Razgovor Sa Stjuartom Holom

7/23/2019 Razgovor Sa Stjuartom Holom

1/10

RAZGOVOR SA STJUARTOM HOLOM

Pre svegn bih Vas zapitao kako biste odredili

Vase zanimanje za i odnos prema sarErtfnjoj

eksploziji dela u okvirima onoga Sto se naziva

'postmodernizam'. .Mofda

i

nam, kao natin

da stupimo u ov aj umnogome zamr9eni skup

diskursa, mogli reCi negto o tome kako vidite

svoj polotaj u sporu izmedu Habermnsa

Liotara.

Moje zanimanje ima viSe razloga. Prvo, opse-

njen sam onim Sto je postmodernizam postigao

u Americi jegovim trenu tnim uspehom kno

konc~pcije,u paredenju s post-ma~ksizmom

pos~tstnukturalizmom o djd nak o.

'P~ stmo denn izam ' e najuspegnija pri s kola jde.

A kako je to, u biti, vrlo razorna p r i h

upravo o ameriEkoj kulturi, Eini se Sagavim Sto

je tako popularna. Sama koncepcija postavija

neka k l ju h a pitanja o obliEju i tendenciji sa-

vremene kulture. Ona se u Evropi javlja kao

srediSte spora i pokreee neke veoma ozbiljne

probleme. Dopustite da razmotrim konkretno

pitanje spora izmedu Habermasa i Liolara.

Ukratko, zapravo se ni s jednim od njih ne

slaiem. Mislim d je H a b e m o v a o db ra na

projekta Prosve~enosti/modernizma vredna i

hrabra, ali nalazim da je nedovoljno otrorena

za neke dubolco protivreene tendencije moderne

kulture na koje postmodernistiEke teorije posve

opravdano skreCu naSu painju. No smatranl da

su Liotar, i Bodrijar na svoj slavodobitni naein,

zapravo probili zvuEni zid. Oni se bave, ne samo

identifikacijom novih tokova i tendencija. no-

vih kulturnih konfiguracija, veC i tim kako da

ih zavole. Mislim da su oni ta dva Icoraka

analizu i pres krip ciju meSali u jedan. Po-

)

Railre

Lorens Grosberg Tzvar:

loztrnal of Co~n-

nzunicalion Inquiry

wl 10. no.

2

leto 1986.


2/10

.

RAZGOVOR SA STJUARTOM

HOLOM

malo nalik onom prvom proroku postmoderniz-

ma, MarSalu Makluanu. I


3/10

R ZGOVOR S STJU RTOM HOLOM

eetvrtine ljuds ke ras e joS uvek nisu st upile

u eru koju volimo da naziv8mo 'realnom'. Po-

vrh toga, Eak i na Zepadu, otkad su se razvili

moderni masovni mediji i naveliko nahrupili u

kulturnu produkciju, s njihovim uplivom na

potroSaEe kulturnih proizvoda, svedoci smo na-

g r i ~ a n ja psolutiama Trealmog', veli'


4/10

R ZGOVOR S STJU RTOM HOLORl

tifke analize; to u mjegovom

delu zauzima po-

loiaj koji u Fukoovom ima baza/nadgradnja

mesto onog Sto se mora dovesti

u

pitanje i

izmestiti. Iznad/ispod nije bag koristan nafin

razmiSljanja o pojavi u odnosu na strukturalne

sile. Moida bi trebalo sda priznam da neke ten-

dencije

u

kulturnim istraiivanjima idu u tom

pravcu; pojavni oblik/stvarni odnos, uprkos

sx%m naSdim Irval iif~i~kaoijama,agovdtavao j'e

da

j 'e pavrSiaa skani vaina sumo ukdiko kroz nju

prodirerno do unu tr ah ji h pravila i kodova.

