Qudmila Popovi} KONTRASTIVNA GRAMATIKA SRPSKOG I ... · IX.7. Raportivna evidencijalnost i epistemi~ka modalnost . . . 326 Raportivna evidencijalnost i epistemi~ka modalnost . . .

Qudmila Popovi}

KONTRASTIVNA GRAMATIKA SRPSKOGI UKRAJINSKOG JEZIKA:

TAKSIS I EVIDENCIJALNOST

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS

DEPARTMENT OF LANGUAGE AND LITERATURETHE SERBIAN LANGUAGE AS COMPARED TO OTHER LANGUAGES

Book 3

Ljudmila Popovi}

CONTRASTIVE GRAMMAR OF SERBIANAND UKRAINIAN LANGUAGE:TAXIS AND EVIDENTIALITY

Accepted at the X meeting of the Department of Language and Literatureof 20th Decembar, 2011, on the basis of reviews presented by Predrag Piper,

corresponding member of the SASA and A. P. Zahnitko, correspondingmember of the NASU

Editor

PREDRAG PIPER

BELGRADE 2012

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

ODEQEWE JEZIKA I KWI@EVNOSTISRPSKI JEZIK U PORE\EWU SA DRUGIM JEZICIMA

Kwiga 3

Qudmila Popovi}

KONTRASTIVNA GRAMATIKA

SRPSKOG I UKRAJINSKOG JEZIKA:

TAKSIS I EVIDENCIJALNOST

Primqeno na H skupu Odeqewa jezika i kwièvnostiod 20. decembra 2011. godine na osnovu referata

dopisnog ~lana SANU Predraga Piperai dopisnog ~lana NANU A. P. Zahwitka

Urednik

PREDRAG PIPER

BEOGRAD 2012

CIP — Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

811.163.41’36:811.161.2'36811.163.41’367811.161.2'367

POPOVI], Qudmila, 1965–

Kontrastivna gramatika srpskog i ukrajinskog jezika: taksis i evi-dencijalnost / Qudmila Popovi}. — Beograd : SANU, Odbor za srpskijezik u pore|ewu sa drugim jezicima, 2012 (Beograd : Poligraf). — 446str. ; 25 cm. — (Srpski jezik u pore|ewu sa drugim jezicima / Srpskaakademija nauka i umetnosti, Odeqewe jezika i kwièvnosti ; kw. 3)

Na nasl. str.: Primqeno na X skupu Odeqewa jezika i kwièvnosti od20. decembra 2012. godine na osnovu referata dopisnog ~lana PredragaPipera i dopisnog ~lana A. P. Zahwitka. — Na spor. nasl. str.: Contra-stive Grammar of Serbian and Ukrainian Language: Taxis and Evidentiality /Ljudmila Popovi}. — Tira` 400. — Summary: Contrastive Grammar of Ser-bian and Ukrainian Language: Taxis and Evidentiality. — Bibliografija:str. 431–445.

ISBN 978-86-7025-576-0

a) Srpski jezik — Ukrajinski jezik — Kontrastivna analizab) Srpski jezik — Sintaksas) Ukrajinski jezik — SintaksaCOBISS.SR-ID 191905036

IzdajeSrpska akademija nauka i umetnosti

Odbor za srpski jezik u pore|ewu sa drugim jezicima

Priprema za {tampuDavor Pal~i}[email protected]

Tira` 400 primeraka

[tampaPoligraf

© Srpska akademija nauka i umetnosti, 2012

SADR@AJ

Sadràj

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130.1. Semanti~ki okviri kategorija taksisa i evidencijalnosti . . . 130.2. Funkcionalno-semanti~ko poqe taksisa . . . . . . . . . . . . . . 140.3. Pojam valentnog taksisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160.4. Pojam evidencijalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

TAKSIS U SRPSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19I. Taksisne konstrukcije u srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

I.1. Vrste taksisnih konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19I.2. Relativni glagolski oblici u taksisnim konstrukcijama . . 26

II. Nevalentni primarni taksis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42II.1. Taksis anteriornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

II.1.1. Taksisne zavisnosloène re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . 42II.1.1.1. Zavisnosloène re~enice sa neprofilisanim tak-

sisnim veznikom kad(a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43II.1.1.2. Taksis anteriornosti u konstrukcijama sa vezni-

cima otkad(a), od kad(a), otkako . . . . . . . . . . . . . . . . 48II.1.1.3. Zavisnosloène re~enice sa profilisanim tak-

sisnim veznicima po{to, nakon {to u funkcijipokazateqa neutralne anteriornosti . . . . . . . . . . . . . . 54

II.1.1.4. Zavisnosloène re~enice sa profilisanim tak-sisnim veznicima — distalna anteriornost . . . . . . . 59

II.1.1.5. Zavisnosloène re~enice sa profilisanim tak-sisnim veznicima — kontaktna anteriornost. . . . . . . 60

II.1.2. Taksisne konstrukcije sa gerundima . . . . . . . . . . . . . . . 65II.1.3. Taksisne konstrukcije anteriornosti sa deverbati-

vima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68II.1.4. Transformacija taksisnih konstrukcija . . . . . . . . . . . . 74

II.2. Taksis simultanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76II.2.1. Taksis potpune simultanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

II.2.1.1. Zavisnosloène re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77II.2.1.1.1. Zavisnosloène re~enice sa veznikom kad(a) 77II.2.1.1.2. Taksis simultanosti u zavisnosloènim re-

~enicama sa veznicima otkad(a), od kad(a), ot-kako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

II.2.1.1.3. Zavisnosloène re~enice sa profilisanimveznikom dok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

II.2.1.1.4. Evolutivna simultanost u konstrukcijamasa veznikom kako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

II.2.1.2. Taksisne konstrukcije simultanosti sa gerundima 87II.2.1.3 Taksisne konstrukcije sa deverbativima i profi-

lisanim predlozima / predlo{kim izrazima tokom,u toku, za vreme, prilikom, u trenutku, kao i ne-profilisanim predlozima u, pri, na, kod, za, kroz . . 93

II.2.2. Delimi~na simultanost1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96II.2.3. Delimi~na simultanost2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

II.3. Taksis posteriornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104II.3.1. Zavisna situacija prekida glavnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

II.3.1.1. Konstrukcije sa veznikom dok i ekspletivnom ne-gacijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

II.3.1.2. Konstrukcije sa veznicima kad(a), dok i adverbi-ma taman, samo {to u glavnoj re~enici . . . . . . . . . . 105

II.3.2. Neutralna i kontaktna posteriornost . . . . . . . . . . . . . . 107II.3.2.1. Konstrukcije sa veznikom pre nego {to . . . . . . . 107II.3.2.2. Konstrukcije sa veznikom kad(a) u funkciji tak-

sisa posteriornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113II.3.3. Taksisne konstrukcije posteriornosti sa gerundima . 114II.3.4. Taksisne konstrukcije sa deverbativima i predlozi-

ma pre, pred, uo~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115II.3.5. Distalna posteriornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

II.4. Taksis pri ponavqawu situacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117II.4.1. Taksisne konstrukcije anteriornosti . . . . . . . . . . . . . . 117II.4.2. Taksisne konstrukcije simultanosti pri ponavqawu

situacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123II.4.2.1. Potpuna simultanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123II.4.2.2. Nepotpuna simultanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

II.4.3. Posteriornost u taksisnim konstrukcijama pri pona-vqawu situacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

II.4.3.1. Zavisna situacija prekida glavnu . . . . . . . . . . . . . 128II.4.3.2. Neutralna, kontaktna i distalna posteriornost

pri ponavqawu situacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

II. 5. Taksis u istorijskom prezentu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

III. Nevalentni sekundarni taksis (NST) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131III.1. NST sa zna~ewem uzroka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132III.2. NST sa zna~ewem namere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143III.3. NST sa posledi~nim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146III.4. NST sa uslovnim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148III.5. NST sa dopusnim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153III.6. NST sa zna~ewem na~ina radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155III.7. NST u konstrukcijama sa poredbenim klauzama . . . . . . . . . 156

6 KONTRASTIVNA GRAMATIKA SRPSKOG I UKRAJINSKOG JEZIKA

IV. Valentni taksis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 158IV.1. Glagoli sa jednim predikatskim aktantom . . . . . . . . . . . . . . 158IV.2. Specijalizovani slu`beni taksisni glagoli . . . . . . . . . . . 168

TAKSIS U UKRAJINSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

V. Taksisne konstrukcije u ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . 171V.1. Struktura i paradigma glagolskih oblika u ukrajinskom

jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177V.2. Relativni glagolski oblici u taksisnim konstrukcijama . 192

VI. Primarni taksis i sredstva wegove realizacije . . . . . . . . 201VI.1. Taksis anteriornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

VI.1.1. Taksisne zavisnosloène re~enice . . . . . . . . . . . . . . . 201VI.1.1.1. Vezni~ko-korelativni i zameni~ko-korelativni

kompleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204VI.1.1.2. Tipovi sintaksi~kih odnosa izme|u glavne re-

~enice i zavisne klauze u taksisnoj konstrukciji . . . 208VI.1.1.3. Taksisne konstrukcije sa veznicima koli, àk u

funkciji pokazateqa neutralne anteriornosti . . . . . 210VI.1.1.4. Neutralna anteriornost u konstrukcijama sa ve-

znicima všdkoli, všdtodš àk, z tih pšr àk . . . . . . . . . . 220VI.1.1.5. Konstrukcije sa profilisanim taksisnim ve-

znikom pšslà togo àk — neutralna anteriornost . . . . 229VI.1.1.6. Konstrukcije sa profilisanim taksisnim ve-

znicima æoèno, tšlâki, ledâ, ledve (æo), li{, àktšlâki, àk skoro, koli tšlâki, tšlâki li{, tšlâki-no,tšlâki æo — kontaktna anteriornost . . . . . . . . . . . . . 234

VI.1.1.7. Profilisani veznici tšlâki … àk, tšlâki æo… àk, tšlâki-no … àk, ledve … àk u taksisnim kon-strukcijama prekinute anteriornosti . . . . . . . . . . . . . 238

VI.1.1.8. Pluskvamperfekat u funkciji iskazivawa pre-kinute anteriornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

VI.1.1.9. Distalna anteriornost u zavisnosloènim re-~enicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

VI.1.2. Taksisne konstrukcije anteriornosti sa gerundima . . 241VI.1.3. Taksisne konstrukcije sa deverbativima i profili-

sanim predlozima pšslà, po, vslšd za/slšdom za, za, z,vslšd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

VI.2. Taksis simultanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247VI.2.1. Potpuna simultanost. Zavisnosloène re~enice . . . . 248

VI.2.1.1. Konstrukcije sa veznicima koli, àk . . . . . . . . . . . 248VI.2.1.2. Odnos simultanosti u konstrukcijama sa vezni-

cima všdkoli, všdtodš àk, z tih pšr àk . . . . . . . . . . . . . 253

Sadràj 7

VI.2.1.3. Odnos simultanosti u konstrukcijama sa profi-lisanim veznicima doki, poki, dopoki, v toè ~as àk,tim~asom/tim ~asom àk, todš àk, v mšru togo àk . . 255

VI.2.2. Taksisne konstrukcije simultanosti sa gerundima . . 257VI.2.3. Taksisne konstrukcije sa deverbativima i predlozi-

ma na/v moment, odno~asno z/vodno~as z (šz/zš), kao ineprofilisanim predlozima u, na, za, poràd z (šz, zš),poru~ z (šz, zš), z (zš, šz), pri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

VI.2.3.1. Taksisne konstrukcije sa evolutivnim predlo-zima v mšru, u hodš, u procesš, z perebšgom, naršvnš z . . 263

VI.2.3.2. Taksisne konstrukcije sa predlozima pšd ~as,protàgom/na protàzš/vprodov`, odno~asno z/vod-no~as z u funkciji temporalnih kvantifikatora . . . 264

VI.2.4. Delimi~na simultanost1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265VI.2.5. Delimi~na simultanost2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

VI.3. Taksis posteriornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274VI.3.1. Zavisna situacija prekida glavnu . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

VI.3.1.1. Konstrukcije sa veznicima poki, doki, dopokii ekspletivnom negacijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

VI.3.2. Neutralna, kontaktna i distalna posteriornost . . . . 277VI.3.2.1. Konstrukcije sa veznicima per{ nš`, pered tim

àk, do togo àk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277VI.3.2.2. Taksisne konstrukcije posteriornosti sa vezni-

cima poki, doki, dopoki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280

VI.3.2.3. Taksisne konstrukcije sa veznikom koli . . . . . . . 280VI.3.3. Taksisne konstrukcije posteriornosti sa gerundima . 281VI.3.4. Taksisne konstrukcije sa deverbativima i predlozi-

ma pered, do, naperedodnš, u pereddenâ, naprikšncš,kao i neprofilisanim predlozima pšd, nad, proti . . 281

VI.3.5. Distalna posteriornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

VII. Nevalentni sekundarni taksis (NST) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284VII.1. NST sa uzro~nim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285VII.2. NST sa namernim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287VII.3. NST sa posledi~nim zna~ewem i poredbenim zna~ewem

za meru i stepen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290VII.4. NST sa uslovnim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293VII.5. NST sa dopusnim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298VII.6. NST sa zna~ewem na~ina radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300VII.7. NST u zavisnim poredbenim re~enicama . . . . . . . . . . . . . . 301VII.8. NST u zavisnim re~enicama naknadnog komentara . . . . . . 302

VIII. Valentni taksis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303VIII.1. Glagoli sa jednim predikatskim aktantom . . . . . . . . . . . . 303VIII.2. Specijalizovani slu`beni taksisni glagoli . . . . . . . . . . 311


EVIDENCIJALNOST U SRPSKOM

I UKRAJINSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315

IX. Evidencijalnost kao pojmovna kategorija . . . . . . . . . . . . . . . . 315IX.1. Evidencijalnost i epistemi~ka modalnost . . . . . . . . . . . . . 315IX.2. Evidencijalnost i preiskaznost ili imperceptivnost . . . 317IX.3. Inferencijalna evidencijalnost i modalni pokazateqi u

iskazu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318IX.4. Endofori~ka evidencijalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321IX.5. Inferencijalna evidencijalnost i senzorna ocena . . . . . . 322IX.6. Raportivna evidencijalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324IX.7. Raportivna evidencijalnost i epistemi~ka modalnost . . . 326

X. Evidencijalne ekstenzije gramati~kih kategorija

u srpskom i ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330X.1. Komplementna klauza. Glagoli percepcije kao markeri nulte

i inferencijalne evidencijalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .332

X.1.1. Valentni taksis i evidencijalnost . . . . . . . . . . . . . . . . 335X.1.2. Komplementna klauza i revelativna evidencijalnost . 338X.1.3. Glagoli izgledati i ~initi se kao markeri infe-

rencijalne evidencijalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340X.1.4. Markeri nulte i inferencijalne evidencijalnosti u

ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342X.2. Glagolski vid i wegove evidencijalne ekstenzije u srp-

skom i ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343X.3. Glagolska kategorija vremena i evidencijalnost u srpskom

jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247X.4. Aktionsart i evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom jezi-

ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350X.5. Nominalizacija u slu`bi evidencijalnosti u srpskom i

ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .354

X.6. Evidencijalne ekstenzije pasivnih konstrukcija u srp-skom i ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359

X.7. Modalnost i evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom je-ziku: konstrukcije mora + da-klauza; mati, musiti + in-finitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

XI. Deiksa i evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom jeziku . . 367

XII. Uvodne re~i i konstrukcije kao pokazateqi evidencijal-

nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372XII.1. Srpski markeri evidencijalnosti ~ini mi se, izgleda,

sigurno i ukrajinski markeri zdaótâsà, napevno . . . . . . . . 372

Sadràj 9

XII.2. Uvodne konstrukcije po meni/tebi…, po mom/tvom…mi{qewu, sude}i po + Los odnosno àk na mene, namoä/tvoä… dumku, sudà~i z + GEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374

XII.3. Glagoli govorewa, mi{qewa i percepcije u uvodnimkonstrukcijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376

XII.4. Ukrajinske evidencijale vidno, o~evidno, napevno na-spram srpskih vidi se, o~igledno i sasvim sigurno . . . . . . 377

XII.5. Ipak i vse-taki kao markeri inferencijalne evidenci-jalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378

XII.6. Uvodne re~enice kao {to je poznato i àk všdomo kaomarkeri inferencijalne evidencijalnosti . . . . . . . . . . . . . . 380

XIII. Raportivna evidencijalnost u srpskomi ukrajinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381

XIII.1. Autoraportivna evidencijalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381XIII.2. Raportivnost sa odre|enim izvorom informacije . . . . . . 382XIII.3. Raportivnost sa neodre|enim izvorom informacije . . . . 389XIII.4. Fakultativni pokazateqi raportivne evidencijalnosti 392

Zakqu~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394Summary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

446


UVODNA RE^

Istraìvawe ~ije rezultate sadrì ova monografija predsta-vqa rezultat rada u okviru nekoliko projekata.

Monografija Kontrastivna gramatika srpskog i ukrajinskogjezika: taksis i evidencijalnost nastala je u okviru rada na projek-tu 178021 Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika, kojifinansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

U okviru me|unarodnog projekta Taksis v slavànskih àzákah, kojivodi istaknuti ruski linvista V. S. Hrakovski, nastao je tekst koji seodnosi na opis kategorije taksisa u srpskom i ukrajinskom jeziku,{to obja{wava teorijsko-metodolo{ko utemeqewe na{eg rada na po-stavkama tipologije taksisnih konstrukcija koju je razradio taj na-u~nik. Iskazujemo zahvalnost profesoru V. S. Hrakovskom na dragoce-nim sugestijama i napomenama u vezi sa navedenom problematikom.

Poglavqe o evidencijalnosti nadahnuto je istraìvawima ne-ma~kog slaviste Bjorna Vimera, profesora Univerziteta u Majncu,koji je pokrenuo projekat o istraìvawu evidencijalnosti u sloven-skim jezicima. Profesoru Vimeru tako|e dugujemo zahvalnost za mo-gu}nost uvida u wegove brojne radove o evidencijalnosti.

Najzad, ova monografija ne bi bila mogu}a bez dragocene podr-{ke wenih recenzenata — profesora Predraga Pipera, dopisnog ~la-na Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je podrào objavqivawekwige u ediciji „Srpski jezik u pore|ewu sa drugim jezicima“, kao iprofesora A. P. Zahwitka, dopisnog ~lana Ukrajinske nacionalneakademije nauka.

Za sve eventualne nedostatke odgovornost, naravno, snosi samautor.

UVOD

Uvod

0.1. Semanti~ki okviri kategorija taksisa

i evidencijalnosti

Po~etak istraìvawa lingvisti~kih kategorija taksisa i evi-dencijalnosti u slavistici vezuje se za ime Romana Jakobsona i we-gov antologijski rad o {ifterima, glagolskim kategorijama i ru-skom glagolu (JAKOBSON 1957/1971). U tom radu R. Jakobson izdvajadve kqu~ne opozicije koje su relevantne za tipologiju glagolskih ka-tegorija: 1) govorni ~in S (speech itself) prema temi saop{tewa N (thenarrated matter) i 2) doga|aj E (event) naspram u~esnika u wemu P (par-ticipants). Polaze}i od izdvojenih parametara, glagolske gramati~kekategorije se razvrstavaju prema zastupqenosti u wima: (1) doga|ajao kojem se saop{tava En (narrated event); (2) samog ~ina saop{tewa Es

(speech event); (3) u~esnika u doga|aju o kojem se saop{tava Pn (partici-pant of the narrative event) i (4) u~esnika u ~inu saop{tewa Ps (partici-pant of the speech event). Uzajamni odnos me|u navedenim pokazateqi-ma odre|uje su{tinu odgovaraju}ih lingvisti~kih kategorija. Svekategorije koje se mogu opisati kroz relaciju jednog od izdvojenihparametara prema drugom Jakobson naziva konektorima (npr. grama-ti~ka kategorija vremena, koja se defini{e kao odnos doga|aja o ko-jem se saop{tava prema samom ~inu saop{tewa — En Es). Kategorijekoje se mogu odrediti u okviru samo jednog parametra R. Jakobson od-re|uje kao designate (npr. vid u slovenskim jezicima, koji se odre|u-je prema svojim unutra{wim parametrima, bez povezanosti sa ~inomsaop{tewa). S druge strane, kategorije koje se opisuju kroz odnosprema doga|aju saop{tewa (Es) ili prema u~esnicima u doga|aju sa-op{tewa (Ps) Jakobson naziva {ifteri, pozajmquju}i taj termin odO. Jespersena (JAKOBSON 1971: 131).

U istom radu R. Jakobson je prvi put definisao t a k s i s kaoglagolsku kategoriju „koja odre|uje ~in doga|aja prema drugom ~inudoga|aja nevezano za ~in saop{tewa“ (JAKOBSON 1971: 131). Iz takvogpristupa proisti~e da je taksis konektorna kategorija, ali nije{ifterna. Uslovno kategorija taksisa moè biti predstavqena for-mulom En En.


Na istom mestu autor defini{e e v i d e n c i j a l n o s t kao gla-golsku kategoriju koja se oslawa na tri ~ina — ~in doga|aja o kojemse saop{tava, ~in primarnog saop{tewa o tom doga|aju, kao i ~inpreno{ewa informacije o tom doga|aju kroz prizmu wegove posvedo-~enosti/neposvedo~enosti (JAKOBSON 1971: 131). Na taj se na~in evi-dencijalnost, koja je zasnovana na obeleàvawu iskaza prema pokaza-tequ posvedo~enosti/neposvedo~enosti doga|aja koji ~ini osnovu pro-pozicije (En Ens/ Es), odre|uje kao konektorna i {ifterna, jer ona od-slikava kako se informacija o doga|aju prelama kroz situaciju saop-{tewa — prvog stepena (Es), kao i drugog (Ens).

Kao {to sledi iz izloènog, kategorije taksisa (En En) i evi-dencijalnosti (En Ens/ Es) preklapaju se u domenu doga|aja koji pred-stavqa obavezni element propozicije, ali je kategorija evidencijal-nosti {ifterna, obeleèna je obaveznim (eksplicitnim ili impli-citnim) upu}ivawem na izvor informacije o doga|aju, tzv. „autori-zacijom“ u re~enici, ako upotrebimo termin Galine A. Zolotove1

(1973: 263). Iz toga proisti~e da kategorija evidencijalnosti u od-re|enom smislu obuhvata kategoriju taksisa, kao i to da odnos in-kluzivnosti nije recipro~an.

Zahvaquju}i Jakobsonovom pristupu, istraìvawe uzajamne tem-poralne orijentacije ~inova o kojima se saop{tava u re~enici pro-{irilo se sa prou~avawa relativne upotrebe glagolskih vremena, u~ijim se granicama obi~no takav hronolo{ki odnos ranije istraì-vao, na opis gerundskih konstrukcija, u kojima nepromenqivi sin-taksi~ki zavisni oblik ukazuje na simultanost, anteriornost iliposteriornost sporedne situacije u odnosu na situaciju iskazanupromenqivim oblikom glagola — predikatom. Takav taksis je R. Ja-kobson odredio kao zavisni (dependent taxis) (JAKOBSON 1971: 135).

0.2. Funkcionalno-semanti~ko poqe taksisa

Slede}u etapu u prou~avawu taksisa otvara teorija funkcio-nalno-semanti~kih poqa A. V. Bondarka, koji je sa tog aspekta opisaoi kategoriju taksisa u ruskom jeziku. Prema Bondarkovoj definiciji,taksis kao semanti~ka kategorija i odgovaraju}e poqe predstavqa„… uzajamnu povezanost radwi (komponenti polipredikativnog kom-

1 Obuhvatnost kategorije „autorizacije“ u ruskom jeziku G. A. Zolotova de-fini{e na slede}i na~in: „raznoobraznámi, no vpolne poddaäæimisà opisaniäsposobami v predloènie vvoditsà vtoroè strukturno-semanti~eskiè plan, ukazáva-äæiè na subãekt, ¼avtora½ vospriàtià, konstatacii ili ocenki àvleniè deèstvi-telânosti, a inogda i na harakter vospriàtià“ (ZOLOTOVA 1973: 263).

pleksa) u okviru zajedni~kog vremenskog plana. Ima se u vidu sprega(povezanost) koja se javqa u slede}im glavnim vidovimaa: a) odnossimultanosti/asimultanosti (anteriornosti/posteriornosti); b) uza-jamna povezanost radwi (komponenata polipredikativnog kompleksa)uz neiskazanost hronolo{kih odnosa koji su pobrojani u prethodnojta~ki; v) temporalna povezanost radwi uz uslovqavawe druge vrste(uzro~no, uslovno, dopusno)“ (BONDARKO 1999: 98–99).

Kao {to vidimo, Bondarkovo tuma~ewe taksisa je mnogo {ireod onog koje je dao R. Jakobson, jer obuhvata i tzv. nezavisni taksis,kao i taksis koji je pra}en netemporalnim zna~ewima. Pod zavisnimtaksisom A. V. Bondarko podrazumeva temporalni odnos me|u radwa-ma od kojih je jedna osnovna, a druga zavisna, tj. u pitawu su klasi~nekonstrukcije sa neli~nim i li~nim glagolskim oblicima: (1) Po-zdraviv{i se sa kom{ijom, P. je iza{ao na ulicu, dok su konstrukci-je nezavisnog taksisa one u kojima nema formalno izraène gradaci-je osnovne i sekundarne radwe (2) P. se pozdravio sa kom{ijom i iza-{ao na ulicu; (3) Po{to se pozdravio sa kom{ijom, P. je iza{ao naulicu. Kako prime}uje A. V. Bondarko, u slu~aju nezavisnog taksisa(2, 3) „mogu}e su nijanse nepotpune ravnopravnosti elemenata taksi-snog odnosa, ali one nisu formalno izraène i ne predstavqaju zna-~ewe ovih ili onih oblika ili konstrukcija“ (BONDARKO 1987: 239).

Slede}i korak u prou~avawu kategorije taksisa u ruskom jeziku,ali i u drugim jezicima, napravio je vode}i predstavnik Peterbur-{ke aspektolo{ke {kole V. S. Hrakovski. On polemi{e sa A. V. Bon-darkom, ne prihvataju}i distinkciju nezavisni — zavisni taksis.Prema V. S. Hrakovskom, zavisni taksis je jedini mogu}i, dok u okvi-ru nezavisnog taksisa u interpretaciji A. V. Bondarka on izdvaja„autenti~ne“ taksisne konstrukcije koje su zastupqene u temporal-nim re~enicama, v. primer (3), kao i konstrukcije koje su{tinskinisu taksisne, v. primer (2), jer u wima ne postoji pokazateq koji biupu}ivao na temporalnu lokalizaciju jedne situacije u odnosu nadrugu, ve} samo logi~ko izvo|ewe implikature koja odslikava pri-rodni tok doga|aja (HRAKOVSKIÈ 2003: 37). U takvim konstrukcija-ma, tvrdi V. S. Hrakovski, mawak formalnih pokazateqa uslovqavaodsustvo mogu}nosti da se odredi tip taksisnog odnosa. Na primer, ure~enici (4) Ona skliznu niz slamu i potr~a (KI[ 1992: 50), ne moè-mo odrediti da li je u pitawu taksis anteriornosti: (4a) Po{toskliznu niz slamu, ona potr~a, tj. glavna situacija — tr~awe — uzimase kao lokalizator za sporednu situaciju — spu{tawe, koja je orijen-tisana anteriorno; ili taksis posteriornosti, kada bi se sporednasituacija tr~awa locirala posteriorno u odnosu na glavnu — spu-

Uvod 15

{tawe: (4b) Pre nego {to }e potr~ati, ona skliznu niz slamu. IakoV. S. Hrakovski priznaje da u pojedinim slu~ajevima redosled izla-gawa predikata prikazuje redosled zbivawa u stvarnosti, on iskqu-~uje nezavisnosloènu re~enicu iz obuhvata kategorije taksisa zbogodsustva formalnih pokazateqa me|usobne temporalne lokalizacijesituacija u woj.

0.3. Pojam valentnog taksisa

Prema V. S. Hrakovskom, taksis je „kategorija koja se realizujeu bipredikativnim (i polipredikativnim) konstrukcijama, u kojimase gramati~kim sredstvima markira temporalna lokalizacija (simul-tanost/asimultanost: anteriornost/posteriornost) jedne situacije P1u odnosu na drugu situaciju P2, ~ija se temporalna lokalizacija od-re|uje u odnosu na vreme govora, tj. nezavisno od bilo koje situacijePn“ (HRAKOVSKIÈ 2003: 37). Iskqu~iv{i iz okvira taksisa tzv. neza-visni taksis u interpretaciji A. V. Bondarka, V. S. Hrakovski izo-stavqa iz definicije ukazivawe na uzajamnu povezanost situacijajednim temporalnim planom. Me|utim, na istom mestu on napomiwe:„samo u tom slu~aju, kada se konkretna taksisna zna~ewa ozna~avajuodre|enim specijalizovanim glagolskim oblicima, moèmo posma-trati taksis kao ne{ifternu glagolsku kategoriju“ (HRAKOVSKIÈ

2003: 37). Kao {to vidimo, V. S. Hrakovski polemi{e ne samo sa A.V. Bondarkom ve} i sa R. Jakobsonom, jer uvodi u definiciju taksisaodnos prema doga|aju saop{tewa (Es) ili prema u~esnicima u doga|a-ju saop{tewa (Ps), koji su, prema R. Jakobsonu (JAKOBSON 1971: 131),bili rezervisani samo za {ifterne kategorije. Koriste}i Jakobso-novu simboliku, mogli bismo prikazati taksis koji nije iskazan spe-cijalizovanim glagolskim oblicima, npr. gerundima, u interpreta-ciji V. S. Hrakovskog kao En En Es.

V. S. Hrakovski nastoji da unese u opis kategorije taksisa ve}usemanti~ku odre|enost u odnosu na R. Jakobsona i A. V. Bondarka,{to uspeva, izdvajaju}i devet osnovnih tipova taksisnih zna~ewa,koje raspore|uje na skali taksisnih zna~ewa. Samu skalu on u modi-fikovanom obliku preuzima od A. L. Maq~ukova (HRAKOVSKIÈ 2003;MALÂÛKOV 2001).

V. S. Hrakovski prvi put uvodi u istraìvawe taksisnih odno-sa pojam valentnog taksisa (HRAKOVSKIÈ 2003: 46), kada sporedna si-tuacija nastupa kao propozicionalni aktant glavne situacije (5) Obe-}ao je da }e do}i, ili kada su obe situacije aktanti jednog taksisnogpredikata, kao {to su prethoditi, pratiti, slediti i sl. (6) Pobu-ni studenata je prethodila reforma visokog obrazovawa; (7) Pobu-


nu je pratila burna reakcija medija i sl. Uvo|ewe u istraìvawetaksisnih odnosa pojma valentnog taksisa otvorilo je mogu}nost zaiskorak iz ove kategorije u sferu kategorije evidencijalnosti.

0.4. Pojam evidencijalnosti

Evidencijalnost kao pojmovna kategorija ~ija se onomasiolo-{ka priroda o~itava u oda{iqawu ka informaciji na kojoj se zasni-va aktuelni iskaz govornog lica nalazi svoj izraz u propoziciji Pkoja se odnosi na situaciju S koju je aktuelni govornik percipiraoli~no (direktno ili indirektno) ili saznao iz drugog izvora. Takvadefinicija se temeqi na zakqu~cima do kojih su do{li lingvistiprou~avaju}i gramati~ke i leksi~ke markere evidencijalnosti u ra-zli~itim jezicima (PLUNGIAN 2001; AIKHENVALD 2004; HRAKOVSKIÈ

2005; WIEMER 2005, 2006a, 2006b, 2007; HRAKOVSKIÈ 2007).U pojedinim jezicima postoje gramati~ki pokazateqi eviden-

cijalnosti (PLUNGIAN 2001; AIKHENVALD 2004), me|utim, u ve}inislovenskih jezika evidencijalnost se izraàva leksi~ki. Prou~ava-we evidencijalnosti u srpskom i ukrajinskom jeziku podrazumeva iz-dvajawe prvenstveno leksi~kih markera koji na semanti~kom i prag-mati~kom nivou upu}uju na postojawe izvora informacije u vezi sapropozicijom koju izri~e govorno lice, ali i ukqu~ivawe u analizunekih gramati~kih zna~ewa, odnosno wihovih evidencijalnih ek-stenzija. Tako shva}ena evidencijalnost dosad nije privla~ila pa-`wu istraìva~a ni u jednom od pomenutih jezika.

Na semanti~kom nivou evidencijalnost odre|uju obavezni i fa-kultativni ~inioci. U obavezne elemente semanti~ke strukture evi-dencijalnosti spadaju:

1) govorna situacija koja obuhvata aktuelno govorno lice, sago-vornika i poruku;

2) realna situacija S;3) propozicija P koja koja se podudara/ne podudara sa realnom

situacijom S;3) izvor informacije o realnoj situaciji.

U okviru posledweg i najbitnijeg ~inioca semanti~ke struktureevidencijalnosti istraìva~i posebno izdvajaju li~no i tu|e isku-stvo kao izvor informacije o realnoj situaciji. U zavisnosti od izvo-ra informacije koja se prenosi putem formulisawa iskaza varirajugramati~ki i leksi~ki pokazateqi evidencijalnosti (PLUNGIAN 2001;AIKHENVALD 2004). Istraùju}i morfolo{ke pokazateqe evidenci-jalnosti na jezi~koj gra|i ekscerpiranoj iz petsto jezika, Ajhenvaldo-

Uvod 17

va odre|uje su{tinske razlike izme|u osnovnih tipova evidencijal-nosti pomo}u opozicija: posvedo~eno — neposvedo~eno; „iz prve ru-ke“ — „iz druge ruke“ — iz „tre}e ruke“; senzorno — inferencijalno— raportativno; citirawe — tra~ i sl. (AIKHENVALD 2004).

Po na{em mi{qewu, sintagme iz prve/iz druge ruke/iz tre}eruke u srpskom jeziku ne odslikavaju najboqe razliku izme|u iskazakoji su utemeqeni na razli~itim izvorima informacije. Izraz „in-formacija iz druge/tre}e ruke“ upu}uje na nepouzdanu informaciju~iji je izvor ~esto nepoznat ili uop{ten, dok se u taj tip evidenci-jalnosti mogu ubrojiti iskazi koji prenose informaciju koja je pre-uzeta iz prethodnog iskaza konkretnog, uop{tenog ili neodre|enogsagovornika, ali i samog autora a koja moè biti sasvim pouzdana.

U jezicima u kojima se evidencijalnost iskazuje prvenstvenoleksi~ki smatramo da je logi~ki po}i od osnovne podele evidenci-jalnih markera na one koji upu}uju na li~no iskustvo i one koji sekoriste prilikom navo|ewa nekog prethodnog iskaza, ukqu~uju}i iautocitirawe. U daqem istraìvawu polazi}emo upravo od takvogshvatawa razli~itih tipova evidencijalnosti.

Kao fakultativne ~inioce evidencijalnosti izdvajamo:1) modalne pokazateqe procene stepena verovatno}e propozici-

je od strane izvornog govornika;2) modalne pokazateqe procene stepena verovatno}e propozici-

je od strane aktuelnog govornika koji prenosi stav izvornog govor-nika;

3) modalne pokazateqe te`we govornog lica da uti~e na sago-vornikovu recepciju informacije koju prenosi (ube|ivawe sagovor-nika u istinitost/neistinitost preno{ene informacije).

Takva podela elemenata semanti~ke strukture evidencijalnihpokazateqa pruà jasnu sliku da weni obavezni ~inioci spadaju udomen kategorije evidencijalnosti, dok fakultativni pripadaju epi-stemi~koj modalnosti. U zavisnosti od iskaza ovi se ~inioci ukr-{taju u razli~itoj srazmeri, a na~in wihove kombinacije odre|ujefunkciju markera. Istraìvawu markera evidencijalnosti u srpskomi ukrajinskom jeziku bi}e posve}en drugi deo ove monografije.


TAKSIS U SRPSKOM JEZIKU

Taksis u srpskom jeziku

I. Taksisne konstrukcije u srpskom jeziku

I.1. Vrste taksisnih konstrukcija

U srpskoj lingvistici taksis kao kategorija koja obuhvata sin-taksi~ka, leksi~ka i morfolo{ka sredstva koja realizuju taksisnazna~ewa kako u okviru proste re~enice, tako i u sloènoj, dosad nijeprivla~io pa`wu istraìva~a. Me|utim, pojedini aspekti kategori-je taksisa temeqno su obra|eni u radovima srpskih lingvista. Opisvremenskih oblika koji ne uspostavqaju relaciju direktno sa perio-dom govorewa ve} sa nekom drugom radwom u odnosu na koju se tempo-ralno odre|uju, tj. relativnih vremena, tradicionalno zauzima po-sebno mesto u srpskim gramatikama (STEVANOVI] 1974: 572–700;STANOJÎ] i dr. 1989; MRAZOVI] 1990 i dr.). Relativna upotreba jesvojstvena svim glagolskim vremenima srpskog jezika — prezentu,perfektu, imperfektu, aoristu, pluskvamperfektu, futuru I i futu-ru II. Relativno upotrebqeni temporalni glagolski oblici ~inesvojevrsno morfolo{ko jezgro kategorije taksisa.

Sintaksi~ki centar funkcionalno-semanti~kog poqa taksisa usrpskom jeziku predstavqa vremenska re~enica. Uzajamna temporalnai vidska uslovqenost glagolskih oblika u zavisnosloènoj re~enicisa vremenskom klauzom na{la je temeqan opis u kwizi Vremenska re-~enica Ivane Antoni} (2001). Iako sam termin taksis u navedenojmonografiji nije pomenut, ona nedvosmisleno predstavqa zna~ajandoprinos prou~avawu taksisa u srpskom jeziku. Brojni radovi srp-skih lingvista posve}eni su opisu temporalne klauze u zavisnoslo-ènoj re~enici kako sa aspekta upotrebe glagolskih oblika, tako i sata~ke gledi{ta temporalne klauze u semanti~ko-sintaksi~koj struk-turi re~enice (MILO[EVI] 1970, 1982, 1982a, 1983; POPOVI] 1973;SIMI] 1973; TANASI] 2007, 2011). Detaqno su opisane hronolo{kefunkcije deverbativa (RADOVANOVI] 1978). Skrenuta je pa`wa nagerund kao kondenzator vremenske re~enice (FELESZKO 1997; IVI]

2008; POPOVI] 2011). Ipak, kategorija taksisa kao skup svih grama-ti~kih i leksi~kih sredstava realizacije zna~ewa uzajamne tempo-

ralne orijentacije dveju i vi{e situacija (predikacija) u re~enicipre ovog momenta nije predstavqala predmet ve}eg istraìvawa usrpskoj lingvistici.

U datom istraìvawu polazimo od pretpostavke da je taksisfunkcionalno-semanti~ka kategorija koja obuhvata sredstva morfo-lo{kog, leksi~ko-semanti~kog i sintaksi~kog nivoa u funkciji is-kazivawa uzajamne temporalne orijentacije u re~enici glavne i zavi-sne situacije, koje mogu biti vremenski podudarne i nepodudarne —simultane i asimultane. Pri odre|ivawu tipa asimultanog taksi-snog odnosa polazimo od pretpostavke da glavna situacija (R1) uvekpredstavqa lokalizator u odnosu na koji se zavisna situacija (R2)moè odrediti anteriorno (prethodi glavnoj situaciji) ili posteri-orno (sledi iza glavne situacije). U prvom slu~aju asimultani tak-sisni odnos odre|ujemo kao anteriorni, u drugom kao posteriorni2.

