Reciklaža-polimernih-materijala

8/14/2019 Reciklaa-polimernih-materijala

1/17

Reciklaa polimernih materijala

Branko Slavujevid IN74/07


2/17

Plastini otpa

Veliki problem otpada od polimernih materijala je, za sada,jouvek mala mogudnostreciklaeu Srbiji.

Prema podacima Srpskog uruenjaza reciklau,u 2006. godiniu Srbiji je baeno vie od 200.000 tona raznih plastinihmaterijala, otvoreno je samo 37 novih radnih mesta u tom

sektoru i reciklirano oko pet odsto sakupljenog plastinogambalanog otpada. Iste godine uruenje je prikupilo oko4000 tona plastinogotpada i reciklirali su priblino3000 tonatog otpada. U 2007. prikupljeno je 10000 tona. Znai 390000tona je za samo godinu dana otilo na razne zastarele i divljedeponije gde sagoreva i stara toksina isparenja ili zagaujezemljitei vodene tokove.

U SAD se goinjeproizvede 25 miliona tona plastinogotpadaod egase samo 1 milion tona reciklira.


3/17

Plastici je potrebno od 200 do 400 godina da se razloi uprirodi a plastika koju bacamo estodolazi do okeana. ivotinjeumiru jeudiplastiniotpad koji ne mogu da svare. Plastika segomila pomodu vodenih struja i ostaje ispod povrine vode.Prema najnovijim otkridimau tihom okeanu se nalazi ogroman

kontinentod plastike koji pluta ispod povrinemora. Toliko jeveliki da se moe videti na satelitskim snimcima a za kratkovreme despojiti Ameriku i Aziju.


4/17

Smatra se da plastini otpad ini oko90% otpada u okeanima. Praktino jenemogude ukloniti taj otpad jer jezagaenje dostiglo neverovatnerazmere.

Greenpeace smatra da 70% otpada koji

zavri u okeanima potone tako da jezagaenjejo vede nego to se moe

videti. Oni smatraju da je jedina pomodreciklaaplastike i ponovno koridenje.


5/17

Proizvodimo i troimo 20 puta

vieplastike nego pre 50 godina.Najvie plastike se koristi zapakovanje proizvoda do 35% i u

graevinarstvudo 23%.

Procena je da svake godine

supermarketi podele 17,5 biliona

plastinihkesa kupcima.


6/17


7/17

PETPolyethylene terephthalateAmbalaa za pide i ambalaagotovih jela

HDPEHigh-density polyethyleneBoce za mleko i tenosti za

pranje.

PVC

Polyvinyl chlorideU irokoj upotrebi za cevi, graevinskimaterijal, elektro izolaciju...

LDPELow density polyethyleneRazne vrste kesa

PPPolypropyleneRazne vrste tuba, posuda za hranu itd.

PS

PolystyreneRazne penaste posude za pakovanje hrane, za

zatitu pri transportu elektronskih ureaja it.

OTHER

Ostala plastika koja ne spada u gornje kategorije.

Vrste plastike sa identifikacionim brojem za reciklau:


8/17

Reciklaa plastinog otpaa

Veliki problem reciklae polimernih materijala je u tome tomnogi isputaju toksine materije i mnogo su skupi zareciklau. Mnogo je jeftinije jednostavno napraviti novipetrohemijski proizvod ali za pravljenje plastinih materijalapotrebna je i velika koliinafosilnih goriva.

Mnoge vrste polimernih materijala ne mogu se venorecikliratizato tosvakom reciklaomgube svojstva.


9/17

Reciklaaplastike je proces dobijanja korisnih proizvoda od plastinogotpada koji su obino totalno razliiti od prvobitnih proizvoda. Prereciklaeplastiku je potrbno sortirati prema identifikacionom broju na

ambalai. U poreenju sa staklenim i metalnim materijalima, plastinipolimeri

zahtevaju vediproces obrade da bi se uspeno reciklirali. Zbog velikemolekularne teineugakihpolimernih lanaca razliitavrsta plastikese teko miksuje i nije dovoljno samo zagrevanje da bi se razgradilitakvi molekuli. Potrebno je da su komponente priblinoientineda bise uspenoreciklirale.

Drugi problem su aditivi u plastici koji oteavajureciklau.

Zbog velikih problema u reciklaiplastike tekose moeponovo dobitiproizvod koji se reciklira tako da je panja naunika usmerena kaiskoridavanjuplastinogotpada za druge namene.