Stoga je Bodrijar u pravu jer nas vraCa onome

Sto je tu, finjenifnosti iivota, povrgini, pri-

zoru itd. To je u Engleskoj pofelo, politifki,

rpastnjatri oena ka od~edmene vrs t,e 'realizsma' na

levici koji tvrdi da ne moiete vazda iCi za

onim Sto mase pokazuju da misle ka onom Sto

stvarno misle; morate priznati i valjanost na-

Eina njihovog osmiSljavanja sveta. Ali. mislim

da je Bodrijarovo stanovidte postal0 neka vrsta

superrealizma, dignutog na n-ti stepen. Po nje-

mu u procesu priznavanja realnog nema

7~iCcy

osim neposredno ,p risutn og na povrgini.

U

tako-

zva,nom postmodernom druStvu se, razume se,

osedamo o ih hv mi razliEitoSh, p,l ucalitetom povr-

Sina Sto ih je moguCe proizvesti, i moramo

priznati bogate tehnologke osnove moderne kul-

turne produkcije koje nam omogutavaju da u

nedogled simuliramo, reprodukujemo, parafra-

ziramo i rekapituliramo. No ogromna je Taz-

lika izmedu tvrdnje da ne postoji jedno, ko-

naeno, apsolutno znafenje e kra jnie ozna-

Eeno veC beskanarni klizavi lanac

oznaravanja,

i s druge strane, tvrdnje da znafenje ne postoji.

Ben jamin nas je poodavno upozolrio da Ce mon-

taia zauvek unigtiti auru jedinstvenog i singu-

larnog umetnifkog dela. A kad je uniStena aura

jedinstvenog u metnif kog dela , jer ga je moguce

ponoviti, stupili smo u jedno novo doba kojem

se ne moie pristupati na isti nafin,

primenom

tradicionalnih teorijskih pojmova. Sada ste pri-

nude ni da svoju an alizu znaEenja izvodite bez

utehe zavrSebka: vise na osnovu semantifkih

pretraga koje je predlagao Benjamin kroz

t ra gmj e za firamentima, de5ifirovanje njihovog

skupa i sagledavanje moguCnosti da ih hirurSki

zasefete, sklapajuCi i rasklapajuti sredstva i

instrumente hulturnog proizvoda. To je ono

Sto inauguriSe modern0 doba. Ali, premda to

razbija jedno, pravo znafenje u fragmente i

stavlja nas u univerzum beskonacnog plura-

liteta kodova, ono ne unistava groces kodiranja,

koji uvek podrazumeva nametanje jednog pro-

izvoljnog 'zavrSetkal. Ono ga zapravo obogakuje,

jer znafenje shvatamo ne kao prirodni veC kao

proiz voljn i Ein meSanje ideologije u jezil?.

Stoga se ne slaiem s Bodrijarom da je repre-

zentaciju dok inula pluralizacija kultur nih ko-

dova. Mislim da smo u razdoblju neogranifene

raznovrsnosti kod iran ja, Sto je neSto drugo. Svi


5/10

RAZGOVOR S A STJUARTOM HOLOM

s 8 m , istonijski, postali kodimjuCi finioci fam-

tastirno podloini kodiranju. Nalazimo se usrccl

tog mnoltva Eitanja i diskursa, a to je stvorilo

nove oblike samosvesti i refleksivnosti. Otud

iako su se naMni kulburne proizvodnje i po-

trolnje kvalitativno fantastiEno promenili us-

led ove ekspanzije, to

cc

znlEi dn je sama

reprezentacija nestala. Ona je postala proble-

matifniji proces, ali

to

ne znaEi da joj je kraj.

A onda, bal sam termin 'postmodernizam' oslo-

baaa nas napetosti obaveze prepoznavamja no-

VO

i borbe da mobiliSemo neko istoriisko ra-

zumevanje procesa njegovog nastanka. Post-

modernizam nastoji da zatvori ~roSlost ovoreki

da je isturija zaGrSena, te joj se stoga i ne

treba vraCati. Postoji samo sadalnjost,

i jedino

Sto se da ,ufitniti je biti s njom, u ronjen u n ju

1

kojoj biste meri onda sebe odredili kao mo-

d e r n i s t~ koji pokuSava da osmisli ove post-

moderne tendencije?