S osloncem na skalu taksisnih zna~ewa koju je opisao V. S.Hrakovski (2003) moèmo odrediti sva taksisna zna~ewa u srpskomjeziku. Ako obeleìmo glavnu situaciju kao R1 a zavisnu kao R2, wi-hov uzajamni temporalni odnos moè se opisati izdvajawem slede}ihtipova konstrukcija:

I) anteriornost (zavisna situacija R2 prethodi glavnoj situaciji R1):

Ia) neutralna anteriornost:

(1) Po{to je ru~ao: PRF.PFV, vratio se: PRF.PFV na posao.

(2) Ru~av{i: CONV.PFV, vratio se: PRF.PFV na posao.

(3) Posle ru~ka: VN.GEN vratio se: PRF.PFV na posao.


2 S obzirom na ~iwenicu da se prilikom konceptualizacije prostornih od-nosa mobilni objekat lokalizacije lokalizuje u odnosu na ve}i i stabilni lokaliza-tor, logi~ki je da prilikom temporalne lokalizacije u konstrukciji kao lokaliza-tor odredimo glavnu situaciju, kojoj na sintaksi~kom nivou moè da odgovara glav-na re~enica u zavisnosloènoj vremenskoj re~enici. Sa kognitivne ta~ke gledi{tatakav izbor je jedini mogu}i, mawe stabilno se uvek locira u odnosu na ve}e, stabil-nije, {to se potvr|uje primerima sa iskazanom prostornom lokalizacijom: Kwiga jena stolu, a ne Sto je ispod kwige; Bicikl stoji pored kamiona, a ne Kamion stojipored bicikla; Ko{uqa je na meni, a ne Ja sam ispod ko{uqe i sl. Navedena ~iweni-ca posluìla nam je kao razlog da se odlu~imo za takvo odre|ivawe su{tine anteri-ornog i posteriornog odnosa u konstrukciji koje je uslovqeno orijentacijom varija-bilnog zavisnog dela (koji se moè transformisati na vi{e na~ina) prema stabil-noj glavnoj situaciji, iako se u pojedinim ranijim istraìvawima ove problemati-ke (ANTONI] 2001) odnos temporalne lokalizacije iskazuje suprotno.

Ib) distalna anteriornost:

(4) Dva sata nakon {to je ru~ao: PRF.PFV, vratio se: PRF.PFV naposao.

(5) Dva sata nakon ru~ka: VN.GEN vratio se: PRF.PFV na posao.

Iv) kontaktna anteriornost:

(6) îm je ru~ao: PRF.PFV, vratio se: PRF.PFV na posao.

(7) Odmah: TEMP.QUANT posle ru~ka: VN.GEN vratio se: PRF.PFV

na posao.

Ig) prekinuta (glavna situacija R1 prekida zavisnu situaciju R2):

(8) Tek {to je zaspao: PRF.PFV, otac ga je probudio: PRF.PFV.

II) simultanost (situacija R2 odvija se istovremeno sa situacijim R1):

IIa) potpuna simultanost:

(9) Dok je ~itao: PRF.IPFV, slu{ao je: PRF.IPFV muziku.

(10) îtaju}i: CONV.IPFV, slu{ao je: PRF.IPFV muziku.

(11) Mahnula: PRF.PFV mu je rukom osmehnuv{i se: CONV.PFV pri-tom: TAX.SPEC.

(12) Za ru~kom: VN.INSTR pri~ali smo: PRF.PFV o politici.

IIb) delimi~na simultanost1 (radwa zavisne situacije R2 slu-ì kao temporalni fon za glavnu situaciju R1, situacija R1 se loka-lizuje u okviru situacije R2):

(13) Dok je ~itao: PRF.IPFV, shvatio je: PRF.PFV kako stoje stvari.

(14) îtaju}i: CONV.IPFV, shvatio je: PRF.PFV kako stoje stvari.

(15) Za vreme ~itawa: VN.GEN je shvatio: PRF.PFV kako stojestvari.

IIv) delimi~na simultanost2 (radwa glavne situacije R1 slu-ì kao temporalni fon za zavisnu situaciju R2, situacija R2 se loka-lizuje u okviru situacije R1):

(16) Kada se vratio: PRF.PFV, svi su jo{ spavali: PRF.IPFV.

III) posteriornost (situacija R2 sledi posle situacije R1):

III a) neutralna posteriornost:

(17) Pre nego {to je krenuo: PRF.PFV na posao, popio je: PRF.PFV

kafu.

Taksis u srpskom jeziku 21

(18) Pre odlaska: VN.GEN na posao popio je: PRF.PFV kafu.

IIIb) posteriornost sa prekidom (situacija R2 prekida situa-ciju R1):

(19) Spavala je: PRF.IPFV dok je nije probudilo: PRF.PFV zvono.

IIIv) kontaktna posteriornost:

(20) Vratio se: PRF.PFV pred samu wenu udaju: VN.

IIIg) distalna posteriornost:

(21) Vratio se: PRF.PFV mesec pre wene udaje: VN.

U navedenim primerima (1–21) realizovan je taksisni odnoskoji se javqa u zavisnosloènim re~enicama sa temporalnom klau-zom (1, 4, 6, 8, 9, 13, 16, 17, 19), prostim re~enicama sa gerundima (2,10, 11, 14), kao i u konstrukcijama sa deverbativima (3, 5, 7, 12, 15,18, 20, 21). Navedeni oblici realizacije taksisnih odnosa tipi~nisu za srpski jezik. Osim taksisnih zna~ewa, oni mogu realizovati idruge semanti~ke odnose — uzro~ne, dopusne, uslovne i sl.

Podudarawe u taksisnim konstrukcijama plana temporalne uslo-vqenosti radwe sa drugim semanti~kim odnosima bi}e posebno raz-motreno u poglavqu o tzv. sekundarnom taksisu (v. poglavqe III). Uovom istraìvawu bi}e razmotren kako p r i m a r n i t a k s i s, kojiobuhvata prototipi~ne taksisne konstrukcije koje nisu oslo`wenesemanti~kim relacijama druge vrste, tako i s e k u n d a r n i t a k s i s,koji se odnosi na konstrukcije u kojima je temporalna uslovqenostsituacija posledica realizacije uzro~nih, posledi~nih, dopusnih, ciq-nih, uslovnih i drugih odnosa.

Osim primarnog i sekundarnog taksisa (nefonováè i fonováètaksis), V. S. Hrakovski prvi dosledno razlikuje i opisuje neva-lentni (sirkonstantni) i valentni (aktantni) taksis. N e v a l e n t -n i t a k s i s obuhvata konstrukcije sa situacijama koje nisu vezanevalentnim odnosima (v. primere 1–10). Kao konkretne realizacijev a l e n t n o g t a k s i s a razmatraju se konstrukcije u kojima obe si-tuacije R1 i R2 zauzimaju valentna mesta specijalizovanih taksisnihglagola, kao i oni slu~ajevi kada situacija R2 predstavqa predikat-ni aktant situacije R1 (HRAKOVSKIÈ 2003: 46).

Profilisani taksisni glagoli poput prethoditi, pratiti,slediti i sl. predstavqaju osnovno sredstvo realizacije valentnogtaksisa u srpskom jeziku:

(22) Pobuni: VN je prethodilo: PRF.IPVF pove}awe: VN nameta.

(23) [trajk: VN su pratili: PRF.IPVF masovni protesti: VN.


(24) Iza pobune: VN su usledila: PRF.PVF hap{ewa: VN u srediniintelektualaca.

Specijalizovani taksisni glagoli sa dve valentne pozicije, ko-je popuwavaju propozicionalni aktanti, nesumwivo predstavqaju cen-tar poqa valentnog taksisa. Kao {to se vidi iz primera (22–24), onimogu izraàvati odnos anteriornosti, simultanosti i posteriorno-sti, koji je sadràn u samoj wihovoj semantici.

Periferija je popuwena glagolima — spoqnim predikatima sajednom predikatskom valentnom pozicijom, koju popuwava deverba-tiv:

(25) Vlada ukida: PRS.IPFV dodatno oporezivawe: VN.ACC odre|e-nih usluga.

(26) Posmatram: PRS.IPFV kako rekom plove: PRS.IPFV brodovi.

(27) Nadam se: PRS.IPFV da }e nas vreme posluìti: FUT.I.PFV.

Spoqni predikati ukidati, posmatrati, nadati se i dr. funk-cioni{u kao predikati glavne situacije R1, dok je zavisna situacijaR2 ozna~ena wihovim aktantom. Temporalni odnos izme|u glavne izavisne situacije u takvim konstrukcijama moè se predstaviti kaoanteriornost — zavisna situacija R2 prethodi glavnoj R1 (25), si-multanost — istovremenost glavne R1 i zavisne situacije R2 (26) iposteriornost — zavisna situacija R2 sledi iza glavne R1 (27).

Odre|eni problem nastaje prilikom ubrajawa u valentni taksisi konstrukcija u kojima sporedna situacija R2 nastupa kao aktantglavne R1 koja je izraèna spoqnim predikatom — glagolom percep-cije ili govorewa:

(28) Ose}am: PRS.IPFV kako crvenim: PRS.IPFV.

(29) Vidim: PRS.IPFV da vredno u~i{: PRS.IPFV.

(30) Rekao je: PRF.PFV da je otac doputovao: PRF.PFV.

S obzirom na ~iwenicu da spoqni predikat ~esto zauzima pozi-ciju modusa u modusno-diktumnoj strukturi re~enice, postaje o~i-gledno da zbog takvih konstrukcija taksis prestaje da bude kategori-ja koja se istraùje iskqu~ivo u domenu diktuma.

Stoga, prilikom opisa valentnog taksisa moramo re{iti pro-blem razgrani~avawa taksisnih konstrukcija od sli~nih, ~ija se pri-roda ne moè odrediti iskazivawem me|usobne temporalne lokaliza-cije R1 i R2. Tu prvenstveno spadaju konstrukcije u kojima predikati


sa propozicionalnim argumentom vr{e funkciju markera evidenci-jalnosti.

Ukidawe ograni~ewa na locirawe taksisnih odnosa iskqu~ivo udiktumu u pojedinim slu~ajevima vodi tome da kao taksisne konstruk-cije moèmo posmatrati i one sa modalno upotrebqenim glagolima. Ustrukturi konstrukcije takvog tipa taksisni odnosi su pod znakompitawa, jer predikat sa propozicionalnim aktantom ne predstavqaodre|enu sitaciju ve} ocenu situacije od strane govornog lica.

U funkciji modalnih glagola u srpskom jeziku, kao i u drugimslovenskim jezicima (POPOVI] 2010), ~esto se koriste glagoli opa-àwa videti, ~uti, ose}ati i sl. Kao formalni pokazateq wihovemodalne upotrebe funkcioni{e veznik da (32). U konstrukcijama samodalno upotrebqenim glagolima opaàwa nije mogu}e premestitisubjekat unutra{weg predikata na poloàj direktnog objekta spoq-nog predikata (32’), {to je ina~e karakteristika konstrukcija sa gla-golima percepcije u srpskom jeziku:

(31) Vidim: PRS.IPFV kako oblak plovi: PRS.IPFV.

(31’) Vidim: PRS.IPFV oblak kako plovi: PRS.IPFV.

(32) Vidim: PRS.IPFV da Marti dobro ide: PRS.IPFV u {koli.

(32’) *Vidim Martu da dobro u~i.

Iz navedenih primera (31, 32) sledi da je transpozicija unutra-{weg predikata na poloàj direktnog objekta uslovqena izborom ve-znika. Ukoliko veznik da aktualizuje modalnu semu u strukturi gla-gola opaàwa (32), veznik kako nastupa kao aktualizator perceptivneseme i ~ini transpoziciju subjekta dopunske klauze u objekat trans-formisane proste re~enice sasvim prirodnom:

(33) Vidim: PRS.IPFV kako Marta igra: PRS.IPFV.

(33’) Vidim: PRS.IPFV Martu kako igra: PRS.IPFV.

U slu~aju upotrebe glagola opaàwa imamo sve razloge da raz-matramo taksisno zna~ewe u kompleksu sa evidencijalnim. U kon-strukcijama sa nultom evidencijalno{}u, kada govorno lice saop-{tava o situaciji koju neposredno percipira, kao pokazateq takvogodnosa nastupa veznik kako, re|e gde. Istovremeno se u takvim kon-strukcijama izraàva i temporalni odnos, tj. realizuje se taksis si-multanosti, o ~emu svedo~i restrikcija upotrebe drugog oblika u za-visnom delu osim prezenta, koji ukazuje na istovremenost sa radwomu glavnoj re~enici:

(34) Slu{am: PRS.IPFV kako svira: PRS.IPFV muzika.


(35) Posmatram: PRS.IPFV oblak gde se pomaqa: PRS.IPFV iza pla-nine.

U konstrukcijama sa glagolima opaàwa markerima tzv. infe-rencijalne evidencijalnosti, koja podrazumeva da je informacija osituaciji prvenstveno zasnovana na logi~kom rasu|ivawu govornoglica, regularno se javqa veznik da. Kada govorno lice na osnovu vi-dqivih simptoma zakqu~uje da se situacija R2 dogodila ili }e se tekdogoditi, temporalna lokalizacija samog govornog ~ina u odnosu nasituaciju R2, o kojoj se saop{tava, nije odre|ena — weni vremenskiokviri su razliveni od trenutka saop{tavawa o situaciji do nekogneodre|enog momenta u pro{losti ili budu}nosti. Osim toga, u kon-strukcijama inferencijalne evidencijalnosti glagoli mi{qewa, ose-}awa ili opaàwa ne ozna~avaju odre|enu situaciju, ve} ukazuju namodalnu ocenu, {to dopu{ta da oni budu zameweni drugim modalnimsredstvima:

(36) Mislim: PRS.IPFV da se Jelena razbolela: PRF.PFV = Jelenase po mom mi{qewu razbolela.

(37) Pla{im se: PRS.IPFV da }e se Jelena razboleti: FUT.I.PRF =Jelena }e se, ne daj Boè, razboleti.

(38) Vidim: PRS.IPFV da je mama bila: PRF.IPFV u kupovini = Mamaje po svemu sude}i/po svojoj prilici/o~igledno bila u kupovini.

U navedenim primerima (36–38) modalni glagoli se lako trans-formi{u u umetnute modalne konstrukcije, ~ime se bri{e samo po-stojawe glavne situacije R1.

Taksisne konstrukcije mogu}e je preoblikovati u transformerazli~itog nivoa — zavisnosloène re~enice sa dva finitna oblika,konstrukcije sa glagolskim prilozima, glagolskim pridevima ilideverbativima. U slu~aju valentnog taksisa transformacije konstruk-cija su mogu}e samo onda kada oba predikata — spoqni i unutra{wi— izraàvaju kvalitativno razli~ite situacije:

(39) Posmatram: PRS.IPFV kako oblak plovi: PRS.IPFV nebom. ¢

(39’) Posmatram: PRS.IPFV oblak kako plovi: PRS.IPFV nebom. ¢

(39”) Oblak plovi: PRS.IPFV nebom, dok ga ja posmatram: PRS.IPFV.

U konstrukcijama sa glagolima govorewa koji nastupaju kao pre-dikati sa propozicionalnim aktantom takve transformacije su mo-gu}e samo uz tautologiju propozicionalnog dela:

(40) Ivan je saop{tio: PRF.PFV svima da je otac stigao: PRF.PFV. ¢


(40’) Kada je otac stigao: PRF.PFV, Ivan je saop{tio: PRF.PFV otome (da je otac stigao) svima.

Glagol govorewa moè biti zamewen umetnutom konstrukcijomsa evidencijalnom funkcijom:

(40”) Prema Ivanovim re~ima, otac je stigao.

Transform (40”) potvr|uje da spoqni predikat — glagol govo-rewa — u ovom tipu konstrukcije ne upu}uje na hronolo{ki redosledsituacija, ve} ukazuje na izvor informacije, ~ime prvenstveno vr{ifunkciju markera evidencijalnosti a ne taksisa.

Navedeno svedo~i o faktu perifernosti konstrukcija sa predi-katom izraènim modalnim glagolom ili glagolom opaàwa odnosnogovorewa u funkciji realizacije inferencijalne ili raportivne evi-dencijalnosti u paradigmi pokazateqa valentnog taksisa.

I.2. Relativni glagolski oblici

u taksisnim konstrukcijama

U skladu sa teorijom indikativa i relativa Aleksandra Beli}a(1928; 1941: 226–238), glagolski oblici u srpskom jeziku mogu imatiindikativnu i relativnu upotrebu, tj. mogu ukazivati na period kojitemporalno korelira sa periodom govora ili sa periodom neke drugeradwe. Ukoliko glagolski oblik ne odre|uje vremenski radwu premavremenu saop{tewa o potowoj radwi, ve} prema vremenu realizacijedruge radwe, on je relativno upotrebqen, tj. predstavqa relativniglagolski oblik. Relativna upotreba je karakteristi~na za sva vre-mena u srpskom jeziku (STEVANOVI] 1974: 572–700; TANASI] 2005:352–452). Za pojedina vremena — imperfekat, perfektivni prezent,pluskvamperfekat i futur II, relativna upotreba je dominantna. Sa-mi po sebi, ovi vremenski oblici predstavqaju morfolo{ki pokaza-teq anteriornosti ili simultanosti glavne i zavisne situacije. Tak-sisnu funkciju oni realizuju u okviru zavisnosloène re~enice ilisemanti~ki i formalno neelementarne proste re~enice ~ija je struk-tura oslo`wena dopunskim predikativnim planom. Upravo ta ~iwe-nica dopu{ta da se oni posmatraju kao gramati~ka taksisna sredstvakoja prototipi~no realizuju odnos anteriornosti (perfektivni pre-zent, futur II, pluskvamperfekat) ili simultanosti (imperfekat).

I m p e r f e k a t u srpskom jeziku iskazuje radwu koja pripadaplanu pro{losti i ozna~ava situaciju koja se realizuje istovremenosa nekom drugom radwom iskazanom drugim preteritalnim oblikomili deverbativom. Momenat temporalnog odre|ivawa radwe prema


drugoj radwi, a ne prema vremenu govorne situacije predstavqa ka-rakternu crtu srpskog imperfekta (STEVANOVI] 1974: 656) i svedo-~i o wegovoj relativnoj prirodi. Iako postoje i druga mi{qewa, ko-ja osporavaju relativnu upotrebu imperfekta (TANASI] 2005: 432–433),skloni smo da podrìmo prvi stav, jer se u sloènim sintaksi~kimkonstrukcijama sa uzajamno temporalno orijentisanim situacijamaradwa iskazana imperfektom po pravilu locira simultano u odnosuna drugu — predstavqa temporalni fon za drugu radwu ili se odvijana pozadini situacije na koju ukazuje drugi glagolski oblik3:

(41) ôbanin pro|e: AOR kroz {umu i idu}i: CONV.IPFV ~uja{e:IPRF i razumjeva{e: IPRF sve {to govore ptice i trave (Vuk St.Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke, Nemu{ti jezik).

(42) Xana ih je razdvajala: PRF.IPFV i mirila i govora{e: IPRF

Branku da ne vaqa biti takav (Sreto Tanasi} 2005, 433/ MihailoLali}).

Primeri (41) i (42) razlikuju se prema tome {to u prvom odwih na taksisni odnos simultanosti ukazuje glagolski prilog sada-{wi, koji markira zavisnu situaciju, dok se u drugom odnos simulta-nosti realizuje samo posredstvom oblika imperfekta.

U daqem tekstu razmatra}e se samo oni primeri u kojima su za-stupqeni formalni taksisni pokazateqi, {to iskqu~uje primere,poput (42), u kojima nisu eksplicirani pokazateqi temporalne loka-lizacije ozna~ene imperfektom, bez obzira na stav lingvista da im-perfekat ve} sam po sebi ukazuje na simultanost (STEVANOVI] 1974:656).

U konstrukcijama sa imperfektom mogu}a je upotreba taksisnogveznika koji signalizuje da je re~ o temporalnoj lokalizaciji situa-cije ozna~ene imperfektom u odnosu na situaciju koja je sadràna udrugom glagolskom obliku:

(43) A kad bili: PRF.IPFV agi mimo dvora, / dvije {}erce s penxe-ra gledahu: IPRF.IPFV, / a dva sina pred wu isho|ahu: IPRF.IPFV /tere majci svojoj govorahu: IPRF.IPFV… (Hasanaginica).

U navedenom primeru veznik kada predstavqa formalni pokaza-teq odnosa simultanosti, koji je sadràn u samoj semantici imper-


3 U svim primerima sloènih sintaksi~kih konstrukcija koje su navedene uu odeqku o imperfektu u Sintaksi proste re~enice (TANASI] 2005: 429–433), im-perfekat je upotrebqen relativno, u svrhu ozna~avawa radwe koja stupa u odnos pot-pune ili delimi~ne simultanosti sa radwom koja je iskazana drugim glagolskim ob-likom.

fekta. Tako formalna sredstva, oslawaju}i se na semantiku relativ-nog glagolskog vremena, dopu{taju nedvosmislenu interpretaciju od-re|enog taksisnog odnosa.

Kada se nalazi u zavisnoj klauzi taksisne konstrukcije sa zna-~ewem anteriornosti, imperfekat i u tom slu~aju ukazuje na simul-tanost sa radwom ozna~enom drugim preteritalnim oblikom u istojklauzi. Stoga je u zavisnoj klauzi taksisne konstrukcije anteriorno-sti, osim imperfekta, skoro nezaobilazno prisustvo nekog drugogglagolskog oblika, koji bi realizovao odnos anteriornosti u odnosuna situaciju ozna~enu upravnim predikatom:

(44) Naposletku, kad mrak stiè: AOR pre la|e i ne mogadija{ese: IPRF vi{e videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i wih sedvojica pokuweni vrati{e REFL.AOR u mehanu (Laza Lazarevi},Sve }e to narod pozlatiti, 161).

Upravo tbog toga {to imperfekat funkcioni{e iskqu~ivo kaomarker simultanosti, ovaj se glagolski oblik ne javqa sam, tj. bezdrugog preteritalnog oblika u zavisnom delu konstrukcije sa zna~e-wem anteriornosti.

Imperfekat u srpskom jeziku moè imati i evidencijalno zna-~ewe: „imperfektom se kao i aoristom ozna~avaju uglavnom radwekoje su doìvqene, opet stvarno ili u ma{ti doìvqene … To po-tvr|uju i skoro svi oblici imperfekta gde se s wima u kwièvnom ieventualno, razgovornom jeziku sre}emo“ (STEVANOVI] 1974: 659).„Iskazuju}i pro{lu nesvr{enu radwu, imperfekat je predstavqa usamome toku wenog vr{ewa, a govorno lice, koriste}i se wime, suge-ri{e da je autenti~ni svedok de{avawa o kojem saop{tava. Ta suge-stija i pridaje imperfektom iskazanoj radwi zna~ewe doìvqeno-sti“ (TANASI] 2005: 430).

Konstrukcije sa ponovqenim oblicima imperfekta ukazuju nauzastopne ponavqane radwe koje su ujediwene zajedni~kim hronolo-{kim okvirima jedne situacije, npr. o~ekivawa (45):

(45) Onaj u fesu … ceo dan nestrpqivo hoda{e: IPRF.IPFV: svaki~as zapitkiva{e: IPRF.IPFV koga po {togod; obrta{e se:IPRF.IPFV.REFL … ulaà{e: IPRF.IPFV u stani~nu gostionicu i… usplahireno istr~ava{e: IPRF.IPFV ponovo napoqe… (LazaLazarevi}, Sve }e to narod pozlatiti, 160).

Imperfekat u nabrajawu uzastopnih radwi prema semanti~-ko-sintaksi~koj funkciji moè se izjedna~iti sa narativnim isto-rijskim prezentom, koji se ~e{}e koristi u toj ulozi u savremenom


srpskom jeziku. Istraìva~i vide u tome jedan od razloga povla~ewaimperfekta iz srpskog jezika (STEVANOVI] 1974: 658):

(46) Zagrnut ka{qem jurnem: PRS.PFV u zid, probijem se PRS.PFV

bez napora i istr~im: PRS.PFV u dvori{te (Dobrica ]osi}, Bajka).

U primeru (46) relativno upotrebqeni oblici perfektivnog pre-zenta predstavqaju gramati~ko sredstvo ozna~avawa kontaktnog sme-wivawa uzastopnih radwi u okviru jedne situacije.

P e r f e k t i v n i p r e z e n t u srpskom jeziku koristi se iskqu-~ivo u transponovanom zna~ewu. Ovaj glagolski oblik ~esto ozna~avaradwu koja prethodi drugoj budu}oj radwi (47, 49), sledi iza we (52)ili stupa sa wom u odnos delimi~ne simultanosti (53), tj. premasvojoj semanti~ko-sintaksi~koj funkciji izjedna~en je sa futurom II.

Temporalni oblici perfektivnog f u t u r a II i svr{enog p r e -z e n t a sinonimi~ni su u taksisnim konstrukcijama anteriornosti,tj. kada situacija ozna~ena tim oblikom prethodi drugoj situacijikoja }e se dogoditi u budu}nosti (47–49):

(47) Kada budu do{li: FUT.II.PFV ‰¢ kada do|u: PRS. PFVŠ do slo-va I, prisutni }e videti: FUT.I.IPFV demonstracije starih zanata(Politika).

(48) Iskoristio bih: POT.I.IPFV {ansu … kada g. \ole bude do-{ao: FUT.II.PFV ‰¢ kada do|e: PRS. PFVŠ u Ni{.

(49) Javi se: IMP.PFV kada bude{ stigao: FUT.II.PFV ‰¢ kada stig-ne{: PRS.PFV Š ku}i (Razg.).

Kao {to sledi iz primera (47–49), u glavnom delu re~enice saperfektivnim futurom II, koji moè zameniti svr{eni prezent, moguse na}i „prospektivno“ orijentisani glagolski oblici — perfek-tivni i imperfektivni futur I, potencijal i imperativ. Neophodnoje naglasiti da, bez obzira na sinonimiju oblika perfektivnog pre-zenta i perfektivnog futura II, me|u wima postoje odre|ene seman-ti~ko-stilisti~ke razlike, koje su detaqno opisane u srpskoj lin-gvistici (MILO[EVI] 1970). Kada su u pitawu taksisni odnosi,bitno je naglasiti da se perfektivni prezent ~e{}e u odnosu na fu-tur II koristi tamo gde se ukazuje na kontaktnu smenu situacija:

(50) îm se vrati: PRS.PFV, posla}u: FUT.I.PFV ga u radwu.

Radwa ozna~ena perfektivnim futurom II odlikuje se ve}om hi-poteti~no{}u u pore|ewu sa istom radwom koja je izraèna svr{e-nim prezentom. Svr{eni prezent se ~e{}e koristi u uslovnim re~e-nicama sa negacijom:


(51) Ako autobus ne stigne: PRS.PFV na vreme, zakasni}emoFUT.I.PFV na voz.

Svr{eni prezent moè ukazivati i na taksis posteriornosti(52) u konstrukcijama sa vremenskom klauzom koja sadrì veznik prenego {to:

(52) Budite: IMP neko pre nego {to postanete: PRS.PFV ne{to(Sreto Tanasi} 2005, 369/ Du{ko Radovi}).

Kada se radwa iskazana svr{enim prezentom pozicionira natemporalnom fonu glavne situacije, realizuje se taksis nepotpunesimultanosti2:

(53) Kada do|emo: PRS.PFV ku}i, deca }e (ve}) spavati: FUT.IPFV

(Sreto Tanasi} 2005, 369).

Relativna upotreba f u t u r a II u srpskom jeziku odre|uje wego-vu su{tinu. U pitawu je glagolski oblik kojim se iskazuju radwe ko-je }e se vr{iti ili izvr{iti u budu}nosti kao istovremene, anteri-orne ili posteriorne u odnosu na drugu budu}u radwu koja je budu}abilo u odnosu na momenat govora, bilo u odnosu na neku referentnuta~ku u pro{losti (TANASI] 2005: 444).

Iako su, kao {to je bilo napomenuto, oblici futura II i svr{e-nog prezenta umnogome komutativni, to nije slu~aj kada se u zavi-snom delu temporalne sintaksi~ke konstrukcije nalazi i m p e r f e k -t i v n i f u t u r II, a u upravnom predikatu oblik svr{enog futura I.U tom slu~aju realizuje se nepotpuna simultanost1 — zavisna situa-cija R2 predstavqa temporalni fon i uslov za realizaciju glavne si-tucije R1, ozna~ene oblikom svr{enog futura I (54–55). Imperfek-tivni futur II ne moè se zameniti oblikom perfektivnog futura IIili svr{enog prezenta bez promene karaktera taksisnog odnosa — ne-potpuna simultanost u tom slu~aju prelazi u odnos anteriornosti(54–55”), {to svedo~i o tome da imperfektivni futur II u subordi-niranom predikatu pri perfektivnom upravnom predikatu predsta-vqa nezaobilazni uslov realizacije taksisa nepotpune simultano-sti2 u budu}nosti:

(54) Kada budem sedeo: FUT.II.IPFV na svom mestu, ponovo }u zado-biti: FUT.I.PFV svoj oreol prvaka u svom razredu … (Danilo Ki{,Rani jadi, 38).

(54’) Kada budem seo: FUT.II.PFV na svoje mesto, ponovo }u zadobi-ti: FUT.I.PFV svoj oreol prvaka u svom razredu.


(54”) Kada sednem: PRS.PFV na svoje mesto, ponovo }u zadobiti:FUT.I.PFV svoj oreol prvaka u svom razredu.

(55) Kada budu qudi vi{e razmi{qali: FUT.II.IPFV o svojim mr-`wama, onda }e uvideti: FUT.I.PFV da se i pravim putevima moèi}i ka sre}i (Jovan Du~i}, Blago cara Radovana).

(55’) Kada qudi budu razmislili: FUT.II.PFV o svojim mr`wama,onda }e uvideti: FUT.I.PFV da se i pravim putevima moè i}i kasre}i.

(55”) Kada qudi razmisle: PRS.PFV o svojim mr`wama, onda }euvideti: FUT.I.PFV da se i pravim putevima moè i}i ka sre}i.

Ukoliko u sloènoj taksisnoj konstrukciji postoje veznici prenego {to, pre no {to ili dok + ne, dokle + ne, oblici perfektivnogfutura II i perfektivnog prezenta u zavisnom delu taksisne kon-strukcije mogu ozna~avati i odnos posteriornosti (uz veznik pre ne-go {to) ili posteriornosti pri prekidu glavne situacije (uz vezni-ke dok, dokle i ekspletivnu negaciju):

(56) Zaposli}e se: FUT.I.PFV pre nego {to bude zavr{io FUT.II.PFV

/ pre nego {to zavr{i: PRF.PFV studije.

(57) Spava}e: FUT.I.IPFV dok se ne bude naspavao: FUT.II.PFV / dok

se ne naspava: PRF.PFV.

îwenica je da su istraìva~i i ranije obratili pa`wu na toda se negacija po pravilu ne javqa uz veznik pre nego {to (MILO[E-

VI] 1970), ali to zapaàwe nije bilo dovedeno u vezu sa razli~itimtipovima taksisnih odnosa koji se realizuju u oba slu~aja. Uz veznikpre nego {to realizuje se taksis posteriornosti — zavisna situaci-ja sledi iza glavne po wenom prirodnom zavr{etku, dok se uz veznikedok, dokle i ekspletivnu negaciju realizuje taksis posteriornostiuz prekid glavne situacije — zavisna situacija svojim po~etkom pre-kida glavnu situaciju ili je kvalitativno mewa (v. o tome vi{e u po-glavqu II.3.1.1).

P l u s k v a m p e r f e k a t kao glagolsko vreme koje ozna~ava rad-wu koja se desila (veoma retko — de{avala) u pro{losti pre po~etkaradwe koja je ozna~ena drugim preteritalnim oblikom ili je iskaza-na implicitno predstavqa specijalizovano gramati~ko sredstvo iz-raàvawa relativne pro{losti ili pro{losti drugog stepena (ter-min je preuzet iz MILO[EVI] 1982: 135). Postoje razli~ita tuma~e-wa mesta i zna~aja pluskvamperfekta u vremenskoj paradigmi srp-skog jezika. Dok jedni istraìva~i smatraju da je to oblik koji je „u


i{~ezavawu“ (STEVANOVI] 1979: 664), drugi s pravom isti~u wego-vu semanti~ku i stilisti~ku nezamenqivost (IVI] 1980; MILO[E-

VI] 1982; TANASI] 1996, 2005; THOMAS 2004). îwenica je da sepluskvamperfekat re|e sre}e u savremenom srpskom jeziku u odnosuna perfekat i aorist, ali se wegov zna~aj u iskazivawu temporalnelokalizacije moè meriti slede}im faktorima:

1) pluskvamperfekat je nezamenqiv u upravnoj klauzi zavisno-sloène vremenske re~enice, u funkciji iskazivawa taksisnog odno-sa posteriornosti:

(58) Kad sam ja do{la: PRF.PFV oni su bili oti{li: PPRF.PFV

(Ksenija Milo{evi} 1981/82, 135).

2) oblikom pluskvamperfekta iskazana je pro{la radwa ~ijirezultat u momentu govora nije aktualan, jer se izme|u momenta vr-{ewa te radwe i momenta govora dogodila druga radwa koja je poni-{tila rezultat radwe iskazane pluskvamperfektom (IVI] 1980):

(59) Kad je \or|e umro: PRF.PFV, ona se bila zarekla: PPRF.PFV

javno, pred celom rodbinom da se nikad ne}e udavati. Ali se uskorou selu pojavio nov u~iteq i nastanio u ku}i preko puta wene. Nepro|e ni godina, a ona se udade: AOR za wega (Milka Ivi} 1980, 97).

U oba slu~aja (58–59) zamena pluskvamperfekta svr{enim per-fektom dovela bi do bitnih semanti~kih i stilisti~kih promena. Uprimeru (58) promenio bi se pravac lokalizacije — iz posteriornogu anteriorni, tj. radwa iskazana u zavisnoj klauzi umesto da slediposle glavne situacije, prethodila bi joj u vremenu. Prema zapaàwuKsenije Milo{evi}, to je slu~aj kada „glagolski oblici, i to tempo-ralni, nastupaju kao dijagnosti~ko sredstvo relativne hronologije uslu~ajevima kada nijedno od dva ostala sredstva (veznik, aspekt) nediferenciraju dovoqno tip relativne hronologije“ (MILO[EVI]

1981/82: 134).

U drugom bi se slu~aju (59) izgubio ose}aj unutra{we dinamikenaracije, jer pluskvamperfekat „zadràva ~itao~evu pa`wu i uvodielemenat napetosti“ (THOMAS 2004: 118), najavquje da }e do}i do po-ni{tavawa rezultata radwe koja je iskazana pluskvamperfektom.

Kako je bilo istaknuto, ukoliko se oblik pluskvamperfekta na-lazi u glavnom delu taksisne konstrukcije a u zavisnoj klauzi je svr-{eni perfekat, moè se realizovati odnos posteriornosti (60). Plu-skvamperfekat je u primeru (60) jedini jezi~ki signal taksisnog od-nosa posteriornosti (MILO[EVI] 1981/82: 135). Zamenom pluskvam-


perfekta nekim drugim preteritalnim odnosom mewa se tip taksi-sne konstrukcije — posteriornost se pretvara u anteriornost:

(60) Kad sam ja do{la: PRF.PFV, oni su oti{li: PRF.PFV. / Kad jado|oh: AOR, oni odo{e: AOR. / Kad sam ja do{la: PRF.PFV, oniodo{e: AOR. / Kad ja do|oh: AOR, oni su oti{li: PRF.PFV (KsenijaMilo{evi} 1981/82, 135).

Primeti}emo da je zadràvawe taksisnog odnosa posteriorno-sti posle zamene pluskvamperfekta u upravnoj re~enici drugim pre-teritalnim oblikom ipak mogu}e ako se u glavni deo smesti taksisnispecifikator ve}, koji zajedno sa perfektivnim glagolom formirasvojevrsnu retrospektivnu vremensku grupu koja mewa anteriornostu posteriornost, up.:

(60’) Kad sam ja do{la: PRF.PFV, oni su ve}: TAX.SPEC oti{li:PRF.PFV. / Kad ja do|oh: AOR, oni ve}: TAX.SPEC odo{e: AOR. /Kad sam ja do{la: PRF.PFV, oni ve}: TAX.SPEC odo{e: AOR. / Kad

ja do|oh: AOR, oni su ve}: TAX.SPEC oti{li: PRF.PFV.

Razmatraju}i pitawe redundantnosti pluskvamperfekta u savre-menom srpskom jeziku s obzirom na mogu}nost wegove zamene perfek-tom, istraìva~i prime}uju da je pluskvamperfekat poèqan ondakada se odnos posteriornosti iskazuje vi{ezna~nim veznikom, a su-vi{an u onima sa specijalizovanim veznicima (MILO[EVI] 1981/82:136). S obzirom na ~iwenicu da se taksisni odnos moè izraziti ve-znikom, aspekatski i vremenskim glagolskim oblikom, taksisna pro-filisanost/neprofilisanost veznika je u sprezi sa vidom i vreme-nom glagola u predikatu:

(61) Kad sam ja bila do{la: PPRF.PFV, oni su oti{li: PRF.PFV

(Ksenija Milo{evi} 1981/82, 136).

(62) Nakon {to sam ja bila do{la: PPRF.PFV, oni su oti{li:PRF.PFV (Isto).

(63) Pre nego {to sam ja do{la: PPRF.PFV, oni su bili oti{li:PRF.PFV (Isto).

Kada je veznik taksisno neprofilisan (kad) za odre|ivawe tipataksisnog odnosa, od kqu~nog je zna~aja glagolski vid ({to }e bitidetaqno ilustrovano daqe u radu). Ukoliko je veznik taksisno spe-cijalizovan (62–63), tj. sam po sebi ukazuje na odre|eni tip taksi-snog odnosa, vremenski oblici su komutativni u okviru jednog tem-poralnog plana, {to je navelo istraìva~e da zakqu~e kako je upo-treba pluskvamperfekta u zavisnoj klauzi ~esto redundantna, {to


uslovqava mogu}nost wegove eliminacije i „stvara iluziju o wego-voj suvi{nosti“ (MILO[EVI] 1981/82: 136).

Moramo ipak primetiti da u primerima (62, 63) oblik pluskvam-perfekta onemogu}uje upotrebu taksisnih kvantifikatora koji ukazu-ju na odnos kontaktne anteriornosti ili bliske distalne posterior-nosti, koja se u predstavi govornika izjedna~uje sa kontaktnom:

(62’) *Nakon {to sam ja bila do{la: PPRF.PFV, oni su odmah:TAX.QUANT oti{li: PRF.PFV.

(63’) * Oni su oti{li: PRF.PFV minut: TAX.QUANT pre nego {to

sam ja bila do{la: PPRF.PFV.

S druge strane, upotreba taksisnog specifikatora u konstruk-cijama bez pluskvamperfekta sasvim je uobi~ajena (64, 65):

(64) Nakon {to sam ja do{la: PRF.PFV.PFV, oni su odmah:TAX.QUANT oti{li: PRF.PFV.

(65) Oni su oti{li: PRF.PFV, minut: TAX.QUANT pre nego {to

sam ja do{la: PRF.PFV.

