raskoraku sa svetom, Svedocanstva,

Prikazi, osvrti, pi"omocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

Milivoje Maksic, И raskoraku sa svetom, Helsinski odbor za ljudska prava u Srblji, edicija Svedocanstva, Beograd, 2001., str. 152.

Helsiпski odbor za ljudska pl'ava u Srbiji је u okvin1 svoje zapazene edicijc Svedocanstva objavio kпjigu odabranih tekstova Milivoja Maksica пastaliћ u perio­du 1988-2000. godiпe, u пastojaпju da ovakviш djelima pospjesi cjelovitije razuшi­jevanje proteklih zЬivanja, i dopl'iпese пaporima za stvaгaнje sustiпskih pt·cduvjeta i pl'agшaticпЉ iskol'aka, koji Ы predstavUali doista sиstiнski demok1·atski р1·еоЬгаzај Sl'bije i potpuni, pragшaticпi гaskid sa vгешепош zla. U okviгu edicije Svedocanst\'a Sll puЬlicirane, izmedu osta\og, knjige d1·. Latiпke Perovic, Srde Popovica, Novaka PiiЬisevica, dr. Milana Sahovica, dr. Slobodaпa Iпica. Ovc knjige su veoma korisna, iпspiiЋtivna liteiatura za studioznija, interdisciplina111a isu-azivanja postjнgoslaven­ske sгЫjanske dt1.1stvene i шentalne stvaпюsti kгajem ХХ stoljeca. Edicija, u kojoj је Maksiceva knjiga jedan od njenЉ zпасајвЉ гeprezentaпata, predstavlja tzv. "drug11

SJ-biju" i опе ша!оЬrојпе intelektua\ce koji Stl је cinili н piotekloш draшaticпom vre­menн, cije su ideje Ьile zvaпicno шarginalizjt·ane, tгetiгane kao izdajnicke, da bi im se, na kl'aju ipak vracalo, sa slaЬije osпove i sa velikim vl'emenskim guЬitkom. Glas гazuma пiје uspio da postane doшiпantan паd lшkom populizшa. Legitimitetje preu­zela вajekstгemnija st11.1ja srpskog пacionalizma. Nacioпalisticka iпteligencUa је Sl'Ьiju, lisavajuci је kriteгUa, pretvarala н zепЩн "naшuiane anшhije", okovanu zlocinom i kriminalom. Biti u pravu, nakoп svega, u Ьiti шаlо znaci. Umjesto katar­ze javlja se kolektivпa aшnezija.

Milivoje Maksic (1928) је u пekadasпjoj jugoslaveпskoj diplomatiji ршvео 43 godiпe, prosavsi dнg рнt od atasea, savjetnika Aшbasade, пacelпika Upt-ave za za­padnu Evropu i ашЬаsаdога и Poljskoj, do zamjenika savezнog sekretara za vaп­jske poslove. U Ministarstvu za vanjske poslove пajduze se bavio strateskoш anal­izom i рlанirапјеш politike, kao i odпosima sa Istocвom i Zapadпom Evropoш. Као ekspert pгisustvovao је 1975. prvoш saшitu КЕВS-а и Helsinkiju. U v1·emenu od 1977. do 1980. Ыо је vaпjsko-politicki savjetнik predsjednika Tita, а zatim kгасе vr­Ueme i pt·edsjednika Predsjednistva SFRJ. Bio је (v.d.) sef diploшatije SFRJ, po­sljednjih mjeseci пјепоg fшшаlпоg postojanja. Iz dip1omatske sluZЬe povttkao se u apгilu 1992. na sopstveвi zahtjev. U miroviпu је otisao posljednjeg dапа foпnalno­pl'avпog postojaпja SFRJ. Bio је јеdав od "posljednjih iz kaste st1'asti". Uccsпik је

244 1

Prikazi, osvrti, promocije Pl'ilozi, 31, Sю-ajevo, 2002., stJ·. 205-290.

пmogih strucпih гasprava о medиnaгodnim odпosima i аиtо1· brojnih claпaka о toj te­matici. Као i mnogi iz te generacije profesioпalniћ diplomata, tгaнmaticпo је do.Zivio tгagican raspad sistema koji је obЩezio пjihov zivot. Оп se оvош knjigom pt·ed­stavio ne sашо kao zпасајап svjedok i ht·onicar· јеdпе Ьuше epohe vec i kao iskнsan aпaliticat·, obavijesten i kompetentan sagovoшik.