Pjrianajm d j'esarn modernb ta, utal~iko Sto

rane f~ ze m o d m i~ t i~ b k a gro,jekta vxeme

njlegovih istouijskih, estmti6luh lproboja,

k d

se

sve z\bivalo od je dn m mo~n mat

Braka,

Pi-

lkwa, Diojsa, Klea, Blanuh-a, B s e t a , Ha~ tfil lda,

m d m a l i m

i

M e unatrram

jedniun

od naj-

fantmbifmnije ~ h d l j d ~ v iintehktuahnih imme-

nata dvadeseim&ovme istorije. Z m , na,mvno,

dla je ta j

ipakret

bio o~graniCen d se d' i~ektao

nsije bavio

polpulhmirm

niti

g

je trransfmmisao.

Kaiko bi

i

mogao? Kalko bi Iculbura,

mm z

s'dbe, lmogla ,pevamibi dm*m,i, pohitC&i i dko-

mamski t m n n a kojlm deluje. Iznwerivili

svoje najraicL aLni je ab da nj e, ~ m o g i

nd~er -

d s t i a i

mv s q

jbez s m j e , l iY pobisnu,ti

u

eliitnije f m a d j e . Vi~jlarms jle rtarvolo objas-

nlio

o

,s4e~pdlcreti u nastlajm ju lasim+laju u

vlladajiulire. To n e iumm juje r ad ik ah i rask id

apLlteunarma onodeme lkoj~i je tpredshavljao mo-

dernizaon.

kd

je m e k n je mod8eminma i ipopu-

liarnog t&lo b,rm

ali

nmjedn&eno. Ta an-tiiu-

lacija &leko d zawdem

t

wda stvarno

porinje. Nije dq ne reagujem pozitivno na

m o g e elemente postmodernizma, nego su

se

mnoge odvojene

i

sazlieite niti, koje je moder-

nizam pokulavao da drii zajedno u jedinstvenom

aMru

iznova lrazdvojile. Tako sada imarmo es

tetifki postmodernizam. arhitektonski postmo-

dernizam, postmodernu teoriju, postmodernis-

tifk i film itd. Postmoderna kultur a je postala

s k w nepovezainih slpeai

dizaima

Ptretposbvl

j m

da me jol uvek izuzetno privlafi m a kra jnje

kontradiktorna tarka s poretka modernizma,

kad se s tara paradigma razbija i raaa nova.

Odmah me obuzima intelektualno uzbuaenje

pred sposobnoSCu prelaska s jedne na drugu

stva r, uspostavljanja unakrsnih veza, vigeakcen-

tualnostima, koji su bili u sredigtu modernis-


6/10


tifkog projekta. Iako su moji ukusi skloniji

modernistifkom, ne zn am da li bih sada sebe

svrstao u okvire modernistifkog teorijskog pro-

jekta

Neki teoretifari postmoderne zaokupljeni su

onim Sto nuzivaju 'artikulacija', recimo, Delez

i Guatari naglaiavaju artikulaciju ieljene pro-

dukcije. Da li biste nam mogli izneti vaiu sop-

stvenu teoriju artikulacije ideologije i ideoloike

borbe?

Uvek koristim ref 'artikulacija' mada ne znam

da li se sasvim shvata znafenje ko je joj pri-

dajem. Termin u Ehgleskoj ima lepo dvostruko

znafmje , p o h 'ar tihl ii sa ti '

ma

izneti, izgo-

voriti, biti artiku lisan On nosi smisao o-jezi-

Eavanja, izraiavanja, itd. Ali, mi govorimo i

o 'artikulisanom' terebnjaku (kamionu): teret-

njak u Eiji predn ji deo (kabina) i zadnji (priko-

lica) mogu

li

ne moraju biti meduwbno po-

vezani. Dva dela su povezana, ali narofitom

vezom koja se moie prekinuti. Artikulacija je

dakle o blik poveza~nosti koji mo ie objediniti

dva elementa pod odredenim uslovima. To je

beza koja nije nuina. determinisana, apsolutna

i sugtinska za sva vremena. Moiete se zapitati

u kojim ckolnostima veza moie biti uspo3tav-

ljena ili stvorena? Tako je takozvano 'jedinstvo'