Navedeno dovodi u sumwu zakqu~ak o redundantnosti pluskvam-perfekta i u temporalnoj klauzi sa specijalizovanim vezni~kim sred-stvom, jer ovaj vremenski oblik unosi u taksisnu konstrukciju zna-~ewe distalnosti u iskazivawu anteriornosti/posteriornosti.

Kao {to je bilo pokazano u primerima, uz odgovaraju}i veznikpluskvamperfekat moè podjednako da ukazuje na odnos anteriorno-sti (62) ili posteriornosti (63). Na tip taksisne konstrukcije uti-~e i to da li se pluskvamperfekat nalazi u upravnoj re~enici ili uzavisnoj klauzi, up.:

— anteriornost (zavisna situacija prethodi glavnoj, pluskvam-perfekat je u subordiniranom predikatu):

(66) Nakon {to sam ja bila do{la: PPRF.PFV, oni su oti{li:PRF.PFV.

— posteriornost (zavisna situacija sledi iza glavne, pluskvam-perfekat je u upravnom predikatu):

(67) Kada sam ja do{la: PRF.PFV, oni su bili oti{li: PPRF.PFV.

(68) Pre nego {to sam ja do{la: PRF.PFV, oni su bili oti{li:PPRF.PFV.

Pluskvamperfekat u glavnoj re~enici moè se nalaziti i u tak-sisnim konstrukcijama delimi~ne simultanosti. Ako je radwa uglavnoj re~enici iskazana svr{enim pluskvamperfektom a zavisna


situacija nesvr{enim preteritalnim oblikom, realizuje se delimi~-na simultanost1, tj. zavisna situacija predstavqa temporalni fon zaglavnu radwu (69–71):

(69) Kada su ptice nosile: PRF.IPFV jaja u vazduhu, za nastojnika jeu Hilandaru bio izabran: PPRF.PFV.PASS jedan od ovih samaca(Milorad Pavi}, Predeo slikan ~ajem).

(70) Kad je bilo: PRF.IPFV na po puta, bogme |evojka odvojila bje-{e: PPRF.PFV jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha (Sreto Ta-nasi} 2009, 71/ Vuk St. Karaxi}).

(71) Kad su boravili: PRF.IPFV u H, oni su bili na osnovu la`nogsvedo~ewa uhap{eni: PPRF.PFV.PASS, ali su uskoro pu{teni (Kse-nija Milo{evi} 1973, 434).

Pri negaciji uz oblik pluskvamperfekta u upravnoj klauzi isvr{eni preterit u zavisnoj klauzi realizuje se delimi~na simulta-nost2, tj. glavna situacija predstavqa temporalni fon za zavisnu(72–74):

(72) Oni se jo{ nisu bili vratili: PPRF.PFV.REFL kada sam jaovamo po{ao: PRF.PFV.

(73) Ja se nisam bio ni rodio: PPRF.PFV / kad je babo zametnuo:PRF.PFV kavgu (Sreto Tanasi} 2005, 411/ Narodna pesma).

(74) Snijeg jo{ nije bio pao: PPRF.PFV kad stric do|e: PRF.PFV

iz zatvora (Sreto Tanasi} 2005, 411/ Mihajlo Lali}).

Delimi~na simultanost2 se realizuje i kada je oblik pluskvam-perfekta u zavisnoj klauzi, a u upravnoj re~enici se nalazi glagolSV ili (re|e) NSV uz taksisni specifikator ve} (75). Konstrukcijes imperfektivnim preteritom u glavnoj klauzi su re|e, jer se u wimaradwa koja je ozna~ena drugim preteritalnim oblikom predstavqakao nesvr{ena u trenutku radwe ozna~ene pluskvamperfektom:

(75) Zori} dawu-no}u, sa mnom. Kru{ku, xak i ostale osnovne stva-ri oni su imali: PRF.IPFV ve}: TAX.SPEC kad sam bio do{ao:PPRF.PFV, ali onda on tr~ao u komandu vojne oblasti da nam se ne-gde nabave {titnici za glavu … (Dragoslav Mihailovi}, Kad sucvetale tikve).

Ukoliko se radwa ozna~ena pluskvamperfektom desila u vremeposle druge preteritalne radwe, u konstrukciji ili u wenom uèmkontekstu mora se pojaviti druga radwa, koja se pozicionira poste-riorno u odnosu na situaciju iskazanu pluskvamperfektom, kao uprimeru (75), u kojem zameni~ki prilog onda ukazuje na ~iwenicu da


se posle situacije ozna~ene pluskvamperfektom desila jo{ jednaradwa, iskazana krwim perfektom tr~ao. Navedeno potvr|uje zapa-àwe istraìva~a da „prisustvo drugog procesa koji prethodi tre-nutku iskazivawa a prema kojem je proces u PKP-u predstavqen kaosvr{en … predstavqa neophodan uslov upotrebe PKP-a u srpskom je-ziku“ (THOMAS 2004: 115; TANASI] 2005: 412; 2009: 73).

U srpskim vremenskim zavisnosloènim re~enicima sa taksi-snim odnosom prekinute posteriornosti moè se javiti svr{eni plu-skvamperfekat, ali, kako isti~u istraìva~i (THOMAS 2004: 117),on se prete`no zamewuje preteritom:

(76) Ve} sam (bio) po~eo: PPRF.PFV da jedem, kad je u{la: PRF.PFV

neka ~udna sitna èna koja me je upitala da li moè da sedne za mojsto (Thomas 2004, 117).

Srpski prevodilac sa francuskog zamenio je u navedenom pri-meru (76) oblik pluskvamperfekta preteritom, odstupiv{i od ori-ginala, {to zna~i da je, prema wegovom jezi~kom ose}awu, pluskvam-perfekat ovde suvi{an.

Pasivni pluskvamperfekat moè se javiti u oba dela vremenskere~enice, ozna~avaju}i obe situacije (77). Ukoliko u takvim kon-strukcijama veznik nije taksisno profilisan, na tip taksisnog od-nosa ukazuje vid predikata. Taksisni odnos anteriornosti se reali-zuje ako se u zavisnoj klauzi upotrebi svr{eni pluskvamperfekat, au upravnoj re~enici — bezli~ni oblik nesvr{enog pasivnog plu-skvamperfekta:

(77) Kad su bili pohvatani: PPRF.PFV.PASS, bilo im je su|eno:PPRF.ÇPFV.PASS.INDEF (Ivo Andri}, Trup).

Neophodno je napomenuti da se u savremenom srpskom jeziku sra-zmerno ~esto sre}u konstrukcije sa perfektom glagola biti i trpnimglagolskim pridevom, koje su ekvivalentne pluskvamperfektu4.

Osim taksisne funkcije, pluskvamperfekat u srpskom jezikuvr{i niz drugih funkcija — semanti~kih i diskursnih:

— ozna~avawa rezultata u pro{losti (78);— iskazivawa prekinute zapo~ete situacije (79);— dezaktualizacije rezultata prethodne radwe (80);


4 O pasivnim konstrukcijama pluskvamperfekta i wihovoj semanti~koj ifunkcionalnoj relaciji prema aktivnim konstrukcijama istog oblika v. KsenijaMilo{evi}, Temporalno zna~ewe i sintaksi~ka vrijednost konstrukcija Cop/praes.,perf./ + part.pass. u srpskohrvatskom jeziku, Ju`noslovenski filolog XXX/1–2, Beo-grad, 1973: 432.

— funkciju retrospektivne aktualizacije (81–83);

— funkciju topikalizacije (84);

— digresivnu funkciju (85).

(78) Licem na \ur|ev dan: TAX.SPEC gusta magla bje{e pokrila:PPRF.PFV lomne Ku~e (Mihailo Stevanovi} 1974/ Simo Matavuq).

(79) Po{li smo bili: PPRF.PFV, ali nas je jedna ~etni~ka kontro-la skrenula: PRF.PFV s puta (Mihailo Lali}, Lelejska gora).

(80) Bejah naumio: PPRF.PFV da se dve nedeqe ne la}am novina i dane gledam TV. Ovo drugo mi je po{lo zarukom, ono prvo jok (Sveti-slav Basara, Fama o Basarama).

(81) Uzbu|ena i zadihana, do|oh do slova „M“ i, sa sasvim jasnomnamerom, otvorih: AO jednu od kwiga. Bila sam shvatila: PPRF.PFV,prisetiv{i: se vaqda da sam o tome ve} negde ~itala, da je to ~uve-na Enciklopedija mrtvih (Danilo Ki{, Enciklopedija mrtvih).

(82) Me|utim, smrt se ve} bila naselila: PPRF.PFV u mojoj ku}i(Dragoslav Mihailovi}, Kad su cvetale tikve).

(83) Te godine na jednoj rang-listi bio sam tre}i u sredwoj katego-riji u Jugoslaviji, iako jo{ nijednom nisam bio dospeo: PPRF.PFV do prvenstva Jugoslavije (Isto).

U dosada{wim opisima mesta i zna~aja pluskvamperfekta u srp-skom jeziku (IVI] 1980; MILO[EVI] 1982; TANASI] 1996, 2005;THOMAS 2004) nisu bile posebno izdvajane navedene funkcije. Funk-cije iskazivawa prekinute zapo~ete situacije i dezaktualizacije re-zultata prethodne radwe nisu razdvajane. Istraìva~i bi obi~no na-vodili u okviru primera kojima su ilustrovali funkciju ozna~ava-wa radwe ~iji je rezultat u me|uvremenu poni{ten drugom radwomkonstrukcije koje se podjednako odnose na obe funkcije. Smatramo daje neophodno razdvojiti navedene funkcije jer se u zavisnosti od wi-hove realizacije u obliku pluskvamperfekta javqaju razli~iti se-manti~ki tipovi glagola. Kada se realizuje funkcija iskazivawa pre-kinute zapo~ete situacije, oblik pluskvamperfekta imaju po~etno-fazni glagoli, dok prilikom ostvarivawa funkcije ozna~avawa de-zaktualizovanog rezultata prethodne radwe u predikatu redovno na-stupaju rezultativni glagoli, jer se u tom drugom slu~aju poni{tavarezultat radwe, a ne sama radwa.

Uporedi}emo sa tog aspekta primere koje navodi Sreto Tanasi}u opisu semanti~ko-sintaksi~kih funkcija pluskvamperfekta u sa-vremenom srpskom jeziku (TANASI] 2005: 413):


(1) Vo}e bje{e zametnulo, ali od su{e opade svo (Mihailo La-li}).

(2) Ona bje{e po~ela da sluì rakiju, a kad to ~u — za~epi bocui zatvori je u sanduk (Isto).

(3) Pucwava se ~esto ponavqala i ve} smo skoro bili naviklina wu, ali odjednom nasta zbrka i zabuna u hodniku (Isto).

(4) Neko vreme ga je Lau{ bio uzeo za svoga li~nog pratioca i{titono{u, ali je ubrzo i sam uvideo da Kir~ina vrednost prema{u-je tu ulogu (Dobrilo Nenadi}).

(5) Bjehu mi kupili novo odijelo — za sahranu, ali ja ga obukohnajzad, i onda sam brzo ozdravio (Mihailo Lali}).

(6) Nikoletina je ve} bio zinuo da se nasmije kad se star~i} od-jednom zagleda u w (Branko ]opi}).

(7) A kad su dve grupe, velika vezirova i mala Davilova, bileodmakle ne{to vi{e od pola miqe jedna od druge, jedan od vezirovihkowanika odvojio se, kao strela pojurio i brzo stigao Davila i wego-vu pratwu (Ivo Andri}).

U primeru (2), kao i u ranije navedenom primeru (79), upotre-bqen je po~etnofazni glagol, koji nedvosmisleno signalizira da jere~ o radwi koja je zapo~eta, ali nije zavr{ena, jer ju je prekinuladruga radwa. U ostalim primerima (1, 3–7) upotrebqeni su rezulta-tivni glagoli, koji u obliku pluskvamperfekta ukazuju na ~iwenicuda je rezultat bio postignut, ali je u me|uvremenu poni{ten drugomradwom.

Ono {to se u ranijim istraìvawima pluskvamperfekta isti-~e kao „funkcija specifi~nog evocirawa situacionog fona“ (IVI]

1980; TANASI] 2005: 415), po na{em mi{qewu, tako|e obuhvata ne-koliko razli~itih semanti~ko-stilisti~kih funkcija — funkcijuregresivne aktualizacije, topikalizacije i digresivnu funkciju. Uslu~aju digresivne funkcije (83), osnovni tok naracije prekidadruga narativna linija koja je iskazana pluskvamperfektom, dok seprilikom retrospektivne aktualizacije pluskvamperfekat koristi uistoj funkciji kao i narativni prezent — posmatra~ situacije kojase opisuje sme{ta se u referentnu ta~ku pro{losti. Iz te refe-rentne ta~ke sagledava se druga pro{lost ili „pro{lost drugogstepena“, tj. ~uva se osnovna relativna sema pluskvamperfekta. Ta-kvo izme{tawe posmatra~a u referentnu ta~ku pro{losti leì i uosnovi topikalne funkcije, kada se pluskvamperfektom u predikatuposebno isti~e referent (82) na nivou teksta. Funkcije regresivneaktualizacije, topikalna i digresivna, zasnovane su na istom je-


dinstvenom kognitivnom mehanizmu, {to je, pretpostavqamo, i da-lo istraìva~ima povoda da ih ujedine u istu funkciju — evocira-wa situacionog fona. Neophodno je, me|utim, razdvajati navedenefunkcije, jer se one razlikuju sa ta~ke gledi{ta kohezije u tekstu.U slu~aju realizacije digresivne funkcije ili funkcije topikali-zacije, oblik pluskvamperfekta sluì kao marker centrifugalnetendencije u tekstu, dok se u slu~aju retrospektivne aktualizacijepro{losti uklapa u centripetalne. Uo~avawe kognitivnog mehani-zma koji deluje kada su posredi funkcije pluskvamperfekta zna~ajnoje za razumevawe prirode ovog oblika.

Upravo u funkciji retrospektivne aktualizacije pro{losti plu-skvamperfekat se moè javiti od glagola imperfektivnog vida, i to~e{}e u relativnoj klauzi nego u vremenskoj, u kojoj se taksisnafunkcija pluskvamperfekta potiskuje u drugi plan ili ~ak zanema-ruje. To {to se impefektivni pluskvamperfekat veoma retko javqa usrpskom jeziku, dalo je osnova istraìva~ima da tvrde kako taj obliku srpskom jeziku zapravo i ne postoji, ve} se modeluje prema princi-pu simetrije glagolskog vida (TANASI] 2009: 66). Ne bismo se slo-ìli sa takvom konstatacijom, jer ako se imperfektivni pluskvam-perfekat javqa u opusu pisaca, delima nau~nika ili u narodnoj kwi-èvnosti, pa makar i sporadi~no, to zna~i da je taj oblik ne samo te-orijski mogu} ve} i praksom potvr|en. Ako, recimo, Milorad Rado-vanovi}, analiziraju}i upotrebu pluskvamperfekta u opusu Milo{aCrwanskog, prime}uje u vezi sa upotrebom imperfektivnog plu-skvamperfekta da „ovi primeri upu}uju pre na slu~ajni izuzetak ilioma{ku jezi~kog ose}awa“ (RADOVANOVI] 1990: 184), to ne zna~i daje ozna~io sam oblik kao takav, ve} ga je tako definisao u kontekstukonkretnih re~enica, {to samom istraìva~u ne smeta da relativno~esto koristi imperfektivni pluskvamperfekat:

(84) To su u stvarnom smislu bile „zlatne godine“ lingvisti~kenauke … i godine lingvisti~kih ratova {to su se ponajvi{e upra-vo i bili vodili: PPRF.IPFV oko statusa semantike u lingvisti~-koj nauci … (Milorad Radovanovi} 2010, 70).

(85) Na àlost, pone{to od toga kao da nisu bili imali:PPRF.IPFV ni de Sosir … ni Ostin (Sreto Tanasi} 2005/ Milo-rad Radovanovi}).

(86) Ova kwiga … je prirodni nastavak ili svojevrsni „dodatak“radu, kojim se wen autor ve} bio bavio: PPRF.IPFV poduè vremena(Isto).


Smatramo da kada pluskvamperfekat vr{i funkciju retrospek-tivne aktualizacije, tj. pribliàva doga|aj koji pripada pro{losti,postiè se efekat perspektive posmatra~a koji je sme{ten u refe-rentnu ta~ku pro{losti. Tada se pluskvamperfekat moè pojaviti usrpskom jeziku i od imperfektivnih glagola:

(87) U ormanu, me|utim, duboko, dole, kuda je Napoleone bio sme-stio: PPRF.PFV, Rjepin je iznena|en, primetio nekoliko spratovahartije tapeta, koje je Ordinski bio, o~igledno, spremao: PPRF.IPFV,za dekorisawe zidova u ku}i, u kojoj je stanovao (Milo{ Crwanski,Roman o Londonu).

(88) Pred vratima se bje{e pruàla: PPRF.IPFV prazna cesta, rav-na i ~ista u nedogled Pustog Poqa. Dvaput dnevno je prolazio Raj-ko Cigo oguqenog lica u fijakeru s po{tom (Sreto Tanasi} 2005,414/ Mihailo Lali}).

Kada je u pitawu iskazivawe radwe ~iji je rezultat poni{tendrugom pro{lom radwom, ~iwenica je da u savremenom srpskom jezi-ku imperfektivni pluskvamperfekat u ve}ini slu~ajeva zamewuje im-perfektivni perfekat (TANASI] 2009: 68). U funkciji retrospek-tivne aktualizacije pro{losti taj oblik pluskvamperfekta potisku-je imperfektivni prezent. Me|utim, kao {to zapaà Sreto Tanasi} uvezi sa perfektivnim pluskvamperfektom, „u srpskom jeziku je, kaoi u drugim jezicima, mnogo primjera gdje se jedno zna~ewe iskazujerazli~itim sredstvima“ (TANASI] 2009: 74). Za{to ne bi mogla istakonstatacija, koja je ispravna kada je posredi perfektivni pluskvam-perfekat, da vaì i za imperfektivni? U funkciji retrospektivneaktualizacije pro{losti kori{}ewe imperfektivnog pluskvamper-fekta je poèqno. Upotrebom tog oblika stvara se efekat priblià-vawa „pro{losti drugog stepena“, koji se neutralizuje u slu~aju ak-tualizacije pro{losti pomo}u imperfektivnog perfekta ili pre-zenta, jer je anteriorna sema zastupqena samo u strukturi pluskvam-perfekta.

F u t u r I moè biti gramati~ki pokazateq taksisnog odnosaposteriornosti ako ukazuje na radwu koja sledi iza situacije koja jetako|e ozna~ena oblikom futura I ili svr{enog prezenta, ako potowioblici ozna~avaju radwu koja se dogodila u pro{losti (narativni fu-tur i prezent). U tom slu~aju futur Ç je temporalno transponovan:

(89) Ma~vani se podignu i udare na Qe{nicu, no prije nego {to

}e udariti: FUT.I.PFV, poizopijaju se: PRS.PFV (Mihailo Steva-novi} 1974, 672).


(90) Na tri dana prije nego {to }e pobije}i: FUT.I.PFV, Moler na-pi{e: PRS.PFV pismo (Isto).

(91) Ona }e padati: FUT.I.IPFV kroz ~udan prolaz nalik nekom izsna pre nego {to }e se na}i: FUT.I.PFV u okruglom hodniku sa mno-go vrata.

Kao potvrde relativne upotrebe futura Ç u stru~noj literaturinavode se primeri kada je tim oblikom iskazana radwa koja je poste-riorno orijentisana u odnosu na drugu radwu tako|e iskazanu futu-rom Ç, mada su takvi slu~ajevi re|i. U vezi sa wima Mihailo Steva-novi} prime}uje da „mawe imaju vremenski, a vi{e modalni karak-ter“ (1974: 674).

(92) Ja }u gradit: FUT.I.IPFV b’jela manastira / gdje }e ìvjet:FUT.I.IPFV mnogi kalu|eri (Mihailo Stevanovi} 1974, 673).

(93) Tu }e{ na}i: FUT.I.PFV dobra prijteqa / s kim }e{ mo}i:FUT.I.IPFV hladno piti vino (Isto).

(94) Pa{}e: FUT.I.PFV jaka ki{a, da }e krupno kamewe nositi:FUT.I.IPFV (Isto).

Za na{e istraìvawe je va`no to da se u konstrukcijama sa re-lativno upotrebqenim futurom Ç prete`no ostvaruje sekundarni tak-sis posteriornosti, jer se on tu javqa u netemporalnoj klauzi (92–94),dok se u temporalnim konstrukcijama sa transponovanim futurom Ç(89–91) realizuje primarni taksis posteriornosti.

I prezent i futur Ç u primerima sa transponovanim futurom Çmogli bi se zameniti oblikom perfekta. Formalni pokazateq tipataksisnog zna~ewa u takvim re~enicama je specijalizovani veznikpre nego {to, uz koji je obavezan oblik futura Ç kada je u pitawu is-kazivawe posteriornosti u pro{losti:

(95) [est meseci pre nego {to }e napuniti: FUT.I.PFV 40 godinapodigla je: PRF.PFV stambeni kredit (Ilustrovana politika, 2707,02. 12. 2010).

Relativno upotrebqeni futur Ç regularno se javqa u konstruk-cijama valentnog taksisa, gde kao aktant spoqnog predikata ozna~avaradwu koja je posteriorno orijentisana u odnosu na drugu radwu is-kazanu preteritalnim oblikom:

(96) Re~e: AOR da }e ceo dan ostati: FUT.I.PFV u posteqi (Mi-lo{ Crwanski, Seobe).

(97) Izgleda{e toliko grozna da je mislio: PRF.IPFV da }e onda ion propasti: FUT.I.PFV (Isto).


Pregled relativne upotrebe glagolskih vremena u srpskom jezi-ku navodi na zakqu~ak da vezni~ka sredstva i aspekatsko-vremenskiglagolski oblici zajedno sa leksi~kim i gramati~kim sredstvimakvantifikativne i orijentacione funkcije (temporalnim kvantifi-katorima restriktivne prirode, temporalnim orijentirima i taksi-snim specifikatorima) ~ine k o m p l e k s t a k s i s n i h p o k a z a t e -q a, od kojih je svaki podjednako vaàn prilikom odre|ivawa tipataksisnog odnosa. U daqoj analizi tipova taksisnih odnosa polazi-}emo od izdvajawa navedenog kompleksa u svakom konkretnom slu~aju.

II. NEVALENTNI PRIMARNI TAKSIS

II.1. Taksis anteriornosti

Ako je re~ o anteriornosti, sintaksi~ki zavisni taksisni ob-lik — nefinitni ili finitni — ozna~ava situaciju R2, koja pretho-di u hronolo{kom pogledu situaciji R1, ozna~enoj glavnim, sintak-si~ki nezavisnim (uobi~ajeno li~nim) glagolskim oblikom. Taksisanteriornosti moè se realizovati u zavisnosloènim re~enicama,prostim re~enicama koje su uslo`wene glagolskim prilozima, kao iu konstrukcijama s deverbativima.

II.1.1. Taksisne zavisnosloène re~enice

U zavisnosloènim re~enicama veznici funkcioni{u kao jedanod pokazateqa konkretnog tipa taksisnih odnosa. Pojedini v e z n i c isre}u se samo u jednom odre|enom tipu taksisnih konstrukcija, {toih markira kao p r o f i l i s a n e ili specijalizovane. Drugi veznicimogu ozna~avati razli~ite tipove taksisa, zbog ~ega imaju prelaznistatus i spadaju u n e p r o f i l i s a n e ili nespecijalizovane.

U neprofilisane taksisne veznike u srpskom jeziku spada ve-znik kad(a), koji moè ozna~avati sva tri tipa taksisa — anterior-nosti, simultanosti i posteriornosti. Nespecijalizovanim mogu sesmatrati i veznici otkako, otkad(a) i od kad(a), koji ozna~avaju od-nos anteriornosti i simultanosti, kao i drugi veznici. Konstrukci-je sa takvim veznicima svrstavamo u odre|eni tip taksisnih odnosapolaze}i od kombinacije vidsko-vremenskih oblika glagola u glav-nom i zavisnom delu zavisnosloène konstrukcije, kao i s obziromna dopunske uslove — prisustvo priloga za vreme, temporalnih irednih brojeva i ostalih sredstava, koja vr{e u taksisnim konstruk-cijama funkciju temporalnog kvantifikatora (TEMP.QUANT) iliorijentira, odnosno specifikatora taksisnog odnosa (TAX.SPEC).


II.1.1.1. Zavisnosloène re~enice sa neprofilisanim

taksisnim veznikom kad(a)

U zavisnosloènim re~enicama sa neprofilisanim taksisnimveznikom kad(a) kao orijentirom anteriorne lokalizacije (anterior-no lokalizuje objekat lokalizacije — vremensku klauzu u odnosu nalokalizator — glavnu re~enicu) mogu}e su sve kombinacije svr{enogglagola u zavisnoj klauzi sa nesvr{enim i svr{enim glagolima uglavnom delu (1–22). Imperfektivni glagoli u zavisnoj klauzi iliupravnoj re~enici sre}u se retko i prete`no su pra}eni dodatnimuslovima realizacije taksisa anteriornosti (7–11, 14, 23, 24). Kom-binacije glagolskih oblika u predikatima glavnog i zavisnog delamogu biti {ematski predstavqene na slede}i na~in:

upravna re~enica zavisna klauza

perfekat SV + perfekat SV (1)perfekat SV + aorist SV (2)perfekat SV + pluskvamperfekat SV (3, 4)aorist SV + perfekat SV (5)aorist SV + aorist SV (6)aorist SV + pluskvamperfekat SV (7)perfekat NSV + perfekat SV (8–11)prezent NSV (+ sada) + perfekat SV (12)

pluskvamperfekat SV + perfekat SV (13)pluskvamperfekat NSV + pluskvamperfekat SV (14)pluskvamperfekat SV + pluskvamperfekat SV (15)

aorist + imperfekat (+ aorist) (16)imperfekat (+ aorist) + aorist (17)

futur I NSV + prezent SV (18)futur I SV + prezent SV (19)futur I SV + futur II SV (20–22)

prezent SV + perfekat NSV (23)potencijal I SV + perfekat NSV (24)

Prototipi~na konstrukcija ovog tipa zastupqena je zavisnomvremenskom re~enicom sa perfektivnim preteritalnim oblicima uglavnom delu i zavisnoj klauzi. U zavisnom delu mogu se podjednakorealizovati svr{eni perfekat i aorist (1, 2):

(1) Kada se ~as zavr{io: PRF.PFV, deca su krenula: PRF.PFV ku}i.


(2) … Gospod je osu{io: PRF.PFV pred vama Crveno more kad iza-|oste: AOR iz Misira (Sveto pismo, Kwiga Isusa Navina, gl. 2,10).

Re|e se u vremenskoj klauzi konstrukcije sa zna~ewem anterior-nosti koristi pasivni oblik pluskvamperfekta (3):

(3) Kada je ovde kriza bila najavqena: PPRF.PRF.PASS, qudi su po-~eli: PRF.PFV da podiù novac iz banaka vrlo sna`no (RTS, Ve-sti, 12. 04. 2009// www.naslovi.net).

Zavisnosloène re~enice mogu sadràti nekoliko temporalnihklauza, kao i nekoliko predikata u glavnom delu. Predikati u vre-menskoj klauzi mogu biti izraèni raznim preteritalnim oblicima(npr. perfektom i pluskvamperfektom) u aktivu i pasivu (4). Ukoli-ko ima vi{e predikata u zavisnim klauzama, svaki od wih stupa utaksisni odnos anteriornosti sa svakim od predikata u glavnom de-lu, formiraju}i na taj na~in unakrsnu taksisnu konstrukciju:

(4) Kada je zvono i na woj zazvonilo: PRF.PFV i kada je sve bilozavr{eno: PPRF.PFV.PASS, Leander je zagrlio: PRF.PFV svog pri-jateqa i oprostio se: PRF.PFV.REFL od wega (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra, 51).

Aorist u glavnom delu re~enice, uz prisustvo perfektivnogprezenta ili aorista u zavisnoj klauzi, obi~no signalizuje neo~eki-vani prekid glavne situacije R1, koji je izazvan rezultatom situacijeR2. Iznenadnost prestanka glavne situacije, osim samog oblika aori-sta, koji sadrì semu dinami~nosti, isti~u i odgovaraju}a leksi~kasredstva, npr. prilozi naglo, odjednom i sl.

(5) Prekide se: AOR naglo mlaz star~evih misli kada je pod wimusahnuo: PRF.PFV onaj drugi mlaz (Milorad Pavi}, Unutra{wastrana vetra, 91).

(6) Gonioci … zaustavi{e se: AOR odjednom kad vide{e: AOR da jeèna uspela da se dohvati kapije (Ivo Andri}, Smrt u Sinanovojtekiji).

Kombinacija aorista u glavnom delu i aktivnog svr{enog plu-skvamperfekta u vremenskoj klauzi re|e se sre}e u savremenom srp-skom jeziku.

(7) Probudih se: AOR tek kad se bje{e objutrilo: PPRF.PFV (Sre-to Tanasi} 2005, 412/ Mihailo Lali}).


U glavnom delu zavisnosloène re~enice sa veznikom kada ufunkciji markera taksisa anteriornosti moè se na}i i oblik ne-svr{enog perfekta uz obavezno prisustvo svr{enog perfekta u zavi-snom delu. Takva kombinacija se prete`no sre}e u konstrukcijama saistim subjektom upravnog i subordiniranog predikata (8, 9), ali jerealna i u tom slu~aju kada je predikat glavne re~enice izraèn bez-li~nim glagolskim oblikom (10, 11):

(8) Kada je napisala: PRF.PFV doma}i, odmarala se: PRF.IPFV.REFL.

(9) Kad sam do{la: PRF.PFV sebi, slikala sam: PRF.IPFV ih(www.svetroditeljstva.com).

(10) Kad se primakla: PRF.PFV.REFL, videlo se: PRF.IPFV.INDEF

da je ra{~upana, pocepana polunaga (Ivo Andri}, Smrt u Sinano-voj tekiji).

(11) Kada je Konstantin Nikomidijski uzeo: PRF.PFV kwigu i po-~eo: PRF.PFV da je ~ita, u naslovu je pisalo: PRF.IPFV.INDEF „Pre-dawe svetog vaseqenskog sedmog sabora“ (www.pravoslavlje.net).

U posledwa dva primera (10–11) skre}e na sebe pa`wu ~iweni-ca da se bezli~ni imperfektivni oblik perfekta odnosi na perci-pirawe pojave koja se dogodila i pre samog ~ina opaàwa. Semanti~-ki gledano, subjekat obe radwe u glavnom i zavisnom delu je isti.Bezli~nost zavisnog predikata u tom slu~aju ukazuje na odsustvo sva-ke mogu}nosti uticaja subjekta opaàwa na objekat posmatrawa, tj. nanekontrolisanost situacije koja se percipira. îwenica da do opa-àwa dolazi nakon fizi~kog ~ina pribliàvawa objektu posmatrawapotvr|uje da je posredi taksis anteriornosti a ne nepotpune simul-tanosti, kako bi se moglo o~ekivati uz takvu kombinaciju glagolskihoblika.

Ako se u glavnom delu taksisne konstrukcije s veznikom kada ufunkciji pokazateqa anteriornosti upotrebqava prezent, postoje od-re|ena ograni~ewa na planu wegove spojivosti sa drugim oblicima.Indikativno upotrebqen imperfektivni prezent u glavnom delu mo-gu} je uz obavezni perfektivni preterit u zavisnoj klauzi, i samo utom slu~aju ako u upravnoj re~enici postoji temporalni orijentirkoji ukazuje na aktualni prezent (12):

(12) I sad: TAX.SPEC kad sam sve to izgubio: PRF.PFV puni: PRS.IPFV

mi du{u beskrajna blagodarnost … (Ivo Andri}, Ex ponto).

U ostalim slu~ajevima oblici imperfektivnog i perfektivnogprezenta u glavnom delu taksisne konstrukcije sa zna~ewem anteri-


ornosti ozna~avaju ili anteriornost pri ponavqawu situacija (v.poglavqe ÇÇ.4) ili anteriornost u konstrukcijama sa istorijskimprezentom (v. poglavqe ÇÇ.5).

Kao {to je bilo ranije napomenuto (v. poglavqe Ç.2), oblikompluskvamperfekta u upravnoj re~enici ~esto se daje do znawa da jerezultat radwe na koju se on odnosi u me|uvremenu poni{ten. Uz ta-kav pluskvamperfekat u upravnoj re~enici ili u blièm kontekstu~esto se nalazi drugi preteritalni oblik koji ozna~ava radwu kojaprethodi trenutku iskazivawa, a prema kojoj je proces u pluskvam-perfektu predstavqen kao svr{en:

(13) Kad je \or|e umro: PRF.PFV, ona se bila zarekla: PPRF.PFV

javno, pred celom rodbinom da se nikad ne}e udavati. Ali se uskorou selu pojavio nov u~iteq i nastanio u ku}i preko puta wene. Nepro|e ni godina, a ona se udade: AOR za wega (Milka Ivi} 1980, 97).

Glagolski oblici pluskvamperfekta u oba dela taksisnih kon-strukcija anteriornosti retko se sre}u, pritom se jedan od wih uglav-nom realizuje kao pasivni oblik (sor2 + particip) (14–15). Budu}ida je pluskvamperfekat relativni glagolski oblik, on u upravnoj re-~enici uvek lokalizuje radwu anteriorno u odnosu na neku drugu, ko-ju moèmo dekodirati polaze}i od konteksta (13). Pluskvamperfekatu glavnoj re~enici najavquje dezaktualizaciju rezultata ozna~ene rad-we u trenutku govora.

Iako je poznata stvar da se pluskvamperfekat u srpskom jezikuuglavnom gradi od perfektivnih glagolskih osnova, u retkim slu~a-jevima mogu}a je upotreba pasivnog imperfektivnog pluskvamper-fekta u glavnom delu taksisne konstrukcije, i to uz perfektivni plu-skvamperfekat u zavisnoj klauzi (14). Ako se u taksisnoj konstrukcijianteriornosti na|u dva pluskvamperfekta, jedan u glavnom a drugi uzavisnom delu sloène re~enice, oblik u vremenskoj klauzi vr{i pro-totipi~nu funkciju ovog relativnog vremena anteriorno situiraju-}i ozna~enu radwu u odnosu na glavnu situaciju, dok oblik u glavnojre~enici relativizuje radwu u odnosu na vreme naracije:

(14) Kad su bili pohvatani: PPRF.PFV.PASS, bilo im je su|eno:PPRF.IPFV.PASS (Ivo Andri}, Trup).

Dva perfektivna pluskvamperfekta u taksisnoj konstrukcijianteriornosti mogu se na}i u re~enici koja predstavqa sintezu vre-menske i poredbene u kojoj se, pored veznika kad(a), pojavquje i po-redbeni signifikator — prilog kao (15). U tom slu~aju paralelizamoblika pluskvamperfekta stvara ose}aj paralelizma radwi, dok se


realno glavna situacija naslawa na zavisnu, dovodi u direktnu zavi-snost od efekta koji je proizveo rezultat zavisne situacije:

(15) Kada je Leandrov izve{taj bio dovr{en: PPRF.PFV.PASS,Ded-aga O}uz … kao da je i sam bio dovr{io: PPRF.PFV svoje pre-traìvawe. Sve mu je bilo jasno … (Milorad Pavi}, Unutra{wastrana vetra, 114).

Imperfekat u glavnom delu ili zavisnoj klauzi konstrukcijeovog tipa moè se sresti samo u kombinaciji sa oblikom aorista irealno ozna~ava odnos simultanosti sa radwom ili rezultatom rad-we ozna~enom aoristom koja prethodi drugoj situaciji (aorist i im-perfekat u zavisnoj klauzi, v. 16) ili sledi iza druge situacije (aoristi imperfekat u glavnom delu, v. 17). U primerima (16–17) imperfek-tom je obeleèna situacija simultana sa situacijom koja predstavqarezultat radwe ozna~ene aoristom:

(16) Naposletku, kad mrak stiè: AOR pre la|e i ne mogadija{ese: IPRF vi{e videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i wih sedvojica pokuweni vrati{e AOR u mehanu (Laza Lazarevi}, Sve }eto narod pozlatiti, 161).

(17) A kad … vide{e: AOR da mu ni{ta zlo ne bi, promeni{e se:AOR i govorahu: IPRF da je on bog (Sveto pismo, DA 8, 10).

Ograni~eni broj primera taksisnih konstrukcija sa imperfek-tom moè se objasniti ~iwenicom postepenog potiskivawa tog gla-golskog oblika iz savremenog srpskog jezika.

Kao {to je ve} bilo istaknuto ranije (v. Ç.2), za ozna~avawe an-teriornosti u budu}nosti u savremenom srpskom jeziku koriste sespecijalizovani gramati~ki oblici svr{enog prezenta i futura II uzavisnoj klauzi uz oblik futura I u upravnoj re~enici (18–22). Ob-lik futura I u upravnoj re~enici moè biti svr{eni i nesvr{eni,dok su oblici u zavisnoj klauzi uvek perfektivni. Subjekat uprav-nog i subordiniranog predikata moè biti zajedni~ki (18–21), ali irazli~it (22). Poloàj zavisne klauze nije fiksan i zavisi od komu-nikativne perspektive re~enice.

(18) Bi}e: FUT.I.IPFV mu krivo sutra, kad ogladni: PRS.PFV (Dani-lo Ki{, Rani jadi, 68).

(19) Kad odraste{: PRS.PFV / shvati}e{: FUT.I.PFV stvari neke./ Kad postane{: PRS.PFV zreliji / Sve }e: FUT.I.IPFV ti biti ja-snije (Du{an [obat).

(20) Tek kada budem zavr{ila: FUT.II.PFV ove postdiplomske studije,ste}i }u: FUT.I.PFV zvanje mastera (Svet, 14. 06. 2010).


(21) Kada budu do{li: FUT.II.PFV na pripreme reprezentacije, zabo-ravi}e: FUT.I.PFV da su bili povre|eni (Glas javnosti, 24. 02. 2010).

(22) Oni … zaboraviti se ne}e FUT.I.PFV ni kad im du{e budu po-sedele: FUT.II.PFV (Desanka Maksimovi}, Slovo o qubavi).

Veznik kad(a) ukazuje na anteriornost i uz oblike potencijala Iu oba dela taksisne konstrukcije, kao i u zavisnoj klauzi ili uprav-noj re~enici. U konstrukcijama sa svr{enim potencijalom u zavi-snom delu realizuje se taksis anteriornosti pri ponavqawu situa-cija (v. poglavqe II.4).

Perfektivni oblik u zavisnom delu taksisne konstrukcije jeuslov realizacije zna~ewa anteriornosti. Ipak, kao {to isti~u is-traìva~i (ANTONI] 2001: 118–119), kori{}ewe imperfektivnog za-visnog predikata u konstrukcijama sa taksisnim zna~ewem anterior-nosti je mogu}e ako uz wega stoji taksisni kvantifikator koji ogra-ni~ava imperfektivnu radwu u vremenu (23). U takvim konstrukcija-ma imperfektivni predikat zavisne klauze se kombinuje sa perfek-tivnim prezentom u glavnom delu:

(23) Kad smo neko vreme: TEMP.QUANT, }ute}i i{li: PRF.IPFV

reknem: PRS.PFV ja … (Ivana Antoni} 2001, 122/ Nenadovi}).

