RAD ZATVORSKOG VASPITAČA NA REALIZACIJI OSUĐENIČKOG TRETMANA

ŢELJKO LJ. KRSTIĆ

RAD ZATVORSKOG VASPITAČA NA

REALIZACIJI OSUĐENIČKOG

TRETMANA

Valjevo, 2014.

Ţeljko Krstić Uputstvo za vaspitaĉe

1

I. INDIVIDUALNO – KOREKTIVNI RAD SA OSUDJENIM LICIMA:

1. Uvod ……………………………………………………………………………...3

2 Interna dokumentacija vaspitaĉa ..........................................................................4

3. Šta bi vaspitaĉ trebalo da zna ..........................................................................5

4. Rad vaspitaĉa na realizaciji tretmana ...................................................................6

5. Naĉini legalnih izlаzaka osudjenih u praksi ..........................................................7

6. Molbeni raporti ......................................................................................................9

7. Prvi razgovor /PV / . sa primerom .....................................................................10

8. Korektivni razgovor /K/ sa primerima ................................................................11

9. Godišnji presek /Ps/ sa primerom ................................................................... …13

10. Završna ocena /Z / sa primerom ..........................................................................15

11. Individualno i organizovano izvodjenje osudjenih lica u KPZ Valjevo..............15

12. Struĉna mišljenja vaspitaĉa vezana za Uslovni otpust od strane Suda.................16

13. Struĉno mišljenje vaspitaĉa vezano za premeštaj u drugu ustanovu...................18

14. Neformalno grupisanje osudjenih u vaspitnoj grupi – Zatvoreno odeljenje.........19

15. Neformalno grupisanje osudjenih u vaspitnoj grupi –Otvoreno odeljenje.......... 19

16. Korelacija mesta spavanja na grupi sa neformalnim osudjeniĉkim sistemom .... 20

17. Izbor redara grupe ................................................................................................ 21

18. Disciplinski raporti sa primerima .........................................................................22

19. Dinamika rešavanja disciplinskih prestupa .........................................................23

20. ŠTRAJK GLADJU : primeri ...............................................................................25

II. PREDLOZI U CILJU UNAPREDJENJA RADA SLUŢBE.

1. Predlog osudjenih za rekategorizaciju ....................................................................26

2. Predlog programa kulturno – zabavnih i sporstkih dešavanja u KPZ Valjevo... ..27

3. Predlog za izradu Uputstva za posebna prava osudjenih do jedne godine............. 29

4. Predlog za modifikaciju kriminoloških nalaza u KPZ Valjevo......................... ...29

5. Dva kriminološka izveštaja ( primeri) …………………………………………. .30

6. Porodica i porodiĉni odnosi ………………………………………………………39

7. Korišćenje slobodnog vremena na slobodi ……………………………………….41

8. Kriminalni razvoj i nasilniĉko ponašanje ………………………………………...43

9. RAZVOJNI PUT DELINKVENTA : Od ulice do marice………………………..46

10. Primarni faktori rizika .................................................................................. …..... 47

11. Sekundarni faktori rizika .............................................................................. …….48

12. ISTRAŢIVANJE ( na uzorku od 55 osudjenika ) ………………………………..50

TABELE. Sa zakljuĉkom .......................................................................................53.-57

DODATAK :

1. Sve vaspitaĉke podele ………………………………………………………. …58

2. Primer jednog vaspitnog koncepta ………………………………………………..60

2. Budjenje i postrojavanje ………………………………………………………….61

3. Alternativne sankcije …………………………………………………………….62

4. Funkcionisanje Prijemnog odeljenja …………………………………………….63

5. Jedna zatvorska priĉa …………………………………………………………. …65


2

I. INDIVIDUALNO- KOREKTIVNI RAD SA OSUDJENIM LICIMA

Osnovni postulat rada matiĉnog vaspitaĉa, koji vodi osudjeniĉke grupe se zasniva na

INDIVIDUALIZACIJI KAZNE , svakog osudjenog, ponaosob. To, zapravo znaĉi da

nema istih osudjenika, i da se prema svakom osudjenom primenjuje razliĉiti program

postupanja, shodno izvršenom kriviĉnom delu, duţini kazne, postojanju jedinstvene

pravosnaţne presude , kriminalnoj inficiranosti….

Okvir rada svakog vaspitaĉ koji vodi vaspitne grupe je GODIŠNJI PLAN

RADA , koji se radi na poĉetku svake nove Kalendarske godine ,za svaku osudjeniĉku

grupu posebno, u kome je tabelarno prikazano, ime i prezime svakog osudjenog i vrsta

rada ( stalan ili povremen) a horizonatalno, se beleţi mesec u kome se sprovodi PV –

prvi razgovor, Korektivni razgovor – K, Godišnji presek PS, i Završni razgovor – Z.

Godišnji plan rada je sklon izmenama, jer se u njega redom unosi svaki novoprimeljeni

osudjeni, i od datuma obavljenog informativnog razgovora ( odnosno dana izlaska iz

Prijemnog odeljenja) , mesec dana posle toga beleţi se odnosno predvidja se PV.- prvi

razgovor., nakon tri meseca K, nakon šest meseci od PV, se radi PS,a Z na kraju

kazne. Ono što je bitno , treba voditi raĉuna da se prema osudjenim na kratke kazne do

jedne godine, sprovodi dinamiĉniji program postupanja.. Takodje u Godišnjem planu

rada se markiraju osudjeni koji su , kaţnjeni OPN-om, ili su prešli u drugu osudjeniĉku

grupi ili u drugu Ustanovu na dalje izdrţavanje kazne i konaĉno oni kojisu izdrţali

kaznu. Godišnji plan rada se radi u dva primerka, koje svojim potpisom verifikuje

Naĉelnik sluţbe za prevaspitanje, zadrţavajući jedan primerak sebi a jedan ostaje

vaspitaĉu.

Iz godišnjih izveštaja proizilazi MESEĈNI PLAN RADA, koji sadrţi podatke

o planiranim PV – prvim razgovorima, korektivnim razgovorima, godišnjim presecima i

završnim razgovorima, struĉnom usavršavanju vaspitaĉa i sl. . Na kraju meseca svaki

vaspitaĉ radi i IZVEŠTAJ O RELAIZOVANOM RADU U PROTEKLOM

MESECU u kome se navode imena i prezimena osudjenih za koje je uradjena struĉna

mišljenja za : USLOVNI OTPUST SUDU,( na osnovu molbe koju osudjeni piše nakon

dve trećine izdrţane kazne , a preko pravne sluţbe ustanove ili preko advokata , koji

šalje sudu , a sud traţi mišljenje od ustanove), POMILOVANJE PREDSEDNIKA

REPUBLIKE , UBLAŢENJE KAZNE OD DIREKTORA UPRAVE , PREMEŠTAJ

U DRUGU USTANOVU, MIŠLJENJE ZA KPDom Bolnicu Beograd,.Spisak

INDIVIDUALNOG I ORGANIZOVANOG izvodjenja osudjenih u grad ĉl.62., kao i

uradjeni Prvi i korektivni razgovori, godišnji preseci,završni razgovori. Od internih

dokumenta, vaspitaĉ obradjuje mišljenja povodom disciplinskih prekrašaja, jednom

meseĉno pravi izveštaje o stanju Neformalnog sistema u svojoj grupi, i svakog meseca

pravi predloge za rekategorizaciju svojih osudjenih. Sem toga vaspitaĉ svake nedelje

obradjuje MOLBENE RAPORTE. U meseĉnom izveštaju se navode termini odrţanih

sastanka sa grupom, kao i telefonski kontakti sa roditeljima , koji su se tokom meseca

javljali vaspitaĉu.


3

INTERNA DOKUMENTACIJA VASPITAĈA:

Sem GODIŠLJEG PLANA RADA iz koga proizilazi MESEĈNI PLAN RADA,

vaspitaĉ u svojoj internoj dokumentaciji obavezno mora da ima :

1. SPISAK GRUPE, u kojoj se navode imena osudjenih, potkategorija, visina

kazna, kriviĉna dela, vreme isteka kazne i radno mesto na koje je rasporedjen. U

reţijskim grupama vodi se poseban spisak osudjenih koji su rasporedjeni u :

Sluţbeni restoran ( Bife u upravi), Osudjeniĉku kuhinju, Garaţu, Ekonomiju,

Bukovicu, Gradjevinsku reţiju, Kotlaru, kao i redari Uprave i Prijemnog odeljenja,

redar Magacina zavoda i redar na Divĉibarama, sa potketegorijom. U zatvorenom

delu vaspitaĉ vodi evidenciju za disciplinske kazne samice, OPN, Istrage kao i

koji je osudjenik u stacionaru ili KPDom Bolnici u Beogradu. Sem toga vaspitaĉ

vodi evidenciju ostvarenih pogodnost, poĉev od proširenih poseta, preko prvog

izlaska u grad, pa sve do ostvarenih nagrada.

2. RASPORED SPAVANJA osudjenih u grupe, izraţenu tabelarno, pri ĉemu se

svaka promena mesta spavanja registruje, odnosno odobrava od strane vaspitaĉa.

3. PREDLOG ZA REKATEGORIZACIJU , na svaka tri meseca za konkretnog

osudjenog, se predaje Naĉelniku sluţbe za pravaspitaje, najkasnije do 15 – og. u

mesecu, koji sadrţi spisak osudjenih koji ostaju u istoj potkategoriji sa nazivom

potkategorije, spisak osudjenih koji prelaze u veću potkategoriju , sa navedenim

starom i novom potketegorijom, kao i opisom ponašanja za svakog osudjenog koji

se predlaţe. Vaspitaĉ moţe da predloţi osudjene i za vanrednu -prevremenu

rekategorizaciju. Sem ova dva segmenta postoji i predlog za preispitivanje

tretmana odnosno potkategorije, ukoliko postoje novi momenat u njegovom

ponašanju – regresija, koje nije sankcionisano disciplinskim raportom.

4. PREDLOG OSUDJENIH ZA NAGRADE POVODOM ( Nove godine,

Uskršnjih i prvomajskim praznika kao i Povodom Dana zavoda ), u kome vaspitaĉi

navode predloge za nagrade osudjenih shodno tretmanima /potkategorijama u

kojima se nalaze . Tako vaspitaĉ predlaţe osudjene koji idu na nagradno

odsustvo van zavoda ,( B 2- A1) i izlaze iz ustanove na slobodno kretanje van z

avoda (B1-A1) ili sa posetom bez nadzora van zavoda ( B2) i produţena poseta

u zavodu,( V1) i novĉane nagrade. Vaspitaĉ na kraju godine daje predloge

za najboljeg osudjenika u Ustanovi, najboljeg osudjenog u Reţiji, najboljeg

osudjenog u Pogonu…

5. SPISAK PREDSTAVNIKA GRUPE, koji se bira na sastanku sa vaspitaĉem,

kao i njegov zamenik ( u sluĉaju odsustva ili spreĉenosti, bolesti ili disc.

kaţnjavanja) kao i predstavnik vas. grupe za Sport i predstavnik za Kulturu.

Spisak sa izabranim predstavnicima grupe se predaje Naĉelniku sluţbe

prevaspitanja.


4

ŠTA BI VASPITAĈ TREBALO DA ZNA

Vaspitaĉ bira redara grupe koji odrţava svakog dana higijenu na grupi, pomaţe

vaspitaĉu prilikom izvodjenja novog osudjenog iz prijemnog odeljenja, konsultuje se

sa vapitaĉem oko rasporeda spavanja osudjenih…

Nakon opservacije u P.O. koja traje do 30 dana osudjeni se rasporedjuje u vaspitnu

grupu , kod matiĉnog vaspitaĉa. Vaspitaĉ prethodno dobija kompletan dosije koji

prouĉava i upisuje novog osudjenog u godišnji plan sa planiranim prvim razgovorom i

stavlja ga na spisak grupe i odredjuje mesto spavanja. Vaspitaĉ obavlja

INFORMATIVNI RAZGOVOR u kome se upoznaje sa novim osudjenim i upoznaje

ga sa osnovnim pravilima Kućnog reda, registruje njegovu pripadnost osudjeniĉkom

kolektivu ili potencijalnu ugroţenost. Nakon obavljenog razgovora , vaspitaĉ za sluţbu

obezbedjenja izradjuje interni list na kome se nalaze osnovni podaci : ime i prezime,

matiĉni broj,vaspitna grupe, mesto rada, potkategorija i mesto spavanja. Vaspitaĉ po

obavljenom razgovoru poziva redara grupe , koji odvodi novog osudjenog u grupu, a

potom u Školu na radno mesto ukoliko je rasporedjen u zatvoreni deo. Ukoliko je pak,

rasporedjen na reţijsko radno mesto, osudjeni najpre ide na sanitarni pregled, i do

dobijanja rezultata, boravi u prostoriji za slobodno vreme 9. i 10. vaspitne grupe.

U informativnom razgovoru, vaspitaĉ bi trebalo da skrene paţnju osudjenom da će

se u njegovom ukupnom ponašanju gledati :odnos prema radu, prema sluţbenim licima i

odnos prema drugim osudjenima. Takodje vaspitaĉ, u penalnom dosijeu u tabelu unosi

poĉetnu potkategoriju, koja bi trebalo da se evidentira latinično , zbog mešanja V i B

potkategorije, što kasnije moţe praviti zabunu. Potkategoriju i prava koja ima u okviru

nje ( poseta jednom meseĉno u trajanju od jednog sata i jedan paket za V potkategoriju,

ili dve posete meseĉno za B 2 potkategopriju., ili ukoliko je maloletnik ima pravo na 4

posete meseĉno. Okvirno moţe navesti da tempo napredovanja u tretmanu sem

ponašanja zavisi i od duţine kazne, postojanja Jedinstvne pravnosnaţne presude, ukoliko

ima nove kriviĉne postupke vaspitaĉ na istoj strani evidentira postojanje novih kriviĉnih

postupaka, a kasnije na istom mestu upisuje pozitivnu ili negativnu proveru MUP-a sa

terena.

Osudjenog treba takodje upoznati o njegovim pravima , vezano za pisanje molbenih

raporata ( produţenih i proširenih poseta ), naĉina uvodjenja vanbraĉne supruge ili

rodjaka u karton poseta ( potrebna izjava od dva svedoka overena pred Sudom i Izvod

iz matiĉne knjige rodjenih za lice koje se unosi u karton poseta). Ukoliko ima vanbraĉnu

suprugu, vaspitaĉ upoznaje kada je termin , mesec, redovnog korišćenja Posebnih

prostorija. Osudjeni bi takodje trebalo da zna koji dan za konsultacije sa pravnikom a

kada je termin za telefoniranje, njegove grupe, i da ima pravo da poziva samo osobe koji

su navedeni u kartonu poseta. Vanredna telefoniranja, odobrava vaspitaĉ, pozivom

komandira. Vaspitaĉ treba da navede ( usmeno ili obaveštenjem na vratima ) i svoje

smene rada,odnosno kada radi prve a kada , druge smene i kada osudjeni mogu da pišu

molbene raporte Upravniku, a, ukoliko su u potkategorijama ( B2 – A1) da se prijavljuju

za izlazak u grad preko spiska. Kasnije vaspitaĉ moţe dati broj svog lokala, za roditelje

ukoliko su zainteresovani da se jave vaspitaĉu. U meĊuvremenu posebna prava su

dobila na znaĉaju u nepredovanju osuĊenog u tretmanu. Jer moţe se desiti da osuĊeni

bude rasporeĊen u B 2 potkategoriju, a da ne koristi vanzavodske pogodnosti jer mu

nisu dodeljena posebana prava. Ovde je zapravo reĉ o pasivnom i aktivnom tretmanu, u

odnosu na korišćenje vanzavodskih pogodnosti. Dakle, moţe se desiti da se osuĊeni

nalazi u B 2 pod kategoriji ( tretmanu ) da da mu nisu dodeljena poseba prava.


5

RAD VASPITAĈA NA REALIZACIJI TRETMANA

Pv – prvi razgovor sa osudjenim se vodi nakon mesec dana od informativnog

razgovora, u kome se navodi na koji je naĉin prošla adaptacija na penalne uslove,

ukljuĉivanje u neformalni osudjeniĉki sistem, ocena prijemnog odeljenja ( da li je realno

data ili ne ), navodjenje disciplinskih kaţnjavanja. Takodje je potrebno navesti da li

postoji pozitivan transfer sa vaspitaĉom ili ne. Kao i da li osudjeni ima potrebu da

samoinicijativno dolazi kod vaspitaĉa ili po pozivu. Ukoliko je ostvarena komunikacija sa

roditeljima treba je evidentirati, i oceniti o kakvim se roditeljima radi ( realnim,

nerealnim, preemotivnim i sl. ). Na kraju prvog razgovora navode se i ciljevi , kroz

njihovu operacionalizaciju: razvijanje radnih navika, mesto i uloga u neformalnom

osudjeniĉkom sistemu, odnos prema radu, da li je potrebno ostvariti komunikaciju sa

roditeljima, problem higijene i sl.

K.- korektivni razgovor je sledeći razgovor koji je predvidjen Godišljim planom

i koji se vodi i evidentira, nakon tri meseca od Pv razgovora, i koji bi obiĉno trebalo da

ima naslov, odnosno temu – Odnos osudjenog prema radu ili disciplinskom kaţnjavnju.,

Mesto i uloga u neformalnom osudjeniĉkom sistemu ,Ugroţenost osudjenog od

agresivnih osudjenika., Priprema osudjenog za korišćenje prve vanzavodske pogodnosti.

Ukoliko ima nepredvidjenih dogadjaja pre predvidjenog K razgovora, trebalo bi ih

evidentirati kroz : Napomenu, povodom disciplinskog kaţnjavanja ili nagradjivanja,

Pisanja molbe sudu za Uslovni otpust, iznenadnih sluĉajeva, kao što je smrt bliskih

ĉlanova porodice, rodjenje deteta i sl. .

Ps - godišnji presek, se evidentira nakon razgovora, obiĉno šest meseci od Pv, i u

kome se navodi u kom stepu se odvija resocijalizacija.Takodje , treba navesti kako se

osudjeni odnosi prema radu, sluţbenim licima i drugim osudjenima. Da li je i u kojoj

meri korgiovan odnos prema poĉinjenom kriviĉnom delu, ukoliko je bio negativan (

videti kriminološki izveštaj ) . Reagovanje osudjenog na nagrade i kazne, novi momenti

vezano za nove kriviĉne postupke ili proveru MUP- a sa terena, i ono što je najbitnije, da

li je kod osudjenog došlo do promena u osobinama liĉnosti, kriminalnoj orjentaciji,

odnosno, postojanju prosocijalnih ili kvaziprosocijalnih elemanata u ponašanju.

Z. - završni razgovor – se obavlja pred istek kazne,koja moţe biti u utvrdjenom

roku i preuslovljavana od strane Suda ili pomilovanjem.U završnom razgovoru osudjeni

navodi stepen ostvarene resocijalizacije ( pozitivna , negativna, uspešna , neuspešna, )

.Gde se osudjeni vraća. Da li je traţio materijalnu pomoć od zavoda. Procena recidiva.


6

VASPITAĈ U SVOM RADU :

1. Vodi evidenciju o korišćenim vanzavodskim pogodnostima, popunjavajući

EVIDENCIONI LIST , koji se za svakog osudjenog nalazi u Penalnom dosijeu.

2. Obradjuje MOLBENE RAPORTE, nakon konsultacije sa osudjenim koji ima

potrebu da piše molbeni raport uz navodjenje razloga za razgovor sa Upravnikom.

Osudjeni u istom mesecu ne moţe pisati dva MOLBENA RAPORTA povodom

istog traţenja- razloga.

3. Daje STRUĈNA MIŠLJENJA uz :

- Disciplinski postupak pokrenut protiv osudjenog

- Uz molbu za uslovni otpust nadleţnom sudu. ( nakon 2/3 izdraţane kazne)

- Uz molbu za premeštaj u drugu Ustanovu.

- Uz molbu za pomilovanje Predsednika Republike.

- Uz molbu za ublaţenje kaze od strane Direktora Uprave.

4. Daje predloge NAGRADA za najbolji osudjene u Ustanovi ,na kraju godine iz

- Pogona

- Reţije

- Najbolji u oblasti sporta

- Najbolji iz oblasti kulture i umetnosti

- Najbolji djak u Školi.

- Najbolji osudjenik u Ustanovi.

5. Jednom meseĉno Naĉelniku sluţbe prevaspitanja u pisanoj formi podnosi izveštaj

o Neformalnom osudjeničkom sistemu, svoje grupe, sa akcentom na ĉlanove

osudjeniĉkih kolektiva i ugroţenih osudjenika.

6. Predlaţe osudjene za prelazak u veću potkategoriju, i u skladu sa tim, prelazak

na odgovarajuće radno mesto. Granica izmadju zatvorenog odeljenja- ’’kruga’’ i

’’reţije’’ bi trebalo da bude najviše B 2 potkategorija, a rasporedjivanje na

reţijsko radno mesto putem ’’javnog konkursa’’ sa najmanje V 1potkategorijom.

7. Naĉelniku sluţbe za prevaspitanje dostavlja spisak osudjenih za .

proveru sa terena od nadleţnog MUP-a.

8. Odrţava komunikaciju sa roditeljima koji se javljaju putem telefona .

9. Daje mišljenje , ukoliko se osudjenik upućuje na dalje leĉenje u KPDom

bolnicu u Beograd.


7

Naĉini izlaska osudjenih iz ustanove u praksi :

Individaulano i organizovano izvodjenje osudjenih uz pomoća vaspitaĉa, a na

osnovu odluke Upravnika, shodno ĉl. 61 Pravilnika o kućnom redu.

Organizovano izvodjenje osudjenih na radove uz nadzor sluţbenog lica iz : sl.

obezbedjenja , sluţbe za obuku i upošljavanje i instruktora iz Škole.

Individualno izvodjenje osudjenog na polaganje ispita i diplomskog u gradsku

Srednju školu , uz pratnju sluţbenog lica, profesora iz zavodske škole.

Vodjenje osudjenog na speciijalistiĉke preglede u Gradsku bolnicu, kod

stomatologa ili na pregled kod neuropsihijatra, putem sprovoda koga organizuje

Sluţba obezbedjenja a na predlog lekara Zdravstvene sluţbe.

Sprovod osudjenih u KPD Bolnicu, koga realizuje sluţba obezbedjenja uz

propratni dokumet koga obradjuje vaspitaĉ - Mišljenje za KPDom Bolnicu.

Sprovodi osudjenih na sudjenja , koje realizuje sluţba obezbedjenja.

Shodno potkategoriji korišćenje vanzavodskih pogodnosti.:

1. Poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati.

2. Slobodan izlazak u grad.

3. Poseta porodici o vikendu i praznicima, u satima.

4. Vanredno odsustvo u danima.

5. Godišnji odmori obraĉunati u radnim danima.

Nagradna odsustva , sa odlascima u mesto prebivališta ili u grad sa posetom ,

povodom : Nove godine, uskršnjih i Majskih praznika i i Dana zavoda.

Vaspitaĉ moţe na predlog struĉnih sluţbi organizovati vodjenje osudjenog , na

sahranu bliskih ĉlanova porodice ili vodjenje osudjenog u krug porodice uz

pomoć Centra za socijalni rad.


8

INSTITUT MOLBENIH RAPORATA.

U opisu posla matiĉnog vaspitaĉa, neizostavni poslovi su i vodjenje

razgovora povodom pisanja molbenog raporta, koga osudjeni ima pravo da piše .

Vaspitaĉ ne treba da dozvoli da osudjeni uzimaju blanko molbene rporte koje će oni

sami popunjavati, odnosno treba da kontroliše pisanje molbenih raporata. Ukoliko ima

pravo da piše, vaspitaĉ pomaţe osudjenom da valjano napiše molbeni raport, a potom ga

obradjuje. Vaspitaĉi koji vode rerţijske grupe, imaju mnogo više raporata za obradu,

koji se odnose na pisanje za korišćenje vanzvodskih pogodnosti, kao i raporata za putne

troškove. Veoma je vaţno uskladiti smenski rad sa pisanjem molbenih raporata, jer se

oni pišu u drugoj smeni nakon rada. Tako da je najbolje da vaspitaĉ predoĉi osudjenima

vreme pisanja kao i krajnji rok kada se molbeni raporti piši ( sreda). Vaspitaĉ u cilju

efikasnijeg rada moţe odrediti i neki drugi dan za pisanje molbenih raporata. Dok je

termin za prijavljivanje za korišćenje posebnih prava preko spiska - četvrtak. Vaspitaĉi

obradjene molbene raporte predaju Naĉelniku u sredu ili najkasnije u ĉetvrtak ujutro.

Primer:

Osudjeni je rekategorisan u V 1 potkategoriju i rasporedjen je na radno mesto u

osudjeničkoj kuhinji. Svoje radne obaveze obavlja solidno. U disciplinskoj proceduri

zbog neustajanja na vreme još od 12. aprila ove godine. Smatram da mu treba

odobriti posetu za S. Ţ. i P. A. koja ima tri godine i koja je osudjenom sestričina.

16.05.07. Ţeljko Krstić

II. VODJENJE I EVIDENTIRANJE RAZGOVORA SA OSUDJENIM LICIMA

RAD VASPITAĈA NA REALIZACIJI PROGRAMA POSTUPANJA

- PRVI RAZGOVOR /Pv/

- utvrdjivanje i evidetiranje uspešnosti adaptacije na penalne uslove

- utvrdjivaje i evidetiranje kvaliteta kontakta sa vaspitaĉem ( transfer)

- nova saznanja ( disc. Kaţnjvanja, neformalni sistem, ugroţenost ..)

- utvrdjivanje i ocene tima za opservaciju ( dijagnostika) i evidentiranje kvaliteta i

realnosti postavljenog programa.

- Operacionalizacija programa postupnja.

PRIMER :

OSUDJENI : B. S. m.br.

RAD VASPITAĈA NA REALIZACIJI TRETMANA


9

/Pv/ Osudjeni je po izalsku iz Prijemnog odeljenja rasporedjen u zavodsku garaţu, gde

se i sada nalazi. Rekategorisan u zatvoreni tretman, odnosno V 1 . Na radnom mestu je

solidan, i pokazuje samionicijativu u sredjivanju zelenih površina ispred Uprave , i

farbanju ograde, gde radi sa osudjenim D. M., što poneki put izgleda karajnje napadno i

kao potreba za dokazivanjem vrednoće pred sluţbenim licima iz Uprave. 26.06.07. je

disciplinski kaţnjen, zbog pokušaja tetovaţe drugog osudjenog sa oduzimanjem prava iz.

Čl. 115 ZIKS-a. u trajanju od 25 dana. Disciplinsko kaţnjavanje, mu nije smetalo da

udje u nestrpljenje za sticanje veće potkategorije, odnosno prelazak u B 2 potkategoriji.

U prevremenoj rekategorizaciji za 01.08.07. od Sluţbe obezbedjanja je dobio pozitivno

mišljenje. Na emotivnom planu ima podršku, majke koja ĉesto zove vaspitaĉa, što

izgleda da ĉesto radi po nagovoru sina’’ da dosadjuje vaspitaĉu’’ nego iz potrebe da

realno sagleda njegove osobine i da nam pomogne. Majka sa te strane nije autoritet, ili

neko ko bi nam mogao pomoći u jasnijem sagledavanu osudjenog. Sam osudjeni sa

osmehom na licu dolazi kod vaspitaĉa, što je više potreba da se ostavi pozitivan utisak

nego emocija koja je uskladjena sa njegovim razmišljanjem. Dakle, pred sobom imamo

osudjenog koji se na manifestnom nivou veoma koretkno ponaša. Vreme će pokazati

da li poseduje prosocijalne potencijale ili je reĉ o kameleonskom ponašanju sraĉunatom

da se ostvari sekundarna korist. U slobodnom vremenu se druţi i sa sauĉesnikom u

kriviĉnom delu M. D. redarom Uprave dok je na radnom mestu u garaţi bio vezan za V.

