razno

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 1/20

Prevencija komplikacija kod teško pokretnih i nepokretnih neurološkihbolesnika

Problem nepokretnosti dovodi do smanjenja funkcionalne sposobnosti. Zavisno od uzroka i

trajanja nepokretnosti mogu se razviti različiti problemi. Od velike vaţnosti je preduzeti mere

prevencije.

Kako sprečiti ili ublažiti komplikacije usled nepokretnosti? 

ISHRANA I UNOS TEČNOSTI 

  Unos tečnosti  je veoma vaţan (najmanje 1,5l dnevno) 

  Prilagoditi vrstu hrane mogućnostima gutanja bolesnika (sitno iseckana, kašasta) i hraniti ga u

sedećem poloţaju 

  Tablete izdrobiti, a kapsule davati sa pudingom, kiselim mlekom , pavlakom…  

  Uvek nakon hranjenja proveriti usnu duplju da nema zaostale hrane

NEGA KOŢE 

  Svakodnevna higijena koţe (kupanje ) ili prebrisavanje koţe 

  Redovna masaţa tela  je vaţna radi  poboljšanja  cirkulacije, na taj način se koţa obogaćuje

kiseonikom

  Upotreba krema za negu koţe 

  Pratiti boju koţe da nema promena ( crvenilo , plikovi ) 

FIZIOLOŠKE POTREBE 

  Veţbati voljnu kontrolu mokrenja na 3h i upotrebu guske i lopate  

  U slučaju nemogućnosti mokrenja i defekacije, znojenja , bolova, uznemirenosti neophodno je

konsultovati nadleţnog doktora 

  Redovna promena jednokratnih pelena u toku dana

  Odrţavanje higijene oko urinarnog katetera radi sprečavanja infekcije 

PREVENCIJA KOMPLIKACIJA I KONTRAKTURA

  Čista, suva i zategnuta posteljina, bez nabora 

   Antidekubitalni dušek 

  Promena poloţaja više puta u toku dana 

  Podizati bolesnika u sedeći  poloţaj, ako je nestabilan podupreti ga jastucima sa strane

  U krevetu podupreti noge jastucima 30° ( prevencija tromboflebitisa)

   Ako pacijent moţe da saraĎuje neophodne su veţbe disanja (prevencija hipostatske

pneumonije)

  Vertikalizacija i fizikalne veţbe (prevencija kontraktura)

  U slučaju oduzetosti jedne strane tela pacijent se ne sme stavljati na oduzetu stranu tela

  Nega pacijenta u kućnim uslovima treba da bude što više prilagoĎena pacijentu  

Kako prilagoditi prostor u kući da bude bezbedan, da bi se bolesnik sa otežanim hodom

lakše kretao ? 

Učinite svoj dom sigurnim i bezbednim jer povrede i padovi zbog nestabilnog hoda , nevoljnih

pokreta, oslabljenog vida i poremećaja svesti moţe dovesti do teţih povreda.  

PRILAGODITI PROSTOR U KOME SE BORAVI

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 2/20

  Ukloniti pragove, proširiti vrata ukoliko pacijenti koriste pomagala ( štap, kolica, hodalicu)

  Nositi odgovrajuću obuću 

  Namestite nameštaj tako da postoje jasne staze za hod kroz celu kuću  

  Uklonite prostirke koje mogu prouzrokovati spoticanja i padove

  Povećajte dotok svetlosti, lampe koje će osvetliti putanju   u toku noći 

  Postaviti specijalno zvono ¬ – Interkom je sistem koji je pogodan za pacijente koji ne

mogu da stignu do vrata već da razgovaraju preko njega u slučaju iznenadne posete  

  Razmotriti ideju da se postavi ograda ili rukohvati duţ hodnika ili stepenica radi sigurnosti pri

hodu

KUPATILO

  Zamenite staklena vrata za tuširanje lakim zavesama  radi lakšeg pristupa tušu i bolje

bezbednosti

  U kadu ili na pod staviti neklizajuću podlogu  

  Plastične stolice  su prektične za kadu, da bi bolesnik sedeo prilikom kupanja

  Kupiti prilagodljivo pokretno sedište za toale 

  Kupiti slavine koje se mogu lako otvoriti i zatvoriti

  Na zid iznad lavaboa postaviti sistem za tekući sapun 

  Zbog mogućeg gubitka osećaja dodira, na oduzetoj starni tela bolesnik moţda neće osećati

toplinu, dodir i bol, čuvati ga od povreda.

Deformiteti kičmenog stuba 

 Autor: dr sci.med. Milorad Jerkan

Deformacija kičmenog stuba je posledica kongenitalnih ostifikacionihporemećaja u razvoju. Poremećaji se manifestuju u tri ostifikaciona centra i tona telu pršljena, i po jedan za svaki poprečni nastavak. U praksi, najčešće sesreću promene korpusa, artikulacionih nastavaka, arkusa, poprečnih i trnastihnastavaka. Postoji još dosta malformacija (deformiteta) kičmenog stuba kojeovde nećemo opisati, jer nemaju veći značaj u sportsko – medicinskoj praksi.

Posturalnistav 

Posturalni stav je ravnanje tela kao bitni faktor u prevencijideformacija kičmenog stuba. Mnogi antropolozi, kineziolozi i sportskilekari su ovom problemu pristupali sa nekoliko aspekta psihološki,fiziološki i mehanički. I danas se ovom problemu hipotetički prilazi jerčovek, a i dete, u razvoju nisu u stanju da samostalno savladaju siluzemljine teže koja stalno deluje na segmente čovečijeg tela. 

Da bi se ovaj problem razrešio, neophodan je individualni radzakorekciju, ravnanje i držanje tela. Dispanzer za sportsku medicinuu Nišu već više od 40 godina (pet profesora fizičkog vaspitanja) radi nakorekciji posturalnog stanja pod kontrolom specijalista sportskemedicine i fizijatra. Korekcija posturalnog stava može se shvatiti kaohomeostatski mehanizam koji se može voljno kontrolisati. Držanje ipokreti pacijenta treba da budu bazirani na prevazilaženju napetosti, dase kroz kontinuirani stručni rad postigne fiziološka, a sam tim i psihološka stabilnost koja će direknouticati na zdravlje pacijenata.

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 3/20

Kifoza

Kifoza - kyphosis je deformitet koji karakteriše povećanje fiziološke krivine grudnog dela kičmeprema natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela pršljena formira klinasti pršljen, a njena posledica je kifoza.Kifoza ili grba može biti zaobljena kada je grade više pršljenova i nazivamo je kifozom okruglih leĎa.TakoĎe srećemo i oštrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela pršljena.  

Postoje tri razloga nastanka kifoze :

  slabost leĎnih mišića 

  sniženje prednjeg dela kičme nastalo usled poremećaja na korpusima i ligamentima 

   bol u predelu kičme koji izaziva kifozu i refleksni spazam u cilju smanjenja bola

Kifoze u etiološkom smislu dele se na:  

  položajne (posturalne)   strukturalne

Prof. Jeftić (klinička kineziterapija, 2001.) daje etiološku podelu na sledeći način: 

  Posturalne –funkcionalne   UroĎene kifoze 

  Kifoze kod sistemskih oboljenja  Stečene kifoze 

 Posturalne kifoze srećemo u svakom životnom dobu , a nastaju usled lošeg držanja (nepodesne stolicei klupe, pogrbljenost pri sedenju , pri čitanju ili manuelnom radu). Aktivnošću, mogu se izgubiti priležanju na stomaku, a voljnim momentom ispraviti.

 Strukturalne kifoze kod dece, mogu se javiti usled slabosti mišića ekstenzora kičme ( hipotonija) kod brzog rasta, prisutnog rahitisa, ili neke teške bolesti koja iscrpljuje organizam. U periodu adolescencijeokrugla leđa su posledica osteohondroze, a kod starijih, senilnih ljudi usled osteoporoze. Uzroci još

mogu da buduosteomalacija, ankilozirajući spondilitis kao i druga patološka stanja vezanaza koštani sistem.

Oštrougle kifoze nastaju kao posledica tuberkuloznog spondilitisa ili preloma tela pršljenova. U kliničkoj slici opisujemo glavu koja je nagnuta napred, kao i grudi, ramena se pomeraju napred inadole, lopatice se uzdižu kao krila, dok se stomak ispupčava ka napred. U početku, kifoza je mobilna, da bi ne lečenjem postala fiksirana. Strukturalna kifoza može da bude bolna, dok sam deformitet u principunije bolan. Najvažniji deo je rano otkrivanje (profilaksa) da se deformitet ne razvije. Ukoliko do toga ipak doĎe, preporučuju se vežbe koje jačaju hipotoničnu muskulaturu kao i popravljanje držanje putem vežbi mišiće trupa, vežbe disanja, masažom i sporske grane koje direkno utiču na profilaksu oboljenja.Balet takoĎe može da bude delotvoran. Da bi se izbegli aparati za ekstenziju, ili kose ravni, ili ležaji zareklinaciju, treba početi sa vežbama što ranije (u sedmoj godini života) u ustanovama koje su za tospecijalizovane (dispanzer za sporsku medicinu u Nišu već 40 godina sa uspehom opservira ovakve

pacijente).