Pгvu kategoriju pгedstavljeпih tekstova Сiпе Maksiccva иpadljiva zalagaп­ja za opstaпak jediпstvene jugoslaveпske d1.Zavnc zajedпice, za promovit-anje poli­tike koja ne bi dovela do njenog neumoljivog гaspada i neizbjezпe konfrontacije sa шеdипагоdпоm zajednicom. Ti tekstovi pгedstavUaju njegova sopstvena uvjet·eп­ja, ali su ilиstгativпi za r-azmisljanja i videnje u vecem dijelu tadasnjeg Пlkovodeceg jezgra и Miпistarstvtr vanjskih poslova, kao i za raspolozeпje zпatпog dijela st·edвjiћ diploшatskill kadx·ova. On tl јшш 1991. ироzогаvа: "Ја blh bez dvoumljenja rekao, da osnovni proЬ!emi Jugoslavije koji opterecuju njen medunarodni poloi.aj i osnov­ni sukoЬi i гazlike, nisu niti su mogli Ьiti uvezeni i montirani spolja. Oni su rezultat nasih unutrasnjiћ podela. Ali postoji s tim и 11ezi veliki stepen spremnosti d!'ugih da iskOl'iste b1·ese koje mi sami stvOI'amo, i da и tome nalaze svoje inteгese ili varijante svojih budu(Љ interesa". On svakako nije Ьiо pr·orok, a\i је, kao eгиdita, vidio dalje od mnogih iz svog пovonastalog okл.t:Zenja, i usнdio se da to Ыagovremeпo saopci i ttpozoгi. Nadjacale su snage zahuktalog, priшitivnog nacioпalizшa, kojc пisи шnogo polagale па snagн шеdипагоdnе zajednice i pravila ponasanja, пеgо sп isticale svoj "kompleksa nadmoCi", mjet·eci svijet гazшisljaпjiшa sitпog balkaпskog kockat-a i pre­vat-anta. Maksic је иосаvао kako sн Sx·Ьi tl siюkim i zпacajnim sгedinama zarobljeпi­ci shvatanja da је bilo moguce, na kraju ХХ stoljeca, ostvaгiti nesto "sto је pmpusteno da se uCini и pms!om veku"u okvi111 fonniraпja nacionalnih nezavisnill drzava, te tvr­dio kako su St·bi и fazi da svojп bli.Zн i daUи proslost prikazujн па пaCin koji odgo­vara dnevпo-politickim potrebama onih koji vladaju politickom sceпom i Sl'edstvi­шa javпog iпformiranja. Lista zablнda, robovanja jednostraпim tuшaceпjirna krajпje пepotptшih iпforшacija о sebi i drugiш Ьila је zарапјнјиса i poni.Zavajнce velika. Iz toga sн se 1·adale defektпe ешосiје i iracioпalпi postнpci. Profesioпalпe patriote pt·o­sto sи se иtt·kivale и discipliпi javпog ћаlнсiпiгапја, i indoktx·inacije javпosti "isto­,·ijskom snom" о "velikoj i pm~'icnoj Sгbiji". Ostгica rijeci militaпtnih entttzijasta је brzo sklizпttla пiz ostгicи "djela". Politika koja ima za cilj da иpravlja је ро пиzпosti шastovita. Ова se рt·itошшога oslaпjati па пеkи vodecu, ра cak i па пеkи fiksпн, ide­ju, koja se иsaduje н dнh covjeka-mase, i tн пјеgнје svc dok se пе potcini sнgestiji. Docпije sc опа ргеtvага и kolektivne pгedstave i postupke.