M. i S. N., koji su u medjuvremenu, obojica, napustili garaţu, nakon disciplinskog

kaţnjavanja. Dakle, pred sobom imamo osudjenog koji je u razmišljanjima za

rekategorizaciju u B 2 potakegoriju i pisanju molbe Sudu za uslovni otpust. U daljem

programu postupanja predstoji teţak posao vaspitaĉa, koji bi trebao da osudjenog

uvede u realna oĉekivanja i razmišljanja vezano za tretmansko napredovanje.


Napomena :

Prvi razgovor se obeleţava sa ’’Pv’’. Obavlja se nakon 30 dana od momenta prijema

osudjenog u vaspitnu grupu, odnosno obavljenog informativnog razgovora. Osudjeni se

na prvi razgovor poziva,ili sa zadrţava na razgovoru , ukoliko je bilo kojim povodom

došao samoinicijativno kod vaspitaĉa : da prijavi ugroţenost, da traţi vanredno

telefoniranje, ili promenu sobe za spavanje, ili da piše molbeni raport za proširenu poset.

- KOREKTIVNI RAZGOVOR /K/

- evidetiranje bitnih dešavanja u periodu od poslednjeg razgovora ili beleške

- tema korektivnog razgovora :

rad na izmeni stavova osudjenog ( navesti kojih stavova)prok ili prosocijalni

rad na izmeni sistema vrednosti

rad na razvijanju novih interesovanja

rad na novoj konstrukciji stvarnosti


10

- operacionalizacija narednih aktivnosti

- procena budućeg ponašanja

Korektivni razgovori , obavlja se i evidentira na svaka 4 meseca sa licima kojima je

predvidjen stalni – vaspitni korektivni rad, dok za povremeni se vodi i evidentira

jedanput godišnje za osudjene kojima je odredjen povremeni vaspitno- korektivni rad.

PRIMER :

Tema : Korišćenje prve vanzavodske pogodnosti

/K/ Sa preuranjenim rasporedjivanjem u ’’reţiju ’’ i radnim angaţovanjima na

odgovorna radna mesta, pre svega u sluţbeni restoran, te kao ispomoć u bifeu Uprave,

osudjeni je kao što se moglo oĉekivati ušao u nestrpljenje za relizaciju svoje prve

vanzavodske pogodnosti.- izlaska u grad. Ono što su realni parametri, njegove

stabilizacije je svakako korektan odnos prema sluţbenim licima, inicijativa u sredjivanju

spavone na grupi i aktivno uĉešće u sredjivanju i opremanju sobe za odmor pri

sluţbenom restoranu. S druge strane primetna je aktivnost u neformalnom osudjeniĉkom

sistemu kroz grupisanje sa starijim osudjenicima ( M. Ĉ. , V. N., J. S. ) koji su se

izdvojili u posebnu spavonu u okviru 9 vaspitne grupe i ĉine ’’elitu’’ ). I kao što zna da

u odusudnim trenucima, kao što je nedavno bilo odsustvo sluţbenog lica- šefa restorana

A. Vuĉkovića , da obavesti vaspitaĉa o ugrošenosti radnog proseca u sluţbenom

restoranu, tako je sebi dozvolio da samovoljno napusti sastanak sa sluţbenim licima.

Sve to govori da pred sobom imamo osudjenog koji ume da konstruktivno nastupa

prema formalnom sistemu, ali da je dosledan u pripadanju neformalnom osudjeniĉkom

sistemu, koji nadilazi ’’ reţiju’’. Na emotivnom planu ima podršku oba roditelja, i to

autoritativnog oca i zabrinutu majku. Oba roditelja se putem telefona javljaju vaspitaĉu.

Glavni predmet interesovanja je vreme korišćenja prve vanzvodske pogodnosti, što je u

ovom trenutku teško odrediti, usled nejasnog odredjenja prema formalnom sistemu.


PRIMERI : Tema : Promena radnog mesta i korišćenje vanzavodskih pogodnosti

/K/ Osudjeni je od 14.03.07. g. rasporedjen na odgovorno mesto redara Prijemnog

odeljenje gde se i dalje nalazi, solidno izvršavajući svoje radne obaveze. Pomeranje na

novo radno mesto ga je jednim delo distanciralo od neformalnog osudjeniĉkog sistema,

ali ne i od uticaja na tzv. Beogradski kolektiv, kome pripada od poĉetka izdršavanja

kazne. Od maja meseca osudjeni je poĉeo da koristi vanzavodske pogodnosti, sa

odlascima u mesto prebivališta, koje ni jednom do sada nije zloupotrebio. Prema

formalnom sistemu je konstruktivan, i ume da na vreme signalizira ili da skrene paţnju

na potencijalna ţarišta u neformalnom sistemu. U julu mesecu, je planirano korišćenje

godišnjeg odmora van ustanove. U narednom periodu oĉekujemo stabilno ponašanje,

korektan odnos prema sluţbenim licima i maksimalno zalaganje na mestu redara

prijemnog odeljenja.U narednom periodu bi trebalo jasnije uvideti njegovo mesto i ulogu

u neformalnom sistemu.


11


Tema : Preispitivanje tretmanskog nivoa i načina korišćenja vanzavodskih pogodnosti

/K/ Osudjeni se iz stimulativnih razloga, ali i nagrade za poloţen vozaĉki ispit C

kategorije, našao u otvorenom tretmanu , odnosno A 2 potkategoriji od 01.03.07.

Medjutim, to nije bio dovoljan podsticaj , da se osudjeni koriguje u svom ponašanju

prema sluţbenim licima, već je i dalje nastavio po starom u svom selektivnom pristupu

prema sluţbenim licima, po kome poštuje samo onoga koji ima moć. Prema sluţbenim

licima koji nemaju moć ume da demonstrira agresivno i nadmeno ponašanje.Tome je

doprineo i formalni sistem koji ga i dalje dosledno podrţava u neprirodnoj ulozi ’’

sluţbenog lica ’’ u kojoj se on i dalje (s)nalazi, jer ume da radi profesionalno kao

konobar kada hoće. U drugim situacijama, vreme provodi u Bifeu u pisanju raĉuna.( jer i

to neko mora da radi ). Kao stari osudjenik veoma dobro poznaje sistem i ume da se

nametne kao ’’autoritet’’ kako novopridošlim osudjenima, koje instruiše, tako i novim

sluţbenicima , kojima nameće svoje stavove. Pripada jezgru neformalnog grupisanja

osudjenika koji pripadaju reţiji. Ono što je glavni problem, a koji je dovoljni alarm za

preispitivanje njegovog tretman, to što i dalje od nadleţnog MUP-a Vrnajĉka Banja,

stiţu negativne provere. Problem je nastao i u korišćenju vanazvodskih pogodnosti

preko adrese u Valjevu, jer osoba ( V. M. ) kod koje je prijavljen, dva puta u ovoj

godini, nas je putem telefona obavestila da ona ne moţe da garantuje za ’’ njega da ne

napravi neku glupost ’’ jer po njenim reĉima ’’ on se druţi sa lošim društvom i moţe

da ode u drugi grad ’’. Prilikom korišćenja G.O. van ustanove , jedno vreme je bila

majka sa njim. Poziv V. M. je usledio kad se majka vratila u Vrnjaĉku Banju. Ohrabruje

što se otac osudjenog javio vaspitaĉu s poĉetka avgusta, uveravajući nas da će provera

MUP-a biti pozitivna.


/K/ Tema : Ublaţenje kazne preko suda i rekategorizacija u B 1 potkategoriju.

Intenzivnije korišćenje vanzavodskih pogodnosti, sa odlascima na sate i

korišćenje godišnjeg odmora u mesto prebivališta, nisu bili dovoljan razlog da

stabilizuje njegovo ponašanje. Nakon svega osudjeni je zapao u nestrpljenje.,

razmišljajući pesimistiĉno, šta sve nije od pogodnosti iskoristio,a,što mu je ’’po zakonu

pripadalo’’. Odbijen na molbu suda za uslovni otpust, što je veoma teško podneo, kao i

njegova majka koja je veoma bila neprijatna u telefonskom razgovoru sa vaspitaĉem. Sa

osudjenim ja na tu temu obavljen razgovor, u cilju realnije sagledavanja pozicije i uloge

vaspitaĉa i njegovog ponašanja prema njemu. Da bi došlo do kvalitetnijeg napredovanja

u resocijalizaciji, osudjeni ponajviše treba da poradi na sebi i na obuzdavanju svojih

unutrašnjih tenzija , praćenim osećajem teskobe i uzmenirenosti. Osudjeni je takodje

nerealan u razmišljanjima vezano za prevremenu rekategorizaciju u B 1 potkategoriju,

što se , eventualno , moţe desiti u terminu redovne rekategorizacije od 01. oktobra 2007

g.

10.08.2007 g. Ţeljko Krstić


12

- GODIŠNJA OCENA - presek /Ps/

- evidentiranje sveukupnog ponašanja osudjenog , u svim segmentima : prema

radu, sluţbenim licima i drugim osudjenima , . kao i ostvaren stepen

resocijalizacije.

- Evidetiranje realizacije postavljenog programa :

1. Da li je došlo do promene osobina liĉnosti osudjenog lica / da li su one

pozitivne ili negativne.

2. da li postoje nova interesovanja ( trajsnost i jaĉina)

3. da li je došlo do promene dominantnih motiva.

4. da li su i u ĉemu suzbijeni raniji negativni uticaji.

5. u ĉemu i kada su poĉeli da se menjaju negativni stavovi ( prema kazni,

poĉinjenom kriviĉnom delu, radu, školi, rodbini …)

6. steĉeni pozitivni stavovi ( trajnost i jaĉina ).

7. koji momenat ili period izdrţavanja kazne ima naroĉiti znaĉaj za

osudjenog.

8. kako je podneo ireĉenu disc. Kaznu ili nagradu , i da li su one pozitivno

ili negativno delovale na njega.

- operacionalizacija narednih aktivnosti

- procena budućeg ponašanja

PRIMER :

/Ps / Izneveren u nerealnanim oĉekivanjem od skraćenja preostale kazne ( Zakon o

amnestiji i Direktora Uprave ) bez korišćenja vanzavodskih pogodnosti, sa V 1

potkategorijom, bez adekvatne podrške majke, osudjeni je u junu ove godine ponovo

zapao u krizu. Uz sve to osudjeni se osetio odbaĉenim od strane formalnog sistema,

što ga je dovelo do traţenja razgovora sa Upravnikom, koji je obavljen 14.06.07.

Nemajući agrumentaciju za ’’loš’’rad vaspitaĉa, osudjeni je svu svoju agresiju usmerio

prema Upravi. Da bi se smanjila tenziju, osudjenom je predloţeno od strane

vaspitaĉa, realizacija posete sestre koja se nalazi u specijalizovanoj ustanovi u

Doljevcu kod Niša, gde je premeštena nakon duţeg leĉenja u leskovaĉkoj bolnici.

Usled neadekvatrnog tretmana psihijatra i bez adekvatne terapije, osudjeni je ušao u

lavirint, videći izlaz u premeštraju u Okruţni zatvor u Leskovcu, što je već vidjeno s

poĉetka 2006. Kao razlog premeštaja u drugu Ustanovu osudjeni navodi blizinu majke,

koja je tokom celog njegovog izdrţavanja kazne bila remetilaĉki faktor njegove

resocijalizacije. Dakle,sve ono što je vaspitaĉ pokušavao da konstruktivino uradi u

pomoći za napredovanje u tretmanu osudjeni i njegova majka, su rušili. Osudjeni je u

prvoj polovini ove godine ( februar i april ) imao dva disciplinska kaţnjavanja zbog

nedozvoljenog posedovanja mobilnog aparata , odnosno kartice. Uprkos svemu imao je

podršku matiĉnog vaspitaĉa, koji mu je pomogao da se kao vernik od februara nadje na

mestu redara Molitvenog doma. Takodje, na predlog vaspitaĉa osudjeni je iz


13

Gradjevinske reţije rasporedjen na novo radno mesto na zavodsku ekonomiju, gde se i

sada nalazi demotivisan za obavljanje radnih zadataka i poslova. Kao razlog osudjeni

navodi to što nije u tretmanu koji mu omogućuje korišćenje vanzavodskih pogodnosti.

Uprkos verbalnom stavu, da nema ništa protiv vaspitaĉa, on ulogu i našu nesebiĉnu

podršku koja mu je pruţena MINIMIZIRA. Osudjeni se oseća odbaĉenim i

zapostavljenim od strane formalnog sistema, ne uvidjajući da je uveliko svojim

razmišljanjima, postupcima i ţeljom za avanturom, sam sebe doveo u neugodnu

situaciju. Uprkos svemu, smatramo i dalje da osudjenom treba pomoći ukoliko je

moguće, da recimo putem sprovoda poseti sestru u specijalizovanoj ustanovi. Što se

tiĉe vanzavodskih pogodnosti, biće veoma teško, jer je i sam osudjeni svestan da je pre

godinu dana olako , u ţelji za avanturizmom , prokockao poverenje vaspitaĉa. Ponovno

davanje šanse i izvodjenje u grad od strane vaspitaĉa ili eventualno angaţovanje na

radovima van Ustanove bi bilo veoma neizvesno i jalovo . Osudjeni je do sada

nebrojeno puta pokazao da ima potrebu da povredjuje onog koji mu pomaţe i ĉini

dobro, a najviše svog vaspitaĉa.

13.08.2007 g. Ţ. Krstić

Napomena:

Godišnja ocena se radi jednom godišnje., odnosno na šest meseci , od prvog razgovora.

Radi se u dva primerka, jedan ’’ide’’ u Penalni dosije , dok drugi se stavlja u

Kumulativni dosije, koji se nalazi u matiĉnoj evidenciji u Upravi.

ZAVRŠNA OCENA /Zv/

- evidetiranje po kom osnovu se osudjeni otpušta ( istek kazne, uslovni otpust,

pomilovanje ..)

- stepen ostvarene resocijalizacije

- evidetiranje da li je osudjenom potrebna materijalna pomoć ustanove

- eidetiranje gde osudjeni odlazi , odnosno gde namerava da ţivi.

- Evidetiranje šta planira da radi i kakve realne mogućnosti ţeli da ostvari.

- Progonoza recidiva.

PRIMER :

/Z / Osudjeni je u predvidjenom terminu otpušten iz naše ustanove. Ostvaren nizak

stepen resocijalizacije, zbog posvećenosti neformalnom osudjeniĉkom sistemu. Uĉestali

disciplinski raporti pri kraju kazne i dve kazne samicom, su potvrdile kriminalnu

inficiranost . Po reĉima osudjenog vraća se kući. Pred Opštinskim sudom u A. vodi se

novi kriviĉni postupak. Tako da je recidiv izvestan.

21.05.2008 g. Ţ. K.

Napomena:

Završni razgovor vaspitaĉ obavlja pred odlazak osudjenog iz Ustanove.


14

III. OSTALE AKTIVNOSTI VASPITAĈA U RADU SA OSUDJENIMA

INDIVIDUALNO I ORGANIZOVANO IZVODJENJE OSUDJENIH LICA

U našoj Ustanovi je u tradiciji da vaspitaĉi individualno i organizovano izvode

osudjene u grad, što je u praksi dobilo neke nerealne dimenzije. Naime, sav teret

izvodjenja osudjenih u grad se bespotrebno svalio ,samo na pojedine vaspitaĉe.

Tako da u praksi imamo sluĉajeve da matiĉni vaspitaĉi sprovode i jedno i drugo. Da bi

se ravnomerno rasporedio teret izvodjenja trebalo bi razdvojiti organizovano

izvodjenje, koje bi sprovodili vaspitaĉi u Domu kulture.( Bazen ’’Petnica’’ i

’’Tešnjarske veĉeri’’.) U dosadašnjoj praksi pojedini vaspitaĉi su postali zaduţeni i

za individualo i organizovano izvodjenje osudjenih lica, što se u našoj Ustanovi ne

tretira kao neka velika sposobnost ili profesionalno dostignuće. O materijalnom

aspektu ne treba više trošiti reĉi, jer se prilikom izvodjenja vaspitaĉ stavlja u

’’blesavu’’ poziciju da iz svog dţepa plaća piće osudjenim licima.Dakle, radu sa

osudjenim licima, svi zaposleni u Sluţbi prevaspitanja bi trebalo da podnesu

zajedniĉki teret, kao što je Organizovano izvodjenje osudjenih lica u grad na osnovu

ĉl.88 Pravilnika o kućnom redu. Da bi se konstruktivno rešio problem izvodjenja

osudjenih lica i izbegli mnogi tehniĉki detalji ( obezbedjivanje sluţbenog vozila, i

vreme provedeno van ustanove i sl. ) trebalo bi i jedan i drugi vid, pretoĉiti u jasnu

ODLUKU.

ORGANIZOVANO IZVODJENJE OSUDJENIH LICA IZ DEVETE I DESETE

VASPITNE GRUPE u novembru 2007 g. U skladu sa individualno – korektivnim

radom i dinamikom napredovanja u tretmanu i korišćenja vanzavodskih pogodnosti a

sve u cilju smanjenja deprivacija, predlaţem organizovano izvodjenje u manastire

valjevskog kraja Ćelije i Lelić sledeće osudjenike :

1. K.Z. ............................................ A 2

2. L. A. ................................................. B 2

3. P. A. ................................................ B 2

4. P. S. .............................................. B 2

5. S. S. .............................................. V 1

6. J. D. ............................................. V 1

7. Z. N. ............................................. V 2

Napomena : U cilju pomoći osudjenima za napredovanje u tretmanu i korišćenju

vanzavodskih pogodnosti planirano organizovano izvodjenje osudjenika , uz pomoć

tri vaspitaĉa , a na osnovu ĉl. 88 Pravilnika u vremenu i terminu koji vaspitaĉ

naknadno odredi , radnim danom u trajanju do pet /5/ sati, u novembru mesecu.

13.11.2007 g. vaspitaĉ

Ţeljko Krstić


15

STRUĈNA MIŠLJENJA VASPITAĈA VEZANO ZA USLOVNI OTPUST SUDA

I PRIMER :

U odnosu na mišljenje iz decembra prošle godine, kod osudjenog su nastupili novi

momenti, koji se odnose na regresiju poĉetkom ove godine sa disciplinskim

kaţnjavanjem i rekategorizacijom u zatvoreno odeljenje odnosno V 2 potkategoriju.

Naime, nakon prirodnog napredovanja u tretmanu i rasporedjivanja na zavodsku

ekonomiju ’’ Bukovica ’’ koja se nalazi u uslovnom reţimu slobode, bez celodnevnog

nadzora sluţbenih lica, kod Ivana je došlo do opuštanja i olakog shvatanja izdrţavanja

kazne. Protiv njega je pokrenut disciplinski postupak za teţi disciplinski prestup , zato

što je dana 15.02.2008 g. pokušao da otudji pet dţakova stoĉne hrane na farmi u

Bukovici. Disciplinka komisija je sudeći sve relevantne ĉinjenice izrekla disiciplinsku

meru – upućivanja u samicu u trajanju od deset dana. Struĉni tim sluţbe pravaspitanja je

, takodje adakvatno i brzo reagovao vraćanjem osudjenog u Ustanovu, i rasporedivanjem

u zatvoreno odeljenje u okviru koga ne postoji mogućnost korišćenja vanzavodskih

pogodnosti. Osudjenio je veoma teško podneo povratak u Ustanovu,što se više

manifestovalo kroz raspoloţenje nego verbalizaciju. Ohrabruje što se Ivan nije radno

pasivizirao već se dodatno angaţovao na sezonskim poljoprivrednim poslovima. Na

emotivnom planu i dalje su majka i sestra glavni oslonci. Naţalost, njegova povodljivost

i naivnost su opšte karakteristike koje će ga pratiti u ţivotu.

II PRIMER :.U odeljenju za ispitivanje liĉnosti osudjeni je dijagnostikovan kao ’’

nesigurna, nešto slabije kontrolisana , zavisna liĉnost ( od porodice,drugova) , sklona

prikazivanju sebe u što povoljnijem svetlu sa iznadproseĉno razvijenim intelektualnim

sposobnostima’’. Zahvaljujući svojoj ugroţenoj poziciji i submisivnoj ulozi u kojoj se

našao u Prijemnom odeljenju , rasporedjen je 14.03.2007 g. najpre u osudjeniĉku kuhinju,

da bi se od maja meseca našao na odgovornom radnom mestu redara Uprave. U isto

vreme je pokazao da je sklon neformalnom grupisanju , odnosno vezivanju za osudjene

koji su duţe u zavodu. Na latentnom nivou od strane vaspitaĉa je prepoznata njegova

rigidnost i sklonost ka neformalnom grupisanju, što je osudjenom predoĉeno kao

potencijalna opasnost. Sa aktivnim ukljuĉivanjem majke u proces resocijalizacije i

njenim interesovanjem za sina, osudjenom je data šansa sa izvodjenjem u grad uz pomoć

vaspitaĉa. Osudjeni pruţenu šansu nije zlupotrebio na bilo koji naĉin. Nakon toga

osudjeni je rekategorisan u B 2 potkategoriju poĉev od 01.09.2007 g. uz dogovor da

završi IV razred ekonomske škole i diplomski rad u Ekonomskoj školi u Valjevu. Sa

intenzivnim korišćenjima vanzavodskih pogodnosti i odlascima u mesto prebivališta,(

poseta porodici u satima, godišnji odmor u vreme Nove godine ) osudjeni je vremenom

zaboravio savete vaspitaĉa i sugestije vezano za završetak škole. Istovremeno je nastavio

sa ponašanjem i dokazivanjem na pogrešan naĉin što je kulminiralo disciplinskim

kaţnjavanjem zbog nedozvoljenog posedovanja mobilnog telefona, sa pet dana samice

12.03.2008 g. Nakon izdrţane kazne samice, osudjeni je na predlog struĉnih sluţbi

zavoda rekategorisan u V 2 potkategoriju, odnosno u zatvoren tretman, u okviru koga

nema mogućnost korišćenja vanzavodskih pogodnosti. Rasporedjen je na rad u pogon

zavoda, gde se i sada nalazi. Dakle, pred sobom imamo osudjenog koji je zbog svojih

rigidnih stavova regresirao u svom ponašanju .Sa gubitkom poluotvorenog tretmana

praktiĉno se vratio na poĉetak izdrţavanja kazne, što ne sadrţi elemente za pozitivan

predlog Ustanove.


16

PRIMER III : Osudjeni je klasifikovan u poluotvoreno odeljenje odnosno B 2

potkategoriju u okviru koje koristi vanzavodske pogodnosti, u Valjevu, bez mogućnosti

odlaska u mesto prebivališta, zbog nedostatka pozitivne provere od nadleţnog MUP-a.

Period adaptacije na penalne uslove je prošao u znaku distanciranja od neformalnog

osudjeniĉkog sistema u kome nije imao potrebu za dokazivanjem, što je u penalnim

uslovima dobar znak prosocijalne orjentacije. U programu postupanja prirodno je

napredovao poĉev od Školske bravarske radionice, Pogona , da bi posle zavodske garaţe,

od 28.09.2007 g. bio rasporedjen u sluţbeni restoran, na radno mesto konobara, gde se i

sada nalazi. Prema sluţbenim licima je korektan. U interpersonalnim odnosima sa

drugim osudjenima, izbegava konfliktne situacije. Sa vaspitaĉem ima ostvaren solidan

transfer, koji je zasnovan na uzajmnom poštovanju, ali ne i bez njegove potrebe da sebe

prikaţe u što boljem svetlu. Disciplinski nije kaţnjavan. Povodom Dana Zavoda ove

godine nagradjen je posetom bez nadzora van zavoda u trajanju od 6 ĉasova. Na

emotivnom planu ima podršku oba roditelja koji mu redovno dolaze u posetu. Na

osudjenog snaţan uticaj ima devojka koja studira i koja mu daje veliki podstrek da

izdrţi. Dakle, pred sobom imamo osudjenog koji nije kriminalno inficiran i koji u

penalnim uslovima pokazuje znake prosocijalne orjentacije. Spada u red osudjenih koji

koristi vanzavodske pogodnosti (bez odlaska u mesto prebivališta) koje ni jednom do

sada nije zloupotrebio na bilo koji naĉin. Poseduje sve potencijalne da ostvari zavidan

stepen resocijalizacije i otvoren tretman.

PRIMER IV : U odeljenju za ispitivanje liĉnosti osudjeni je dijagnostikovan kao

’’nezrela, nesigurna, depresivna, nepouzdano kontrolisana liĉnost sa proseĉno razvijenim

intelektualnim sposobnostima’’. Kategorisan u zatvoreno odeljenje , odnosno V 2

potkategoriju i sa rasporedjivanjem na obuku u školsku bravarsku radionicu period

adaptacije na penalne uslove je protekao bez ozbiljnih problema. U tom periodu pokušao

da se distancira od neformalnog osudjeniĉkog sistema, ali ne i od osudjeniĉkog kodeksa ,

odnosno nepisanih pravila ponašanja, tako da je poĉetak izdrţavanja kazne protekao u

slabim kontaktima sa vaspitaĉem. Medjutim, sa poslušnim stavom prema sluţbenim

licima , i sa solidnim zalaganjem na radnom mestu izbegavajući sukobe sa drugim

osudjenima, formalni sistem mu je dao šansu sa rasporedjivanjem na odgovorno radno

mesto redara u školi , gde se i sada nalazi. U V 1 potkategoriju rekategorisan poĉev od

01.02.2007 g. Opšte mesto u njegovom ponašanju i strukturi liĉnosti je nedostatak

samopouzdanja i istrajnosti. Zaustavlja se pred zadacima za koje se oseća nedoraslim i

opredeljuje se za liniju manjeg otpora. To ga je ĉinilo nestrpljivim. Vremenom je

pokazao strpljenje u isĉekivanju prve vanzavodske pogodnosti sa vaspitaĉem, koju je

realizovao 29.05.2008 g. Prilikom izlaska u grad osudjeni se veoma korektno ponašao i

nagradio sebe kupovinom patika. Na emotivnom planu ima podršku oca. Sa majkom

nije u kontaktu. Do sada nije disciplinski kaţnjavan. Povodom Nove 2008 g.je nagradjen

sa novĉanom nagradom. Stav prema poĉinjenom kriviĉnom delu još uvek nije

izdiferenciran. Imajući u vidu ostatak kazne kao i sloţenu strukturu liĉnosti u kojoj se

mora postići ravnoteţa izmedju emotivnog i racionalnog, proces resocijalizaciji se odvija

sporijim tempom. Sa rekategorizacijom u poluotvoreno odeljenje ,odnosno B 2

potkategoriju, oĉekuje se napredak i motivisanost osudjenog u svim segmentima.

Potencijali postoje...


17

Struĉno mišljenje uz Molbu za premeštaj u drugu ustanovu

OsuĊeni potiĉe iz porodice koja se 1995 g. . zbog ratnih dešavanja u Hrvatskoj iz Pule

preselila u Sremsku Kamenicu , gde i sada ţivi u nedovršenoj kući. Porodica je uprkos

svemu ostala na okupu. Po dolasku u novu sredinu osuĊeni se vezao za školske

drugove iz osnovne škole sa kojima je ĉinio kriviĉna dela. Na emotivnom planu osuĊeni

ima podršku oba roditelja, s tim što je uloga majke prezaštitniĉa, jer je Dejan najmlaĊe

dete. Roditelji su bili pred razvodom u 2002 g. što je traumatiĉno delovalo na osuĊenog

koji je poĉeo nakon toga da sa grupom vršnjaka ĉini kriviĉna dela. OsuĊeni je iskren

kako u hronologiji tako i u opisima svih kriviĉnih dela koje je poĉinio. Svestan je da je

sklon odbacivanju autoriteta ali i precenjenim idejama o sebi. U kriminalnom razvoju

koji je nagao i kratkotrajan, nalazimo sem avanturizma i altruizam, ali i potrebe da se

na buran i pogrešan naĉin dokaţe pred publikom : drugarima, devojkama i sl. Period

nakon istrage u kome je osuĊeni završio srednju školu i upisao fakultet, daju

optimistiĉnu prognozu da je Dejan u meĊuvremenu sazreo i okrenuo se prosocijalnim

vrednostima. TakoĊe osuĊeni ima stabilnu emotivnu vezu sa devojkom koja ţivi kod

njegovih roditelja. Dakle, pred sobom imamo osuĊenog koji je u meĊuvremenu

korigovao svoje kriminalno ponašanje i stavove. OsuĊeni se predlaţe za premeštaj u

drugu ustanovu jer dva sauĉesnika u kriviĉnom delu izdrţavaju kaznu u našoj ustanovi,

što moţe biti kontraproduktivno za pozitivan ishod resocijalizacije.

