dugoročnom planu

izdavanja uključujući novi instrument s rokom dospijeća od 10 godina. Prosjećno

Vreme Dosppijeća (PVD) unutrasnjeg duga je takođe imalo povećanje i jeste u

skladu BDP-om 2019-2021, gdje je utvrđeno da ovaj pokazatelj treba biti veći od

jedne godine. Kao što je predviđeno, PVD je krajem 2018 godine dostigao 2.3

godine. Do kraja 2019 godine, očekuje se da će ovaj indikator ostati približno isti

kao i planiranje održavanja trenutne strukture duga.

Indikatori rizika kamatnih stopa su imali pozitivne promjene. Stopa duga koji će se

re-fiksirati u toku godine je smanjen kao rezultat smanjenja iznosa duga za

refinansiranje u toku godine. Dio duga sa varijabilnom kamatnom stopom i dalje je

u granicama utvrđenim Programom Državnog Duga. Kao opšti cilj upravljanja

dugom je da se spoljni dug ugovara sa fiksnim kamatnim stopama, ali pošto je

Kosovo MAR-Mešovita1 zemlja, izlaganje budućim stopama na međunarodnom

tržištu je neizbežno.

Indikatori valutnog rizika također su pokazali pozitivne promjene. U skladu sa ciljem

razvoja domaćeg tržišta, domaći dug je povećan u odnosu na međunarodni dug.

Denominirani dug u eurima takođe je povećan za 3% više nego prošle godine.

Shodno tome, denominirani dug u stranoj valuti je u granicama Programa.

1 Zemlje koje se smatraju IDA-om su podložne mekim kreditima sa niskim kamatnim stopama i dugoročnim

rokovima dospeća, ali i nekoncesionalnim kreditiranjem na osnovu tržišnog učinka.

Na osnovu gore navedenih procena, vidimo da su ciljevi postavljeni u

programu PDD 2019-2021 uspješno ispunjeni i da je upravljanje dugom u

potpunosti u skladu sa zakonskim zahtjevima i unutar

granica / parametara rizika.


10

2.1. Portofolio unutrašnjeg duga (2018)

Od osnivanja tržišta Hartija od Vrijednosti u 2012 godini, Ministarstvo Finansija radi

na razvoju stabilnog, diversifikovanog i transparentnog tržišta u smislu poslovanja.

U tom cilju, upravlja se sistemom elektronske aukcije, kojim upravlja CBK kao

fiskalni agent MF u okviru tržišta. Pravo na pristup i nadmetanje u ovom sistemu je

ograničeno na PrimarnI Akteri i Primarni Učesnici, kao i na Trezor Kosova za

odobravanje rezultata. Ostali učesnici, kao što su: javni subjekti, pojedinci, privatna

preduzeća i osiguravajuća društva, ulažu u vrijednosne papire preko Primarnih

Aktera.

Status Primarni Aktera ima 8 komercijalnih banaka koje su licencirane od strane

CBK-a, dok status primarnog učesnika ima Kosovski Pensioni Trust.

Strukturaunutrašnjeg duga po investitorima na kraju 2018 godine bila je sledeća:

Grafikon 2: Struktura unutrašnjeg duga prema investitorima

Tekući portfolio unutrašnjeg duga uključuje Trezorske Zapise/BONO sa rokom

dospijeća od 6 do 12 mjeseci i Državne Obveznice sa rokom dospijeća od 2 do 10

godina. Instrument sa rokom dospeća od 10 godina je prvi put izdat u Julu 2018

godine.

38%

27%

31%

3%

1%

Komersijalne Banke Javne Institucije Penzijski Fondovi

Kompanije Osiguranja Ostali


11

Tabela 4: Protok ulaganja u hartije od vrijednosti po instrumentima

Instrumenti 2013 2014 2015 2016 2017 2018

3 meseci 15.20 9.75 10.00 10.00 0.00 0.00

6 meseci 84.00 57.67 48.60 30.00 24.95 25.00

12 meseci 55.00 140.10 150.00 160.00 135.00 109.57

2 godine 0.00 52.00 126.95 159.95 175.00 154.85

3 godine 0.00 0.00 30.00 70.00 110.00 117.00

5 godine 0.00 0.00 15.00 50.00 110.00 223.40

7 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 20.00 40.00

10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 10.00

Ukupno 154.20 259.52 380.55 479.95 574.95 679.82

Potražnja na domaćem tržištu tokom 2018 godine bila je stabilna. U skoro svim

aukcijskim ponudama, ponuda je čak i premašila iznos objavljen od strane Trezora

Kosova za aukciju. Bankarski sektor nastavlja da održava zadovoljavajuću poziciju

likvidnosti 2. Vredi istaći da izražena likvidnost u bankarskom sektoru ne znači nužno

i mogućnost povećanja investicija u LV od strane primarnih učesnika, zbog

ograničenja koje organizacije roditelja imenuju za komercijalne banke sa

međunarodnim kapitalom koji posluje na Kosovu.

Međutim, likvidnost bankarskog sektora imala je pozitivan efekat na održavanje

kamatnih stopa na zadovoljavajućem nivou. Prosječna kamatna stopa na portfolio

domaćeg duga povećala se na 2.09% sa 1.88% na kraju 2017 godine.

Grafikon 3: Prosečne norme interesa / kamate

2 Izvor: Izveštaj o Finansijkoj Stabilnosti, CBK 2018

0.00%

1.00%

2.00%

3.00%

4.00%

5.00%

6.00%

BonoTrezora 3meseca

BonoTrezora 6

meseca

BonoTrezora 12

meseca

ObvezniceVlade 2

god.

ObvezniceVlade 3

god.

ObvezniceVlade 5

god.

ObvezniceVlade 7

god.

ObvezniceVlade 10

god.

2014 2015 2016 2017 2018


12

2.2. Portofolio medžunarodnog duga (2018)

Do kraja 2018 godine, međunarodni dug iznosio je 416.43 miliona Eura, što

predstavlja oko 38% ukupnog državnog duga, ili 6.2% BDP-a. Najveći deo ili oko

74% međunarodnog portfolija duga je izloženost prema NBIR-u i MMF-u.

Grafikon 4: Struktura medžunarodnog duga prema kredotorima i tipa kredita

Sredstva pozajmljena od strane MMF-a su u valuti SDR3. Do kraja 2018 godine

izloženost ovom programu iznosila je oko 160 miliona eura ili 38.4% međunarodnog

duga. Očekuje se da će se zajam u potpunosti vratiti u 2022 godini, sa više od 69%

iznosa kredita koji se vraća 2020 do 2021 godine, Stoga s aciljem da se smanji teret

za isplatu u 2020-2021 godinni, može se razmatrati mogućnost da se refinansira ili

da se delimično ili potpuno restrukturira na osnovu planiranja budžeta. Drugi

najveći kreditor na Kosovu je MBIR koji čini 35.3% međunarodnog duga, dok MAR i

KFW imaju jednak procenat od po 12%.

3SDR je 'košara' valuta koja se sastoji od valuta: EUR, USD, GBP, CNI i JPI. Vrednost SDR se određuje na osnovu

proseka koji se izvlači iz gore navedenih valuta. S obzirom na prirodu SDR-a i način određivanja njegove

vrijednosti, ova valuta se smatra prilično stabilnom.

35%

12%38%

1%12%

2%0%

MBOR MAR MMF

ISDB/SFD KFW UniCredit

EBRR

87%

13%

Multilateral Bilateralni


13

2.3 Usluge opšteg držanvog duga

Sa zakonom o javnom dugu je definisao prioritet plaćanja javnog duga bilo kojoj

drugoj državnoj obavezi. "... tvrdnje koje se tiču isplate glavnice i kamate državnog

duga ce predstavljati prvu tvrdnju protiv opšteg računa Ministarstva ... i nece sada

ili kasnije zavisiti od bilo kojeg drugog zahteva."

Republika Kosovo neprekidno vrši usluge duga na vreme i efikasno tretira zahteve

za isplatu, na osnovu finansijskih sporazuma koji su na snazi. Sve uplate se obrađuju

od strane Budžeta Republike Kosova od strane Sektora Trezora.

Sledeća tabela prikazuje usluge državnog duga tokom godina podeljenih na glavnicu

i kamatu:

Tabela 5: Usluga opšteg duga

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Usluge duga 25.47 34.88 44.88 85.20 77.31 41.02

Vraćanje glavnice 13.99 22.05 28.87 65.99 58.63 22.02

Skontirani iznos i Kamata LV 11.35 12.46 15.63 18.70 18.68 19.00

Usluge duga/Ukupan prihod (%) 1.78 2.41 2.65 4.82 4.04 2.04

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI

14


3.1. Glavni makroekonomski razvoji tokom 2018. godine

Realni ekonomski rast - Prema preliminarnim podacima Agencije za statistiku

Kosova (ASK), realni (Bruto Domaći Proizvod) BDP tokom 2018. godine povećan je

za 3.9% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu dosadašnje istorije, godišnje

procene ekonomskog rasta su obično veće od kvartalne. Prema tome, sudeći po

pozadini pregleda ekonomskog rasta ASK i performansi potrošačkog finansiranja i

investicionih resursa, očekuje se da će konačna procena rasta za 2018. godinu biti

veća.

Ekonomski pokazatelji pokazuju da je 2018. godina bila godina kontinuiranog

ekonomskog oporavka kao rezultat poboljšanih uslova kreditiranja, povećanja

prihoda iz inostranstva (doznake i kompenzacije radnika) i ubrzane dinamike

realizacije (privatnih i javnih) investicija. U međuvremenu, trgovinski bilans tokom

2018. godine pogoršan je za oko 15.5% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom

kao rezultat nedostatka metala, neizvesnosti u spoljnom ekonomskom okruženju i

povećanog uvoza usluga. Očekuje se da će realni rast BDP-a u 2019. godini biti

4.7%. Ovo ubrzanje ekonomskog rasta odražava najoptimističnija očekivanja u

pogledu rasta izvoza i investicija, dok se očekuje da će rast potrošnje dati glavni

doprinos rastu.

Inflacija - Prema ASK, uprkos prosečnoj inflaciji tokom 2018. godine od 1.1% u

potrošačkim cenama i 2.7% u uvoznim cenama tokom 2018. godine i povećanje

investicionih i izvoznih troškova 2018. godine učinjeno je zaključkom u porastu od

1,0% na nivou deflatora BDP-a.

Ukupni budžetski prihodi - očekuje se rast od oko 11% sa 1,757 miliona evra u

2018. godini na 1,949 miliona evra u 2019. godini. Predviđa se da će prihodi do

2022. godine dostići 2,276 miliona evra. Očekuje se da će učešće direktnih poreza u

odnosu na ukupnu naplatu poreza do 2022. godine ostati na istom nivou kao i 2018.

godine, oko 15% u 2022. godini. Očekuje se da će PDV i akcize biti glavni doprinosi

vrednosti, održavajući udeo od preko 70% od ukupno prikupljenih prihoda.

Rashodi - za period 2020-2022 predviđa se rast u kontinuitetu na postepen način,

dostižući € 2,603 miliona u 2022. godini, što je porast od oko 3% u proseku u

srednjem roku, gde se očekuje da će kapitalni rashodi porasti u proseku za 2.4%,

dok će sadašnji 3.5%.

Fiskalni deficit - kako je predviđeno u fiskalnom okviru, planirano je da se finansira

iz domaćeg zaduživanja, spoljnog zaduživanja i jednokratnih prihoda, uključujući


15

besplatne prihode od likvidacije društvenih preduzeća. Spoljni dug je planiran za

potrebe finansiranja projekata koji su već uključeni u postojeći okvir budžeta i

projekte za zajmove za organizacije za koje vlada deluje kao garant. Očekuje se da

će bankarski bilans biti u proseku iznad 4.5% nominalnog BDP-a, u skladu sa

kriterijumima ZUORJF4 za korišćenje sredstava KAP. Deficit se takođe održava na

nivoima utvrđenim fiskalnim pravilom, ispod 2% BDP-a.

Potreba za državnim finansiranjem učinjena je na osnovu redovnog planiranja za

domaći i spoljni dug, zadržavajući ga na opravdanim nivoima. Što se tiče javnog

duga za period koji je pokriven SOT-om i PDD-om, uzeto je kreditno financiranje za

određene projekte (potpisane, ali ne i pretplaćene, kao i one za koje se očekuje da

će biti potpisane). Štaviše, scenarij ekonomskih i fiskalnih projekcija uzima u obzir i

izdavanje hartija od vrednosti, za finansiranje deficita. Uzimajući u obzir i povraćaj u

srednjeročnom periodu, očekuje se postepeni porast rezerve javnog duga, ali će

ukupan odnos duga prema BDP-u ostati na prihvatljivom nivou i održiv. Međutim, u

projekcijama ovog Okvira nije uzeta u obzir mogućnost da Vlada izda državnu

garanciju za Kosova e Re. U slučaju da u budućnosti Vlada izdaje takvu garanciju,

nivo javnog duga će dostići prilično visoke nivoe, a potencijalno će se postići i najviši

nivo dozvoljen Zakonom o javnom dugu. Prema Zakonu o javnom dugu, državne

garancije se smatraju državnim dugom. Shodno tome, potencijalno izdavanje

državnih garancija za gore navedeni projekat, povećalo bi javni dug zemlje, a time bi

se smanjili ili potpuno zabranili krediti za druge projekte, uzimajući u obzir

pokazatelje stabilnosti javnog duga.