 Adolescentna kifoza

Navešću nekoliko patoloških stanja koja izazivaju adolescetnu kifozu (epiphysitis s. osteochondritis vertebralis, morbus Scheuermann):- primarni prolaps diskusa u spondilozu pršljena (Schmoral), - poremećaj ostifikacije i nepravilnost epifiznih pokrovnih pločica tela pršljenova,  - avaskularna nekroza epifize pršljenova (Azhauser), - skraćenje mišića pregibača kolena i posledično savijanje kičme (Lambrinudi).  

Naša iskustva govore to da se ovo oboljenje javlja izmeĎu 9. i 16.godine dok ga mnogi autori vezuju zaperiod od 12. do 17.godine. Pogrešne  vežbe i jače naprezanje ali i opterećenje pogoršavaju bolest i bolovisu intenzivniji. Promene na epifizama (diskusima) i oštećenja na šestom do dvanaestomgrudnom pršljenu postaju klinasti i to naročito napred. U praktičnom životu kifozu još nazivajupogrbljenost, okrugla leĎa. 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 4/20

Bol je o bično lociran niže dorzalno i u gornjem delu lumbalne kičme. Spazma mišića obično nema. Možeda se javi blagi bol, lako zamaranje i ograničena pokretljivost. Kod blagih oblika insistira se na pravilnomstavu tela, preporučuje se korišćenje ravne i tvrde postelje. Kod progresivnih slučajeva pribegava seoperativnom zahvatu, a u novije vreme preporučuje se  mider. Pored vizuelnog aspekta za postavljanjedijagnoze, radiološki nalaz  je jedan od najznačajnijih. 

Senilna kifoza

Osteoporoza uzrokuje senilnu kifozu. Senilna kifoza nastaje u perioduporemećaja metabolizma kostiju povezanom sa stepenom aktivnosti samihkoštanih ćelija. Prednji delovi tela pršljenova kolabiraju podopterećenjem, kičmeni stub formira okruglu kifozu rebra se približavaju bedrenjači, a pokretljivost kičme je smanjena. Visina tela se smanjuje za 15santimetra, nekada i više, i nastaje disproporcijan u odnosima ekstremiteta.

Pacijent oseća zamor, umor, bol u kičmenom stubu, karlici, a ponekad boliritira predeo oko slabina i nadole duž nogu. Rengenski nalaz je dosta oskudan,pa se često pacijent vodi pod dijagnozom artritis.

Lečenje staračke kifoze, kada postoje tegobe, indikuje se terapijamiderom, dijetom bogatom kalcijumom i uzimanjem vitamina C. 

Kineziterapija kifoze

Na osnovu kliničkog nastanka kifoze (Moova podela) kroz pojedine stavove, sprovodi se na sledećenačine: 

  Na rengenskom snimku nema promena ( klinički blaga kifoza – samo kineziterapija),   Početne klinaste deformacije ( Milwocki mider – deformitet je korektibilan),

  Nekorektibilan deformitet sa kardiorespiratornim smetnjama (Šmorlova hernia, operacijareklinacija, onda gips, Milwocki i TLSO mider).

U dispanzeru za sportsku medicinu u Nišu vežbe za kifozu radimo u cilju istezanja – fleksora karlice iprednjeg zida grudnog koša, pozicione vežbe, vežbe elastičnosti, vežbe disanja simetrične i asimetrične, vežbe snage sa jačanjem m.rectusa abdominalisa, m. Iliopsoasa, i m pirimidalisa (jačanje trbušnog zida),dorzalnog dela kičme i ramena, vežbe kordinacije i balansa, vežbe kod dece koja nose mider, kao i vežbe umideru.

Lordoza

Lordoza (lordosis) je povećanje prednje krivine cervikalnog ililumbalnog dela kičme u kombinaciji sa lumbosakralnim uglomi naginjanjem karlice prema napred. Normalna vrednostlordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 –30 stepeni.

Javlja se u sekundarnom i kompenzatornom(konstitucionalnom) obliku. Najčešći uzroci su lumbosacralne

anomalije, paraliza trbušnih mišića,gojaznost, zadnjaobostrana luksacija kuka ili fleksioni deformiteti kuka.Nastaje uvek kada je potrebno pomeranje trupa prema natragsa cil jem približavanja centru graviteta tela. Najčešći simtomisu zamor, bol u leĎima i nesposobnost za veći napor. 

Lordosis se leči slično kao kifoza. Vežbe koje u praksi primenjujemo su: - istezanje m. Quadratum lumborum,- istezanje i jačanje trbubušnih mišića gore navedenih u cilju iklinacionog ugla karlice,  - istezanje zadnje lože nadkolenice. Hiruškim intervencijama se pribegava kada su nastale koštane deformacije. Terapija se kombinujeortopedsko-ortotskim sredstvima sa kineziterapijom.

ScoliozaSkolioza (scoliosis) je bočna lateralna i rotatorna krivina kičmenog stuba nastala usled deformacije jednog ili više tela pršljenova, meĎupršljenova, meĎupršljenskih hrskavica ili usled slabosti

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 5/20

ligamenta i mišića kičme. Primarna krivina (jedna ili više), je početni stadijum defotmiteta a sekundarnaili kompenzatorna krivina razvija se naknadno u cilju održavanja uspravnog stava glave, trupa i karlice. 

Poremećaj jednog od centara ostifikacije formira polupršljen koji je jedan od uzroka kongenitalnescoliose. U praksi često srećemo spajanje cervikalnih pršljena koje sa sobom povlači i skraćenje vrata injegovu slabu pokretljivost tzv. Klippel-Feillov sindrom, što ima za posledicu razvoj skoliose. Ovooboljenje se najčešće javlja u dečijem i adolescentnom periodu. Adekvatna i pravovremena terapija u tokurasta daje dobre prognoze u lečenju scoliose. Zbog svoje kopleknosti još stari Grci su znali za ovo oboljenje(Hipokrat), meĎutim, i pored toga etiopatogeneza bolesti još uvek nije u potpunosti rasvetljena. 

Klasifikacija

Skolioza može biti mobilna ili fiksirana. U početnom stadijumu je mobilna a u krajnjem fiksirana. Postadijumima, skolioza može biti : blaga, umerena, teška. 

Skolioze po stepenu mogu biti :

  skolioza prvog stepena – deformitet se može otkloniti radom na jačanju mišića i suspenzijomdeformiteta,

  skolioza drugog stepena – prisutna je grba koja se i vežbama ne može sasvim izravnati,    skolioza trećeg stepena –  bitna korekcija nije moguća osim operativnim putem. 

Klasifikaciju scoliose za praktičan rad dao je COBB –u 

  Funkcionalne skolioze – loše držanje, nejednakost nogu, amputacija, kontraktura kuka   Strukturalne, skoliozeidiopatske, osteopatske, kongenitalne, torakogene, osteodistrofije,

neuropatske (paralitične), poliomyelitis, druga nervna oboljenja miopatske mišićne distrofije. 

Etiopatogeneza

Prema etiopatogenezi skolioza se dele na primarne ili idiopatske i sekunarne koje nastaju usled nekogoboljenja.

 Položajna ili funkcionalna skolioza -

uvek se razvija ulumbalnom ili vratnom delu kičme. Karakteristika je to da je privremena i zavisi od polažaja nogu, karlice ili spazmamišića. Prisutna je pri sedenju i stajanju a gubi se u ležećempoložaju, ako ne postoji spazam mišića. Kod ovih skolioza,krivina je obično blaga od 1,5 do 3 cm. Nije udružena sarotacijom tela pršljenova pa se zbog toga i lako ispravlja.  

 Strukturalna skolioza - nastaje usled promene napršljenovima, rebrima i muskuloligamentarnom aparatu.Krivina je stalna pri svakom položaju tela. Izražena jerotacija pršljenova, uvek prema konveksnoj krivini.Udružena je sa anteriposteriornom krivinom kičme,

različitog je stepena i pogoršava se u periodu rasta. Često upraksi srećemo udruženo posturalne i istrukturalneskolioze.

Loše držanje i postojanje skolioze jedno drugo pojačava odnosno, daje težu kliničku sliku. Kraća noga nastrani slabih mišića pojačava skoliozu, ako je na suprotnoj strani - ona je umanjuje. Kod skolioze postojikrivina na desno i lumbalna krivina na levo, od kojih je jedna obavezno kompenzatorna. Ako pored torzijepostoji i savijanje kičme prema natrag, onda govorimo o kifoskoliozi. 

Cervikalna skolioza - izražena je deformacija na vrhu krivine (temeni pršljen) a susedni prelaznipršljenovi manje. Perpendikularni dijametri su veći na konveksnoj, a manji na konkavnoj strani.Transerzvalni dijametri su takoĎe povećani. Trnasti nastavci su pomereni ka konveksnoj strani a ponekadi na konkavnoj. MeĎupršljenski otvori su nepravilno triangulirani ili ovoidni, uži na k onkavnoj strani. I

unutrašnja struktura je promenjena. 