PREDMET : Izveštaj o stanju u neformalnom osudjeniĉkom sistemu III i IV

vaspitne grupe- ZATVORENO ODELJENJE .

U neformalnom osudjeniĉkom sitemu koji se generisao medju osudjenima III i

IV vas. grupe, po uticaju na dešavanja u grupi prednjaĉe osudjeni : M. Z. (N.P.- Seljaĉki

kolektiv) koji se nedavno ’’dokazao’’ šamaranjem osudjenog R.T. ( u subotu 08.03.08.

na fudbalskom turniru u prisustvu sluţbenih lica, kada mu za to nije pisan

disciplinski raport, kao ni za ’’divljanje’’ sa prskanjem Koka-kolom osudjenika u

publici). Sam osudjeni M. se javno hvali vaspitaĉu kako vodi kolektiv od 50

osudjenika.Najjaĉi predstavnik BG. Kolektiva je osudjeni M. S., sa K. NJ., B. I . Sem

njih na grupi su dominantni i S. O. i D. M. Iz drugog plana deluje N. M..

Fazu dokazivanja i sticanja rejtinga u neformalnom sistemu su završili u III

vas. grupi J. M. ( Šabac – BG ) koji je izdrţao kaznu samice od 20 dana zbog verbalnog

sukoba sa sluţbenim licem u Školi zavoda, kao i A.M. ( Niš) koji je imao sliĉan incident

u Pogonu , sa sluţbenim licem., sa kaznom samice od 7 dana.Nakon izlaska iz Samice,

traţi radno mesto na šivenju kesa u Teh. Pripremi.

U ulozi IZVRŠIOCA, nalaze se osudjeni u grupi preteţno romske nacionalnosti , u

ĉemu prednjaĉi : Z. S. , T. A. i D.D.

U ugroţenoj poziciji trenutno se nalaze dvojica osudjenika , koji su nedakvatno

tretirani u prijemnom odeljenju i krajnje neprofesionalno i tendeciozno ukljuĉeni u

program postupanja, a da su alarmirali sviju fiziĉku ugroţenost pre rasporedjivanja:

1. B. N., kome je istek kazne predvidjen za 02.05.2008 g.

Koji je doveo sebe u ugroţenu poziciju na grupi , priĉom da se poznaje

sa mal. Ţ. N. i T. N. koji se nalaze u OPN- u. Napisao izjavu , sa

molbom za idvajanje, koja je predata Naĉelniku sluţbe obezbedjenja

17.03.2008 g./Smešten u OPN 26.03.


18

2. I. Ţ. ima problema na ’’krugu’’ zbog kriviĉnog dela.

Napisao izjavu u kojoj traţi izdvajanje . Traţi smeštaj u stacionar. U

medjuvremenu na ugroţenost se ţalio N. M. , sa vidljivom modricom ispod

oka, koji je napisao izjavu o ugroţenosti , o ĉemu je obavešten zamenik

.naĉelnika sluţbe Obezbedjenja.

PREDMET : Neformalno grupisanje osudjenih u 9. i 10. vaspitnoj grupi

- POLUOTVORENO I OTVORENO ODELJENJE

Osudjeni u reţiji se i dalje grupišu preko dostupnih sadrţaja u slobodnom vremenu ,

gde su se pojavile sve veće razlike. Tako da trenutno imamo osudjene koji imaju sobu

za odmog pri restoranu i jedan deo njih spava u izdvojenoj sobi pri devetoj vaspitnoj

grupi u tzv. 9 A. ( Ĉ. M., N. V., J. S. i S. S. ) na drugom polu su osudjeni kod kojih se

javilo nezadovoljstvo i koji preteţno preko dana borave u spavaoni 10 vaspitne grupe

( P. P. , J. D., S. T. i maloletnik A. N. ). P.P. i J.D. su paţnju na svoju tešku poziciju

pokušali da skrenu preko štrajka gladju koji je privremeno prekinut.

Reĉ je o osudjenima koji su u zatvorenom tretmanu, i koji se nalaze na marginama

bilo kakvih dešavanja. Medjutim, delimiĉan bojkot na uĉešću u Igrama bez granica (

28.08.07.) pojedinih osudjenih iz restorana je pokazao , da osudjeni i dalje imaju

prituţbe na sistemski nerešeno slobodno vreme odnosno korišćenje sadrţaja u

Domu Kulture koji su im uskraćeni., a preko vikenda redukovano na dobijanje lopte. U

tom kontekstu treba sagledati i mali broj osudjenih iz reţije koji je prisustvovao

predstavi ’’Kovaĉi ’’ koja je organizovana u Domu Kulture. Izmedju ’’privilegovanih’’ i

nezadovoljnih, nalaze se osudjeni koji se nalaze na ekonomiji, garaţi i osudjeniĉkoj

kuhinji, koji su umereni u svemu pa i u pokušajima da sami organizuju svoje slobodno

vreme, koje je i dalje glavni problem osudjenih u reţiji. I dok se god problem

organizovanog korišćenja slobodnog vremena ne bude rešio,imaćemo sve veći

problem i jaz izmedju osudjenika.

Ţeljko Krstić

Predmet : Korelacija : rasporeda spavanja osudjenih / i neformalnog osudjeniĉkog sistema/

Osudjeni iz ’’reţije’’ su rasporedjeni u 9 i 10 vas. grupu i spavaju u tri prostorije

u medjuspratu ispod sluţbenih kancelarija Tehniĉke pripreme, a iznad magacina

pogona.U rasporedu spavanja nema prirodne ravnoteţe izmedju osudjenih 9 i 10

va.grupe.Tome je najviše doprinela soba u 9 vas. grupi u kojoj se trenutno nalaze

’’privilegovani’’osudjeni koji zapravo ĉine i jezgro neformalnog osudjeniĉkog

grupisanja u reţiji i zašta se vezuju negativnosti.( sluĉaj Dţ).(Oni imaju sobu za odmor

i u sluţbeniĉkom restoranu ispred prostorija za posete.( U pomenutoj sobi spavaju L.

M., Ĉ. M., S. J, i S. S..( ima sa M. Ĉ. veliki radijus kratanja po Domu). Za razliku od

ostalih osudjenika u druge dve spavaone oni su spavaonu koja je bila predvidjena za

odmor svih osudjenih koji su u reţiji., poĉeli da zakljuĉavaju i da je jedino oni koriste(

kljuĉ kod S. S.).Sa elitom se jedino druţi A. A..Ostali osudjeni, pogotovu iz 10 vaspitne

grupe koji spavaju u ’’sobi sa ploĉicama,’’- 10 vas. grupa, su u jednom trenutku imali


19

nepriorodnu situaciju, gde im je i prostorija za spavanje i tv sala bila u jednoj prostoriji.

Kompromisno rešenje je iznadjeno u pretvaranju – improvizaciji hodnika u Tv salu u

kojoj su stavljene klupe i TV aparat .Osudjeni iz 10 vas. grupe su traţili kancelariju

sindikata, ali su odbijeni zbog tehniĉkih uslova – kablova. Time se pokušala napraviti

ravnoteţa u slobodnom vremenu,kako bi i osudjeni iz 10 va. grupe imali osećaj da su i

oni u poziciji kao i drugi osudjeni u Inrternatu, u zatvorenim grupama, gde su , svakako

, bolji i priorodniji uslovi..Ideja o velikom prostoru, Sali u Tehn. Pripremi gde se

mogao napraviti mini Dom kulture je takodje odbaĉena, kao neracionalna,navodno,

zbog grejanja. I bezbednosti sluţbeniĉkih kancelarija. Problem slobodnog . vremena

osudj. u reţiji je ostao. Sve navedeno govori da je u pomenute tri spavone medju

osudjenima u reţiji došlo, kako se i moglo oĉekivati do separacije i izdvajanja

privilegovanih osudjenika koji spavaju u maloj spavaoni i koji imaju svu tehniku., i

koji sebe doţivljavaju kao ’’elita’’ što dovodi do osećaja – iluzije- pojedinih osudjenika

da su sluţbena lica. U drugoj spavaoni sa zelenim tepihom su osudjeni koji

predstavljaju radno jezgro reţije ( kuvari i konobari sa redarima uprave) , dok u sobi sa

ploĉicama su osudjeni iz podruma, sa ekonomije i garaţe. Fenomen privileg. osudjenika

postoji i u garaţi i na ekonomiji. Što se tiĉe prostora u najboljem poloţaju su osudjeni

iz sluţbeniĉkog restorana i bifea, koji imaju najviše prostorija na raspolaganju, s

kupatilom. Na drugom polu od ’’privilegovanih ’’ su getoizirani osudjeni iz podruma,

koji se nazivaju ’’Vukovci’’.Da bi došlo do adekvatnog izbora redara u reţiji bilo iz

9. , 1o. ili neke druge grupe,’’sa kruga’’, najpre treba napraviti ravnoteţu izmedju

’’vukovaca’’ osudjenika iz podruma i privilegovanih osudjenika koji imaju sobe i

prostore koji se zakljuĉavaju . Zbog svih navedenih propusta obavljanje redarstva od

strane osudjenika koji ’’nije dobar’’ sa privilegovanima ga pretvara u ’’Pepeljugu’’,

što treba spreĉiti.


NAĈELNIKU SLUŢBE PREVASPITANJA

PREDEMET : izbor redara u 09. i 10. vaspitnoj grupi

U spavoni 10. vaspitne grupe odrţan sastanak sa osudjenima iz reţije sa

jednom taĉkom dnevnog reda – izbora REDARA 9. I 10. vaspitne grupe. Sastanku je

prisustvovalo 46 osudjenih , sa svih reţijskih radnih pozicija , iz BIFEA, SLUŢBENOG

RESTORANA, OSUDJENIĈKE KUHINJE, EKONOMIJE- CVEĆARE i

GRADJEVINSKE REŢIJE. Sastanak je protekao u opuštenoj ali disciplinovanoj

atmosveri i tajnom glasanju izmedju dva kandidata:K. Z. i J. D.

Nakon prebrojavanja listića, koji su stavljeni u pravu glasaĉku kutiju, veći broj

glasova je dobio osudjeni K. Z., za koga je glasalo 26 osudjenika. Dok je J. D. dobio

20 glasova.



20

RASPORED OSUDJENIH LICA IZ PRIJEMNOG ODELJENJA

Usled nedostatka smeštajnih kapaciteta u Prijemnom odeljenju naše Ustanove, dolazi

do stvaranja tzv. ’’uskog grla’’, što dovodi do loše prakse ’’izbacivanja’’ osudjenih po

principu’’navrat – nanos.’’U praksi se dešava da se osudjeni izvode u ’’minut do 12’’

što bespotrebno stvara tenzije , jer se novi osudjeni rasporedjuju u grupe posle ruĉaka a

pri kraju svog radnog vremena. , u pola tri. Sve to skupa ruši profesionali vaspitni rad u

kojem bi trebalo da vaspitaĉ na pravi naĉin vodi svakog osudjenog kroz sistem

tretmana, ne praveći razliku izmedju tzv. Kolektivaca i marginalnih osudjenika.Takodje,

u budućnosti bi trebalo ranije obaveštavati vaspitaĉe,o terminu izlaska novih osudjenih

iz Prijemnog odeljenja koji se uz pomoć redara rasporedjuju u vaspitne grupe. Nije

praksa da redari vas. grupa izvode nove osudjenike iz Prijemnog što se u sredu oko

13h. upravo desilo.

DISCIPLINSKI RAPORTI

’’KOLEKTIVAC’’

PREDMET : Ponašanje osudjenog S. S. m. br. 02408

Vezano za disciplinsku prijavu br. 356

Osudjeni je od prošle godine, 20.09. rasporedjen na radno mesto redara pri sluţbenom

restoranu. Klasifikovan je u zatvoreni tretman, odnosno V 1 potkategoriju. Ne koristi

vanzavodske pogodnosti. Trenutno je na poziciji konobara I smene, i svoje radne zadatke

solidno obavlja. Poseduje socijalne veštine, koje mu omogućuju da se korektno ponaša

prema sluţbenim licima . U kriznim situacijama ume da bude konstruktivan prema

formalnom sistemu. Ono što mu je za sada najveća mana, je ta što ima potrebu da se

eksponira kroz pripadanje i aktivnosti u neformalnom osudjeniĉkom sistemu, kako

onom koji postoji u okviru ’’reţije’’ tako kontaktira i sa osudjenima iz zatvorenog dela.

Na emotivnom planu ima podršku oba roditelja, koji ga posećuju. U okviru programa

postupanja, nalazi se u fazi pripreme za korišćenje svoje prve vanzavodske pogodnosti -

izlaska u grad. Sa osudjenim je povodom disciplinske prijave obavljen razgovor u kome

je potvrdio navode iz izjave.


’’MARGINALAC’’

PONAŠANJE OSUDJENOG : J. S. m. br. 02743

VEZANO ZA DISCIPLINSKI RAPORT BR. 82

Osudjeni se od poĉetka izdrţavanja kazne nalazi na marginalnim pozicijama,

osudjeniĉke populacije, u pravo je ĉudo kako se nije našao u ugroţenoj poziciji, trpeći

pritiske agresivnih i dominantnih osudjenih. ( ima pocepanu dolamicu na dţepovima).

Za razliku od prijemnog gde je bio komunikativan, uoĉeno je na ’’krugu’’ povlaĉenje i

zatvaranje u sebe. Nedavno je imao smrtni sluĉaj svoje babe, po ocu, o ĉemu je


21

obavešten putem telegrama. Ostvario telefonski razgovor sa ocem. , koji nije insistirao

da se osudjeni pojavi na sahrani. Klasifikovan u poluotvoren tretman , odnosno V 1

potkategoriju.


Predlog : Ubrzati rad disciplinske komisije koja ne bi trebalo da radi bez prisustva

Pravnika i ne praviti razlike izmedju osudjenika koji su u kolektivima i koji su na

marginalnim i ugroţeenim pozicijama.Ovi drugi su dvostruko kaţnjeni i od osudjeniĉkih

kolektiva, ali i formalnog sistema. U praksi se osudjeni iz kolektiva blaţe kaţnjavaju.

OSUDJENI : Z. I. m. br…………

Ponašanje vezano za disciplinski postupak br. 73

Uz napomenu da je procedura oko podnošenja disciplinskog postupka odradjena

neprofesionalno , gde nedostaje mat. broj osudjenog, mišljenje nadzornika, kao i neĉitak

potpis sluţbenog lica koji je podneo disciplinsku prijavu, navodim sledeće:

’’ Osudjeni je sve do kritičnog trenutka po svemu bio primeren osudjeni , koji je bio

rekategorisan u poluotvoreno odeljenje , odnosno B 1 potkategoriju. Nakon rada na

ekonomiji, rasporedjen na ekonomiju Bukovica, gde je bio jedan od najvrednijih

radnika. Više puta nagradjivan. Koristio vanzavodske pogodnosti sa odlascima u mesto

prebivališta, koje nije zloupotrebljavao. Na emotivnom planu ima podršku, majke.

Nema oca. Spada u red povodljivih osudjenika, koji olako prihvata namare drugih,

bez obzira na posledice. Stiče se utisak da je u konkretnom slučaju olako prihvatio svu

krivicu na sebe . ’’

26.02.2008 g vas. Ţeljko Krstić

DINAMIKA REŠAVANJA DISCIPLINSKIH PRESTUPA

Sa primenom novog Pravilnika o disciplinskim prestupima, merama i

postrupku prema osudjenim licima, suoĉavamo se sa niz tehniĉkih problema, koji idu

direktno na štetu osudjenih lica a indirektno oteţavaju posao vaspitaĉa. U svakom

disciplinskom postupku vaspitaĉ je taj koji na vreme odradi svoj deo posla, odnosno

saĉini mišljenje o ponašanju osudjenog, nakon obavljenog razgovora. U posledjih par

meseci primećeno je kašnjenje u rešavanjima disciplinskih postupaka, koji u pojedinim

sluĉajevima za lakše disciplinske prestupe ĉeka zasedanja komisije i preko mesec dana.

Do rešavanja osudjeni se usmeno , od strane vaspitaĉa, obaveštavaju da nemaju pravo da

koriste pogodnosti koje ima pripadaju u okviru vaţeće potkategorije, što je postalo

diskutabilno. Naime, po ĉl. 5 Pravilika o disciplinskim prestupima jasno se navodi da ’’

osudjeni se smatra nevinim dok se disciplinski prestup i krivica ne dokaţu’’. Pa

shodno navedenom , znaĉi da se vaspitaĉi dovode u poziciju da saopštavaju osudjenima

nešto što nije po propisu, odnosno da nemaju pravo da koriste vanzavodske i zavodske

pogodnosti, pre zasedanja Disciplinke komisije odnosno izricanja disciplinaske mere.Sve

to direktno ometa rad na individualno korektivnom radu sa osudjenima i restriktivno

koĉi pogodnosi u okviru potkategorije.


22

ŠTRAJK GLADJU:

Osudjeni P. P. i J. D. od ponedeljka su stupili u štrajk gladju,zbog nekorišćenja

vanazvodskih pogodnosti. Inaĉe i jednom i drugom je data šansa koju su zloupotrebili

konzumiranjem alkohola. P.P. je nakon više izvodjenja sa vaspitaĉm , izašao u okviru B2

potkategorije sa drugim osudjenim. U gradu su koristili alkohol, išli na bazeni zakasnili.

J.D. je prilikom korišćenja vanazvodske pogodnosti koristio alkohol. i sa njima je

obavljeno više razgovora. Sadrţaj pojedinaĉnih razgovora obavljenih 23.07.07.:

Osudjeni P.P. :

’’ Hteli smo da dodjemo do vas jutros i da napišemo taj molbeni raport,

vezano za izlazak u manastir, jer bi nam u ovom trenutku to najviše znaĉilo. Meni

je svejedno u koji manastir, voleo bih u Ćelije jer tamo nisam nikada bio . To , ili

ako ne moţemo da idem u samicu i da ĉekam premeštaj. Štrajkujem i dalje gladju

jer sam u opštem nezadovoljstvu i neizdrţivoj depresiji. Terapiju odbijam do

daljnjeg jer to nije rešenje’’.

Aktivnosti vaspitaĉa ;

Osudjeni je tokom prošle i pretprošle godine organizovano sa grupom drugih

osudjenika obišao manastire Jovanju, Pustinju i Graĉanicu.Takodje je izlazi u grad u

avgustu prošle godine individualno. U poslednjem telefonskom razgovoru sa majkom

osudjenog smo saznali da je ona posetila manastir Ćelije, pa je sva verovatnoća da je

ona to njemu i predloţila. U razgovoru sa zavodskim lekarom , smo saznali da je

osudjeni P. P., odbio primanje bilo koje terapije. U prethodni sluĉajevima osudjeni

je posetio manastire organizovano na predlog vaspitaĉa, pa zato nam nisu jasni motivi

insistiranja na pisanju molbenog raporta, što navodi na pomisao da traţenje nije

ozbiljno , uprkos nastojanju osudjenog da se prikaţe kao iskreni vernik. Pod ucenama i

sa trenutnim psihiĉkim stanjem nije realno oĉekivati da će izvodjenje osudjenog u

manastir, na ĉemu trenutno insistira, dati pozitivne rezultate i stimulisati ga.

Osudjeni : J. D. M.BR. 02141

’’ Nemam da kaţem ništa posebno. Mislo sam ja i P. da napišemo raport za

manastire. Štrajkujem gladju zbog vanzavodskih pogodnosti. Imam garanciju za

odlazak kući od V.J. – Kamenca , koji je sin od sestre mog pokojnog dede Ţ. J.

Sa svojim detetom, koje ima 5 godina, nisam se dugo ĉuo zbog nedostatka

telefonske kartice. Dete se nalazi kod majke od moje bivše supruge, koja se ponovo

udala, i ima još dece iz predhodnih brakova.’’

Aktivnosti vaspitaĉa. :

Osudjeni je prošle godine 3. novembra ,posetio manastir Ćelije, organizovano sa

grupom osudjenika i uz pomoć vaspitaĉa. Vaspitaĉ ga je individualno izveo u grad 30.

janura 2007. Prilikom oba izvodjenja je pokazao da je sklon korišćenju alkohola, što je

bio dovoljan razlog za rekategorizaciju u zatvoreni tretman odnosno V 1 potkategoriju.,


23

i gubitak poverenja od strane formalnog sistema. Ima pozitivnu proveru od strane MUP-

a , ali u intenzivnom radu sa vaspitaĉem, smo došli do pouzdanih informacija (tel.

razgovor sa majkom) koje govore da je osudjeni prepušten samom sebi i da nema

adekvatan postpenalni prihvat za korišćenje vanzavodskih pogodnosti u mestu

prebivališta. O aktuelnom problemu obavešten i sociolog Z. D. koji je trebalo da stupi

u kontakt sa Centrom za socijalni rad u P. Izveštaj sa terena još nije prispeo u

Ustanovu. Traţenje za odlazak u manastir je više sraĉunat na provokaciju vaspitaĉa,

nego na stvarnu potrebu osudjenog, što se u ovom trenutku dešava pod ucenama i

prititiscim.


Napomena :

I ako se kolega Popović M. zalaţe za vodjenje, i ostajanje osudjenog u istoj grupi i kod

istog vaspitaĉa, od poĉetka do kraja kazne, u praksi se ĉeto dešavalo suprotno. Naime

osudjeni kao što su J. D. koji su odbaĉeni od strane kruga i koje je on odbacio,

vremenom su to postali ’’škartovi’’ koji su najĉešće završavali u gradjevinskoj reţiji

ili OPN.

PREDMET : Ponašanje osudjenog P. P. m. br. 02035

vezano uz disciplinsku prijavu br. 426

Osudjeni se od letos nalazi u teškom depresivnom stanju, koje je otpoĉelo najpre

sa štrajkom gladju i potrebi da se vidi sestra,po majci Ţ. Dj., koja je hospitalizovana u

mestu Doljevac kod Niša. Njegovo vidjenje sa sestrom putem sprovoda se nije ostvarilo

jer je sestra uz pomoć majke napustila ustanovu. S naše strane pokušali smo osudjenom

da pomognemo dajući mu na znaĉaju sa privremenim rasporedjivanjem na mestu redara

9.i 10 vas. grupu što osudjeni nije izdrţao. Nakon toga u oktobru mesecu je usledio

njegov boravak u KPZ Bolnici na leĉenju, odakle je vraćen. Osudjeni od svih aktivnosti

obavlja posao redara Molitvenog doma u Zavodu. U medjuvremenu osudjeni je podneo

zahtev za premeštaj na dalje izdrţavanje kazne u Okruţni zatvor u Leskovac, koji je još

uvek na rešavanju u našem Ministarstvu. Pošto već pet godina radim sa osudjim,

oĉekujem da se sa njegovim zdravstvenim problemima ozbiljno pozabavi i naša

Zdravstvena sluţba.



24

II. PREDLOZI VASPITAĈ U CILJ UNAPREDJENJA RADA SLUŢBE.

1. PREDLOG OSUDJENIH ZA REKATEGORIZACIJU OD 01. 06.2007 g. / DEVETA I DESETA VASPITNA GRUPA /

Osudjeni koji ostaju u istoj potkategoriji :

1. J. SRDJAN

2. S. DARKO

3. N. MARINKO

4. S. TOMISLAV

Predlog za rekategorizaciju u veću potkategopriju :

1.B. S. V 1 …………………….. B 2

Rasporedjen u zavodsku garaţu gde je registrovan kao osrednji radnik. Ima pozitivan

transfer sa vaspitaĉem kod koga dolazi samoinicijativno. Iskren. Ostvaren kontakt sa

majkom, putem telefona, koja se javlja vaspitaĉu. Planirana relaizacija vanzavodske

pogodnosti tek nakon jasnog mišljenja Sluţbe obezbedjanja. Istek kazne : 18.08.2008.

2. K. R. V 1 ……………………… B 2

Zbog zdravstvenih problema osudjeni je tokom prošle godine bio van programa

postupanja i na leĉenju u KPD Bolnica u Beogradu. U programu postupanja od poĉetkla

godine . Otpušten iz zavodskog stacionara 31.01.2007. i rasporedjen na radno mesto

redara trpezarije, gde je trpeo pritiske agresivnih osudjenika. Od 20.04.07. rasporedjen

na radno mesto na ekonomiju gde uspešno protiĉe adaptacija na nove okolnosti.

Poseduje prosocijalne potencijale.Planiran izlazak u grad sa vaspitaĉem po ĉl. 88. istek

kazne : 30. avgust 2008.

3. M. D. B 1 ………………….. A 2

Spada u red najvrednijih osudjenika, koji je posvećen radu, kako na zavodskoj

ekonomiji tako i na ekonomiji – Bukovica.Aktivan i na radovima van ustanove. Koristi

vanzavodske pogodnosti . Skroman.Respektuje sl. lica .Osudjeni ga takojde

poštuju.Povodom uskršnjih praznika nagradjen odsustvom u trajanju od 4 dana U

Jovanju..Istek kazne :

4. S. I. B 2 ………………………….. B 1

Spada u red vrednih osudjenika, koji je rasporedjen na odgovorno mesto konobara u

Bifeu uprave.Drţi do sebi i nije submisivan . Ima emotivnu podršku devojke. Koristi


25

vanzavodske pogodnosti sa odlaskom u mesto prebivališta koje nije

zloupotrebio.Povodom Uskršnjih praznika nagradjen odustvom van zavoda od 4 dana.

5. H. S. B 2 ………………………….. B 1

Spada u red vrednih osudjenika .Izuzetno radan. Trenutno ja vrlo aktivan na sezonskim

poljoprivrednim radovima u bašti.Porodiĉan . Ima decu i emotivnu podršku starije

supruge. Koristio vanzavodske pogodnosti sa odlascima u mesto prebivališta.Nagradjen

povodom uskršnjih praznika sa posetom bez nadzora van zavoda. Istek kazne: 01.09.20

Predlog za vanrednu rekategorizaciju

1. K. Z. B 2 ……………………….. B 1

Ima steĉene radne navike tako da se vrlo brzo uklopio , najpre u osudjeniĉki kuhinju.,

gde je registrovan kao najvredniji radnik. Pozitivnog stav prema formalnom sistemu.

Ima podršku oca i u emotivnoj vezi je sa devojkom koja ga posećuje. Spada u red

retkih osudjenika koji nije osvetoljubiv, što je i pokazao svojim ponašanjam prema

suĉesniku K. N. Ima pozitivnu proveru od 29. novembra 2006 g. Povodom Uskršnjih

praznika nagradjen nagradnim odsustvom van zavoda u trajanju od 4 dana. Istek kazne :

03. februar 2008 g.Rasporedjen u sluţbeniĉki restoran.Kandidat za redara devete i

desete vaspitne grupe, od strane vaspitaĉa.

UPRAVNIKU KPZ VALJEVO

PREDMET: PREDLOG ZA PROGRAM DEŠAVANJA KULTURNO-ZABAVNIH I

SPORTSKIH MANIFESTACIJA U KPZ VALJEVO DO KRAJA 2007 G.