diskursa zapravo artikulacija razlifitih, odvo-

jenih elemenata koji se mogu re-artikulisati i

na druge nafine, buduCi medu njima nema

nuine 'pripadnosti'. 'Jedinstvo' koje je vaino

je spona izmedu tog artikulissnog diskursa i

drustvenih snaga s kojima moie, pod odrede-

nim is to~ ijsk im kolnostima, ali i ne mora nu i-

no, biti povezan. Tako je teorija artikulacije

i nafin da razumemo kako ideoloSki elementi

pod od~rederlimuslovima, bivajru kohai.mt,no po-

vezrunii

o mdrirna

n og dis hr sa, al i i

nafin d s e upirkno M o olni poshjlu ili ne

postaju povezani (artikulisani), u specififnim

okolnostimq. s odredenim polititkim subjek-

tima. Da to kaiem drugaEije: teorija artikulacije

pi ta se pr kako ideologija mkm svog subjek-

ta nlego ldko slubjekt midi

lcl o

nukne i neP~bs2-

ol mi di koje joj p~ripaldaju; lna

n m

omogufava

da

promi5ljamo kz o ideohgijla ljude fiini jafim,

ornogru6ava im da

p o u

da aj lu neki smisao

ili inteligibilnost svojoj istorijskoj situaciji, bez

svodenja tih oblika inteligibilnosti na njihovu

drustveno-akon omsku ili klasn u lokaciju, od-

nosno drustveni poloiaj.

Teoriju artikulacije, u obliku u kojem je ja

koristim, razvio je Ernesto Laklau knjizi

Politics and Ideology in Marxist Theory (Poli-

tika i ideologija u manksistifkoj teoriji). On

tu dokazuje da politifka konotacija ideologkih

elemenata nije nuino pripadajuka, te stoga mo-

ram0 promisljati slufajnu, nenuinu vezu iz-

medu razlititih praks i zmedu ideologije i


7/10

R ZGOVOR S STJU HTOM HOLOM

druStvenih s~ mg a, e imedru razlijf itih eleine-

n t

u crkvlirima ideololgije, kao i izmedu

razlifitih drugtvenih grupa koje Eine jedan

druStveni pokret itd. On koristi pojalm artiku-

lacije da

bi

raski~n~uo determidstib kom i re-

dukcionistifkom logikom koja je oduvek pra-

tila marksistifku teoriju ideologije.

Uzrnirno slufaj nast af~n ijmac a sa Jamajke:

ra st a je bio n ,eob ifan jezik, posrudan iz jednog

teksta Biblije nije im pripadao ; morali

su da okrenu tumbe tekst da bi doSli do zna-

fenja u skladu s njihovim iskustvom. Ali, u

tom tumbanju teksta, oni su se izmenili; posta-

vili

su

se dmgaEije kao

no'vi polit$fhi subjekti;

rekonstruisali su se kao crnci u novom svetu;

post li

su to Sto su. A, postavljajuki se na taj

nafin , naui ili su da govore novi jezik. govo-

rili sa ga aduS~no.NauEi~lisu da govare

i

pevajmu.

Cinemdi to, n%su uzima li da ajmihova j~edina kul-

turna izvorigta leie u proglosti. Nisu se vra-

cali unatrag i pokugavali da obnovc neku ap-

solutnu fistu 'narodnu kulturu', netaknutu

istorijom, kao da bi to bio jedini nafin na

koji bi mogli naufiti da govore. Ne, posegli

s u za modernim medijima radi prenogenja svoje

poruke. ,,Ne prifa jte n am o tam-tamu u Sumi.