Torakalna skolioza - pored promena na samim pršljenovima ima i promene na ostalim delovimakoštanog toraksa, a kod teških slučajeva zahvata i unutrašnje organe koji trpe promene u obliku i položaju

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 6/20

i to krvni sudovi, pluća, jetra i bubrezi a kod srca se javlja hipertrofija i dilatacija,  dijafragma ležiabnormalno nisko. Rebra su na konveksnoj strani usled torzije, uglovi su oštriji rebra se ispupčavajuodozgo na dole. Na konkavnoj strani su uglovi rebara prošireni. Na prednjoj strani grudnog koša su,naprotiv rebra na konveksnoj strani zaravnjavaju, dok na konkavnoj jače iskaču. Prema tome, desnoj zadnjoj rebarnoj grbi odgovara leva, prednja rebarna grba Usled nagiba, rebra su idalje na konveksnoj strani spuštena i divergiraju, na konkavnoj se pružaju više horizontalno, pa se premasredini konveksiteta sve više zbijaju. Krivine rebra odreĎuju i položaj lopatica. Na rebarnoj grbi, lopaticese odižu kao krilo, njena se unutrašnja ivica udaljava od trnastih nastavaka.Grudna kost pomerena je prema konkavnoj strani, donji krak je ukošen lateralno, ona je rotirana okouzdužne osovine,tako da jedna bočna ivica obično na konkavnoj strani prominira. 

 Lumbalna skolioza - zbog krivine kičme donji deo tela izgleda pomereno bočno, te jedna polovinakarlice jače iskače. Sama linija od grudnog koša do ilijačne kriste je zaravnjena sa jedne, a oštro usečenasa druge strane. Lumbalni segment obrazuje duguljasta tumefakcija usled iskakanja poprečnog nastavka.Mogući su i neuralgički bolovi zbog zbijanja rebara na konkavnoj strani krivine i pritisaka koji vrše nameĎurebarni nerv. Može da se javi bol prilikom sedenja, kao i kod guranja i naglih pokreta zboguklještenja mekih delova izmeĎu 12. rebra i ilijačne kriste. 

Dijagnostika

Na sistematskom pregledu u obdaništu, školi ili kod kuće, gde roditelji prvi primete promene kod deteta,

kao što je žalba na bol, zamor i ukočenost, upućuje dete u zdravstvenu ustanovu gde se počinje sadijagnostikom njegovog zdravstvenog statusa.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog i radiografskog nalaza.  

 Klinički pregled  

Pregled koji obavlja lekar je takav da se od pacijenta zahteva da stoji u potpuno relaksiranom stanju, da jesvučen, da je bos i da noge postavi paralelno. Lekar posmatra pacijenta otpozadi. Lekar palpira spinoznenastavke i obeležava ih prikladnom olovkom, a sve promene počev od krivina na kičmi njihove lokacije,pravac i stepen pomeranja trupa bočno, asimetriju ramena, lopatice i karlice upisuje u kartone koji suunapred za to pripremljeni.

Da bismo ispitali mobilnost trupa savijamo ga bočno i napred a ujedno vršimo trakciju glave kada dolazido ispravljanja krivine. Rotacija se dobro vidi pri savijanju napred. Suštinski, kod skolioza treba testiratisnagu mišića, naročito erektora kičme, abdominalnih i torakalnih mišića.  Vitalni kapacitet igra važnuulogu u odreĎivanju skolioze kao i ekspanzija toraksa. Bitno je izmeriti telesnu visinu pacijenta u stojećemi sedećem položaju. 

Klinički znaci koji dominiraju (po Jeftiću, 2001.) i koji se obavezno evedentiraju su: položaj glave, visinaramena, položaj lopatice, merenje trouglova stasa (Lorenz –ovi trougli), položaj karlice, mišićni testosovinskih kinetičkih lanaca (Jeftić 1994.), kontrakture pelvifemoralnih mišića, visina rebarne grbe itranslacija kičmenog stuba. 

 Radiografska dijagnostika 

Rengenskim snimkom potvrĎujemo ugao krivine koji se odreĎuje u odnosu na 180 stepeni, sa lokacijomcentra tela krajnih pršljenova i središnjeg pršljena.  

Pri odreĎivanju krivine kod skolioze tražimo razlike primarne skolioze i kompenzatorneskolioze na anatomskim razlikama pojedinih krivina. Po pravilu, primarna krivina je većeg stepena imanje je savitljiva. Rengenskim snimkom, u principu, skoliozu slikamo u stojećem položaju, pomogućstvu da jednim snimkom obuhvatimo ceo kičmeni stub. Najobjektivnija metoda za merenje uglakrivine kod scoliose je Lippman –Cobbova tehnika, ali se ponekad koristi i stara tehnika po Ferguson –Risseru.

Evolucija i prognoza

Prognoza evolucije skoliotične krivine - značajno mesto zauzima položaj skolioze: 

  primarne lumbalne imaju relativno dobru prognozu,

  primarne torakolumbalne scolioze postižu veliki stepen krivine, ali u principu nema deformacija,

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 7/20

  često se sreću kombinovano sa dve primarne krivine - lumbalnom i torakalnom, i one kojenemaju veliki stepen skoliotične krivine, jedna drugu kompenzuju, 

  primarne torakalne dostižu veliki stepen deformacije - imaju lošu procenu, i najčešće dolazi dorespiratorne i cirkulatorne insuficijencije sa letalnim završetkom,  

  cervikotorakalne veoma ružno izgledaju, ne dostižu veliki stepen deformiteta.  

Pojava skolioze, u odnosu na uzrast, dosta validno daje prognozu razvoja skoliotične krivine : 

  praćenje kongenitalnih skoliotičnih krivina nije fundamentalni kriterijum, suština je u praćenjusame scolioze,

  pre treće godine života javljaju se infantilne scolioze, mogu da se jave u dva oblika i to evolutivni(veoma loša prognoza) i statički rezulotivni gde se javlja najčešće stagnacija scoliose,  

  izmeĎu 5. i 8. godine javlja se juvenilna sa veoma lošom prognozom i sa pojavom velikih krivina,   sa pojavom puberteta, posle 10. godine života, javljaju se adolescentne koje po zdravlje pacijenta

ne moraju da budu opasne, ali dovode do velikog deformiteta. Ove scoliose treba ozbiljno shvatitii dobro ih propratiti.

Kineziterapija scolioze

Lečenje skolioze funkcionalnog tipa u osnovi ima zadatak da eliminiše svaka fizička ili drugog stanja čija

 je posledicaasimetrija trupa. To su najčešće kraća noga, anemija, mentalni i fizički zamor, očni iaudiktivni defekti i slično. 

Suština je u vežbama korekcije deformiteta putem vežbi koje se konstantno sprovode - nekad i u perioduod više meseci pa čak i godina.(vežbe iz DMS) IzmeĎu vežbi, koristi se korektivni aparat u ciljunedozvoljavanja vraćanja tela u nepravilan položaj. Prognoza kod funkcionalnih skolioza je dobra, a poslepostizanja pozitivnih rezultata pacijent obavezno treba da nastavi sa vežbama. 

Strukturalne skolioze su veoma komleksne za lečenje, one se u potpunosti ne mogu sanirati, ali uspehstepena njihove sanacije najviše leži u jačini ličnosti i volji pacijenta. Veoma važan faktor je i doba životakada se počinje sa korekcijom - što je osoba mlaĎa, šansa za bolju prognozu je veća. Osnovna terapija ulečenju ovog vida scolioze je savladavanje kontraktura mekih tkiva uticajem na strukturu pršljenova irebara menjajući njihovu funkciju prevoĎenjem trupa u drugi položaj, a u cilju dovoĎenja

položaja  suprotnom deformitetu (Wolffov zakon), modifikacijom rastenja tela pršljenova, promenomnadražaja na epifizne hrskavice pršljenova promenom položaja trupa, pravca i jačine sila opterećenja – težine. Često pribegavamo mobilizaciji pršljenova i rebara, vršimo redukciju korekciju deformitetaprimarnom trakcie na krajevima kičme, ili trakcijom i pritiskom na vrh svake krivine a sve u ciljuojačavanja mišića trupa, ramena i karličnog pojasa. 

U suštini, da bismo popravili skoliozu, koristimo sledeće metode lečenja: gimnastičke vežbe, potporniaparati,korektivni aparati, forsirana korekcija i kao poslednji stadijum - hiruški zahvat. Vežbe mogudirekno da poprave držanje, snagu mišića da otklone umor, i sigurno predstavljaju najbolji metodneoperativnog lečenja. U slučaju napredovanja bolesti hiruški zahvat je jedini način korekcije, ili fuzijakičmenih pršljenova (spondiloidesis). 

U preoperativnoj fazi i fazi pokušaja izbegavanja operativnog zahvata primenjuje se Risserova metoda

(mider). 

amn 

Koleno 

Skoro svi ljudi nakon 45te god. života imaju problem sa kolenom ili se bar jednom pozale na bol ukolenu. Koleno čine četiri kosti: zglobna kapsula, ligamenti, tetive, burze i okolni mišići. Bol u kolenu

može nastati kao posledica povrede kosti, hrskavice, ligamenata, mišića, kao i posledica artiritisa, artroze idrugih zapaljenskih procesa.