I . MUZIĈKI KONCERTI

1. Koncert zabavne muzike ,’’NEVERNE BEBE’’

2. Koncert narodne muzike , gost NOVICA ZDRAVKOVIĆ

3. Solo nastup osudjeno V. B. ( gitara i pesme)

4. Moguće organizovanje osudjeniĉkog benda.

II. POZORIŠNE PREDSTAVE:

1. Amatersko valjevsko pozoriše Vece Andrića, sa predstavom ’’KOVAĈI’’

2. Ubsko amatersko pozorište

3. Monodrama Buba Markovića ili predstava sa gluvonemima.

4. Pozorišna predstava ’’Prve osnovne škole ’’ iz Valjeva.

5. Pozorišna predstava sa pantonimom.


26

III. TRIBINE.

- Ciklus psihologa

1. Gost psiholog Marijan Tošić ,autor knjige ’’Ljubav i Bol’’.

2. Gost psiholog Ratko Tomić, tema: ’’Kako prepoznati pravu ljubav’’.

3. Gost psiholog Tomislav Djurić tema: ’’Adekvatan izbor profesije’’.

4. Gost psiholog Dušan Marković tema ’’Amerika ’’.

5. Tribina posvećena Agresivnosti – J. Mojsilović i Vesna Marković.

Ciklus sportista- ’’Jedna sportska karijera’’

1. Košarka - Vojislav Kecojević 3. Boks- Slobodan Lazić - Cimer

2. Rukomet – Jokanović Slobodan 4. Šah -Stojanović M.

IV. DRUŢENJA SA PESNICIMA I NOVINARIMA- Tribine.

- Pesnici; - Novinari :

1. Petar Pajić 1. Todorović Dragan-Vreme

2. Ljuba Mihailović – Paĉe 2.. Olivera Kovaĉević - RTS

3. Andrija Jelić Mariokov i Pirga.. 3.. Predrag Vujanac – ’’Blic’’.

4. Momĉilo Trifunović i Blagoje. 4. Budo Novović ’’Politika’’.

V. PESNIĈKA MANIFESTACIJA ’’PROZOR’’ (izbor najbolje osudjeniĉke pesme)

Ideju pokrenuo i sprovodi u delo- M. Boţić.

VI. Izlaţenje osudjeniĉkog lista ’’PUTOKAZ’’,( maj/jun,pred Dan zavoda, pred

N.godinu).

VII. POKRETANJE RADIO EMISIJE ’’ Danas slobodno’’, koja je emitovana preko

razglasa Doma kulture ne tako davne 2000 g. ( uradjeno pet emisija na kompijuteru).

VIII. TAKMIĈENJA, TURNIRI..

U maju ’’Dan izazova ’’, turnir u fudbalu, košarci i stonom tenisu izmedju

sluţbenika i osudjenika.

Turniri osudjenika u fudbalu, košarci,šahu, stonom tenisu,

Takmiĉenja sa ekipama iz grada

Uĉešća naših ekipa na turnirima u gradu


27

IX.ORGANIZOVANO IZVODJENJE OSUDJENIH LICA ĉl. 88.pravilnika o Kućnom

redu.

Organizovano izvodjenje osudjenih lica na bazen ’’Petnica ’’ jun, jul, avgust

Organizovano izvodjenje osudjenih lica na sporske priredbe.

Organizovano izvodjenje osaudjenih na ’’Tešnjarske veĉeri’’, avgust/septembar.

Organizovane posete kulturno istorijskim spomenicima i posete manastirima.

X. Priprema pozorišne predstave sa osudjenima za Dan zavoda sa Bubom Markovićem.

U Valjevu, predlagaĉ:

20.aprila 2007 Ţeljko Krstić

3. PREDLOG ZA ODLUKU 1

PREDLOG : UPUSTVO ZA KORIŠĆENJE POSEBNIH PRAVA OSUDJENIH NA

KRATKE KAZNE do godinu dana U KPZ VALJEVO.

Do petnaest dana po dolasku u PO. radi se izveštaj za konkretnog osudjenog.

Prvi razgovor nakon 15 dana od rasporedjivanja u program postupanja.

Predlog za rekategorizaciju na svakih mesec dana od datuma stupanja u

program postupanja.

Od posebnih prava se ne koriste Godišnji odmor van ustanove.

Shodno podkategoriji mogu biti angaţovani na radovima van Ustanove.

Shodno potkategorijama ( B 2, B1, A2 I A 1), I pod uslovom da imaju pozitivnu

proveru , osudjeni na kratke kazne od posebnih prava mogu koristiti , nakon

petnaest dana od rekategorizacije u veću podkategoriju :

A .Preko spiska :

- Posetu izvan zavoda u trajanju od 8 sati.

- Slobodan izlazak u grad u trajanju (od 6 do 8 sati.)

B. Molbenim raportom :

1 U praksi je zaţivela druga modifikovna odluka koja se odnosila na tadašnju XI jedanaestu vaspitnu grupu

koja je krajem 2009 g i iz Istrage prebaĉena u Internat , i smeštena u prostorije VII i VIII vas. Grupe, koja

je do tada bila popunjena osudjenima do 23 g. koji su razmešteni u druge grupe. Ovo pomeranje i

neprirodni razmeštaj i gašenje jedne grupe, koja je godinama funkcionisala dovela je do velikog sukoba

osudjenih 01. novembra 2009 g. u dnevnom boravku Internata, nakon koga je 20-tak osudjenika.

disciplinksi kaţnjeno i premešteno u druge Ustanove. Vremenom u ovoj grupi je poĉelo da se stvara

negativno jezgro.


28

U B 2 -Slobodan izlazak u grad ( sa posetom) u trajanju od 5 sati.

- Posetu porodici o vikendu I praznicima u mesecu ( u satima)

- Vanredno odustvo . shodno duţini kazne ( 6 mes. – dva dana)

C. Nagradna odsustva povodom praznika ( Uskrs, Dan zavoda, Nova godina.)

D. Pravo na posebne prostorije na osnovu Odluke upravnika ( molbenim

raportom)

U zatvorenom tretmanu odnosno u V 1 I V 2 potkategoriji osudjeni mogu sve

pogodnosti – posebna prava traţiti raportom ( Odlukom upravnika shodno ĉl. 88

Pravilnika o kućnom redu mogu ostvariti vanredni izlazak i odsustvo iz

zavoda).

Nakon isteka polovine kazne osudjeni ima pravo molbe nadleţnom Sudu za

preuslovlajvanje ostatka kazne.


UPRAVNIKU ZAVODA

PREDLOG ZA MODIFIKACIJU KRIMINOLOŠKIH IZEŠTAJA U KPZ VALJEVO

Uz duţno poštovanja struĉnog tima koji je na ’’Okruglom stolu ’’ doneo

smernice i strukturu kriminološkog izveštaja koji se radi u Prijemnom odeljenju ,

smatram kao sociolog i kao višegodišnji vaspitaĉ, da bi trebao da doţivi potrebne

modifikacije , a sve u cilju dobijanja realnije slike konkretnog osudjenog , odnosno

stepena njegove kriminalne inficiranosti , kroz dijagnostiku, kojoj se do sada nije

poklanjala dovoljna paţnja . Takodje , modifikacija je potrebana i za lakši rad matiĉnog

vaspitaĉa koji bi po ĉitanju kriminološkog izveštaja dobio realnu sliku o osudjenom. Na

kraju , od kvalitetnog kriminološkog izveštaja najveću korist bi imao formalni zatvorski

sistem koji bi izvršio rasporedjivanje i kvalifikaciju osudjenog kroz adekvatan program

postupanja .

PREDLAŢEM :

Da se u osnovim podacima osudjenog istaknu podaci vezano za : pravosnaţnost

presude, uz navodjenje suda koji je presudu doneo. Zatim podaci o sauĉesniku , koji

izdrţavaju kaznu. Dosadašnja osudjivanost . Vreme provedeno u pritvoru. I naĉin

dolaska u našu ustanovu : sam ili priveden.( sa ulice, iz pritvora, iz inostranstva )


29

PORODICA I PORODIĈNA STRUKTURA :

Navodjenje ĉlanova porodice ili domaćinstva ( dvogeneracijska, trogeneracijska

porodica, sa ili bez jednog od roditelja, bez oba roditelja,) , ime oca, majke , braće i

sestara,babe, dede.. njihovo godište, struĉna sprema, zanimanje. Poreklo oca. Uoĉavanje

patologije , odnosno traumatiĉnog dogadjaja u porodici, ukoliko ga ima.( ubistvo,

samoubistvo, osudjivanost nekog od ĉlanova porodice ). Navodjenje ponašajno –

problematiĉnih pojava u porodici , kao što su : delinkvencija, alkoholizam, narkomanija,

prostitucija, skitniĉenje, prosijaĉenje. Funkcionisanje porodice : funkcionalna –

disfunkcionalna porodica u odnosu na sprovodjenje vasptnih uticaja, gde je potrebno

proceniti postojanje jedinstvenih vaspitnih uticaja kako od stane roditelja, tako i

pojedinaĉno, na svako dete. Procena interpersonalnih odnosa ĉlanova porodice , odnosi

izmedju supruţnika kako i odnose izmedju dece.

Za vaspitaĉa je bitno navesti koji su ĉlanovi porodice uneti u karton poseta, kako

bi se olakšalo eventualno pisanje mišljenja za KPDom Bolnicu i pisanje molbenih

raporata za proširene posete. , kao i pomoć osudjenom za upisivanje ĉlanova porodice

u karton, kao što je nevenĉana supruga i sliĉno. Navodjenje kontakt telefona takodje

pomaţe vaspitaĉu , kao i navodjenje porodiĉne slave, što spreĉava manipulaciju , od

strane osudjenog, pri korišćenju slobodnog dana povodom porodiĉne slave. U anamnezi

ispitanika je potrebno navesti koje je po redu osudjeni dete svojih roditelja, ili bez

priznatog oĉinstva, sa ili bez psiho – fiziĉkih ometenosti u svom razvoju. Procena

vaspitne ugroţenosti , zanemarenosti, zapuštenosti ..

OBRAZOVNI NIVO I TOK ŠKOLOVANJA :

Tok školovanja moţe biti prava riznica podataka za kriminološki nalaz, jer se preko

ponašanja u školi, kao u odnosu prema drugim djajcima tako i prema nastavnom kadru,

mogu nazreti prvi znaci predelinkventnog ponašanja, odnosno poremećaja u ponašanju.

koje je sankcionisano disciplinskim kaznama. Od relevantnih podataka , bitno je navesti

da li je školu zapoĉeo na vreme, kakav je uspeh imao tokom školovanja i kada je i zašto

prekinuo redovno školovanje.

ZAPOSLENOST RADNO ISKUSTVO :

Preko zaposelnosti radnog iskustva se naziru jasni znaci prokriminalne ili prosocijalne

orjentacije , konkretnog osudjenog. Odnosno da li radi u struci ili ne , povremenog ili

stalnog zaposlenja i sl. . Sem toga uoĉavaju se i afiniteti bitni za program postupanja,

odnosno rasporedjivanje na adekvatno radno mesto ili obuku u Školskoj radionici.

SLOBODNO VREME: bitan indikator kriminalne iniciranosti, jer govori da li je

osudjeni provodio organizovano i neoraganizovano slobodno vreme, u kakvom društvu

i mestu gde je izlazio. Da li ima devojku ili ne i da li koristi alkohol ili je zavisnik od

PAS-a. Takodje kao bitan momenat slobodnog vremena je i pripadnost navijaĉima,

pre svega onima koji su militantno nastrojeni kao i ideološkim pokretima ’’Skinhedsi’’,

’’Obraz’’ i sl. što moţe biti u korelaciji sa izvršenim kriviĉnim delima.


30

RANIJI SUKOB SA ZAKONOM I NOVI KRIVIĈNI POSTUPCI

Su takodje pokazatelj stepena ktriminalne inficiranosti, koji nam govore o poĉetku

’’kriminalne karijere’’ koja moţe biti kontinuirana , preko boravka u VPDomu

Kruševac, ili kroz izricanje vaspitnih mera, o ĉemu govori podatak ,da li se i od kada

nalazi na evidenciji CZR. Novi kriviĉni postupci su takodje bitan podatak, koji pomaţu

matiĉnom vaspitaĉu da se odredi prema postojanju Jedinstvene pravosnaţne presude,

koja je jedan od bitnih uslova za napredovanje u tretmanu i korišćenu vanzavodskih

pogodnosti.

OPIS KRIVIĈNIH DELA :

Vrlo bitan segment kriminološkog nalaza jer govori o vrsti kriminaliteta ,

odnosno : kriminalitetu nasilja ( krvni delikti, ubistva, telesne povrede, razbojniĉka

kradja i razbojništvo, silovanje…), imovinskom kriminalitetu, saobraćajnoj

delinkvenciji i sl. Preko opisa kriviĉnog dela dobija se i jasna slika o konkretnom

osudjenom, odnosno da li je kriviĉno delo poĉinio, sa ili u grupi, i sa kojim statusom (

vodećim, ravnoprvnim, sporednim), mestom i naĉinom izvršenih kriviĉnih dela (

brutalno, svirepo,) kao i sa upotrebom pravog ili laţnog pištolja, noţa i sl. Kroz opis se

moţe videti i odnos prema ţrtvi …

KRIMINOLOŠKI NALAZ :

Predstavlja sintezu svega već navedenog, kroz uoĉavanje poĉetkva vršanja

kriviĉnih dela i postojanja kontinuitetata.ili je reĉ o ekscesnom prstupniku , kod koga

je kriminalni razvoj buran. Korelacija obiĉno moţe biti sa postojanjem porodiĉne

patologije ili traumatiĉnih dogadjaja u porodici ali i sa prekidom školovanja, poĉetkom

zavisnosti od PAS-a i isl. Kod zavisnika od PAS-a je bitno uoĉiti da li je zavisnos od

PAS-a uticala na vršenja kriviĉnih dela, što je ĉest sluĉaj. Uoĉavanju Antisocijalne ili

asocijalne liĉnosti. U kriminološkom nalazu je bitno uoĉiti granicu prelaska iz

predelinkventnog ponašanja u delinkvetno ponašanje , odnosno da li je otkriven nakon

prvog delikta, i kada je prvi put bio u pritvoru. Kada mu je prvi put izreĉena vaspitan

mera i koja . Vreme boravak u VODomu.

Kriminalni razvoj :

- nagao, postepen ,ekscesivan, dugotrajan, kratkotrajan, bez kriminalnog razvoja.

Motiv izvršenja kriviĉnih dela :

- koristoljublje, osveta, samodbrana, zadovoljavanje seks. nagona, pomaganje

drugima – altruizam, osećaj duţnosti, avanturizam, nehat.

Okolnosti izvršenja kriviĉnih dela :

- ljubomora, alkoholizam, mehanizam odbrane , zavisnost od PAS-a, ostalo.

Naĉin izvršenja kriviĉnog dela :

- samostalno, u kriminalnoj grupi, kombinovano, drsko , svirepo, bezobzirno.


31

Status u kriminalnoj grupi :

- vodja grupe, ravnopravni ĉlan, sporedni ĉlan, beznaĉajan .

Društvena opasnost izvršenih kriviĉnih dela :

- velika, mala, priliĉna , znatna , neznatna.

Zadnje hapšenja

- mesto, naĉin, Ko ga je izvršio .

Odnos prema kriviĉnom delu :

- pozitivan – priznaje delo, indiferentan, negativan – ne priznaje delo, delimiĉno

priznaje, ispoljava nekritiĉan odnos.

Odnos prema visini kazne :

- negativan ( smatra je previsokom ), indiferentan, pozitivan ( smatra je pravilnom )

mazohistiĉki ( smatra je preblagom)

Kriminogeni status :

- situacioni prestupnik, prestupnik iz navike, profesionalni delinkvent, primarni (

voljni/ nevoljni), recidivista, ekscesni prestupnik, prestupnik po tendenciji, ideološki

i verski fanatizovan prestupnik, psihopatsko orjentisani prestupnik, zloĉinac.

Stepen kriminalne inficiranosti :

a. znatno kriminalno inficiran

b. neznatno kriminalno inficiran

c. kvaziprosocijalan

d. kriminalno neinficiran – prosocijalan.

U Valjevu, 16.09.2008 g. Ţeljko Krstić,

PRIMER I

KRIMINOLOŠKI NALAZ I MIŠLJENJE

M.Br. 03028

Osnovni podaci : S.V.

Osudjeni je rodjen 1987g. u Paraćinu. Višestruki povratnik: U VPDomu Kruševac, gde je

izdrţavao dve vaspitne mere upućenja , i to 2002 g . zbog kradje bakra i aluminijuma ( ĉl. 165 i ĉl.166 )-30

dana. i 2003 g. zbog teškog kriviĉnog dela- razbojništva. ( ĉl. 169 st. 1 i ĉl. 168 st. 1 KZS ) . Opštinski sud

u Paraćinu mu je izrekao dve presude ( ĉl. 203 ) od jedan / 1 /mes. i po ( ĉl. 204 ) od ĉetiri /4/ meseca sa

izvršenjem, nakon aktuelne kaze, u OZ Zajeĉar.

Nepravosnaţnom presudom Opštinskog suda u Panĉevu zbog kriviĉnog dela – razbojništvo i

razbojniĉka kradja ( ĉl. 206 st. 3 i ĉl. 205 st. 3 KZS ) , osudjen na kaznu zatvora u trajanju od jedne /1/

godine i deset /10/ meseci. Sauĉesnici u kriviĉnom delu su S. Zoran i I. Dalibor , koji se nalazi u KPZ

Valjevo. U pritvoru Okruţnog zatvora u Panĉevu se nalazio od 30.01.2008 g. do 10.04.2009 g. kada je

priveden u našu Ustanovu,gde se susreo sa osudjenim I. D.


32

PORODICA I PORODNIĈNI ODNOSI :

otac M. V.– B. ,rod. 1965 g. , V raz. trenutno ţivu u Frankfurtu ( Nemaĉka) , poreklom iz P.

polu sestra po ocu, S. B. , rodj. 2000. uĉenica II razreda O.Š.

Osudjeni je prvo po redu dete svoga oca i majke, rodjen u vanbraĉnoj zajednici na vreme bez

osobenosti u psihofiziĉkom razvoju. Potiĉe iz razbijene porodice u kojoj postoje sve indicije za postojanje

porodiĉne patologije I traumatiĉnih dogadjaja , vezanih za Sašino napuštanje od strane oba roditelja. Na

osnovu izveštaja iz KPD Kruševac, saznajemo da je majka Slavica poreklom iz S. P. ( rodjena 1970 g. ) po

njegovom rodjenju 1988 g. napustila porodicu i sa osudjenim od tada nije kontaktirala, niti on zna gde se

ona nalazi. Otac Mile, koji je priznao oĉinstvo jedno vreme je ţiveo sa sinom , ali je otišao u Nemaĉku (

Frankfurt) gde je bio devet godina u zatvoru , a zatim se oţenio i preuzeo ţenino prezime – Binding.2

Osudjenog je u medjuvremenu nakon više promena porodica, nadleţni CZR stavio pod svoje starateljstvo

1999 g. i smestio u hraniteljsku porodicu teteke po ocu Vasić Slavice3.Osudjeni se po izlasku iz Kruševca

2006 g. našao u vanbraĉnoj zajednici sa maloletnom Rašić Sanjom, rodj, 1991 g. iz Aleksicna rodjenoj u

Ćupriji , starom 15 g. sa kojom ima dete- ćerku Saru staru 19 meseci. Sanja se u medjuvremenu vratila

da ţivi sa i majkom R. Slavicom u stanu., na adresi : ul. P.. Osudjeni privremeno ţivi u oĉevoj kući na adresi

: ul. Ohridska br. 2 , u Panĉevu. a prijavljen na adresi : ul. K. br. 22 , P. kod strica V. Momira. U kartom

poseta upisan otac i sestra. Romske nacionalnosti. Pravoslavne veroispovesti. Porodiĉna slava :

Djurdjevdan.


Osudjeni je , zapoĉeo na vreme O.Š. u Austriji gde je završio Jedan razred ,a pre toga je bio u

obdaništu –’’ Kinder garden.’’ Ponovo poĉinje O.Š. od I razreda kada je bio kod babe u O.Š. ’’Momĉilo

Popović’’ sa vrlo dobrim uspehom . II razred je ponavljao ,jer je bio kod strica , nije imao uslova. III i IV

razred završava sa vr. dobrim uspehom . V razred je ponavljao zbog dve slabe ocene , kada je bio kod

strica. U VPD om Kruševac završio je O.Š. sa vrlo dobrim uspehom i kurs za vodoinstalatera I stepena.

ZAPOSLENOST I RADNO ISKUSTVO :

Navodi da je jedno vreme radio na gradjevini:’’ pravio kupatila i uvodio vodu’’ . U Beogradu je radio fiziĉke

poslove : utovar -istovar cementa, rad u Tepih servis, ĉišćenje nameštaja, ulaza u zgradama. gde je

zaradjivao 4 do 5 hiljada, nedeljno.

SLOBODNO VREME I INTERESOVANJA :

Slobodno vreme provodi dezorganizovano u društvu sa vršnjacima problematiĉnog ponašanja .

Trenirao kik – boks u Jagodini u klubu ’’ Palmini – tigrovi ’’. Veţba prirodne veţbe,bez proteina. Navodno,

bio ĉlan stranke ’’Palma Plus’’ u Jagodini..

RANIJI SUKOB SA ZAKONOM I NOVI KRIIVĈNI POSTUPCI :

2 Osudjeni je tokom svog odrastanja promenio više porodica i to od 1992 do 1994 g. ţiveo u porodici V. A.

u Ausrtiji ( Beĉ) , strine po ocu, od 1994 do 1995 g. u porodici T. Nade, babe po ocu a od 1995 do 1996 g.

u porodici svoga strica V. Momira, kod koga se nije najbolje snalazio jer kada je bio kod njega ponavljao

je II i V raz. O.Š. 3 Tetka po ocu, nepismena i slabog materiajlnog stanja, i sama bremenita brojnim problemima. sa kojom je

prekinuto hraniteljstvo na incijativu oca 2000 g. koji nije ispunio obećanje sinu da ga sa sobom povede u

Nemaĉku gde ţivi sa Z. Darinkom poreklom iz B. , a , prezime B. duguje svojoj prethodnoj ţeni koja

mu je , navodno, bila sudija.


33

Osudjivan zbog razbojništva i kradja. Ne evidenciji CZR se nalazi od svoje sedme godine . Opštinski sud u

Paraćinu mu je izrekao dve presude : K.457/07( ĉl. 203 st. 1 KZ ) i K.105 /08. ( ĉl.204 st. 1 kZS ), koje bi

trebalo da se sprovedu nakon aktuelne kaze (K.41/08) u OZ Zajeĉar.


Aktuelna kazna : U toku noći izmedju 21. i 22. avgusta u Panĉevu sa I.D. presreli ošptećenog K.

Miroslava oduzeli mobilni telefon marke Nokia , i prodali ga za 1500, oo din na buvljoj pijaci u Panĉevu. (

K. 41/08). Nove kazne : K. br. 105/08 , - u vremenskom periodu od 01.06.2007 g. do 11.07.2007 g. u

Paraćinu ,na benzinskoj szanici ’’ Jugopetrol Paraćin’’ , zajedno sa maloletnim Š. Danijelom iz P. , sa krova

benzinske stanice oduzeo 6,740 m 2, odnosno 30 kg. bakarnog pokrivenog lima u vrednosti od 22.916,00

din. , na naĉin što se popeo na krov i makazama sekao komade lima. K.br. 457/07 : dana 21.01.2007 g. u

P. u ul. Dragoljuba J. br, u veĉernjim ĉasovima iz kruga kotlarnice izmedju Tehniĉke i Ekonomske škole,

oduzeo 50 metara podzemnog bakarnog kabla, dimenzije 4X16mm , u vrednosti -30.000,00 din.

KRIMINALNI RAZVOJ : postepen , dugotrajan i kontinuiran.

Na osnovu izveštaja iz VPD-oma Kruševac saznajemao :’’ da je osudjeni poĉeo da ispoljava probleme u ponašanju od svoje sedme godine , ispoljavajući agresivnost prme drugoj deci i ĉinjenjem kriviĉnih dela – kradje po samoposlugama. Sa ĉestim promenama ţivotnog okruţenja razvijali su se i problemi u ponašanju ( zloupotreba marihuane , alkohola i kradje) a izreĉene vaspitne mere PNOS nisu dale adekvatne rezultate što je zbog dugovremenog i upornog ispoljavanja poremećaja ponašanja iziskivalo izricanje VM upućivanja u VPD-oma, koja je prema osudjenom sprovedena dva puta’’. Sve navedeno govori da pred

sobom imamo osudjenog kod koga je granica kriviĉne odgovornosti znatno pomerena u odnosu , na

zakonsku granicu od 14 g. , a dve meve upućivanja u VPD-om su pokazatelj ĉvrsto strukturiranog

delinkventog ponašanja , koje je nastavljeno i posle VPD-oma, sa vršenjem kriviĉnih dela , sa jednim od

sauĉesnika I. Daliborom koji je takodje bio u VPD-omu Kruševac.


Kriviĉna dela je poĉinio : sam i sa sauĉesnicima i sa ravnopravnom ulogom.

Društvena opasnost izvršenih kriviĉnih dela je : znatna.

Uhapšen je u kući svoje nevenĉane supruge.

Motiv izvršenja kr. dela : koristoljublje i avanturizam.

Okolnosti pod kojima je izvršio kriviĉno delo : alkoholizam

Stav prema poĉinjenim kriviĉnim delima je negativan – nepihvata. ’’Ništa nisam oteo ’’

Stav prema visini kazne – negativan : smatra je nepravilnom

Osudjeni je znatno kriminalno inficirana liĉnost, dugotrajnog i kontinuiranog kriminalnog

razvoja, koji kriviĉna dela izvršava na stereotipan naĉin sam i u društvu sa sauĉesnicima, sa ravnoprvnim

statusom u grupi, iz koristoljublja. Delo izvršava iz umišljaja u alkoholisanom stanju iz kleptomanskih

sklonosti. Kaznu ne prihvata, bez osećanja krivice, smatra je previsokom…

PROGNOZA PONAŠANJA ( predlozi i preporuke):

U Prijemnom odeljenju nije disciplinski kaţnjavan. Korektan. Sa etiketom povratnika iz Kruševca ne

oĉekujemo visok rejting u neformalnom osudjeniĉkom sistemu. Sa slobode poznavao bivšeg osudjenog

R. - Sjajka iz P.

Predlog : V 2 potkategorija ; radno mesto : Školska bravarska radionica ; stepen rizika : SREDNJI .-

Valjevo, 16.04.2008 g. Ţeljko Krstić, sociolog


34

PRIMER II

Osudjeni: G. P. M.Br. ................

KRIMINOLOŠKI NALAZ I MIŠLJENJE

Osnovni podaci :

Osudjeni je rodjen 1987 g. u Nišu. Bez zanimanja . Izdrţava se od sopstvenih prihoda. Vojsku

nije sluţio. Ima više kriviĉnih postupaka pred Opštinskim sudom u Nišu, ( teške telesne povrede i

uĉestvovanje u tuĉi.)

Nepravosnaţnom presudom Okruţnog suda u Nišu K. . Br. 10/08 zbog kriviĉnog dela – teško

ubistvo u pokušaju ĉl. 114 u vezi ĉl. 30 i nedozvoljeno drţanje oruţija i ekspolozivnih materija ĉl. 348 st. 1

KZS , osudjen na kaznu zatvora u trajanju od jedne /3/ godine tri /3/ meseca . Sauĉesnik u kriviĉnom delu

Dalibor M. u OZ Leskovac. Drugooptuţeni Goran S. je na slobodi. U pritvoru u KPZ Nišu u istraţnom zatvoru

se nalazio od 05.02.2007 do 04.12.2008, kada je priveden u našu ustanovu.

PORODICA I PORODNIĈNI ODNOSI :

Otac, Nebojša rodjen 1958 g. SSS, Termoelektrana ’’Kolubara’’ u Velikim Crnjenima, poreklom iz

Zajeĉara

Majka , V. Savić Jelica , rodjena 1968 g.SSS, kozmetiĉar

Brat po ocu Dušan , rodjen 1983 g. vozaĉ, trenutno radi kao ugostitelj u Velikim Cnjenima.

Sestre po majci : Verica rodj, 1997 g. i Milica 1996. g, uĉenice O.Š.

Brat po majci : Nikola ,rodjen 1999 g. , uĉenik O.Š.

Baba po majci : Ljubica V. , kozmetiĉar, prijavljen na njenoj adresi.