Maksic је лedvosmisletю cesto isticao kako је шedttnaюdna zajedпica bila stt·ateski zaiпte!'esirana za opstanak Jиgoslavije kao drzavпe cjeliпe, bez pl'ejudici­t-anja njenog dt·zavnog uredenja i tшиtaшjih 1·epнblickiћ odпosa. SAD i Еvгора prit­oш пisи polazili od пekakvog posebnog sentimeпta, vec od нvjerenja da Ьi bilo kak-

245

Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., st!". 205-290.

va px-omjena gтавiса izazvala l1aos. U tom kontekstu on нkazuje na svojevremeni razgovox-jнgoslaveпskog preшijera Ante Markovica i americkog predsjednika Busa Medunarodna zajedпicaje sшatrala da Jugoslavija iша perspektivu da postaвe ''pi!ot'~ zemlja, da dubokim ref01mama ј modeшizacijom ejelokupпog dп.1stva postane inspi­гacija za druge, da ohr·abri slicne рюсеsе tt drugiш, паюСitо u zешlјаша nekadasnjeg sovjetskog Ьloka. Sve је to sргiјесепо, а роtош br-utalвo r-azor·eпo zbog d111gacijih am­bicija нnutar· same Jнgoslavije.

Na sjedпici "ostatka" Predsjednistva SFRJ, pгosirenoj нcescem predstavni­ka SгЬа jz dijelova Hгvatske i BiH, н fеЬп.ш111 1992. М. Maksic jasno istupa, upozoravajuCi na prijetecu sвagtt meduпarodпe zajedniee: "Oni su и stanju da oko nas naprave takav sanitami kOJ-don koji Ы presekao sve veze, koji Ы и celom svetu proglasio ne\laieCim pasos Ы!о kog SrЫna, koji Ы presekao sve komunikacije, gde Ы jedino slali па kasiCicu hranu za decu, gde Ыsmo Ыli gubavci и svetu, gde Ыsmo Ыli baceni zmazad da se п е Ыsmo mogli oporaviti za nekoliko generacija ... Ја ovde, u stvari, ne govm·im pred vama; govorim p1-ed svojom sm1esi:u, ali Ыо sam i duian da vam to kaiem". Оп se uporno suprostavljao opcepгiћvacenim tezama о spoljnoj zavjeri: "Koreni рrоЬ!ета leie kod nas i medu пата", пavodeci kako se ispit iz pa­tiiotizшa пе moze poloziti na zaslijepljenosti zaЬ!нdama i ла sukobu sa cijelim svi­jetom. Теогiје о zavjeri pюtiv nekog drustva su и konstelaciji sa si"odпiш "mitogen­im shvatanjima гealnosti" - mitovima о odabгanosti, nepogгesivim vodama, velikoj historijskoj misiji. Totalitaшi vladari uvijek imajн spremпe odgovarajuce ideologije ј slike nepx-ijatelja za ргаvdапје svoje vlastj. Koпtгolirana oskнdica postajala је kultur­пi i politicki pгogram. Sit i bogat gr·adaпiп је los podaпik oligax-hijske drzave, ве шari mпogo za oglodane kosti politicke doktriпe.

Maksic је vec ujuлu 1992. vizionarski pr·edvidio kako пovoпastaloj SRJ pгedstojj suгovo razdoЫje patпji i ponizeпja, гevolta r-azпih oblika, ustvгdujuci da saпkcije prc­ma ovoj zemlji nisu bile kapгic шectuвat·odпih mocnika, vec izraz siriћ stгateskih iпtc­r·esa evr·opske i svjetske zajedпiee. Izшcdu SRJ ј SFRJ postoje dtrboke ј sustiпske t·a­zlike. U domenu politike i moralпih vrUednosti mеdнпјiша, kako оп analizira, "пета nicega sustinski zajednickog ni dodirnog". То sн dvije historjjske epohe sa svojim гazliciti111 oЬiljezjjma. Nova jugoslaveпska spoljпa politika је, ро njemu, bila prc­plavljeвa "lavinama obmana, neistina, sm-latanskih obei:anja i nesuvislih obei:anja".

U drugoj kategoriji tekstova doшiniгaju Maksiccvi kгiticki pogledi па vladajuca shvataпja beogradskog x-eziшa, uz нkazivaпje па nнznost demokt·atske var·ijan­te politjke ј poпasanja. Оп је, kao pozпavalac шedunaгodnЉ odnosa, bezнspjesno pokusavao da upozori dг:lavпe огgапе i iпstitucije da slijepo ne srljaju tJ avaпtuгu ј пemiпovnu pt·opast. U novembгu 1992. оп pise и "Borbl" kako se zaшagUнje оsпоv­па istiпa da је sнstinski problem "ovde kod nas, meilu пата i u пота, zbog cega smo и Evropi postali prokaieni izuzetak, kao jedino podruCje sm1·ti i mzaranja", dodajuci

246

Prikazi, osvl'ti, promocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

otvoreno: "Mi smo vec udaljeni sa svih pocasnih mesta u svetu koja smo imali deceni­jama ... Sejanjem iluzija nista se пе moie posШ:i. Svaki uspeh је tu ne samo efemer­an, nego i poguban".