Drugi slu~aj upotrebe imperfektivnog glagolskog oblika u tak-sisnim konstrukcijama sa zna~ewem anteriornosti nalazimo u kon-strukcijama sa perfektivnim potencijalom u glavnom delu koji mo-difikuje zna~ewe anteriornosti u pravcu regularnosti ponavqawaradwe u pro{losti i sekundarnosti taksisnog zna~ewa pri primar-noj realizaciji uslovne klauze (24):

(24) Uto stiè i wegova majka i po~e da ga doziva. Andreas obrisao~i, udahnu duboko i iza|e iz skrovi{ta … Ali wegova bi majkauvek primetila: POT.I.PFV, kada je plakao: PRF.IPFV ‰¢ ako jeplakaoŠ (Danilo Ki{, Rani jadi, 52).

II.1.1.2. Taksis anteriornosti u konstrukcijama

sa veznicima otkad(a), od kad(a), otkako

Veznici otkad(a), od kad(a), otkako funkcioni{u kao markerianteriornosti, ukqu~uju}i kontaktnu anteriornost, ako se uz wih uzavisnoj klauzi javqa perfektivni glagol. Ovi veznici mogu se zame-niti drugim profilisanim veznicima anteriornosti poput po{to,nakon {to i ~im, kako i sl. (v. poglavqe II. 1.1.3), ali poseduju do-datno semanti~ko oble`je, koje se svodi na temporalnu kvantifika-ciju radwe ili situacije u glavnoj re~enici. Veznici otkad(a), od


kad(a), otkako uvode zavisnu klauzu koja odgovara na pitawe od kogmomenta? ili koliko dugo?, tj. istovremeno mogu vr{iti funkcijuorijentacionog identifikatora i kvantifikatora (termini su pre-uzeti iz ANTONI] 2001). Oni su tako|e sinkreti~ni u pogledu izra-àvawa razli~itih tipova taksisnih odnosa. Razgrani~ewe funkcijatemporalne lokalizacije (orijentacione identifikacije) i tempo-ralne kvantifikacije, koje u datom slu~aju leì u osnovi realizaci-je razli~itih tipova taksisnih odnosa — anteriornosti i simulta-nosti — zavisi od aspektualnih karakteristika predikata u glavnojre~enici i vremenskoj klauzi.

Veznici otkad(a), od kad(a), otkako realizuju dva glavna tipataksisnih zna~ewa — u jednom slu~aju po~etak glavne situacije odno-si se na neartikulisani trenutak po zavr{etku situacije u zavisnojklauzi, tj. re~ je o taksisu anteriornosti, dok se u drugom tipu po~e-tak glavne situacije podudara sa po~etkom situacije u zavisnoj klau-zi, pri ~emu zavisna situacija uvek predstavqa temporalni fon zaglavnu, {to ve} samo po sebi ukazuje na taksis nepotpune simultano-sti, koji }e biti razmotren naknadno.

Oba tipa taksisnih konstrukcija sa veznicima otkad(a), odkad(a), otkako imaju zajedni~ku specifi~nu karakteristiku — u wi-hovoj zavisnoj klauzi nije dopu{tena upotreba futurskih glagolskihoblika.

Radwa u zavisnom delu predstavqa marker po~etka radwe u glav-nom delu zavisnosloène re~enice, koja se temporalno vezuje za planpro{losti ili sada{wosti. Ako se takva radwa izraàva perfektiv-nim glagolom, ostvaruje se funkcija orijentacione identifikacije itaksisni odnos anteriornosti (26–28).

Perfektivni glagoli u zavisnoj klauzi isti~u po~etak promenestawa u okviru glavne situacije R1 — novo stawe, proces i sl., stogasu u upravnom predikatu o~ekivani imperfektivni glagoli (25, 28).Kada je upravni predikat u pasivu, vid glagola od kog je nastao pa-sivni particip nije relevantan (26, 27), jer se wime ozna~ava trajnorezultativno stawe.

(25) Otkad ‰¢ po{toŠ sam zavoleo: PRF.PFV Tebe, ~inio sam:PRF.IPFV sve {to sam mogao za Tvoju i na{u qubav (Dobrica ]o-si}, Vernik).

(26) Jer od kad ‰¢ po{to/nakon {toŠ je 1606. godine u Gospinoj cr-kvi sinod doneo: PRF.PFV odluku protiv Jevreja, bilo je u Dubrov-niku zabraweno: PPRF.PFV.PASS stanovnicima geta svako raspra-vqawe o hri{}anskoj veri i prekr{aj se ka`wavao: PRF.IPFV.PASS

sa 30 dana zatvora (Milorad Pavi}, Hazarski re~nik).


(27) Otkako ‰¢ ~imŠ sam postao: PRF.PFV otac, sva moja pa`nja je

usmerena: PRF.PFV.PASS na blizance (Svet, 31. 07. 2010).

Regularnost radwe ozna~ene predikatom glavne re~enice priwenoj ponavqanosti moè se naglasiti i pomo}u odgovaraju}eg tem-poralnog priloga, npr. uvek:

(28) Otkad ‰¢ po{to/nakon {toŠ im proletos banu: AOR pet legio-nara, uvek je neko na maloj uzvisini straàrio: PRF.IPFV (Qubo-mir Vujovi}, Zaton).

Prema mi{qewu istraìva~a (IVI] 2002: 91), veznik otkakospaja u sebi temporalno zna~ewe sa kauzalnom semantikom, tj. ukazujena ~iwenicu da zavisna situacija ne predstavqa samo „levu“ grani-cu radwe glavne situacije, ve} i wen neposredni uzrok, dok se kodveznika otkad(a), od kad(a) takvo zna~ewe ne registruje. U na{emkorpusu nai{li smo na primere kada se i veznik otkad(a) upotre-bqava u kauzalnom zna~ewu (29), {to potvr|uje mogu}nost wegove za-mene veznikom zato {to (29’), dok je, s druge strane, takva zamena uprimeru sa veznikom otkako (30, 30’) pod znakom pitawa, up.:

(29) Jer od kad je 1606. godine u Gospinoj crkvi sinod doneo:PRF.PFV odluku protiv Jevreja, bilo je u Dubrovniku zabraweno:PPRF.PFV.PASS stanovnicima geta svako raspravqawe o hri{}an-skoj veri i prekr{aj se ka`wavao: PRF.IPFV.PASS sa 30 dana za-tvora (Milorad Pavi}, Hazarski re~nik).

(29’) U Dubrovniku je bilo zabraweno stanovnicima geta svakoraspravqawe o hri{}anskoj veri i prekr{aj se ka`wavao sa 30dana zatvora zato {to je 1606. godine u Gospinoj crkvi sinod do-neo: PRF.PFV odluku protiv Jevreja.

(30) Otkako sam postao: PRF.PFV otac, sva moja pa`nja je usmerena:PRF.PASS na blizance (Svet, 31. 07. 2010).

(30’) ??? Sva moja pa`wa je usmerena na blizance zato {to sam po-stao otac.

Razliku izme|u veznika otkad(a) i otkako treba odre|ivatipolaze}i od sfere upotrebe veznika kad(a) i kako, koji ~ine wihovuosnovu. Za veznik kako primarno je zna~ewe kontaktne anteriornosti(v. poglavqe II. 1.1.5), stoga i veznik otkako ozna~ava kontaktnu sme-nu situacija, dok su veznici otkad(a), od kad(a) u tom smislu neobe-leèni.

U zastarelim konstrukcijama veznike otkad(a), od kad(a), ot-kako sa taksisnim zna~ewem anteriornosti moè da mewa dok//dokleuz svr{eni predikat zavisne klauze (31).


(31) … dokle ‰¢ otkadŠ do|oste: AOR na ovo mesto, nepokorni be-jaste: IPRF Gospodu (Sveto pismo, Peta kwiga Mojsijeva, gl. 9, 7).

Pore|ewa radi, u ruskom prevodu Svetog pisma navedeni citatglasi „… s samogo togo dnà, kak pri{li vá na mesto sie, váprotivilisâ Gospodu“, {to potvr|uje zakqu~ak o funkcionisawu ve-znika dokle u analognom srpskom primeru u zna~ewu otkad.

U glavnom delu zavisnosloènih re~enica sa veznicimaotkad(a), od kad(a), otkako dominiraju imperfektivni glagoli (32–36).Upotrebom nesvr{enih glagola nagla{ava se trajnost ili regular-nost situacije koja dolazi posle promene stawa u zavisnoj situaciji.

Perfektivni preteritalni glagoli u glavnom delu taksisnihkonstrukcija anteriornosti sa veznikom otkad(a) mogu}i su u slede-}im slu~ajevima:

1. Ako je re~ o po~etnom ili rezultativnom glagolu sa perfek-tivnim zna~ewem koji ozna~ava promenu stawa ~ije su posledice ak-tuelne u periodu saop{tewa. Uz takav glagol ~esto stoji kvantita-tivni determinator (32):

(32) Otkad ‰¢ po{to/nakon {toŠ sagradi{e: AOR branu i potopi-{e: AOR mnoga sela, reka se trostruko: QUANT pro{iri: AOR …(Qubomir Vujovi}, Zaton).

2. Ukoliko je posredi kumulativni glagol sa objektom gomilawa(33), on se tako|e moè na}i u perfektivnom obliku u glavnom deluzavisnosloène re~enice sa veznikom otkad(a). Uz takav glagolskioblik ~esto se pojavquje taksisni specifikator (npr. ve}), koji ozna-~ava da proces jo{ uvek traje i time obuhvata i plan sada{wosti:

(33) Otkad ‰¢ po{to/nakon {to Š je ustanovqena: PRF.PFV.PASS

{tedwa, moja }er je ve}: TAX.SPEC preko sto hiqada: Obj.CUM

u{tedela: PRF.PFV za miraz sebi (Radoje Domanovi}, Stradija,116).

3. U slu~aju negacije koja ukazuje na odsustvo rezultata radwe utrenutku saop{tewa jedino je mogu}i perfektivni oblik predikataupravne re~enici (up. 34, 34’):

(34) Otkad ‰¢ po{to/nakon {toŠ je prvi list kestena zaùteo:PRF.PFV, sunce se nije pojavilo: PRF.PFV (Qubomir Vujovi}, Za-ton).

Navedena konstrukcija (34) sa perfektivnim oblikom nije mo-gu}a bez negacije:

(34’) *Otkad je prvi list kestena zaùteo, pojavilo se sunce.


Ako je predikat glavnog dela zavisnosloène re~enice sa vezni-kom otkad(a) izraèn svr{enim glagolom, taj glagol mora imati per-fektivnu semantiku, tj. iskazivati radwu ~iji je rezultat aktualan usada{wosti. Negacija u tom slu~aju modifikuje temporalni plan si-tuacije dodaju}i joj nijansu rezultativnosti. U slu~aju odsustva nega-cije treba je zameniti temporalnom determinantom, koja bi obezbedi-la efekat obuhvatawa rezultatom radwe plana sada{wosti (35).

(35) Otkad je prvi list kestena zaùteo: PRF.PFV, pojavilo se:PRF.PFV sunce i vi{e: TEMP.DET nije napu{talo: PRF.PFV nebo.

4. Perfektivni glagol u predikatu upravne re~enice tako|e jemogu} ako se u zavisnoj klauzi nalazi temporalni kvantifikator po-put jednom, dvaput, nekoliko puta, koji ukazuje na implicitnu nega-ciju — radwa se odigrala nekoliko puta i vi{e se nije ponavqala dosada{weg trenutka (36) ili temporalni kvantifikator prvi put, ko-ji isti~e da se radi o rezultativnom perfektu koji je aktuelan u tre-nutku saop{tewa o radwi, npr. (37):

(36) Otkad je prvi list kestena zaùteo: PRF.PFV, jednom/dva-put/nekoliko puta: QUANT se pojavilo: PRF.PFV sunce.

(37) Otkad je prvi list kestena zaùteo: PRF.PFV, prvi put: QU-

ANT se pojavilo: PRF.PFV sunce.

Ograni~ewe na upotrebu futurskih oblika u zavisnoj klauzi saveznicima otkad(a), od kad(a), otkako ne vaì za vezni~ke komplek-se od trenutka kada, od dana kada, od vremena kada i sl., koji se mo-gu odnositi na plan pro{losti (38) ili budu}nosti (39). Prilikomreferisawa o planu budu}nosti u glavnom delu logi~na je upotrebaoblika FUT.I.IPFV uz oblike PRS.PFV ili FUT.II.PFV u zavisnoj kla-uzi (39).

(38) Epilepti~ni napadi, prema jednoj verziji doga|aja, po~eli su:PRF.PFV dramati~no da se javqaju tek od trenutka kada je Dosto-jevski saznao: PRF.PFV za grozno ubistvo oca od strane wegovihseqaka u êremo{ni (Vladeta Jeroti}, Dostojevski i epilepsija).

(39) Radnici „Zelenila“ radi}e: FUT.I.IPFV u dve smene od trenut-

ka kada prvi platani stignu: PRS.PFV ‰¢ budu stigli: FUT.II.PFVŠu Beograd (zelenilo.co.rs).

Vezni~ki kompleksi od trenutka kada, od dana kada, od vreme-na kada i sl. tako|e omogu}uju upotrebu imperfektivnog glagola uzavisnoj klauzi konstrukcija ovog tipa (40):


(40) Nije razmi{qao: PRF.IPFV o tome {ta se sve dogodilo od

onog vremena kada je 1815. godine tamnovao: PRF.IPFV u Neboj-{i, pa do sada (Svetlana Velmar-Jankovi}, Dor}ol — imena ulica).

Primeri takve prirode (38–40) ukazuju na ~iwenicu da zavisnaklauza u navedenim primerima pro{iruje temporalnu odredbu koja jeizraèna predlo{ko-pade`nom konstrukcijom (poput od dana, od tre-nutka, od vremena), koja zahteva temporalnu dopunu. Vremenska iaspektualna autonomija predikata zavisne klauze uslovqena je indi-rektno{}u wegove povezanosti sa radwom u glavnom delu pri direkt-noj korelaciji sa nekim periodom koji ima punktualnu predstavu natemporalnoj osi predikata glavne re~enice. Ukoliko se zavisna kla-uza konstrukcije sa veznicima otkad(a), od kad(a), otkako prototi-pi~no nalazi u prepoziciji u odnosu na glavni deo, kompleksi odtrenutka kada, od dana kada, od vremena kada ~e{}e su sme{teni upostpoziciji, {to potvr|uje zakqu~ak o funkcionisawu zavisne klau-ze u ovom tipu konstrukcije kao sredstva pro{irewa temporalne od-redbe.

Veznik otkad(a) ~esto se sre}e uz korelativnu zamenicu otad(a)u glavnom delu re~enice (41), sa kojim formira korelativni kom-pleks. Glavni deo u takvom tipu zavisnosloène re~enice uvek slediiza zavisne klauze. Za takvu konstrukciju tipi~na je kombinacijaaorista u zavisnoj klauzi sa imperfektivnim prezentom u glavnomdelu:

(41) Otkada tebe ja poznadoh: AOR, otad patim: PRS.IPFV ja! (BoraStankovi}, Baba Stana).

Konstrukcije sa veznicima otkada, od kada, otkako mogu ozna~a-vati kontaktnu anteriornost ako se u zavisnoj klauzi upotrebi per-fektivni oblik po~etnofaznog ili po~etnorezultativnog glagola:

(42) Otkada sam progovorio: PRF.PFV ‰¢ ~im/kako sam progovorioŠ,dràva mi ne da: PRS.IPFV disati (Danas, 07. 09. 2010).

(43) Otkako je svanulo: PRF.PFV, neprestano ki{a lije: PRS.IPFV

(Mihailo Stevanovi} 1974, 879).

Distalna anteriornost u ovom tipu konstrukcije moè se rea-lizovati uz odgovaraju}i temporalni kvantifikator, koji se iskazujepredlo{ko-supstantivnim kompleksom i dr. sredstvima:

(44) Ovo se javilo: PRF.PFV za manje od mesec dana: TEMP.QUANT

otkad je: PRS.IPFV.COP na du`nosti predsednika (E-novine, 05. 03.2010).


Posebno mesto me|u konstrukcijama sa veznicima otkad(a), odkad(a), otkako zauzimaju re~enice tipa:

(45) Pro{lo je: PRF.PFV pet godina otkako/od kada/otkako sam tesrela: PRF.PFV (Razg.).

(46) Ima: PRS.IPFV dva meseca otkad sam primqen: PRF.PFV.PASS

na posao (Razg.).

Pri formalnoj zastupqenosti glavnog dela u ovom tipu zavi-snosloènih re~enica odsutan je wegov semanti~ki ekvivalent — si-tuacija P1, koja bi se odnosila na odre|enu radwu, proces ili stawe.U nau~noj literaturi skre}e se pa`wa na poseban status ovog tipakonstrukcije i nagla{ava se da u takvoj re~enici glavni deo pred-stavqa temporalni kvantifikator radwe u zavisnoj klauzi (ANTO-

NI] 2001: 181–184). Neophodno je tako|e napomenuti da je u ovomslu~aju re~ o taksisu distalne anteriornosti pri semanti~ki nepo-puwenoj poziciji glavne situacije. Glavna situacija je izraèna kon-tekstualno ili se poistove}uje sa periodom govora:

U konstrukcijama tog tipa u zna~ewu veznika otkako ~esto sesre}e veznik kako (47), a u pojedinim slu~ajevima i veznici {to, da(49, 50):

(47) Pro{lo je: PRF.PFV nekoliko dana kako ‰¢ otkakoŠ je s one stra-ne Atlantika objavljeno: PRF.PASS da su brojni Hitlerovi ljudi nakononog rata spas na{li u Americi (Blic, 21.11. 2010).

(48) Evo ima: PRS.IPFV devet godinica / kako ‰¢ otkakoŠ dvorim:PRS.IPFV cara u Stambolu (Marko Kraqevi} i Musa kesexija).

(49) Evo ima: PRS.IPFV pet godina: TEMP.QUANT {to ‰¢ otkakoŠje Ahmet u svijet krenuo: PRF.PFV (RMSMH/ Iso Velikanovi}).

(50) Pro|o{e: AOR tri godine: TEMP.QUANT da ‰¢ otkakoŠ sam seoènio PRF.PFV (RMSMH/ S. M. Qubi{a).

II.1.1.3. Zavisnosloène re~enice sa profilisanim taksisnim

veznicima po{to, nakon {to u funkciji pokazateqa

neutralne anteriornosti

Osim neobeleènih veznika kad(a), otkad(a), otkako, od kad(a),u srpskim zavisnosloènim re~enicama sa taksisnim odnosom ante-riornosti koriste se profilisani veznici po{to, nakon {to, ~im,tek {to, kako, samo {to, kao i oni u re|oj upotrebi: neton (ne-tom), istom, a, koji se vezuju za odre|eni tip iskqu~ivo anterior-nog odnosa. Navedeni veznici se razlikuju prema konkretnom tipuanteriornosti koji realizuju u taksisnoj konstrukciji. Veznici po-


{to i nakon {to ozna~avaju anteriorni odnos u celini. Uz prisu-stvo odre|enih taksisnih specifikatora i temporalnih kvantifika-tora oni iskazuju distalnu anteriornost.

Ostali veznici funkcioni{u kao markeri kontaktne anterior-nosti. Veznici neton, istom i a stilski su obeleèni i retko sesre}u u savremenom jeziku. Veznici tek {to, kako i samo {to moguse koristiti u konstrukcijama kontaktne anteriornosti, kao i zaozna~avawe anteriornog odnosa uz prekid jedne od situacija. Svakood navedenih zna~ewa realizuje se uz odre|ene kombinacije vidskihi vremenskih oblika predikata u oba dela konstrukcije.

Veznik po{to u taksisnim konstrukcijama ozna~ava odnos an-teriornosti prete`no uz slede}e kombinacije glagolskih oblika uglavnoj re~enici i zavisnoj klauzi:


perfekat SV/aorist + perfekat SV/aorist (51–53)perfekat NSV + perfekat SV (54, 55)prezent NSV + perfekat SV/aorist (56)perfekat SV/aorist + pluskvamperfekat SV (57, 58)futur I SV/NSV + prezent SV/futur II (59)

prezent SV + perfekat NSV + TEMP.QUANT (60, 61)prezent SV + aorist delimit. glagola + TEMP.QUANT (62)

Prototipi~na konstrukcija sa veznikom po{to sadrì perfek-tivne glagole u oba dela zavisnosloène re~enice. Pozicija klauzeje slobodna. Situacije mogu imati zajedni~ki subjekat (51) ili raz-li~ite subjekte (52):

(51) Po{to je to u~inio: PRF.PFV i najzad ostao: PRF.PFV golo-glav, otkrio je: PRF.PFV da je potpuno sed (Milorad Pavi}, Unu-tra{wa strana vetra, 71).

(52) Ispri~ao mi je: PRF.PFV {ta ga mu~i tek po{to mu obe}ah:AOR svoje zanatske usluge (Milorad Pavi}, Unutra{wa stranavetra, 73).

(53) … po{to ja izi|oh: AOR na obalu, on odvesla: AOR natrag (Ra-doje Domanovi}, Stradija, 94).

U glavnom delu taksisne konstrukcije sa veznikom po{to mo-gu}i su imperfektivni glagoli. Oni su naj~e{}e izraèni perfek-tom modalnog glagola uz negaciju (54–55), ali je mogu}a i upotrebanesvr{enog prezenta, koji ozna~ava kontinualnost glavne situacijekoja povezuje plan pro{losti i sada{wosti (56). Imperfektivni gla-


goli u upravnoj re~enici kombinuju se sa svr{enim perfektom uvremenskoj klauzi taksisne konstrukcije:

(54) Nije se hteo: PRF.IPFV èniti po{to se ona udala: PRF.PFV

(Mihailo Stevanovi} 1974/ Laza Lazarevi}).

(55) … po{to nato~i: AOR vodu nikako nije mogla: PRF.IPFV dase odande otrgne nego je sve u w gledala: PRF.IPFV (Vuk St. Kara-xi}, Srpske narodne pripovijetke, Stoj{a i Mladen).

(56) Po{to su se potpuno odrekli: PRF.PFV svoje vjere i svogaimena i svog ìvota samog, oni uistinu vladaju: PRS.IPFV svimaoko sebe (Ivo Andri}, Trup).

Pluskvamperfekat u vremenskoj klauzi re~enice sa veznikompo{to u savremenom srpskom jeziku sre}e se prete`no u pasivnomobliku (57–58):

(57) Obra}awe kraqice Natalije u katoli~anstvo ra{~ulo se:PRF.PFV.REFL tek po{to je bilo svr{eno: PPRF.PFV.PASS (IvanaAntoni} 2001/ Slobodan Jovanovi}).

(58) … nastavqao je: PRF.IPFV doma}in, po{to je prvi tawir ve}bio poloèn: PPRF.PFV.PASS pred Atanasija Svilara (MiloradPavi}, Predeo slikan ~ajem).

Za iskazivawe odnosa anteriornosti koji se vezuje za plan bu-du}nosti, u zavisnoj klauzi koristi se oblik svr{enog perfekta iliperfektivnog futura II, dok je u glavnom delu oblik futura I:

(59) Po{to kwiga izi|e: PRS.PFV ‰¢ bude iza{la: FUT.II.PFVŠ nasvijet, bi}e: FUT.I.IPFV joj cijena u srebru tri cvancike, a u har-tiji jedna forinta i dvanaest krajcara … (Vuk St. Karaxi}, Oglasza Srpske narodne pripovijetke).

Imperfektivni glagol u zavisnoj klauzi taksisnih konstrukci-ja anteriornosti sa veznikom po{to sre}e se samo uz temporalnikvantifikator koji ograni~ava radwu ozna~enu nesvr{enim glago-lom, dok se u upravnoj re~enici regularno javqa svr{eni prezent,koji ukazuje na vremenski plan pro{losti (60–61):

(60) Po{to je tako stajala: PRF.IPFV neko vreme: TEMP.QUANT

kod ale, rekne: PRS.PFV joj ala: „Ako ho}e{, idi ku}i …“ (Vuk St.Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke, Kako su radile onako su ipro{le).

(61) Po{to je tako nekoliko no}i: TEMP.QUANT jednako radio:PRF.IPFV, onda mu bra}a po~nu: PRS.PFV zlobiti, {to oni nisu


mogli jabuke sa~uvati (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pripovi-jetke, Zlatna jabuka i devet paunica).

Temporalni kvantifikator u zavisnoj klauzi ~esto se kombinu-je sa delimitativnim glagolom u predikatu koji semanti~ki dupliraimperfektivni oblik (62):

(62) Po{to jo{ neko vreme: TEMP.QUANT porazgovarasmo: AOR

‰¢ po{to smo jo{ neko vreme razgovarali: PRF.IPFVŠ …, izvinimse: PRS.PFV … i po|em: PRS.PFV (Radoje Domanovi}, Stradija,103).

Veznik nakon {to u savremenom srpskom jeziku pripada prete-`no razgovornom diskursu, mada se ~esto sre}e i u publicistici. Usavremenoj srpskoj {tampi ovaj veznik predwa~i u odnosu na veznikpo{to. Veznik nakon {to se mnogo re|e sre}e u jeziku kwièvnihdela. Kako navodi Ivana Antoni} (2001: 133–134), u re~nicima igramatikama nalazimo ~lanke o predlogu nakon5 koji se spaja sa geni-tivom deverbativa6, dok se veznik nakon {to uglavnom ne opisuje.

U zavisnosloènim re~enicama sa profilisanim taksisnim ve-znikom nakon {to tako|e beleìmo odre|enu uzajamnu uslovqenostvida i vremena glagolskih oblika u glavnoj re~enici i zavisnoj kla-uzi:


pluskvamperfekat SV + pluskvamperfekat SV (63)perfekat SV + pluskvamperfekat SV (64)aorist + aorist (65)perfekat SV + perfekat SV (66)perfekat NSV + perfekat SV (67)prezent NSV + perfekat SV (68)futur Ç NSV + perfekat SV (69)perfekat SV + prezent NSV (70)futur Ç SV + prezent SV/futur ÇÇ (71–74)


5 U funkciji zavisnog veznika nakon {to opisan je samo u ~lanku kapitalnogali jo{ uvek nedovr{enog Re~nika srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika(kw. 14, Beograd: SANU, 1989), kao i u pojedinim gramatikama koje su nastale otpri-like u isto vreme kada i ova kwiga re~nika, na primer: @ivojin Stanoj~i}, Qubo-mir Popovi}, Stefan Mici}, Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraàva-wa, Beograd, 1989; Pavica Mrazovi}, Zora Vukadinovi}, Gramatika srpskohrvat-skog jezika za strance, Novi Sad, 1990 (v. o tome u ANTONI] 2001).

6 Pojedini istraìva~i smatraju predlog nakon kroatizmom, koji ima u srp-skom jeziku ekvivalentni predlog posle (Milorad Radovanovi}, Imenica u funkcijikondenzatora, Novi Sad: Matica srpska, 1978: 107).

prezent NSV + prezent SV (v. II.5)prezent NSV + prezent NSV (v. II.4)potencijal Ç SV + potencijal Ç SV (v. II.4)potencijal Ç NSV + potencijal Ç NSV (v. II.4)

(63) … bio je izabran: PPRF.PFV.PASS na~elnikom, nakon {to jebio svr{io: PPRF.PFV slu`bu u Bolowi (Re~nik SANU/ Tice).

(64) Nakon {to je proces wihovog nacionalnog ujediwavawa biozaustavqen: PPRF.PFV.PASS, proces … razjediwavawa je napredo-vao: PRF.PFV (Re~nik SANU).

(65) Nakon {to (kad) ja do|oh: AOR, oni odo{e: AOR (Ksenija Mi-lo{evi} 1982, 127).

(66) Kru{evqanka Jelena A. preminula je: PRF.PFV u Zdravstvenomcentru nakon {to su je udarila: PRF.PFV kola (www.krusevac-grad.co.yu).

Imperfektivni glagol u predikatu upravne re~enice uobi~ajenje u konstrukcijama sa veznikom nakon {to, ako se u drugom delu na-lazi perfektivni preterit:

(67) Nakon {to je Anders Brejvik ubio: PRF.PFV 77 osoba u Oslui ostrvu Uteja, mediji su op{irno citirali: PRF.ÇPFV wegov ma-nifest … (Vesti, 07. 02. 2012).

(68) Nakon {to su Rusija i Kina ovog vikenda blokirale: PRF.PFV re-zoluciju o Siriji, iz svetskih centara stiè: PRS.IPFV neodobravanje ta-kvog poteza (Svet, 08. 02. 2012).

(69) Kuvajtski parlament }e prvi put imati: FUT.I.IPFV me|u poslanici-ma i ~etiri ène, nakon {to su dobile: PRF.PFV pravo glasa (E-novine,18. 05. 2009//www.naslovi.net).

Veznik nakon {to, za razliku od veznika kad(a) i po{to, dopu-{ta imperfektivni glagol i u zavisnom predikatu (70), i to bez tem-poralnog kvantifikatora, koji se obavezno javqa u taksisnim kon-strukcijama anteriornosti sa imperfektivnim glagolom u vremen-skoj klauzi i veznicima kad(a) i po{to (v. primere 23, 24; 60, 61 uovom poglavqu).

(70) Biv{i nastavnik u Francuskoj se predao: PRF.PFV nakon {to

je u {koli drào: PRF.IPFV 22 taoca (sr.wikinews.org,10. 03. 2006).

Sasvim je logi~no da je razlog pojavqivawa imperfektivnogglagola u upravnoj re~enici ili zavisnoj klauzi konstrukcija sa ve-znikom nakon {to u tome {to predlog nakon koji se javqa u taksi-snim konstrukcijama uz deverbative ~uva primarnu predlo{ku funk-


ciju anteriornog orijentira u sastavu veznika, {to je ve} samo po se-bi dovoqno za odre|ivawe tipa taksisnog odnosa i ne zahteva podr-{ku aspektualnih karakteristika glagola.

Navedeni tipovi kombinacija glagolskih oblika u glavnom izavisnom delu re~enice sa veznikom nakon {to odre|eni su na osno-vu primera koji su zabeleèni u novinskom i stru~nom korpusu. Sobzirom na rasprostrawenost re~enica sa veznikom nakon {to u raz-govornom jeziku, tamo nailazimo na primere konstrukcija sa oblici-ma futura I u upravnoj re~enici i svr{enog prezenta ili futura II uzavisnoj klauzi (71–74):

(71) Nakon {to se smiri: PRS.PFV, vide}e: FUT.I.PFV da je pogre-{ila.

(72) Nakon {to se bude smirila: FUT.II.PFV, vide}e: FUT.I.PFV daje pogre{ila.

(73) Pisa}e: FUT.I.ÇPFV ti nakon {to se vrati: PRS.PFV.

(74) Pisa}e: FUT .I .ÇPFV ti nakon {to se bude vratila:FUT.II.PFV.

Konstrukcija sa nesvr{enim prezentom u glavnom delu i svr{e-nim prezentom u zavisnoj klauzi signalizuje taksis anteriornostipri istorijskom prezentu (v. poglavqe II.5), nesvr{eni prezent u obadela taksisne konstrukcije ili kombinacija oblika svr{enog i nesvr-{enog potencijala ukazuje na odnos anteriornosti pri regularnom po-navqawu situacija u sada{wosti (kombinacija prezenta NSV) ilipro{losti (kombinacija potencijala Ç) (v. poglavqe II.4).

II.1.1.4. Zavisnosloène re~enice sa profilisanim taksisnim

veznicima — distalna anteriornost

Veznici po{to, nakon {to i kada u neobeleènim taksisnimkonstrukcijama anteriornosti mogu se uzajamno zamewivati. Prili-kom iskazivawa distalne anteriornosti ~iji je eksponent leksi~kosredstvo koje odre|uje trajnost perioda izme|u dveju situacija moguse koristiti samo profilisani veznici po{to i nakon {to. Prisu-stvo odgovaraju}eg temporalnog kvantifikatora uz veznike po{to inakon {to svedo~i o distalnoj anteriornosti (75–79):

(75) Posledwa od wih podlegla je: PRF.PFV 1981, oktobra, dva me-seca: TEMP.QUANT po{to ju je u Indiji ugrizao: PRF.PFV besanpas (Borislav Peki}, Besnilo).

(76) To je uradio: PRF.PFV mesec dana: TEMP.QUANT nakon {to je

proslavio: PRF.PFV 84. ro|endan, a dva meseca: TEMP.QUANT po{to


je vlada Kenije odlu~ila: PRF.PFV da osnovno {kolovanje za sve budebesplatno (Danas, 09. 06. 2008//www.naslovi.net).

(77) Fudbaler Intera, Portugalac Luis Figo objavio je da je dan:TEMP.QUANT nakon {to je wegov klub obezbedio: PRF.PFV novutitulu odlu~io: PRF.PFV da zavr{i profesionalnu karijeru (V92,18. 05. 2009//www.naslovi.net).

(78) Taj potez GM-a usledio je: PRF.PFV nedugo: TEMP.QUANT na-

kon {to je … ameri~ka auto-kompanija — „Krajsler“ — objavila:PRF.PFV da }e zatvoriti oko ~etvrtinu svojih prodavnica (Vesti,16. 05. 2009).

(79) Najbolji srpski pliva~, ~etiri meseca: TEMP.QUANT po{to je na EPu Ajndhovenu diskvalifikovan: PRF.PFV.PASS zbog no{enja majice „Ko-sovo je Srbija“, kaè: PRS.IPFV da se i dalje ne kaje zbog tog gesta(Press, 24. 07. 2008//www.naslovi.net).

Temporalni determinativi koji profili{u odnos distalne an-teriornosti izraèni su kvantitativnom imenicom ili supstantiv-no-numeri~kom sintagmom u akuzativu bez predloga (75–77, 79) ilitemporalnim prilogom sa neodre|enotrajnim zna~ewem (78). U re~e-nici temporalni kvantifikatori stoje neposredno pred veznikompo{to ili nakon {to (75–79).

II.1.1.5. Zavisnosloène re~enice sa profilisanim

taksisnim veznicima — kontaktna anteriornost

Profilisani veznici ~im, tek {to, kako, kao i veznici samo{to, tek, {to, netom, istom, a, koji se re|e koriste u savremenomsrpskom jeziku, u sloènoj vremenskoj re~enici nastupaju kao marke-ri kontaktne anteriornosti.

Veznik ~im nema ograni~ewa stilske ili druge prirode za upo-trebu u konstrukcijama sa perfektivnim glagolom u zavisnoj klauzi,gde on ukazuje na odnos kontaktne anteriornosti. U taksisnim kon-strukcijama sa ovim veznikom mogu}e su slede}e kombinacije glagol-skih oblika u upravnoj re~enici i zavisnoj klauzi:


perfekat SV + perfekat SV (80)perfekat SV + aorist SV (81)aorist + perfekat SV (82)aorist + aorist (83)perfekat SV + pluskvamperfekat SV (84–85)futur I SV + svr{eni futur II (86)


futur I SV + prezent SV (87)perfekat NSV (cop + NVmoment) + perfekat SV (88)

U primarnim taksisnim konstrukcijama sa veznikom ~im zavi-sni deo se prete`no nalazi na prvom mestu (82–84, 86–88). Re|e vre-menska klauza sledi posle glavnog dela (80, 81) ili ga prekida (85).

(80) Za ru~kom je … na~inio brodi} i poklonio: PRF.PFV ga mladojdoma}ici ~im je, posle obeda, u{la: PRF.PFV u odaju (MiloradPavi}, Damaskin).

(81) Po~eli su: PRF.PFV da je ispituju ~im u|e: AOR.

(82) … îm je stigao: PRF.PFV u ravnicu Skadarskog grada umre:AOR … (Budimir Dubak, Pad Vizantije na Tu|emliju, 16. 10. 2007).

(83) îm u|o{e: AOR na Damaskina nasrnu: AOR ogroman hrt (Mi-lorad Pavi}, Damaskin).

Oblici pluskvamperfekta koji se sre}u u zavisnoj klauzi kon-strukcije prete`no su pasivni (84–85):

(84) … Mi smo ~im je bilo izgovoreno: PPRF.PFV.PASS ime Jedi-nosu{tne Trojice, kojoj se svi klawamo, odgovorili: PRF.PFV saAmin (Pravoverje, O kr{tewu jednog Jevrejina u pesku//www.pra-voverje.com).

(85) Admina sam vratio: PRF.PFV ~im je bio skinut: PPRF.PFV.

PASS sa bloga (forum.beotel.net).

(86) Taj sporazum bi}e potpisan: FUT.I.PASS ~im budu ispuweni:FUT.II.PFV.PASS „preostali uslovi“ … (Beta, 23. 01. 2008//www.naslovi.net).

(87) îm svi iza|u: PRS.PFV, di}i }e: FUT.I.PFV hemijski insti-tut u vazduh i probudi}e se: FUT.I.PFV… (Milorad Pavi}, Unu-tra{wa strana vetra, 31).

Imperfektivni glagol u glavnom delu re~enice sa veznikom~im nije uobi~ajen. Nesvr{eni vid uglavnom poprima kopulativniglagol imenskog predikata, ~iji je imenski deo izraèn deverbati-vom nastalim od momentalnog glagola sa semanti~ki defektnom pa-radigmom nesvr{enog vida (88):

(88) Ali ~im je novi du{nik iza{ao: PRF.PFV iz inkubatora, to jebilo: PRF.IPFV.COP pozitivno iznena|ewe (RTS, Vesti, Du{nik„uzgojen“ od mati~nih }elija, 19. 11. 2008//www.naslovi.net).

Veznici tek {to i kako podjednako su ~esti u kwièvnom, pu-blicisti~kom i razgovornom funkcionalnom stilu, iako donekle ustu-


paju mesto prema frekventnosti vezniku ~im, sa kojim stupaju u od-nos komutacije. Oni su uobi~ajeni u taksisnim konstrukcijama saperfektivnim glagolima u upravnoj re~enici i zavisnoj klauzi(89–93). U takvim konstrukcijama ponekad se javqa i veznik a, kojiisti~e semu iznenadnosti nastupawa glavne situacije. Veznici tek{to, kako i a zajedno formiraju vezni~ku grupu (89, 90):

(89) Tek {to sam zatvorio: PRF.PFV vrata za sobom …, a za~uh:AOR kucawe na vratima (Radoje Domanovi}, Stradija, 98).

(90) Kako on nai|e: AOR, a sve se glave duboko prikloni{e: AOR

(Radoje Domanovi}, Danga//Mrtvo more, 54).

(91) Kako kopqe na planini zviznu: AOR, / Soko |ogo pade: AOR nakoqena (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pjesme, Banovi} Strahi-wa).

(92) Tek {to je izi{ao: PRF.PFV iz zatvora, „pao“: PRF.PFV sa 27 ki-lograma heroina (24 sata, 06. 10. 2011).

(93) Tek {to je pro{le nedelje zvani~no potvrdila: PRF.PFV da se, posledugogodi{nje emotivne veze, rastala sa svojim menadèrom ZoranomKova~evi}em, Svetlana Seka Aleksi} se, po pisanju tabloida „Svet“,ve} na{la: PRF.PFV u naru~ju drugog (www.balkanmedia com).

Kontaktna anteriornost moè biti nagla{ena korelativnim kom-pleksom koji gradi subordinacijski veznik kako u vremenskoj klauzii zameni~ki prilog tako u upravnoj re~enici. U funkcije navedenogkorelativnog kompleksa spada i isticawe kratkotrajnosti zavisnesituacije:

(94) Kako sam u{ao: PRF.PFV, tako mi je zamirisala: PRF.PFV pr-{uta (Razg.).