Osudjeni je drugo po redu dete svoje majke i oca , rodjen na vreme u bolnici bez osobenosti u

psihofiziĉkom razvoju. Potiĉe iz razvedene primarne porodice, koju je u I razredu OŠ. napustio otac i prešao

da ţivi u Velikim Crnjenima, gde se i sada nalazi sa starijim sinom Dušanom. Majka je nakon razvoda

stupila u braĉnu vezu sa Savić Svetislavom, sa kojim je izrodila troje dece.: Vericu, Milicu i Nikolu. U

novonastaloj porodici osudjeni u oĉuhu nije našao uzor za identifikaciju, odnosno nije ga prihvatio. Od

poĉetka sa oĉuhom nije imao dobru komunikaciju, što ga je nagonilo da od devete, pa do punoletstva beţi

od kuće. Netrpeljivost sa oĉuhom je kulminirala 2006 g. kada je došlo do fiziĉkih sukoba ,što ga je dovelo

do kriviĉne odgovornosti za teške telesne povrede. Nakon toga dolazi do odvajanja majke od oĉuha, koja je

navodno sa svom decom, poĉela da ţivi zasebno , u oĉuhovoj kući. Oĉuh je prethodno napravio novu kuću,

koja se po reĉima osudjenog vodi na najmladjeg ĉlana porodice, Nikolu, za koga je osudjeni emotivno

vezan. Osudjeni je privrţen i ocu ali i starijem bratu Dušanu, koji je izdrţavao kaznu zatvora zbog

nedozvoljenog posedovanja oruţija, i prešao da ţivi kod oca. Majka sa decom iz drugog braka ţivi na

nepoznatoj adresi,u solidnim uslovima. Osudjeni je prijavljen na adresu kod babe Ljubice: G. reka br. 43/1.

Kontakt telefon: U karton poseta su upisani : Otac, brat, majka i sestre. Srpske nacionalnosti . Pravoslavne

veroispovesti. Porodiĉna slava : Sv. Arandjelovdan.


Osnovnu školu, zapoĉeo na vreme. Izabeĉen iz VI razreda OŠ. zbog fiziĉkog sukoba sa razrednim

starešinom, koga je , navodno šutnuo u cevanicu. Nije se puno zadrţao ni u drugoj školi gde je , takodje bio

sklon ekcesima, tako što je jednom prilikom bacio petardu u nastavniĉki kabinet , a profesorku engleskog

je gadjao prezervativom , napunjenog s vodom. Navodi da je O.Š. završio , vanredno, sa dobrim uspehom.

Zakratko pokušava da nastavi školovanje sa upisom u srednju Duvansko preradjivaĉku, školu, iz koje se

ispisuje posle tri meseca, navodno , po nagovoru oĉuha, jer ta profesije nije perspektivna zbog privatizacije

DIN-a.


35

ZAPOSLENOST I RADNO ISKUSTVO :

Navodno radio na gradjevini, pomagao majstorima na novoj oĉuhovoj kući prilikom izrade fasade.

Sem toga, radio u igraoinicama sa kompijuterima šest meseci , i u obezbedjenju ĉetiri meseca Najviše, dve

godine radio u ’’Luna parku’’..

SLOBODNO VREME I INTERESOVANJA :

Kao petlić igrao fudbal u F.K. ’’Radniĉki’’ da bi nakon toga prešao u F.K. ’’Niš’’. Od 1999 g.

intenzivno i profesionalno poĉeo da se bavi , kajakom na divljim vodama u K.K.K. ’’Gusar – Niš’’, gde, je

navodno postizao vrhunske rezultate- drţavni prvak u B selekciji, što ga je dovelo do spiska za odlazak na

olimpijadu. Od spotrova voli ’’Kik- boks ’’ i streljaštvo. Imao duţu emotivnu vezu sa devojkom ,koju je

prekinuo tokom boravka u istrazi.

RANIJI SUKOB SA ZAKONOM I NOVI KRIIVĈNI POSTUPCI :

Neosudjivan. Nalazi se na evidenciji CZR od 2002 g., koji mu je izrekao UKOR , zbog

’’bodenja noţem’’. Ima više novih kriviĉnih postupaka pred Opštinskim sudom u Nišu, za uĉestvovnje u

tuĉi i Okruţnim sudom u Nišu, koji mu je za teške telesne povrede izrekao kaznu zatvora od pet /5/ meseci

.


Dana 28.01.2007 g. oko 14,45 u selu Orljanu , na raskrsnici puteva za Niš, Doljevac i Orljane, u

oruţanom sukobu kome su prethodili njihovi raniji fiziĉki i verbalni sukobi , i to okrivljeni Predrag Glišović sa

umišljajem pokušao da liši ţivota okrivljenog S. G. , tako što je okrivljeni Predrag sa revolverom nepoznate

marke u rukama , podigao ga i gadjaju okrivljenog Gorana u njegovom pravcu ispalio više projektila, pri

ĉemu je sa umišljajem doveo u opasnost ţivot S. M. koji je zajedno stajao sa okrivljenim S., a zatim se

bacio na zemlju.. nakon ĉega je ušao u automobil gde ga je D.ĉekao, dok je okrivljeni G. S. u pravcu

automobila BMW i okrivljenih P. i D. ispalio jedan projektil iz leţećeg stava i sa više projektila pogodio

automobil….

KRIMINALNI RAZVOJ :

Postepen i kontinuiran. Potiĉe iz disfunkcionalne , primarne porodice koja se raspala razvodom roditelja,

dok je druga bila opterećana ĉestim sukobima izmedju oĉuha i osudjenog, koji su poĉeli sa

osudjenikovom separacijom ( bekstvima od kuće ) da bi sa njegovim punoletstvom kulminirali u filziĉki

sukob. Svoje asocijalno i antisocijalno ponašanje je poĉeo da pokazuje u V I O.Š. razredu , kada je udario

razrednog starešinu, zbog ĉega je i izbaĉen iz škole. Sliĉno se ponašao i kada je prešao u drugu školu, kada

se sukobio sa autoritetima , pa sve do 2005. kada je fiziĉki nasrnuo na predsednika klupa, smatrajući za

sebe , da je borac za pravdu. Reĉ je o osudjenom koji je veoma teško podneo razdvajanje svojih roditelja.

Oĉuh nije mogao nadomestiti ulogu oca, već je postao iritirajući faktor za osudjenog. Majka bez dovoljno

autoriteta. Stariji brat ,je takodje sklon ’’sukobu sa zakonom’’, o ĉemu govori da je zbog posedovanja

oruţija izdrţavao kaznu zatvora od tri meseca. Kljuĉne reĉi u presudi : pozajmica, pucanje, pištolj…


Kriviĉno delo je poĉinio : sa sauĉesnikom i ravnopravnom ulogom.

Društvena opasnost izvršenih kruiviĉnih dela je velika.

Posle nekoliko dana se sam predao miliciji.

Motiv izvršenja kr. dela : osveta i koristoljublje.

Stav prema poĉinjenim kriviĉnim delima : delimiĉno priznaje da je poĉinio kr.delo ali sa startnim

pištoljem.


36

Stav prema visini kazne – negativan , smatra je previsokom : negira pokušaj ubistva.

Osudjeni je znatno kriminalno inficirana liĉnost, kontinuiranog i postepenog,

kriminalnog razvoja, koji kriviĉna dela izvršava sa umišljajem, iz koristoljublja i osvete u svesnom

stanju. Kaznu delimiĉno prihvata verbalno se kaje, bez osećanja krivice, smatra je nepravilnom i

previsokom…

PROGNOZA PONAŠANJA ( predlozi i preporuke):

Osudjeni se u Prijemnom odeljenju ponašao u skladu sa Kućnim redom, pri ĉemu nije disciplinski

kaţnjavan. Oĉekuje se pripadnost dominantnoj osudjeniĉkoj grupi u neformalnom osudjeniĉkom

sistemu,koju ĉine osudjeni iz Niša. Prema sluţbenim licima korektan stav ali uz distancu. Osudjeni

poseduje potencijale da sa jedinstvenom pravosnaţnom presudom napreduje u tretmanu.

Predlog : V 2 potkategorija, radno mesto : Školska varilaĉka radionica.

Valjevo, 12.12.2008 g. Ţeljko Krstić, sociolog

PORODICA I PORODNIĈNI ODNOSI

RODJENJE :Postoje sledeće varijacije, po kojima je on prvo i jedino dete svojih

roditelja, s tim što postoje osudjeni koji su rodjeni u braĉnoj i oni koji su rodjeni u

vanbraĉnoj zajednici. Takodje postoje osudjeni koji su drugo ili treće dete svojih

roditelja. Ne mali broj je onih kojima se otac više puta ţenio i iz prethodnog braka ima

više dece. Sa majkama je to redji sluĉaj i one iz prvog braka imaju, obiĉno, po jedno

dete. Pokazatelj da su oĉevi nezaintresovaniji roditelji je i to što se dešava da oni

napuštaju svoje primarne porodice i sa njima osudjeni nisu više u kontaktu. Takodje

postoje osudjeni koji su rodjeni u vanbraĉnim zajednicama u kojima se ne zna otac.

Postoje sluĉajevi da su oba roditelja napustila svoju decu, kao i situacije u kojima su oba

roditelja preminula, pa su osudjeni nastavili da ţive sa babom i dedom ili starijim bratom.

Kod manjeg broja osudjenih uoĉena je lakša mentalna retardiranost, ili njih samih , ili

neki psihiĉki poremećej , najĉešće majke. Inaĉe same majke su privrţeniji roditelji od

oĉeva, koji su po strani.

PRIMARNA PORODICA: Većina osudjenika potiĉe iz novonastalo nepotpunih

porodica , koje su to postale zbog razliĉitih faktora . Najpre tu je razvod roditelja,

kada je osudjeni bio veoma mali i kada je porodicu obiĉno napuštao otac, mada postoje

situacije kada je to bila majka, a u ekstremnim situacijama oba roditelja su ostavljaja

svoju decu, na ĉuvanje nekom od ĉlanova porodice ( baba, deda, ujak ). Razbijanju

porodice doprineli su i iznenadni faktori kao što je pogibija ili smrt jednog od roditelja,

ili ubistvo prvog muţ osudjenikove majke. Takodje dešavalo se da samoubistvo izvrši i

drugi suprug osudjenikove majke, a nakon toga umre i sama majka. U esktremniom

situacijama otac je ubio suprugu i ranio mladju ćerku, da bi prilikom hapšenja izvršio

samoubistvo.


37

ODNOSI U PORODICI :Većina osudjenika je odrasla u traumatiĉnim primarnim

porodicama, u kojima nisu postojali jedinstveni vaspitni uticaji oba roditelja. Oĉevi su

uglavnom odsutni od kuće zbog prirode posla ili nekog poroka, kao što je alkoholizam ili

kocka. U izbegliĉkim porodicama postoji i egzistencijalni momenat, jer zbog borbe za

preţivljanjem deca su vaspitno zanemarivana. Sem izbeglištva postoje porodice koje su

pokušale da svoje materijalne probleme reše sa odlaskom u inostranstvo, gde se nisu

snašli i odakle su se vratili . U rešavanju problema supruţnika u odsudnim momentima je

dolazilo do razmimoilaţenja. Sem toga postoje porodice u kojima postoji liberalan

model vaspitanja i koje su tolerantne prema prekidu redovnog školovanja osudjenog. Na

drugoj strani postoje porodice koje su primenjivali represivne metode prema deci, gde su

oĉevi tukli sinove za najmanju grešku. U većini sluĉajeva majke su bile te koje su

ostajale same bez muţeva i pokušavale da same vaspitavaju svoju decu, bez oĉeve figure

potrebne za identifikaciju. Bilo koja kompenzacija za identifikaciju u liku dede, ujaka

pokazala se kao neuspešna jer osudeni to nije prihvatio.

MATERIJALNI STATUS :

Osujdeniĉke porodica se proteţu na kontinuumu, od onih koji ţive u preteţno lošim i

neadkevatnim stambenim uslovima, kada je p reĉ o osudjenicima romske nacionalnosti

do osudjenih koji ţive u ektremno dobrim ekonomskim uslovima. Ipak u velikom broju

osudjeni potiĉu iz skromnih porodica, ţiveći u osredjim stanovima i prizemnim kućama.

Prihodni roditelja su takodje skromni, i u najvećem broju su majke koje imaju stalno

zaposlenje, ili se bave preprodajom na pijaci ili drugim dopunskim poslovima . Jedan

broj osudjenih se izdrţava od materijalne pomoći CZSR ili od dedine ili babine penzije.

Postoje osudjeni koji su beskućnici.

ŠKOLOVANJE I RADNO ISKUSTVO

Karakteristike toka školovanja :Osudjenik , je retko nepismen. Ako to nije onda je

tokom boravka u VPDomu Kruševac završio IV razreda onovne škole i stekao diplimu (

pekara, frizera ). Priznaje da nije voleo da uĉi , ali da je nekako završio III stepen. Jedan

broj njih je upisivao srenju školu ali je obiĉno napuštao u prvom razredu. U osnovnim

školam je bilo i vukovaca, koji su kasnije popuštali sa ocenama i završavali razrede, kao

dobri i dovoljni uĉenici. Ako je upisao fakultet ili višu školu, to je bilo iz praktiĉnih

razloga, da bi dobijao oĉevu penziju i sl.

Karakteristike prekida redovnog školovanja : Kao razloge prekida redovnog

školovanja osudjeni navode da se to desilo zbog velikog broja neopravdanih izostanaka

nastalih kao posledica izbegavanja nastave, materijalno – finansijskih razloga porodice ili

oĉuha, konflikta sa nastavnicima , tuĉa sa drugim djacima, slabih ocena, fiziĉkog sukoba

sa razrednim starešinom, gadjanja profesora flašom, prezervativom ili nekim drugim

predmetom, nije izašao na popravne ispite.

Karakteristike ponašanja u školi : Tokom redovnog školovanja se sukobio sa

instruktorom borilaĉkih veština, nije se slagao sa profesorima pojedinih predmeta ,

upisivao ocene u dnevnik, u VII razredu O.Š. udario profesora fiziĉkog, sluĉajno udario

profesora engleskog flašom u glavu, , nastavnica iz srpskog ga je rušila jer je nosio

kokardu u školu, bacao petarde u nastavniĉku kancelariju.


38

Karakteristike radnog iskustva : Osudjeni koji su boravili u KPDomu Kruševac stekli

su diplome iz livaĉkog zanata, postali vodoinstalateri, ili pak dobili diplome za pekara ili

frizera. Oni koji nisu prošli domove uglavnom su se bavili gradjevinskim poslovima ; rad

na mešalici, molerski radovi gletovanja, rigips… Oni iz ruralnih sredina sa starijim

ĉlanovima porodice radili za nadnicu na sezonskim poljoprivrednim poslovima ,

okopavanje kukuruza, ĉuvanju stoke, seĉi drva u šumi. Osudjeni iz romske populacije su

se uglavnom bavili skupljanjem sekundarnih sirovina. Dok osudjeni iz urbanih sredina

kao glavno zanimanje navode , konobarisanje u nekom kafiću, ili rad u perionici auta.

Jedan broj osudjenika je pomagao svojim oĉevima u dovlaĉenju i prodaji robe sa

kvantaške pijace ili u poljoprivrednim radovima. Manji broj je radio u igraonicma ili kao

momak u ’’Luna parkovima’’. Većina njih je brzo napuštala poslove zbog niskih

primanja.

KORIŠĆENJE SLOBODNOG VREMENA NA SLOBODI

DRUŢENJE : Osudjeni pre dolaska na izdrţavanja kazne uglavnom su se druţili sa

svojim vršanjacima. Medjutim jedan broj njih se druţio i sa starijima od sebe. Najviše

vremena su provodilu u kafićima, izlascima na splavove, ili javna mesta gde su se

okupljali : pankeri, rokeri, bejkeri, skinsi…. Sem toga , noću su bile zanimljive posete

ţurkama tzv. ’’Ĉilevima’’. Svakako da mesto stanovanja odredjuje i naĉin druţenja. U

manjim sredinama, slobodno vreme se provodi uz rekreativno bavljenje fudbalom ili

igranjem basketa. Dok oni nedruţeljubivi, bez obzira na mesto stanovanja, slobodno

vreme provode uz kompijuter, beţeći u virtuelnu stvarnost. Za veća mesta je zanimljivo

da u svom kraju ima uzak krug prijatelja, dok je sa strane bilo veće društvo, odnosno

ekipa.

DEVOJKE : Većina osudjenika pre dolaska na slobodu je bila u emotivnim vezama sa

devojkama, koje su obiĉno trajale od par meseci do par godina. Jedan broj devojaka je

ostao u trudnoći, što je u nekim sluĉajevima ‘’ vadilica’’ za skraćenje kazne zatvora,

dok se jedan broj odluĉio da prekine vezu sa devojkom, jer bi to samo bilo maltretiranje

za oboje. Treća kategorija osudjenih bez obzira na sve , smatra da je zatvor prolazan i da

ima ozbiljene planove. Jedan broj osudjenika dovodi svoje devojke u ‘’ Kuću ljubavi’’,

dok ima onih koji smatraju da je to ponišenje za ‘’lepšu polovinu’’ te ne pristaju na

posećivanje u Posebnim prostorijama

SPORT : S obzirom da je reĉ o mladoj osudjeniĉkoj polulaciji, za oĉekivati je da većina

osudjenika u slobodnom vremenu upraţnjava bavljenjem sprotom. Retko su oni koji se

ne bave sportom ni rekreativno. Za razliku od njih jedan broj se rekraeativno bavi

fudbalom, basketom,odlascima na pecanje, trĉanjem, odlascima u prirodu i lovom.

Rekreativci takodje igraju stoni – tenis, odlaze na plivanje, vole prirodne veţbe i

jutarnje trĉanje. Ipak, najviše je onih koji su u detinjstvu aktivno trenirali fudbal ili

košarku. Paralelno ili kasnije su se posvetili nekoj od borilaĉkih veština, kao što je boks,

kik-boks,tekvondo, karate. Osudjeni vole odlaske u teretane, bilo da je reĉ o kućnim

veţbama na spravama- rekreativno ili odlascima u teretane gde se ozbiljno posvećuju

bodi bildingu.Zanimljivo je tkodje da je jedan broj osudjenika sklon ekstremnim

sportovima.


39

NAVIJAĈI : Jedan broj osudjenika svoje slobodno vreme provodi na fudbaslikim

utakmicama, pripadajući raznim grupama , uglavnom militantnim navijaĉa. To je

uglavnom karakteristika osudjenika koji dolaze iz većih gradskih sredina.. Jedan broj njih

je postao navijaĉ uz aktivno treniranje u fudbalskom klubu. Postoje osudjeni koji su

vrlo rano poĉeli da se bave navijanjem i to od svoje dvanaeste godine . Oni su prošli

sve ‘’selekcije ‘’ navijaĉa i stigli do onih najmilitantnijih. U gradovim gde nisu

postojali jaki fudbalski klubovi, kompenzaciju za svoju ratobornu navijaĉku strast su

pronašli u sportskim halama ‘’navijajući ‘’ na rukometnim ili košarkaškim utakmicma.

Zanimljivo je da su oni odlaske na utakmice krili od svojih roditelja kao svoju

pripadnost ratobornim navijaĉkim grupama kojima su pripadali : ’’Worst boys’’ –

rdjavi momci, ’’Head hunters’’, Saut Femili, Main mašin, ’’Delije 1986 ’’… Idioti’’

Crvene Zvezde, ’’ Ortodoks junit’’…

PAS I ALKOHOL : Većina osudjenika je sklona zloupotrebi PAS-a ili konzumiranju

alkohola. O cigartama da i ne govorimo, jer ih je većina poĉela da kozumira od svoje 12

ili 13 godine. Mnogi ipak negiraju svoju zavisnost od heroina, koja je najteţa, od koje

su mnogi bezuspešno leĉeni. Klasiĉan put jednog osudjenika zavisnika poĉinje u I

godini srednje škole kada se poĉinje sa marihuanom i preko spida, ekstazija stiţe do

heroinske zavisnosti. Oni hedonistiĉki nastrojeni osudjenici, mahom stariji se uglavnom

opredeljuju za upotrebu kokaina. Zanimaljivo je sluĉaj jednog osudjenika koji je

prilikom sprovodjenja mere leĉenja u Specijalnoj bolnici u Beogradu, kada je pomislio

da je najjaĉi podlegao iskušenju i prilikom šetnje došao u kontakt sa heroionom. Sem

PAS-a mnogo osudjeni su skloni i alkoholu koji je takodje ‘’ okidaĉ’’ za mnoga kriviĉna

dela. Zaniljivo je da se i jedni i drugi zavisnici, mogu veoma teško prepoznati u prvom

razgovoru.

MUZIKA

Postoje osudjeni koji slušaju svu vrstu muzike od narodne i zabavne pa sve do opere.

Ipak moţe se izvršiti gruba podela na one koji slušaju narodnu muziku i gde su im idoli :

Aca Lukas, Dţej, Sinan Sakića. Potom postoje osudjeni koji slušaju zabavnu muziku,

poĉev od muzike svojih roditelja, preko onih koji sluĉaju dobar ’’ stari ’’rok

’’AC/DC’’, ’’ Guns n’ Rosse’’, ali i domaće grupe kao što su ’’Van Gog’’, ’’Roblja

Ĉorba’’, ’’Divlje jagode’’, ’’Atomsko sklonište’’.Zanimljivo je da je jedan broj osudjenih

ne voli Hevi metal. Treću vrstu ĉine osudjeni koji preferiraju elektronsku muziku : tehno

muziku ’’trens’’, rep, hus muziku i psiho deliju.

AUTA I MOTORI : Jedan broj osudjenika na slobodi vozi veoma skupa vozila, što je

svakako teško proveriti. Reĉ je o markiranim automobilima kao što su ‘’BMW 320’’ ,

BMW, ‘’Peţo 125 kubika’’, ‘’Honda – akord’’, ‘’Golf IV’’, ‘’Audi’’.. Sem auta, osudjeni

vole i motore. Sem oboţavanih skutera I vespi, tu su motori marke ‘’Pijadjo’’,

‘’Yamaha’’, ‘’BT 50’’.

TETOVAŢE: Osudjeni vole tetovaţe. One su nastale u periodu pubereta i iz ĉiste

radoznalosti , odnosno hobija. Jedni su ih uradili sami po ugledu na ĉasopis ‘’Tatoo’’. U

poslednje vreme popularna je ruţa na vratu, neka ţivotinja , puma, zmija , devojka

ratnik, ili ime nekog od ĉlanova porodice : majke, sestre, brata, deteta, ţene, devojke…


40

ĈITANJE: Osudjeni najviše ĉitaju dnevnu štampu , ali od struĉnih ĉasopisa pored

pomeutog ‘’Tatoo’’ –a., tu je i ĉasopis ‘’KAlibar’’, ali I ‘’Top spid’’ i ‘’ Vrle gume’’. Od

knjiga najviše se ĉita beletristika, ali literature vezana za religijski opredeljenje., bilo da

je reĉ o pripadnicima monoteistiĉkih religija ( Pravoslavlje, Islam, Katoliĉanstvo) ili je

pripadnik neke sekte. Pojedinci ĉitaju i struĉne knjige iz kriminologije.

OSTALI SADRŢAJI: Sem navedenih sadrţaja, koja su opšta mesta za većinu

osudjenika, postoje oni koji voli igre na sreću( Bingo, loto )., ali i ţivotinje,uglavnom

pse rase labrador i PIt Bul. i konje. Sem prirode i ţivotinja jedan broj je voli tehniku :

kompijutere, fotoaparate, internet. U slobodno vreme jedan broj posećuje manastire.

PROSOCIJALNI SADRŢAJI:

DEVOJKA

PORODICA ( ţena i dete )

SPORT ( FUDBAL, KOŠARKA

REKREATIVNI SPORT

ĈITANJE NOVINA I KNJIGA

STARI ROK , ZABAVNA MUZIKA

TEHNIĈKI UREDJAJI ( internet, fotoaparati, kompijuter )

TRENIRA PLIVANJE

OLDAZAK U BIOSKOP

GLEDANJE FILMOVA

ĈITA STRUĈNU LITERATURU IZ KRIMINOLOGIJE.

VOLI ŢIVOTINJE.

PROKRIMINALNI SADRŢAJI:

BORILAĈKE VEŠTINE – Tekvondo, Kik – boks.

IDE U TERETANU

TEHNO MUZIKA

VOLI PSE ( labrador , pit bul

SKUPI AUTOMOBILI

VOLI MOTORE i skutere.

Ĉasopis ’’ TATOO’’, ’’Top speed’’ i ’’ Vrle gume’’, ’’Kalibar’’.

NARODNA MUZIKA ( Sinan Sakić, Aca Lukas i Dţej )

PRIPADNOST NAVIJAĈIMA ( Rdjavi momci , Head Huntersi) .

ODLASCI U JAVNE KUĆE

SKLON KOCKI

ZLUPOTREBA PAS-a

ALKOHOLIZAM

POZNAJE SVA PRAVA PO ZIKS-u, ali slabo zna svoje OBAVEZE.


41

KRIMINALNI RAZVOJ I NASILNIĈKO PONAŠANJE

Kada se pomene nasilniĉko ponašanje, većina ljudi pomisli na porodicu, smatrajući da

je ona glavni krivaca za nastanak ovog patološkog fenomena. Takodje se misli da su

nepotpune, razvedene porodice riziĉnije i pogodnije za nastanak nasilniĉkog ponašanja,

za razliku od potpunih. Moje je mišljenje da porodica nije jedini krivac za nasilniĉko

ponašanje, jer formalna potpunost porodice ne podrazmeva da ona i dobro funkcioniše.

Dakle, porodica moţe da bude potpuna , ali usled loših intereronalnih odnosa i

komunikacije u njoj , moţe biti idealno tle za nastanak nasilništva. Tako se najĉešće

dešava da narušeni interpersonalni odnosi u porodici udruţeni sa ponašajno –

problematiĉnim pojavama ( alkoholizam oca) dovode napre do prekida školovanja i

predelikventog ponašanja koje se manifestuje kroz izostajanje iz škole ,korišćenje

alkohola i tuĉe. U ekstremnim sitacijama smrt oba roditelja, mogu dovesti do napuštanja

redovnog školovnja,što ga je dovelo na ulicu i druţenje sa problematiĉnim vršnjacima sa

kojima je poĉeo da konzumira marhuanu, da bi se završilo heroinskom zavisnošću.

Zbog toga se ne moţe se reći da samo jedan faktor, recimo porodica utiĉe na

problematiĉno ponašanje deteta. Pre bi se moglo reći da je reĉ o ’’ lanĉanoj rekaciji’’ u

kojoj se nasilništvo najpre javlja u porodicama, potom se uoĉava u školama, pa nastavlja

preko ulice da bi se uobliĉilo u domovima i zatvorima gde doţivljava kulminaciju.

Krenimo redom.

PORODICA:

U prodicama se nasilništvo javlja kao posledica vaspitne zapuštenosti njenih

najmaladjih ĉlanova koji su se bez adekvatne roditeljske kontrole , uglavnom našli u

lošem društvu. To se dešava usled neadekvatnog autoriteta u porodici, bilo da je reĉ o

ocu ili majci, ali i neadekvatnoj figuri za identifikaciju, najĉešće u liku oca. Popustiljivi i

tolerantni roditelji prema najmaladjem sinu , ili jedinom muškom detetu u patrijarhalnoj

sredini mogu uticati na nasilništvo svoga deteta. Do bolećivosti prema muškom detetu

moţe doći ukoliko je dete imalo neku teţu operaciju, recimo kiĉme , kada su ga roditelji

ĉuvali od bilo kakvih fiziĉkih aktivnostii obaveza .To im se kasnije vratilo kao

bumernag, nasilniĉkim ponašanjem razmaţenog deteta. S druge strane tu su i bolesni

roditelji, najĉešće majke, koje ne mogu da obavljaju adekvatno roditeljsku ulogu. Do

nasilništva u porodici moţe doći i na relaciji sin- otac, kada obiĉno dolazi do inverzije

uloga, jer otac – alkoholiĉar svojim ponašanjem i zanemarivanjem porodice ulazi u sukob

sa sinom, koji od njega oĉekuje adekvatnu roditeljsku ulogu, koju ovaj nije sposoban da

vrši. Do teţeg sukoba takodje dolazi i na relaciji sin –oĉuh, usled neprihvtanja oĉuha

kao autoriteta, ali i nametanja njegovih zahteva, koji se odnose na školovanje. Sin se u

takvim porodicama moţe naći u ulozi zaštitinika svoje majke, koju maltretira drugi

suprug – osudjenikova otac. U ekstremnim situacijama nasilniĉko ponašanje oca

alkoholiĉara ili oĉuha moţe biti sankcionisano ubistvom koje je izvršio sin preuzimajući

ulogu zaštitnika porodice od oĉevog kabadahijskog ponašanja. Kod osudjenih za

posedovanje ili preprodaju narkotika nalazimo da je odrastao bez oca i uz bolesnu

majku, i da se vrlo rano osamostalio i poĉeo da ţivi odvojeo sa svojom devojkom,

vezujući se za kriminigeno okruţenje koje se bavi preprodajom PAS-a Takoje postoje

situacije da nakon smrti oca 2000 g. i sa gubitkom oba roditelja kod osudjenog dolazi


42

do regresije u ponašanju i vaspitne zapuštenosti što kulminira napuštanjem redovnog

školovanja što ga vrlo brzo dovodi do lošeg okruţenja i preko beogradskih splavova i

ţurki, uvodi u riziĉnu grupu zavisnika od PAS-a. ĉiju upotrebu minimizira, svodeći

na korišćenje marihuane i ekstazija,negirajući heroinsku zavisnost i potebu za leĉnjem.