10/17

Prva varijanta je reprocesuiranje plastinog otpada. To je proces

koridenjaplastinihotpadaka iz industrije i iskoridenostje 95%.

Ponovno korienjeplastinogotpada.

Mehanikareciklaaje proces topljenja, seenjai granulacije otpadneplastike. Plastika mora da se sortira uglavnom runo prema tipupolimera i prema boji.

Hemijska reciklaaje razlaganje plastinihpolimera na monomere koji

se mogu koristiti kasnije za petrohemijske i hemijske proizvode.Postupak je tolerantniji na neistodeod mehanikogrecikliranja ali jepotrebna velika koliinaplastike za reciklaukako bi proces bio isplativ

jer je veoma skup.

Tehnike reciklae


11/17

Nova tehnika reciklae plastinog otpada je razvijena u ravnomuniverzitetu Severne Karoline. Koristi dvostruko uvijeni ekstruder kao

hemijski reaktor. Plastini delovi se tope i hemijski reaguju sa etilen

glikolom smanjujudi molekularnu masu. Dodatkom ugljen dioksidaviskoznost se sputajo vie tako da se dobija teni produkt. Ovajproces se naziva depolimerizacija.

Nakon toga se uklanjaju neistodei proces polimerizacije moeponovoda se izvri Proces traje samo 10 minuta i moe se obraditi velika

koliinaotpada.


12/17

Jedna od opcija je koridenje bioplastike. To su novimaterijali koji su u potpunosti isti kao petrohemijska plastika

ali su biorazgradivi. Ta plastika se dobija preradom kukuruza i

drugih itarica. Koridenjem biorazgradive plastike smanjila

bi se koliinatetneplastike u prirodi a bioplastika se razlaeneuporedivo brei lake. Problem je vedacena u odnosu naobinuplastiku.

Vreme razlaganja bioplastike:


13/17

Dobijanje goriva o plastinog otpaa

Jedna od mogudnostida se izbegne problem reciklaeplastikeje da se plastiniotpad koristi u druge svrhe.

Dr Richard Gross, profesor hemije na politehnikomuniverzitetu u Bruklinu, osmislio je nain da se proizvedeplastika koja je dizajnirana za konverziju u gorivo. Moe sekoristiti kao obina plastika ali kada postane otpad, moe se

koristiti kao zamena za dizel gorivo. Ovaj proces jo nijekomercijalizivan ali je Pentagon odobrio 2,34 miliona dolara za

istraivanje.


14/17

Ova tehnika koristi biljna ulja za proizvodnju bioplastike, slinaonima kojise koriste za pravljenje biodizela.

Da bi se takva plastika razloila koriste se prirodni enzimi i od nje se

dobija gorivo. Proces poinje seckanjem plastike. Onda se iseckana plastika potapa u

vodu sa malo enzima i za 3 do 5 dana proces je gotov i na povrinuisplivabiodizel.

Jo jedna mogudnost je dobijanje visokokvalitetnog motornog ulja izplastinogotpada. Istraivaiuniverziteta u Kentakiju su dokazali da 60%plastinogotpada moe da se pretvori u vosak koji de kasnije sluiti zaproizvodnju motornog ulja.


15/17

Profesor Alka Zadgaonkar iz Nagpura u Indiji je pronalametod da plastiniotpad pretvori u gorivo. Jedan kologramotpadne plastike daje jedan litar tenog hidrokarbona.

Najbitnije je to je proces koji je ona otkrila prilinojeftin.Nije ni potrebno odvajati otpad a nakon procesa nemanikakvog ostatka.


16/17

Plastika se pravi od sirove nafte, tako da razlaganjem plastike pomodupravog katalizatora, dobija se tenihidrokarbon.

U zavisnosti od potreba moese dobiti benzin, dizel ili teninaftni gas.

Plastini otpad se pretvara u teni hidrokarbon nasuminomdepolimerizacijom. Proces se odvija u specijalno dizajniranom reaktoru bez

prisustva kiseonika sa tajnim katalitikim aditivom. Maksimalnatemperatura reakcije je 350C

Ovim postupkom

se dobija gorivo

koje je 40% jeftinije

od fosilnog.


17/17

Postoje razne tehnike reciklae plastinog otpada koje trebatek razvijati da bi mogle biti komercijalno upotrebljene.

Mogudnosti su velike, ali ukoliko se ne uloe novi napori u

uklanjanju u reciklai plastinog otpada, opasnost po ivotnusredinu je ogromna.

Reciklaža-polimernih-materijala

Documents