Hokemo da koristimo nova sredstva artikulacije

i

,proizvodmj~e stve ranje nowe muzilke, s no-

vom porukom . To je kulturnmi preobraiaj. Nije

to negto potpuno novo, ni negto fija bi prava

neprekinuta nit kontinuiteta vodila iz proglosti.

To je preobraiaj kroz reorganizaciju elemenata

kulturne prakse, elemenata koji po sebi nuino

nemaju politifke konotacije. Nisu pojedinafni

ele~mentin,dkog ctis'kuma ti koj,i i m ~ j u olititke

ili ideologke konotacije, vek su to nafini na

koje su ti elementi zajedno organizovani u novu

diskurzivnu formaciju.

Dozvolite da predem na problem drugtvenih

snaga. Ta ideologija koja transformiSe svest i

samosvest ljudi i njihove ist o~i jsk e situacije

i pored kulturne eksplozije, ne konstituige se

n posredno

kao druStvena i politicks snaga.

Ona ima svojih ogranifenja, kao i svi drugi re-

ligijski oblici objagnjenja. Ali ona se vezuje

(artikulige) za druStveni pokret, pokret ljudi. I

ona deluje talk0

da

u njega ukljufi ili da mu

privufe delove stanovnigtva koji nikad ranije

nisu bili ni u jednom istorijskom bloku. Da li

je to klasa? U slufaju rastafarijanskog pokreta,

u njenom sredigtu su iskustva, poloiaj, odre-

denosti ekonomskog iivota jamajbanskog drug-

tva. U biti joj jeste klasna formacija. Da li

samo klasna? Ne, jer ona ne bi mogla postati

istorijska odnosno politifka snaga da je sve-

dena na ve6 ujedinjenu klasu. Nikada zaista

i nije bilo neke ve6 gotove jedinstvene klase,

jedinstvenom ideologijom. To je unakrsnost,


8/10


duboiko ispresecana, razliEibilh i mnolgih deter-

minacija i idmlogija. Oaa u stveri tek postajs

jedinstvena druStvena snaga konstituiSuCi se kao

kolektivni subjekt u okviru objedinjujuke ideo-

logije.

OM

n e lbiva

Masla

odnosno jedimtvena

druStvena snaga sve dok ne pofne sticati ob-

like inteligibilnosti koji objaSnjavaju zajednirku

kolektivnu situaciju. Pa Eak ni tad, to Sto deter-

miniSe mesto i jedinstvo nije neSto Sto bi mogli

svesti na ono Sto smo nekad podrazumevali pod

ekonomskom klasom. MnoStvo sektora razliEitih

druStvenih snaga se, u tom trenutku, artikuliSe

sa i u okvirima upravo te ideologije. Stoga nije

hEno da ~dmS tvene snlage, klase,

@wipe

oli-

tiEki pokreti, itd. prvo bivaju konstituisani u

svom jedinstvu objektivnim ekanomskim uslo-

vima, a tek potom gra de jedinstvenu ideologiju.

Proces je potpuno ob~nut.Mora se sagledati

naEin na koji mnoStvo razliEitih druStvenih gru-

pa stupa i vremenom konstituiSe neku vrstu

politiEke i druStvene snage, delom videki sebe

kao jedinstvenu snagu u ideologiji koja ih

konstituige. Odnos izmedu druStvenih snaga i

ideologije je apsolutno dijalektieki. Kako se

rada ideologija, s njom se rada i grupa. Rasta-

farijanci su bili, rekao bi Marks, grupa po sebi,

siromagni. Ali oni ne predstavljaju jedinstvenu

politiEku snagu zato Sto su siromasni. U stvari

im vladajuCa ideologija daje smisao ne kao 'si-

romaSnim' v et kao bespomoCnioima, besposli-

C a i r n

i

ispodllrlasmnama. Oni su tek rpolliticka

snaga, t o jest, biva ju istrcmij~slka nega sarno uko-

liko se konstituiSu kao novi politifhi subjekti.