ŠKOLA

Prva ustanova koja reaguje na nasilniĉko ponašanje i koje ga na neki naĉin sankcioniše

je svakako škola. Predelinkventno ponašanje poĉinje da se manifestuje najĉešće u V

irazredu OŠ, što se poklapa sa prelaskom iz u drugu školu ili sa razvodom roditelja.. Tako

postoje situacije u kojima se prvi ispad u ponašanju desio u devetoj godini, kada je

noţem napao starijeg deĉaka, za koga kaţe , da ga je permanentno maltretirao. Kriviĉna

dela je poĉeo da ĉini sa 13- 14 g. što se poklapa sa ponavljanjem VII razreda OŠ. ali

i, navodno, sa preuzauzetošću roditelja oko gradnje nove kuće…Svoje predelinkvetno

pošanje je poĉeo da ispovljava u VI razreda OŠ. kada je zbog sukoba sa nastavnicom i

redarom škole izbaĉen iz škole a zbog tuce sa drugim ucenikom kaţnjen sa vaspitnom

merom-PNR…Delinkventno ponašanje odnosno vršenje kriviĉnih dela poĉeo sa 16

godina, nakon napuštanja srednje škole , kada je zbog tuĉe priveden prvi put organima

reda. Vaspitno zanemarena liĉnost- Nakon smrti oca 2000 g. i sa gubitkom oba

roditelja kod osudjenog dolazi do regresije u ponašanju i vaspitne zapuštenosti što

kulminira napuštanjem redovnog školovanja. Svoje predelinkvetno pošanje je poĉeo da

ispovljava u VI razreda OŠ. kada je zbog sukoba sa nastavnicom i redarom škole izbaĉen

iz škole a zbog tuce sa drugim ucenikom kaţnjen sa vaspitnom merom-PNR .

ULICA

Nedostatak adekvatne oĉeve figure i druţenje sa problematiĉnim vršnjacima je uticao na

delinkventno ponašanje koje je kulminiralo stvaranjem organizovane kriminalne grupe.

Ciljna grupa u sticanju materijalne koristi su bili novosadski homosekslualci, koji su

poznati kao miroljubivi i osobe koje ne pruţaju otpor prilikom fiziĉkog napada. Motiv

napada na homoseksualce su bile pre svega platne kartice. Usled nedostatka adekvatne

podrške svoje porodice i u potrazi za pravim autoritetom i traganjem za identitetom,

našao se u lošem društvu. Po povratku iz Italije, 2004 g. kod osudjenog nastupa period

regresije u ponašanju , koje se manifestuje asociajalnim i nasiliniĉkim ponašanjem.

Vezivanje za vršnjake istih interesovanja ga je dovelo do vršenja kriviĉnog dela 2005 g.-

napad na sluţbeno lice , zbog ĉega mu je izreĉena vaspitna mera PNOS. Da izreĉena

vaspitna mera nije imala efekta govori i novo kr. delo- razbojništvo iz maja 2007g.

kada je u grupi, napao P. D. Mada, sam osudjeni negira svoju pripadnost pokretu

’’Skinhedsa’’, navodeći da nije nosio martinke, ĉinjenica je da se kritiĉne veĉeri pre,

tokom i posle koncerta grupe ’’ Rirtam nereda’’ nalazio u grupi koja je izazivala

nerede. Sa uĉešćem u tuĉi u kojoj je ţivot izgubio B. D., potvrdio je kontinuiranu

sklonosti ka nasilniĉkom ponašanju. Potiĉe iz vanbraĉne zajednice i nefunkcionalne

porodice. Nedostatak adekvatne oĉeve figure i druţenje sa problematiĉnim vršnjacima

je uticalo na delinkvetno ponašanje koje je kulminiralo stvaranjem organizovane

kriminalne grupe.


43

DOMOVI

Prva kriviĉna dala je poĉeo da ĉini 1993 g. nakon povratka u Beograd iz hraniteljske

porodice. Tad su se javili prvi znaci asocijalnog ponašanja koji su se manifestovali

skitnjom , bekstvom iz škole i kradjama. Sa sestrom je smešen u Dom za decu bez

roditeljskog staranja u Banji Koviljaĉi, odakle je stalno beţao i vršio kriviĉna dela, zbog

ĉega je smeštaj u ovoj ustanovi prekinut. U Beogradu je nastavio sa vršenjem kriviĉnih

dela i bekstvima od kuće ,sa svakodnevnim privodjen od strane MUP-a u Prihvatilište za

decu i omladinu. Sa smeštajem u Dom ’’Vasa Stajić’’, nastavio sa beţanjem i vršenjem

kr. dela, koja su sa odrastanjem dobijala na teţini , sve do ĉinjenja kriviĉnih dela iz ĉl.

169 (razbojništvo) kada je uz upotrebu fiziĉke sile oduzeo mobilni telefon, zbog ĉega je

2003 g. upućen u VPDom Kruševac. Zbog buntovnog i antisocijalnog ponašanja, i

odbacivanja svakog autoriteta ĉesto je upadao u intrepersonalne konflikte praćene

agresivnim ispadima. Period adaptacije je protekao u ĉestim tuĉama koje su

sankcionisane smeštajem u posebne prostorije. Nakon povratka iz VPDoma Kruševaca u

2006 g. je nastavio sa serijskim vršenjem kriviĉnih dela zbog ĉega je osudjen i 2008 g.

priveden na izdrţavanje kazne u KPZ za maloletnike u Valjevu

IV. RAZVOJNI PUT DELINKVENTA: OD ULICE DO MARICE

Uvod

Delinkventi potiĉu uglavnom iz mnogobrojnih i disfunkcionalnih porodica, uglavnom

opterećenih egzistencijalnim problemima. Sem toga jedan broj delinkvenata potiĉe iz

migracijskih porodica koje su nakon ratnih dešavanja izbegle iz ratnih podruĉija u

Hrvatskoj ili nakon bombardovaja NATO snaga 1999 g. sa Kosova . Kod većini tih

porodica došlo je do slabije integracije u novu sredinu, što je indirektno uticalo na

kriminalne radnje mladjih ĉlanova. Razvod roditelja, alkoholizam uglavnom oĉeva,

neprihvatanje od strane oĉuha ili maćeha, smrt jednih od roditelja, uglavnom oĉeva, i

bolećivost , odnosno peemotivnost majki su takodje faktori koju su stimulativni za

nastanak delinkvetnog ponašanja. U poremećenim supruţniĉkim odnosima, najveću cenu

plaćaju deca koja se odaju kriminalu ili zloupotrebi PAS-a.

Porodica

U disfunkcionalnim porodicma,kolje su usmerene na zadovoljavanje osnovnih

egzistencijalnih potreba, vladaju disharmonični odnosi. Otac je uglavnom odsutan od

kuće, ili zbog radnih obaveza u inostranstvu ili zbog alkohola koji je glavni

dezintegracioni faktor porodice, ali i utiĉe na nasilništvo u porodici ( bije majku pred

decom, troši nerazumno pare, stavlja joj pištolj usta. i sl. ) Otac je često u konfliktu sa

sinom , gde dolazi do inverzije uloga., kada sin postaje roditelj ocu. Dešava se takodje

do pojedini delinkveti prihvataju prihvatanja oĉeve figure identifikaciju., pruhvatajući

negativne obrasce njihovog ponašanja. Majka je preemotivna i uglavnom ima

opravdanje za postupke svoga sina, traţeći krivce u drugima ( ocu, lošem društvu, i sl. )


44

Psihološki profil

Intelektualna, emotivna i socijalna zrelost proseĉnog delinkventa su na nešto niţem

nivou razvoja. Teţi liderstu i dominaciji u grupi svojih asocijalnih vršnjaka. Ako nije

dominantan , onda je submisivan u odnosu na druge i povodljiv. Ţeljan dokazivanja.

Ima potrebu da sebe i svoju porodicu prikaţe u što boljem svetlu. Od emocija, kod

delinkventa zavisnika od PAS-a, dominiraju : agresija, depresivnost, nekontrolisanost,

stalna potreba za novim , niska plašljivost i nepoverenje. Prosečan delinkvent je

zavistan od PAS-a i od majke, prema kojoj gaji ambivalentan odnos. Sklon

hedonistiĉkom obrascu ponašanja.

PRIMARNI FAKTORI RIZIKA

Faktori rizika , odnosno , oteţavajuće okolnosti koje su doprinele oblikovanju

delinkventnog ponašanja, odnosno kriminalne inficiranosti su nastale pod uticajem

sledećih faktora:

Nezainteresovanosti roditelja, pre svega oca, ( koji se nalazi na dugogodišnjoj

robiji,u inostranstvu na privremenom radu u inostranstvu) . Sa druge strane,tu je

preemotivnosti majke, koja obiĉno ima opravdanje za sinovljeve postupke,traţeći

grešku u drugima. Postoji i feomen najmladjeg, prezaštićenog deteta, pri ĉemu su

roditelji bili blagi i popustljivi u vaspitanju. . Sve to skupa podrazumeva manifestaciju

nesredjenih porodičnih odnosa u kojima je osudjeni ţiveo, i gde je došlo do pucanja

porodičnog oklopa. Materijalni statusa porodice, se pojavljuje kao faktor rizika u dve ekstremne

situacije. Na jednoj strani imamo pre svega romsku populaciju, koja ţivi u krajnje

nefunkcionalnim socio- ekonomskim ulovima. Na drugoj strani imamo delinkvente

kojima su roditelji ispunjavali sve ţelje , kroz materijalno, slanjem novca i davanjem

velikog dţeparca, kao i kupovinu kola i motora. I u jednom i u drugom sluĉaju je

prisutna vaspitna zamemarenost i nedostatak kontrole od strane roditelja koji su

uglavnom razdvojeni. Sem toga , kao faktor delinkvetnog ponašana , pored skitnje moţe

biti i gubitak posla , zbog statusa tehnološkog viška, koji ga je doveo do kocke , i

vrešenja kriviĉnog dela.

Slobodno vreme i naĉin njegovog korišćenja je u direktnoj vezi sa delinkventnim

ponašanjem odnosno vršenjem kriviĉnih dela. Ono nastaje ,kao posledica izbegavanja

školskih obaveza, što stvara prostor za dokolicu ,i dezorganizovano i besciljno lutanje,

koje dovodi do druţenja sa problematiĉnim vršnjacima, sa kojima se poĉinje vršiti

kriviĉno delo. Većina osudjenih se u detinjstvu poĉinje baviti kolektivnim sportovima

( fudbal, košarka..) da bi u medjuvremenu prešla na borilačke veštine, brzu voţnju

motorima i pripadnost ratobornim navijačima a završila kao heroinski zavisnik.

Zdravstveni problemi roditelja, koji su obiĉno kulminirala smrću jednog ili oba

roditelja, što je takodje faktor vaspitne zapuštenosti koji utiĉu na delinkventno

ponašanje. U nekim porodicama imamo hendikepiranu majku ( slabovidost ili

gluvonemost ) ili izgledom hendikepiran otac ’’ grbav’’. U većini porodica oĉeva

bolest je povezana sa alkoholizmom , koji se u primitivnim sredinama ne tretira kao


45

bolest zavisnosti , koju treba leĉiti. Jedan broj oĉava se nalazi na leĉenju u duţevnim

bolnicma, najĉešće u Toponici kod Niša. Tu je i bolest samog osudjenog , kao što su epi

– napadi i astmatiĉne napade koji su uticali da se delinkvetno ponašanje struktuira,

nakon napuštanja redovnog školovanja.

REZIME :

Većina delinkvenata napušta svoje redovno školovanje, što svakako stvara veliki

prostor za dokolicu,skitnju i druţenje sa problematiĉnim vršnjacima , što dovodi do

vršenje kriviĉnih dela. U prekidu redovnog školovanja uoĉena su dva krizna perioda .

U O. Š. to je obiĉno šesti razred, koji najĉešće ponavlja ili biva izbaĉen iz škole

zbog neopravdanih izostanaka, sukoba sa drugim djacima i nastavnicima. Drugi krizni

period se javlja sa poĉetkom polaska u prvi razred srednje škole, gde najveći broj

osudjenika prekida dalje školovanje, sa pokušajima upisa u drugu školu ili vanrednim

školovanje. Sem problema sa školom, oni imaju problem ai sa drugim uĉenicima ali i sa

nastavnicima sa kojima ulaze i u fiziĉke sukobe. Jedino oni koji imaju podršku u

porodici uspevaju da’’ izguraju’’ srednju školu, i to uglavnom do III stepena, a redje ,

do IV stepena. Vrlo mali broj osudjenih nastavlja dalje školovanje na Faklultetu ili

Višoj školi. Oni to pokušavaju tokom kazne , više da bi se dokopali vanzavodskih

pogodnosti ( izlasci u grad ili odlasci kući) nego što stvarno imaju potrebu da steknu

diplomu. Praksa je pokazala i sa upisom u sredju školu , ide teško i da većina osudjenika

sprorijim tempom završava vanredno školovanje. U zatvoru se najbrţe stiĉe diploma

O.Š.

SEKUNDARNI FAKTORI RIZIKA

Prva institucija , posle porodice koja reagije na delinkvetno ponašanje je škola. Već

smo naveli da se tokom školovanja javljaju dva krizna perioda i to u O.Š. sa prelaskom

u više razrede, obično je kritičan VI razred. Drugi, kritiĉniji period je prelazak u

Sredju škoilu, kada većina delinkvenata napušta redovno školovanje, u prvom razredu

srednje škole. Prateći indikatori predelinkvetnog ponašanja su sukobi sa drugom decom,

sukobi sa nastavnicima i profesorima, slabe ocene, beţanje sa ĉasova, izbegavanje

nastave i sl. Nakon škole ’’nastupaju ’’ Centri , koji evidentiraju, pomaţu i predlaţu

Sudovima vaspitne mere, poĉev od pojaĉanih nadzora ( roditelja, staraoca ) do

zavodskih mera ( upućivanja u domove otvorenog i zatvorenog tipa). Sa punoletstvom

osudjeni se skidaju sa evidencije Sentra , što podrazumeva institucionalno i

sistemsko , podrţavanje delinkvetnog ponašanja, jer , samo brisanje iz evidencije ne

podrazumeva i da će osudjeni prestati sa vršenjm krivičnog dela. U mnogim

situacijama kada se prema osudjenom sprovodile mere PNOSA, PNORA na predlog

Centra, izrečene vaspitne mere, pa i upućenje u VPDom , nisu imale efekta, već su,

šta više , uticale da se delinkvetno ponašanje ĉvršće uobliĉi. To je uoĉeno posebno

kod osudjenih koji su prošli Domove u Nišu ’’Boţdarevac’’ ili ’’Vasu Stajić ’’ u

Beogradu, gde su i tokom boravka u ustanovama socijalne zaštite ĉinili kriviĉna dela.

Poznato je da veći broj štićenika u VPDomu u Kruševcu kalkulišu sa merom

upućenja , koja traje od šest meseci do pet godina, i koju oni zovu ’’ gumi kazna’’.

Većina štićenika njih tokom boravka u VPDomu Kruševac, napravi svesno kriviĉno

delo, obiĉno kradju, za koju dobije kaznu zatvora do jedne godine, ĉime praktiĉno ,

ubija ’’ dve muve’’ jednim udarcem. Tako štićenici sami rešavaju problem vremenski


46

nedefinisan mere koja moţe trajati i do pet godina. S druge strane dolaze u KPZ Valjevo

,kao sredju školu kriminala, koja im je prolazna stanica do kriminalnih fakulteta u

Zabeli , Nišu ili Sremskoj Mitrovici. U Valjevu ću da magistriram, a u Zabeli ću

doktorirati , kaţe osudjenik ,koji je pre’’ Kruške ’’ bio u Domu ’’Vasa Stajić’’ u

Beogradu.

Sudovi koji su u odnosu na Centre su superiorniji ,donose vaspine mere koje se

ne sprovode i nemaju pravog efekta, kao što je ukor, PNOR ili PNOS, što samo dodatno

pospešuje maloletnike u vršenju kriviĉnih dela. Primetno je da postoji oteţana

komunikacija izmedju Centara i Sudova, koji sporo ili uopšte ne reaguju na predloge

Centara za izricanje vaspitnih mera., koje ionako imaju slabog efekta. U situacijama

primene zavodskih mera, struĉni tima Centra kao najtešu sankciju ima mogućnost

predloga za upućivanje u VPDom u Kruševcu . Obiĉno za teţa kriviĉna dela , kao što

su ubistva, struĉne sluţbe Centra , samo formalno predlaţu KPZ za maloletnike u Va.

REZIME :

Odsustvo adekvatne roditeljske kontrole ( napuštanje jednog od roditelja, smrt jednog

ili oba roditelja) odnosno porodice i prekid redovnog školoavanja ( najĉešće poĉetak I

godine sredjen škole ), su glavni faktori u krimnalnom razvoju. Smatra se da se

socijalizacija proseĉnog delinkventa odvijala uz realne probleme, kao što je pogrešan

izbor društva, loš uzor za identifikaciju, i potreba za dokazivanjem u grupi, obiĉno na

progrešan naĉina ( kao što je recimo pripadnost grupi navijaĉa ) . Sve to dovodi do

izvršenja kriviĉnog dela, najĉešće imovinskog karaktera. Zbog kradje Sud na predlog

Centra izriĉe najĉešće vaspitnu meru UKOR, pa PNOS, PNOR. Obiĉno se dešava da

vaspitne mere nemaju efeka, odnosno da su ’’iscrpeljene realne mogućnosti za izricanje

vaspitnih mera u otvorenoj sredini’’. Nakon toga devijanti nastavljaju sa teţim

vršenjem kriviĉnih dela, preko posedovanja droge, nasilniĉkim ponašanjem,

razbojničkim kradjama, što sve , kulminira ubistvom.

Vaspitne mere koje predleţu nadleţni Centri za socijalni rad, izriĉu nadleţni sudovi

imaju vrlo malo efekta , pa i samo upućivanje u VPDom Kruševac, gde pojedini

štićenici svesno ĉine kriviĉna dela da bi vremenski neodredjenu meru od 6mes. do 5

god. ubrzali i pretvorili u definisanu kaznu. U svemu navedenom se pokazalo da

primarni faktori rizika ( sam osudjeni i njegova porodica ) imaju mnogo veći udeo na

formiranju delinkventnog ponašanja: Sekundarni faktori delinkvetnog ponašanja,

odnosno institucije kroz koje osudjeni prolazi ( poĉev od Centara za socijalni rad, preko

Sudova, Istrašnih zatvora pa sve do samih zatvora ) , su same po sebi generatori

delinkventnog ponašanja. Blagom kaznenom politikom, Centrima koji nemaju

mehanizme da ’’nateraju’’ maloletnika na saradnju , blagonaklonim sudovima i

zatvorima,proseĉan delinkvent je sklon riziĉnom ponašanju u samim ustanovama i

recidivu kada se ponovo najdje na slobodi . On već ima nauĉeno , oblikovano ponašanje

kroz navedene ustanove, sraĉunato ne na menjanje svoje liĉnosti i stavova, već na

ostvarenje neke sekundarne dobiti. Tako da devijantno ponašanje, predstavlja samo

uvertiru u delinkventno ponašanje, koje se, naţalost većim delom oblikuje i u samom

njegovom hodu kroz institucije, koje bi po svemu trebalo da se koriguju a ne – afirmiše.


47

KVANTITATIVNO/KVALITATIVNI PODACI

/ NA UZORKU OD 55 OSUDJENIKA/

PORODICA:

U uzorku od 55 osudjenika , Više od pedeset odsto osudjenih i potiĉu iz POTPUNIH

porodica.(29) U okviru NEPOTPUNIH porodica,(26) postoji bitna diferencijacija, na

osudjene koji potiĉu iz porodica koju je zadesila smrt ili pogibija jednog od supruţnika (

11)i razvod roditelja (10) što preteţe. Manji broj osudjenika potiĉe iz porodica koju je

napustio jedan od roditelja( 3) ( uglavnom je to otac) , iz vanbraĉne zajednice ( 2) a u

jednom ( 1)sluĉaju roditelj je na leĉenju u Psihijatijskoj ustanovi i jedan otac je ubijen.

OBRAZOVANJE :

Najveći broj osudjenih u uzorku je napustio sredju školu ( 17) pri ĉemu je prva godina

bila presudna, manji broj je prekinuo školu u završnim razredima. Slede osudjeni koji su

završili sredju školu, preteţno III stepen. ( 12) . Potom imamo deset ( 10) osudjenika koji

su završili O.Š. , od kojih je manji broj završio vanredno. Sedmorica ( 7) osudjenika nije

uspelo da završi O.Š, što je ekvilelentno broju osudjenih koji su završili zanate, preteţo

u VPD-omu Kruševac ili kurseve na slobodi . Nepismenih je trojica ( 3) dok je najmanji

broj osudjenih upisao Fakultet ili Višu školu (2).

RAZLOG PREKIDA ŠKOLOVANJA:

Najveći broj osudjenih je prekinuo školovanje zbog neopravdanih izostanaka, odnosno

izbegavanja nastave , zbog ĉega su praktiĉno izbaĉeni iz škole ( 12) . Potom slede

osudjeni koji su zbog nedostatka materijalnih uslova,prekinuli dalje školovanje

( 11) što treba prihvatiti uslovno, odnosno kao izgovor većine, koji su imali šansu a nisu

je iskoristi ( kao što je sluĉaj osudjenih iz VPD-oma Kruševac).Isti broj ( 7) je imalo loš

odnos sa nastavnicima ( verbalni sukobi, svajda..) i tuĉu sa drugim djacima . Dok su

fiziĉke sukobe sa nastavnicima imala ĉetiri ( 4) osudjena, jedan je udario direktora na

ekskurziji u Turskoj, dok je jedan istukao profesora fizike pred odeljenjem, jedan je

gadjao profesorku engleskog za prezervativom napunjenom vodom, a ĉetvrti skasijom

nastavnicu biologije u VI razredu O.Š. Isti broj je samoincijativno napustilo školovanje

( 4), smatrajući da sa školskom diplomom ne rešavaju sve probeleme u ţivotu. Jedan

osudjenik (1) nije nastavio dalje školovanje nakon O.Š. zbog hendikepa- lake mentalne

zaostalosti.

SLOBODNO VREME :

Dobar indikator kriminalnog ponašanja je slobodno vreme i naĉin njegovog korišeĉenja.

Kao što se moglo oĉekivati veći broj osudjenih( 35) provodi vreme provodi u društvu

sebi sliĉnih vršnjaka, koji su sebe našli: u militarizovanim grupama fudbalskih navijaĉa

( Grobari ,Forca, Blu bojsi,Divlja telad, ) treniranju borilaĉkih veština ( kik-boks i sl. ), :

voţnji skupih i brzih automobilima i motorima, ĉitanju ’’ struĉnih ĉasopisa ’’ kao što su

Metak, Kalibar i sl. i korišćenju PAS-a poĉev od marihunae, preko ekstazija, do kokaina i

heroina (intravenski i venski). Odlasku na splavove. Provodu sa devojkama.


48

Iznenadjuje podatak da je veći broj osudjenih ( 20) naveo i prosocijalne sadrţaje koje

upraţnjava u slobodno vreme, kao što je korišćenje kompijutera ( od beţanja u virtuelnu

stvarnost, preko slušanja muzike iz perioda svoji roditelja, do igrica i interneta ), slušanje

muzike, s tim da je narodna muzika u korelaciji sa krimianlnom opredeljenošću ( Sinan

Sakić , Dţej ) ,slušanje tehno – muzike u korelaciji sa zavisnošću od PAS-a., dok ’’stare

’’ dobre stvari mogu da budu u korelaciji sa prosocijalnom opredeljenošću. Sliĉno je i sa

ĉitanjem naovina, jer većina osudjenika ĉita ’’Kurir’’, ’’Pres’’ , ’’Blic’’ ( zbog rubrike

hronika ) . ’’Politika ’’ se izbegava , dok o listu ’’Danas’’ ne govorimo. Najatraktivnija

je ţuta štampa i ’’Skandal’’. Vrsta sporta je takodje u korelaciji sa opredljenjem.

Prosocijalni osudjeni su ugalvnom orjenitasina na kolektiven sportove : fudbal, košrka,

rukomet, odbojaka. Dok su individualni u korelaciji sa kriminalnom opredeljenošću . (

voţnja kajaka na brzim vodama ) kao što je i sklonost ka ekstremnim sporotovima, kao

što je skakanje na glavu.

PROFIL PROSEĈNOG OSUDJENIKA:

Nosi firmirane i skupe patike sa vazdušastim jastuĉićima i retko se javlja kod vaspitaĉa

da traţi vanredno telefoniranje ( što je znak da poseduje nedozvoljeno mobilni aparat). U

slobodnom vremenu je najĉešće u teretani gde besomuĉno diţe tegove i ’’pravi masu’’,

da bi bio što robusniji.Izbegava bilo kakave radne aktivnosti , kao što je ĉišćenje snega,

kopanje ili sredjivanje prostorija. Ima svoje robove koji ga sluţe. Ima tetovaţe na telu i

nadimak . Završio je O.Š. i zapoĉeo sredju školu koju je prekinuo u prvom razredu

.Pokušao je sa upisom u drugu i na kraju prekinuo školovanje. Tokom škole se tukao sa

drugim djacima i ulazio u verbalne sukobe sa nastavnicima. U ekstremnim situacijama

znao je da prebije razrednog starešinu jer ga je vredjao , ali i da udari direktora škole na

ekskurziji. U slobodno vreme poĉeo sa nekom kolektivnim sportom ( fudbal, košarka ) ali

je kasnije poĉeo da trenira borilaĉke veštine i da odlazi na fudbalske utakmice da bi se

’’ šibao sa murijom’’, i protivniĉkim taborom, krijući sve to od roditelja. U

medjuvremenu je postao korisnik PAS-a, preko marihuane stigao do heroina. Oboţava

lagodan ţivot : skupe automobile, brze motore, odlaske na splavove i provod sa

devojkama..Ako šta ĉita to je ’’struĉna’’ štampa ’’Metak’’, Kalibar’’, a za razonodu

’’Skandal’’. Prati dešavaja u hronici ,ţute štampe. Oboţava da gleda ’’Pink’’ televiziju.

Od politike jedino ga intresuje –Zakon o amnestriji. Kvazireligiozan.

PROFIL PROSEĈNOG OSUDJENIKA : povratnika iz VPD Kruševac

Kod povratnika iz VPdoma Kruševac preovladjuju imovinski delikti odnosno kriviĉna

dela teška kradja ( 8) , preko 50 % sluĉajeva . Nasilna krivična dela : Razbojništvo ( 5)

i razbojniĉka karadja (1 ) i nasilniĉko ponašanje ( 1) je prisutno do 50 %.