(95) Kako sam ustao: PRF.PFV, tako je i on podigao: PRF.PFV glavu(www.ribolovci.com).

Veznici tek, {to, neton (netom), istom, a obeleèni su u smi-slu wihove sve re|e upotrebe ili funkcionisawa u okviru pojedinihdijalekata, {to ih pomera na periferiju semanti~kog poqa taksisaanteriornosti. Sa izuzetkom veznika tek, u savremenom srpskom jezi-ku ovi se veznici u taksisnoj funkciji skoro ne sre}u7. Veznici tek,neton (netom), istom (+{to) mogu realizovati zna~ewe kontaktneanteriornosti u konstrukcijama sa perfektivnom ili imperfektiv-


7 U savremenom srpskom jeziku ~e{}e se moè sresti prilog netom: Netom jeiza{la: PRF.PFV iz ku}e i nosi: PRS.IPFV varja~u (D. Kneèvi}, Petar Pan).

nom predikacijom u glavnoj re~enici i obaveznim perfektivnim gla-golom u zavisnoj klauzi (96–98). Mada su mogu}i i izuzeci (99–100).

(96) … tek svanu: AOR i sunce ogranu: AOR, po|e: AOR mlada iztavnice kada (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pjesme, Mali Rado-jica).

(97) Neton Marko kopqe izba~io: PRF.PFV, / kow pod Musom ska-~e: PRS.IPFV u visinu (Re~nik SANU/ Narodna pesma).

(98) Istom {to je carev sin zaspao: PRF.PFV, do|u: PRS.PFV vileopet (Re~nik SANU/ Narodna pri~a).

(99) [to je: COP.PRS.IPFV dan, ona O PRED na tarabi: pa kameni-com (Re~nik MSMH/ Vuki~evi}).

(100) A sunce O COP na smiraju, a u avliju … pado{e: AOR gosti(Re~nik SANU/ Janko Veselinovi}, Hajduk Stanko).

Kopulativni glagol u imenskom predikatu ukazuje na imper-fektivnu predikaciju ukoliko imenski deo sadrì temporalnu semukoja unosi u predikaciju zna~ewe perfektivnosti (99), up.: {to jedan — samo {to je svanulo. Temporalni kvantifikator, koji je sli-~an navedenom, nalazimo i u sastavu predikata bez kopulativnog gla-gola — a sunce na smiraju — samo {to je sunce za{lo (100).

Ukoliko u glavnom delu postoji taksisni specifikator u vidupriloga odmah (102–106) ili kompleksa koji se sastoji od priloga ispecijalizovanog predloga anteriornosti (101) i sl., kontaktna ante-riornost moè se realizovati i uz veznike kad(a), po{to i nakon{to, up. (101–106):

(101) Kad tako svr{i{e: AOR posao i na|o{e: AOR dovoqan brojqudi koje naimenova{e za narodne predstavnike, odmah posle:TAX.SPEC raspisa{e: AOR i izbore narodnih poslanika (RadojeDomanovi}, Ukidawe strasti//Mrtvo more, 48).

(102) Kad je u{ao: PRF.PFV, odmah: TAX.SPEC sam primetio:PRF.PFV da stvarno nosi prsten od ma~ijeg zlata … (Milorad Pa-vi}, Unutra{wa strana vetra, 62).

(103) Kada su prvi spratovi kula nikli: PRF.PFV, odmah:TAX.SPEC se videlo: PRF.PFV.INDEF da se svet okupqa oko oneSandaqeve (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 73).

(104) Odmah: TAX.SPEC po{to je odràna: PRF.PFV.PASS telefonskasednica Vlade … I{tvan Pastor iz SVM je odrào: PRF.PFV konferenci-ju za {tampu … (24 sata, 30. 04. 2009).


(105) U Partizanu ne gube vreme, pa su se odmah: TAX.SPEC nakon{to su uspeli: PRF.PFV da zaklju~e sve razgovore … upustili: PRF.PFV

u iste razgovore sa svojim {efom … (Gra|anski list, 07. 05. 2009).

(106) Odmah: TAX.SPEC nakon {to se po prvi put pojavi: PRS.PFV

prazan ekran, uzastopno pritiskajte: IMP.IPFV taster F8 (win-dows.microsoft.com).

Veznici dok, dokle tako|e mogu ozna~avati anteriornost i kon-taktnu anteriornost, ali re|e u odnosu na veznik kad(a) i druge spe-cijalizovane veznike sa navedenim taksisnim zna~ewem. Limitativ-na priroda veznika dok, dokle odre|uje wihovu funkciju markera po-~etka i kraja glavne situacije, ~ije je trajawe odre|eno trajawem za-visne klauze, o ~emu }e biti re~i u poglavqu o potpunoj simultano-sti (II.2.1.1.3), ali oni mogu i selektivno ukazivati samo na po~etakili kraj glavne situacije. U prvom }e se slu~aju realizovati taksisanteriornosti ili kontaktne anteriornosti (107–111), a u drugomtaksis posteriornosti (v. poglavqe II.3.1.2).

(107) A dok ona odraste: PRS.PFV, ne}e se pisma tako lako pisa-ti: FUT.I.IPFV (Stevanovi} 1974, 877/ Laza Lazarevi}).

Zna~ewe kontaktne anteriornosti kod veznika dok, dokle potvr-|uje mogu}nost transformacije konstrukcija u kojima su oni upotre-bqeni u zavisnosloène re~enice s vremenskom klauzom koja sadrìprofilisane veznike ~im/nakon {to (108–109):

(108) Dok svane: PRS.PFV, ubi}emo: FUT.I.PFV ga ‰¢ ~im svane, ubi-}emo gaŠ (Sveto pismo, Stari zavet, Kwiga o sudijama, gl. 16. 2).8

(109) Kaza}e: FUT.I.PFV dete, dokle ga kapetan na muke stavi:PRS.PFV ‰¢ ~im ga kapetan na muke staviŠ, sve {to o Sremcu zna(Re~nik MSMH/ \ura Jak{i}).

Karakteristi~no je da se veznik dok u konstrukcijama anterior-nosti prete`no javqa uz svr{eni prezent u zavisnoj klauzi i futur uupravnoj re~enici (107–109).


8 To da je u navedenom primeru posredi taksis kontaktne anteriornosti, po-tvr|uju prevodi iste re~enice na druge jezike. U ukrajinskom prevodu Starog zave-ta navedenoj konstrukciji odgovara vremenska re~enica sa veznikom pokšlâ ‘dok’,koji u kompleksu sa korelativnim adverbijalom todš ‘tada’ ukazuje na zna~ewe kon-taktne promene situacija: Po~ekaèmo, pokšlâ rozvidnitâsà, è todš èogo vb'ómo (per.Ç.Homenka//ukrbible.at.ua). U drugom prevodu na kontaktnu smenu situacija ukazujere~ca a` u prvom delu sloène re~enice, kao i naporedni veznik i: Budemo ~atuva-ti a` do ranš{nâogo svštu, š zab'ómo èogo (per. Ç. Ogšónka//ae-lib.org.ua).

Kada su svr{enim prezentom ozna~ene obe situacije — glavna izavisna — ili se u zavisnoj klauzi javqa potencijal, u pitawu je tak-sis anteriornosti pri ponavqawu u sada{wosti (prezent SV) ilipro{losti (potencijal), o ~emu }e biti re~i kasnije. Dominantnaprezentsko-futurska distribucija veznika dok u taksisnim kon-strukcijama anteriornosti ukazuje na ~iwenicu da ukoliko ovaj ve-znik markira samo jednu granicu glavne situacije, obi~no to budewen po~etak, tj. glavna situacija se posmatra iz perspektive posma-tra~a koji je sme{ten na wenoj po~etnoj granici i anticipira je ubudu}nosti.

Neophodno je napomenuti da veznik kad(a) ~e{}e u odnosu naveznike po{to i nakon {to nastupa u funkciji markera kontaktnepromene situacija. Navedeno zna~ewe veznika kad(a) beleìmo u uslo-vima zastupqenosti perfektivne predikacije u glavnom i zavisnomdelu re~enice, ~ak i bez prisustva adverbijala ili drugog konkreti-zatora taksisnog odnosa kontaktne anteriornosti:

(110) Kad se kapak nad wim zalupio: PRF.PFV, gospodinu kapetanuod Vitkovi} pale su: PRF.PFV na um dve uznemiravaju}e vesti (Mi-lorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 43).

(111) Kad je do{ao PRF.PFV: pred kapiju, zastade: AOR … (VeqkoPetrovi}, Pripovetke).

(112) Posle, kad se pojavi: AOR mesec, postala je: PRF.PFV ~itavajedna strana zemqe svetla … (Milo{ Crwanski, Seobe).

(113) Kada se malo primakoh: AOR i zagledah: AOR u tu `gadiju na-slikanu na komadima hartije, … opazih: AOR da su to vojnici i`biri u neizbrojivim grupama … (Milorad Pavi}, Unutra{wastrana vetra, 100).

II.1.2. Taksisne konstrukcije sa gerundima

Taksisni odnos anteriornosti u srpskom jeziku prototipi~noprenose nefinitni (neli~ni) oblici glagolskog priloga pro{log. Gla-golski prilog pro{li u srpskom jeziku gradi se prete`no od perfek-tivnih glagola i korelira u konstrukciji sa svim temporalnim plano-vima predikata re~enice — pro{lim, sada{wim, budu}im (114–120).Predikati u konstrukcijama sa perfektivnim gerundima mogu biti ka-ko svr{eni (114–115, 119), tako i nesvr{eni (116–118, 120).

U prototipi~noj konstrukciji sa perfektivnim gerundom, onprethodi predikatu. Ukoliko obe situacije imaju zajedni~ki subje-kat, konstrukcija sa gerundom moè se transformisati u zavisnoslo-


ènu re~enicu sa vremenskom klauzom i veznicima anteriornog tak-sisa: po{to, nakon {to i sl.

(114) Do{av{i: CONV.PFV do p~eliwaka ‰¢ po{to je do{ao dop~eliwakaŠ …, zastade: AOR (Ivo Andri}, Smrt u Sinanovoj te-kiji).

Kada gerundivna konstrukcija sledi iza predikata, neophodnaje podr{ka specifikatora koji konkretizuje tip taksisnog odnosa.Na primer, prilozi prethodno, najpre (115) i sl. uz postponiranigerund signalizuju da je re~ o odnosu anteriornosti — predikacijaozna~ena gerundom prethodi radwi koja je ozna~ena predikatom:

(115) Odo{e: AOR i oba praktikanta, s Markom stolarom, svadiv-{i se: CONV.PFV najpre: TAX.SPEC s gostioni~arom ‰¢ po{to suse prethodno posva|ali s gostioni~aromŠ {to im je to~io jo{ pro-{le srede otvoreno pivo (Laza Lazarevi}, Sve }e to narod pozla-titi, 225).

Kao {to je bilo napomenuto, uz perfektivni gerund u funkcijipredikata moè se na}i bilo koji preteritalni oblik. Perfekat iaorist su uobi~ajeni, dok se imperfekat i pluskvamperfekat sre}uretko i obeleèni su u smislu zastarelosti korpusa. Imperfekat upredikatu uz svr{eni gerund po pravilu ozna~ava radwu koja pratipredikaciju ozna~enu nekim drugim preteritalnim oblikom, {to jeu skladu sa ranijim zapaàwem o imperfektu kao morfolo{kom po-kazatequ taksisnog odnosa simultanosti u srpskom jeziku (v. pogla-vqe Ç.2):

(116) I izi{av{i: CONV.PFV i|a{e: IPRF za wim, i ne znadija{e:IPRF da je stvarnost to {to an|eo ~iwa{e, nego mi{qa{e: IPRF dagleda vi|ewe (Dela apostolska, 10, 3).

Oblik nesvr{enog prezenta u predikatu svedo~i o nereferen-cijalnoj upotrebi glagola (117–118):

(117) Pro~itav{i: CONV.PFV do kraja ‰¢ po{to pro~itamo dokrajaŠ, vidimo: PRS.IPFV da je zaista tako … (Ivo Andri}, Znakovipored puta).

(118) Video je kako se, doletev{i: CONV.PFV do obale, bude:PRS.IPFV … ‰¢ bude se po{to dolete do obaleŠ (Milorad Pavi},Unutra{wa strana, 47).

Predikat u obliku perfektivnog prezenta uz perfektivni ge-rund ozna~ava anteriornost u istorijskom prezentu (v. poglavqe II. 5).

Futur u predikatu re~enice koja je semanti~ki i formalnouslo`wena oblikom svr{enog gerunda moè biti perfektivan i im-


perfektivan. U oba slu~aja se realizuje taksisni odnos anteriorno-sti izme|u situacija koje pripadaju planu budu}nosti:

(119) Zavr{iv{i: CONV.PFV fakultet, zaposli}u se: FUT.I.PFV ustruci.

(120) Zavr{iv{i: CONV.PFV fakultet, radi}u: FUT.I.IPFV u {koli.

Glagolski prilog pro{li u srpskom jeziku moè se graditi iod nesvr{enih glagolskih osnova, napr. vladav{i, ~ekav{i, sedev{ii sl. Takvi gerundi su obeleèni — wihova sfera funkcionisawa jeuska, jer se koriste samo uz preteritalne (svr{ene i nesvr{ene)glagole u predikatu.

Imperfektivni glagolski prilog pro{li uz odgovaraju}i tem-poralni kvantifikator ukazuje na kontaktnu anteriornost. Kako sve-do~i gra|a (121–124), uz takav gerund u re~enici obavezno stoji nu-meri~ki ili adverbijalni kvantifikator, koji ograni~ava gerundomozna~enu radwu, precizira koliko je dugo ona trajala pre nego {toje po~ela glavna situacija R1. Glavna situacija po~iwe neposrednopo prestanku zavisne situacije:

(121) Sin wen Vratislav, pak, primi o~ev presto i, vladav{i:CONV.PRF.IPFV trideset i tri godine: TEMP.QUANT, po~inu:AOR u Gospodu (Prolo{ko ìtije Svete Qudmile//forum.vidov-dan.org).

(122) Krenu … i i{av{i: CONV.PRF.IPFV za dugo: TEMP.QUANT

po~ine: PRS.PFV pod jednijem velikijem kamenom, pa po~ne da ku-{a sre}u u {tapu (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke,Pobratimski darovi).

(123) êkav{i: CONV.PRF.IPFV vas ~itava dva sata, ja sam poslemorao: PRF.ÇPFV da idem (Mihailo Stevanovi} 1974, 757–758).

Glagolski prilog sada{wi prototipi~no ozna~ava da se zavisnasituacija R2 lokalizuje u istom periodu sa glavnom situacijom R1,pritom se situacija R1 moè smestiti u bilo koji vremenski plan.

U pojedinim slu~ajevima ipak imperfektivni gerund sada{wimoè iskazivati taksisni odnos anteriornosti. Uglavnom se takvataksisna konstrukcija optere}uje i dodatnim netemporalnim zna~e-wem — kauzalnim, uslovnim, kvalitativnim, koncesivnim i sl. Tak-sisno zna~ewe anteriornosti ~esto se realizuje u konstrukcijama saimperfektivnim gerundom vide}i, koji se koristi u zna~ewu infe-riorne evidencijale (vide}i u zna~ewu shvativ{i, v. 124).

(124) Vide}i: CONV.PRS.IPFV to, Leander je oti{ao: PRF.PFV Isu-sovcima … ‰¢ po{to/kada/nakon {to je to video// videv{i to Lean-


der je oti{ao IsusovcimaŠ (Milorad Pavi}, Unutra{wa stranavetra, 49).

Glagolski prilog sada{wi moè izraziti i taksisni odnos pre-kinute anteriornosti (kada zavisna situacija R2 prestaje da postojipod uticajem glavne situacije R1) ukoliko stoji uz limitativni ilirezultativni momentalni glagol u predikatu. Odlika limitativnihglagola se sastoji u tome da wihov perfektivni oblik sadrì proce-snu semu. Tako, radwa koja je ozna~ena limitativnim glagolom zaspa-ti podrazumeva prethodni proces — tonuti u san. Momentalni gla-goli nemaju aktualni prezent ~ak ako postoji odgovaraju}i imper-fektivni glagol, npr. radwa na}i nije rezultat odre|enog procesakoji je ozna~en glagolom nalaziti. Rezultativni momentalni glago-li impliciraju svojom semantikom da postoji druga radwa koja je vo-dila ozna~enom rezultatu. Tako je, na primer, rezultatu koji je sadr-àn u glagolu na}i vodila radwa ozna~ena glagolom traìti i sl.

Odlika limitativnih i rezultativnih momentalnih glagola sa-stoji se u retrospektivnoj semi koja dopu{ta da se obrati pa`wa nesamo na rezultat ve} i na samu radwu koja je tom rezultatu vodila.Upravo takva retrospektivna sema u glagolskom obliku predikatadopu{ta da uz wega u taksisnoj konstrukciji anteriornosti stojiimperfektivni gerund koji ne ozna~ava simultanost glavne i zavi-sne situacije ve} hronolo{ki redosled prema kojem zavisna situaci-ja R2 sledi pre glavne R1, kao u primerima (125–126):

(125) Siromah, poginuo je: PRF.PFV pretr~avaju}i: CONV.PRS.IPFV

put ‰¢ poginuo je kada je pretr~avao putŠ kod Autokomande (Polja,XLVII, 420, april–maj 2002).

(126) Zaspala je: PRF.PFV ~itaju}i: CONV.PRS.IPFV ‰¢ zaspala jekada je ~italaŠ.

II.1.3. Taksisne konstrukcije anteriornosti

sa deverbativima

Deverbativ predstavqa nefinitni taksisni oblik koji se kori-sti podjednako u pisanom i govornom vidu srpskog jezika, za razlikuod gerunda, koji funkcioni{e prete`no u pisanom jeziku.

U konstrukcijama anteriornosti, kada zavisna situacija R2 pret-hodi glavnoj R1, u srpskom jeziku ~esto se koriste deverbativi satemporalnim predlozima. Naj~e{}e u funkciji temporalnih orijen-tira nastupaju taksisno specijalizovani predlozi posle, nakon, kaoi temporalno neprofilisani predlog iza uz deverbative u genitivu(127–131). Netaksisni predlog po uvodi u konstrukciju deverbativ


sa temporalnim lokativom (130), a predlog s(a) u taksisnoj konstruk-ciji anteriornosti stoji uz deverbativ u instrumentalu (131):

(127) Raspitivao je i kazivali su: PRF.ÇPFV mu. Posle buna: VN.GEN

i ratova: VN.GEN bejahu nai{li: PPRF.PFV nered, oskudica, gladi svakojake bolesti (Ivo Andri}, Most na @epi).

(128) Gusari se udavili: PRF.PFV nakon uzimanja: VN.GEN otkupa(Mondo, 09. 01. 2009//www.naslovi.net).

(129) Iza susreta: VN.GEN usledi}e: FUT.Ç.PFV konkretna dela(Ve~erwe novosti, 24. 12. 2008).

(130) O~i se na{e po rastanku: VN.LOC sreta{e: AOR.IPFV, sadruge neba strane (Desanka Maksimovi}, Dve molitve …).

(131) Sa dolaskom: VN.INSTR Aleksandra Kara|or|evi}a na presto1842. godine Mi{a Anastasijevi} uspostavqa: PRS.IPFV i sa wimprijateqske odnose ‰¢ nakon {to je do{ao na presto AleksandarKara|or|evi}, Mi{a Anastasijevi} uspostavqa sa wim prijateqskeodnoseŠ (Univerzitet u Beogradu//www.bg.ac.yu).

U primeru (127), sa pluskvamperfektom u predikatu, realizo-van je odnos anteriornosti, tj. zavisna situacija, koja je iskazana de-verbativom, sledi u vremenu pre glavne situacije koja je iskazanapluskvamperfektom. Takva upotreba bila bi neobi~na za pluskvam-perfekat, kojim se u srpskom jeziku iskazuju radwe anteriorno pozi-cionirane u odnosu na drugu pro{lu radwu (v. I.2), da u prethodnojre~enici nema preteritalnog oblika kazivali su, koji ukazuje na ~i-wenicu da je radwa iskazana pluskvamperfektom locirana u vremenupre ~ina kazivawa u pro{losti, tj. kao referentna ta~ka na vremen-skoj skali uzet je doga|aj primarne govorne situacije, o kojem se re-feri{e u vremenu sekundarne govorne situacije. S obzirom na ~iwe-nicu da se taksisni odnosi opisuju unutar jedne punozna~ne sintak-si~ke konstrukcije, ovaj primer moè da se uzme kao potvrda takveupotrebe pluskvamperfekta uz napomenu da se u blièm okruèwutakve konstrukcije mora nalaziti drugi glagolski oblik koji iskazu-je pro{lu radwu u odnosu na koju je radwa ozna~ena pluskvamperfek-tom pozicionirana anteriorno.

Po mi{qewu istraìva~a predlo{ko-pade`nih konstrukcija usrpskom jeziku (ANTONI] 2005: 157), predlog iza re|e se upotrebqavau konstrukciji sa temporalnim genitivom, dok se predlog nakon ~e-{}e sre}e kako u pisanom, tako i u govornom obliku srpskog jezika.

Svi pobrojani predlozi ozna~avaju samu radwu a ne wene kon-kretne varijante, tj. u konstrukcijama ovog tipa sadràna je samo in-


formacija o tome da je situacija R2, koja je izraèna deverbativom,prethodila glavnoj situaciji R1 sadrànoj u predikatu.

S druge strane, deverbativ u instrumentalu bez predloga moèozna~avati kontaktnu anteriornost (132–133):

(132) Stupawem: VN.INSTR na snagu ovog pravilnika prestaje:PRS.IPFV da vaì Pravilnik o za{titi vazduha od zaga|ivawa ‰¢~im stupi na snagu ovaj pravilnik, prestaje da vaì Pravilnik oza{titi vazduha od zaga|ivawaŠ (Slu`beni list SRBiH, 18/76).

(133) Dolaskom: VN.INSTR Tadi}a ispunio sam: PRF.PFV cilj (Blic, 03.11. 2010).

Neophodno je naglasiti da se u konstrukcijama sa predlogoms(a) i instrumentalom (131) ne registruje zna~ewe kontaktne anteri-ornosti. [tavi{e, uz konstrukciju s(a) + instrumental ne moè sta-jati adverbijalni marker kontaktne anteriornosti, up. *odmah sa do-laskom naspram odmah posle dolaska, odmah nakon dolaska, odmah izadolaska i sl. Takav taksisni orijentir moè temporalno odre|ivatisamo predikat:

(134) Sa dolaskom: VN.INSTR Aleksandra Kara|or|evi}a na presto1842. godine Mi{a Anastasijevi} odmah uspostavqa: PRS.IPFV i sawim prijateqske odnose.

Sasvim je verovatno da je navedena specifi~na odlika predlogas(a) u taksisnim konstrukcijama uslovqena prisustvom distalne se-me koja se vezuje za wegovu socijativnu upotrebu. Naime, socijativnipredlog s(a) ne dopu{ta {irewe radwe na objekat, obuhvatawe objek-ta radwom ili stapawe subjekta sa objektom u jednoj radwi, up.: *igra-ti se sa igra~kama naspram igrati se sa drugom; *i}i sa vozom na-spram i}i sa torbom, gde se agramati~nost zvezdicom obeleènihkonstrukcija dovodi u vezu sa distalno{}u predloga. U taksisnojkonstrukciji sa zna~ewem anteriornosti sema distalnosti koju po-seduje predlog s(a) realizuje se kao temporalna distalnost koja nedopu{ta zna~ewe kontaktne promene situacija, neposrednog nastupa-wa radwe ozna~ene predikatom iza radwe iskazane deverbativom uinstrumentalu.

Neku vrstu taksisnog specifikatora kontaktne anteriornostimoè predstavqati odre|ena zamenica sam, koja se sme{ta iza pred-loga s(a) a ispred deverbativa u instrumentalu. Primeri takve vrstesu retki:

(135) Sa samim po~etkom: VN.INSTR godine stiè: PRS.IPFV no-va qubav za slobodne Device (www.dormeo.rs).


U prototipi~ne taksisne konstrukcije kontaktne anteriorno-sti sa deverbativima spadaju re~enice sa taksisnim specifikatori-ma adverbijalne prirode, poput odmah, momentalno i sl., koji stojena samom po~etku re~enice ili iza subjekta, ali uvek neposredno is-pred predloga (136–137):

(136) Odmah: TEMP.QUANT posle poro|aja: VN.GEN va{e grudi }eproizvoditi: FUT.I.IPFV gru{alinu (Glas javnosti, 14. 01.2009//www.naslovi.net).

(137) Samim tim, dijabeti~ari }e odmah: TEMP.QUANT iza prazni-ka: VN.GEN u apoteci mo}i: FUT.I.IPFV da podignu ove insuline(Narodne novine, Ni{, 12. 01. 2009//www.naslovi.net).

Odre|ena zamenica sam u funkciji temporalne determinante uzdeverbativ sa predlogom po (138) tako|e markira kontaktnu anteri-ornost. Navedeno taksisno zna~ewe u sli~nim konstrukcijama moèpoja~ati odgovaraju}i temporalni adverbijal (139).

(138) Po samom: TEMP.QUANT zavr{etku: VN.LOC „Kokine pri-~e“, mi{qewe zatraìh: AOR od koleginice, u~iteqice SneàneSaxakov (Teatar).

(139) Ako je i postojala izvesna sumnja u postojanje prave kineske ~e-tvrti u nas, po samom: TEMP.QUANT ulasku: VN.LOC ona momental-no: TEMP.QUANT nestaje: PRS.IPFV ‰¢ ~im sam u{ao, ona je mo-mentalno nestalaŠ (Vreme, 15. 01. 2000).

U literaturi nalazimo tako|e zapaàwe da se kontaktna anteri-ornost moè izraziti pomo}u konstrukcije sa predlogom za + in-strumental deverbativa (140):

(140) Za predstavom: VN.INSTR je usledio: PRF.PFV razgovor redi-teqa i glumaca s publikom (Ivana Antoni}, Sintaksa srpskog je-zika, 253).

Teoretski, takva konstrukcija je sasvim mogu}a, ali nismo us-peli da zabeleìmo u na{oj gra|i analogni primer, {to svedo~i owenoj obeleènosti.

Taksisne konstrukcije sa deverbativima mogu ukazivati i nadistalnu anteriornost ako se u wima nalaze odgovaraju}i kvantifi-katori, koji temporalno odre|uju period izme|u dveju situacija. Naj-~e{}e su takvi konkretizatori zastupqeni kvantifikativnim sup-stantivom ili sintagmom sa odgovaraju}om semantikom (prete`nobespredlo{kom). Taksisni specifikatori distalne anteriornostisu sme{teni neposredno ispred predlo{ko-deverbativne taksisne


konstrukcije (141–143). Oni mogu zauzimati u re~enici inicijalnipoloàj (141–142) ili da slede iza subjekta (odnosno kopulativnogoblika predikata ili povratne re~ce u skladu sa principima linea-rizacije srpske re~enice) (143).

(141) Dan: TEMP.QUANT posle odrànog protestnog mitinga:VN.GEN Vlade Srbije zbog samoprogla{ewa nezavisnosti Kosova,delovi centra Beograda li~e: PRS.IPFV na ratne zone (Glas javno-sti, 23. 02. 2008//www.naslovi.net).

(142) Dve nedeqe: TEMP.QUANT po zavr{etku: VN.LOC terapijestepen agregabilnosti trombocita je zna~ajno snièn: PRF.ÇPFV.PASS

(Medicina danas 2007; 6 (7–8), 494–496).

(143) ârli je dva dana: TEMP.QUANT nakon na{eg odlaska: VN.GEN

„udario“: PRF.PFV Nju Orleans (Danas, 21. 12. 2008//www.naslovi.net).

Distalna anteriornost u konstrukcijama sa deverbativima mo-è se odnositi i na plan budu}e radwe. Re~enice sa numeri~kim iliadverbijalnim kvantifikatorom i predlogom od uz genitiv imenicesa temporalnom semantikom (dva meseca od dana; narednog dana odtrenutka) u funkciji markera distalne anteriornosti tipi~ne suza poslovni stil:

(144) Odluka }e biti doneta: FUT.I.PFV.PASS u okvirnom roku od30 dana: TEMP.QUANT od dana zakqu~ewa: VN.PFV dogovora.

(145) Prema bankarskoj praksi sredstva }e biti: FUT.I.IPFV na ra-~unu korisnika narednog dana: TEMP.QUANT od trenutka predaje:VN.PFV naloga sa obezbe|enim pokri}em (www.srpskabanka.rs).

Temporalni kvantifikatori distalne anteriornosti vr{e u re-~enici funkciju o d r e d b e m e r e v r e m e n a (141–145). U posled-wim primerima (144, 145) konstrukcija s deverbativom pro{iruje od-redbu mere vremena odre|uju}i po~etak odbrojavawa perioda iskaza-nog kvantifikatorom. U navedenom tipu taksisne konstrukcije sa de-verbativom ostvaruje se t e m p o r a l n a k v a n t i f i k a c i j a zarazliku od t e m p o r a l n e l o k a l i z a c i j e, koja se vr{i u primeri-ma (135–143). Razlikovawem ova dva tipa zna~ewa koja se realizuju ukonstrukcijama sa deverbativima u taksisnim konstrukcijama ante-riornosti pravi se distinkcija izme|u predloga u funkciji tempo-ralne lokalizacije (posle, nakon, iza, s(a), po) i temporalne kvanti-fikacije (predlog od).

Vremenski interval izme|u situacija moè biti iskazan i dru-gim sintaksi~kim ~lanovima, na primer, kvantitativnim atributi-ma uz deverbativ:


(146) Nakon polugodi{weg: TEMP.QUANT otkaza: VN.GEN i po-

slije ispuwewa: VN.GEN izvjesnih uslova, kao pla}awe poreza,mogao je: PRF.IPFV i seqak i}i kud je htio (Petar Ko~i}, Agrarniodnosi u Rumuniji prije zakona od 1864).

U pojedinim slu~ajevima temporalna kvantifikacija periodaizme|u situacija je iskazana konstrukcijom sa dvostrukom negacijomnije pro{lo ni + temporalni kvantifikator (147). U tom slu~aju re~je o taksisnim konstrukcijama koje primaju oblik sloène re~enice~iji prvi deo sadrì temporalni kvantifikator distance izme|u za-visne i glavne situacije. Takva re~enica se moè transformisati utaksisnu konstrukciju distalne anteriornosti sa deverbativom i tem-poralnim kvantifikatorom (147):

(147) Nije pro{lo: PRF.PFV.INDEF ni mesec dana: TEMP.QUANT po

smrti: VN.LOC wegovoj, a ja se s torbom o ramenu i {tapom u rucikrenem: PRS.PFV u beli svet … (Radoje Domanovi}, Stradija, 92) ¢

(147’) Skoro mesec dana: TEMP.QUANT po smrti: VN.LOC wegovojja s torbom o ramenu i {tapom u ruci krenem: PRS.PFV u beli svet.

Deverbativ, kao i gerund, moè da se spaja sa svim vidsko-vre-menskim oblicima glagola u predikatu, ali je za razliku od glagol-skog priloga varijativno referencijalan — moè da se sre}e u kon-strukcijama sa zajedni~kim subjektom situacija R1 i R2, ali i u oni-ma sa razli~itim subjektima. Ako je participant jedan, on se ekspo-nira oblikom uz finitni glagol ili deverbativ (148, 149). Ukolikosu subjekti situacija R1 i R2 razli~iti, oni se obavezno eksponirajui uz finitni glagol i uz deverbativ (150, 151). Subjekat zavisne si-tuacije moè biti ozna~en genitivom imenice (150), prisvojnog pri-deva ili zamenice (151).

(148) Po odlasku: VN.LOC iz ku}e Dun|erskih, Kosti}: Sub je uKru{edolu 1892. napisao: PRF.PFV pesmu „Gospo|ici Lenki Dun-|erskoj u spomenicu“ (Miro Vuksanovi}, Laza i Lenka, Uvek).

(149) Posle stra{nog poraza: VN.GEN pod Slankamenom … turskasila: Sub … vratila se: PRF.PFV natrag ka Jugu (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra, 52).

(150) Po zavr{etku: VN.LOC turnira pionirskih ekipa: Sub1.GEN

turnir su igrale: PRF.IPFV i ekipe veterana: Sub2 iz Milo{evca… (www.fcposavina.com).

(151) Odmah: TEMP.QUANT posle wenog: Sub1.Pron ro|ewa:VN.GEN Mihajlo Maksimovi}: Sub2 je dobio: PRF.PFV preme{taj uBrankovinu (Desanka Maksimovi}, Biografija//sr.wikipedia.org).


II.1.4. Transformacija taksisnih konstrukcija

Gerund i deverbativ u taksisnoj konstrukciji nastupaju kao kon-denzatori temporalne klauze. Re~enice sa gerundima i deverbativi-ma u funkciji temporalne klauze mogu se transformisati u zavisno-sloène re~enice sa realizovanim taksisnim odnosom, koji moè bi-ti primaran (152, 153) i sekundaran, tj. uslo`wen drugim semanti~-kim odnosima — uzro~nim, uslovnim, dopusnim, ciqnim i sl. (154):

(152) Izgovoriv{i: CONV.PRF.PFV qutito posledwe re~i, Ham-di-beg zastade: AOR ‰¢ kad/po{to/nakon {to izgovori: AOR quti-to posledwe re~i, Hamdi-beg zastade: AORŠ (Ivo Andri}, Trav-ni~ka hronika).

(153) Ostav{i: CONV.PRF.PFV udovica, odlu~ila je: PRF.PFV da ne-kako sa~uva … imawe ‰¢ kad/po{to/nakon {to je ostala: PRF.PFV

udovica, odlu~ila je: PRF.PFV da sa~uva imaweŠ (Me{a Selimovi},Dervi{ i smrt).

(154) Zastidev{i se: CONV.PRF.PFV, on sa preteranom revno{}uprobudi: AOR Stevana ‰¢ po{to se zastidi: AOR, on sa pretera-nom revno{}u probudi: AOR StevanaŠ (Ivo Andri}, Na Drini }u-prija).

Konstrukcije sa gerundima mogu se transformisati u re~enicesa deverbativima, ali ishod takve transformacije zavisi od postoja-wa u jeziku odgovaraju}eg tvorbenog modela (155–156). U slu~aju se-kundarnog taksisa transformacija re~enice sa gerundom u zavisnure~enicu je mogu}a samo uz profilisawe jednog tipa semanti~kog od-nosa — uslovnog, uzro~nog i sl. (157):

(155) Doru~kovav{i: CONV.PRF.PFV, oti{ao je: PRF.PFV na posao‰¢ posle doru~ka: VN.GEN oti{ao je: PRF.PFV na posao / kada/po-{to/nakon {to je doru~kovao: PRF.PFV, oti{ao je: PRF.PFV naposaoŠ.

(156) ûv{i: CONV.PRF.PFV ‰¢ posle — *** / kada/po{to/nakon{to je ~uo: PRF.PFV Š za nemili incident Tadi} je momentalno na-pustio: PRF.PFV red u po{ti.

(157) Zastidev{i se: CONV.PFV ‰¢ posle — *** /po{to se za-stideoŠ, on sa preteranom revno{}u probudi: AOR Stevana (IvoAndri}, Na Drini }uprija).

Taksisne konstrukcije sa deverbativima mogu}e je transformi-sati u re~enice sa gerundima samo u tom slu~aju ako je subjekat situ-acija R1 i R2 isti:


(158) Ve} s prvim: TEMP.QUANT pogledom: VN.INSTR, ona jednoga ~o-veka ili mrzi: PRS.IPFV, ili voli ‰¢ videv{i: CONV.PRF.PFV jed-noga ~oveka prvi put: TEMP.QUANT, ona ga ve} ili mrzi: PRS.IPFV,ili voli; pogledav{i: CONV.PRF.PFV ~oveka jednom: TEMP.QUANT,ona ga ve} ili mrzi: PRS.IPFV, ili voli Š (Jovan Du~i}, Blago caraRadovana).

U primeru (158) kvantifikativni atribut prvi ispred deverba-tiva pogled isti~e ~iwenicu da je radwa iskazana predikatom mogu-}a ve} nakon prve radwe ozna~ene deverbativom. Ako deverbativ po-gled pretvorimo u gerund pogledav{i, takva transformacija iskqu-~uje mogu}nost upotrebe uz gerund temporalnog kvantifikatora, po-{to se odredba prvi put ne moè u ovom slu~aju upotrebiti uz pogle-dav{i, jer bi to impliciralo da je postojao i drugi put. Gerund kojije nastao od glagola videti — videv{i dopu{ta takav kvantifikator.Na taj na~in u transformu se gubi sema kontrolisane radwe, koju po-seduje glagol pogledati, jer glagol videti ozna~ava nekontrolisanuvizualnu percepciju (vidi se ono {to samo dospeva u perceptivno po-qe subjekta). S druge strane, gerund pogledav{i dopu{ta odredbu jed-nom, u kojoj postoji sema brojivosti, ali je odsutna sema redne kvanti-fikacije. Primeri takvog tipa potvr|uju da se konstrukcije sa gerun-dima koje su nastale usled transformacije re~enica sa deverbativi-ma razlikuju od potowih ne samo stilski ve} i sadràjno.

Vremenske re~enice sa jednim participantom glavne i zavisnesituacije mogu}e je transformisati u konstrukcije sa gerundima skorobez ikakvog ograni~ewa, vode}i pritom ra~una da se zna~ewe kontakt-ne anteriornosti, koje se u sloènoj re~enici izraàva ve} samim ve-znikom, izrazi nekim leksi~kim temporalnim kvantifikatorom:

(159) îm je zavr{ila: PRF.PFV doma}i, istr~ala je: PRF.PFV udvori{te ‰¢ Zavr{iv{i: CONV.PFV doma}i odmah: TEMP.QUANT

je istr~ala: PRF.PFV u dvori{teŠ.

Transformisawe sloène re~enice u konstrukciju sa deverba-tivom je najrasprostrawenije, jer potowa dopu{ta varijativnu refe-rencijalnost situacija:

(160) îm se Marta vratila: PRF.PFV iz {kole, pozvala ju je:PRF.PFV drugarica ‰¢ Po Martinom povratku: VN.LOC iz {koleodmah: TEMP.QUANT ju je pozvala: PRF.PFV drugaricaŠ.

Prilikom transformacije sloène re~enice u konstrukciju sadeverbativom neophodno je voditi ra~una o tome da se u transformu~esto potire vidska opozicija, posebno kada su u pitawu glagolske


imenice na -we i -}e (NUORLUOTO 1986; DICKEY 1995; KLAJN 2003;MARI]9 2010). U celom nizu primera mogu}e je napraviti transformsa deverbativom izvedenim iskqu~ivo od imperfektivne osnove:

(161) îm je oplela: PRF.PFV ~arapu, oti{la je: PRF.PFV napoqe‰¢ Posle pletewa: VN.GEN ~arape oti{la je: PRF.PFV napoqe.Up.: *Posle opletewa ~arape oti{la je napoqeŠ (Nuorluoto 1986,154).

Me|utim, u srpskom jeziku postoji niz produktivnih na~ina zaiskazivawe p r o c e s a v r { e w a radwe i samog r e z u l t a t a radwena nivou d e v e r b a t i v a, {to bi odgovaralo vidskoj opoziciji pre-dikata u sloènoj re~enici. Tako se glagolskoj imenici pletewe uprimeru (162) moè dodati deverbativ zavr{etak, ~ime bi se tran-sform (162) i semanti~ki i funkcionalno izjedna~io sa polaznomkonstrukcijom:

(162) Po zavr{etku pletewa: VN.GEN ~arape odmah: TEMP.QU-

ANT je oti{la: PRF.PFV napoqe.