Povrede ligamenata 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 8/20

 Kosti oko kolenog zgloba, pored zglobne kapsule spajaju mnogi ligamenti od kojih su najv ažniji

prednji ukršteni (ligamentum crutiatum anterior, LCA), zadnji ukršteni ligamenti (ligamentum crutiatumposterium, LCP), unutrašnji bočni ligament (ligamentum colaterale mediale, LCM), spoljasnji bočniligament (ligamentum colaterale laterale, LCL). Povrede ligamenata su posledica direktne traume, ilizdružnog pokreta rotacije i savijanja, opružanja kada je stoplao fiksirano za pod. Povrede ligamenatanajčešće su se javljale kod profesionalnih sportista, najviše kod fudbalera, a danas su ravnopravnozastupljene kod gotovo svih profesionalnih sportova (košarke, odbojke, ragbija, ski sportova, rukometaitd.) Povredu ligamenata karakteriše nagli jaki bol, otok koji se odmah pojavljuje, nemogućnost izvodjenjapokreta, nestabilnost i nemogućnost da se nastavi sa zaopčetom fizičkom aktivnošću. 

Povrede tetive

Pored pucanaja tetiva koje nastaju kao posledica direktne traume najčešće se javljaju i zapaljenskiprocesi na mestima gde se tetiva spaja sa mišićem ili kostima. Najzastupljenije povrede tetiva su kodatletičara, trkača, skijaša, biciklista. Bol se javlja u prednjem delu kolena i pojačava se sa duzinom trajanjefizičke aktivnosti, pogotovu kod trčanja i skokova, javlja se i lagani otok kao i nemogućnost pokreta ipunoj amplitudi. .

Povrede meniskusa

Meniskusi su hrskavičave polumesečaste tvorevine koje se nalaze izmedju dva najveće kosti ukolenu. Oni lagano klizaju po donjoj kosti kolena i postavljaju se na mesto najvećeg pritiska. Povredekarakteriše jak oštar bol, kao iglom, otok koji se može i kasnije javiti (24h do 36h) nakon povrede,smanjana pokretljivost,bol prilikom silaska niz stepenice, a često i koleno zaključano u odredjenompoložaju. 

Burzitis

Burzitis je zapaljenje burzi, sa prednje (prepateralna i subpateralna) i zadnje strane (Backerovacista). Karakteriše ih bol čak i u stanju mirovanja, otok koji može biti veličine dečije pesnice kodBackerove ciste kao i smanjena pokretljivost.

Dislokacija čašice (patele) 

Dislokacija čašice se javlja kada ona napusti svoje mesto u ligamentu patele, zarotira ili čak izadje van kolenog zgloba. Javlja se bol, otok i prilokom kretanja i prilikom mirovanja.

Iliotibijalni Band Syndrom

IT Band je mišićno-tetivni spoj koji ide od kuka bočnom ivicom sve do kolena. Ove povrede sukarakteristične za trkače i sve one sportiste koji u pripremnom periodu proleze kroz trčanje kao bazičnuaktivnost ( npr. fudbalera) Bol se javlja naročito posle dugih distanci. 

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je akutno reumatsko oboljenje, karakteriše ga bol, otok, zapaljenski procesi,gubitak pokretljivosti.

Gonartroza

Gonartroza je degerativno oboljenje kolenog zgloba gde se javlja poroznost i krtost krajeva kostiju.Javlja se variriajući bol kod stajanja i sedenja, otok, ukočenost, gubitak fleksibilnosti, krckanje. 

Hondromalacija

Hondromalacija ili patelofemoralni bol sa zadnje strane čašice, javlja se kada na hrskavici dodje dotaloženja supstanci nastalih u zapaljenskom procesu. Javlja se veliki bol, pogotovu pri pokretima čašice i

pri skokovima.

Osgood-Shlater

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 9/20

Osgood-shlater nastaje na golenjaci( podkolenici) kao posledica ubrzanog rasta kada elastičnostmišica zaostaje za dužinom kosti te dolazi do odvajanja dela kosti gde se pripaja ligament patele.Karakteriše ga jak bol na pripoju ligamenta patele za podkolenicu, cesto se vidi deformitet i lagani otok.Bol se pojačava pri skokovima i dugotrajnim aktivnostima. 

Faktori koji mogu da povećaju bolne simptome u kolenu su krvarenje kao posledica udaraca ukontaktnim sportovima, predoziranje i stres na kostima, rotacije, skokovi, brz rast kostiju, degenerativniprocesi.

Rizik faktori su povećana telesna težina, preforsiranost i predoziranost treninga, zapaljenja,nedovoljna istegnutost mišića, (prednje i zadnje lože i lista), loša neuromuskularna kontrola (manjak kalcijuma zbog premora), mehanički problemi (nejadnaka dužina ekstremiteta) spuštena i ravna stopala, visok rizik pojedinih sportskih diciplina (pivot i skok u košarci), neke prethodne povrede kao i uzrast. 

Dijagnoza se uspostavlja na osnovu informacija koje dobijamo od sportista o lokaciji bola i otoka,periodu nastanka, mehanizmu nastanka povrede i objektivnim kliničkim pregldom i testovima (Lachman, Mcmara test, itd.) Rengenski snimak nije od velike pouzdanosti te se retko kada koristi,detaljnije povrede se mogu ustanoviti na magnetnoj rezonanci.

Tretman treba sprovesti odmah nakon povrede, čak i minimalne povrede moraju se tretirati.Tretman se sastoji u P.R.I.C.E.

P – protectionR - reast (odmor) odmah prekinuti sa svim aktinostima i ako je potrebno imobilisati koleno.I – Ice (led ili hladjenje) koleno hladiti ledom 20min a zatim uviti u peskir na isto toliko minuta.

To ponoviti najmanje tri puta dnevno.C – Compression Stegnuti koleno kako bi se sprečilo dodatno oticanje a postojeći otok raširio na

što veću površinu sa koje se lakše resorbuje. E – Elevation Podignuti povredjeni deo 10 do 15 stepeni iznad nivoa srca kako bi se smenilo

dodatno oticanje.Protiv bolova se mogu koristiti i nesteroidni antireumatici ko sto su Aspirin, Brufen, Naproxen, itd.

Fizikalna terapija

U lečenju ovakvih povreda odmah treba krenuti sa fizikalnim terapijama. Koristitikrioterapiju(led),elektroterapiju, laser, ultrazvuk, magnet i elektrostimulaciju. Takodje treba raditi naistezanju zadnje lože, lista, prednje lože kao i na jačanju prednje lože za početak kroz statičke izotoničke vežbe. U terapiji takodje koristiti sobni bicikl i traka za trcanje.

U odredjenim slučajevima mogu se dati inekcije kortikosteroida ili Hyaluronske kiseline. Ako sve tone da razultat neophodna je hirurška intervencija koja može biti atroskopska ili parcijalna i totalnaproteza.

U lečenju se mogu koristiti razne vrste ortoza i steznika koje fiksiraju koleno i sprečavaju nevoljnepokrete.

Takodje se preporučuje korišćenje alternativnih metoda kao što su unošenje glukozjamina ihondroitina.

Prevencija

Kako ne bi dolazilo do ponovnih povreda najbitnije je raditi na prevanciji. To podrazumevasmanjenje telesne težine, dobru istegnutost mišića i adekvatna snaga prednje lože. Potrebno je raditi vežbe balansa i propriocepcije. Pre svake aktivnosti potrebno je dobro zagrejati aktivno (nekom vežbom) ipasivno (nekom grejajućom kremom) koleni zglob. Takodje je neophodno i optimiziranje treninga itehnike treniranja.

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata 

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata najzastupljenija je kod sportista koji se bave u košarkom,fudbalom, odbojkom, rukometom, skijanjem ali se u nešto manjem broju javlja i kod sportista koji se bave

nekim drugim sportom.Do pucanja ACL-a dolazi kada uz fiksirano stopalo spotrista napravi združeni pokret rotacije i

pregibanja i opružanja. 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 10/20

Prilikom dijgnostikovanja ove povrede povredjeni opisuje nagli jaki bol, otok koji se javlja odmah,nestabilnost kolena i nemogucnost nastvljanja započete aktivnosti kao  i zvuk “kvrc” u ternutku povrede.Lachmanovim i Pivot-Shift testom, kao i magnetnom rezonancom postavlja se tačna dijagnoza ruptureprednjih ukrštenih ligamenata. 

Da li će se povreda tretirati operativnim putem ili ne zavisi od mnogih uslova kao što su stepenoštećenja ligamenata, načina života ( profesionalno ili amatersko bavljanje odredjenim sportom),mogućnosti da se neke aktivnosti pacijenta promene ( umesto fudbala početi bavljanje nekim drugimsportom npr. biciklizmom) kao i motivacije za dugu rehabilitaciju.

Neoperativno se leče povredjeni kod kojih je koleno stabilno tokom tipičnih dnevnih aktivnosti,kada hrskavica nije oštećena i ne postoje rizici od naknadnog povredjivanja. Neoperativno lečenjepodrazumeva fizikalnu terapiju, nošenje steznika, istezanje i jačanje okolne muskulature a posebnoprednje i zadnje lože. Promena sportskih aktivnosti, npr. umesto košarke, fudbala, ragbija, preći natrčanje, plivanje ili biciklizam. Ovakvo lečenje, neoperativnim putem, se primenjuje kod dece iadolescenata kod kojih nije završena faza rasta i razvoja. Prednost neoperativnog lečenja je u tome štonema rizika koji nosi hirurška interevencija, rehabilitacija je lakša i manje bolna i kod neoperativnemetoda manje se odsustvuje od svakodnevnih obaveza (posao, škola). 