Deficit tekućeg računa procenjen je za 8.1% BDP-a za 2018. godinu, dok će se u

2019. godini deficit pogoršati kao rezultat visokog rasta kapitalnih investicija.

Očekuje se da će se ovaj pokazatelj kretati oko nivoa od 9.5%, prosečno tokom

predviđenog perioda 2020-2022. godine. Trgovinski deficit za 2018. godinu

procjenjuje se na oko 29.3% BDP-a i očekuje se da će biti oko 31% u srednjoročnom

periodu. Trgovinski deficit i dalje predstavlja izazov za kosovsku ekonomiju.

Međutim, očekuje se da će izvoz usluga protiv-težiti značajno uvoz usluga,

uglavnom zbog očekivanja porasta putovanja i diversifikacije izvoza usluga u pravcu

izvoza IT i centralnim uslugama za podršku. Međutim, očekuje se da će promene

poreske politike u cilju stimulisanja domaće proizvodnje i porast izvoza, zameniti

uvoz smanjenjem negativnog trgovinskog deficita.

'Klauzula o investiranju' kao i sredstva likvidacije KAP-a očekuje se da će pokazati

prve rezultate u prvoj polovini 2019. godine, s obzirom na to da projekti započeti u

prethodnoj godini nisu počeli na vreme, te su kao takvi odloženi za 2019. godinu.

4 Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti


16

Iako se očekuje da će najveći efekat nastati u srednje-ročnom periodu, posebno u

2020. godini. Projekti u klauzuli mogu biti povećanog ili sporijeg intenziteta, u

zavisnosti od faze procedura pokretanja projekta. Pored sredstava predviđenih

projektima klauzule (približno 197 miliona evra godišnje za period 2020-2022),

najmanji uticaj u srednjoročnom periodu će biti na korišćenje slobodnih

likvidacionih sredstava u KAP, koji prelaze u državni budžet i isključivo su posvećeni

kapitalnim projektima, u skladu sa zakonskim kriterijumima za njihovo korišćenje.

Bankarski sektor - nastavlja obeležavanje ubrzanog porasta u davanju kredita.

Ukupni krediti su u decembru 2018. dostigli blizu 2.76 milijardi evra (2,755 miliona

evra), što predstavlja povećanje od 10.9% u odnosu na isti period prethodne

godine. U narednih nekoliko godina očekuje se da će biti dalje olakšice zaduživanja,

i time se očekuje porast kreditne potražnje.

Depoziti - Glavno finansiranje bankarske aktivnosti i nastavlja da se vrši preko

depozita. Ukupni depoziti u decembru 2018. godine iznosili su 3.4 milijarde evra

(3,392 miliona evra), čime je zabeležen godišnji porast od 9.1%, što je više od stope;

istovremeno sa rastom u istom periodu prošle godine. Kao i prošle godine, rast

poslovnih depozita u nastavku je dominantan u odnosu na rast pojedinačnih

depozita za 14.3% i 7.1%, respektivno.

3.2. Glavni faktori rizika

Glavni faktori rizika koje treba uzeti u obzir za srednjoročni period navedeni su u

nastavku:

1. Rizici energetskog sektora

Vlada namerava da sprovede projekat elektrane “Kosova e Re” sa kapacitetom od

500 MW. Komercijalni ugovori za projekat elektrane “Kosova e Re” uključuju

obaveze za uspešno okončanje investicija od preko 1 milijarde evra. Prema ovim

ugovorima, Nova elektrana Kosova e RE 5, koji je javni kupac električne energije na

veliko, garantovaće kupovinu (prijem) sve energije proizvedene u elektrani Kosova e

Re, u narednih 20 godina, dakle, dužina ovog perioda predstavlja nepredvidivi

potencijalni rizik.

Štaviše, postoji rizik za projekat elektrane Kosova e Re u vezi sa investicijama

potrebnim za (i) otvaranje novog rudnika za proizvodnju uglja za elektranu Kosova e

Re (isporučuje EKK), (ii) obezbeđivanje adekvatnog vodosnabdevanja (Iber-Lepenci)

i (iii) investicije u elektroenergetsku mrežu (KOSTT6).

5 ‘’Kompania e Re’’ elktrične enrgije na Kosovu, 100% u vlasništvu Vlade Kosova. 6 Operator sistema, prenosa i tržišta, DOO, 100% u vlasništvu Vlade


17

2. Potencijalne vladine garancije

Sadašnje garancije državne vlade iznose 44 miliona evra za dve kreditne linije u

Kosovskom fondu za osiguranje depozita i gradski saobraćaj u Prištini (JP Lokalne

uprave). Iz internih procena, Vlada smatra da je malo verovatno da se ove garancije

moraju pozivati i da se kreditni rizik smatra preniskom.

Garancija vlade zahteva odobrenje ne samo od same vlade, već i od parlamenta (za

većinu od 2/3 za odobrenje). Trenutno, Ministarstvo finansija nije primila nijedan

drugi zahtev za garanciju. U slučaju da postoji neki takav zahtev, ostaje da se vidi

kakva je verovatnoća i obim rizika koji proizilaze iz takvih mogućih garancija.

3. Pod-izvršenja kapitalnih rashoda

Porast javnih kapitalnih rashoda za tretiranje strukturalnih prepreka predstavlja

stub strategije Vlade da podrži prijateljsko ekonomsko okruženje za ekonomski rast.

Poslednjih godina, uprkos poboljšanjima, nedovoljno izvršenje kapitalnih rashoda

premašilo je 5% od ukupnih budžetskih iznosa. Za oprezne ciljeve planiranja, okvir

2020-2022 predviđa istorijski nivo pod-izvršenja za kapitalne projekte koji se

finansiraju iz redovnog budžeta, dok su za projekte finansirane od zajma,

pretpostavke su još konzervativnije.

Međutim, pod-izvršenje kapitalnih projekata na pretpostavkama baznog scenarija,

posebno za projekte zaduživanja, uzima se u obzir potencijalni rizik za sniženje

predviđenih porasta. To je zato što izvršenje kapitalnih projekata finansiranih iz

koncesionog duga, nakon potpisivanja finansijskih sporazuma, ostaje još uvek izazov

za budžetske organizacije, uglavnom kao rezultat o brzoj odluci za kredit, odnosno

bez osiguranja da postoje svi preduslovi,, da je projekat zreo, sa detaljnim studijama

i analizama (uključujući analizu tržišta), kako bi se osigurao trenutni početak

implementacije projekta nakon ratifikacije kredita i da se kreditna sredstva iskoriste

što efikasnije. Drugi faktori koji su vredni pomenuti su nedostatak odgovarajuće

harmonizacije procedura nabavki sa procedurama kreditora od početka procesa,

nezadovoljavajuće učešće zvaničnika resornog ministarstva tokom procesa

pregovaranja kredita, konsolidacija i nestabilnost jedinica za implementaciju

projekata, nedostatak kapaciteta za takve projekte, itd.

Kao preporuka NKR-a (Nacionalna kancelarija revizije) i na osnovu plana

implementacije preporuka koje je odobrena od strane Vlade, počela se izveštavati u

vladi o nivou izvršenja projekata zaduživanja, pored izveštavanja i ministra finansija

kvartalni pojedinačni izveštaji koje se primaju od strane Budžetske Organizacije i

subjekta o izvršenju projekta u skladu sa zahtevima zakonodavstva.

4. Visoka zavisnost prema doznakama

Doznake predstavljaju važan izvor eksternog finansiranja na Kosovu 2018. godine,

što predstavlja povećanje od 5.4% u odnosu na 2017. godinu. Ovi tokovi su

značajno ublažili trgovinski deficit i uglavnom se koriste za potrošnju, čime se


18

ublažavaju negativni efekti siromaštva i visoke nezaposlenosti na Kosovu.

Pad/porast ovih tokova prenosi se na niži / veći raspoloživi dohodak, a zatim na nižu

/ veću potrošnju koja se zatim odražava u BDP-u i manjim / većim budžetskim

prihodima.

5. Pritisak za porast potrošnje na transfere

Kao što je navedeno u SOR-u 2020-2022, fiskalni prostor unutar granice zakonskog

deficita od 2 posto ide do oko 0.0 posto BDP-a (0 miliona eura) u 2020. i 2021. i 0.6

posto BDP-a (50.3 miliona evra) u 2022. godini, pošto se predviđa da će fiskalni

deficit prema fiskalnim pravilima iznositi 2.0% u 2020. i 2021. i 1.4% u 2022. Prema

ovim projekcijama, jasno je da fiskalni prostor za prilagođavanje novim transfernim

inicijativama socijalna je prilično ograničena. Povećani pritisak na korištenje javnog

novca kao redistribucija, posebno kada takva redistribucija ne cilja na siromaštvo,

već se temelji na drugim kriterijima, predstavlja fiskalni rizik za fiskalnu strategiju

usmjerenu na društveno-ekonomski razvoj.

6. Fiskalni rizici od prikupljanja prihoda

Prema studiji EU-a iz 2017. godine, vrednost neformalne ekonomije na Kosovu

procenjena je na 1,845 miliona evra, što čini oko 31.7% BDP-a. Ovo predstavlja

lagani pad u odnosu na prethodnu procenu u 2015. godini kada je neformalna

ekonomija iznosila oko 31.7% BDP-a. Trenutno, ne postoji procena veličine

poreskog jaza koji proizlazi iz poreske evazije od strane neformalne ekonomije.

Projekcije prihoda budžeta za 2019. godinu i naredne dve godine uključuju dodatni

iznos od 14 miliona evra godišnje koji se prikuplja kao rezultat napora Poreske

uprave za umanjenje poreskog jaza. Međutim, to ne predstavlja nikakav rizik za

budžetski balans jer Zakon o budžetu 2019 uključuje odredbu (član 18.) koja u

skladu sa tim zahteva uskraćenost potrošnje shodno s okolnostima u slučaju ne

prikupljanja ovih 14 miliona evra.

Važan fiskalni rizik povezan sa poreskim prihodima je da li se mogu prikupiti

poreska naplaćivanja ili ne. Prema godišnjem finansijskom izveštaju za 2018.

godinu, fakturisanih neplaćenih računa iznose 632 miliona evra, od čega se 462

odnose na nivo centralne vlade i 170 na nivo lokalne samouprave. Ovih 632 miliona

evra fakturisanih neplaćenih računa predstavljaju značajan porast u odnosu na

2016. godinu (516 miliona evra) i 2017. (539 miliona evra). Prosečan godišnji rast za

period 2016-2018. Iznosi 10.8%.

7. Neplaćene obaveze

Članom 39 Zakona o UJF i propisuje da su neplaćene obaveze plaćanja koja su

istekla preko 30 dana. Trenutno nema informacija koje pokazuju koliki je iznos

neplaćenih obaveza. Finansijski izveštaj obuhvata aneks neplaćenih obaveza koje

obuhvataju finansijske obaveze, fakturisanih plaćanja i neplaćene obaveze, ali ne


19

dodeljuje iznose za ove različite kategorije. Ministarstvo finansija planira da ove

različite kategorije podeli u finansijskom izveštaju za 2019. godinu Relevantni

rezultati će biti uključeni u SOT 2021-2023. godine.

8. Fiskalni rizici sudskih predmeta

Važan pokazatelj fiskalnih rizika u sudskim predmetima je razvoj godišnjih državnih

uplata za sudske odluke. Tabela 7 predstavlja isplate sudskim odlukama u

poslednjih tri godina, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Generalno

gledano, isplate za sudske odluke ne čine više od 1% ukupnog rashoda budžeta,

iako pokazuju niz porasta tokom godina. Većina troškova za sudske slučajeve u

2017. i 2018.godini proizilazi iz nivoa lokalne uprave. Plaćanja za sudske odluke na

centralnom nivou uglavnom se pripisuju Ministarstvu životne sredine i prostornog

planiranja, Ministarstvu kulture, omladine i sporta i Ministarstvu unutrašnjih

poslova. U 2018. godini, isplate po osnovu sudskih odluka iznosile su 0,52% tekućih

izdataka budžetskih organizacija na centralnom nivou i oko 2,71% na lokalnom

nivou, što zajedno čini 1,05% sveukupnih budžetskih rashoda. Da bi se dobila

potpunija slika o fiskalnim rizicima koji proizlaze iz troškova sudskih predmeta, bit

će potrebno znati koliko će biti veliki troškovi koji mogu proizaći iz predmeta koji su

u toku pred sudom7.

Tabela 6. Isplate na osnovu sudskih odluka (milion Evr)

2016 2017 2018

2018/Ukupan rashod BO-a

Centralna Vlada 4.11 5.26 7.59 0.52%

Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja

51.79% 46.47% 31.25% 6.28%

Ministarstvu kulture, omladine i sporta

2.65% 7.19% 13.61% 3.45%

Ministarstvu unutrašnjih poslova

4.17% 16.98% 3.15% 0.21%

Lokalna uprava 2.23 6.29 12.67 2.71%

Opština Uroševac 7.21% 17.25% 22.86% 9.82%

Opština Leposavić 0.00% 3.20% 17.61% 49.29%

Opština Mitrovica 6.65% 8.55% 8.31% 5.58%

Opština Prizren 4.60% 8.82% 7.74% 2.36%

Ukupno (mil Evr) 6.34 11.54 20.26 1.05%

Ukupna naplata / ukupan rashod budžeta (%)

0.38% 0.66% 0.97%

7 SOT-a sledeći će uključiti detaljnije informacije o glavnim plaćanjima za sudske odluke i pokušaće

kvantifikovati veličinu troškova koji mogu nastati iz predmeta koji su u toku pred sudom.