JoS dva terminu koja postaju uobiEajcna u kul-

turnoj teoriji su 'postmarksizam' i 'poststmk-

turalizam'. Oba su, u razliEita vremena, korid-

Cem za opisivanje vaSeg dela. Moiete li n am

izneti svoj odnos lprema ovim kategorijama?

a

saun 'pxtirnanlrslisba' samo utoliko Sto priz-

najem nuinmt da se pode dalje ad mtodoksnog

mark s ima , s an u s t r m p ojma manksizma za

jmCeno g istarijsilnim uahrnima. A ipa k

4

d d j e

de hj em u olwirima n eg t o s m a b m dis-

kulrnvnim grmicicaana ma ~k si st (i Bb g tanovigta.

Isto o s e h i u vezi sa stm~khraLiumxrm.Moje

delo nlje negaaija ni apologija Altiserovog

stanovl8ta. Nelua ad t ih stainwiStia adb bacu jm,

a i Altiser je nemnjdvo ogrcmno utimo na

moje milljenje, na mmogo pozitivnih narina, Sto

dalje prbmjean, E iako on viSe mije u madi.

'Post' za mene dakle unahi

i

dalje misliti na

temelju shup a rushnmljennh pro~bleolla,date pro-

blematmkc; to nije mpiustanje tog tenrmna. veC

pr e njegovo k aG f en j e luao mfcxemtme taEkz. Ta-

ko s m a, s m o u

o v a

smkilu, postrnmksista

i

pcststmhturalista, jer su to dva diskmsa s ko-

j m

se na jpostojan i~e sefam zao~ h~pl ~eni m.


9/10

R ZGOVOR S STJU RTOM HOLOM

ONto je da ku l t u m istrafivanja doiivljavaju

nove uspehe Sjedinjenim Dr2avama. Pitam

se imate E osedaj da de ovi nedavni uspesi vo-

diti institucionulizaciji

i

kodifikaciji kultutnih

istraiivanja.

Zeleo bih moida da povufem razliku izmedu

dva ter mi m koja koni~tite. a slam

z

institucio-

nalizaciju, jer potrebno je proki momenat orga-

nizacije ugi marc kroz instituoije da bi

se ljudi okupili. da hi se stvorila neka vrsia

kolektivnog intelektualnog projekta. Ali mi se

od kodifikacije diie kosa na glavi, Eak i u onim

stvarima u kojima Sam sudionik. Ljudi prifaju

o 'birmingemskoj Gkoli' (Centru za savremena

ku lh rn a istrr&vanja Blrmi~n~gemskog miverzi-

teta, priredivar) i sve Sto mogu da fujem su

argumenti koje smo u Birmingemu navodili da

nismo Skola; moida ih je bilo Eetiri-pet, ali ni-

kad ih nismo bi i u stanju da objedinimo, niti

smo hteli da stvorimo tu vrstu ortodoksije. A

sada dopustite da kaiem neSto, moida sporno,

o ameriEkom prisvajanju svega onoga Sto se

zbivalo u Birmingemu, i kulturnim studijama

uopSte, jer tu vidim neka zanimljiva navodenja

i izostavljanja. Srnatram, na primer, zanimlji-

vim da je ovde formalna semiotika naglo pos-

tala vrsba altennativne i~n te lp ~e tat iv ne etodo-

logije, dok ne verujem da je u Engleskoj iko

ikada stvarno u njoj video celovit metod. Kada

smo posezali za semiotikom, bilo je to iz meto-

doloSke potrebe: morate pokazati zaito i kako

moiete kazati da je to to Sto znaEenje neke

kulturne forme ili prakse jeste. To je semiotiEki

imperativ: pokazati da je ono Sto vi nazivate

'znaEenjem' tekstualno utemeljeno. Ali semio-

tika nije bila za nas neka formalna ili razra-

dena metodologija.