-Devet ( 9 ) povratnika je romske nacionalnisti, i potiĉe iz mnogobrojnih

disfunkcionalnih porodica u kojima su ostali ĉlanovi porodice ili u Domovina ili u

zatvorima, i spadaju u kategoriju delinkenata iz navike, smatrajući da je kriminal odnosno

kradje jedini naĉin da se preţivi. Ţive u veoma loši materijalnim uslovima. Jedan broj

njih je ušao u vanbraĉne veze sa maloletnicima, u kojim su rodjena deca.

- Kod povratnika koji su poĉinili kriviĉna dela razbojniĉke kradje i razbojništva,

nalazimo zavisnost od PAS-a , i to kako na nivou probatorstva ( maihuna, spid,ekstazi ) ,

tako i na nivou zavisnosti od heroina.


49

- Povratnici iz VPDoma uglavnom imaju završenu O.Š. , jedan broj ima samo IV

razreda O.Š. dok su u Kruševcu završili kurseve za vodonstalatera, frizera, livca, auto

elektriĉarski i metalostrugarski zanat, kome se na slobodi nisu posvećivali.

ZATVORSKA VIKTIMOLOGIJA

U praksi se veoma malo paţnje poklanja ugroţenim osudjenicima odnosno

kompleksnom fenomenu ugroţenih osudjenih tokom izdrţavnja kazne zatvora .

Moţe se reći da u osudjeničkoj populaciji postoje latetne ţrtve, koje su to postale

zbog svoje psihološke predisponiranosti – submisivnosti ( lakmislenosti,

naivnosti,gluposti..) Socijalno predisponirne ţrtve su oni osudjeni koji nemaju

kriminlnu karijeru ali potiču iz materijalno situiranih porodica , i tako postaju lak

plen za’’ reketiranje’’. Ţrtva – provokator medju osudjenim su pre svega cinkaroši,

koji svojim ponašanjem, prenošenjem informacija formalnom sistemu ugroţavaju

funkcionisanje neformalnog sistema. Ugroţeni mogu biti i osudjeni koji su tokom

sudjenja ’’namestili’’ nekog svog kolektivca, da bi dobili manju kaznu,što se takodje

sankcioniše. U zatvoru postoje i laţne ţrtve koje preko ugroţene pozicije , koju

predimenzioniraju, pokušavaju da ostvare neku sekundarnu korist, bolje radno mesto,

tretman. U zatvoru je najteţe uočiti razliku izmedju prave ţrtve i onih koji

manipulišu sa ugroţenošću.

VRSTE KRIVIĈNIH DELA NA UZORKU OD 84. OSUDJENIKA.

Tabela 1.

Vrsta kriviĉkog dela broj % Rang

1. Kradja ĉl. 203 1 1,19 8

2. Teška kradja ĉl. 204 17 20,24 2

3. Razbojniĉka kradja ĉl. 205 2 2,38 7

4. Razbojništvo ĉl. 206 20 23,80 1

5. Teške telesne povrede ĉl. 121 2 2,38 7

6. Nasilniĉko ponašanje ĉl. 344 11 13,09 4

7. Silovanje ĉl. 171 1 1,19 8

8. Iznuda ĉl. 214 2 2,38 7

9. Falsifikovanje novca ĉl.223 1 1,19 8

10. Droga ĉl. 246 12 14,28 3

11 . Izazivanje opšte opasnosti 2 2,38 7

12. Ometanje sluţbenog lica 1 1,19 8

13. Teško delo protiv bezbednosti

saobraćaja ĉl. 297

2 2,38 7

14. Ubistvo u pokušaju ĉl. 113 /30 4 4,76 5

15. Teško ubistvo u pokušaju ĉl. 114/30 3 3,57 6

16. Ubistvo ĉl. 113 3 3,57 6

U K U P N O 84 100%


50

Rezime :

Kriviĉno delo broj %

1. Razbojništvo ĉl. 206 20 23,80

2. Teška kradja ĉl. 204 17 20,24

3. Droga ( posed. prodaja i korišćenje ) ĉl. 246 12 14,28

4. Nasilniĉko ponašanje ĉl. 344 11 13,09

5. Ubistvo u pokušaju ĉl. 113 /30 4 4,76

6. Teško ubistvo u pokušaju ĉl. 114 i Ubistvo 113 3 ( 6 ) 3,75

7. Teške telesne povrede ĉl. 121 i Iznuda ĉl. 214

Bezbednost u saobraćaju ĉl. 249 i Opšta opasnost

4 ( 16) 2,38

8. Silovanje ĉl. 171 , Falsifikovanje novca ĉl. 233

Ometanje sl. lica, Kradja ĉl. 203

4 ( 16) 1,19

Zakljuĉak : Droga je ’’ skrivena ’’ u razbojništvu, teškim i razbojniĉkim kradjama

,nasilniĉkom ponašanju i teškom ubistvu u pokušaju. Dok kriviĉna dela u kojima su

nastupile smrtne posedice sem ’’klasičnog ’’ Ubistva su i Nasilniĉko ponašanje, Teške

telesne povrede i Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Ukoliko se uzorak izdiferencira na osudjene na kaznu do godinu dana i preko

jedne godine, dobijamo realniju sliku o uĉestalosti kriviĉnih dela bez obzira na

visinu kazne.

Tabela 2.

VRSTE KRIVIĈNIH DELA KOD OSUDJENIH DO JEDNE GODINE

ZATVORA – UZORAK 37


1. Kradja ĉl. 203 1 2,70 5

2. Teška kradja ĉl. 204 10 27,02 1

3. Razbojniĉka kradja ĉl. 205 2 5,40 4


5. Falsifikovanje novca ĉl. 223 1 2,70 5

6. Nasilniĉko ponašanje ĉl. 344 4 10,81 3

7. Droga ĉl. 246 6 16,21 2

8. Izazivanje opšte opasnosti 2 5,40 4

9. Ometanje sluţbenog lica 1 2,70 5

U K U P N O 38 100%


51

Rezime :


1. Teška kradja ĉl. 204 i Razbojništvio ĉl. 206 10 ( 20) 27,02

2 Droga ĉl. 246 6 16,21

3. Nasilniĉko ponašanje ĉl. 344 4 10,81

4. Razbojniĉka kradja ĉl. 205 i izaz. opš. opas. 2 ( 4) 5,40

5. Kradja ĉl. 203 i Ometanje sl. lica 1 ( 2) 2,70

Zaključak :

Osudjeni kojima su izreĉene minimalne kazne do jedne i jedne godine , su preteţno

poĉinili kriviĉna dela imovinskog kataktera .( teške kredje, razbojniĉke kradje i

kradje.,falsifikovanje novca . Droga je na drugom mestu , što je samo pokazatelj njene

sveprisutnosti jer se i kod kratkih kazni nalazi skrivena iza razbojništva , razbojniĉkih i

teških kradja., nasilniĉkog ponašanja. Nasilničko ponašanje , odnosno nasilna kriviĉna

dela, takodje pokazuju svoj trend, jer je uoĉljivo i medju ’’ malim ’’ kaznama :

razbojništvo i razbojniĉke kradje , izazivanje opšte opasnosti, ometanje sluţbenog lica ali

i nasilniĉko ponašanje na utakmicama su prisutna u skoro 50 % sluĉajeva, -48,18%.

..

Tabela 3.

VRSTE KRIVIĈNIH DELA KOD OSUDJENIH PREKO JEDNE GODINE

ZATVORA – UZORAK 47


1. Teška kradja ĉl. 204 7 14,89 2


3. Teške telesne povrede ĉl. 121 2 4,25 6

4. Nasilniĉko ponašanje ĉl. 344 7 14, 89 2

5. Silovanje ĉl. 171 1 2,13 7

6. Iznuda ĉl. 214 2 4,25 6

7. Droga ĉl. 246 6 12, 76 3

8. Teško delo protiv bezbednosti

saobraćaja ĉl. 297

2 4,25 6

9. Ubistvo u pokušaju ĉl. 113 /30 4 8,51 4

10. Teško ubistvo u pokušaju ĉl. 114/30 3 6,38 5

11. Ubistvo ĉl. 113 3 6,38 5

U K U P N O 84 100%


52

Rezime :


1. Razbojništvo ĉl. 206 10 21,27

2. Teška kradja ĉl. 204 i Nas. ponašanje ĉl. 344 7 (14) 14,89

3. Droga ( posed. prodaja i korišćenje ) ĉl. 246 6 12,76

4. Ubistvo u pokušaju ĉl. 113 /30 4 8,51

5. Teško ubistvo u pokušaju ĉl. 114 i Ubistvo 113 3 ( 6 ) 6,38

6. Teške telesne povrede ĉl. 121 i Iznuda ĉl. 214

Bezbednost u saobraćaju ĉl. 249 i Opšta opasnost

2 ( 6) 4,25

8. Silovanje ĉl. 171 , 1 2,13

Zakljuĉak :

Kod osudjenih preko godinu dana preovladjuju kazne nasilnog karaktera, kao što su

razbojništvo i nasilniĉko ponašanje ali i krvni delikti : ubistvo, ubistvo u pokušaju, teško

ubistvo u pokušaju i teške telesne povede.. Medju seksualnim deliktima , silovanje je

najopasnije kriviĉno delo udruţeno sa razbojništvom, što u uzorku predstavlja 68,16 %

osudjenih na veće kazne. .Droga se takodje pojavljuje kao i kod kratkih kazni , na

trećem mestu,što je samo pokazatelj da se i kod njih posedovalje , korišćenje i prodaja

droge krije iz razbojništva, teških kradja i nasilniĉkog ponašanja. Izdojeni imovinski

delikti ( teška kradja,razbojništvo , iznuda su prisutni u 40,36 % .

NASILNA KRIVIĈNA DELA u kojima se oduzima ţivot , povredjuje ili ugroţava

ţivot su najprisutnija u ĉitavom uzorku novopridolih osudjenika i to kroz izvršene :

I. KRVNE DELIKTE ( svi oblici napada na ţivot i telesni integritet ţrvte ) :

- Ubistvo , pokušaj ubistva ĉl. 113/ ĉl. 30

i Teški pokušaj ubistva ĉl. 114 /ĉl.30 ............................ 10 / 11,90 %

- Nasilniĉko ponašanje ĉl. 344 ........................... 11 / 13,09 %

- Teške telesne povrede ĉl. 121 ............................ 2 / 2,38 %

- Silovanje ĉl. 178 ............................ 1 / 1,19 %

II. IMOVINSKE DELIKTE :

- Razbojništvo ĉl. 206 ............................. 20/ 23,38 %

- Razbojniĉke kradje ĉl. 205 ............................... 2 / 2,38 %

Ukupno : 54,32 %


53

III.OSTALА KRIVIĈNA DELA , vezana za nasilna kriviĉna dela u kojima se

povredjuje ili ugroţava neĉiji ţivot :

- izazivanje opšte opasnosti ............................................................... 2 / 2,38 %

- ometanje sluţbenog lica .............................................................. 1 / 1,19 %

- teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja .

sa smrtnim posledicama .......................................................... 2 / 2,38 %

Ukupno : 5,95 %

Svega : 60, 27 %

IV. SAMO IMOVINSKI DELIKT :

- Kradja, teška kradja ,iznuda , falsifikovanje novca ....................25 %

- Razbojniĉak kradja i razbojništvo ....................... 25 %

Ukupno : 50,00 %

V.DROGA : .............................................................. 12 / 14,28 %

ZAKLJUĈAK :

Konzumiranje alkohola i zavisnost od PAS-a -Droga su okidači za skoro sva

nasilna kriviĉna dela : razbojništva, teške kradje,razbojniĉke kradje i pokušaje teškog

ubistva..... Droga je ’’ skrivena ’’ u razbojništvu, teškim i razbojniĉkim kradjama

,nasilniĉkom ponašanju i teškom ubistvu u pokušaju. Dok kriviĉna dela u kojima su

nastupile smrtne posedice sem ’’klasičnog ’’ ubistva su i Nasilniĉko ponašanje, Teške

telesne povrede i Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Osudjeni kojima su izreĉene minimalne kazne do jedne i jedne godine , su preteţno

poĉinili kriviĉna dela imovinskog kataktera .( teške kredje, razbojniĉke kradje i

kradje.,falsifikovanje novca . Droga je na drugom mestu , što je samo pokazatelj njene

sveprisutnosti jer se i kod kratkih kazni nalazi skrivena iza razbojništva , razbojniĉkih i

teških kradja., nasilniĉkog ponašanja. Nasilničko ponašanje , odnosno nasilna kriviĉna

dela, takodje pokazuju svoj trend, jer je uoĉljivo i medju ’’ malim ’’ kaznama :

razbojništvo i razbojniĉke kradje , izazivanje opšte opasnosti, ometanje sluţbenog lica ali

i nasilniĉko ponašanje na utakmicama su prisutna u skoro 50 % sluĉajeva, -48,18%.

Kod osudjenih preko godinu dana preovladjuju kazne nasilnog karaktera, kao što su

razbojništvo i nasilniĉko ponašanje ali i krvni delikti : ubistvo, ubistvo u pokušaju, teško

ubistvo u pokušaju i teške telesne povede. što u uzorku predstavlja 68,16 % osudjenih

na veće kazne.. Medju seksualnim deliktima , silovanje je najopasnije kriviĉno delo

udruţeno sa razbojništvom, .Droga se takodje pojavljuje kao i kod kratkih kazni , na

trećem mestu,što je samo pokazatelj da se i kod njih posedovanje , korišćenje i prodaja

droge krije iz razbojništva, teških kradja i nasilniĉkog ponašanja. Izdvojeni imovinski

delikti ( teška kradja,razbojništvo , iznuda ) su prisutni u 40,36 % sluĉajeva.


54

SVE VASPITAĈKE PODELE

Uz nedostatak jesnog profesionalno identiteta profesije zatvorskog vaspitaĉa, na

marginalizaciju Sluţbe za tretman utiĉu i mnogobrojne vidljive i nevidljive podele, koje

se godinama stvaraju preteći da dovedu u pitanje vaspitni rad u zatvorima.. Jedan od

nevidljivih podela je u primarnoj struĉnosti, odnosno završenom fakultetu, pri ĉemu se

favorizuju vaspitaĉi koji su završili Defektološki fakultet i one ostale, koji su

prevashodno završili Filozofski faklultet ( Pisholozi, sociolozi, andragozi..)

Medju ostalima psiholozi, ipak, imaju blagu prednost, dok se ostali baš moraju

pomuĉiti da bi dokazali svrhu svog postojanja u zatvoru. U poslednjih par godina

medju vaspitaĉima se stvorila jedna nevidljiva podela , na vaspitaĉe ’’ konzervativce’’,

one koji navodno vuku nazad i ’’reformatore’’ koji navodno uvode nove naĉine rada sa

osudjenima , u vidu timova, radionica, programa, seansi…Pod konzervativce se prećutno

podvode oni vaspitaĉi koji u svom radu primenjuju Individualno – korektivni rad sa

osudjenima. Reformatori koji su skloni da u svom radu koriste skraćenice, pa tako pod

IPT – eom , valjda, podrazumevaju Individualnu primenu tretmana dok se Porodiĉna

grupna terapija naziva- PGT. I JEDNI I DUGI svoj rad zanivaju na SISTEMU

TRETMANA. Sve do par godina u zatvoru je bilo nezamislivo da se sa osudjenima

sprovodi GRUPNI RAD. Nepoverljivo i konzervativno zatvorsko rukovodstvo je to

opradavalo nedostatkom struĉnih kadrova, odnosno vaspitaĉa koji su navodno

edukovani za grupni rad. Takodje kao razlog se navodilo i to da grupni rad i rad sa

grupom nije isto. Iza svega , pored formalne nekompetentnosti kao obrazloţenja, stojao

je i zapravo i strah rukovodilaca , da pojedini vaspitaĉi preko grupnog rada ne ojaĉaju i

postanu uticajniji, da ne kaţem moćniji. Zato je individualno – korektivni rad prihvatljiv

model koji se moţe podjednako koristiti i kao model za rad sa osudjenima, ali i naĉin

kontrole i ograniĉenja vaspitaĉkog rada.

Do promene u radu sa osudjenim licima se krenulo od maloletrnika, tako da je

napravljen Tim za maloletnike, koga ĉine svi relevantni predstvanici svih zavodskih

sluţbi koje su u ukljuĉne u proces prevaspitanja. Kao prednost Tima za maloletnike

org. D. Marković u svom izveštaju za 2009 g. navodi da ’’ znaĉaj postojanja tima u

poredjenju sa drugim vaspitnim grupama i njihovim naĉinom rada ( individulano-

korektivni rad p.r. Ţ.K. ) se ogleda u transparentnosti pristupa problemima , kao i

ĉinjenici da se svakom osudjeniku posveti dovoljno paţnje’’. Uz realnu ĉinjenicu da su

maloletnici osudjeni koji su uglavnom poĉinili najteţa kriviĉna dela, mahom ubistva, ne

mogu se oteti utisku da su tu i mnogi sitemski propusti koji su doveli do toga da se

tokom prošle godine kod maloletnika desilo veći broj ekstremnih sluĉajeva, kao što je

bekstvo osudj. Alaksandar Savić ’’Panda’’, pokušaj samoubistva maloletnika Obrada

Opaćića ali i maloleltnika koji godinama na sebe skreće paţnju gutanjem metala. (

Lakatuš Gorana ) .Od sistemski propusta, moţda najbolje govori nakaradna organizacija

vaspitaĉa, u kojoj vaspitaĉica koja vodi maloletnike sa ’’ kruga’’ sedi u Upravi, a da su

maloletnici koji su rasporedjeni u reţiji, bez potrebe utopljeni u 9. i 10 vas. grupi. O

izdvajanju maloletnika u okviru reţije kao posebne grupe, iluzorno je govoriti.

Dosadašnji naĉin rada Tima za maloletnike se odvojao po onom narodnom principu :

’’Puno babica, kilava deca’’, pri ĉemu je ne malu ulogu u porodjajnim mukama dobio i


55

naš veliki ’’ struĉnjak’’ med.tehniĉar Ţ. Jeftić, koga osudjeni iz milošte zovu

veterinarom.

I u ’’konzervativnom’’ Indivuidualno- koretkivnom radu sa osudjenima, vaspitaĉ i

pored malog manevarskog prostora ima mogućnost da utiĉe na grupu, preko

odrţavanja redovnih sastanaka koji su se nekada odvijali jednom meseĉno, svojim

predlogom za tretmane ali i individualnim i organizovanim izvodjenjem osudjenika u

grad na osnovu ĉl. 88. Nekada je organizovano izvodjenje bio institut koga je u svom

radu pored organizatora slobodnog vremena ( izvodjenje osudjenih uglavnom sa

tretmanima na bezen i pozorišne predstave ) primenjivao i vaspitaĉ koji vodi vaspitnu

grupu, kako bi tako što većem broju osudjenika dao šansu da napreduju u tretmanu.

Od pre par godina poĉeo je da se primenjuje program Pripreme osudjenih lica za ţivot

po izdrţavanju kazne u koji su ukljuĉeni osudjeni koji su u tretmanima i koji koriste

vanzavodske pogodnosti. Ovaj program po meni nema relanu svrhu svog postojanja, sem

što moţe koristiti sluţbenim licima koji u njemu uĉestvuju za bekstvo iz zatvorske

monotonije. Osudjenima koji već koriste vanazvodske pogodnosti, ova vrsta izlazaka je

nepotrebna. Poslednje organizovano izvodjenje osudjenih lica u manastir Ćelije se

ralizovao 18.02.2010 g. Ĉetiri vaspitaĉa su izvela ĉetiri osudjenika , od kojih je

jedan i osudjenik Miljan Stanojević ( A 2 potkategorija ) koji je devet godina u našoj

ustanovi i od pre pet godina koristi vanzavodske pogodnosti.

Takodje projekat Prevencije HIV/SODE koji se već drugu godinu relizuje u našoj

ustanovi, se sprovodi kroz edukativne radionice. Nosioci ovih programa su izgeda

pogrešno shvatili svoje priosustvo i angaţovanje, smnatrajući da se preko

organiozovanih edukacija leĉe zavisnici od HIV-a- Jer kako drugaĉije objasniti potrebu

da se podaci o zaraţenim osudjenicima kriju kao drţavan tajna, smatrajući pogrešno da

je u sakrivanju i prikrivanju podataka o HIV zaraţenim osudjenicima propust ustanove.

Mnogo veći propust i slabost ustanove je upravo u prikrivanju podatata o zaraţenim

osudjenima HIV-om kojić će uvek biti u osudjeniĉkoj populaciji i korelaciji sa

narkomanijom .

Sliĉno je i sa ’’Maratoncima’’ odnosno programu za razvoj socijalnih veština , u kome

su se ojaĉavali osudjenici iz neformalnog osudjeniĉkog sistema, ( osudj. Guzijan , braća

Jovanović ) i koji su sami sebe ocenili sa visokom ocenom . A ’’reformatori’’ su preko

izveštaja posalali poruku ’’konzervativcima ’’, navodeći da ’’ odole predrasudama i

provokacijama kako od strane osudjenih tako i od sluţbenih lica i da razviju

komunikaciju i toleranciju kako unutar grupe tako i van nje o ĉemu govori njihov

pojedinaĉni napredak u tretmanu’’.

I za kraj jedan zakljuĉak : Bez obzira kako se sve nazivao rad sa osudjenim , on u

budućnosti neće trpeti improvizaciju. Svrha uspešnog i dobrog rada sa osudjenima je

pre svega dobra organizacija, a ne jedan pojedinac koji će sve organizovati ( M. Boţić )

koja će omoćuti da se teret teškog i mukotrpnog vaspitaĉkog rada podjednako podeli na

sve. Kada se bude radio posao za sebe i osudjene , a ne za rukovodioce i minoistrastvo,

onda moţe se govoriti o uspešnom vaspitnom radu. Sve do tada biće nezadovoljn i

osudjeni i oni vapitaĉi koji pokušavaju da rade svoj posao jer se njohov rad ne vidi.

Ono što se odomaćila kao posebna praksa u posednjim godinama, to je da je u zavodu

zamrla svaka inicijativa. Odnosno retko će ko uraditi bilo koji posao a da to ne vidi

naĉelnik, kao što naĉelinik ništa neće uraditi a da to ne vidi upravnik. Sa najviše ţara se

rade oni izveštaji koji se šalju u Ministarstvo. Zato je svaka nova ideja i inicijativa

zamrla i ugušena jer sve se radi da bi se dobili sitni bodovi od rukovodilaca.


56

PRIMER JEDNOG VASPITNOG KONCEPTA

Sa naĉinom rada vaspitaĉa J. L. se ne slaţem godinama, jer on u svom radu favorizuje

bezobrazne, agresivne i kriminalno orjentisane osudjene, a zanemaruje one koje su

fiziĉki slabi, bolesni i prosocijalno orjentisani. On to radi godinama a da za to nema

nikakvu sankciju. Ĉak šta više njegov naĉin rada sa osudjenima je prećutno prihvaćen ,

a i nagradjen solidnom ocenom od vodećih ljudi u ustanovi. Preko ponašanja osudjenog

G.Ţ.4 zvanog ’’Vojnik’’, moţe se videti celokupna strana katastrofalnog koncepta kojeg

vas. L. primenjuje u svom radu godinama, a da mu niko na to ne skreće paţnju. U svemu

tome on i dalje nastavlja sa ostrašćivanjem osudjenika protiv svojih kolega. U

proteklom periodu on je to radio tokom 2004 g. kada organizovao peticiju osudjenika

protiv mene uz pomoć kriminalnog i agresivnog osudjenog I. M., zvanog ’’Pegla’’. Da u

svom radu sa osudjenima i ponašanju prema meni J. L., ništa nije promenio upravo

pokazuje i ponašanje osudjenog G.Ţ. , koji se , bez ikakvog razloga u poslednje vreme

veoma negativno ponaša prema meni.

Do prve ’’varnice’’ izmedju mene i pomenutog osudjenika Ţ. je došlo u sredu

10. februara 2010 g. prilikom ulaska u moju kancelariju , kad sam pri ulasku u

’’vaspitaĉki tunel’’ naišao na osudjenog Ţ., koji nije pokazao nameru da se pomeri kako

bi neometano prošao. Osudjeni se tek na moju intervenciju reĉima, povratio unazad i ja

sam ušao u svoju kancelariju. Sutradan 11.2010 g. ja sam prilikom ulaska u svoju

kancelariju , doţiveo neprijatnost od osudjenog Ţ. i to sve u prisustvu njegovog

vaspitaĉa J. L., koji je prisustvovao celom toku dogadjaja. Najpre, prilikom

otkljuĉavanja moje kancelarije pored mene su prošli vas., L., jedan kratko podšišani

osudjenik i osudjenik Ţ. . Kratko podšišani mi se lepo obratio dok , je osudjenik Ţ.

prošao pored mene i podrignuo, ispred Molitvenog doma, dovoljno jako da se moţe

ĉuti. Ovaj vrlo bezobrazan i prostaĉki naĉin komunikacije osudjenog ja sam njegovom

vaspitaĉu J. prokomentariosao reĉima: ’’ Ovaj sad moţe i da prdne’’. Oĉito

skoncetrisan na moje reĉi osudjeni Ţ. je odgovorio : ’’ A moţe i da jebe’’. Kada sam

ĉuo šta je osudjeni Ţ. rekao , ja sam mu prišao i rekao da, nakon toga što je rekao sada

moţe i da me udari . Na ove moje reĉi osudjeni Ţ. je odgovorio reĉima : ’’ S kim se

ovaj svadja’’? Nakon svega pozvao sam osudjenog Gorana Ţivanovića na razgovor u

svoju kancelariju i skrenuo mu paţnju na njegovo negativno ponašanje prema meni.

U Valjevu ,


POSTROJAVANJE I BUDJENJE

Da se mladi straţari na poseban naĉin uvode u posao, uverio sam se 02.08.2010

g. kada sam, po dolasku na posao, iz svoje kancelarije ĉuo u Prijemnom odeljenju ,

4 Osudjeni G. Ţ. kako smo nezvaniĉno saznali je zbog nedoliĉnog ponašanja prema radniku sl.

obezbedjenja već bio kaţnjen sa samicom od petnaest dana. Takodje mesecima je fiziĉki maltretirao

starog i bolesnog osudjenog N. G., kome je otimao sve što pazari na kantini. Nedozvoljeno na svojoj ruci

nosi sat koga je takodje na prevaru oteo od drugog osudjenika. Glavni je u otimanju paketa .


57

bespotrebnu jaku naredbu izgovorenu , verovatno iz STRAHA -deranjem : ’’Ajmo ,

stroj !’’. To je inaĉe komanda koja se praktikuje od sluţbenih lica koja ulaze u Prijemno

odeljenje i na taj naĉin se utvrdjuje brojno stanje i proverava identitet osudjenih. Pošto se

u poslednjih godinu dana prisustvo Sluţbe obezbedjenja u Prijemnom odeljenju svelo na

registrovanje brojnog stanja osudjenika, smatram da je ovo deranje bespotrebno i da

jedino doprinosi dizanju tenzija u Prijemnom odeljenju. Takodje, smatram, da nedostatak

radnika sluţbe obezbedjenja, od kojih većina doţivljava kao kaznu boravak i rad sa

novopridošlim osudjenima u Prijemnom odeljenju, ne moţe se nadoknaditi ad-hok

prisustvom straţe, već jedinim kontinuiranim radom, kakav u našem zavodu jedino

postoji od strane Sluţbe za tretman, odnosno vaspitaĉa koji rade u Prijemnom odeljenju.

Sa druge strane posao vaspitaĉa – sociologa koji bez vike i dreke , odrţava mir u

Prijemnom odeljenju niko ne vidi i ne vrednuje. Taj nevidljivi rad, izgleda nikome, nije

bitan. Od vaspitaĉa u Prijemno odeljenju se jedino oĉekuje, opservacija konkretnog

osudjenog i higijena vaspitaĉkog hodnika sa pripadajućim WC-eom ?. Presek stanja, sem

aţuiranja tabele za Naĉelnicu, i atmosfera u prijemnom odeljenju, takodje nije bitna.