Mogu}nost izbora izme|u sloène re~enice ili proste sa kon-denzatorom u obliku gerunda ili deverbativa u funkciji iskazivawaodnosa anteriornosti otvara mogu}nost stilskog nijansirawa taksi-sne konstrukcije u duhu jezika. Princip jezi~ke ekonomije tako|e jebitan — ono {to se moè iskazati jednom re~ju prevagnu}e nad opi-snom konstrukcijom:

(163) îm je oplela: PRF.PFV ~arapu, oti{la je: PRF.PFV napoqe‰¢ Oplev{i: CONV.PFV ~arapu, odmah: TEMP.QUANT je oti{la:PRF.PFV napoqe. Po zavr{etku pletewa: VN.GEN ~arape odmah:TEMP.QUANT je oti{la: PRF.PFV napoqeŠ.

II.2. Taksis simultanosti

Pri simultanom taksisu, sintaksi~ki zavisni taksisni oblik(neli~ni ili li~ni) ozna~ava situaciju R2 koja je kao objekat lokali-zacije orijentisana u odnosu na lokalizator — glavnu situaciju R1.Glavna situacija hronolo{ki se podudara sa zavisnom i ozna~ena jesintaksi~ki nezavisnim (prototipi~no li~nim) glagolskim oblikom.Istraìva~i izdvajaju tri tipa simultanog taksisa (HRAKOVSKIÈ

2003: 42): a) situacija R2 zauzima isti vremenski period kao i situa-cija R1; b) situacija R1 lokalizuje se u okviru vremenskog perioda


9 U pitawu je tekst doktorske disertacije koja je odbrawena u oktobru 2010.godine na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Qubazno{}u autorke dobili smo tekstdisertacije na uvid.

koji zauzima situacija R2; v) situacija R2 lokalizuje se u okviru si-tuacije R1. U prvom slu~aju (a) re~ je o taksisu potpune simultano-sti, dok se u druga dva realizuju razli~ite varijante delimi~ne si-multanosti. Slu~aj kada je glavna situacija R1 lokalizovana u okvi-ru zavisne situacije R2 predstavqa tipi~nu pojavu, te se svrstava udelimi~nu simultanost1, dok se obrnuti slu~aj lokalizacije — kadase zavisna situacija locira u okviru glavne — svrstava u tip deli-mi~ne simultanosti2, koji je re|i.

II.2.1. Taksis potpune simultanosti

II.2.1.1. Zavisnosloène re~enice

II.2.1.1.1. Zavisnosloène re~enice sa veznikom kad(a)

Neprofilisani veznik kad(a) uporedo sa ozna~avawem taksi-snog odnosa anteriornosti, uz odgovaraju}e aspekatske kombinacijepredikata, realizuje i odnos potpune simultanosti. U taksisnim kon-strukcijama potpune simultanosti dominiraju kombinacije dvaju im-perfektivnih glagola u obliku perfekta ili prezenta (164–165), re-|e se sre}u konstrukcije sa imperfektom (166–167). Prisustvo per-fektivnog glagola u zavisnoj klauzi sloène re~enice, ili u oba we-na dela, uslovqeno je ili transpozicijom vremena (svr{eni prezentu funkciji futura II) ili semantikom glagola (168–170).

Uzajamni odnos vremenskih oblika u glavnoj re~enici i vre-menskoj klauzi sa veznikom kad(a) moè ukazivati na istovremenostkoja se odvijala u pro{losti, odnosi se na sada{wost ili se projek-tuje u plan budu}nosti. Prototipi~ni pokazateq potpune simulta-nosti u ovom tipu konstrukcija je svojevrsni vremenski paralelizamglagolskih oblika u oba dela sloène re~enice, pri wihovoj domi-nantnoj imperfektivnosti. Slagawe predikata moè biti predsta-vqeno slede}im kombinacijama:


perfekat NSV + perfekat NSV (164)prezent NSV + prezent NSV (165–166)imperfekat + imperfekat (167–168)futur I NSV + futur II NSV/prezent SV (169–171)

perfekat NSV + perfekat SV (172)perfekat SV/aorist + perfekat SV/aorist (173–174)


Najrasprostraweniji tip taksisne konstrukcije potpune simulta-nosti zastupqen je zavisnosloènom re~enicom sa veznikom kad(a) inesvr{enim perfektom u glavnoj re~enici i zavisnoj klauzi. Glagol uglavnoj re~enici ~esto ima situativno lokativno-temporalno zna~ewe:

(164) Kada smo bili: PRF.IPFV kod Carskog duba … padala je:PRF.IPFV ki{a (Danilo Ki{, Rani jadi, 71).

Potpuna istovremenost koja se odnosi na plan sada{wosti pri-pada sferi nereferencijalne upotrebe glagola, npr. pri wegovoj kva-litativnoj realizaciji (165):

(165) Kad ide: PRS.IPFV, on se klati: PRS.IPFV.REFL … ma{e:PRS.IPFV rukama … (Borisav Stankovi}, Prva suza, 106).

Me|utim, u re~enicama u kojima su zastupqeni temporalni ak-tualizatori adverbijalne prirode, npr. sada, u ovo vreme i sl., mogu-}a je realizacija aktualnog prezenta. U konstrukcijama poput prime-ra (166) adverbijal vr{i funkciju suàvawa glagolskog oblika vezu-ju}i ga za konkretan sada{wi trenutak:

(166) Sada ustaje jezik na jezik i u takvo posledwe vreme ratno miho}emo: PRS.IPFV da gradimo kada se ne gradi: PRS.IPFV (MiloradPavi}, Unutra{wa strana vetra).

Konstrukcije s imperfektom su u nestajawu u savremenom srp-skom jeziku, stoga primere zavisnosloènih temporalnih re~enicasa oblicima imperfekta pronalazimo ili u prevodima, gde pod uti-cajem drugih jezika u kojima je imperfekat o~uvan prevodilac pribe-gava upotrebi ovo oblika i u srpskom jeziku, ili u arhaji~nim tek-stovima. U Svetom pismu na srpskom jeziku ~esti su primeri sa dvaoblika imperfekta — u glavnoj re~enici i zavisnoj klauzi — kojiukazuju na odnos trajne simultanosti u pro{losti. Osim uobi~ajenogaspekatskog i vremenskog paralelizma predikata, koji je tipi~an utaksisnim konstrukcijama simultanosti, u takvom korpusu uobi~aje-na je i tautologija predikata:

(167) Kad i|ahu: IPRF, i|ahu: IPRF sva ~etiri svaki na svoju stra-nu (Sveto pismo, Jezek. 1, 9).

(168) I kad i|ahu: IPRF ìvotiwe, i|ahu: IPRF i to~kovi uz wih; ikad se ìvotiwe podizahu: IPRF.REFL od zemqe, podizahu se:IPRF.REFL i to~kovi (Sveto pismo, Jezek. 1, 10).

Takav tautolo{ki paralelizam glagolskih oblika u glavnoj re-~enici i vremenskoj klauzi mogli bismo okarakterisati kao idealanprimer taksisne konstrukcije potpune simultanosti, i to u wena oba


oblika — t r a j n e s i m u l t a n o s t i (i|ahu) i i t e r a t i v n e s i -m u l t a n o s t i (podizahu), koja podrazumeva potpunu istovremenostizdvojivih delova od kojih se sastoji jedna celovita prekidna radwaiskazana imperfektom.

Ako je re~ o potpunoj istovremenosti koja korelira sa planombudu}nosti, mogu}e su kombinacije imperfektivnog glagola u oblikufutura I u glavnom delu i futura II u zavisnoj klauzi:

(169) Razgovara}emo: FUT.I.IPFV o tome kad se budemo vra}ali:FUT.II.IPFV (Razg.).

Glagol u obliku futura II moè biti kako imperfektivan(169–170), tako i perfektivan (171). Futur II ili wemu izofunkcio-nalni svr{eni prezent prototipi~no funkcioni{u kao predbudu}evreme, wihova ekstenzija u pravcu simultanosti sa radwom kojoj biina~e radwe iskazane ovim oblicima morale da prethode uslovqena jezna~ewem rezultativne perfektivnosti, koju futur II i svr{eni pre-zent mogu nositi. Rezultativna perfektivnost nije odlika iskqu~ivopreteritalnih vremena, ve} i predbudu}ih, ako se pomo}u potowihukazuje na rezultat koji }e vaìti u trenutku odvijawa neke budu}eradwe (248–249).

(170) Kad bude ve`bala: FUT.II.IPFV za prijemni, Marta }e se re|e{etati: FUT.I.IPFV sa drugaricama.

(171) Ovaj gol }e mnogo zna~iti: FUT.I.IPFV, kada budu do~ekali:FUT.II.PFV Ruse u revan{u (Sportal. RS, 21. 02. 2010).

Oblik svr{enog prezenta u zavisnom delu taksisne konstrukci-je sa veznikom kad(a) moè ukazivati i na potpunu simultanost kojase odnosi na sada{wost, ali uz efekat ponavqanosti radwe. O tomtipu konstrukcija bi}e re~i u poglavqu Taksis pri ponavqawu situ-acija (II.4).

Perfektivni preterit u glavnom delu taksisne konstrukcijepotpune simultanosti sa veznikom kad(a) moè se koristiti ako jeradwa ozna~ena tim glagolom markirana u smislu realizacije satura-tivnog ili kumulativnog na~ina (172). Saturativnost ili kumulativ-nost shva}eni kao na~ini glagolske radwe podrazumevaju prisustvoseme ponavqanosti, poja~anog intenziteta kao posledice trajnog oba-vqawa radwe, kao i rezultata koji je kumuliran tokom tih radwi. Takookarakterisana radwa poseduje dovoqnu temporalnu ekstenziju kojadopu{ta taksis potpune simultanosti sa drugom radwom koja je iskaza-na imperfektivnim glagolom u zavisnoj klauzi:


(172) Kad sam bio: PRF.IPFV u progonstvu u Maloj Aziji, nagledaosam se: PRF.PFV.SAT svakojakih ~uda i vidio: PRF.IPFV i dobra izla (Ivo Andri}, Trup).

Spoj dvaju perfektivnih glagola u taksisnim konstrukcijamapotpune simultanosti sa veznikom kad(a) mogu} je ako se svaki odwih odnosi na grani~nu radwu ~ije se trajawe iscrpquje u istomtrenutku, ne prelivaju}i se van granica druge radwe (173–174). Ta-kve konstrukcije reprezentuju tre}i tip potpune simultanosti —p u n k t u a l n u s i m u l t a n o s t, koja uporedo sa trajnom i iterativ-nom simultano{}u iscrpquje obuhvat varijacija ovog tipa taksisa.

(173) Kada se ponovo sretnemo: PRS.PFV, samo }u se nasme{iti:FUT.I.PFV.

Punktualna simultanost moè korelirati s planom pro{losti(174) ili budu}nosti (173), ostaju}i bez realizacije u sada{wosti.Zna~ewe potpune simultanosti u takvim konstrukcijama moè isti-cati taksisni specifikator ba{:

(174) Ba{: TAX.SPEC kada joj je pokazao: PRF.PFV bika iskovanogna jednoj bakarnoj pari … Mikaina pomisli: AOR da je lav ustvariku}a Sunca, a bik Venerina ku}a i zaspi (Milorad Pavi}, [e{irod ribqe koè).

II.2.1.1.2. Taksis simultanosti u zavisnosloènim re~enicama

sa veznicima otkad(a), od kad(a), otkako

Kako je ve} bilo istaknuto ranije (v. poglavqe II.1.1.2), vezniciotkad(a), od kad(a), otkako mogu realizovati dva prototipi~na zna-~ewa — anteriornosti i simultanosti. Taksis simultanosti reali-zuje se u konstrukcijama sa navedenim veznicima ako se u zavisnojklauzi pojavquje imperfektivni glagol koji ukazuje na kontinual-nost radwe ili stawa situacije R2. Situacija R2 formira temporal-ni fon koji ispuwava druga kontinualna radwa ili stawe (174–176).

U prototipi~nim konstrukcijama potpune simultanosti kom-binuju se imperfektivni glagoli u predikatima upravne re~enice izavisne klauze. U takvim slu~ajevima nastanak situacije R1 podudarase s po~etkom situacije R2:

(175) Od kad je: PRS.IPFV.COP na svetu, ~ovek se opredequje:PRS.IPFV izme|u dva „ne“ (Milorad Pavi}, Unutra{wa stranavetra, 52).


(176) Traìm: PRS.IPFV te otkako za sebe znam: PRS.IPFV (\or|eBala{evi}).

Ako je u prvom tipu taksisnih konstrukcija s veznikom otkad(a)posredi taksisni odnos anteriornosti, tj. ovaj veznik predstavqafunkcionalni sinonim veznika po{to, nakon {to, ukqu~uju}i imarkere kontaktne anteriornosti ~im, kako i sl., u slu~aju taksisasimultanosti komutativnost navedenih veznika je iskqu~ena:

(177) Otkad te nema: PRS.IPFV.INDEF ‰¢ *po{to/nakon {to/~im

te nemaŠ, zmije te truju: PRS.IPFV no}ima (Galija).

U glavnom delu zavisnosloène re~enice vezniku otkad(a) mo-è odgovarati zameni~ki korelat otad(a). Zavisni deo s veznikom popravilu prethodi glavnom delu s korelatom (178, 179), ali pri pot-punoj simultanosti mogu} je i obrnuti redosled, kada glavni deoprethodi zavisnoj klauzi (180). Zavisna klauza moè prekidati glav-nu re~enicu, formiraju}i vezni~ko-korelativni kompleks otad otkad(181).

(178) Otkad imamo: PRS.IPFV velike i jake agencije za marketing,otad i nemamo: PRS.IPFV dizajn (www.dizajnzona.com).

(179) Otkad je: PRS.IPFV nova Jugoslavija, otad je: PRS.IPFV.COP

sve u vezi s Titom interesantno (Vreme, 22. 01. 2000).

(180) Moje su: PRS.IPFV.COP o~i otada slepe — otkad pamtim:PRS.IPFV tvoje o~i neobi~ne (Velimir Savi Piano).

(181) Otad otkad se bak}em: PRS.IPFV jedna stvar mi se nikako ni-je dopadala: PRF.IPFV.REFL (blog.b92.net).

Primeti}emo da u konstrukcijama potpune simultanosti sa ve-zni~kim korelatom otad(a) glagolski oblici nisu samo temporalnoduplirani u oba dela re~enice ve} i pripadaju istom tipu predikata— glagolskom u zavisnom delu odgovara glagolski u glavnoj re~eni-ci, imenskom — imenski, v. (178–179). Me|utim, tamo gde zameni~kiprilog otad(a) prethodi vezniku otkad(a), mogu}a je upotreba pre-dikata koji pripadaju raznim tipovima — imenskom u glavnom deluodgovara glagolski u zavisnoj klauzi (180), a mogu}e je i nepodudara-we vremenskih planova kojima pripadaju predikati uz sa~uvanu aspek-tualnu korelaciju (181).

U zavisnoj klauzi sloène re~enice s veznikom otkad(a) popravilu se ne koristi oblik za budu}e vreme. Me|utim, upotreba ob-lika futura uz veznik otkad(a) mogu}a je ako se takva konstrukcijajavqa u okviru pro{irene odredbe za vreme, pri ~emu se u glavnoj re-


~enici nalazi imperfektivni glagol u prezentu transponovanom uplan budu}nosti (182):

(182) [utanovac je podsetio da od 1. januara, otkad }e Vojska biti:FUT.I.IPFV i zvani~no profesionalna, po~iwe: PRS.IPFV da se pi-{e nova istorija oruànih snaga.

Konstrukcije sa veznicima otkad(a), od kada, otkako, kao {toje bilo napomenuto, mogu izraziti i nepotpunu simultanost. Taksisdelimi~ne simultanosti realizuje se u konstrukcijama sa ovim ve-znicima ako se u zavisnoj klauzi javqa imperfektivni glagol, a uglavnoj — perfektivni, koji ozna~ava punktualno koncipiranu rad-wu na op{tem vremenskom fonu zavisne situacije. Punktualno osmi-{qenu radwu isti~u odgovaraju}i temporalni kvantifikatori jed-nom, dvaput, triput i sl. (183–184):

(183) Otkada znam: PRS.IPFV za sebe jednom: TEMP.QUANT sam jevaqda odgledala: PRF.PFV … (vukajlija.com).

(184) Otkad se vi|amo: PRS.IPFV dvaput: TEMP.QUANT me je iz-veo: PRF.PFV (Razg.).

II.2.1.1.3. Zavisnosloène re~enice

sa profilisanim veznikom dok

Veznik dok u srpskom jeziku zauzima posebno mesto zbog izra-ène polifunkcionalnosti. Profilisanost ovog veznika, koji se mo-è koristiti u taksisnim konstrukcijama simultanosti (potpune idelimi~ne), ali i anteriornosti, kontaktne anteriornosti, posteri-ornosti, kao i posteriornosti koja prekida glavnu situaciju (sa eks-pletivnom negacijom — dok ne ili uz semu iznenadnosti nastupawaposteriorno locirane zavisne situacije taman …, dok …), proisti-~e iz wegove limitativne prirode (v. o tome BARENTSEN 2007, 2011).Limitativnost veznika dok sadràna je u wegovoj „unutra{woj for-mi“ — etimolo{ki on poti~e od sloènog veznika do kada (up. ana-logni ruski veznik dokole, koji je etimolo{ki providan).

U taksisnoj konstrukciji veznik dok prototipi~no ukazuje da jetrajawe glavne situacije ograni~eno trajawem zavisne. Takvo ograni-~ewe se moè odnositi na proces uokviren sa leve i desne strane —tada se realizuje taksis potpune simultanosti. Potpuna simultanostu zavisnosloènim re~enicama s veznikom dok realizuje se i kada suobe radwe — u glavnoj i zavisnoj re~enici — punktualno koncipira-ne, {to se formalno iskazuje perfektivnim glagolima.


Punktualno koncipirana glavna situacija moè se odvijati napozadini trajne iskazane vremenskom klauzom s veznikom dok, kojisignalizira da se radwa u glavnoj re~enici „ne preliva“ van okvirazavisne situacije. Re|e se zavisna situacija iskazana klauzom s ve-znikom dok koncipira kao punktualna na pozadini trajne ozna~eneimperfektivnim glagolom, {to }e naknadno biti razmotreno u po-glavqima o taksisu nepotpune simultanosti (v. poglavqa II.2.2. iII.2.3).

Veznik dok moè ograni~avati radwu glavne situacije samo sdesne strane, ukazuju}i na trenutak wenog zavr{etka, u tom slu~ajuse realizuje taksis posteriornosti ili posteriornosti koja prekidaglavnu situaciju (v. poglavqe I.2.3.1.2). Re|e veznik dok ograni~avaglavnu situaciju s leve strane, realizuju}i odnos anteriornosti ilikontaktne anteriornosti (v. poglavqe II.3.1.1; II.3.1.2).

Polifunkcionalnost veznika dok grani~i se sa homonimijomkada on realizuje odnos suprotnosti izme|u situacija. Iako se is-traìva~i dvoume da li je takav tip re~enice naporednosloèni ilizavisnosloèni (STEVANOVI] 1974: 799; KOVAÊVI] 1998; TANASI]

2011), oni se slaù da je re~ o iskazivawu odnosa izme|u situacijakoje ne moraju biti ni~im povezane, za razliku od taksisnih kon-strukcija, u kojima je povezanost jednim temporalnim planom nezao-bilazna. Upravo odsustvo jedinstvenog vremenskog plana dopu{ta dase prilikom iskazivawa adverzativnosti veznik dok na|e u konstruk-cijama sa predikatima koji pripadaju razli~itim vremenskim plano-vima ili na~inima (v. primere u TANASI] 2011). Do temporalno--adverzativne kontaminacije dolazi kada se ~uva jedan temporalniplan, ali je akcenat na iskazivawu kontradiktornosti, a ne na ogra-ni~enosti radwe.

Potpuna simultanost u srpskom jeziku moè se realizovati uzavisnosloènim re~enicama sa profilisanim veznikom dok. Wemuu drugim slovenskim i neslovenskim jezicima po pravilu odgovaranekoliko veznika, up. ukr. poki (doki), v toè ~as àk, rus. poka, v tovremà kak i sl. U konstrukcijama ovog tipa nezaobilazan uslov pot-pune simultanosti predstavqa imperfektivnost glagola u predika-tima upravne re~enice i zavisne klauze. U prototipi~nim taksisnimkonstrukcijama potpune simultanosti koja se odnosi na referenci-jalne radwe u oba dela vremenske re~enice zastupqen je imperfek-tivni perfekat, dok se imperfekat javqa re|e. Oba glagolska oblikamogu se javqati u razli~itim kombinacijama (185–188):


(185) Dok je prolazio: PRF.IPFV me|u bedemima, pod ogromnimsvodovima kapije i jahao na most, na vodu {iroku, pred zelene vr-bake i velika nebesa, ruka mu je visila: PRF.IPFV, drè}i sabqubez snage (Sreto Tanasi} 2011, 123/ Milo{ Crwanski).

(186) Dok sam se ja mu~io: PRF.IPFV tim bezuspe{nim poku{ajemda mislim o tom ~udnom zakonu u toj jo{ ~udnijoj zemqi, ministarme gleda{e: IPRF s osmehom zadovoqstva … (Radoje Domanovi},Stradija, 106).

(187) Dok se dotle razlega{e: IPRF kukwava i lelek, ili se ~uja{e:IPRF potmulo stewawe, on se|a{e: IPRF nepomi~an (Radoje Doma-novi}, Vo|a, 85).

Za razliku od veznika kad(a), veznik dok implicira i pore|ewe,odnosno suprotstavqawe radwi u glavnoj i zavisnoj situaciji, up.(188). Kao {to je bilo napomenuto, taksisni odnos u takvim kon-strukcijama realizuje se samo u slu~aju jedinstvenog vremenskog pla-na kojim su obuhva}ene obe situacije:

(188) Dok je Marko sedeo: PRF.IPFV mirno, Mi{a se nestrpqivovrpoqio: PRF.IPFV.

Preme{tawe veznika dok iz inicijalne pozicije u re~enici(188) u medijalnu ja~a wegovu adverzativnu funkciju, up.:

(189) Mi{a se nestrpqivo vrpoqio: PRF.IPFV, dok je Marko sedeo:PRF.IPFV mirno.

Ukoliko situacije nisu obuhva}ene jednim vremenskim planom,veznik dok ukazuje iskqu~ivo na wihovo pore|ewe i suprotstavqawe:

(190) Marko je sedeo: PRF.IPFV mirno, dok se Mi{a nestrpqivovrpoqi: PRS.IPFV.

U daqem radu primeri poput (190) ne}e se razmatrati. Veznikdok nije samo polisemanti~an — on se odlikuje i multifunkcional-no{}u, ukazuju}i na razli~ite tipove taksisnih konstrukcija. Osimisticawa simultanosti dveju radwi koje nisu povezane kauzativnimodnosom (185–188), on moè ukazivati na taksis u kojem situacija R1predstavqa uslov realizacije situacije R2, kao i na wenu vremenskugranicu (191–197).

Ukoliko konstrukcije sa veznicima otkad(a), od kada(a), otka-ko prototipi~no odre|uju „levu“ granicu glavne situacije (v. pogla-vqe II.1.1.2), zavisne re~enice sa veznikom dok uglavnom ukazuju na„desnu“ granicu radwe iskazane predikatom glavne re~enice.


Veznik dok, ~esto uz temporalno isticawe prilogom sve, koji sesme{ta u zavisni deo ispred veznika; kao i veznik dokle ili vezni~-ki kompleks dokle god, koriste se u taksisnim konstrukcijama pot-pune simultanosti kada zavisna situacija ne samo temporalno ome-|uje glavnu ve} je i neposredno kauzira, predstavqa uslov realizaci-je glavne situacije. Pritom obe situacije pripadaju planu budu}no-sti (191–193), sada{wosti (194–195) ili pro{losti (196–197).

Kada s i m u l t a n o s t + k a u z a l n o s t situacija korelira splanom budu}nosti, konstrukcija ima bezli~ni oblik, predikat za-visne klauze je izraèn prezentom egzistencijalnih glagola biti,imati, a predikat u upravnoj re~enici imperfektivnim glagolom ufuturu (191–193):

(191) Dok je: PRS.IPFV Evrope, bi}e: FUT.I.IPFV i Francuske i ni-kad je ne moè: PRS.IPFV nestati (Ivo Andri}, Travni~ka hroni-ka).

(192) Sve dok ima: PRS.IPFV qudi, bi}e: FUT.I.IPFV i para.

(193) Dokle god bude: PRS.IPFV smrti, bi}e: FUT.I.IPFV i vremena(Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 41).

Kada je u oba predikata zastupqen imperfektivni glagol uprezentu, glavna situacija moè predstavqati posledicu realizaci-je zavisne situacije i u sada{wosti (194). U takvim konstrukcijamaakcenat je na trajawu odre|enog stawa koje je posledica drugog sta-wa, iskazanog predikatom zavisne klauze:

(194) Dok je: PRS.IPFV.COP ~ovek plen svojih strasti, rob ~ula iigra~ka ma{te, dotle su: PRS.IPFV.COP i svaka tajna muka i gor~i-na razumqive (Ivo Andri}, Znakovi pored puta).

Prezent modalnog glagola u zavisnoj klauzi ukazuje na nerefe-rencijalnost situacija, npr. na taksis pri ponavqawu:

(195) Svira: PRS.IPFV klavir dok to èli: PRS.IPFV (Razg.).

Mogu}e su i varijante taksisa potpune simultanosti uz reali-zaciju kauzalnog odnosa izme|u situacija koje pripadaju planu pro-{losti. U oba dela takve konstrukcije javqa se imperfektivniglagol u perfektu, s tim {to je u zavisnoj klauzi referencijalnoupotrebqen modalni predikat:

(196) Koncert je trajao: PRF.IPFV dok su muzi~ari imali:PRF.IPFV snage da pevaju (Razg.).

(197) êkali smo: PRF.IPFV dok smo mogli: PRF.IPFV.


II.2.1.1.4. Evolutivna simultanost u konstrukcijama

sa veznikom kako

Subordinativni veznik kako u taksisnim konstrukcijama si-multanosti odlikuje se zna~ewem postepenog razvoja glavne situaci-je koji je odre|en merom odvijawa zavisne situacije. Tom prilikomaktualizuju se seme e v o l u t i v n o s t i i g r a d u a l n o s t i — in-tenzitet radwe glavne situacije raste ili opada u zavisnosti od raz-voja zavisne situacije:

(198) Kako se komunizam bliìo: PRF.IPFV kraju, „primeri ~oj-stva i juna{tva“ su se umnoàvali: PRF.IPFV (Matija Be}kovi},NIN, 2883, 30. 03. 2006).

Evolutivno zna~ewe veznik kako ~esto realizuje u kompleksu saadverbijalnim korelatom tako, koji pripada upravnoj re~enici. Kon-strukcije sa korelativnim kompleksom kako … tako prenose zna~e-we postepenosti promena u glavnoj situaciji s obzirom na odgovara-ju}e promene u zavisnoj. Za isticawe evolutivnosti i gradualnosti uupravnoj re~enici uobi~ajeni su oblici komparativa:

(199) Kako se bliìo: PRF.IPFV kraj {kolske godine, tako sam svepa`qivije posmatrala: PRF.IPFV svoj razred.

U evolutivnim taksisnim konstrukcijama obavezni su imper-fektivni glagoli u oba predikata vremenske re~enice. Glagolski ob-lici u oba predikata pripadaju istom vremenskom planu, naj~e{}epro{losti (198–199), a re|e — budu}nosti (200–201) i sada{wosti(202). Pri korelaciji situacija s planom budu}nosti, u zavisnom deluuobi~ajen je oblik imperfektivnog glagola u futuru II, koji ukazujena simultanost sa glavnom situacijom, ozna~enom imperfektivnimglagolom u futuru Ç:

(200) Kako se taj turnir bude bliìo: FUT.II.IPFV, tako }e … ra-sti: FUT.I.IPFV i o~ekivawe … (RTS, 04. 12. 2011).

(201) Kako mi bude stizalo: FUT.II.IPFV {ta od opreme, tako }umontirati: FUT.I.IPFV (Razg.).

(202) Kako raste: PRS.IPFV Euribor, tako raste: PRS.IPFV i op-{ti nivo kamatnih stopa u eurozoni (Vesti).

Veoma retko glagoli u predikatima upravne re~enice i zavisneklauze pripadaju razli~itim vremenskim planovima, pri ~emu su oba-vezno imperfektivni:


(203) Brada joj je podrhtavala: PRF.IPFV kako mi~e: PRS.IPFV wo-me (Mihailo Stevanovi} 1974, 880).

II.2.1.2. Taksisne konstrukcije simultanosti

sa gerundima

Taksisni odnos simultanosti mogu ozna~avati i nefinitni ob-lici gerunda koji unose dopunsku predikaciju u prostu re~enicu,uslo`wavaju}i je semanti~ki i formalno. Gerundom moè biti ozna-~ena situacija koja temporalno korelira s drugom situacijom ozna~e-nom glagolom u predikatu, ali i propratna radwa koja se odvija para-lelno s glavnom. U prvom slu~aju zavisna situacija predstavqa tem-poralni fon za glavnu (204), u drugom — situacija ozna~ena predika-tom predstavqa temporalni fon za zavisnu situaciju (205). Razlikaizme|u navedenih tipova konstrukcija postaje uo~qivija prilikomtransformisawa prostih re~enica sa gerundima u sloène re~enice.Pri temporalnoj korelaciji predikata i gerunda, konstrukcija s ge-rundom moè se transformisati u zavisnosloènu vremensku re~e-nicu (204’). Ako gerund ukazuje na propratnu radwu, prosta re~enicamoè se transformisati u sloènu re~enicu sa vezni~kim komplek-som i pri tom(e) (206).

Ako gerund predstavqa temporalni fon za predikat, on se ~e-{}e nalazi ispred predikata u re~enici (204). Ukoliko predikatozna~ava radwu koja predstavqa temporalni fon za situaciju ozna~e-nu gerundom, on u prototipi~noj konstrukciji prethodi gerundu (205).

(204) ôban … idu}i: CONV.IPFV ~uja{e: IPRF i razumeva{e:IPRF sve {to govore tice i trave i sve {to je na svetu (Vuk St. Ka-raxi}, Srpske narodne pripovijetke, Nemu{ti jezik).

(205) Sava … sawivo otica{e: IPRF, odbijaju}i: CONV.IPFV sla-ba~ak refleks od obla~aka povrh we (Laza Lazarevi}, Sve }e to na-rod pozlatiti, 225).

U prvom od dva navedena primera (204) mogu}a je transforma-cija gerunda u zavisnu vremensku klauzu sa veznicima dok ili kad(a).Pritom, delovi sloène re~enice koji ozna~avaju glavnu i zavisnusituaciju raspore|eni su istim redosledom kao situacije ozna~enepredikatom i gerundom u prostoj re~enici. Neobeleènim se moèsmatrati redosled kada zavisna klauza koja predstavqa transformgerunda prethodi glavnoj re~enici (204’, 204”). Ako zavisni klauzasledi posle glavne re~enice, taksisni odnos moè se dopuniti semomvremenskog ograni~avawa situacije u glavnoj re~enici trajawem zavi-sne situacije, {to ne postoji u polaznoj konstrukciji (204, 204”):


(204) ôban … idu}i: CONV.IPFV ~uja{e: IPRF i razumeva{e:IPRF sve {to govore tice i trave i sve {to je na svetu (Vuk St. Ka-raxi}, Srpske narodne pripovijetke, Nemu{ti jezik).

(204’) Dok je i{ao: PRF.IPFV, ~oban je ~uo: PRF.IPFV i razumeo:PRF.IPFV sve {to govore tice i trave i sve {to je na svetu.

(204”) ôban je ~uo: PRF.IPFV i razumeo: PRF.IPFV sve {to govoretice i trave i sve {to je na svetu, dok je i{ao: PRF.IPFV.

Temporalno ograni~ewe glavne situacije periodom trajawa za-visne nije obavezno. Poloàj zavisne klauze u transformu moè bitiuslovqen iskqu~ivo komunikativnom strategijom, narativnim po-stupkom i sl.:

(206) Ona je rade}i: CONV.IPFV pevu{ila: PRF.IPFV ‰¢ Dok je ra-dila: PRF.IPFV, ona je pevu{ila: PRF.IPFVŠ.

(206’) Ona je pevu{ila: PRF.IPFV rade}i: CONV.IPFV ‰¢ Ona jepevu{ila: PRF.IPFV, dok je radila: PRF.IPFVŠ.

Ako gerund ozna~ava propratnu radwu, on se moè transformi-sati u predikat koji ulazi u grupu glagolskih oblika spojenih napo-rednim veznikom i (205, 205’). U tom slu~aju mogu}e je upotrebiti uzveznik i taksisni specifikator pri tom(e), koji nagla{ava zna~ewesimultanosti:

(205) Sava sawivo otica{e: IPRF odbijaju}i: CONV.IPFV slaba~akrefleks od obla~aka povrh we ‰¢ Sava sawivo otica{e: IPRF i

(pritom) odbija{e: IPRF slaba~ak refleks od obla~aka povrh weŠ.

(205’) *Sava sawivo otica{e: IPRF dok odbija{e: IPRF slaba~akrefleks od obla~aka povrh we.

Transformisawe navedenog tipa konstrukcije sa gerundom u za-visnosloènu re~enicu sa vremenskom klauzom mogu}e je uz zamenumesta glavne i zavisne situacije, tj. ako se predikat proste re~eni-ce, koji ozna~ava glavnu situaciju, transformi{e u predikat zavi-sne vremenske klauze, a gerund u upravnu re~enicu (207, 207’).

(207) Nego je sedela: PRF.IPFV i daqe nepomi~na … oslu{kuju}i:CONV.IPFV glas iz podruma (Ivo Andri}, @e|).

(207’) Oslu{kivala je: PRF.IPFV glas iz podruma, dok je i daqe ne-pomi~na sedela: PRF.IPFV.

Neophodno je napomenuti da u konstrukcijama navedenog tipa(207’) — sa veznikom dok u medijalnom poloàju i predikatima koji


pripadaju istom vremenskom planu, beleìmo i taksisne i kontrast-ne odnose, o ~emu je bilo re~i ranije (v. poglavqe II.2.1.1.3).

Sloènije pitawe predstavqa problem izbora te ili druge rad-we za temporalni fon. Ovde, kao {to navodi Milka Ivi} (2008: 215),postoje odre|eni principi. Za temporalni fon po pravilu se uzimaglagol kretawa, jer se kretawe u prostoru uvek koncipira kao pri-marno u odnosu na bilo koju drugu radwu. Fizi~ka radwa uvek pred-stavqa temporalni fon za mentalnu, a ne suprotno, i tome sli~no.Stoga, za konstrukcije (208–211)10 vaè slede}i principi transfor-misawa u sloène re~enice:

(208) Sjuruje se: PRS.IPFV niz stepenice ma{u}i: CONV.IPFV jojobema rukama.

‰¢ Sjuruje se: PRS.IPFV niz stepenice i pri tom joj ma{e:PRS.IPFV obema rukama.Š

(209) Ma{e: PRS.IPFV joj obema rukama sjuruju}i se: CONV.IPFV

niz stepenice.

‰¢ Ma{e: PRS.IPFV joj obema rukama dok se sjuruje: PRS.IPFV nizstepenice.Š

(210) Raspremala je: PRF.IPFV stan razmi{qaju}i: CONV.IPFV opredstoje}em susretu s wim.

‰¢ Raspremala je: PRF.IPFV stan i pri tom razmi{qala: PRF.IPFV

o predstoje}em susretu s wim.Š

(211) Razmi{qala je: PRF.IPFV o predstoje}em susretu sa wim ra-spremaju}i: CONV.IPFV stan.

‰¢ Razmi{qala je: PRF.IPFV o predstoje}em susretu sa wim dok jeraspremala: PRF.IPFV stan.Š

Prototipi~no se potpuna simultanost dveju situacija u re~e-nicama sa gerundima realizuje u tom slu~aju ako gerund koji ozna~a-va situaciju R2 i finitni glagol koji ozna~ava situaciju R1 imajuimperfektivni vid. Imperfektivni gerund sada{wi ozna~ava potpu-nu simultanost bez ograni~ewa vremenskog plana, tj. prirodno sespaja sa svim imperfektivnim glagolima u perfektu, prezentu, futu-ru (212–214):

(212) [aputala je: PRF.IPFV Hera ùre}i: CONV.IPFV (MiloradPavi}, Unutra{wa strana vetra, 31).

‰¢ [aputala je: PRF.IPFV Hera dok je ùrila: PRF.IPFV.Š


10 Primeri su preuzeti uz citiranog rada Milke Ivi} (2008: 215).

(213) Nad slanim podzemqem dopravqaju: PRS.IPFV oni srpske crkveu Podunavqu i Posavini jedu}i: CONV.IPFV i piju}i: CONV.IPFV …(Milorad Pavi}, Damaskin).

‰¢ Nad slanim podzemqem dopravqaju: PRS.IPFV oni srpske crkve uPodunavqu i Posavini i pri tom jedu: PRS.IPFV i piju: PRS.IPFV.Š

(214) Pamti}e: FUT.I.IPFV te on, seti}e te se i umiru}i: CONV.IPFV

(Desanka Maksimovi}, Slovo o qubavi).

‰¢ Pamti}e: FUT.I.IPFV te on, seti}e te se i kad bude umirao:FUT.II.IPFV.Š

Upotreba perfektivnog gerunda u funkciji pokazateqa simul-tanosti radwi iskazanih nefinitnim i finitnim oblikom mogu}a jeako su ispuweni slede}i uslovi: 1) uz gerund se nalazi taksisni spe-cifikator pritom, koji isti~e simultanost; 2) gerund se nalazi upostpoziciji u odnosu na predikat; 3) glagolski oblici gerunda ipredikata pripadaju istom vidu (IVI] 2008: 217):

(215) Onesvestila se: PRF.PFV izgubiv{i: CONV.PFV pri tom:TAX.SPEC dete.

(216) Naglo se okrenula: PRF.PFV na drugu stranu udariv{i:CONV.PFV ga pri tom: TAX.SPEC.

Ako iz navedenih konstrukcija (215–216) izostavimo taksisnispecifikator pritom, one mogu ukazivati na odnos anteriornosti,kada zavisna situacija prethodi glavnoj:

(217) Onesvestila se: PRF.PFV izgubiv{i: CONV.PFV dete.

(218) Naglo se okrenula: PRF.PFV na drugu stranu udariv{i:CONV.PFV ga.

U slu~aju perfektivnosti i gerunda i glagola u predikatu po-zicija gerunda doprinosi razlikovawu taksisnog odnosa anteriorno-sti od simultanosti. Ako uz gerund koji se nalazi posle predikata nestoji vezni~ki kompleks pritom, konstrukcija moè podjednakoozna~avati odnose simultanosti i anteriornosti (219’). Prepozici-ja gerunda u navedenom tipu re~enice ukazuje na odnos anteriorno-sti (219”).

(219) @ivotiwa pade: AOR na tlo, ispustiv{i: CONV.PFV pritom: TAX.SPEC zvuk nalik na uzdah (Sebastian Adanko, New Yor-

ker).