20

9. Fiskalni rizici koji proizlaze iz JP-a

Vlasništvo nad PJV-a, koje su prvenstveno namenjene za pružanje javnih dobara,

izlaže Vladu Kosova velikim rizicima, bilo kroz potrebu da se garantuje

nepromenjena isporuka javnih dobara ili kroz izloženost potencijalnim finansijskim

obavezama. Trenutno su pod zaduženim kreditima u iznosu od 57 miliona, a

zagarantovani krediti uključuju iznos od 44 miliona. U srednjoročnom periodu, rizici

koje predstavljaju javna preduzeća odnose se na njihov nedostatak likvidnosti i

potrebu za doprinosom dioničara u obrtni kapital (subvencije) uprkos dugoročnom

finansiranju putem kredita.

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA

21

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM

DRŽAVNOG DUGA

Održivo upravljanje državnog duga zahteva pravilnu analizu glavnih tržišnih rizika i

drugih pratećih rizika. U okviru tržišnih rizika analizira se (a) U okviru tržišnih rizika

analiziraju se (a) rizik od stope deviznog kursa i (b) rizik kamatnih stopa , dok se

drugi rizici analiziraju (c) rizik od refinansiranja, (d) rizik pod-zaduženih kredita

javnim entitetima (e) rizik potencijalnih obaveza koje izlaze od kreditnih garancija i

(e) operativni rizik. U nastavku će biti predstavljena analiza uticaja ovih rizika na

zaduženi portfelj na srednjeročnom periodu.

4.1 Rizik normi deviznih razmena

Devizni rizik je oblik tržišnog rizika koji nastaje kada se krediti daju u stranim

devizama. Nepovoljne promjene u ovoj varijabli mogu rezultirati dodatnim

troškovima usluga duga, nižom vrijednošću isplate nego što je prvobitno

ugovoreno, ili povećanjem općeg stanja duga. Pošto su svi prihodi Vlade Kosova

prihvaćeni u Evrima, svako zaduživanje u drugim valutama stvara izloženost

deviznom riziku.

Kosovski portfoflio međunarodnog duga trenutno se sastoji od tri valute: Euro, SDR

i veoma mali udio u SAR-u. Vlada Republike Kosovo je ugovorila i ratifikovala kredite

i u valutama USD, ali povlačenja / isplate iz ovog kredita još nisu počeli. Većina

novih projekt/kredita pregovaranih i koji su u procesu pregovaranja su u Evrima.

Uzimajući u obzir sledeću strukturu u kojoj je samo 15.41% ukupne zalihe duga je u

valuti koja nije u evrima, rizik devizne razmene je nizak i nalazi se u okviru

ogranićenja od 30% koju je postavio PDD 2019-2021. Tome doprinosi i činjenica da

je Kosovo usvojilo Evro kao lokalnu valutu, kao jednu od visokostojećih valuta. Ovo

predstavlja prednost u odnosu na zemlje regiona koje imaju svoje nacionalne

valute.


22

Grafikon 5: Struktura opšteg duga po valutama

Pošto neki kreditori imaju sopstvenu politiku finansiranja valute, izbegavanje

pozajmica u stranoj valuti je u nekim slučajevima nemoguće. Uzimajući u obzir

povoljne uslove kreditiranja, prihvatljivi su i ekonomski povoljni da ih pozajmljuju i

od ovi kreditora.

4.2 Rizik kamatnih normi

Ova vrsta tržišnog rizika pojavljuje se kada kamatna stopa na kredit nije fiksna, već

je subjekat kretanju kamatnih stopa na tržištu. Nepovoljne promjene kamatnih

stopa utiču na rast međunarodnih i domaćih usluga duga.

U Kosovskom portfoliju duga, udeo duga sa promenljivom kamatnom stopom je

relativno mali, 15% od ukupnog portfolija duga, i nalazi se unutar granica od 30%

definisanog u PDD za 2019-2021. U strukturi međunarodnog duga, glavna izloženost

dolazi od programa finansiranih sa MMF-a. Sastav portfelja duga prema vrsti

kamatne stope je kako slijedi:

Grafikon 6: Struktura opšteg duga po vrsti kamate

86.76%

15.24%

0.17%

EUR SDR SAR

85%

15%

Fiksna Variabilna


23

U narednim godinama, očekuje se da će izloženost programu MMF-a ići prema

smanjenju, jer će se zajam iz ovog programa biti vraćen do 2022. Međutim,

portfolia duga takođe sadrži nove kredite koji su ugovareni sa promjenlivim

stopama, ali koji nisu još isplaćeno. U zavisnosti od stepena implementacije ovih

projekata, izloženost riziku kamatnih stopa može se povećati.

Kao iu slučaju deviznog rizika, u specifičnim slučajevima, potpuno izbegavanje rizika

je nemoguće. Stoga, kontrolisana i upravljujuća izloženost riziku kamatne stope

prihvatljiva je u slučaju portfolija državnog duga Republike Kosovo.

4.3 Rizik od refinansiranja

U okviru unutrašnjeg duga, rizik od refinansiranja se odnosi na mogućnost da

investitor /vlasnik papira od vrednosti ne može zameniti postojeću investiciju

novom investicijom u vreme dospeća. Ovo može uticati na povećanje troškova

refinansiranja i neispunjenja iznosa za pozajmicu na određenoj aukciji.

U portfelju državnog duga na Kosovu, izloženost riziku refinansiranja postepeno je

smanjena kao rezultat produženja prosečnog vremena dospeća kroz emitovanje

papira od vrednosti sa različitim dospećima. Do kraja 2018. godine, iznos domaćeg

duga koji dospeva u toku godine pao je na 36% sa 47% koliko je bio prošle godine.

Kao prilično efikasan pokazatelj, profil povrata duga pokazuje stepen koncentracije

duga koji se mora refinansirati /otplatiti tokom godina:

Grafikon 7: Profil povratka ukupnog duga (2018)

0

50

100

150

200

250

300

350

Međunarodni Dug Unutrašnji Dug


24

4.4 Rizik od kontigentnih obaveza koje proizilaze iz kreditnih

garancija i podpozajmljenih kredita

U portfelju državnog duga, potencijalni izvor ovog rizika predstavljaju garantovani

krediti od strane javnog sektora i međunarodni zajmovi podpozajmljeni od

Ministarstva finansija kompanijama koje pružaju osnovne javne usluge. Garantovani

krediti na kraju 2018. godine iznose 44 miliona evra i čine manje od 1% ukupnog

duga. Deo portfelja koji može tražiti bliže praćenje je državna garancija protiv

urbanog saobraćaja i podpozajmljenih kredita kompanijama koje nude javno dobro.

Analize finansijskih i ekonomskih rizika izazvale su zabrinutost zbog slabog učinka

javnih kompanija. Dublje preusmeravanje finansijskih rezultata ovih kompanija

može prouzrokovati teret za Vladu u srednjoročnom periodu, kako u

subvencioniranju usluga koje pružaju, tako i za preuzimanje finansijskih obaveza

prema spoljnim kreditorima.

Imajući u vidu mogućnost da se u narednih nekoliko godina iznos garantovanog

duga može povećati u zavisnosti od modela finansiranja izgradnje energetskih

kapaciteta (Nova kosovska elektrana i ne samo), pristup odobravanju novih

državnih garancija će i dalje biti strogo regulisan. Da bi se ograničio uticaj rizika od

kontigentnih obaveza i dalje će se sprovoditi niz sledećih mera: (a) praćenje

finansijske pozicije korisnika, (b) početna procena mogućnosti materijalizacije

postojećih kontigentnih obaveza. U zavisnosti od procene navodnih gubitaka,

utvrdiće se i tarife sprovodljivih garancija prema Zakonu o javnom dugu. Kao mera

za upravljanje ovim rizicima služi i uključivanje garancija u visini iznosa ukupnog

duga u izračunavanju granice duga naspram BDP-u.

4.5 Operativni rizik

Operativni rizik povezan je sa načinom organizovanja aktivnosti upravljanja

državnim dugom. U funkciji efikasne unutrašnje efikasne kontrole, upravljanje

državnim dugom se i dalje vrši u skladu sa važećim zakonskim odredbama. Pravila i

procedure za funkcionisanje divizije za upravljanje dugom u Trezoru/MF su izrađena

sa jasnim i sistematizovanim odgovornostima za zaposlene. Međutim, operativni

rizik koji proizilazi zbog veoma malog broja osoblja unutar DUD-a je i prethodno

identifikovan od strane misija Svetske banke i nastavlja da predstavlja poteškoće u

radu divizije, čije adresiranje je stalno u procesu.

Zakonodavstvo o državnom dugu je u procesu revizije prilikom čega se odrediti

mehanizmi koji doprinose minimiziranju operativnog rizika. Jedan od tih

mehanizama je formalizacija koordinacije svih aktera uključenih u lanac

prouzrokovanja državnog duga. Očekuje se da će ovaj proces biti završen do kraja

2019. godine, uz tehničku podršku stručnjaka Svetske banke.


25

Izrada sledećih srednjoročnih strateških dokumenata: Analiza održivosti duga,

Srednjoročni okvir rashoda i Program državnog duga se vrše u koordinaciji sa

makroekonomskim odeljenjem i relevantnim strukturama u okviru Ministarstva

finansija. Međutim, u cilju dobrog upravljanja u oblasti državnog duga, značajna je

prethodna koordinacija između DUD-a i Odeljenja za međunarodnu finansijsku

saradnju u okviru MF-a kako bi se obezbedilo strogo sprovođenje Programa kroz

koordinaciju finansiranja sa MFI prema identifikovanim granicama rizika.

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022.

26


U zavisnosti od unutrašnjih i spoljnih tržišnih uslova, Ministarstvo finansija određuje

izvore za finansiranje identifikovanih potreba u srednjoročnom periodu na osnovu

svoje destinacije. Planirano je da se finansiranje kapitalnih projekata vrši preko

međunarodnog duga, odnosno zaduživanja pod koncesijskim uslovima od strane

međunarodnih finansijskih institucija, dok će se sredstva za budžetsku podršku

obezbediti na domaćem tržištu.

U nastavku su prikazani spoljni i unutrašnji izvori finansiranja koji su dopstupni Vladi

Republike Kosovo.

5.1 Spoljni izvori finansiranja

Vlada Kosova ugovara međunarodni dug od strane multilateralnih i bilateralnih

kreditora. Glavni izvori multilateralnog finansiranja su međunarodne finansijske

institucije kao što su MAR, MMF, EBRD, EIB u kojima je Kosovo učlanjeno. Krediti

MAR-a se ugovaraju pod veoma povoljnim uslovima uz niske fiksne kamatne stope i

dugoročnim dospećima u valutama Evro i SDR-a. Krediti iz programa MMF-a

ugovoreni su sa kraćim rokom dospeća, sa promenljivim kamatnim stopama i

denominirani su u valuti SDR-a. Krediti EBRD-a su ugovoreni sa dužim rokom

dospeća od preko 15 godina, imaju promjenjive kamatne stope EURIBOR 6 meseci,

njihova prednost je jer su denominirani u EVR valuti.

Uslovi kredita EIB-a su skoro slični kreditima EBRD-a, ali njihov prioritet je u

mogućnosti da izaberu vrstu fiksne ili varijabilne kamatne stope. Ostali

multilateralni kreditori uključuju: Islamsku razvojnu banku (IRB) i Saudijski razvojni

fond (SRF). U međuvremenu, bilateralni kreditori uključuju Nemačku banku za

obnovu i razvoj (KfW), austrijsku UniCredit Bank, Exim Bank u ime Vlade Mađarske i

NATIXIS u ime francuske vlade. Ovi kreditori takođe finansiraju niske fiksne

kamatne stope sa dugim rokovima dospeća od 18 do 30 godina, sa uslovljenom

vrstom 8 kredita koji se, prema stručnim procenama, ne preporučuje s obzirom na

ograničenja koja oni predstavljaju. Neki bilateralni krediti se nude kroz kombinaciju

izme]u grantova i kredita.

U zavisnosti od usvojenih politika i obaveznih za dužnika, većina kreditora finansira

samo određene projekte u određenim sektorima. Procedure za ovu vrstu

zaduživanja karakterišu se pregovaranjem i pratećim procedurama koje mogu

trajati 3-12 meseci. Pored kamatne stope i drugih tarifa, na međunarodne kredite

8 Tied aid credit –Uslovni krediti za pomoć. Razvijena zemlja će obezbediti bilateralni kredit u zemlji u razvoju,

ali obavezuje da se novac troši na robu ili usluge proizvedene u zemlji koja nudi kredit.


27

se sprovode i tarife obavezivanja koje se izračunavaju na neisplaćeni iznos, počevši

da teku od trenutka potpisivanja. Prednost ovog tipa zaduživanja, za razliku od

papira od vrijednosti, je u tome što sredstva iz kredita služe kao infuzija novca iz

vana.

Očekuje se da će Kosovo nastaviti da uzima kredite iz ovih službenih stranih izvora.