U

h e r i c i posemnje za se-

miobikom kao da je podrazumevalo i preuzi-

manje celokupnog ideoloSkog prtljaga struktu-

ralizma. Takode primekujem i vrlo naglu asi-

rnilaciju altiserovskog momenta knj iievna is-

traiivanja. ali bez njegovih marksistifkih kono-

tadja. Vidim da se isto zbiva i sa GramSijevim

delom. Odjednom, primecujem da GramSija svu-

da navode.

JO

vice uznemirava to Sto vidim

da neke od njegovih ideja neposredno zame-

njuju upravo one stvari zbog kojih smo mu se

i vraCali da bi ih izbegli. Ljudi govore, recimo,

o 'hegemoniji' kao ekvivalentu za ideologku

dominaciju. Dvadeset godina pokuSavam da se

izborim protiv tog tumaEenja 'hegemonije'.

Ponekad Eujem slilino olako prisvajanje i kad

ljudi poEnu da priEaju o kulturnim istraiiva-

njima. Primehjem kako se ono priliEno brzo

uCvri6uje po p xt o jd im zmirverziktstkim od

se c im , u po~stojedion nkelelutulahim podclama i

nastamim programima. To postaje neka vrsta

'govonnog znanja', namesto da mu se postavi

stvarno kritifka i dekonstruktivna granica. No,

ne znam Sta u vezi s rn finiti; ne znam kako


10/10

RAZGOVOR S STJUARTOM HOLOM

odbiti uspeh. Mislim da se u Americi kulturna

ist raii van ja ponekad koriste samo kao joS jedna

paradigma. Ovde ih je ma te joS pe tnaest, i ovo-

ga

puta

reel 6u

d a

je moj pnistup hlturno-

-istra iivaEki Razumem zbog Eega se to de-

Sava jer to

j st

n a b persperkbka, i pared sveg

njenog eklekticizma relativne otvorenosti. na

oduvek nastoji da se integriSe kao perspektiva.

To je neizbeino kadgod pokuSate da okupite

ljude na zajedniEkom istraiivanju, poSto moraju

da saraduju nastojeCi da odgovore na speci-

fiEna pitanja. Stoga je i tendendja ka kodifika-

ciji neizbeini pratilac procesa u kom se projekt

razvija i donosi rezultate. Dozvolite da to ka-

iem ovako: da bi driali predavanje morate biti

sigurni u svoje stanovigte, ali morate biti i do-

voljno otvoreni da bi znali da Cete promeniti

miSljenje do sledeCeg predavanja, iduCe nedelje.

To, kao ~t ra te gi ja , naEi: imati dovoljno oslon-

ca da bi se stanoviSte moglo misliti, ali i uvek

ga tako formulisati da horizont teoretizacije

ostaje otvoren. Driati se toga je apsolutno suS-

tinsko za kulturna istraiivanja, bar ukoliko tre-

ba da ostanu kritieki i dekonstruktivni projekt.

Mislim da se ona uvek samoreflektivno dekon-

stinuilu;

d a

se

w e k

odvijajru

k o

progrcsivno/

regresivno kretanje potrebe da se nastavi teo-

retizovanje. Ne zanima me Teorija zanima

me dalje teoretizovanje. A to znaEi

i

da kul-

ltrulnna islbrairivenja mchrajru bi ti otvorelna za

uticaje spolja, za uspon novih drugtvenih po-

kreta, psihoanalizu, feminizam, kulturne raz-

like. Ti uticaji verovatno Ce, i to im mora biti

dopu5ten0, snaino obeleiiti njihov sadriaj, na-

Elne miS11 jaja i

k a r iS h ~

eorijsh proble-

matiku.

U

svakom pamemutom pogledu smat-

ram da ima valjanih ranloga, a ne tek liEne

pristrasnosti, da se kaie da ona moraju ostati

olvmena. To je teoretizowmje u posfm3de~norn

kontekstu, ako hoCete, u smislu neverovanja

konaEnost zavrgene teorijske paradigme.

Pranela s englesRcog

VERA WKELIC

Razgovor Sa Stjuartom Holom

Documents