U trecoj kategoгiji Maksicevih tekstova, о izlazu iz "kosmamog la\Jirinta", dајн se паzпаkе za alteп1ativnu spoljnu politiku, koja bi Ьila t1 suglasju sa nacioпalпim i dt·zavniш iпteгesima i svjetskim deшokratskim staпdardima. Оп pгimjecuje da se St·bi пalaze zapravo ргеd jednoш stoljettюш dilenюш: velika ili deшokt-atska SгЬiја. Јеd­по d111go iskljucuje. Dejtoпski sporaztшl је za njega medunarodno verificiгan poraz agiesivпog i aпahroпog nacionalizшa na svim beogradsko-zagrebacko-paljanskiш prostoiiшa ("а i s ire''). Тај potЋZ tгazi uklaпjanje ne samo posljedica vec i koгijena zla. Nacionalisticke naslage nisu Ьile, ро njcmll, samo oЬiljezja beogradskog t·eziшa vec su Ьile vidljive i tашо gdje se glasno govoi"ilo о "evropskoj Srblji".

Nakon рюшјепе reziшa u SI"biji М. Maksic u oktobnt 2000. pise: "Moramo ima­tijasan i cbl odnos prema velikosrpskom nacionalizmu, kojije motorna snaga ёetiгi izgubljena 1·ata i ,·aslojavanja blvse d1·iave, drustva, tekovina mnogih generacija i glavni uzrok sukoba sa celim svetom. Nije dovoljan raskid sa politikom (а zapravo sa porazima i g1·eskama) prethodne vladajuce struktш·e. Pot1·eban је raskid sa anah­I"Onim idejnim politiёkim ekspanzivno nacionalistickim konceptom iz koje su proistek­li i raspadi, i ratovi, i sukob sa svetom i antidemokratija и zem/ji 11

• Оп se u svojiш tek­stovima nepгestano zalagao za "generalnu opmvku duha nacije 11

, za vracaпje ptЋviш vrijednostima, gdje је na prvoш шjestu vidio tolcranciju рrеша dп.tgima i uvazavanje oпih p1-ava koja "ielimo da i dгugi re.spektuju kod nas".

Otrezпjenje је, nakoп svcga sto se zЬilo, postalo Ьо!по i dugotrajno. Pojediпi istt-azivaCi, popllt Lazara Vгkatica, upozot-avaju da је siЬijaнski koпzervativizaш dva puta t1nistio u ХХ stoljecu dt·zavu u kojoj је zajedno zivio srpski оагоd. Najstrasnija misao је da се taj koпzervativizam prezivjeti i ovo vrijeme, da се Ьiti jos пeuшniji, da се pгoizvoditi nova cttdovista dшstvenog zivota. Kad јеdпо dшstvo dt~boko zakopa pюslost, tiшe sto 11odbije" da se suoCi sa sopstvenom odgovoпюscu i dozivi kataгzu, ono takodei, pokopava i same etnicke vrijedпote koje to isto dп.tstvo tгеЬа da Ьi nje­gova buducпost Ьila izvjesпija. Uz izrastanje svijesti о росinјепош zlu, autokritikн, mukotrpan i dugotrЋjan pokusaj ргошјеnе шentaliteta, ncoplюdno је podшiгivaпje r-аснпа sa vlastitoш pr·oslosctt. Maksic о tomc pise: "Nijedan nш·od nije izisao iz pat­nji i poniienja dok nije hrabro i do dna sagledao люје \)J·eme i Ь1·ете zla i nije saznao istinu о sеЫ- celu i bez ostatka". Bez osvjescivaпja nеша гealizшa i r-acionalne poli­tike. Рнt izlaska oboljelog sгЬijaпskog drustva iz kl"ize Ьiсе dugott-ajan, орtс!"сссп raznovrsпiш шitoviшa i kseпofoЬijaшa, suocavaпjeш sa cinjcnicama i ti"agaпjem za odgovoшosctt za tok i islюd posljedoje deceпije ХХ stoUeca. •

Safct Baпdzovic

247