Operativno se leče pacijanti koji su funkcionalno nestabilni prilokom dnevnih aktivnosti i kojinemogu izbeći aktivnosti koje mogu dovesti do povećanja povrede. Postoje dve tehnike, operativnemetode, koje se koriste prilikom intervencija na pokidanim prednjim ukršenim ligamentima. Jedna jeBTB, kada se novi ligament uzima sa ligamenta patele i druga kada se ligamet uzima sa zadnje lože.Prilikom primena prve tehnike novi ligament je mnogo čvršći ali se u rehabilitaciji i kasnije prilikom

aktivnosti javlja bol na vrhu čašice. Primnom druge tehnike novi ligament je nešto slabiji ali zato nema bola na čašici. 

Postoje varijante kada se novi ligament nadomšćuje ligamentom sa drugog nepovredjenog kolenaili ligamentom od davaoca.

Rehabilitacija se sprovodi u tri faze1.faza je odmah nakon operacije i traje 6-8 nedelja.Radi se na smanjenju postoperativnog otoka i

 bola, elektroterapijom, laserom, magnetom, radise na povećanju obima pokreta. U prve dve nedelje morase postići maksimalna ekstenzija ( opruzanje)od 0 stepeni a do isteka ovog perioda trebalo bi saviti kolenodo 125 stepeni.Takodje jacati prednju i zadnju lozu, misice lista i gluteuse i povecati istegnutost skracenihmisica’ 

2.faza podrazumeva period 2-4 meseca posle operacije.Radi se na kontroli otoka, povecanjumobilnosti i sve vise se radi na povecanju snage misica.Tada se ukljucuju vezbe na spravama zaopterecenje sa tegovima,sobni biciklom, pokretnom trakom, a sve vise se rade vezbe balansa i

propriocepcije.Postepeno preci iz ordinacije za rehabilitaciju u fitnes centar3 faza se zavrsava potpunim oporavkom sportiste koji se zavrsava 6 - 8 -10 meseci posle

operacije.Nastaviti sa povecanjem stabilnosti i jacanjem misica i ukljuciti specificne vezbe za odredjenisport kojim se povredjeni bavio ili namerava da se bavi

 Ako se tretman i rehabilitacija pravilno odrade povredjeno koleno je stabilnije od drugog imogucnost ponovnog povredjivanja je smanjena na minimum

 Artroza 

30.01.2013

Tweet 

Artroza spada medju degenerat ivne ob ol jenja per i fernih zglobo va.Nastaje kao po s 

degenerat ivnih  promena u zglobnoj hrskavici, usled čega pojavi se hipertrofična promena (osteofit).Postoji promena n

delovima zgloba (zglobna čaura, kost).Pojavi se bol oštećena funkcija zgloba sa nazivima arthrosis, osteoarthrosis, artritis def 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 11/20

starački artritis ili osteoartritis.Ovo oboljenje pretežno se javlja kod starije populacije, ali ni mladji nisu poštedjeni.Pojava bolesti nopšte zdravstveno stanje organizma.Kod zahvaćenosti većeg broja zglobova govori se o poliartrozi.Pošto ovo oboljenj e nije zap

proces primena naziva "itis" često se ne primenjuje, već koristi se termin degenerativno oboljenje zglobova i kičme.  

 Artroza može nastati zbog brojnih faktora: genetički, metabolički, mehanički, endokrini, faktori sredine, ostali faktor i.Naslednost i

ulogu kod odredjenih populacija ili porodica.Od metaboličkog i endokrinog faktora igraju ulogu razna oboljenja kao šećerna bo le

alkaptonurija, klimakterijum, taloženje kristala, artritis reumatika, nepravilna ishrana.Artrozu mogu prouzrokovati sledeći mehaničfaktori:gojaznost, slabost mišića, urodjeno iščašenje, preterano opterećenost nekog zgloba, mikro i makrotraume.Faktor sredine

način i uslov života, neadekvatna ishrana.Od ostalih faktora znatno utiču na bolest starosno doba, konstitucija, infekcije, cirkulatporemećaji, hemoglobinopatije.U zavisnosti od uzroka nastanka degenarativno oboljenje deli se na:primerne i sekundarne artr

primarnog oblika uz normalno opterećenje već postojislabost hrskavice nepoznatog porekla.Kod sekundarnog oblika uz normal

postoji opterećenje koji može biti endokrina, metabolička bolest, upala, urodjena anomalija. 

Simptomatologija: 

 Artroza je oboljenje koštano-mišićno-zglobnog sistema usled nagriženosti-trošenja hrskavice zbog raznih etioloških faktora.Bsimptom koji se manifestuje kombinacijom brojnih mehanizama uključujući anatomske strukture i patofiziološke procese.Bol u vioštrih uboda, konstantan ili povremeni bol.Javlja se ukočenost, slabost mišića, otok, deformacija zglobova, smanjenje pokreta, gfunkcije, pucketanje, škripanje, krckanje kao zvučni fenomen, koji se može javiti u toku pokreta.  

 Artrotski proces može da zahvati svak zglob ali najčešće su zahvaćeni najopterećeniji zglobovi nožni, koleno, skočni, kuk i zglobkičme.Nastaje razmekšavanje i stanjenje zglobne hrskavice s tim se sužava zglobni prostor, zatim subhondralne kosti se sklero z

se koštana nakupina "osteofit", koji zbog opterećenosti popušta i stvara se koštana cista tj. šupljine u kostima.Zato se javlja bolokolne muskulature, kontraktura, zadebljanje zgloba.

Dijagnoza: 

Po opisu bolesnika radi se radiološko ispitivanje-RTG snimak na zahvaćenim zglobovima potvrdjuju dijagnozu.Može da se radi i

Lečenje: 

Promene na hrskavici i kostima su nepopravljive.Vrši se smanjenje bola, mišićnog spazma, poboljšavanje dnevne aktivnosti.Ter sastoji od medikamenata daju se antiflogistici, antireumatici, miotonolitici.Fizikalna terapija se sastoji od kineziterapije, hidroterap

elektroterapije.Kod težih slučajeva vrši se hirurško lečenje u vidu artroskopije i prema indikacijama vrši se artroplastika i li remont

zgloba.Po potrebi vrši se osteotomija-metoda reza ili sečenje-uklanjan je oštećenog kosta.U nekim slučajevima radi se hondroplahirurška metoda reparira se oštećena hrskavica.Zamena zgloba je hirurška metoda vrši se kod obolelog ili oštećenog kosta sa pmetala ili plastike.Često se radi kod kuka i kolena zgloba.Veoma važnu ulogu igra smanjenje telesne težine   već nakon 5-10% g

telesne mase smanjuju se bolovi i bolji su pokreti.Mogu se koristiti i razna ortopedska pomagala kojima se može rasteretiti z glob

Gonartroza

08.05.2011

Tweet 

Gonartroza je degenerativna promena zglobne hrskavice, koja dalje uzrokuje promene na

delovima zgloba ( zglobna kost, čaura), koja se karakteriše  bolom i oštećenom funkcijom zgloba.Za uzrok nastajanja bolestifaktori, nasledna predispozicija, starenja tkiva, hormonalna ravnoteža.Zavisno od uzročnika razlikujemo primarne i sekundarne a

primarnih artroza postoji slabost hrskavice, a kod sekundarnih artroza postoji preopterećenje ili posledica povrede, urodjene ano

metaboličkih i endokinih bolesti. Klinička slika:najčešća lokalizacija je koleni zglob.Prvi znak je bol i ukočenost pri pokretima, posle mirovanja, čuje se krepitacijpokretima. Kasnije se javlja ograničenje u obimu pokreta, tvrdo zadebljanje zgloba, nestabilnost kolena zbog slabljenja kvadr ice

olabavljenja tetiva, dolazi do naglog "klecanja i otkazivanja" kolena.Kasnije zbog opterećenja kolena javlja se varus deformacij

noge) što dalje dovodi do oštećenja svih struktura i nestabilnosti i labavosti zgloba.  Dijagnoza:se postavlja na osnovu radiološkog ispitivanja CT, NMR.

Lečenje:nastale promene na kostima i na hrskavicama su ireverzibilne (nepopravljive).Lečenje se sastoji od smanjenjeg mišićnoolakšanje bolova, sprečavanju kontrakture, osposobljavanje dnevnog života. 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 12/20

tetiva

Poplitealna cista 

subota, 27 oktobar 2012 bolesnodete 

Popli tealna cista nastaje u zatkolenoj j ami distenzijom bur ze.I zmedju ostali h se bur za ispun jen sa malo tečnosti, spljošten ima izgled balona.Njihova funkcija je da smanji trenje iz 

tetiva zatim izmedju koštanih izbočnina i kože ili izmedju tetiva i tetiva. Ciste mogu nastati usled poremećaja unutar zgloba, kod ponovljenih istih pokreta kao što je kod trkača, tezidara, sportiste koji ponavljaju kretanje tetive preko same burze.Cista može nastati zbog nepoznatog uzroidiopatske ili sekundarne npr. kod osteoartritisa, reumatoidnog artritisa itd.

Simptomatologija: U zatkolenoj jami javlja se otok, jak bol, nakupljanje tečnosti,  otežan pokret kolena čuje se "klik" pri po

može doći do tromboflebitisa. 