Pošto je Kosovo sada kategorizovano kao deo Grupe Svetske banke ('GSB') kao

mešovite zemlje MAR, očekuje se da će Kosovo i dalje imati pristup srednjoročnom

periodu finansiranja sa povoljnim uslovima u okviru Grupe Svetske banke. Krediti iz

MAR su sa najpovoljnijim uslovima za Kosovo, uzimajući u obzir i podršku koju pruža

GSB u preliminarnom dizajniranju projekata. Ovome se dodaje i činjenica da u ovim

kreditima nije uslovljeno sprovođenje projekata od strane domaćih kompanija koje

nude kredit kao što se dešava nekim bilateralnim kreditorima. Ostali kreditori

prema kojim su ugovoreni krediti u okviru međunarodnog portfelja i za koje se

očekuje da će otpočeti isplate uključuju Međunarodni razvojni fond OPEC-a, EBRD i

Evropsku investicionu banku (EIB).

Kako bi se izbegli nepodnošljivi nivoi rizika, zaduživanje iz međunarodnih izvora

finansiranja će se vršiti prema sledećim prioritetima, ali će se pratiti u skladu sa

ograničenjima rizika utvrđenim u ovom PDD-u:

- valuta evro, fiksna kamatna stopa

- valuta evro, varijabilna kamatna stopa

- valuta ne-evro, fiksna kamatna stopa

- valuta ne-evro, varijabilna kamatna stopa

U nastavku su prikazane sve finansijske institucije (potencijalni kreditori) u kojima

Kosovo ima pristup finansiranju, podeljene prema vrsti finansiranja:

Finansiranje budžeta

Međunarodni monetarni fond (MMF),

Svetska Banka

Finansiranje projekata:

Svetska Banka – Međunarodna asocijacija za razvoj (MAR)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

Evropska investiciona banka (EIB)

Nemačka banka za obnovu (KfW)

Savezna Republika Austrija

Islamska banka za razvoj (IBR)

Saudijski razvojni fond (SRF)

Fond OPEC-a za razvoj (OFID)


28

Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA)

Razvojna Banka Saveta Evrope (CEB)

Republika Mađarska

Republika Francuska.

Tabela 7: Spoljni izvori finansiranja i njihovi uslovi, zasnovani na trenutnim

stopama

Kategorija kreditora Valuta Vrsta

kamate

Kamatna

stopa (%)

Grace

period

godina

Dospeće

(godine)

MMF SDR Varijabilne 1 +

varijabilne 3 5

MAR SDR Fiksne 0.75 10 25

MAR- EUR EVR Fiksne 1.27 5 25

Multilateralne - Islamske USD/SDR Fiksne 2-4 3-5 18-20

Multilateralne - EBRD/EIB EVR Varijabilne 1 +

varijabilne 4 15

Bilateralne - Austrija EVR Fiksne 1.1 6 21

Bilateralne - KfW EVR Fiksne/

Varijabilne 3.6 3 12-40

Bilateralne - Francuska EVR Fiksne 0.036 5 35

Bilateralne - Mađarska EVR Fiksne 0 1.5 17

Izgledi vezani za zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija prate

trenutno uspostavljene odnose i uglavnom će biti u obliku direktnih i

podpozajmljenih koncesionih kredita za podršku strateškim oblastima. Projekti koji

se finansiraju multilateralnim kreditima do sada su bili uspešniji u njihovoj realizaciji

zbog stručnosti koju ovi kreditori imaju u pružanju finansiranja.

Generalno, pozajmljeni bilateralni krediti za finansiranje projekata nisu bili efikasni

u kontekstu sprovođenja projekata, jer uključuju brojne institucionalne strane,

diplomatske nivoe komunikacije, što uzrokuje kašnjenja u početku sprovođenja

projekta. Pored toga, država u ulozi kreditora se ne pojavljuje sama, već preko

vladinih agencija ili drugih finansijskih institucija, koje u većini slučajeva nemaju

tehničku stručnost u pružanju finansiranja i praksi za uspešno sprovođenje

projekata. Iz tog razloga smatramo da je manje prikladno ući u bilateralne kreditne

odnose za kredite uslovne vrste, koji se ne preporučuju.

U okviru trajanja ovog dokumenta planirano je da se iz fondova iz spoljnih izvora

finansiranja, odnosno iz Svetske banke, uključimo u razvojni program kroz


29

instrument duga operacije za razvoj politika (ORP)9 u iznosu od oko 45 miliona evra.

Cilj Programa za razvoj ORP za javne finansije i ekonomski rast je da podrži Vladu

Kosova u njenim naporima da upravlja fiskalnim rizicima i reformama kroz

donošenje odluka zasnovanih na činjenicama i fiskalnu transparentnost i da podrži

poslovno okruženje koje je povoljnije za ekonomski rast, makro fiskalnu stabilnost i

jednako otvaranje radnih mesta.

5.2 Unutrašnji izvori finansiranja

Ministarstvo finansija ima za cilj da pruži širok spektar instrumenata različitih

dospeća kako bi se podstaklo interesovanje na širem nivou investitora i smanjili

troškovi finansiranja. Trezorski zapisi se izdaju sa rokom dospeća do 12 meseci, dok

se državne obveznice mogu izdati sa rokom dospeća od 2 do 20 godina. U 2018.

godini prvi put je izdata prva 10-godišnja obveznica sa najdužim rokom dospeća

koju je izdala Vlada. Celokupna emisija je u valuti EVR, čime se eliminira valutni

rizik, a primljena sredstva služe za direktno finansiranje budžeta.

Izdavanje trezorskih obveznica karakteriziraju niži troškovi kamata zbog svoje

kratkoročne prirode, ali nose rizik refinansiranja i, indirektno, kamatne stope jer se

kamatna stopa mijenja s refinansiranjem.

Državne obveznice karakterišu veći troškovi kamata kao rezultat dugoročnog

dospeća, ali s druge strane, rizik refinansiranja je manji u odnosu na kratkoročne

obveznice. Dok obveznice uglavnom služe za upravljanje likvidnošću finansijskog

sektora, obveznice su instrumenti koji privlače investitore koji zahtevaju veći

povrati investicije i nemaju nepredviđene potrebe za likvidnošću. Jedan tabelarni

prikaz o očekivanoj strukturi domaćeg duga po instrumentima prikazano je u

nastavku:

9 Development Policy Operation (DPO)


30

Tabela 8: Očekivana struktura duga po instrumentima na kraju 2018. godine

Instrumenti Struktura Stopa

(trenutna)

Trenutno

stanje 2018

Očekivano

stanje 2019 Ulazi od tržišnih aktera

T-obveznice Odbitni

jednokratno 0.42%

Evr 134.57

milion

Evr 60.00

milion

Neke od banaka koje imaju

ograničenja od svojih matičnih

banaka spremne su ulagati u

kratkoročne instrumente.

2-godišnje

obveznice

Fiksno

jednokratno 1.24%

Evr 154.85

milion

Evr 174.85

milion

Za dvogodišnje obveznice postoji

interes za ulaganje pošto se

smatraju kratkoročnim vrednosnim

papirima u odnosu na one 3, 5, 7 i 10

godina.

3 godišnje

obveznice

Fiksno

jednokratno 1.54%

Evr 117.00

milion

Eur 217.00

milion

Osim banaka i osiguravajućih

društava, 3-godišnji instrumenti su

takođe preferirani od strane

penzionih fondova i CBK.

5-godišnje

obveznice

Fiksno

jednokratno 2.57%

Evr 223.40

milion

Evr 288.40

milion

Penzijski fondovi i posebno CBK

preferiraju ulaganje u ove

instrumente

7-godišnje

obveznice

Fiksno

jednokratno 3.78%

Evr 40.00

milion

Evr 55.00

milion

Penzioni fondovi preferiraju

kupovinu 7-godišnjih obveznica,

investiciju koja pomaže u

sprovođenju strategije za

produženje dospeća portfolija

10-godišnje

obveznice

Fiksno

jednokratno 5.28%

Evr 10.00

milion

Evr 20.00

milion

Desetogodišnja obveznica izdata je u

julu 2018. godine, za koju su

izdvojeni penzioni fondovi i većina

dionika

6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022

31

6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022 6.1 Metodologija

Na osnovu najboljih postojećih praksi i standardiziranih smernica Svjetske banke za

izradu strategije srednjoročnog duga, tokom odabira strategije za period 2020-

2022, neke alternativne strategije će biti analizirane sa različitim kombinacijama

dužničkog portfelja. Za potrebe analize upotrebljen je analitički alat, osmišljen od

strane Svetske banke, ažuriran podacima iz baze podataka o dugovima i

predviđanjem prihoda i rashoda-budžetskog deficita po SOR-u 2020-2022. Analize

se vrše kategorizacijom dužničkih instrumenata pod zajedničkim uslovima,

dodavanjem novih projekata za koje nije bilo isplata.

Analize su uzele u obzir potrebu da se stanje gotovine održi na 4.5% BDP-a.

Analitički alat SAMB-a 10 omogućava analizu troškova i rizika različitih strategija

zaduživanja u različitim scenarijima za kamatne stope i stope vrednovanja. Rizik se

mjeri kao odstupanje troškova od osnovnog scenarija kada su tržišta uzdrmana.

Strategija koju treba izabrati je ona koja pokazuje najveću održivost različitih šokova

koji se sprovode.

6.2 Rezultati i odabir srednjoročne strategije duga

Analize su pokazale da trenutna strategija duga prema dugu prilično dobro ostaje

protiv budućih tržišnih šokova. Odabir će se nastaviti u srednjoročnim periodu

2020-2022 sa strategijom status quo upravljanja dugom može se opravdati

tumačenjem rezultata analiza izvršenih u skladu sa gore navedenim ciljevima Vlade:

Održavanje kontrole nad tempom promene parametara dugova - Upravljanje

državnim dugom će i dalje biti u skladu sa srednjoročnim ekonomskim izgledima i

ključnim prioritetima Vlade za pravovremeno obezbeđivanje finansijskih resursa uz

povoljne uslove i održavanje stabilnosti ključnih indikatora duga. Sprovođenje ovih

prioriteta zahteva stalno praćenje trenutnog nivoa duga i procenu uticaja novih

obaveza na ključne pokazatelje u cilju zadržavanja u određenim granicama. U mjeri

u kojoj tržišni uslovi dozvoljavaju, u srednjoročnim periodu, prioritet će biti

dobivanje novog duga u evrima i po fiksnim kamatnim stopama od strane

multilateralnih kreditora. To se radi kako bi se sačuvala predvidljivost rashoda

budžeta. Opći pokazatelji duga predviđeni za naredne godine prikazani su u

sljedećoj tabeli:

10 Analitički alat za srednjoročnu strategiju upravljanja dugom


32

Tabela 9: Predviđeni indikatori duga 2019-2022.

Indikatori 2019 2020 2021 2022

Međunarodni dug 559.43 715.23 869.83 1038.73

Unutrašnji dug 814.82 954.82 1084.82 1214.82

Opšti dug 1,374.25 1,670.05 1,954.65 2,253.55

Državne garancije 44.00 44.00 44.00 44.00

Opšti dug plus garancije 1,418.25 1,714.05 1,998.65 2,298.55

BDP 7,123.00 7,520.00 7,946.00 8,389.00

Dug kao% BDP-a 19.91 22.79 25.15 27.40

Unutrašnji dug koji dospeva u roku od godinu dana %

39.72 36.19 31.42 27.62

OUO (unutrašnji dug) 2.30 2.40 2.50 2.60

Rashodi za kamate kao% BDP-a

0.39 0.39 0.35 0.36

Spoljni dug / unutrašnji dug 40/60 43/57 45/55 46/54

Dug u lokalnoj valuti % 89.86 93.80 96.28 97.50

Dug u inostranoj valuti % 10.14 6.20 3.72 2.50

Dug sa fiksnom kamatom % 84.26 84.94 87.94 90.00

Dug sa varijabilnom kamatom %

15.74 15.06 12.06 10.00

Glavni indikatori duga će nastaviti da postepeno rastu u srednjoročnom periodu,

ostajući u granicama propisanim Zakonom i PDD-om.

Očekuje se da će struktura međunarodnog i unutrašnjeg duga ostati blizu sadašnjeg

nivoa, što predstavlja željenu strukturu koja odgovara tržišnim uslovima. Rashodi od

kamata će imati blagi porast sa 0.3% -0.4% BDP-a.

Pozitivna kretanja će imati i indikator spoljnog duga koji će dospeti u okviru godine

kao rezultat dospeća spoljnog portfelja. To će doprinijeti smanjenju rizika

refinansiranja i stabilne krive prinosa u srednjoročnim periodu:


33

Grafikon 8: Povratak profita 2022 (predviđeno)

Razvoj tržišta papira od vrednosti - prema ovoj strategiji, tekući portfelj spoljnog

duga se održava, nastavljajući prema produženju dospeća portfelja u okviru

mogućnosti koje nudi unutrašnje tržište. Većina unutrašnjeg duga do kraja 2019.

godine će se sastojati od petogodišnjih obveznica. Posebna pažnja će se posvetiti

izboru dužničkih instrumenata za nova zaduživanja u smislu količine, vrste, ključnih

parametara, strukture itd. kao i sprovođenje složene analize finansijskih uslova i

blagovremenih izgleda za njihovo izdavanje. Na osnovu aktuelnih kretanja na

domaćem tržištu u ovom periodu BDP-a, planirano je izdavanje instrumenata sa

dužim rokom dospeća u odnosu na tekuće instrumente, instrumente sa rokom

dospeća od 15 do 20 godina. S obzirom na dalji razvoj domaćeg tržišta, maloprodaja

obveznica i razvoj sekundarnog tržišta ostaje cilj koji će se ostvariti u narednim

godinama.