Ona se verovatno dobija od ’’struĉnijeg’’ lica, kao što je redar prijemnog odeljenje, inaĉe

osudjenika. Vaspitaĉ Prijemnog odeljenja je takodje iskljuĉen iz procesa izvodjejna

osudjenih na raspored , koji se sprovodi na tragikomiĉan naĉin. Naime, i ako vaspitaĉ-

sociolog u hodniku ima kljuĉ od prijemnog i moţe da otvori vrata za izvodjenje

osudjenika iz Prijemnog kod svog novog vaspitaĉa on se sa sve stvarima ( kesama,

kartonskim kutijama i sl. ) najpre vodi na rasporedijivanje u Upravu kod Naĉelnice

sluţbe za tretman, i nakon toga pored deţurana , gde se predaje papir deţurnom

nadzorniku. ( koji je izgleda nabitniji u svemu i zbog ĉega osudjenik sa stvarima ide u

Upravu ) ) Bespotrebno se pravi kruţenje osudjenika koji se rasporedjuje u vaspitnu

grupu i upućuje na informativni razgovor kod novog vaspitaĉa. Inaĉe da se vratim na

bespotrebno deranje od strane sluţbe obezbedjenja koje sam , kako sam ĉuo od pojedinih

osudjenika, sprovodi i prilikom budjenja osudjenika u Internatu. Inaĉe nerešen

adekvatan naĉin budjenja osudjenih lica, koji bi trebalo da se sprovodi zvonom ili

trubom , je svojevremeno doveo do nepotrebnog instaliranja vaspitaĉa u zgradi Pogona -

Tehniĉke pripreme, što je krajnje nepotrebno. To je pored ostalog isforsirala i straţa sa

’’19’’ da ne bi radila svoj posao, budjenje osudjenih u reţiji ( deveta i deseta vaspitna

grupa ) što se bespotrebno stvorilo kao radna obaveza vaspitaĉa. U poslednje vreme ,

primećujem da se primenjuju represivne mere prema osudjenim , postrojavanjima uza

zid gde se zadrţavaju po nekoliko sati. Nadam se da te represivne mere se neće poĉeti

primenjivati prema vaspitaĉima što je nakada bila praksa u ratnim situacijama.

08. ferbura 2010 g. soc.Ţeljko Krstić, vaspitaĉ

ALTERNATRIVNE SANKCIJE

Pripreme za alternativne sankcije u Srbiji, koje podrazumevaju da osudjeni do tri godine

mogu izdrţavati svoje kazne van zatvorskih zidina, uveliko su u toku. Sem Beograda u


58

kojem je već poĉela da se sprovodi nova vrsta izdrţavanja kazne, pominje se šest

gradova u Srbiji gde se preko Okruţnih zatvora, uvode nove vrste sankcija i ’’ sistem

kaţnjavanja ĉini humanijim i efikasnijim.’’ ( S. Malović) . Mada se u javnosti uveliko

priĉa o novom modelu izdrţavanja kazne, vrlo malo se govori o kriterijuma koji

odredjuju jasnu granicu izmedju ’’ slobodnjaka’’ i zatvorenika. Sem pomenutih tri

godine i ’’ako je kriviĉno delo poĉinjeno iz nehata’’ ( D. Joka ) ne zna se da li će rad u

javnom interesu biti primenjivan na osudjene povratnike ili one koji su prvi put poĉinili

kriviĉno delo. Takodje, vrlo malo se govori odakle će se regrutovati poverenici koji će

biti zaduţeni za sprovodjenje alternativnih sankcija, mada se zna da bi taj posao mogli

najbolje da obavljaju iskusni zatvorski vaspitaĉi. Insistira se na ĉinjenici da će

’’osudjenim gradjanima’’ do tri godine, biti omogućeno da kaznu odrade kroz rad u

javnom interesu , u javnim preduzećima.

Praksa u radu sa osudjenima kroz korišćenje posebnih prava, odnosno

vanzavodskih pogodnosti ( izlazak u grad, odlazak kući na vikende i godišnje odmore )

je pokazala da medju osudjenicima, postoji velika razlika izmedju onih koji su

osudjeni do jedne godine zatvora i onih preko jedne godine, bez obzira na vrstu

izvršenog kriviĉnog dela. Zbog svega toga, prema osudjenima do jedne godine se

primenjuju blaţi kriterijumi i oni mogu da napreduju brţe u tretmanu , na svakih petnaest

dana i da koriste vanzavodske pogodnoisti, pod uslovom da nisu upitanju višestruki

povratnici. Sa alternativnim sankcijama se iskljuĉuje takodje jedan od bitnih kriterijuma

,za odredjivanje poĉetnog tretmana, a to je da li je osudjeni sam došao na izdrţavanje

kazne ili je priveden.

Sem toga u sadašnjoj praksi zatvorski tretman odredjuje i podatak da li osudjeni

pored aktuelne kazne koju izdrţava ima novi kriviĉni postupak u toku ili ne. Sve su to na

neki naĉin pokazatelji kriminalne inficiranosti, koja bi trebalo da bude najbitniji faktor

u odredjivanju naĉina izdrţavanja kazne. Koliko je meni poznato jedino zatvori imaju

Prijemna odeljenja gde rade struĉnjaci ( psiholozi, pedagozi i sociolozi ) koji se bave

procenom liĉnosti osudjenih, ali i odredjivanje stepena neĉije kriminalne inficiranosti.

Sudovi , koliko mi je poznato , nemaju struĉnjake koji to mogu valjano da odrade i

procene.

Moţada ponajbolji primer za inzijansiranost kritrerijuma za alternativne sankcije daju

osudjeni za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja , popularno nazvani ’’

saobraćajci’’. Većina njih je poĉinila teška kriviĉna dela u kojima je nastradalo jedno ili

više lica, takodje gradjana. U svemu tome postoje veoma bitne razlike. Odnosno da li je

osudjeni poĉinio kriviĉno delo pod uticajam alkohola ili ne. Da je pomogao ţrtvi ili je

pobegao sa lica mesta. Da li postoji osećaj krivice prema poĉinjenom kriviĉnom delu a

da nije samo verbalno izraţen. Od svega je veoma bitan i viktimološki aspekt , preko

koga se sagledava osudjenikov odnos prema ţrtvi , a, preko koga bi se najbolje odredila

vrsta sankcije.

PREDMET : FUNKCIONISANJE PRIJEMNOG ODELJENJA U KPZ VALJEVO

Obraćam Vam se iz ĉisto moralnih i profesionalnih razloga, da bih predoĉio trenutna

dešavanja oko Prijemnog odeljenja naše Ustanove, koja se svakim danom komplikuju

pretvarajući u APSURD. Naime , ’’od kako je gavran pocrneo’’ Prijemno odeljenje je

funkcionisalo kao : karantin, izolacija i Odeljenje za ispitivnanje liĉnosti. Kao


59

dugogodišnjem vaspitaĉu verovatno Vam je poznata praksa rada u Prijemnom odeljenju

, kada su se fiziĉki odvajali osudjeni koji su opservirani od onih koji to nisu. Takojde ,

osudjeni za prekrašaj, koliko mi je poznato su izdvajani u posebnu prostoriju, sadašnju

Crkvu.

ANARHIJA

Ono što se trenutno dešava u Prijemnom odeljenju poprima obrise anarhije, jer

se na jednom malom prostoru nalaze izmešani višestruki povratnici i prvi put osudjeni

maloletnici i mladja punoletna lica. U najavi je da se u Prijemnom odeljenju nadju i

prekršajno osudjeni sa teritorije Valjeva. Sve to dovodi do relativizacije, odnosno

identiĉnog pristupa osudjenom na desetogodišnju kaznu, kao i prekršajno osudjenog

na mesec dana. Sa smeštajem u istu spavaonu i svakodnevni boravak , šalje se

opasna poruka da izmedju ( ubice, razbojnika i prekršajca ) zapravo, nema razlike.

MITAR

Zar sluĉaj osudjenog Mitra iz Uţica koji je bukvalno divljao u Prijemnom

odeljenu ili najnovija dešavanja oko prvi put osudjenog Ţeljka Velimirovića , koji se

nalazi od 01.05. 2009 g. u KPDom Bolnici u Beogradu posle samo par dana

provedenih u Prijemnom, ne govore dovoljno da je ’’ eksperiment ’’ spajanja

povratnika i ’’ naših’’ osudjenika ( maloletnika i mladjih punoletnih do 23 godine )

nemoguća misija. I pored svih , loših iskustava mi se pozivamo na Rasporedno rešenje,

tehniĉke uslove i prenatrpanost Istraţnog zatvora, male kapacitete Prijemnog odeljenja

što je verovatno realnost. Medjutim, šta bi bilo da je Prijemno odeljenje ’’puno’’ sa

našim pravim osudjenima ( maloletnicima i mladjim punoletnim licima do 23 g. ). Gde

bi bili smeštani stariji osudjenici – povratnici, kao i gde bi se prihvatali prekršajno

osudjeni.?

DINAMIKA

Po mom skromnom mišljenju do ove apsurdne situacije, na koju su svi

ravnodušni, je došlo jer iracionalni zatvorski sistem po nekoj svojoj ustaljenoj logici

dugo godina afirmiše i stimuliše nerad, a sputava i kaţnjava pravi profesionalni rad .Jer , kako da drugaĉije tumaĉim svoju profesionalnu aktivnost u Prijemno odeljenju

gde se nalazim od sredine prošle godine, nego kao ’’ kaznu’’ koja je usledila nakon

mog agilnijeg i dinamiĉinijeg rada u opservaciji novopridošlih osudjenika.

Pre mog rasporedjivanja u Prijemno odeljenje, novopridošli osudjeni su spavali na

podu , jer se sa njima radilo sporijim tempom. Na moj profesionalni rad u Prijemnom

odeljenju umesto adekvatne stimulicije , sistem je delovao ’’ represivno’’ ubacujući

prekobrojne povratnike iz Istrage, sa tendencijom da se ’’kaţnjavanje’’ nastavi, sa

ubacivanjem prekršajaca u Prijemno odeljenje.


60

REDAR PRIJEMNOG

Da u svemu ne bih bio liĉan i subjektivan, navešću još neke sistemske

objektivne propuste koji dovode do urušavanja Prijemnog odeljenja. Naime , poznato

je da se u rad sa novopridošlim osudjenima koji se nalaze u Prijemnom odeljenu ,

ukljuĉene sve zavodske sluţbe izuzev sluţbe za Upošljavanje. Odnosno, preko P.O. se

prelama rad Sluţbe obezbedjenja, Sluţbe prevaspitanja , Opšte suţbe ( matiĉne

evidencije ) i Zdravstvene sluţbe. Medjutim, ono što je problem da u svemu tome ne

postoji sluţba koja je glavni nosilac posla , i shodno tome sluţbeno lice koje bi bilo

’’glavno i odgovorno ’’ za sprovodjenje svakodnevnih aktivnosti u Prijemnom

odeljenju. U svemu okoštali sistem razmišlja o izboru adekvatnog redara - osudjenika,

koji bi objedinjavao i povezivao rad svih navedenih sluţbi, vodeći novopridošle

osudjen na lekarski pregled, u matiĉnu sluţbu, u Upravu kod vaspitaĉa, na redarstva.

Izbor redara podrazumeva i kompromis sa neformalnim osudjeniĉkim sistemom koji u

izboru redara igra bitniju ulogu od formalnog sistema ,birajući ’’svog’’ ĉoveka na

mesto redara Prijemnog. .( sluĉaj oko redara Danila Ivaniševića govori upravo o tome ).

SISTEMATIZACIJA

Do obezglavljenja Prijemnog odeljenja, pored ostalog je došlo i kao posledica

tumaĉenja propisa pojedninih rukovodilaca u Upravi koji ĉesto istiĉu da po novoj

sistematizaciji Prijemno odeljenje praktiĉno i ne postoji. Kao argument se istiĉe

aktuelna sistematizacija koja ne ’’ priznaje ’’ postojanje Prijemnog odeljenja uprkos

ĉinjenici da postojeći ZIKS ( zatvorski Ustav ) ,ali i Pravilnik o kućnom redu i te kako

tretira postojanje Prijemnog odeljenja.

Sve navedeno je dovelo do toga da se prektiĉno ne zna ko je ’’Gazda’’u Prijemnom

odeljenu odnosno pravi i odgovorni domaćin, koji bi vodio raĉuna o svemu što se u

Prijemnom dešava. Najbliţi Prijemnom odeljenu je svakako sociоlog , ĉija se

kancelarija nalazi u ’’vaspitaĉkom tunelu’’ i koji je po prirodi posla najviše upućen

na Prijemno odleljenje .Sluţba obezbedjenja u P.O. ulazi ''s vremena na vreme ’’ -

sporadiĉno. Sistem i u ovom sluĉaj deluje degradirajuće , pretvarajući sluţbeno lice –

sociologa u higijeničara vaspitačkog hodnika sa pripadajućimWC-ceom. Gospodine

Upravniĉe , da li je uredu da sluţbeno lice, odnosno sociolog u Prijemnom odeljenju

bude pretvoren u higijeniĉara ? Da li je to normalno, pardon, moralno ? Ipak je

neprirodno.

Predlog : Odrediti sociologa iz Sluţbe prevaspitanja, za glavno i odgovorno lice u

Prijemnom odeljenju.

U Valjevu, 05.08.09 g. Ţeljko Krstić, sociolog


61

JEDNA ZATVORSKA PRIĈA

Ja sam za jednu spontanu zatvorsku priĉu, u kojoj ne bi puno pametovao i pokušao da

vas impresioniram sa time šta ja radim u zatvoru . O zatvoru postoje mnoge predrasude ,

sa kojima sam se i ja suoĉio na poĉetku moga rada. Medjutim, vrlo brzo sam shvatio , da

je reĉ o jednom teškom ali i ’’ muškom’’ poslu. , koga sam doţiveo kao liĉnu

satisfakciju. U ţivotu nisam nauĉio da beţim od problema, naprotiv, da se suoĉavam sa

njima i da ih rešavam. U pet godina , koliko radim u zatvoru, bio sam u nebrojeno

situacija , nakon kojih sam razmišljao da napustim zatvor , i da se posvetim lagodnijem

poslu , ako je to moguće. Pobedila je neka moja upornost i potreba da samom sebi

dokaţem da sam dorastao оvom poslu. Imao sam u poslu i lepih i ruţnih stvari. Osudjeni

su protivu mene pisali dve-tri peticije i traţili od uprave da me skloni, jer su me

doţivljavali kao smetnju ostvarenja njihovim zamislima. Nisam se predao. Šta bi bilo da

sam posle prve peticije pobegao iz zatvora, niko se ne bi setio da sam postojao a kamoli

radio u zatvoru. Vrlo je vaţno da ĉovek u svom ţivotu ima neki svoj cilj. Ne mora on da

bude samo vezan za materijalno sticanje. Ima ĉovek i nekih svojih ideala, principa. I one

su kod mene jaĉe od materijalnih za koje neću reći da nisu bitne, ali nisu ni presudne.

Ja sam na poĉetku svog rada u zatvoru imao problema sa profesionalnim identitetom,

jer sam pre toga radio pet razliĉitih poslova ( novinar, agent, profesor, rad na carini ) .

Kada sam poĉeo da radim u zatvoru, pitao sam se ko sam, šta sam, šta ja tu radim,i kako

ću na svom mestu da budem aktivan. Imao sam loš i hladan prijem. Pojedine kolege su

isticale, da to što sam do sada radio da mi ne treba za posao vaspitaĉ u zatvoru. , dok su

iz drugih sluţbi savetovali da ĉitam novine u kancelariji i da se puno ne mešam u svoj

posao. Slušao sam samog sebe i izabrao ’’teţi profesionalni put’’,5 da budem aktivan na

poslu. Tek nakon pet godina, ušao sam u lagodnije , da znam šta mi je posao i da znam

gde mije mesto u sistemu. To je vrlo vaţno jer ĉovek u obiĉnom ţivotu treba da uhvati

’’kopĉu’’ sa realnošću, i da ne pomisli da se sve vrti oko njega i da svet poĉinje da da se

menja od kada on poĉinje da radi . Mudrost je da shvatiš da u svakom poslu treba da

postoji vreme u kome ćeš ući u tajne zanata koje se stiĉu iskustvom i ne pišu ni u jednom

udţbeniku. Jer neko moţe da bude odliĉan student, a da se na radnom mestu ne snalazi

najbolje. Takodje, osetio sam da u svakom poslu postoji veliki raskorak izmedju teorije i

prakse. Da bi ĉovek moga da ovlada bilo kojom profesijom, on mora najpre da ovlada i

mnogim sitnim detaljima koji će mu kasnije pomoći . Sistematiĉnost i opušteniji pristup,

bez mnogo pametovanja su stvari koje se ĉoveku vraćaju kasnije. Bitno je da se odrţiš na

poĉetku, da ne padneš pod neka iskušenja i da budeš svoj , bez obzira na osudjene i

šefove. I kada te prihvate onakvim kakav jesi, a ne kakvim bi voleli da te vide, onda je

lako i tebi i njima. U ovom poslu drţao sam se nekih svojih principa, kriterijuma, kojih

se ne odriĉem. U svom poslu ali i ţivotu , borim se za istinu u pravdoljubivost, i to je

moj moto koji mi daje snagu, van materijalnog.

5 Posle deset godina provedenih u zatvoru shvatio sam da zatorski sistem deluje na pojedinca nekom

svojom unutrašnjom logikom, po kojoj se profesionalni rad sputava i kaţnjava , dok se istovremno

nerad , stimuliše i afirmiše.


62

ZLATNI SAT ZA HEROIN

Svima je već jasno da je droga glavni problem, našeg posleratnog društva, koja

se najmanje rešava institucionalnim putem. Narkomani i ozlojedjeni njihovi roditelji,

snalaze se kako znaju i umeju. Oni koji bi trebalo da reaguju preventivno slabo se

javljaju. Drugi, mnogo bitniji koji bi trebalo da adekvatnim terapijama i metodama leĉe

narkomane, ne reaguju. U svemu tome pojedinici , preuzimaju inicijativu i brzim i

represivnim metodama, za dobre pare ’’leĉe’’ zavisnika od koga je i Bog dig’o ruke.

Većina ljudi se u svemu ponaša u skladu sa narodnom izrekom : ’’ Tudja ruka svrab ne

češe ’’. A da ćemo se svi ĉešati , pokazatelj je podatak da na ilegalnom trţištu droge

dnevno u Srbiji cirkuliše milion evra.

HEROIN

To je najopasnija droga, koja košta izmedju 15 i 30 evra, po gramu,u zavisnosti od

kvaliteta i ĉistoće. Na našem ilegalnom trţištu najzastupljeniji je Turski heroin zbog

svoje cene i osobina., koji kod nas stiţe preko Kosova, i ima procenat ĉistoće od 65 do

80 odsto. Od jednog kilograma takvog heroina, uz pomoć raznih supstanci ( smedji

šećer,baza i sl. ) mešanjem se dobija 4,5 kg. za uliĉnu prodaju, što umnogostruĉuje

njegovu vrednost. Heroin se prodaje u razliĉitim koliĉinama :

- Desetka ( deset grama ) se prodaje za 150 do 250 evra.

- Petica , petarda ( pet grama ) se prodaje za 75 do 125 evra.

- Kec – miš ( jedan gram ) se prodaje za 15 do 30 evra.

- Polutka, lutka , pola miša ( polovina grama ) se prodaje za 7 do 15 evra.

- Kvoter , ter ( ĉetvrtina grama ) se prodaje za 3,5 do 7 evra.

Heroin izaziva najaĉu fiziĉku i psihiĉku zavisnost . Ima jako analgetiĉko dejstvo na telo i

veoma opuštajuće deluje na psihu. Ta dva dejstva izazivaju veoma jak sofisticiran

uţitak, jaĉi i od seksualnog zadovoljstva. Zavisnici od heroina, koji se ’’navuku’’ na

njega, to postiţu brzo jer im heroin pruţa utisak da je to sve što im treba u ţivotu. Sve

ostale stvari im postaju nevaţne ( porodica, škola, posao,sport...) Sa korišćenjem heroina

poĉinje izolacija u imaginarni svet, koji mali broj zavisnika teško napusti. U zavisnosti

od labilnosti karaktera i inteziteta korišećenja ( 5 do 7 gr. dnevno ) , dolazi do faze ,

kada je heroin preko potreban. Fiziĉka zavisnost se manifestuje bolovima u kostima,

ledjima , kolenima i zglobovima i zavisnik ima osećaj da su organi u telu zamenili

svoja mesta. Istovremeno se javlja proliv, povraćanje i naravno hladan znoj. Organizam

heroinskog zavisnika mora da ’’dobije svoje sledovanje’’ da bi mogao da funkcioniše ’’

normalno’’ , a za ’’ rad’’ je potrebna malo veća doza od prethodne. U praksi jednog

narkomana to izgleda ovako : ’’Kvoter da se ’’ sredi ’’ a , malo više – kviter ipo, pola

grama da se opusti.’’ U ove faze dolaze uglavnom narkomani iz siromašnih slojeva,

deca iz radniĉke klase ili sa sela , zato što nemaju uvek novca za heroin. Da bi došli do

novca za heroin , oni poĉinju da kradu ili da varaju. Neko krade dragocenosti iz kuće ili

novac od roditelja, a neko pravi razbojništva, krade kola, obija trafike i stanove ....Posle

izvrešenog kriviĉnog dela , odlaze kod dilera na ’’šemu’’.


63

Dileri su veoma prefigani i pohlepni likovi, koji svoje ţrtve , potencijalne

narkomane vrebaju uglavnom po komšiluku u kome ţive, sredjim školama. Dileri koji

prodaju heroin, ’’naoruţani’’ mobilnim telefonima ,u belim terenerkama i skupim

patikama, uglavnom sede kući i ĉekaju mušterije da im se jave. Zatim se na skrivenim

mestima ( haustorima, podrumima , parkovima i sl. ) nalaze sa ’’ mušterijama’’ i

završavaju posao. Mete su ima ’’likovi’’ ĉiji su roditelji imućni ( imaju dobar posao,

voze dobra kola i sl. ) . Sve poĉinje polako, natenane...Potencijalni narkomani se poznaju

sa dilerima od ranije iz vidjenja. Diler poĉinje svoju igru reĉima :’’Evo, uzmi čisto da

probaš’’. Zatim kada se ţrtva primi , diler ide sa par ĉašćavanja, i konaĉno posle par

puta , preseca igru reĉima :’’E, slušaj , nije to moje , ne mogu robu za dţabe stalno da ti

dajem !’’.

Vremenom narkoman, koji se ’’navuĉe’’ ponestane para . Izbezumljen dolazi kod

svog dilera sa zlatnim satom , koji je prethodno ukrao od oca ili dede, i koji vredi dve –

tri hiljade evra. Diler uzima sat kao ’’rem’’ i daje narkomanu dva grama heroina. Ako u

medjuvremenu ne donese pare, sat ostaje dileru . Naravno, narkoman nikada ne donese

pare, jer se boji krize, i uzima nove koliĉine..Zavisnici od heroina, vremenom postaju

svesni svoje nesreće, ali to neznaĉi da mogu da prekinu sa drogiranjem, jer ne znaju

više za ’’ sveto i prokleto’’. Gube karakter i više im ništa nije vaţno osim droge. Ţive

izolovani u svom svetu. Druţe se samo sa onima od koga imaju materijalnu korist. Izlaze

iz kuće samo kada su u potrazi za novcem ili drogom. Kada se ’’urade’’, ništa im nije

vaţno , zaboravljaju na juĉe i ne misle na sutra. Kada kriziraju i ne mogu da nadju

novac , jer posle nekoliko meseci nisu sposobni ni da kradu, ni da prevare a iz kuće su

prodali sve što je vredno, obijaju apoteke zbog ’’trodona ’’,’’ bensedina i drugih lekova

koji im skidaju krizu.

Posle godinu dve, takvog ţivota postaju socijalni otpad, psihiĉki i fiziĉki oronuli,

nesposobni za bilo kakav ţivot bez droge. Odbaĉeni od normalnog sveta, ili umiru od

prevelike doze, ili dobiju neku bolest ( sida , hepatitis ..) ili završavaju u zatvoru.

Uglavnom im nema spasa. Ĉak i oni koji zbog kriviĉnih dela kradja i razbojništva

dolaze u zatvor, posle izlaska na slobodu poĉinju opet da se drogiraju. Za njih u 80 do

100 odsto sluĉajeva, nema rehabilitacije.

Heroin je najteţa i najopasnija droga po ĉoveka . Svuda je dostupna i po veoma

niskim cenama. Sve ostale droge u poredjenju sa heroinom ,po pogubnim efektima i u

stepenu do koje mere ruiniraju ĉoveka, ’’ smešne ’’ su i deluju kao da nisu droge. Oni

koji su bili zavisnici od heroina tvrde :’’Hedoin je droga sveo ostalo su vrste ’’.

Šta je sve droga :

1. HEROIN ( DOP, HORS, PDO, ŢUTO..) 1 g. 20 eura , 1 kg. 10.000 eura

- boja : drap / ţuta

- agregatno stanje : prah /kamen

- naĉin korišćenja : ušmrkivanjem / igla – kuvanje sa limuntusom

- efakat : spušta raspoloţenje, ’’ stvara rupe u glavi’’

2. KOKAIN : cena .........................1 g. od 50 do 100 eura , 1 kg. -50.000 eura

- boja : belo

- stanje : prah/ kamen

- naĉin korišećenja : ušmrkivanje – igla

- efekat : diţe raspoloţenje


64

3. MEŠAVINA – HEROIN/KOKAIN:

- efakat : brza lopta ’’ speed bol ’’.

4. SPEED ( sintetički kokain ) ..................................... ........... 1 g. - 20 eura.

bele boje, diţe raspoloţenje, koristi se gutanjem ( kuglica) i ušmrkavanjem

5. SKUNK ( modifikovana trava – ’’in dor ’’, pravi se kući ) ........ 1 gr. 10 evra.

6. MARIHUANA ( TRAVA) ( gandţa, vutra, dţidţa, mara..)

prave se dţointi ................................................ 500 din. paket/1 g -3 g .

1 kg. 700-1500 eura.

7. HAŠIŠ ( ŠIT ) u obliku ĉokolade , i mrvi se , prodaje se na gram . 1 gr. 500 din.

1

8. LSD ( sliĉice ) – ’’Hofman’’ i ’’Pamela Anderson’’ - 20 eura sliĉica.

9. EKSTAZI ( EKSEERI ) : tablete , raznih boja , veliĉina i oblika , 200 din.

jedan ekser.

Sedam godina mi je nešto falilo, sada znam šta je, rekao mi je narkoman, posle

sedmogodišenje pauze, nakon koje je probao heroin.Narkomanu je najteţe kada ga

uhvati kriza . Prvo im počinje psihička kriza. U glavi ima je samo heroin, mora da ga

nadju po svaku cenu. Muškarcima je lakše. Da bi došli do njega u stanju su da kradu,

otimaju ,pljačkaju. Devojkama je mnogo teţe. One počinju da uzimaju pare od

roditelja. Kad to stane , onda uzimaju od koga moţe da se uzme ( babe, dede,

poznanika ,kumova..) Najteţi period za devojke nastaje kada nemaju od koga da

uzmu. Onda podaju same sebe za novac. Potom odlaze kod dilera i tu padaju

svakakve ucene. Jedna maloletnica je pristala da joj ugase deset cigareta na guzi, za

gram heroina. Posle psihičke krize ,ide fizička kriza , koja je mnogo teţa. Zavisnika od

heroina počinje sve da boli,svaki deo tela. Počinje da se preznojava. Čas mu je zima a

čas vrućina. Izgubi kontrolu, piša i sere u gaće. Sve što pojede odmah povrati. Čupa

kosu od muke. Smrdi k’o leš..

SHVATIO SAM DA JA NE UZIMAM DROGU NEGO DROGA MENE

HEROIN JE DROGA SVE OSTALO SU VRSTE

KOKAIN TE PODIŢE A HEROIN SPUŠTA

JAKA VOLJA I JAK KARAKTER REŠAVAJU SVE PROBLEME.

RAD ZATVORSKOG VASPITAČA NA REALIZACIJI OSUĐENIČKOG TRETMANA

Documents