Dijagnoza: 

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, RTG, UZ, laboratorijska analiza. 

Lečenje: Dominantno je rashladjivanje zbog smirivanja upale, mirovanje i pošteda.Od lekova se primenjuju nesteroantireumatici.Punkcija je često neizbežna, vrši se sa iglom u područje ciste izvlačem tečnosti pomoćušprica.Preporučljiv je elastični zavoj zbog resorpcije otok a.

Koristi se i fizikalna terapija kao laser, magneta, elektroterapija, ultrazvuk.

Računar i bol subota, 04 februar 2012 bolesnodete 

Moderan život današnjice, donosi nam ozbiljne probleme,računaru.Dugotrajni neprirodni sedeći položaj tela su posledica ponovljenih pokreta ili se može nazv  pokreta različitih delova tela koji su najugroženiji kao vrat, ledja, koren šake i kažiprst.Važno je da znamtela je praćen trenjem, nakon čega nastaje mikroskopsko oštećenje tkiva.U normalnim uslovima nakon zavr 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 13/20

organizam brzo regeneriše nastalo oštećenje.Kada se isti pokreti ponavljaju iz dana u dan, organizam nemoporavak.Nagomilavaju se mikroskopsko oštećenja što dovodi do lokalnog zapaljenjaZapaljenje tetiva tj.tendinitis nastaje kod ponovljenih pokreta. Tetiva se nalazi u svom omotaču -sinovija, zbogpokreta-ponavljanja dolazi do njegovog zapaljenja to se nazivatenosinovi t is .Kod oba oboljenja je simptomatoloKod svakodnevnog rada na računaru, mogu  nastati promene na tetivama prstiju i šake.Najčešće se zapaţa zakaţiprsta zbog dugotrajne upotrebe miša.Zato je potrebno pogledati oblik miša prilikom kupovine, zbog odgovaraj

U razvijenim zemljama ovom oboljenju se posvećuje dosta paţnje.Poznatiji proizvodjači tastature i miša dupozorenje.

Simptomatologija tendinitisa:

Vodeći simptom je bol, koţa iznad tetive je crvena i topla.Taj bol se oseća i prilikom odmaranja, ometa i svakodnZa nastanak tendinitisa znaci rizika na računaru*Duže vreme rad na računaru više od četiri*Loš položaj tela, i ruke prilikom rada na*Dužina noktiju znatno utiču na nepravilan položaj*Loša tehnika držanja miša ili*Stalno sedenje, bez

*Sedeći stil života, bez fizičke aktivnosti.  

Fibromialgija 

četvrtak, 26 januar 2012 bolesnodete 

Fibromialgija podrazumeva pojavu raširenih bolova u mišićima, tetivazglobovima. Bolovi su dub oki , neja sno ograničeni, žareći, umerenog do izraženog intenziteta.Mogu biti isdana, ili se se povremeno pojačavati i smanjivati. Pojačavaju ih fizička aktivnost, hladnoća, anksioznost i streskarakteriše prisustvo velikog broja bolnih tačaka u mišićima, tetivama, fascijama iMnogi pacijenti sa fimbromialgijom imaju probleme sa spavanjem. Kao pridruţeni simptomi mogu se javiti: pproblemi sa pamćenjem, trnjenje i peckanje u šakama i stopalima, lupanje srca,  sniţenje raspoloţenja, tenzionaglavobolja.Fibromialgija je sistemsko oboljenje nepoznatog uzroka. Mogući faktori koju utiču na njen nastanak su: fizički i emnenormalan odgovor na bolne stimulanse, poremećaj spavanja i inf ekcija. Bolest napada oba pola, premda je najza

ţena izmeĎu 20. i 50. godineFibromialgija je hronično oboljenje koje ne skraćuje ţivotni vek ali znatno narušava kvalitet ţivota. U nekim slučajemoţe dobroLečenje u početku podrazumeva primenu fizikalne terapije, redovno veţbanje i smanjenje stresa. Od medprimenjuju antidepresivi, miorelaksanski (lekovi za opuštanje mišića), antiepileptici, obični analgetici i anksiolitici.  

Uganuće skočnog zgloba 

petak, 02 decembar 2011 bolesnodete 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 14/20

Uganuće skočnog zgloba označava skup povreda ligamenata, sinovije, tu predelu skočnog zgloba prilikom pada, nezgodnom hodanju, izvrtanjDistorsio articulatio talocruralis-uganuće skočnog zgloba uglavnom se dogodi prilikom hodu neravnoj površini ili uili rekreativnih aktivnosti.Nastaje istezanje jednog ili više ligamenata.  

Klinička slika:

Oko skočnog zgloba nastaje bol i otok, koţa podlivena krvlju.Osoba štedi povredjeni zglob, bol je izraţen na astrani.Tada je hod nesiguran, osoba hramlje.Pokreti oko skočnog zgloba su ograničeni.Osoba moţe da oseti dpuklo u zglobu, ili se zglob nalazi u nefiziološkom poloţaju.Zglob je nestabilan.  

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda i RTG nalaza. 

Lečenje: 

Distorzije se leče imobilizacijom ako na snimku se vidi da je prvog stepena.Kompresivni zavoj se primedana.Ukoliko je distorzija drugog stepena lečenje se vrši imobilizacijom kompresivnog zavoja ili gipsannedelje.Obavezno se daju analgetici i lokalna primena h ladnoće-leda.Kod potpunog prekida ligamenata indikovalečenje-rekonstrukcija ligamenata i kapsule. 

Dislokacija ramena 

četvrtak, 24 novembar 2011 bolesnodete 

U području ramena često nastaju razni poremećaji oko zglobova ram

traume.Rameni zglobovi su izuzetno u stalnom pokretu i bolovi mogu povremeno nastati.Usled traume mogu nastaklinički simptomi, koji se dele u tri  -Tenditis nastaje zbog pritiska na tetivu ili zbog trenja što moţe dovesti do degenerativne promene na mišićima.vreme neprimetna ili nakon dodira se izraţava-Bursitis u ovoj fazi karakterističan je konstantan bol, koji se širi, zahvaća nadlakticu ruke i tako oteţava pokreupale subdeltoidne-Adhezivni perikapsulitis manifestuje se sa stalnim bolom u ramenu, ograničenost pokreta ruke vremenonapreduje, popušta bol ali nastaje totalna ograničenost pokreta što moţe dovesti do atrofije mišića ruke.  

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i radiološkog nalaza. 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 15/20

Lečenje: 

Strogo mirovanje sa uzimanjem analgetika i protivupalnim lekovima.Nastaviti sa fizikalnom terapijom, kako bi sevratio u normalnu funkciju.U slučaju da ta terapija ne pokazuje dobre rezultate i prestanak bolova, potrebna je pterapije Hidrokortizona u vidu injekcije, s Prokainskim anestetikom. 

Gonartroza 

nedelja, 08 maj 2011 bolesnodete 

Gonartroza je degenerativna promena zglobne hrskavice, koja dalje uzrokujostalim delovima zgloba ( zglobna kost, čaura), koja se karakteriše bolom i oštećenom funkcijom zgloba.Za u

bolesti utiču spoljašnji faktori, nasledna predispozicija, starenja tkiva, hormonalna ravnoteţa.Zavisno od uzročniprimarne i sekundarne artroze.Kod primarnih artr oza postoji slabost hrskavice, a kod sekundarnih artroza postojiili posledica povrede, urodjene anomalije zglobova, metaboličkih i endokiniKlinička slika:najčešća lokalizacija je koleni zglob.Prvi znak je bol i ukočenost pri pokretima, posle mirovanja, čujpri pasivnim pokretima. Kasnije se javlja ograničenje u obimu pokreta, tvrdo zadebljanje zgloba, nestabilnosslabljenja kvadricepsa i olabavljenja tetiva, dolazi do naglog "klecanja i otkazivanja" kolena.Kasnije zbog opteavlja se varus deformacija zgloba ( O noge) što dalje dovodi do oštećenja svih struktura i nestabilnosti i labavosti zOpširnije... 

Talalgija 

ponedeljak, 21 mart 2011 bolesnodete 

Talalgija je termin za bol u peti.Mogu se poseliti u dve grupe:-Bolovi u tabanskom delu ,-Bolovi u njenom straţnjem delu.Tabanska (plantarna) talalgija često se javlja u stojećem stavu, dovodi do hramanja pri hodu.RTG snimciotkrivaju s donje strane petne kosti egzostozu u obliku trna.Potrebno je znati da ta koštana izraslina nije uzrokbolova u tom pogledu, već je samo reakcija kosti na zapaljenje.U nastanku plantarne talalgije mogu postojatirazni uzroci.Prvo se uvek misli na mehanički uzrok, na ponovljenu mikrotraumu   (peta skakača,ronilaca).Ponekad moţe biti zapaljenjsko, reumatsko oboljenje (hronični poliartritis, giht).Moţe da semanifestuje u nenormalnom poloţaju petne kosti, horizontalni poloţaj kosti.  