Takođe će se nastaviti s početnim pripremama za izdavanje vanjskih obveznica –

evro obveznica. Ove pripreme uključuju reviziju zakonodavstva kako bi se

omogućilo takvo izdavanje na vreme, nakon čega sledi kreditni rejting (kreditni

rejting), tako da se rizik za kosovske evro obveznice može meriti na isti način kao i

ostale državne obveznice. U tom smislu će biti potrebna napredna tehnička pomoć.

Smatra se da program DPO podržava međunarodnu dimenziju kredibiliteta i

pristupa stranim tržištima.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Međunarodni Dug Unutrašnji Dug

Republika e Kosovës Republika Kosova – Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada – Government

Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansija - Ministry of Finance Thesari i Kosovës – Trezor Kosova - Treasury of Kosova

O JAVNOM DUGOVANJU

GODIŠNJI BILTEN 2018

Divizija za upravljanje dugova

April 2019

2 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu

Sadržaj

Sadržaj ...................................................................................................................................... 2

Skraćenice ................................................................................................................................. 3

UVOD ....................................................................................................................................... 4

1.1 Zalihe opšteg duga 2014-2018 ......................................................................................... 6

1.2 Servisiranje ukupnog duga 2014-2018 ........................................................................... 8

2.1 Stanje međunarodnog duga .......................................................................................... 10

2.2 Novi međunarodni krediti 2018.................................................................................... 11

2.3 Povlačenja od međunarodnih kredita .......................................................................... 13

2.4 Povlačenja iz međunarodnih kredita ........................................................................... 14

2.5 Sevisiranje međunarodnog duga .................................................................................. 15

2.6 Portofolio međunarodnog duga po vrsti valute ......................................................... 16

2.7 Međunarodni portfolio duga po vrsti zanimanja ....................................................... 17

3.1 Stanje unutrašnjeg duga ................................................................................................. 19

3.2 Servisiranje unutrašnjeg duga ....................................................................................... 19

3.3 Unutrašnji dug po instrumentima ................................................................................ 20

3.4 Prosećne kamatne stope ................................................................................................. 21

3.5 Vlasnici vrednosnih papira ............................................................................................ 22

4.1 Stanje državnih garancija ............................................................................................... 24

Prilog 1. Obelodanjivanje medunarodnih kredita ............................................................ 26

Prilog 2. Finansijski uslovi za medunarodne kredite ....................................................... 28

Prilog 3. Povlacenja od kredita od 2014 do 2018 .............................................................. 31

Prilog 4. Servisiranje duga od godine 2014 do 2018 ........................................................ 33


Skraćenice

MUR Međunarodno undruženje za razvoj

ASK Agencija za statistike Kosova

SB Svetska banka

EBRD Evropske Banke za Obnovu i Razvoj

EIB Evropska Investiciona Banka

FODK Fond Osiguranja Depozita Kosova

FOMR Fond OPEC-a za Međunarodni Razvoj

IBR Islamska Banka za Razvoj

Imp. BO Projekat Implementacija Budžetska Organizacija

KfW Njemačka banka za obnovu i razvoj

MBOR Međunarodna Banka za Obnovu i Razvoj

MF Ministarstvo za Finansije

MMF Međunarodni Monetarni Fond

MER Ministarstvo Ekonomskog Razvoja

MI Ministarstvo za Infrastrukturu

MONT Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije

MSPP Ministarstva Životne Sredine i Prostornog Planiranja

MZ Ministarstvo Zdravstva

Natixis Predstavnik Francuske Republike za investicije

SAR Saudi Riyal

SDR Specijalna prava na povlačenje

SFR Saudijski Fond za Razvoj

UniCredit Banka UniCredit u Austriji

BDP Bruto Domaći Proizvod

BRK Budžet Republike Kosovo

EURIBOR Međubankovna stopa ponuđena po EURO

RKJN Regulativna Komisija za Javne Nabavke

HV Hartije od vrednosti Vlade Republike Kosovo

MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

MTI Ministarstvo za trgovinu i industriju

RBI Međunarodna Banka Raiffaisen AG u Austriji


UVOD

Na osnovu Zakona o javnom dugu br. 03 / L-175 i Pravilnikom VRK Br. 22/2013 o

procedurama izdavanja i upravljanja državnim dugom, državnim garancijama i

opštinskim dugovima, kako bi se osigurala transparentnost u Izveštavanju o

državnom dugu, Trezor Kosova objavljuje Četvrti po redu Bilten s podacima o

Ukupnom državnom dugu, koji obuhvata period od stvaranja portfelja državnog

duga u 2014. godini do kraja fiskalne godine 2018.

Prema Zakonu o javnom dugu, opšti dug se definiše kao "ukupan državni dug i

opštinski dug. Državni dug je dug koji se uzima u ime institucija centralne vlade, a

Republika Kosovo je obavezna da ga plati, ali ne uključuje nikakvu obavezu drugih

vladinih entiteta, uključujuc i ali ne ograničavajuci se na opštine, javna preduzec a ili

Centralnu banku Kosova ".

Nadalje, državni dug je podeljen na domac i dug i međunarodni dug. "Unutrašnji dug

se definiše kao državni dug koji se podleže zakonima Republike Kosova, dok se

međunarodni dug kao državni dug podleže sporazumu sa inostranim vladama,

vladinim agencijama, međunarodnim finansijskim organizacijama ili drugim stranim

organizacijama i organizacijama prema međunarodnim sporazumima, ugovorima,

konvencijama ili drugim sličnim sporazumima koji su predmet zakona jedne

zakonske nadležnosti osim one u Republici Kosovo ”.

Portfolio državnog duga do kraja 2018. godine čine domac i dug i međunarodni

državni dug, kao i tri državne garancije. Do danas, Kosovo nema opštinski dug ili

emitovanu opštinsku garanciju. Bilten takođe otkriva i druge istorijske podatke od

početka stvaranja portfelja državnog duga.

Bilten se sastoji od četiri dela, u prvom delu nalaze se podaci o opštem dugu, u

drugom delu podaci o međunarodnom dugu, u trec em delu podaci o domac em dugu

i u poslednjem delu su prikazani podaci o državnim garancijama.

Sve vrednosti navedene u ovom dokumentu prikazane su u milionima evra, osim ako

nije drugačije naznačeno.


OPŠTI DUG


1.1 Zalihe opšteg duga 2014-2018

Portfolio za državni dug Kosova je stvoren 2009. godine. Državni dug Kosova

uključuje međunarodni dug, unutrašnji dug i državne garancije. Od 2009. do 2011.

godine, portfelj dugova na Kosovu sastojao se samo od međunarodnih kredita, ali od

2012. godine rast opšteg duga je počeo da doprinosi izdavanju hartija od vrednosti

Republike Kosovo. Dug Kosova je pozajmljen za finansiranje projekata u oblastima

obrazovanja, poljoprivrede, katastra, energetike, zdravstva, vode, daljinskog grejanja,

bankarskog sistema, rehabilitacije puteva i železnice i budžetske podrške. U Prilogu

1, svi krediti i projekti koji se finansiraju iz državnog zaduživanja obelodanjeni su od

početka stvaranja portfolija do kraja 2018. godine, a hronologija performansi duga za

zadnje četiri godine prikazana je u nastavku.

Do kraja 2014. godine, ukupni dug iznosio je 582,87 miliona eura, a u odnosu na

nominalni iznos iz prethodne godine, povec an je za 22%, uglavnom kao rezultat

novog izdanja vrednosnih papira, u iznosu od 104 miliona eura.

Tokom 2015. godine Opšti dug je povec an za 28% u odnosu na prethodnu godinu,

obeležavajući iznos 748,95 miliona eura. Povec anje uglavnom potiče od novih emisija

vrednosnih papira u iznosu od 121 milion eura, a primitkom prve tranše novog

programa MMF-a u 2015. godini je u iznosu od 36 miliona eura.

Do kraja 2016. godine dug je iznosio 852,74 miliona eura, a u odnosu na nominalni

iznos prethodne godine povecan je za 14%. Ovo povecanje najvecim delom je rezultat

novih emisija vrednosnih papira u iznosu od 101 milion eura.

Na kraju 2017. godine Ukupni dug iznosio je 996,42 miliona evra, u odnosu na

prethodnu godinu podrazumeva povec anje od oko 17%. Povecanje je došlo kao

rezultat povlačenja dve tranše u iznosu od 100,37 miliona evra iz Programa MMF-a

koji je postignut u 2015. godini i novih izdavanja hartija od vrednosti u iznosu od 95,30

miliona evra. Osim povlačenja koje se mogu videti u Prilogu 3 po kreditima, bilo je i

otplate kreditau iznosu od 58,63 miliona evra, detalji o otplati kredita prikazani su u

Prilogu 4.

Ovo je bio prvi državni kredit Republike Kosova da bi se nastavio u narednim

godinama sa novim kreditima, pozajmljeni od različitih poverilaca. Novi krediti su

namijenjeni za finansiranje projekata iz oblasti obrazovanja, poljoprivrede, katastra,

energije, zdravstva, vode, centralnog grejanja, bankarskog sistema, rehabilitacije

puteva i železnice i budžetske podrške. U Prilogu 1 objavljuju se svi projekti

finansirani iz državnog zaduživanja. U međuvremenu, od 2012. godine povec anje

Opšteg duga počelo je da doprinosi izdavanju hartija od vrednosti Republike Kosova.

Dok je na kraju 2018. godine Opšti dug iznosio je 1.093.05 miliona evra, što je u odnosu

na prethodnu godinu zabeleženo povec anje od oko 9,67%. U poređenju sa


prošlogodišnjim rastom, ovo povec anje nije predstavljalo veliko povec anje opšteg

duga, jer je ove godine iznos isplate iznosio 11,69 milion evra, dodajuci nove emisije

domaceg duga od 102,43 miliona evra, dok je, s druge strane, servisiranje duga

iznosilo 22,02 miliona evra. Vredi napomenuti da je u posljednje dvije godine

pokazatelj Dug / BDP blago porastao, na kraju 2017. godine iznosio je 16,22%, dok je

na kraju 2018. godine iznosio 17,12%. Za detalje o isplatama i otplati duga molimo vas

da pogledate Aneks br. 3 i br. 4.

Slika 1. Zaliha državnog duga (2014-2018) Slika 2. Sadržaj državnog duga

Tabela 1. Ukupni dug

2014 2015 2016 2017 2018

Medjunarodni dug 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43

Unutrašnji dug 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62

Sveukupan opšti dug 582.87 748.95 852.74 996.42 1,0903.05

Državne garancije 10.00 10.00 20.00 44.00 44.00

Sveukupan opšti dug (% BDP-a)* R

10.65 13.07 14.38 16.62 17.12

BDP 5,567.49 5,807.01 6,070.11 6,413.86 6,641.60

Napomena: Međunarodni dug varira po godinama i kao posledica variranja valutnog kursa. * Vrednosti BDP-a za

period 2018 uzete su sa internet Stranice Agencije za statistiku Kosova, za 2018. Kalkulisanje pokazatelja obuhvata

i Garancije.

10.65%

13.07%14.38%

16.22%17.12%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

0.00

200.00

400.00

600.00

800.00

1,000.00

1,200.00

2014 2015 2016 2017 2018

(% e

BP

V)

Mili

on

Eu

ro

Opšti dug Opšti dug (% BDP-a)

38%

62%

2018

Međunarodni dug Unutrašnji dug


1.2 Servisiranje ukupnog duga 2014-2018

Republika Kosovo kontinuirano otplac uje dug u potpunosti i blagovremeno, a tretira

zahteve za visoku efikasnost plac anja u skladu sa važec im finansijskim aranžmanima

i pravnom osnovom za servisiranje duga. Sva plac anja se obrađuju iz budžeta

Republike Kosova od strane Trezora/DMB, (Odeljenje za upravljanje dugom).

Sledeca tabela 2 prikazuje servisiranje državnog duga od 2014. do 2018. iz budžeta

Republike Kosovo, podeljenog na glavnicu, kamatu i diskontovani iznos LV, kao i

druge naknade.

Tabela 2. Servisiranje opšteg duga

2014 2015 2016 2017 2018

Servisiranje duga 34.88 44.88 85.20 77.31 41.02

Otplata glavnice 22.05 28.87 65.99 58.63 22.02

Kamata i diskontovani iznos HV 12.46 15.63 18.70 18.34 18.71

Ostale tarife 0.37 0.37 0.50 0.34 0.29

Servisiranje duga /Prihodi (%) R 2.41 2.65 4.82 4.04 2.05


MEĐUNARODNI DUG


2.1 Stanje međunarodnog duga

Tokom 2018. godine, međunarodni dug je beležio pad za 1% u odnosu na prethodnu

godinu, zbog povlačenja iz MMF-a i projektnih kredita u znatnijim iznosima. Tokom

2018. godine povlačenje u najvišim iznosima izvršili su MMF i KfV, što se vidi u

Prilogu 3. Na kraju 2018. godine, Međunarodni dug iznosi 416,43 miliona evra, što

predstavlja oko 38% ukupnog državnog duga ili 6,27% BDP-a.

Najveci deo ili 74% portfelja međunarodnog duga je protiv MBOR-a i MMF-a.