(219’) @ivotiwa pade na tlo ispustiv{i zvuk nalik na uzdah.

(219”) Ispustiv{i zvuk nalik na uzdah, ìvotiwa pade na tlo.


Taksis simultanosti se realizuje i kada perfektivni gerundozna~ava stawe u kojem subjekat vr{i radwu (220) ili kvalifikujeradwu glavne situacije bliè je odre|uju}i (221).

(220) Poslije je leào: PRF.IPFV nasloniv{i: CONV.PFV glavu nawen skut … (Ivo Andri}, Put Alije \erzeleza).

(221) Maestro je zapo~eo: PRF.PFV svoje laskanje … rekav{i:CONV.PFV joj da lep{u mladu damu nije dugo sreo (Vladimir Bulato-vi}, Bal u Elemiru).

Konstrukciju (221) moèmo posmatrati kao taksisnu samo uslov-no, jer se u woj ne opisuju dve razli~ite situacije ve} se jedna situa-cija interpretira sa razli~itih aspekata.

Kako je primetila Milka Ivi}, ako gerund ozna~ava stawe u ko-jem subjekat vr{i radwu, tj. stupa u odnos sa predikatom indirektno,preko subjekta, takva konstrukcija moè se transformisati u prosture~enicu sa glagolskim pridevom ili pridevom, kao i relativnomklauzom ili pade`nom konstrukcijom u funkciji atributa (IVI]

2008: 218):

(222) Do{la je: PRF.PFV vuku}i: CONV.IPFV te{ke kese. ‰¢ Do{laje: PRF.PFV natovarena: PTCP.PASS.PFV kesama.Š

(223) On ~ita: PRS.IPFV leè}i: CONV.IPFV na kau~u. ‰¢ On ~i-ta: PRS.IPFV ispruèn: PTCP.PASS.PFV na kau~u.Š

(224) Prole}e je stizalo: PRF.IPFV pevaju}i: CONV.IPFV. ‰¢ Pro-le}e je stizalo: PRF.IPFV raspevano: ADJ.Š

(225) @ena, nose}i: CONV.IPFV dete nije htela: PRF.IPFV da sa~e-ka. ‰¢ @ena, koja je nosila: PRF.IPFV dete, / sa detetom: CA +INSTR, nije htela: PRF.IPFV da sa~eka.Š

Perfektivni gerund moè ukazivati na odnos potpune simulta-nosti i u slu~aju realizacije r e z u l t a t i v n e s i m u l t a n o s t i, tj.kada on ozna~ava radwu ~iji je rezultat situacija R2, koja se ostvarujeistovremeno sa situacijom R1, koja tako|e predstavqa rezultat radweozna~ene perfektivnim glagolom u finitnom obliku (226).

(226) Sela bi: POT.I.PFV u kuhiwu ostaviv{i: CONV.PFV vratan-ca {poreta otvorena … (Ivo Andri}, Gospo|ica). ‰¢ Dok je sede-la: PRF.IPFV u kuhiwi vratanca {poreta su bila: PRF.IPFV otvo-rena.Š

Gerund uz negaciju, koja ozna~ava o d s u s t v o o ~ e k i v a n o gr e z u l t a t a, tako|e moè realizovati taksis potpune simultanostiako je u predikatu perfektivni glagol (227). U takvom tipu kon-


strukcije gerund se moè nalaziti iskqu~ivo posle predikata i uka-zuje na propratnu radwu. Kao {to je bilo napomenuto, takva kon-strukcija se moè transformisati u sloènu re~enicu sa taksisnimspecifikatorom pritom:

(227) Pre{la je: PRF.PFV jo{ tri koraka ne nai{av{i: CONV.PFV

na stolicu (David Albahari, Koraci//Senke, 62).

‰¢ Pre{la je: PRF.PFV jo{ tri koraka i pritom nije nai{la:PRF.PFV na stolicu.Š

Ako u semantici gerunda dominira komponenta koja korelira saprilogom, on ozna~ava potpunu simultanost uz iskazivawe determi-nativnih odnosa na~ina radwe, uzroka, ciqa ili uslova. Primeri ta-kvih konstrukcija bi}e razmotreni naknadno, u poglavqu o sekundar-nom taksisu (v. III).

Imperfektivni gerund moè ukazivati na simultanost sa rad-wom ozna~enom perfektivnim glagolom u predikatu ako je potowirezultativne prirode i poseduje semu postepene kumulacije rezulta-ta, koja moè biti istaknuta odgovaraju}im leksi~kim sredstvom —taksisnim kvantifikatorom:

(228) … oni su se, beè}i: CONV.IPFV od radoznalih pogleda ikriju}i: CONV.IPFV svoju zajedni~ku brzinu kao tajnu, postepeno:TAX.QUANT zbliìli: PRF.PFV (Milorad Pavi}, Unutra{wastrana vetra, 24).

Kao {to sledi iz navedenog primera (228), taksisna konstruk-cija moè sadràti nekoliko gerunda, od kojih svaki ozna~ava poseb-nu situaciju semanti~ki zavisnu od glavne situacije, koja je ozna~e-na predikatom. Prvi gerund ozna~ava situaciju R2, drugi — situaci-ju R3, a obe situacije zavise od neke glavne situacije, koju uslovnomoèmo ozna~iti sa R1. Gerundi, kao i glagol u predikatu, mogu bitikako imperfektivni, tako i perfektivni. Prototipi~no perfektiv-ni gerund ukazuje na odnos anteriornosti (229–230) ili nepotpunesimultanosti (231), a imperfektivni — na odnos simultanosti(230–231). U konstrukciji sa nekoliko gerunda jedna zavisna situa-cija moè istovremeno prethoditi glavnoj, ali i drugoj zavisnoj si-tuaciji (229–231):

(229) Ali alat, gotovo trkom izi{av{i: CONV.PFV iz ulice istav{i: CONV.PFV ispred kapije, od radosti zarza: AOR (BoraStankovi}, Ne~ista krv).


(230) … I ponovo je napuniv{i: CONV.PFV i pale}i: CONV.IPFV,nastavi: PRS.PFV preko ~ibuka (Laza Lazarevi}, Sve }e to narodpozlatiti, 227).

(231) … Sapli}u}i se: CONV.IPFV, ~ak i razbiv{i: CONV.PFV jed-nu testiju, pobeè: AOR u ba{tu, iza ku}e (Bora Stankovi}, Ne~i-sta krv).

Konstrukcije sa gerundima u funkciji pokazateqa taksisa si-multanosti, poput svih re~enica sa glagolskim prilozima, retko sesre}u u razgovornom jeziku, a tipi~ne su za pisanu re~, gde stvarajuefekat dinami~nosti i lakoni~nosti iskaza.

II.2.1.3. Taksisne konstrukcije simultanosti sa deverbativima

i profilisanim predlozima/predlo{kim izrazima tokom,u toku, za vreme, prilikom, u trenutku, kao i neprofilisanim

predlozima u, pri, na, kod, za, kroz

Na odnos potpune simultanosti mogu ukazivati i taksisne kon-strukcije s deverbativima i predlozima. Predloge moèmo uslovnopodeliti na profilisane, koji su specijalizovani za realizaciju tem-poralnih odnosa, i neprofilisane, koji ukazuju na razli~ite vrsteodnosa u konstrukciji. U prototipi~nim konstrukcijama potpunu si-multanost realizuju profilisani temporalni predlozi i predlo`niizrazi tokom, u toku, za vreme, prilikom, u trenutku i sl. koji sespajaju sa deverbativnim imenicama u genitivu (232–236), pritom seu predikatu nalazi imperfektivni glagol koji pripada jednom odtri vremenska plana — pro{lom (232, 235–237), sada{wem, kada jenereferencijalno upotrebqen (233, 238), ili budu}em (234):

(232) Britanski premijer konobarisao: PRF.IPFV tokom odmora:VN.GEN (Vesti, 01. 08. 2011).

(233) … U toku ìvota: VN.GEN osvajamo: PRS.IPFV, gubimoPRS.IPFV i ponovo osvajamo PRS.IPFV (Ivo Andri}, Znakovi poredputa).

(234) Tokom pregovora: VN.GEN Beograda i Pri{tine, Brisel i Va-{ington ima}e: FUT.I.IPFV odlu~uju}u ulogu (Pravda, 08. 03. 2011).

(235) Posle bolesti, u kojoj je bio sav uzet, uobraziv{i da ga je, za

vreme te wegove duge bolesti: VN.GEN, èna varala: PRF.IPFV sanajstarijim kalfom iz radwe, po~eo da pije (Bora Stankovi}, Ne~i-sta krv).


(236) Za vreme nastave: VN.GEN pod obrazima se sasvim lepo na-zirao: PRF.IPFV crveni jezik u pokretu (Milorad Pavi}, Unutra-{wa strana vetra, 63).

(237) Prilikom su|ewa: VN.GEN, na savetovawima, bivao je:PRF.IPFV on kao tuma~ (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

(238) Leander je bio svestan da mora: PRS.IPFV prilikom gradwe:VN.GEN uzimati u obzir i poreklo brojeva … (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra, 7).

Glagol u predikatu konstrukcija koje iskazuju potpunu simulta-nost naj~e{}e je imperfektivan, ali uz predlo{ki izraz u trenutku,koji markira zavisnu situaciju kao netrajnu, odnos potpune simulta-nosti moè se realizovati i uz perfektivni glagol u predikatu:

(239) … Od eksplozije bombe postavqene kraj puta, na zapadu Avga-nistana, u trenutku prolaska: VN.GEN autobusa poginulo je:PRF.PFV 25 civila (Frontal RS, 28. 07. 2010).

Rezultativni ili kumulativni glagol u predikatu konstrukcijepotpune simultanosti tako|e moè biti izraèn perfektivnim gla-golom ako potowi sadrì semu postepenog razvijawa radwe (240).Potpuna simultanost u tom slu~aju moè se naglasiti i upotrebomodgovaraju}eg taksisnog specifikatora:

(240) Tokom tih pouka: VN.GEN u {etwi pored jezera, oni su se …postepeno: TAX.QUANT zbliìli: PRF.PFV (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra, 24).

Neprofilisani predlozi u, pri, na + lokativ; za + instrumen-tal; kod + genitiv; kroz + akuzativ mogu ozna~avati taksisni odnospotpune simultanosti ako imenica koja stoji uz wih ukazuje na rad-wu (stawe, zbivawe) ili je lokativno osmi{qena (241–247), pri to-me se lokativno zna~ewe temporalno konceptualizuje: u kolima ‰¢dok je putovao kolimaŠ i sl. Glagol u predikatu je imperfektivan uprototipi~nim konstrukcijama potpune simultanosti s takvimpredlozima:

(241) Tri dana se u beàwu: VN.LOC odmarao: PRF.IPFV za slede-}e zidawe (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 40).

(242) Na povratku: VN.LOC ku}i razgledali smo: PRF.IPFV izautomobila ìvopisne prizore.

(243) Na odmorima: VN.LOC se moglo: PRF.IPFV videti kako taj jeziknegde pod u{ima drhturi od ukrajinskih vetrova koji su besneli uustima Rusa … (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 63).


(244) Vojnici Srbi i Albanci ve`baju zajedno, me|utim, za

ru~kom: VN.INSTR sede: PRS.IPFV za odvojenim stolovima … (Po-liti~ka analiza, 23. 02. 2009//www.srpskapolitika.com).

(245) Kod opisa: VN.GEN mora treba: PRS.IPFV da je u na{oj sve-sti uvek prisutno … kopno, kod opisa: VN.GEN bola — zadovoq-stvo, kod zla — dobro (Ivo Andri}, Sveske).

(246) Kroz razgovor: VN.ACC smo se ~esto vra}ali: PRF.IPFV tojtemi.

(247) Opet sam bio u ekipi, ali sam u vozu: VN.LOC ‰¢ dok sam pu-tovao: PRF.IPFV vozomŠ razmi{qao: PRF.IPFV i na pre~ac doneotada ìvotnu odluku (Vesti, 24. 12. 2009).

Konstrukcija s deverbativom moè biti zavisna i u odnosu nadrugu zavisnu situaciju koja je izraèna nefinitnim glagolskim ob-likom gerunda. Ako je gerund imperfektivan, realizuje se odnos pot-pune simultanosti:

(248) … Gade}i se: CONV.IPFV pri pomisli: VN.LOC na jelo, odbi:AOR je Sofka (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

Taksisne konstrukcije s predlo{ko-pade`nim kompleksima ko-je realizuju taksis potpune simultanosti mogu se transformisati uodgovaraju}e zavisnosloène re~enice s veznicima dok, kad(a), a uslu~aju podudarnosti subjekta glavne i zavisne situacije — i u pro-ste re~enice sa gerundom:

(249) U radu: VN.LOC te zaboravqam: PRS.IPFV ‰¢ Dok radim:PRS.IPFV, zaboravqam: PRS.IPFV te / Rade}i: CONV.IPFV, zabora-vqam: PRS.IPFV te.Š

Kao {to je bilo napomenuto, perfektivni glagol u predikatukonstrukcija potpune simultanosti sa predlo{ko-pade`nim kon-strukcijama moè stajati uz predlo{ki izraz u trenutku + genitiv,koji implicira kratkotrajnost zavisne situacije (239).

Perfektivni glagol u predikatu moè ukazivati u konstrukci-jama potpune simultanosti na postepeno kumulisawe rezultata iliregularno ponavqawe radwe tokom situacije ozna~ene deverbativom:

(250) U {etwi: VN.LOC ona se polako smirila: PRF.PFV.

(251) Na putu: VN.LOC on je posvr{avao: PRF.PFV sve poslove.

Za razliku od konstrukcija sa gerundima, predlo{ko-pade`nekonstrukcije s deverbativima mogu imati subjekat koji se ne poduda-ra sa subjektom predikata. Izuzetak predstavqaju konstrukcije za +


instrumental deverbativa sa zna~ewem trpeze (za doru~kom i sl.),kao i lokativne konstrukcije sa predlogom u, na koje ozna~avaju pe-riod proveden u odre|enom transportnom sredstvu ili u pokretu (uautobusu, u {etwi, na putu i sl.). U takvim taksisnim konstrukci-jama subjekat situacije ozna~ene deverbativom mora se podudarati sasubjektom glavne situacije (244, 247, 250, 251).

II.2.2. Delimi~na simultanost1

Taksisne konstrukcije mogu ozna~avati situaciju kada se radwaR1 lokalizuje u okviru odre|enog vremenskog perioda koji zauzimazavisna situacija R2 (delimi~na simultanost1). Prilikom ukazivawana delimi~nu simultanost ovog tipa, glagol koji korelira sa radwomglavne situacije biva perfektivan. Radwa koja je ozna~ena perfek-tivnim glagolom realizuje se u jednom od momenata trajawa zavisnesituacije koja je ozna~ena zavisnom klauzom sa imperfektivnim gla-golom, gerundom ili deverbativom sa odgovaraju}im predlogom.

Ukoliko se taksisni odnos delimi~ne simultanosti1 realizuje uzavisnosloènoj re~enici sa subordinativnim veznicima kad(a) i dok,slagawe predikata moè biti zastupqeno slede}im kombinacijama:


perfekat SV + perfekat NSV(252–255)aorist + perfekat NSV (256)aorist + imperfekat (257)pluskvamperfekat SV (PASS) + perfekat NSV (258)

(252) Kad je devoj~ici bilo: PRF.IPFV.COP osam godina, bogatiGrk je naprasno: TEMP.SPEC umro: PRF.PFV (Ivo Andri}, Prokle-ta avlija).

(253) Dok je to pri~ao: PRF.IPFV, ]amil se i sam digao: PRF.PFV

(Ivo Andri}, Prokleta avlija).

(254) Sada kada muzike odavno vi{e: TEMP.SPEC nije bilo:PRF.IPFV u meni, on je pokrenuo: PRF.PFV iste stvari drugim pu-tem … (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 93).

(255) Vojnik Bojan Jovanovi}, star 27 godina, umro: PRF.PFV je dok

je spavao: PRF.IPFV (B92, 08. 05. 2006).

(256) Jo{: TEMP.SPEC dok je tako stajao: PRF.IPFV, Svilar ~u:AOR neobi~an zvuk … (Milorad Pavi}, Predeo slikan ~ajem).


(257) … kad mi be{e: IPRF.COP jedva: TEMP.SPEC devet godina,on umre: AOR (Radoje Domanovi}, Stradija, 92).

(258) Kada su ptice nosile: PRF.IPFV jaja u vazduhu, za nastojnikaje u Hilandaru bio izabran: PPRF.PFV.PASS jedan od ovih samaca(Milorad Pavi}, Predeo slikan ~ajem).

Imperfektivni glagol u upravnoj re~enici taksisne konstruk-cije sa zna~ewem delimi~ne simultanosti1 mogu} je samo u tom slu-~aju kada on ozna~ava multiplikativnu, vi{ekratnu radwu koja seodvija na temporalnom fonu trajne situacije:

(259) … Na Stojkovi}a je pucano: PRF.IPFV.INDEF iz pi{tolja dok je

prelazio: PRF.IPFV ulicu na pe{a~kom prelazu (Kurir, 05. 02. 2008).

Iznenadan nastanak glavne situacije R1 na temporalnom fonusituacije R2 ozna~ava odgovaraju}i prilog, koji se javqa u funkcijitemporalnog specifikatora (252).

Delimi~na simultanost1 moè se realizovati i u prostoj re~e-nici koja je uslo`wena imperfektivnim gerundom. Gerund kao kon-denzator vremenske re~enice ona~ava zavisnu situaciju koja sluìkao temporalni fon za glavnu situaciju, ozna~enu perfektivnim gla-golom u predikatu (260–262). Glavna situacija moè da korelira savremenskim planom koji pripada pro{losti (260–261) i budu}nosti(262).

(260) … odbijaju}i: CONV.IPFV ga od kapije, rekla: PRF.PFV: —Nemoj ti (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

(261) I uzeh: AOR razmatrati kwigu, prave}i se: CONV.IPFV dubo-ko tronut i zainteresovan tom retko{}u (Radoje Domanovi}, Stra-dija, 111).

(262) Pamti}e te on, seti}e: FUT.I.PFV te se i umiru}i: CONV.IPFV

(Desanka Maksimovi}, Slovo o qubavi).

Re|e je delimi~na simultanost1 ozna~ena imperfektivnim ge-rundom pro{lim, {to unosi u semantiku konstrukcije zna~ewe uza-jamne kauziranosti situacija:

(263) On se protrqa: PRF.PFV po ~elu htev{i: CONV.PRF.IPFV

razagnati ove misli (Laza Lazarevi}, Sve }e to narod pozlatiti,233).

U navedenom primeru (263) opisuje se stawe subjekta, koje slu-ì kao temporalna podloga za wegovu motori~ku radwu.

Taksisne konstrukcije s gerundima po pravilu imaju zajedni~-ki subjakt sa predikatom glavne re~enice. Ipak u savremenom srp-


skom jeziku postoje konstrukcije sa gerundom ~iji je subjekat nepo-dudaran sa subjektom predikata glavne re~enice, zapravo, izraèn jekosim padeòm uz predikat (264–265). Imperfektivni gerundi se ja-vaqaju sa perfektivnim (264) i imperfektivnim (265) glagolima upredikatu:

(264) Gledaju}i: CONV.IPFV jedno qudsko naseqe na nekoj la`nojstrmini, ogra|eno posrnulom ogradom, do|e: AOR mi misao o pra-voj nameni ovoga sveta (Ivo Andri}, Znakovi pored puta).

(265) Shvataju}i: CONV.IPFV to, podilazi: PRS.IPFV me jeza i jaho}u da iza|em napoqe (Milorad Pavi}, Vrata sna, 9).

Takvi se primeri u stru~noj literaturi tretiraju kao konstruk-cije sa logi~kim subjektom gerunda, koji je formalno predstavqenkosim padeòm uz predikat — dativom (264) ili akuzativom (265).

U pojedinim slu~ajevima imperfektivni glagolski prilog uka-zuje na radwu koju vr{i uop{teni subjekat dok predikat ima drugi,konkretan subjekat (STEVANOVI] 1974: 743; IVI] 1983/2008: 211):

(266) Beogra|anka je: COP.PRS ona velika zgrada s leve strane idu-}i: CONV.IPFV prema Terazijama (Milka Ivi} 2008, 211).

Primeti}emo da se u primeru (266) realizuje sekundarni tak-sis, jer je temporalni odnos ovde sekundaran u odnosu na uslovnozna~ewe, {to potvr|uje slede}i transform:

(266’) Beogra|anka je ona velika zgrada s leve strane ako se ide/ka-

da se ide prema Terazijama.

U stru~noj literaturi o gerundima u srpskom jeziku (STOJANO-

VI] 1928–29; BELI] 1833–34; STEVANOVI] 1974; SUBOTI] 1977–78;1985–86; JAKOBSEN 1980; FELESZKO 1981; IVI] 1983/2008) nepoduda-rawe subjekta gerunda i subjekta koji se slaè sa predikatom prete-`no se konstatuje kao ~iwenica, bez obja{wewa semanti~kog mehani-zma tog fenomena. Me|utim, u konstrukcijama navedenog tipa re~ je odve situacije koje koreliraju sa k o n t r o l i s a n o m i n e k o n t r o -l i s a n o m ili n a m e r n o m i n e n a m e r n o m r a d w o m istog su-bjekta, pri ~emu je gerundom uvek ozna~ena kontrolisana radwa, dokpredikat ukazuje na nekontrolisanu situaciju, na koju subjekat nemoè uticati. Prisustvo logi~kog subjekta gerunda u kosom padeùuz predikat poja~ava efekat nekontrolisanosti radwe ozna~ene pre-dikatom:

(267) Strah me obuzima: PRS.IPFV pomi{qaju}i: CONV.IPFV na po-vratak.


(268) Ozeble su: PRF.PFV im ruke beru}i: CONV.IPFV gro`|e.

(269) Nesvest ga hvata: PRS.IPFV gledaju}i: CONV.IPFV u provaliju.

(270) Smu~ilo: PRF.PFV mi se slu{aju}i: CONV.IPFV sve te glupo-sti.

(271) Misle}i: CONV.IPFV … o woj wemu pado{e: AOR na pametrije~i i on ih izre|a.11

Kontrolisana radwa predstavqa temporalni fon za nekontro-lisanu, stoga odnos ovog tipa nesumwivo spada u delimi~nu simul-tanost1. Gerund kao kondenzator vremenske klauze ukazuje na namernuradwu koja je prekinuta nenamernom, sa temporalnog aspekta neo~e-kivanom situacijom, koja je semanti~ki vezana za percepciju (264,268), mentalnu operaciju (265, 271) ili pojavu psihofiziolo{ke pri-rode — strah, vrtoglavicu, mu~ninu i sl. (267, 269, 270). Stoga kaoeksponent subjekta u navedenom tipu konstrukcija naj~e{}e se javqajuimenice koje ozna~avaju fiziolo{ko ili emotivno stawe (strah, ne-svest), organ koji percipira (ruke, noga, glava), mentalnu operaciju(misao) ili verbalni proces (re~i, iskaz i sl.). Iz navedenog razlogaglagol u predikatu ~esto je bezli~an (smu~iti se, presesti i sl.).

Gerund u navedenom tipu konstrukcija moè da se nalazi is-pred predikata (264, 265, 271) ili posle wega (267–270), {to ne uti-~e na ~iwenicu da uvek predstavqa temporalni fon za glavnu situa-ciju. U interpretativnim transformima navedenih primera u vre-menske re~enice, gerundima odgovara zavisna klauza sa veznikom doki imperfektivnim glagolom u subordiniranom predikatu, dok je gla-gol u upravnoj re~enici uvek perfektivan:

(272) Ozeble su: PRF.PFV im ruke beru}i: CONV.IPFV gro`|e.

‰¢ Ozeble su: PRF.PFV im ruke dok su brali: PRF.IPFV/beru:PRS.IPFV gro`|e.Š

(273) Ovako brane}i: CONV.IPFV svoje misli do|e: AOR gotovo dosva|e (Qiqana Suboti} 1985–86/ Vuk St. Karaxi}, Odgovor naUtuk. G. M. Sveti}a, 1843).

‰¢ Dok su ovako branili svaki svoje misli, gotovo su se posva|ali.Š

Isti odnos semanti~kih parametara kontrolisanosti/nekontro-lisanosti odnosno namernosti/nenamernosti situacija nalazimo ikada su u pitawu taksisne konstrukcije delimi~ne simultanosti1 sa


11 Navedeni primeri (267–271) uzeti su iz (STEVANOVI] 1974: 742; FELESZKO

1981: 145).

tzv. a p s o l u t n i m n o m i n a t i v o m, koje nisu tipi~ne za savreme-ni kwièvni srpski jezik, ali su bile rasprostrawene u jeziku 19.veka, a ~uvaju se i danas u pojedinim srpskim dijalektima (SUBOTI]

1985–86). U pitawu su konstrukcije sa subjektom gerunda u nominati-vu, koji je razli~it od subjekta koji se slaè sa predikatom (274–278):

(274) Tako one tijo govore}i: CONV.IPFV, pu~e: AOR pu{ka iz ka-urske vojske (Aleksandar Beli} 1933).

Konstrukcije takvog tipa (274) Aleksandar Beli} je okarakte-risao kao one koje „jezi~ko ose}awe odbacuje“, za razliku od kon-strukcija sa logi~kim subjektom gerunda u kosom padeù (264–271),koje prema nau~nikovom mi{qewu „odgovaraju dana{wem logi~komose}awu“ (BELI] 1933–34: 200–202).

Me|utim, u primerima sa apsolutnim nominativom u konstruk-ciji sa imperfektivnim gerundom koje navodi u svom istraìvawuQiqana Suboti}12 (1985–86: 135–36), nalazimo ve} uo~eni odnos na-merne radwe ozna~ene gerundom i nekontrolisane situacije ozna~enepredikatom:

(275) Oni: NOM ovako razgovaraju}i se: CONV.IPFV, doma}in: NOM

zadrema: AOR (Milovan Vidakovi}, Qubomir u Jelisijumu, 1814).

‰¢ Dok su oni ovako razgovarali, doma}in zadremaŠ (Qiqana Su-boti} 1985–86, 135).

U pojedinim slu~ajevima, uz odgovaraju}i raspored imperfek-tivnih i perfektivnih oblika, konstrukcije sa apsolutnim nomina-tivom mogu realizovati i taksis potpune simultanosti (276) ili an-teriornosti (277), ali takvi primeri svakako pripadaju periferijijezika i u 19. veku, a kamo li u savremenom jeziku:

(276) Ovako stupaju}i: CONV.IPFV Srbi: NOM pod Du{anom na-pred, mnogi su im narodi: NOM zavidili: PRF.IPFV (Glasnik Dru-{tva srpske slovesnosti za 1847).

‰¢ Dok su Srbi pod Du{anom ovako napredovali, mnogi su im na-rodi zavideliŠ (Qiqana Suboti} 1985–86, 137).


12 Neke od konstrukcija koje navodi Qiqana Suboti} (1985–86: 135–137) nespadaju u primere sa apsolutnim nominativom. U pojedinim gerund ima zajedni~kisubjekat sa predikatom (Kad se despot … u svojoj zemqi bavio, i ne misle}i na takvo{to da }e \ura| … na Srbiju napasti — pukne glas …; îm oni ovako ve~eraju}i,po~nu vino piti, udari im na strani arfa), dok je u drugim primerima re~ o jednomlogi~kom subjektu obe situacije, {to nije slu~aj sa apsolutnim nominativom (Ova-ko brane}i svako svoje misli do|e gotovo do sva|e ¢ Dok su ovako branili svoje mi-sli, gotovo su se posva|ali).

(277) … sebi {tap napravi, no oduprev{i se: CONV.PV na wega,prebije se: PRS.PFV (Letopis Matice srpske 1834, 118).

‰¢ Sebi napravi {tap, ali kada se odupro o wega ‰ovajŠ se prebijeŠ(Qiqana Suboti} 1985–86, 136).

Delimi~na simultanost situacija moè biti realizovana i uprostim re~enicama sa specijalizovanim predlozima usred, nasreduz genitiv deverbativa (278–279).

(278) Usred ru~ka: VN.GEN u restoran uletela: PRF.PFV kola (Mondo,08. 07. 2012).

(279) Da~i} nasred ove predstave: VN.GEN za narod re~e: AOR danije na berzi … (Glas javnosti, 23. 05. 2008).

Kako je ranije ve} istaknuto (v. poglavqe II.2.1.3), temporalnipredlozi u konstrukcijama za vreme, prilikom, tokom + genitiv, kaoi nespecijalizovani predlozi u sintaksemama u, pri, na + lokativ, za+ instumental, kod + genitiv, mogu ukazivati na potpunu simulta-nost ako je glagol u predikatu imperfektivan (osim u konstrukcija-ma s predlogom u trenutku), ali i na delimi~nu simultanost1 — uzperfektivni glagol u predikatu:

(280) I ~ak za vreme tih putovawa: VN.GEN umrli: PRF.PFV muotac i mati (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

(281) … prilikom pretresa: VN.GEN ovog va`nog zakonskog pro-jekta, pobu|en sam: PRF.PFV.PASS i ja da posle lepog govora po-{tovanog druga T … M … … progovorim nekoliko re~i … (RadojeDomanovi}, Stradija, 134).

(282) Tokom razgovora: VN.GEN inspektori su opomenuli: PRF.PFV

Bogdanovi}a da za Neboj{om Pavkovi}em tragaju ha{ki agenti (Glasjavnosti, 10. 04. 2005).

(283) … pri poletawu: VN.LOC Diskaverija do{lo je: PRF.PFV doodvajawa delova izolacione pene … (V92, 06. 08. 2005).

(284) To je Hristos rekao: PRF.PFV na Tajnoj ve~eri: VN.LOC kadje blagoslovio hleb.

Konstrukcije sa deverbativima moèmo transformisati u vre-menske re~enice sa veznicima kad(a) i dok, v. (285, 286). Pritom sedeverbativ transformi{e u imperfektivni glagol, iako sam dever-bativ moè nastati kako od imperfektivnog (285), tako i od perfek-tivnog glagola (286), {to ponovo potvr|uje ~iwenicu da predlog mo-è sam preneti konkretno taksisno zna~ewe uz aspektualnu podr{kuglagola u predikatu (278–286).


(285) Pre samo nekoliko dana, usred ètve: VN.GEN upalio se:PRF.PFV kombajn ‰¢ dok su `weli: PRF.IPFV, upalio se: PRF.PFV

kombajnŠ nadomak Ra~e.

(286) Na povratku: VN.LOC ‰¢ kad se vra}ao: PRF.IPFV Š iz Buku-re{ta za Beograd {ef srpske vlade se zaustavio: PRF.PFV u Temi-{varu (Politika, 18. 05. 2004).

II.2.3. Delimi~na simultanost2

Druga varijanta taksisa delimi~ne simultanosti zastupqena jekonstrukcijama u kojima se zavisna situacija R2 lokalizuje u okviruperioda koji zauzima glavna situacija R1 (delimi~na simultanost2).Takav tip taksisa se realizuje u prototipi~nim vremenskim re~eni-cama sa veznikom kad(a). Pritom se u konstrukcijama sa ovim nepro-filisanim veznikom mewa, u odnosu na konstrukcije delimi~ne si-multanosti1, uzajamni odnos perfektivne i imperfektivne predika-cije — glagol u subordiniranom predikatu je svr{eni, a u upravnomnesvr{eni (287–280).

(287) Kad je popodne opet projahao: PRF.PFV tuda, ekme{~inica jebila: PRF.IPFV.COP pusta, }epenak napola presavijen, a na wemukuwao: PRF.IPFV bjel ma~ak nagorjele dlake (Ivo Andri}, Maramilosnica).

(288) Kada je pre{ao: PRF.PFV na drugu obalu, bila je: PRF.IPFV.COP no}, ali mu je put bio: PPRF.IPFV.COP osvetqen (MiloradPavi}, Unutra{wa strana vetra, 48).

(289) A kada htjede: AOR Irod da ga izvede, te no}i spava{e: IPRF

Petar izme|u dvojice vojnika, okovan u dvoje verige, i straàripred vratima ~uvahu: IPRF tamnicu (Sveto pismo, Dela apostol-ska, 12, 6).

Zavisna klauza u konstrukcijama delimi~ne simultanosti2 popravilu se nalazi u prepoziciji u odnosu na upravnu re~enicu(287–289), a ukoliko je postponirana, ukazuje na dodatno zna~eweneo~ekivanosti, iznenadnosti nastanka zavisne situacije ili weneposebne va`nosti (290–292). êsto konstrukcije navedenog tipa sapostponiranom zavisnom klauzom sadrè po nekoliko upravnih pre-dikata, koji ukazuju na radwe vezane temporalnim okvirima jedneglavne situacije (290–291). Na izuzetnost situacije ozna~ene post-poniranom vremenskom klauzom moè ukazivati i svojevrsni kom-pleks koji se sastoji od veznika kad(a) i adverba odjednom, iznenada(292). Takav kompleks moè da se sretne i u konstrukcijama posteri-ornosti kada zavisna situacija prekida glavnu, {to ukazuje na kon-


taktni poloàj navedenih taksisnih zna~ewa — delimi~ne simulta-nosti2 i posteriornosti pri prekidawu glavne situacije na imagi-narnoj taksisnoj skali.

(290) Napoqu su se smewivale: PRF.IPFV zimske vlage sa letwimvlagama i ku}e su po sobama ispu{tale: PRF.IPFV pro{logodi{wemirise, kada je Hera uzela: PRF.PFV sveske i oti{la: PRF.PFV naprvi ~as u Dobra~inu ulicu (Milorad Pavi}, Unutra{wa stranavetra, 16).

(291) Bio sam: PRF.IPFV u Krakovu i tamo svirao: PRF.IPFV kada

mi je pao: PRF.PFV u o~i jedan gospodin po imenu dr Alfred Vje-`bicki (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 83).

(292) Htela je: PRF.IPFV da produì uz dva rukavca vetra …, kada

joj iznenada: TEMP.SPEC izlete: AOR odgovor … (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra, 27).

U upravnoj re~enici konstrukcije delimi~ne simultanosti2 zna-~ewe temporalnog fona moè se ista}i pomo}u partikularizovanihpriloga ve} i jo{, koji formiraju zajedno sa glagolom poseban r e -t r o s p e k t i v n i t e m p o r a l n i o b l i k:

(293) Ve}: TEMP.SPEC je hteo: PFV.IPRF da zatvori prozor i da sevrati u postequ, kad u vrhu ulice ugleda: AOR neki beo lik koji sebrzo spu{tao nizbrdo (Ivo Andri}, Mara milosnica).

(294) Kada se to desilo: PRF.PFV imala je: PRF.IPFV jedva 15 go-dina i ve} vi{e: TEMP.SPEC nije jela: PRF.IPFV u prisustvu dru-gih (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 75).

(295) Ujutro kad se probudih: AOR ni sestra ni mama ne bjehu: IPRF

ku}i a tata jo{: TEMP.SPEC spava{e: IPRF pa odlu~ih da se na{alim snjim (www.thebooksofknjige.com).

Prisustvo negacije uz taksisni specifikator jo{ u upravnojre~enici dopu{ta upotrebu perfektivnog glagola u upravnom predi-katu, koji ukazuje na nastavak glavne situacije. U vreme realizacijezavisne situacije, glavna — koja je bila ranije zapo~eta — i daqe seostvaruje, odnosno nije anuliran wen rezultat.

(296) Jo{: TEMP.SPEC odjek posledweg udarca nije bio zamro:PPRF.PFV kad je fra Petar po~eo: PRF.PFV da pri~a (Ivo Andri},Trup).

Iako svr{eni glagol u pluskvamperfektu u vremenskoj klauzi pro-totipi~no ukazuje na anteriornost, u navedenom primeru (296) taksi-sni specifikator jo{ i negacija pro{iruju wegovu temporalnu eks-tenziju i na vreme trajawa zavisne situacije.


Delimi~na simultanost2 moè se realizovati i u vremenskimre~enicama sa veznikom dok uz perfektivni glagol u subordinira-nom predikatu i imperfektivnu predikaciju u glavnom delu:

(297) Dok je nad wim pro~itana: PRF.PFV.PASS kazna, sa hartijesa koje su visili veliki, crveni pe~ati, pod zastavom, uz lupu do-bo{a, osu|eni je zgr~enih kolena leào: PRF.IPFV na zemqi (Sre-to Tanasi} 2011, 124/ Milo{ Crwanski).

Re|e na delimi~nu simultanost2 ukazuju konstrukcije sa imper-fektivnim gerundima u funkciji kondenzatora vremenske klauze priimperfektivnosti glagola u predikatu. Gerundske konstrukcije se utom slu~aju mogu transformisati u vremenske re~enice s veznikomdok:

(298) Sedaju}i: CONV.IPFV na gvozdeni krevet ‰¢ dok je sedao:PRF.IPFV na krevetŠ, gospodin kapetan je, naravno znao: PRF.IPFV

da se od wega, mada osu|enog, o~ekuju daqa priznawa … (MiloradPavi}, Unutra{wa strana vetra, 44).

II.3. Taksis posteriornosti

II.3.1. Zavisna situacija prekida glavnu

II.3.1.1. Konstrukcije sa veznikom dok

i ekspletivnom negacijom

Kada je u pitawu taksis posteriornosti, sintaksi~ki subordi-nirani taksisni (nefinitni ili finitni) oblik ukazuje na situaci-ju R2, koja prethodi situaciji R1, iskazanu sintaksi~ki nezavisnim(standardno finitnim) glagolskim oblikom.

Situacija R2 moè slediti iza situacije R1 prekidaju}i je. Ta-kav tip taksisa u terminologiji V. S. Hrakovskog dobio je naziv po-steriornost uz prekid glavne situacije (prerávaäæee sledovanie).Drugim re~ima, glavna situacija R1 ne prestaje da postoji prirod-nim putem, ve} se zavr{ava pod uticajem zavisne situacije R2.

U konstrukcije sa taksisom posteriornosti kada zavisna situa-cija prekida glavnu moèmo svrstati re~enice sa tzv. ekspletivnomnegacijom uz veznik dok (299–305). U navedenom tipu konstrukcijaneophodno je razlikovati slede}a konkretna zna~ewa:

1. Nastanak rezultativne faze R2 prekida postojawe R1, {tozna~i da glagol u predikatu R1 spada u nelimitativne, koji uobi~aje-no primaju imperfektivni oblik. U takvim konstrukcijama glavnapredikacija je prototipi~no imperfektivna, a zavisna, uz negaciju,samo perfektivna (379–380):


(299) Dok nije sina rodila: PRF.PFV, ona se ìva nije ~ula:PRF.IPFV (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

(300) Ovako, sada, vaqa: PRS.IPFV.INDEF da sedim ovde dok ne pro-na|em: PRS.PFV negde nekog nevinog (Ivo Andri}, Prokleta avli-ja).

2. Situacija R2 prekida odsustvo radwe, odnosno odsustvo situ-acije smewuje weno prisustvo (301–302):

(301) … on nije mogao: PRF.IPFV da kopa temeqe … dok iz Be~a nedobije: PRS.PFV za to posebno odobrewe (Milorad Pavi}, Unutra-{wa strana vetra, 49).

(302) Nikakvog boqitka ne moè: PRS.IPFV.INDEF da bude dok seove zemqe ne oslobode: PRS.PFV turske sile (Ivo Andri}, Trav-ni~ka hronika).