Lečenje:obuhvata protivzapaljenjsku, radioterapiju, nošenje specijalnih ortopedskih uloţaka s mekimsundjerastim jastučićem ispod pete kao i infiltraciju bolnog mesta preparatima kortizona koji su veoma uspešni.  Stražnja talalgija nastaje uglavnom iz tri razloga:*Retrokalkaneusne egzostoze i izrasline, posledice su pritiska cipele na to mesto, kod osobe koje nose tesnu

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 16/20

obuću, te izazivaju bolni burzitis.Na straţnjoj strani pete moţe se zapaziti mek otok koţe iznad njega je crvena,zadebjala, bolna.Primenjuje se oblaganje lubova cipela, skidanje zadebjale koţe, podizanjem pete stavljanjemuloška.Hirurško lečenje se sastoji od radikalnog skidanja egzostoza prouzrokovanih pritiskom.*Ahilitis zapaljenje  Ahilove tetive je čest uzrok za razvijanje talalgije, on je posledica zapaljenjskog,reumatskog procesa ili traumatskog istezanja tetive (kod alpinista,skijaša).Ovaj tendinitis povoljno reaguje nainfiltracije hidrokortizonom i sličnim preparatima. *Zadnji apofizitis petne kosti predstavlja oboljenje koje se javlja 10-15 god. uzrok mu je osifikacija.Obično za

kratko vreme spontano iščezava. 

Mišićni reumatizam-fibrozitis 

subota, 19 februar 2011 bolesnodete 

To su oboljenja koja nose naziv " vanzglobnireumatizam".Ovaj naziv označava brojna stkarakterišu bolovima i oteţanim pokretima najčešće lokalizovanim u ledjima, ramenima, vratu i glutealnim predeliobično akutan.Smatra se, da ove tegobe nastaju usled izlaganja hladnoći, vlazi, intenzivnom i nekontrolisanom fizičkao posledica infekcije metaboličkih ili endokrinih  poremećaja.Tegobe se objašnjavaju oštećenjem mišića,zglobova.U ovu grupu poremećaja spadaju razne neuralgije ruku, lumbago, išijas, diskus -hernije različite lokalizacodgovarajuće lečenje odmor, fizikalna terapija i analgetska sredstva.Uzimanje analgetika koja spada u grupuanalgetika i poseduju antipiretički, analgetički, spazmolitički i antiinflamatorni efekat.Poseban način ishrane nije pot

osobe treba da uzimaju hipokalorijsku i normoproteinsku ishranu, da bi se vratile na svoju idealnu telesnu teţinu.Tenestanu, kada gojazne osobe postignu idealnu telesnu teţinu. 

Ksantomatoza 

četvrtak, 18 avgust 2011 bolesnodete 

Ksantomatoza je kožna promena nastala zbog poremećajalipoproteina.Izraţena je hiperlipoproteinemija, lokalni poremećaj vaskularnog zida, ulaz masnih materija uvezivno tkivo.

Klinička slika: 

Ksantomi mogu biti u vidu papula, nodula ( čvor ) i plakova različite boje i veličine, od ţućkaste do crvboje.Lokalizacija moţe biti na sluzokoţama, tetivama i ligamentima, roţnjači, retini, na srcu, krvnim suu.Ksantomi pločastog oblika se nazivaju ksantelazme. 

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 17/20

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu kliničke slike, biopsije, patohistološkog nalaza. 

Lečenje: Odstranjuju se hirurškim putem.Kod ksantelazme na kapcima dolazi u obzir kauterizacija ili primena lasera.Repotrebno je lečenje hiperlipoproteinemije. 

 Artroza 

30.01.2013

Tweet 

Ar troza spada medju degenerati vne oboljenja peri fernih zglobova.Nast 

osledica degenerativnih promena u zglobnoj hrskavici, usled čega pojavi se hipertrofična promena

(osteofit).Postoji promena na ostalim delovima zgloba (zglobna čaura, kost).Pojavi se bol oštećena funk sa nazivima arthrosis, osteoarthrosis, artr itis deformans, starački artritis ili osteoartritis.Ovo oboljenje pretavlja kod starije populacije, ali ni mladji nisu poštedjeni.Pojava bolesti ne utiče na opšte zdravstveno stan

organizma.Kod zahvaćenosti većeg broja zglobova govori se o poliartrozi.Pošto ovo oboljenje nije zapalj proces primena naziva "itis" često se ne primenjuje, već koristi se termin degenerativno oboljenje zglobovArtroza može nastati zbog brojnih faktora: genetički, metabolički, mehanički, endokrini, faktori sredine, o

faktori.Naslednost igra veliku ulogu kod odredjenih populacija ili porodica.Od metaboličkog i endokrinogigraju ulogu razna oboljenja kao šećerna bolest, alkaptonurija, klimakterijum, taloženje kristala, artritis renepravilna ishrana.Artrozu mogu prouzrokovati sledeći mehanički faktori:gojaznost, slabost mišića, urodjiščašenje, preterano opterećenost nekog zgloba, mikro i makrotraume.Faktor sredine utiče na način i usloneadekvatna ishrana.Od ostalih faktora znatno utiču na bolest starosno doba, konstitucija, infekcije, cirkul

 poremećaji, hemoglobinopatije.U zavisnosti od uzroka nastanka degenarativno oboljenje deli se na:prime

sekundarne artroze.Kod primarnog oblika uz normalno opterećenje već postojislabost hrskavice nepoz

 porekla.Kod sekundarnog oblika uz normalnu hrskavicu postoji opterećenje koji može biti endokrina, met bolest, upala, urodjena anomalija.

Simptomatologija: 

Artroza je oboljenje koštano-mišićno-zglobnog sistema usled nagriženosti-trošenja hrskavice zbog razn

etioloških faktora.Bol je glavni simptom koji se manifestuje kombinacijom brojnih mehanizama uključujanatomske strukture i patofiziološke procese.Bol u vidu žarenja, oštrih uboda, konstantan ili povremeni b

ukočenost, slabost mišića, otok, deformacija zglobova, smanjenje pokreta, gubitak funkcije, pucketanje, škrckanje kao zvučni fenomen, koji se može javiti u toku pokreta. Artrotski proces može da zahvati svak zglob ali najčešće su zahvaćeni najopterećeniji zglobovi nožni, kolskočni, kuk i zglobovi kičme.Nastaje razmekšavanje i stanjenje zglobne hrskavice s tim se sužava zglobni

zatim subhondralne kosti se skleroziraju stvara se koštana nakupina "osteofit", koji zbog o pterećenosti pstvara se koštana cista tj. šupljine u kostima.Zato se javlja bol, propadanja okolne muskulature, kontrakturzadebljanje zgloba.

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 18/20

Dijagnoza: Po opisu bolesnika radi se radiološko ispitivanje-RTG snimak na zahvaćenim zglobovima potvr djuju

dijagnozu.Može da se radi i CT, NMR. Lečenje: Promene na hrskavici i kostima su nepopravljive.Vrši se smanjenje bola, mišićnog spazma, poboljšavanjeaktivnosti.Terapija se sastoji od medikamenata daju se antiflogistici, antireumatici, miotonolitici.Fizikaln

sastoji od kineziterapije, hidroterapije, elektroterapije.Kod težih slučajeva vrši se hirurško lečenje u vidui prema indikacijama vrši se artroplastika ili remontovanje zgloba.Po potrebi vrši se osteotomija-metoda r 

sečenje-uklanjanje oštećenog kosta.U nekim slučajevima radi se hondroplastika kao hirurška metoda repaoštećena hrskavica.Zamena zgloba je hirurška metoda vrši se kod obolelog ili oštećenog kosta sa protezametala ili plastike.Često se radi kod kuka i kolena zgloba.Veoma važnu ulogu igra smanjenje telesne težinakon 5-10% gubitka telesne mase smanjuju se bolovi i bolji su pokreti.Mogu se koristiti i razna ortopeds

 pomagala kojima se može rasteretiti zglob. 

Rehabilitacija osoba sa povredom kolena

Rehabilitacija osoba sa povredom kolena, kao i bilo kog drugog zgloba, zahteva razvijanje,

 jačanje, snage i izdržljivosti. Izostajanje neke od ovih komponenti dovodi do nekompletnorehabilitovanog ekstremiteta i do  povećane verovatnoće nove povrede. Poznati slučaj u svakoj

sali za rehabilitaciju je sportista koji je posle vaĎenja meniskusa imao postoperativni program

intenzivnih vežbi sa progresivnim opterećenjem. On može biti u mogućnosti da podigne 22,5 kg

 pomoću ekstenzora kolena, ali još nije u mogućnost da se vrati u punu aktivnost. Ne postoji ništa 

u pacijentovim sportskim performansama što od njega zahteva da podigne veliki teret odjednom,

kroz jedan opseg pokreta, za bilo koliko dug period vremena, osim ako je on dizač tegova. Kod

većine sportista, brzina ekstremiteta prelazi 240 stepeni u sekundi, a kod nekih dostiže i 400  –  600 stepeni u sekundi. Zbog toga, ako je program rehabilitacije skoncetrisan samo na  jačinu, onda pacijent nije u potpunosti rehabilitovao svoje koleno, i nema snagu i izdržljivost. TakoĎe, zbog koncepta specifičnosti treninga u vežbama, najbolje je vežbati pacijenta na način najsličniji 

mogući njegovim specifičnim sportskim zahtevima i mogućnostima. Za sportistu čija jeaktivnost vezana za veće brzine, potrebno je više rehabilitovati i vežbati anaerobni mehanizam.