Slika 3 . Međunarodni dug po poveriocima Slika 4. Međunardoni dug po kategorijama poverioca

Tabela 3. Međunarodni dug po godinama prema poveriocima

Poverioci 2014 2015 2016 2017 2018

MBOR 192.33 180.99 169.65 158.32 146.98

MAR 20.84 28.86 36.02 41.12 49.51

MMF 101.73 127.74 113.96 160.77 160.14

UniCredit 2.00 2.96 6.49 7.04 7.04

KfW 9.46 30.62 47.64 54.81 48.91

ISDB 0.00 0.00 0.00 0.10 3.32

SFR 0.00 0.00 0.00 0.00 0.25

EBRD 0.00 0.00 0.00 0.00 0.28

Total 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43

Napomena: Međunarodni dug se menja tokom godina kao rezultat promene deviznog kursa. Dug u stranim valutama konvertovan je po preovlađujucim kursevima na kraju fiskalne godine.

35%

12%

38%

12%

2%1%0% 0%

2018

MBOR MAR MMF UniCredit

KfW IsDB SFR EBRD

87%

13%

2018

Multilateralni krediti Bilateralni krediti


2.2 Novi međunarodni krediti 2018

Tokom 2018. godine dogovoreno je i potpisano sedam (7) novih finansijskih

sporazuma.

Ugovaranje novih finansijskih sporazuma u cilju finansiranja sledec ih projekata:

1. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Raiffeisen Bank International

AG ima za cilj finansiranje projekta izgradnje sistema za snabdevanje pijac om

vodom u opštini Uroševac.

2. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Unicredit Bank Austria AG

namenjen je finansiranju projekta izgradnje sistema vodosnabdevanja u opštini

Istok.


ima za cilj finansiranje projekta izgradnje vodovodnog sistema u opštini

Gračanica.


ima za cilj finansiranje projekta odlaganja otpadnih voda u opštini Podujevo.


ima za cilj finansiranje projekta izgradnje kanalizacionog sistema u opštini

Štimlje.

6. Sporazum o finansiranju između Republike Kosovo i Međunarodne asocijacije

za razvoj projekta za digitalnu ekonomiju na Kosovu ima za cilj razvoj

infrastrukture širokopojasne interkonekcije u nepokrivenim područjima,

jačanje ljudskog kapitala i podršku preduzec ima da uvedu Kosovo u digitalnu

ekonomiju buducnosti.

7. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Evropske investicione banke

za projekat autoputa Priština - Pec, Segment Kijevo - Zahać ima za cilj da

izgradi dvostruku traku od 30 km jednog autoputa koja je deo puta koji

povezuje Prištinu sa granicom Crne Gore.

Tabela 4 prikazuje nove kredite potpisane tokom 2018. godine. Podaci o finansijskim

uslovima za ove kredite, kao i za druge kredite koje je ratifikovala Skupština

Republike Kosovo, prikazani su u Aneksu 2.


Tabela 4. Novi međunarodni krediti 2018

Kredit/Projekt Poverioc Datum

sporazuma Valuta Vrednost Tip zajma BO Sprovedba Status

Projekat za puteve Priština - Pec, Segment Kijevo - Zahac

EIB 29.05.18 EUR 80.00 DP MER Ratifikovan

Projekat digitalne ekonomije na Kosovu

MAR 20.07.18 EUR 20.70 DP MER Ratifikovan

Projekat za sistem odlaganja otpadnih voda za opštinu Podujevo

UniCredit 24.09.18 EUR 5.35 DP Opština Podujevo Nije ratifikovan

Projekat izgradnje sistema za snabdevanje pitkom vodom za opštinu Uroševac

RBI 27.11.18 EUR 5.13 DP Opština Uroševac Nije ratifikovan

Projekat izgradnje vodovodnog sistema za opštinu Gračanica

UniCredit 27.11.18 EUR 5.12 DP Opština

Gračanica Nije ratifikovan

Projekat izgradnje kanalizacionog sistema za opštinu Štimlje

UniCredit 27.11.18 EUR 2.39 DP Opština Štimlje Nije ratifikovan

Projekat izgradnje vodovodnog sistema za opštinu Istok

UniCredit 27.11.18 EUR 5.09 DP Opština Istok Nije ratifikovan

Napomena: DP- Direktno pozajmljivanje, P -Pod-pozajmljivanje


2.3 Povlačenja od međunarodnih kredita

Krediti ugovoreni tokom 2018. godine pripadaju 65% sektoru putne infrastrukture,

18% sektor vodne infrastrukture i javni sektor 17%. Projekti finansirani iz

međunarodnog duga su projekti koje je inicijalno odobrio Nacionalni investicioni

komitet i deo su Srednjoročnog okvira rashoda i godišnjeg budžeta.

U tabeli 5 u nastavku, predstavili smo podatke o nadoknadenom međunarodnom

dugu tokom 2009-2018. Godine za finansiranje projekata koji pripadaju sektorima

kako slijedi.

Tabela 5. Međunarodni dug po sektorima

Vrsta sektora Iznos sredstava investiranih

od godine 2009 do 2018 Podela po %

Sektor obrazovanja 14.52 2.38%

Finansijski sektor 5.22 0.86%

Sektor poljoprivrede 36.34 5.96%

Sektor izvoza 14.30 2.35%

Energetski sektor 67.45 11.06%

Željeznički sektor 81.90 13.43%

Sektor vodne infrastrukture 114.00 18.70%

Sektor centralnog grejanja 5.00 0.82%

Javni sektor 28.91 4.74%

Sektor putne infrastrukture 226.83 37.21%

Ukupno 609.67 100.00%


2.4 Povlačenja iz međunarodnih kredita

Tokom 2018. godine, budžetske organizacije koje finansiraju projekte iz

međunarodnog duga nastavile su da povlače sredstva iz kredita. Štaviše, javna

preduzeca su nastavila da privlače sredstva iz pozajmljenih kredita od Ministarstva

finansija, kao što se može vidjeti u Dodatku 3. Sledi povlačenje sredstava od strane

poverilaca tokom godina.

Tabela 6. Povlačenje povjerilaca

Poverilac 2014 2015 2016 2017 2018

MAR 7.37 6.54 7.01 7.95 7.49

MMF 0.00 35.64 35.62 100.38 0.00

UniCredit 2.00 0.96 3.54 0.55 0.00

KfW 7.46 22.49 22.47 13.40 0.45

ISDB 0.00 0.00 0.00 0.10 3.21

SFR 0.00 0.00 0.00 0.00 0.26

EBRD 0.00 0.00 0.00 0.00 0.28

Ukupno 16.83 65.62 68.64 122.38 11.69

Napomena: Međunarodni dug se tokom godina razlikuje zbog fluktuacije kursa. Za povlačenja iz kredita u stranim valutama

koristi se kurs na dan transakcije.


2.5 Sevisiranje međunarodnog duga

U toku 2018. godine za servisiranje Međunarodnog duga je placeno 34,32 miliona

evra, što predstavlja 1.72% budžetskih prihoda 2018. Iz Priloga 4 može se primetiti da

je oko 22% iznosa isplac eno MMF-u, dok je oko 53% servis duga MBOR-u, i 25% za

druge poveriloce. U sledec oj tabeli 6 u nastavku prikazano je servisiranje duga deljeno

sa glavnicom, kamatom, naknadom za obavezom kamate i drugim naknadama.

Tabela 7. Servisiranje međunarodnog duga kroz godine

2014 2015 2016 2017 2018

Servisiranje međunarodnog

duga 32.37 39.38 77.29 70.63 34.32

VLada 1.83 7.14 0.15 2.41 25.79

- Povrat 22.05 27.54 60.55 52.39 15.68

- Kamata 9.71 9.35 9.20 9.69 10.11

- Tarife obaveza 0.01 0.06 0.18 (0.18) 0.00

- Ostale tarife 0.07 0.18 0.23 0.50 0.00

Javne institucije na koje MF ima

podzajam 0.54 2.24 7.13 8.23 8.53

- Povrat 0.00 1.33 5.45 6.24 6.35

- Kamata 0.25 0.79 1.59 1.97 1.90

- Tarife obaveza 0.14 0.13 0.07 0.02 0.29

- Ostale tarife 0.15 0.00 0.02 0.00 0.00

Servis duga / ukupni prihodi (%) 2.23 2.33 4.37 3.69 1.72

Napomena: Naknade za pozajmice i ostale naknade placaju se iz sredstava za kamate.


2.6 Portofolio međunarodnog duga po vrsti valute

Međunarodni portfolio duga trenutno se sastoji od tri valute, EUR, SDR1 i SAR. Vlada

Republike Kosovo je ugovorila i ratifikovala kredite u USD, ali još nije počela da

povlači dotične kredite, kao što se može videti u Aneksu 1.

Tabela 8. Zaliha duga u stranoj valuti

Poverioc Valuta 2014 2015 2016 2017 2018

MAR SDR 13.04 18.07 24.88 28.40 34.12

MMF SDR 63.68 79.97 78.71 111.05 110.34

SFR SAR 0.00 0.00 0.00 0.00 0.25

Ukupno 76.73 98.03 103.59 139.45 144.71

Do kraja 2018. godine, oko 35% ili 144.71 milion eura međunarodnog portfolija duga

duguje se u SDR2 i SAR valuti. Dug na SDR uglavnom je pozajmljen od strane MMF-

a, dok je vrednost SAR-a posuđena iz SDR-a, dok je preostalih 65% pozajmljeno u

valuti eura od drugih poverioca.

Slika 5. Međunarodni dug prema vrsti valute Slika 6. Zalihe krediti u stranoj valuti 2018 2018

1 SDR vam je dao 'košaru' valute i ima sledece prednosti: EUR, USD, GBP, JPI i CNI. Vrednost SDR se određuje na osnovu

prosjeka koji se povlači iz gore navedenih valutnih vrijednosti. Ovaj izveštaj se razmatra svakih pet godina od strane Izvršnog odbora MMF-a. Sa pregledom obavljenim u novembru 2015. godine, Odbor je odlučio da uključi kineski renminbi valute i peti trošak na dan 1. oktobra 2016. godine. 2 To je neto vrijednost izloženosti, koja podrazumijeva iznos izloženosti isključujuci euro komponentu. Sa uključivanjem kineske valute 1. oktobra 2016. godine, formula se promenila i sada je odziv u novoj "korpi" evra 30,93 odsto.

35%

65%

0%

2018

SDR EUR SAR

24%

76%

0%

2018

MAR MMF SFR


2.7 Međunarodni portfolio duga po vrsti zanimanja

Deo portfolija duga koji ima promenljivu stopu sastoji se od duga prema MMF-u,

posredovanja EBRD-a i duga prema ISDB3. Tako je do kraja 2018. godine oko 39%

portfelja međunarodnog duga izloženo promenjivim kamatnim stopama.

Tabela 9. Izloženi iznosi prema variabilnoj kamati

Kamata 2014 2015 2016 2017 2018

Fiksna 224.62 243.43 259.81 261.38 252.70

Variabilna 101.73 127.74 113.96 160.77 163.73

Ukupno 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43

Slika 7. Izloženi iznosi prema variabilnoj kamati 2018

3 Dug prema ISDB ima varijabilnu stopu, ali na osnovu finansijskog sporazuma kasnije kamatna

stopa c e biti fiksna.

61%

39%

2018

Fiksni Varijabla


UNUTARAŠNJI DUG


3.1 Stanje unutrašnjeg duga

Republika Kosovo je počela sa izdavanjem svojih hartija od vrednosti od januara 2012.

godine. Razvoj tržišta se pokazao veoma uspešnim u smislu interesovanja investitora

i troškova zaduživanja, pri čemu je ova vrsta zaduživanja doprinela kao ključni

katalizator za finansiranje budžetskog deficita.

Važno je napomenuti da je tokom 2018. godine po prvi put izdata 10-godišnja

obveznica nominalne vrednosti 10,00 miliona evra.

U 2018. godini, domaci dug je 676,62 miliona eura, što predstavlja oko 62% ukupnog

državnog duga ili 10,19% BDP-a. Relativno povec anje domaceg duga iz godine u

godinu je: 68% u 2014. godini, 47% u 2015. godini, 27% u 2016. godini, 20% u 2017. i

18% u 2018. godini.

Tabela 10. Unutrašnji dug

Unutrašnji dugovi (neto) 2014 2015 2016 2017 2018

Zalihe duga 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62

Nova izdavanja 104.01 121.26 101.19 95.30 102.43

Napomena: Izdavanja i zalihe su prikazane u neto vrednosti

3.2 Servisiranje unutrašnjeg duga

S obzirom da Republika Kosovo posluje sa budžetskim deficitom, pri čemu MF kroz

Srednjoročni okvir rashoda (SOR) I Zakona za budžet, ne predviđa amortizaciju

unutrašnjeg duga, Trezor/MF, pored održavanja aukcija za prikupljanje novih

sredstava od izdavanja hartija od vrednosti takođe održava aukcije za refinansiranje

domacih dužničkih instrumenata koji dospevaju. Shodno tome, u tabeli 11 i 12

prikazani su sledeci iznosi: iznos izdat za refinansiranje i kamate za hartije od

vrednosti od osnivanja tržišta od 2014.godine do 2018. Iako Tabela 13 predstavlja

isplatu kamate ročnosti po godinama.

Tabela 11. Emitovan iznos za refinansiranje

2014 2015 2016 2017 2018

Emitovan iznos za refinansiranje 272.17 261.02 320.60 249.95 319.95

Tabela 12. Servisiranje unutrašnjeg duga

Unutrašnji dug 2014 2015 2016 2017 2018

Plaćanje interesa u

diskontovanom iznosu HV 2.50 5.50 7.91 6.67 6.69

Plaćanje glavnice (refinansiranje) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata/Ukupni prihodi (%) 0.17 0.32 0.45 0.38 0.34


Tabela 13. Isplata kamata i diskontovani iznos HV po dospec u

Instrument 2014 2015 2016 2017 2018

3 meseci 0.07 0.07 0.03 0.00 0.00

6 meseci 1.06 0.89 0.40 0.04 0.04

12 meseci 1.09 2.39 2.34 0.76 0.33

2 godine 0.28 1.91 2.94 2.55 1.31

3 godine 0.00 0.24 1.20 1.68 1.61

5 godine 0.00 0.00 1.00 1.63 2.60

7 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.80

Ukupno 2.50 5.49 7.91 6.67 6.69

3.3 Unutrašnji dug po instrumentima

U 2014. godini, Trezor / MF su počeli sa izdavanjem instrumenata sa rokom dospec a

od 2 godine i sa rokom dospec a od 3 i 5 godina tokom 2015. godine. Tokom 2016.

godine, Trezor / MF je bio orijentiran na izdavanje novih instrumenata sa dospec em

od 2 , 3 i 5 godina dok je u 2017. godini strategija izdavanja vrednosnih papira bila

usmerena na daljnje produljenje ročnosti, izdavanje uglavnom novih petogodišnjih

instrumenata i uvođenje po prvi put na tržište vrednosnih papira novi instrument od

7 godina. U cilju daljeg doprinosa produženju prosečnog roka dospec a u 2018. godini

Trezor / MF je nastavio sa implementacijom novih instrumenata uglavnom sa rokom

dospeca od 5 godina i instrumentima refinansiranja sa rokom dospec a od 2 i 3 godine;

i po prvi put realizuju 10-godišnju emisiju instrumenata. Tabela 14 prikazuje

dinamiku izdavanja instrumenata po ročnosti tokom godina.

Tabela 14. Unutrašnji dug po instrumentima (nominalna vrednost)

Instrument 2014 2015 2016 2017 2018

3 meseci 9.75 10.00 10.00 0.00 0.00

6 meseci 57.67 48.60 30.00 24.95 25.00

12 meseci 140.10 150.00 160.00 135.00 109.57

2 godine 52.00 126.95 159.95 175.00 154.85

3 godine 0.00 30.00 70.00 110.00 117.00

5 godine 0.00 15.00 50.00 110.00 223.40

7 godine 0.00 0.00 0.00 20.00 40.00

10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 10.00

Ukupno 259.52 380.55 479.95 574.95 679.82


3.4 Prosećne kamatne stope

U nastavku prikazana je sledeća prosečna kamatna stopa na instrumentu, kao i

krivulja kamatnih stopa za svaki instrument koji je izdat tokom godina. Kao što se vidi

na slici 8, prosječna kamatna stopa je ona u kojoj dugoročne hartije od vrednosti imaju

najvecu kamatnu stopu u odnosu na kratkoročne hartije od vrednosti zbog povezanih

rizika u dužem vremenu roka ročnosti.

Tabela 15. Prosečna kamatna stopa za instrument

Instrument 2014 2015 2016 2017 2018

Blagajnički zapisi 3 meseca 0.56% 0.63% 0.21% 0.07% -

Blagajnički zapisi 6 meseca 1.34% 1.64% 0.25% 0.17% 0.35%

Blagajnički zapisi 12 meseca 1.72% 1.57% 0.48% 0.23% 0.45%

2 obveznice 2.76% 2.79% 0.83% 0.47% 1.41%

3 obveznice - 3.09% 1.63% 0.87% 1.41%

5 obveznice - 4.94% 2.49% 1.15% 2.59%

7 obveznice - - - 3.25% 3.77%

10 obveznice - - - - 5.28%

Slika 8. Prosećne kamatne stope

0.00%

1.00%

2.00%

3.00%

4.00%

5.00%

6.00%

Blagajničkizapisi 3meseca



2Obveznice

3Obveznice

5Obveznice

7Obveznice

10Obveznice

2014 2015 2016 2017 2018


3.5 Vlasnici vrednosnih papira

Prema Pravilniku MF-CBK br. 01/2014 o tržištu osnovnih i sekundarnih hartija od

vrednosti Vlade Republike Kosovo, pored osnovnih učesnika i primarnih učesnika,

druga fizička i pravna lica imaju pravo da kupuju hartije od vrednosti primarnih i

sekundarnih vrednosnih papira Vlade Kosova. Kao rezultat, pored komercijalnih

banaka koje su primarni i primarni učesnici kao primarni učesnik, hartije od

vrednosni drže i druge fizičke i pravne investitore (preduzec a i fizička lica). U

nastavku smo predstavili stanje vlasnika vrednosnih papira za 2015.,2016, 2017 i 2018.

godinu.

Tabela 16. Vlasnici hartija od vrednosti (nominalna vrednost)

Instrument 2015 2016 2017 2018

Komercijalne banke 227.36 238.92 243.42 257.25

Penzijski fondovi 95.87 79.93 104.10 210.12

Javne institucije 26.56 127.33 198.74 185.98

Kompanije osiguranja 20.36 20.25 21.52 22.92

Ostalo 10.40 13.52 7.17 3.55

Ukupno 380.55 479.95 574.95 679.82

Slika9. Vlasnici hartija od vrednosti

38%

31%

27%

3%1%

2018

Banke

Penzioni fondovi

Instituti. javnost

Comp. Osiguranja

Drugo


DRŽAVNE GARANCIJE


4.1 Stanje državnih garancija

Do kraja 2018. garantni portfelj Republike Kosovo sastavljen je od tri izdana državna

garancija. U 2014. godini Ministarstvo finansija je izdalo prvu državnu garanciju u

iznosu od 10 miliona evra, što garantuje EBRD za kreditnu liniju koju pruža EBRD.

Ova kreditna linija je služila FODK-u za povec anje vrednosti depozita obezbeđenih

od 2.000 do 3.000 evra za deponenta.

Dok je druga međunarodna garancija Republike Kosovo izdata tokom 2016. godine,

čime garantuje lokalnom javnom preduzec u Urban Traffic za zajam koji nudi EBRD u

iznosu od 10 miliona evra. Vredi pomenuti da je ovaj zajam zagarantovan u

kosovskim institucijama u početku od strane Skupštine opštine Priština. Ovim

kreditom predviđena je promocija gradskog saobrac aja u Prištini.

Na kraju 2017. godine Republika Kosovo je izdala trec u državnu garanciju u iznosu

od 24 miliona EVRa, što je stavljeno na raspolaganje FODK-u za drugu kreditnu liniju

koju je obezbedila EBRD. Ova kreditna linija predstavlja nastavak prve kreditne linije

koja je dostupna u 2013. godini za adekvatno pokric e deponenata obezbeđenih

srazmerno postepenom povecanju utvrđenom zakonom ograničenja pokrivenosti za

svakog deponenta.

Tabela 17. Stanje državnih garancija

2014 2015 2016 2017 2018

Državne garancije 10.00 10.00 20.00 44.00 44.00

Garancija za kreditnu liniju FODK 10.00 10.00 10.00 10.00 10.00

Garancija za gradski saobracaj

Priština 0.00 0.00 10.00 10.00 10.00

Garancija za drugu kreditnu liniju

za FODK 0.00 0.00 0.00 24.00 24.00

Državne garancije (% BDP-a) 0.18% 0.17% 0.33% 0.70% 0.66%


Tabela 18. Obelodanjivanje državnih garancija

Kreditori Krediti Sprovodioc

kredita Datum

sporazuma Iznos džavne

garancije

Povlačenja iz zajmoprimca

2016

Povlačenja iz pozajmljivanj

a 2017

Povlačenja iz pozajmljivanj

a 2018

Shuma e pa-tërhequr

EBRD Garancija za kreditnu liniju FODK-a

FODK 19.12.2013 10.00 EUR 0.00 0.00 0.00 10.00

EBRD Garancija za Gradski saobračaj Priština

Gradski saobračaj

24.06.2016 10.00 EUR 2.92 2.92 1.24 4.16

EBRD Garancija za drugu kreditnu liniju za për FODK

FODK 22.12.2016 24.00 EUR 0.00 0.00 0.00 10.00


Prilog 1. Obelodanjivanje medunarodnih kredita

Poverioc Krediti/Ime projekta BO/Izvrsni subjekt

Iznos kredita u

orginalnoj

valuti

Iznos

kredita

Evro

Povlacenja

do 2017

Povlacenja

u 2018

Nepovlac

eni iznos

Direktni iznosi

MBOR Konsolidovani kredit C N/A 381.21 EUR 381.21 - - -

MAR Projekti za modernizaciju javnog sektora MF, MAP, KRPP 2.76 SDR 3.33 3.33 - -

MAR Projekti za registraciju nepokretne imovine i katastar MSPP 4.00 SDR 4.78 4.78 - -

MMF Aranzman za raspolozivi kredit 1 N/A 18.76 SDR 22.09 22.09 - -

MAR Prva politička operacija za održivi razvoj zapošljavanja N/A 4.30 SDR 5.12 5.12 - -

MAR Projekat za poljoprivredu i ruralni razvoj MPSRR 12.80 SDR 15.54 13.99 0.25 1.31

MAR Dodatno finansiranje jačanja finansijskog sektora i tržišne

infrastrukture I MF 2.48 SDR 2.96 2.96 - -

MMF Aranžman za raspoloživi kredit 2 N/A 78.22 SDR 93.64 93.64 - -

MAR Čišcenje i rekultivacija zemljišta MSPP, KEK 2.57 SDR 3.17 3.17 - -

UniCredit Modernizacija sistema obrazovanja na Kosovu putem e-

obrazovanja MEST 4.93 EUR 4.93 4.93 - -

ISDB Finansiranje projekta za poboljšanje puta M2 Milloshevo -

Mitrovica MI 15.41 EUR 15.41 0.10 3.21 12.09

FOMR Projekat proširenja autoputa M2 Miloševic-Mitrovica MI 20.00 USD 17.46 - - 17.46

SFR Projekat za autoput Priština-Mitrovica MI 60.00 SAR 13.96 - 0.26 13.70

MAR Projekat zdravstva MZ 10.78 SDR* 13.09 2.20 1.21 9.68

MAR Projekat za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju MER 20.10 SDR 24.41 3.69 5.28 15.43

MMF Aranžman za raspoložive kredite 2015 N/A 135.40 SDR 171.65 171.65 - -

MAR Projekat za unapređenje sistema obrazovanja na Kosovu MONT 7.90 SDR 9.59 0.33 0.25 9.02

UniCredit Modernizacija usluga invazivne kardiologije MZ 2.11 EUR 2.11 2.11 - -

EBRD Rehabilitacija regionalnih puteva MI 29.00 EUR 29.00 - - 29.00

EIB Rehabilitacija pruge 10 MI, INFRAKOS 42.00 EUR 42.00 - - 42.00


MAR Projekat za zaštitu voda i zaštitu kanala MZhE, Iber-Lepenc Sh.A.

7.00 EUR 7.00 - - 7.00

NATIXIS Projekat za tretman otpadnih voda MSPP 66.00 EUR 66.00 - - 66.00

EIB Projekat 6. ulice iz Kijeva u Peci MI 80.00 EUR 80.00 - - 80.00

MAR Projekat konkurentnosti i očekivanja za izvoz MTI 14.30 EUR 14.30 - - 14.30

MAR Projekat digitalne ekonomije na Kosovu MAR 20.70 EUR 20.70 - - 20.70

MAR Dodatno finansiranje projekta za poljoprivredu i ruralni razvoj

MBPZhR 20.80 EUR 20.80 - - 20.80

EBRD Autoput Kijevo - Zahac MI 71.00 EUR 71.00 - - 71.00

Pod-zajmljeni krediti

KfW Snabdevanje vodom i odlaganje otpadnih voda, faza II KURP 6.00 EUR 6.00 5.39 0.45 0.16

KfW Poboljšanje sistema centralnog grejanja TERMOKOS 5.00 EUR 5.00 5.00 - -

KfW Opštinsko vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda u Prištini, III faza

KURP 20.00 EUR 20.00 20.00 - -

KfW Transmisiona linija 400kv Kosovo-Albanija KOSTT 17.00 EUR 17.00 17.00 - -

KfW Poboljšanje prenosne mreže KOSTT 20.43 EUR 20.43 20.43 - -

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog sektora i

tržišne infrastrukture II CBK 1.82 SDR 2.27 2.27 - -

EBRD Projekat rehabilitacije željeznice 10 INFRAKOS 39.90 EUR 39.90 - 0.28 39.62

KfW Projekat za mere energetske efikasnosti u opštinama

Opstine (Urosevac,

Pristina, Dzakovica,

Gnjilani)