Ove vežbe treba da budu na oko 40  –  50 rpm (rotacija u minutu). Kod sportova sa manjim

 brzinama, potrebne su pripreme brzine i kondicije prilagoĎene tim brzinama.  Najvažniji element u rehabilitaciji osoba sa povredom kolena je obrazovanje pacijenta i vežbe 

 pre operacije. Svi pacijenti sa povredama kolena treba da započnu pripreme kvadricepsa i vežbe 

 podizanja ispravljene noge. Mišić koji je preoperativno bio vežban i treniran za funkcionisanje,

doći će mnogo  brže do svojih normalnih mogućnosti od onog sa kojim se nije radilo. Pacijent

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 19/20

započinje  vežbe za  jačanje kvadricepsa i vežbe podizanja ispravljene noge odmah posle

operacije.  Bol je prvi postoperativni ograničavajući faktor, i sve trebi učiniti da se smanji njegov intenzitet.

 Najnoviji prodor u tom pravcu je upotreba TNS (transkutana neuralna stimulacija). Sterilna

elektrode se postavljaju pacijentu na operacionom stolu i aparat se postavlja u intenzivnoj nezi.

Pacijenti sa artotomijom  brižljivo se obrazuju pre operacije u vezi TNS. Poznavanje aparata i

njegove upotrebe, pacijent ce izbeći probleme sa upotrebom TNS postoperativno. Često je

moguće da pacijent radi vežbe podizanja ispravljene noge na sam dan operacije. Drugi ili treći dan posle operacije, pacijent počinje vežbe za povećanje pokretljivosti. Nekad se

mislilo da početak  vežbi za povećanje pokretljivosti pre skidanja konaca loše utiče na zarastanjerane. Sa današnjim jakim sintetičkim materijalima konca to više nije slučaj. Pacijenti mogu bez

rizika da  počnu sa vežbama pokretljivosti tri do četiri dana posle operacije. Većina pacijenata

dostiže 90° fleksije kada su konci uklonjeni oko dve nedelje kasnije. Ne bi trebalo da bude

nikakvih problema sa nekrozom kože ili sa zarastanjem uz ove rane vežbe. Za vreme boravka u bolnici, pacijent mora probati da dostigne aktivnu terminalnu ekstenziju

kolena. Ovo se može  postići vežbajući kvadriceps u malim lukovima. Peškir ili ćebe se postavlja

ispod kolena i pacijent  počinje da vežba vastus medialis u poslednih 20° od terminalne

ekstenzije. Što se ranije dobije termilana ekstenzija,  brže  će rehabilitacioni program imati

 progres i više će koleno biti funkcionalno. 

Cybex mašina za rehabilitaciju kolena Posle dve nedelje, konci se skidaju. Pacijent se, ako nije u gipsu, šalje na hidroterapiju i na vežbe 

za  povećanje pokretljivosti. Ako je pacijent u gipsu, na terapiju se čeka do skidanja gipsa, oko

šest nedelja kasnije. Ako sala za fizikalnu terapiju ima Kinetron (izokinetička  mašina koja seupotrebljava za vežbe terminalne ekstenzije kolena i za ambulantni trening posle opracija

kolena), pacijent se postavlja na mašinu i dovodi se do terminalne ekstenzije. Pacijent se

 postavlja na Cybex mašinu što je moguće pre. Da bi se dobro iskoristile mogućnosti ove mašine,  potrebno je da pacijent ima opseg od 70° – 90° pokreta kolena. Ukoliko, na primer, pacijent ima

 pokretljivost samo 70°, mašina se može blokirati postavljanjem stolice ispod stopala pacijenta

tako da je opseg pokreta u vežbi prijatan a ne  povreĎujući za pacinjenta. Ono o čemu se mora

voditi računa u toku programa rehabilitacije je da nikako ne dode do  povećanja otoka kolena.

Ako zglob otiče, program rehabilitacije se znatno  produžava. Bolje je  početi sa programom

izometrijskih vežbi nego sa programom vežbi sa progresivnim opterećenjem, ukoliko će vežbe sa

 progresivnim opterećenjem da dovedu do povrede i izazovu otok.  Na  početku, pacijent se vežba na Cybex mašini i dolazi na terapiju pet puta nedeljno u tokusedam do deset dana a onda prelazi na program vežbi tri puta nedeljno. Orthotron je takoĎe 

izokinatička  mašina. Iako je to dobra mašina za vežbe, nije tako zgodna kao Cybex. Pacijent

7/15/2019 razno

http://slidepdf.com/reader/full/razno-56327e7576548 20/20

mora biti u stanju da podigne najmanje 3,15 kg u smislu progresivnog opterećenja pre nego što 

se uključi na vežbe na Orthotron – u, pošto je sama ruka podizača teška 3,15 – 3,38 kg. Pacijent

mora bit u mogućnosti da sa lakoćom podigne 3,38 kg, u protivnom će vežba biti bolna. Nismo

 pronašli nijedan definisan protokol izokinetičkih vežbi.  Naše pacijente vežbamo dok ne dostignu

50% zamora na datom broju obrtaja u minutu (rpm). Za tri serije vežbi, pacijent treba da vežba 

na malim (5, 10 i 15 rpm), kao i na velikim brznama (30, 40 i 50 rpm), sa dodatnim radom

 prepisanim prema njegovim specifičnim sportskim zahtevima. Kad pacijent dostigne pokretljivost od 110°, spreman je za vežbe na standardnom biciklu. Ako pacijent ima

hondromalaciju patele,  preporučljivo je postaviti sedište bicikla visoko, što  će smanjiti opseg

 pokreta i izbeći ekstenzivnu fleksiju kolena. Na taj način  vožnja bicikla neće prouzrokovati

 bolnu patelofemoralnu kompresiju. Ako je pacijent imao operaciju ukrštenog ligamenta, i ne bi

trebao da prebrzo ide do pune ekstenzije, onda sedište treba držati nisko. Posle tri do šest nedelja,

 prema specifičnoj operativnoj proceduri, pacijent započinje vežbe kod kuće. Program može da

uključi  vežbe na Nautilus mašini, ili sa tegovima, zavisno od mogućnosti. Postoji odreĎena 

nedoumica u smislu brzine postizanja pune ekstanzije kod pacijenata sa rekonsrukcijom anterior 

cruciate. Jasno je da rekonstruisani ligament criciate i anterior cruciate ne dobijaju punu čvrstinu 

 pre nego 12 – 18 meseci posle operacije, a neki hirurzi ostavljaju u ovim slučajevima gips i duže 

od tradicionalnih šest nedelja. Fleksiona kontraktura može biti daleko više ograničavajuća nego nestabilnost koju je sportista

imao pre operacije. Sportista sa fleksionom kontrakturom od 15° imaće ozbiljan hendikep u

sportovima sa trčanjem, naprimer u fudbalu.  Neće moći više da trči unazad i neće moći da se

normalno bavi sportom. Za ovaj problem nema pravog rešenja, ali  produžena upotreba ortoze

 posle gipsa je najmudrije rešenje. Pacijent može da vežba sa ortozom i može je koristiti posle

 povratka sportskoj aktivnosti. Koriste se različiti tipovi ortoza zavisno od ozbiljnosti povrede

ligamenata i nestabilnosti. Kada je pacijent dostigao 70°  jačine mišića, mereno na Cybex  – u, u

 poreĎenju sa zdravom nogom, počinje se za brzim hodom. Sa programom trčanja  počinje se kada

dostigne 80°. Tada su dozvoljeni i oštro trčanje i promene ugla od 45°. Ako se pri ovome ne javi

 bol ili oticanje, pacijent nastavlja sa skretanjima od 90° i trčanjem u osmicu. Staro pravilo da se

sportista može vratiti aktivnosti kada bude u mogućnosti da izvede vežbu sa progresivnimopterećenjem sa težinom od 11,5  –  22,5 kg odreĎen broj puta nije prihvatljivo. Koristeći grafikone sa Cybex  – a, može se izvesti precizno merenje  jačine mišića sportiste. Njemu se ne

dozvoljava da  preĎe na punu sportsku aktivnost dok ne dostigne najmanje 90% snage mišića u

 poreĎenju sa zdravom nogom. Poželjno je dostići 95%  –  100%. Mora se voditi računa da se

oporavak od 90% ne odreĎuje samo u smislu  jačine  mišića, nego takoĎe u smislu snage i

izdržljuvosti. Hamstringsi (fleksori kolena)  poboljšavaju svoju funkciju  brže od kvadricepsa

osim posle reparacije ligamenta anterior cruciate. U ovakvom slučaju, treba intenzivno raditi na

hamstringsu, jer po njihovim mehanizmu rada, oni onemogućuju translaciju tibije na femur.Posle

 povrede kolena, nisu samo kvadriceps i hamstrings grupe mišića kojima je potrebna

rehabilitacija. Fleksori kuka, ekstenzori, abduktori i aduktori takoĎe će atrofirati i postati slabi.

Biće potrebna i rehabilitacija gastrocsoleusa. Program istezanja hamstringsa, kvadricepsa i

 preponskih mišića ne samo da je vitalni deo rehabilitacionog programa, nego i integralni deo

 prevencije povrede.