2.50 EUR 2.50 - - 2.50

MAR Projekat za zaštitu voda i zaštitu kanala Iber-Lepenc Sh.A. 15.00 EUR 15.00 - 0.50 14.50 Napomena: povlačenje kredita u valuti SDR-a se pretvara u valutu EUR po danu povlačenja, dok se za ostale kredite koji nisu povučeni u SDR, USD i SAR valuti koristi kurs od 31.12.2018. 1 SDR = 1.2142 evra, (izvor: www.imf.org); 1 USD = 0.8729 evra, 1 SAR = 0.2327 evra (izvor www.ke.com). * Iznos je pregledan za Maj 2018

http://www.ke.com/


Prilog 2. Finansijski uslovi za medunarodne kredite

Poverioc Krediti Datum

sporazuma Godina

ratifikacije Iznos kredita u

originalnoj valuti Stopa kamate

Period maturiteta

Direktni krediti

MBOR Konsolidovani kredit C 29.06.2009 N/A 381.21 EUR 4.46% (5.81%

dhe 3.13%)

22.00

MAR Projekti për Modernizimin e Sektorit Publik 10.03.2010 2011 2.90 SDR 0.75%

40.00

MAR Projekt katastra nepokretnosti i katastra 10.03.2010 2011 4.30 SDR 0.75%

40.00

MMF Aranžman za raspoloživi kredit 1 21.07.2010 N/A 18.76 SDR 1% + Stopa kamate SDR

5.00

MAR Prva politička operacija za održivi razvoj zapošljavanja 11.03.2011 2011 4.30 SDR 0.75%

20.00

MAR Projekat za poljoprivredu i ruralni razvoj 26.07.2011 2011 12.80 SDR 0.75%

20.00

MAR Dodatno finansiranje jačanja finansijskog sektora i tržišne infrastrukture I

03.08.2011 2011 2.48 SDR 0.75%

20.00

MMF Aranžman za raspoloživi kredit 2 15.05.2013 N/A 78.22 SDR 1% + Stopa kamate SDR

5.00

MAR Čišcenje i rekultivacija zemljišta 15.05.2013 2013 2.80 SDR 2.00%

25.00

UniCredit Modernizacija sistema obrazovanja na Kosovu putem e-obrazovanja

27.02.2014 2014 4.93 EUR 1.10%

19.00

ISDB Finansiranje projekta za poboljšanje puta M2 Milosevo - Mitrovica

22.05.2013 2013 13.20 DIN 1.55% +

EURIBOR 6m *

19.00

FOMR Projekat proširenja autoputa M2 Miloševo-Mitrovica 05.09.2013 2014 20.00 USD 2.75%

20.00

SFR Projekat za autoput Priština-Mitrovica 03.12.2013 2014 60.00 SAR 2.00%

20.00


MAR Projekat zdravstva 15.01.2015 2015 16.50 SDR 2.00%

25.00

MAR Projekat za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju 15.01.2015 2015 20.10 SDR 2.00%

25.00

MMF Aranžman za raspoložive kredite 2015 29.07.2015 N/A 147.50 SDR 1% + Stopa kamate SDR

7.00

MAR Projekat za unapređenje sistema obrazovanja na Kosovu 20.11.2015 2016 7.90 SDR 2.00%

25.00

UniCredit Modernizacija usluga invazivne kardiologije 29.10.2015 2016 2.11 EUR 1.10%

15.00

EBRD Rehabilitacija regionalnih puteva 24.12.2015 2016 29.00 EUR 1% + EURIBOR

6m

15.00

EIB Rehabilitacija pruge 10 08.12.2015 2016 42.00 EUR Fiksna ili

varijabilna **

27.00

NATIXIS Projekat za tretman otpadnih voda 19.01.2017 2017 66.00 EUR 0.036%

35.00

MAR Projekat za zaštitu voda i zaštitu kanala 27.01.2017 2017 7.00 EUR 1.40% 25.00

MAR Dodatno finansiranje projekta za poljoprivredu i ruralni razvoj

02.08.2017 2018 20.80 EUR 1.20% 25.00

MAR Projekat konkurentnosti i očekivanja za izvoz 02.08.2017 2018 14.30 EUR 1.20% 25.00

EBRD Autoput Kijevo - Zahac 18.12.2017 2018 71.00 EUR 1% + EURIBOR

6m 15.00

EIB Projekat 6. ulice iz Kijeva u Peci 29.05.2018 2018 80.00 EUR Fiksna ili

varijabilna ** 15.00

MAR Projekat digitalne ekonomije na Kosovu 20.07.2018 2018 20.70 EUR 1.38% 30.00


KfW Snabdevanje vodom i odlaganje otpadnih voda, faza II 07.09.2010 2010 6.00 EUR 0.75% 40.00

KfW Poboljšanje sistema centralnog grejanja 14.11.2011 2012 5.00 EUR 8.79% 15.00



05.06.2012 2012 20.00 EUR 3.20% 12.00

KfW Kosovo-Albanija 400kV dalekovod 28.12.2009 2010 17.00 EUR 4.82% 15.00

KfW Poboljšanje prenosne mreže 23.09.2013 2014 5.00 EUR 0.75% 40.00

15.50 EUR 3.30% 12.00

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog sektora i tržišne infrastrukture II

07.09.2010 2011 1.82 SDR 0.75% 20.00

EBRD Projekat rehabilitacije željeznice 10 04.09.2015 2016 39.90 EUR 1% + EURIBOR

6m 15 deri 22

KfW Projekat za mere energetske efikasnosti u opštinama 22.01.2016 2016 2.50 EUR 2.25% 21.00

MAR Projekat za zaštitu voda i zaštitu kanala 27.01.2017 2017 15.00 EUR 1.40% 25.00

* Prema finansijskom sporazumu, tokom trogodišnjeg grejs perioda, kredit ima promenjivu kamatnu stopu 1,55% + EURIBOR 6 meseci, a posle grejs perioda kreditor ce izmiriti stopu koristeci i na osnovu svap rate. Nakon utvrđivanja stope, ona ce se primjenjivati duž otplate kredita. ** Na osnovu finansijskog sporazuma, zajmoprimac bira vrstu kamate za svaku tranšu u trenutku podnošenja zahteva za isplatu ako ce tranša biti fiksne stope ili promenljive stope. Stopa marže (u zavisnosti od vrste interesa) ce biti postavljena za svaku tranšu u trenutku isplate.


Prilog 3. Povlacenja od kredita od 2014 do 2018

Poverioc Projekat Izvrsni subjekt

2014 2015 2016 2017 2018

Direktni krediti

MBOR Konsolidovani kredit C N/A Povlacenja - - - - -

MAR Projekat modernizacije javnog sektora MF, MAP,

KRPP Povlacenja 1.20 1.10 0.75 0.05 -

MAR Projeka za registraciju nepokretne imovine I katastra

MSPP Povlacenja 1.18 0.99 0.84 0.21 -

MMF Aranzman za raspolozivi kredit 1 N/A Povlacenja - - - - -

MAR Prva politička operacija za održivi razvoj zapošljavanja

N/A Povlacenja - - - - -

MAR Projekat za poljoprivredu i ruralni razvoj MPSRR Povlacenja 3.85 2.41 2.25 2.37 0.25

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog sektora i infrastructure trzista I

MF Povlacenja - - - - -

MMF Aranzman za raspolozivi kredit 2 N/A Povlacenja - - - - -

MAR Čišcenje i rekultivacija zemljišta MSPP Povlacenja 0.83 1.68 0.66 - -


MONT Povlacenja 2.00 0.96 1.43 0.55 -

MAR Projekat zdravstva MZ Povlacenja - 0.03 0.06 2.11 1.21

MAR Projekat za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju

MAR Povlacenja - 0.02 0.92 2.75 5.28

MMF Aranžman za raspoložive kredite 2015 N/A Povlacenja - 35.64 35.62 100.38 -

MAR Projekat za unapređenje sistema obrazovanja na Kosovu

MEST Povlacenja - - 0.05 0.28 0.25

UniCredit Projekat za unapređenje sistema obrazovanja na Kosovu

MZ Povlacenja - - 2.11 - -

ISDB Finansiranje projekta za poboljšanje puta M2 Milloshevo - Mitrovica

MI Povlacenja - - - 0.10 3.21

SFR Projekat za autoput Priština-Mitrovica MI Povlacenja - - - - 0.26



KfW Snabdevanje vodom I odlaganje otpadnih voda, faza II

KURP Povlacenja 1.31 1.67 0.73 0.74 0.45

KfW Poboljšanje sistema centralnog grejanja Termokos Povlacenja 3.94 - - - -


KURP Povlacenja 2.21 3.55 12.73 1.50 -

KfW Transmisiona linija 400kv Kosovo-Albanija KOSTT Povlacenja - 14.87 2.13 - -

KfW Poboljšanje prenosne mreže KOSTT Povlacenja - 2.39 6.88 11.15 -

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog sektora i infrastrukture. tržišta II

CBK Povlacenja 0.31 0.31 1.48 0.13 -

MAR Projekat za zaštitu voda i zaštitu kanala Iber-Lepenc

Sh.A. Povlacenja - - - - 0.50

EBRD Projekat rehabilitacije željeznice 10 Infrakos Povlacenja - - - - 0.28


Prilog 4. Servisiranje duga od godine 2014 do 2018

Poverioci Projekti 2014 2015 2016 2017 2018

Direktni krediti

MBOR Konsolidovani kredit C

Glavnica 11.34 11.34 11.34 11.34 11.34

Kamata 8.46 7.98 7.50 7.03 6.55

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MAR Projekat modernizacije javnog sektora

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.02

Kamata 0.00 0.01 0.02 0.03 0.02

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MAR Projekat za registraciju nepokrente imovine I katastra

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.01 0.02 0.03 0.04 0.04

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MMF Aranžman za raspoloživi kredit 1

Glavnica 10.71 8.80 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.17 0.05 0.00 0.00 0.00

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MAR Prva politička operacija za održivi razvoj zapošljavanja

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.04 0.04 0.04 0.04 0.04

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MAR Projekat za poljoprivredu i ruralni razvoj

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.03 0.06 0.08 0.10 0.11

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog sektora i infrastruktu trzista 1

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.02 0.02 0.02 0.02 0.02

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MMF Aranžman za raspoloživi kredit 2

Glavnica 0.00 7.40 49.21 41.06 0.00

Kamata 0.98 1.03 0.77 0.35 0.01

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00


MAR Čišcenje i rekultivacija zemljišta

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.05

Kamata 0.00 0.02 0.05 0.06 0.06

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00


Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.01 0.02 0.04 0.04

Ostale tarife 0.07 0.01 0.01 0.00 0.00

MAR Projekat zdravstva

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.02 0.04

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MAR Projekat za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.02 0.08

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

MMF Aranžman za raspoložive kredite 2015

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 4.29

Kamata 0.00 0.10 0.66 1.93 3.05

Ostale tarife 0.00 0.23 0.34 0.32 0.00

UniCredit Modernizacija usluga invazivne kardiologije

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.03 0.04

Ostale tarife 0.00 0.00 0.05 0.00 0.00

MAR Projekat za unapređenje sistema obrazovanja na Kosovu

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.00 0.01

Ostale tarife 0.00 0.00 0.05 0.00 0.00

Ukupna glavnica za direktne kredite 22.05 27.54 60.55 52.39 15.68

Ukupna kamata za direktne kredite 9.71 9.35 9.20 9.69 10.11

Ukupne ostale tarife za direktne kredite 0.08 0.24 0.41 0.32 0.00


KfW Snabdevanje vodom I odlaganje otpadnih

voda, faza II

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.01 0.02 0.03 0.04 0.04

Ostale tarife 0.01 0.01 0.00 0.00 0.00


KfW Poboljšanje sistema centralnog grejanja

Glavnica 0.00 0.22 0.43 0.43 0.43

Kamata 0.24 0.43 0.41 0.37 0.33

Tarifat tjera 0.01 0.00 0.00 0.00 0.00

KfW Opštinsko vodosnabdevanje i odlaganje

otpadnih voda u Prištini, III faza

Glavnica 0.00 1.11 2.22 2.22 2.22

Kamata 0.00 0.07 0.31 0.50 0.44

Ostale tarife 0.05 0.04 0.02 0.00 0.00

KfW Transmisiona linija 400kv Kosovo-Albanija

Glavnica 0.00 0.00 2.00 2.00 2.00

Kamata 0.00 0.25 0.75 0.69 0.60

Ostale tarife 0.04 0.03 0.00 0.00 0.00

KfW Poboljšanje prenosne mreže

Glavnica 0.00 0.00 0.79 1.58 1.69

Kamata 0.00 0.01 0.08 0.34 0.46

Ostale tarife 0.018 0.05 0.04 0.01 0.00

MAR Dodatno finansiranje za jačanje finansijskog

sektora i infrastrukture. tržišta II

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.01 0.02 0.02

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

KfW Projekat za efektivne energetske mere u

opštinama

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Ostale tarife 0.00 0.00 0.03 0.01 0.01

MAR Projekat za zaštitu voda i zaštitu kanala

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

EBRD Projekat rehabilitacije željeznice 10

Glavnica 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Kamata 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Ostale tarife 0.00 0.00 0.00 0.00 0.28

Ukupna glavnica za pod-zajmljene kredite 0.00 1.33 5.45 6.24 6.35

Ukupna kamata za pod-zajmljene kredite 0.25 0.79 1.59 1.97 1.90

Ukupne ostale tarife za pod-zajmljene kredite 0.29 0.13 0.10 0.02 0.29

Republika Kosova Republic of Kosovo · 2019-05-10 · Udeo zaliha opšteg duga dominiran u stranoj valuti ne može biti veći od 30%. 2. Rizik kamatnih noirmi Procenat zaliha od ukupnog

Documents