3. Situacija R2 predstavqa rezultat procesa R1, fakti~ki, re~je o razli~itim fazama iste situacije (303):

(303) A mo`da je to umirawe po~elo: PRF.PFV i mnogo ranije … itrajalo: PRF.IPFV … dok se nije privelo: PRF.PFV kraju na na~ino kojem }e tek biti re~i (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana ve-tra, 74).

4. Situacija R2 prekidaju}i situaciju R1 u odre|enom smislupredstavqa jedan od wenih prirodnih nastavaka (304):

(304) Malo-pomalu ceo taj monolog, govoren u hodu, postaje:PRS.IPFV sve ìvqi i ìvqi dok se ne pretvori: AOR u luda~kuviku (Ivo Andri}, Prokleta avlija).

(305) Baba-Simka ih s mukom zadràvala: PRF.IPFV, dok napo-sletku ne diè: AOR ruke od wih i gotovo samo sa Sofkom ostade(Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

Konstrukcije posteriornosti sa veznikom dokle i perfektiv-nim glagolom u subordiniranom predikatu, ali bez ekspletivne ne-gacije sre}u se re|e, obi~no u stilski obeleènim, sintaksi~ki za-starelim konstrukcijama:

(306) I jedu}i: CONV.IPFV zajedno zabavi{e se: AOR dokle i dannaè: AOR (Sveto pismo, Kwiga o sudijama, gl. 19, 8).

II.3.1.2. Konstrukcije sa veznicima kad(a), dok

i adverbima taman, samo {to u glavnoj re~enici

Tip posteriornosti u kome zavisna situacija prekida glavnumoè biti realizovan i u vremenskim re~enicama sa veznicima dok,


kad(a) u postponiranoj klauzi. U predikatu upravne re~enice nalazise perfektivni ili imperfektivni glagol, dok je u klauzi obaveznaperfektivna predikacija. Perfektivni glagol u postponiranoj vre-menskoj klauzi sa veznicima kad(a), dok signalizira iznenadnost na-stanka zavisne situacije, {to se moè dodatno isticati adverbija-lima taman, tek {to, koji se sme{taju u upravnu re~enicu, kao iprilogom odjednom u zavisnoj klauzi. Neophodno je naglasiti da je unavedenom tipu konstrukcija p o s t p o z i c i j a z a v i s n e k l a u z eobavezna:

(307) Tek {to: TAX.SPEC sam zaspala: PRF.PFV, dok odjednom:TAX.SPEC po~ne: PRS.PFV ona buka (Razg.).

(307a) Zaspala sam: PRF.PFV, dok odjednom: TAX.SPEC po~ne:PRS.PFV ona buka.

(308) Taman: TAX.SPEC sam po~eo: PRF.PFV da odgovaram, kad seoglasi: PRS.PFV/AOR {kolsko zvonce (Razg.).

(308a) Po~eo sam: PRF.PFV da odgovaram, kad se oglasi: PRS.PFV/AOR

{kolsko zvonce.

(309) … po~eh: AOR ne{to; a ko zna {ta sam hteo, jer ja i sam neznam; dok me ministar prekide: AOR ja~im glasom … (Radoje Doma-novi}, Stradija, 125).

(310) … rekoh zasti|en, i taman: TAX.SPEC da otpo~nem: PRS.PFV

pri~ati svoju tu`nu porodi~nu istoriju, dok me on prekide: AOR

pqesnuv{i odu{evqeno dlanom o dlan i zaigra: AOR po sobi odradosti (Isto, 99).

Negacija u upravnoj re~enici konstrukcije navedenog tipa uka-zuje na ~iwenicu da postoji nepredvi|ena prepreka na koju je nai{laglavna situacija u svom razvoju:

(311) Nisu, me|utim, stigli: PRF.PFV da se spuste kada se desilo:PRF.PFV ne{to neo~ekivano (Milorad Pavi}, Unutra{wa stranavetra, 19).

Izraz desilo se ne{to neo~ekivano u zavisnoj klauzi ukazuje nadoga|aj koji kardinalno mewa razvoj glavne situacije. Ovaj markeriznenadnog nastanka izvanredne okolnosti (311, 314) signalizira dase glavna situacija ne moè odvijati u istom obliku, samim tim uka-zuju}i na taksis posteriornosti uz prekid glavne situacije.

Predikacija u upravnoj re~enici moè biti imperfektivna, uzobaveznu perfektivnu u postponiranoj vremenskoj klauzi. Obe situa-cije pripadaju vremenskom planu pro{losti:


(312) Ne znam koliko sam tako spavao: PRF.ÇPFV, kad osetih: AOR

ne{to mokro na ~elu (Ivana Antoni} 2001, 338/ Laza Lazarevi}).

(313) G-|ica Kaftcova radila je: PRF.ÇPFV kod svoje ku}e, kada jeodjednom: TAX.SPEC, kao muwom o{inuta pala: PRF.PFV (IvanaAntoni} 2001, 338/ Politika 1921).

(314) Ve} je izgledalo: PRF.ÇPFV da nema pomo}i protiv ovih {te-to~ina, kad se desilo: PRF.PFV ne{to {to niko nije o~ekivao(Ivana Antoni} 2001, 338/ Politika 1951).

Primere navedenog tipa neophodno je razlikovati od wima veo-ma sli~nih konstrukcija nepotpune simultanosti2, kada glavna situ-acija predstavqa temporalni fon za zavisnu. Oba tipa konstrukcijaobjediwuje parametar iznenadnosti nastanka zavisne situacije, prirazli~itom tipu taksisnog odnosa. Za razlikovawe konstrukcija po-steriornosti i delimi~ne simultanosti2 sa zajedni~kim zna~ewemiznenadnog javqawa zavisne situacije od presudne je va`nosti se-mantika glagola u predikatu zavisne klauze. U taksisnim konstruk-cijama posteriornosti takav glagol mora semanti~ki blokirati da-qi razvoj glavne situacije (npr. glagoli probuditi se, pasti, umre-ti, prekinuti i sl.), dok glagol u subordiniranom predikatu kon-strukcije delimi~ne simultanosti2 nije semanti~ki ograni~en:

(315) Leì: PRS.ÇPFV on tako u svom krevetu, kad u|e: PRS.PFV

glavna vizita sa ~uvenim profesorom Ajslbergom (Ivana Antoni}2001, 338/ Medakovi}).

(316) Hera je taman: TAX.SPEC osetila: PRF.PFV da gubi vreme,kada je primetila: PRF.PFV ~udan mole}iv osmeh na usnama svojeposlodavke (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 15).

(317) … nisu daleko odmakli: PRF.PFV kada su za~uli: PRF.PFV

slu`benikov glas … (David Albahari, Luda zemqa).

II.3.2. Neutralna i kontaktna posteriornost

II.3.2.1. Konstrukcije sa veznikom pre nego {to

Ukoliko situacija R2 sledi iza situacije R1 nakon wenog zavr-{etka, realizuje se posteriornost koja se u zavisnosti od kontekstamoè posmatrati kao neutralna (situacija R2 moè slediti iza situ-acije R1 posle nekog perioda, koji nije leksi~ki ekspliciran), kon-taktna (situacija R2 sledi neposredno iza situacije R1) ili distalna(situacija R2 sledi iza situacije R1 po isteku odre|enog perioda,{to je eksplicirano taksisnim specifikatorom). U srpskom jezikune postoje specijalizovani veznici za iskazivawe kontaktne ili dis-


talne posteriornosti. Kontaktnost u ovom tipu taksisa naj~e{}e pre-nose prilog neposredno ili zamenica sam uz deverbativ. Na kontakt-nu posteriornost donekle ukazuje struktura taksisne konstrukcije,kao i aspektualne karakteristike predikata u upravnoj re~enici.Distalna posteriornost se realizuje uz pomo} taksisnih specifika-tora, koji mogu precizno temporalno kvantifikovati period izme|usituacija (predlo{ko-pade`ne supstantivno-numeri~ke konstrukci-je) ili ga samo pribli`no odrediti (prilozi u funkciji kvantifika-tora).

Kontaktna, neutralna ili distalna posteriornost u srpskom je-ziku realizuje se uz pomo} zavisnosloènih re~enica sa vremenskomklauzom i subordiniranim veznikom pre nego {to / pre no {to / prenego. U prototipi~noj zavisnoj klauzi nalazi se perfektivni finit-ni oblik, koji se kombinuje sa perfektivnim i imperfektivnim gla-golom u upravnoj re~enici:


perfekat SV + perfekat SV (318)aorist + aorist SV (319)pluskvamperfekat SV + perfekat SV (320)perfekat NSV + perfekat SV (321)perfekat NSV + pluskvamperfekat SV (322)imperfekat + aorist SV (323)

perfekat NSV + futur I SV (324)aorist + futur I SV (325, 326)

prezent NSV + futur Ç SV / IÇ SV / prezentSV (327–330)

futur I NSV + futur Ç SV / IÇ SV / prezentSV (331, 332)

futur I SV + futur Ç SV / IÇ SV / prezentSV (332, 333)

prezent NSV + prezent NSV (334)

Oblici perfektivnih glagola u obliku preterita u predikati-ma upravne re~enice i zavisne klauze ukazuju na situacije koje brzosmewuju jedna dugu (318) ili na rezultativnost koja je prethodila za-visnoj situaciji (319) u pro{losti:

(318) … pre no {to je on iza{ao: PRF.PFV, ona u{la: PRF.PFV uku}u … (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).


(319) … pre no {to se iseli: AOR, sve izbu{i, iskvari: AOR …(Isto).

(320) … pre nego {to je pre{ao: PRF.PFV u Omladinu, bio je us-peo: PPRF.PFV da u [pijunima ostane godinu dana preko gorwegranice (Xorx Orvel, 1984/ prev. Stojiqkovi}).

Kontinualnost glavne situacije moè biti nagla{ena odgova-raju}im temporalnim kvantifikatorom koji ukazuje na odre|eno tra-jawe glavne situacije pre wenog logi~kog prestanka i nastupawa za-visne (321):

(321) Leander je dugo: TEMP.QUANT gledao: PRF.IPFV svog prija-teqa pre no {to se odlu~io: PRF.PFV da mu kaè ono najstra{nije(Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 40).

U odre|enim slu~ajevima zavisna situacija, iako je ozna~enaimperfektivnim modalnim glagolom, nije trajna, na {ta ukazuje kon-tekst re~enice. Modalni glagol, kao {to je ve} vi{e puta bilo uo~e-no, ne odslikava aspektualne karakteristike predikacije, ve} se u tusvrhu mora uzeti u obzir vid punozna~nog glagola, koji sa modalnimglagolom ~ini sloèni predikat. Oblik pluskvamperfekta u zavi-snoj klauzi anteriorno lokalizuje ozna~enu radwu u odnosu na drugu,koja je iskazana svr{enim glagolom u blièm kontekstu:

(322) Pre no {to je kapak nad wime bio spu{ten: PPRF.PFV.PASS,gospodin kapetan od Vitkovi~ mogao je: PRF.IPFV da osmotri:PRS.PFV ‰¢ osmotrio je: PRF.PFVŠ vojni~ki krevet pun ledenih{ipki, katoli~ko raspelo na zidu (iako je sam gospodin kapetanbio pravoslavan) i veliku re{etku u jednom otvoru okrenutom uduboki mra~ni lagum … Kada se kapak nad wim zalupio: PRF.PFV

… (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 42).

(323) Pre nego {to dade: AOR ma kakav odgovor Petar se moqa{e:ÇPRF Bogu u tamnici (www.eparhijaniska.rs).

Kao {to sledi iz navedenih primera (322–323), u zavisnoj klau-zi taksisnih konstrukcija posteriornosti sa veznikom pre nego {todominiraju preteritalni oblici, koji koreliraju sa doga|ajima upro{losti, tj. referencijalno su upotrebqeni. Ukoliko se u kon-strukcijama navedenog tipa preterit ili prezent u upravnom predi-katu kombinuje sa perfektivnim glagolom u futuru Ç u zavisnoj klau-zi, to ukazuje na relativnu upotrebu futura Ç (324–326). Futur Ç SVu funkciji ukazivawa na radwu koja pripada temporalnom planu pro-{losti moè se kombinovati sa perfektivnim ili imperfektivnim


glagolom u obliku preterita ili perfektivnim prezentom (istorijskiprezent) u predikatu upravne re~enice:

(324) Pre nego {to }e ga ubiti: FUT.I.PFV, Turci su mu nudili:PRF.IPFV oprost … (Pravoslavqe, br. 971).

(325) Balerina se podbo~i: PRS.PFV pre nego {to }e da sko~i:FUT.I.PFV.

(326) … pre nego {to }e se okrenuti: FUT.I.PFV, Milo{ preme-sti: PRS.PFV olovku iz usta na no}ni sto~i} (Qiqana Praizovi},Milo{ Plavica, sre}an ~ovek).

Oblik performativno upotrebqenog imperfektivnog prezentau upravnoj re~enici uz perfektivni futur Ç, svr{eni prezent ilifutur ÇÇ u zavisnoj klauzi ukazuje na aktualni prezent:

(327) Pre nego {to }u i{ta re}i: FUT.I.PFV/ i{ta kaèm:PRS.PFV/ budem i{ta rekao: FUT.II.PFV, odbijam: PRS.ÇPFV od se-be tu neumesnu optu`bu.

(328) Pre nego {to }u i{ta re}i: FUT.I.PFV/ i{ta kaèm:PRS.PFV/ budem i{ta rekao: FUT.II.PFV, skre}em: PRS.ÇPFV pa`wuna slede}e.

(329) Finansijske institucije koje drè ove depozite ne smeju:PRS .ÇPFV da ih oslobode pre nego {to bude postignut:FUT.II.PFV.PASS sporazum (Vesti, 08. 02. 2012).

Pri deskriptivnoj upotrebi glagolskog oblika u upravnom pre-dikatu, navedena kombinacija ukazuje na istorijski prezent:

(330) Pre nego {to }e doneti: FUT.I.PFV/ donese: PRS.PFV/ bude do-neo: FUT.II.PFV odluku, on se u mislima vra}a: PRS.ÇPFV mladosti.

Ukoliko se situacija posteriornosti projektuje u vremenskiplan budu}nosti (ili pro{losti — istorijski futur), u zavisnojklauzi mogu}i su komutativni perfektivni oblici relativno upo-trebqenog futura Ç, svr{enog prezenta ili futura ÇÇ uz oblik per-fektivnog ili imperfektivnog futura Ç u upravnom predikatu:

(331) On }e raditi: FUT.I.ÇPFV kao pomo}nik pre nego {to }e po-stati: FUT.I.PFV/ postane: PRS.PFV/ bude postao: FUT.II.PFV

majstor (Razg.).

(332) Ona }e iza}i: FUT.I.PFV na scenu pre nego {to }e do}i:FUT.I.PFV/ do|e: PRS.PFV/ bude do{ao: FUT.II.PFV wen red da svi-ra (Razg.).

(333) Pre nego {to }e u}i: FUT.I.PFV ‰¢ Pre nego {to u|e:PRS.PFV/ Pre nego {to bude u{ao: FUT.II.PFVŠ u novu gondolu, ~u-


}e: FUT.I.PFV glas qudi koji ne postoje (Milo{ Kova~evi} 2008,206/ Aleksandar Gatalica).

Perfektivni glagol u obliku prezenta u upravnom predikatu uzimperfektivni u zavisnoj klauzi, kao i potencijal u taksisnoj kon-strukciji sa subordinativnim veznikom pre nego {to, ukazuje nataksis posteriornosti pri ponavqawu situacija (v. poglavqe II.4.3).

(334) Pre nego se mi na svetlost javimo: PRS.PFV, o nama se misli:PRS.ÇPFV i govori: PRS.ÇPFV.

Vremenska klauza moè zauzeti u odnosu na upravnu re~enicuprepoziciju ili postpoziciju (re|e interpoziciju). U primerima saveznikom pre nego {to/pre no {to/pre nego moèmo zapaziti odre|e-nu uslovqenost distribucije vremenske klauze i aspektualnih poka-zateqa upravnog predikata bliìm semanti~kim pokazateqima po-steriornosti. Ukoliko je vremenska klauza preponirana, a u uprav-nom predikatu se nalazi perfektivni glagol, veznik pre nego{to/pre no {to/pre nego ~e{}e ukazuje na dinami~nu promenu situ-acija i odgovara ukrajinskom vezniku per{ nš` (rus. pre`de ~em)(318–330, 333, 334). Na taj se na~in fokusira situacija R2, koja jeusledila (ili }e uslediti) neposredno posle situacije R1, {to dopu-{ta da lociramo takav tip odnosa na taksisnoj skali odmah poredkonstrukcija sa kontaktnom posteriorno{}u:

(335) Pre no {to su je poloìli: PRF.PFV u grob i posuli:PRF.PFV vinom, Leander je uspeo: PRF.PFV da vidi ikonu (Milo-rad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 26).

Ukoliko je vremenska klauza postponirana, a u upravnom predi-katu je imperfektivni glagol, srpski veznik pre nego {to/pre no{to/pre nego odgovara ukrajinskom vezniku do togo àk, pered tim àk(rus. do togo kak, pered tem kak) (321, 331, 336). Takva distribucijavremenske klauze semioti~ki odslikava razvoj doga|aja — nakon zavr-{etka glavne situacije, koja traje odre|eno vreme, sledi zavisna. Iznavedenog razloga u konstrukcijama, sa postponiranom klauzom i ve-znikom pre nego {to/pre no {to/pre nego mogu}e je prisustvo tempo-ralnih kvantifikatora — dugo, tri dana, koji, nalaze}i se u uprav-noj re~enici, temporalno odre|uju trajawe glavne situacije (v. 321,336):

(336) Odrubqenu Herinu glavu Jan je ~uvao: PRF.IPFV tri dana:TEMP.QUANT u svom stanu pre no {to se sam prijavio: PRF.PFV

vojnim vlastima (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 98).


Istu funkciju veznik pre nego {to/pre no {to/pre nego (ukr.do togo àk) ima i pri perfektivnom glagolu u predikatu upravne re-~enice ako potowi ima zna~ewe finitne rezultativnosti, koja im-plicira trajnost i {irewe temporalne ekstenzije:

(337) Ali si nau~ila: PRF.PFV da svira{ pre no {to si ga izgubi-la: PRF.PFV (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 23).

Vremenska klauza moè biti interponirana, kada se sme{ta iz-me|u delova sloènog predikata. U tom slu~aju, kao i pri postpozi-ciji, mogu}a je upotreba imperfektivnih i perfektivnih glagola uupravnom predikatu, a taksis posteriornosti obeleèn je dopunskomsemom iznenadnosti nastupawa zavisne situacije. Sama vremenskaklauza je obeleèna u smislu realizacije dopunske funkcije pro-pratnog komentara:

(338) I ja sam wih, pre nego {to se po~e{e: AOR tu}i, nadovat,ovog-onog raspitivao: PRF.IPFV o zaslugama zbog kojih su odliko-vani (Radoje Domanovi}, Stradija, 95).

Taksisni specifikator jo{, koji zauzima kontaktni poloàj uodnosu na veznik, modifikuje aspektualno zna~ewe upravne predika-cije u pravcu wene trajnosti, bez obzira na vid glagola u upravnompredikatu (imperfektivni glagol ili perfektivni rezultativni per-fekat) (339, 339’). Veznik pre nego {to uz taksisni specifikatorjo{ uvek odgovara ukrajinskom vezniku do togo àk.

(339) Jo{: TAX.SPEC pre nego {to je Oliver umro: PRF.PFV svi susmatrali: PRF.IPFV da ja treba da govorim na wegovoj sahrani(David Albahari, Oliver//Senke, 127).

(339’) Jo{: TAX.SPEC pre nego {to je Oliver umro: PRF.PFV svisu odlu~ili: PRF.PFV da ja treba da govorim na wegovoj sahrani.

Pri koreferencijalnosti upravne i subordinirane predikaci-je u konstrukcijama sa predlogom pre nego {to/pre no {to/pre negosubjekat se eksplicira u glavnoj re~enici (321, 324–328, 330–333,336, 337). Ako su subjekti predikacija razli~iti, oni se mogu ekspo-nirati i uz upravni i uz subordinirani predikat (318, 319, 322, 323,334; 335, 339), mada eksplikacija subjekta nije neophodna ako je onozna~en u blièm kontekstu, dok u samoj konstrukciji na wega ukazu-je li~novremenski oblik glagola (338).

Ukoliko postoji zajedni~ki objekat radwe u glavnoj i zavisnojsituaciji, on moè biti ekspliciran u zavisnoj klauzi i u upravnojre~enici. Pragmati~ki neobeleènim moè se smatrati redosled kadase objekat prvo nominuje, a zatim iskazuje anafori~kom zamenicom


(335”). Katafori~ka upotreba zamenice (335’) obeleèna je i uglavnomje uzrokovana izbegavawem podudarawa oblika kopulativnog predika-ta i zamenice (v. 335”) ili nekim drugim faktorom stilske prirode.

(335’) Pre no {to su je: Obj.PRON.ACC poloìli u grob i posulivinom, Leander je uspeo: PRF.PFV da vidi ikonu: Obj. N. ACC (Mi-lorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra, 26).

(335”) Pre no {to su ikonu: Obj.N.ACC poloìli u grob i posulivinom, Leander je uspeo: PRF.PFV da je: PRON.ACC vidi.

Taksisni specifikator neposredno moè modifikovati zna~eweposteriornosti u konstrukcijama sa veznikom pre nego {to/pre no{to/pre nego u zna~ewe kontaktne posteriornosti, kada zavisna situ-acija sledi odmah posle glavne (340–342). Nalaze}i se odmah ispredveznika, navedeni specifikator formira sa wim vezni~ki izraz:

(340) Naime, neposredno: TAX.SPEC pre nego {to su takmi~ari Mina iMarko iza{li: PRF.PFV na scenu, Vlada i Ivana su ih najavili: PRF.PFV

stoje}i iza pulta (Svet, 07. 02. 2012).

(341) Neposredno: TAX.SPEC pre nego {to se na{la: PRF.PFV unedrima „MK komerca“, {e}erana je zapo{qavala: PRF.IPFV oko550 qudi (Politika, 26. 08. 2011).

(342) Sudski izvr{iteq }e, neposredno: TAX.SPEC pre nego {to

pristupi: PRS.PFV popisu, predati: FUT.I.PFV izvr{nom du`ni-ku re{ewe o izvr{ewu.

II.3.2.2. Konstrukcije sa veznikom kad(a)

u funkciji taksisa posteriornosti

Taksisni odnos posteriornosti moè se realizovati i u zavi-snosloènim re~enicama sa neprofilisanim veznikom kad(a) ako seu upravnoj re~enici predikat nalazi u obliku pluskvamperfekta svr-{enog glagola, a u zavisnoj u drugom preteritalnom obliku. Ukolikoje u upravnoj re~enici datog tipa konstrukcije sme{tena re~ca ve},ona je u stawu da uz preterit perfektivnog glagola u predikatu uprav-ne re~enice signalizira ~iwenicu svr{enosti glavne situacije R1pre nastupawa zavisne R2, tj. vr{i funkciju taksisnog specifikatora.

(343) Ja sam ga taman: TAX.SPEC bila zaboravila: PPRF.PFV, sre}-na sa drugim de~kom, kad mi se on opet javi: AOR i vrati: AOR sveuspomene (devtest.lajkujem.com).

(344) Kad je ~ovek stigao: PRF.PFV u Carigrad, ]amila su ve}:TAX.SPEC bili uputili: PPRF.PFV Latif efendiji da ga do saslu-{awa zadrì u pritvoru (Ivo Andri}, Prokleta avlija).


(345) Doru~ak je bio zavr{en: PPRF.PFV.PASS kada je u trpezarijuu{ao: PRF.PFV krupan ri| monah … (Milorad Pavi}, Predeo sli-kan ~ajem).

Pluskvamperfekat u predikatu upravne re~enice predstavqaosnovno sredstvo realizacije taksisa posteriornosti u navedenimprimerima (343–345). Upotreba leksi~kog taksisnog specifikatoraje redundantna u primerima (343, 344) jer oblik pluskvamperfekta,kao {to je bilo ranije napomenuto (v. poglavqe I.2), u konstrukcijinavedenog tipa predstavqa samodovoqno taksisno sredstvo. U pita-wu je jedinstven slu~aj upotrebe pluskvamperfekta u srpskom jeziku,kada on sam, bez oslonca na druge pokazateqe semanti~ke, sintak-si~ke ili morfolo{ke prirode, ostvaruje funkciju temporalne ori-jentacije.

Upotreba re~ce ve} u upravnoj re~enici uz pluskvamperfekat upredikatu je redundantna, dok uz druge vremenske oblike u upravnompredikatu taj taksisni specifikator predstavqa jedino sredstvo re-alizacije odnosa posteriornosti:

(346) Kada su doma}ini stigli: PRF.PFV, mi smo ve}: TAX.SPEC

bili oti{li: PPRF.PFV.

(346a) Kada su doma}ini stigli: PRF.PFV, mi smo ve}: TAX.SPEC

oti{li: PRF.PFV.

II.3.3. Taksisne konstrukcije posteriornosti

sa gerundima

Na kontaktnu posteriornost mogu ukazivati i konstrukcije sagerundima — perfektivnim (347–348) i imperfektivnim (349). Di-stribucija gerunda prete`no odslikava hronologiju doga|aja, tj. on uve}in slu~ajeva sledi iza predikata (347–348). Pri logi~kom izdva-jawu same zavisne situacije, a ne wene temporalne orijentacije, ge-rund moè biti sme{ten ispred predikata (349). Finitni glagol ukonstrukcijama navedenog tipa uvek korelira sa temporalnom zonomkoja prethodi govornoj situaciji:

(347) I poqubila je: PRF.PFV ogledalce ostaviv{i: CONV.PFV nastaklu malo svog crvenila za usne (Milorad Pavi}, Stakleni pu`).

(348) … zaspa{e: AOR slatkim snom, snivaju}i: CONV.IPFV sre}nubudu}nost i veli~inu svoje mile otaxbine (Radoje Domanovi},Stradija, 109).

(349) Ostaviv{i: CONV.PFV modre pruge za sobom, vodopad svetlanestao je: PRF.PFV za bregom (Vladimir Pi{talo, Tesla, mladost).


II.3.4. Taksisne konstrukcije sa deverbativima

i predlozima pre, pred, uo~i

Proste re~enice sa deverbativima i taksisno specifikovanimpredlozima pre, uo~i + GEN, pred + ACC spadaju u veoma rasprostra-weno sredstvo realizacije taksisa posteriornosti (350–352). Glagolu predikatu moè biti kako imperfektivan, tako i perfektivan, dokse aspektualne karakteristike glagolskih osnova od kojih se gradideverbativ zanemaruju. Deverbativi mogu nastati od nesvr{enihglagola, ali prilikom transformacije u vremensku re~enicu zavisnipredikati uvek primaju perfektivni oblik:

(350) Tu se svatovi obi~no spremaju: PRS.IPFV i svrstavaju:PRS.IPFV pre ulaska: VN.GEN u ~ar{iju (Ivo Andri}, Na Drini}uprija).

‰¢ Tu se svatovi obi~no spremaju: PRS.IPFV i svrstavaju pre nego

{to }e u}i: FUT.I.PFV u ~ar{iju.Š

(351) I po~e: AOR i pre kupawa: VN.GEN golicawe, smeh, nabaci-vawe haqinama jedne na drugu … (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

‰¢ I po~e: AOR, i pre no {to se okupaju: PRS.PFV, golicawe,smeh, nabacivawe haqinama jedne na drugu …Š

(352) Nafta je pojeftinila: PRF.PFV uo~i sastanka: VN.GEN li-dera Nema~ke i Francuske (Vesti, 14. 02. 2012).

‰¢ Nafta je pojeftinila: PRF.IPFV pre nego {to }e se sastati:FUT.I.PFV lideri Nema~ke i Francuske.Š

Ukoliko se u re~enicama sa deverbativima uz taksisne predlo-ge pre, pred nalazi temporalni kvantifikator sam, koji se sme{taodmah ispred deverbativne imenice, kao i prilog neposredno u kon-taktnom poloàju ispred predloga, u pitawu su konstrukcije kon-taktne posteriornosti (353–354). Navedeni taksisni specifikatoriukazuju na odsustvo temporalne deonice izme|u glavne i zavisne si-tuacije:

(353) Se}ate se da sam ja pred sam: TEMP.QUANT polazak: VN.ACC

kola bio nestao: PPRF.PFV … (Danilo Ki{, Ba{ta, pepeo).

(354) Neposredno: TEMP.QUANT pred izlazak: VN.ACC novog albu-ma, grupa devojaka „Bjuti Kvins“ ostala je: PRF.PFV bez jo{ jedne pe-va~ice (Svet, 18. 05. 2009).


II.3.5 Distalna posteriornost

Kada situacija R2 sledi iza situacije R1 po isteku odre|enogperioda nakon wenog prirodnog prestanka, realizuje se taksis di-stalne posteriornosti. Vremenske re~enice s veznikom pre nego{to, kao i konstrukcije sa deverbativima uz taksisne predloge pre,uo~i + GEN, pred + ACC u kojima se nalaze taksisni specifikatoridistalnosti, ukazuju na navedeni tip taksisnih odnosa. Taksisnispecifikator moè signalizirati ~iwenicu postojawa neke tempo-ralne pauze izme|u situacija (355–357) ili temporalno odre|ivatitakvu pauzu (358–362). U funkciji taksisnih specifikatora distal-nosti mogu se javiti prilozi, supstantivno-numeri~ke ili supstan-tivno-pronominalne sintagme i sl. sredstva.

(355) … a u stvari je to odre|eno: PRF.PFV.PASS mnogo: TEMP.QU-

ANT pre nego {to je i dràna: PRF.IPFV.PASS ta skup{tinskasednica (Radoje Domanovi}, Stradija).

(356) Ministar vojni … tek: TAX.SPEC be{e svr{io: PPRF.PFV

molitvu malo: TEMP.QUANT pre nego {to mene primi: AOR (Isto).

(357) I zaista je sve to odavno: TEMP.QUANT jo{: TAX.SPEC pre

ru~ka: VN.GEN, po slu{kiwama, zajedno sa preobukama, bilo odne-seno: PPRF.PFV.PASS (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

(358) Sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em razgovarali smo:PRF.IPFV u sredu, pola sata: TEMP.QUANT pre nego {to }e pred-sednik Skup{tine Srbije Oliver Duli} raspisati: FUT.I.PFV

predsedni~ke izbore (Boris Tadi}, Srbija ne}e u izolaciju, 14. 12.2007).

(359) Novoizabrani ameri~ki predsednik Barak Obama privodi:PRS.IPFV kraju formirawe svog kabineta mesec dana: TEMP.QU-

ANT pre nego {to }e preuzeti: FUT.I.PFV du`nost (Vesti, 20. 12.2008).

(360) Tri dana: TEMP.QUANT pre kraja: VN.GEN 29. letnjih olimpij-skih igara, svet je podeljen: PRF.PFV.PASS po pitanju ~ija je zvezdanajja~e zasijala nad Pekingom (Blic, 22. 08. 2008).

(361) Katarina Rebra~a dva dana: TEMP.QUANT pred hap{enje:VN.ACC pri~ala: PRF.IPFV o svom humanitarnom radu (Svet, 11. 04.2010).

(362) Nedequ dana: TEMP.QUANT pred po~etak: VN.ACC {kolskegodine ~eka}e: FUT.I.IPFV ih u svim na{im maloprodajnim objek-tima (www.unijasprs.org.rs).


Sintagme u funkciji taksisnih kvantifikatora, kao i priloziu funkciji taksisnih specifikatora, u srpskom jeziku stoje nepo-sredno pred veznikom ili predlogom i, za razliku od ukrajinskog je-zika, ne sadrè predlog (355–362). Upotreba predloga u specifika-toru taksisa distalne posteriornosti jedino je mogu}a u konstruk-ciji u + QUANT +PREP + ACC (363):

(363) U tre}u nedequ: TEMP.QUANT pred Boì}: VN.ACC prosla-vili smo: PRF.PFV ovaj praznik.

Funkciju taksisnog specifikatora moè vr{iti sama upravnare~enica kada pozicija glavne situacije semanti~ki nije popuwena(364). Upravna re~enica ukazuje na odre|eni ili neodre|eni periodizme|u nekog doga|aja H i situacije ozna~ene zavisnom klauzom, alisadràj glavne situacije moè biti dekodiran samo kontekstualno.Drugim re~ima, u taksisnoj konstrukciji navedenog tipa (364) ima-mo glavnu situaciju sa nultom ili kontekstualnom realizacijom:

(364) Ali pro}i }e: FUT.I.PFV … neko vreme: TEMP.QUANT pre nego{to novi saziv novopazarske skup{tine po~ne: PRS.PFV sa radom (Vre-

me, 14. 09. 2006).

U konstrukciji sa kontekstualnom nulom glavne situacije ve-znik pre nego {to moè zameniti veznik dok (ne). U ostalim slu~aje-vima nije mogu}a takva zamena pri realizaciji taksisa distalne po-steriornosti.

(365) Ali pro}i }e … neko vreme pre nego {to novi saziv novopazarskeskup{tine po~ne sa radom ‰¢ pro}i }e neko vreme dok novi saziv no-vopazarske skup{tine (ne) po~ne sa radomŠ (Vreme, 14. 09. 2006).

II.4. Taksis pri ponavqawu situacija

II.4.1. Taksisne konstrukcije anteriornosti

Potencijal I u srpskom jeziku predstavqa osnovno sredstvo re-alizacije taksisnog odnosa pri p o n a v q a w u s i t u a c i j a u p r o -{ l o s t i, tj. u temporalnoj zoni koja prethodi govornoj situaciji.Taksis a n t e r i o r n o s t i pri ponavqawu realizuju sloène re~e-nice sa subordiniranim veznicima kada, po{to, nakon {to, ~im isl. i oblicima potencijala I, koji se mogu nalaziti u predikatimaupravne re~enice i zavisne klauze, ili samo zavisne klauze (uz ne-svr{eni iterativni glagol u upravnoj re~enici). Glagol u obliku po-tencijala u upravnom predikatu moè biti perfektivan i imperfek-tivan, dok je u zavisnoj klauzi samo perfektivan. Prisustvo vezni~-kog kompleksa kad god omogu}ava upotrebu perfekta u predikatu


upravne re~enice i zavisne klauze. Pri kombinaciji dva perfekta,glagol u zavisnoj klauzi obavezno je svr{enog vida, dok je u upravnojaspektualno varijabilan.


potencijal I SV + potencijal I SV (366–367,375)

potencijal I NSV + potencijal I SV (368)perfekat NSV (iterat.) + potencijal I SV (369, 371,

376)imperfekat (iterat.) + potencijal I SV (370)potencijal I SV/NSV + prezent SV (372–373)preterit NSV (iterat.) + prezent SV (374)perfekat SV + perfekat SV (+ kad god)

(377–379)perfekat NSV (iterat.) + perfekat SV (+ kad god)

(380–381)prezent SV + perfekat SV (+ TAX.SPEC)

(389)

(366) Kad bi zatekao: POT.I.PFV marvu u zijanu, istjerao bi:POT.I.PFV je mirno, bez galame (Petar Ko~i}, Jure Piligrap).

(367) Po{to bi se oprao: POT.I.PFV i rashladio: POT.I.PFV, daobi: POT.I.PFV da se otvore vrata i svi prozori … (Ivo Andri},Mara milosnica).

(368) Po{to bi pripremio: POT.I.PFV i izmerio: POT.I.PFV bakar-ne plo~ice, Arkadije bi ih zagrevao: POT.I.IPFV dok ne postanukovne (Milorad Pavi}, [e{ir od ribqe koè).

Ako se potencijal nalazi samo u zavisnoj klauzi, u predikatuupravne re~enice obavezan je preteritalni oblik imperfektivnogglagola koji ozna~ava ponavqanu radwu (379–370):

(369) Kada bi gospo|a Fanika naru~ila: POT.I.PFV isti onakavxemper …, moja je majka … prihvatala: PRF.IPFV poruxbinu bezprimedbe … (Danilo Ki{, Rani jadi).

(370) I kad bi Izraiqci posejali: POT.I.PFV, dolaàhu: IPRF

Madijani i Amalici i isto~ni narod, dolaàhu: IPRF na wih(Sveto pismo, Kwiga o sudijama, gl. 6, 3).

Taksisni specifikatori, poput svaki put, uvek i sl., dodajuzna~ewu ponavqanosti, koje nezavisno od wih prenose oblici poten-cijala Ç i iterativni glagoli, semu r e g u l a r n o s t i (371). S obzi-


rom na ~iwenicu da regularnost ponavqawa vi{e svedo~i o pravilu,nego {to se odnosi na referencijalne radwe, logi~no je da se taksi-sni specifikator uvek prete`no javqa u konstrukcijma koje se odno-se na ponavqawe situacija u sada{wosti (v. daqe).

(371) Stiven Hoking je napisao negde da mu je tvorac oduzimao:PRF.IPFV jedan po jedan deo tela svaki put: TEMP.QUANT kad bise pribliìo: POT.I.PFV odgonetkama smisla ìvota i funkcio-nisawa Vaseqene! (Qubivoje R{umovi}, Ludus — Pozori{ne novi-ne, 143, 2007).

Regularnost ponavqawa u pro{losti anteriorno postavqenihsituacija moè se iskazati i pomo}u konstrukcija sa oblikom pre-zenta svr{enog glagola u predikatu zavisne klauze i potencijalom(SV/NSV) ili preteritom iterativnog glagola NSV u upravnoj re~e-nici:

(372) A kad nastane: PRS.PFV jesen po~eo bi: POT.I.PFV terati dr-va u varo{ (Ivana Antoni} 2001, 191/ Rankovi}).

(373) A kad nastane: PRS.PFV jesen, terao bi: POT.I.ÇPFV drva uvaro{.

(374) Svet se sklawao: PRF.IPFV, kad zatrube: PRS.PFV podne.

Ponavqanost taksisne situacije anteriornosti u pro{losti mo-è biti ozna~ena kompleksom koji se sastoji od veznika kad i re~cegod. U tom slu~aju u oba dela vremenske re~enice, pored oblika po-tencijala (375, 376), mogu se na}i i oblici perfekta — u zavisnojklauzi perfektivni glagol, a u upravnoj re~enici perfektivni iliimperfektivni.

(375) Kad god bi poèleo: POT.I.PFV ne{to, èqa bi mu se ispu-nila: POT.I.PFV.

(376) Kad god bi poèleo: POT.I.PFV ne{to, èqa mu se ispuwava-la: PRF.IPFV.

(377) Kad god je poèleo: PRF.PFV ne{to, èqa mu se ispunila:PRF.PFV.

(378) Kad god sam ja do{la: PRF.PFV, oni su oti{li: PRF.PFV

(Ksenija Milo{evi} 1982, 130).

(379) Kad god smo ga pozvali: PRF.PFV, nije do{ao: PRF.PFV (Sre-to Tanasi} 2007, 21).

(380) Kad god je poèleo: PRF.PFV ne{to, èqa mu se ispuwavala:PRF.IPFV.


(381) Opazio sam i po tome {to, kad god sam u{ao: PRF.PFV u so-bu, ona se trzala: PRF.IPFV kao iza sna, i onda bivala vesela (LazaLazarevi}, [vabica).

Prema mi{qewu Srete Tanasi}a (2007: 22), vezni~ki komplekskad god ukazuje na izbrojivu ili zbirnu vi{ekratnost. Analiziraju-}i navedene primere (375–381), imamo razloga da verujemo u to da ve-zni~ki kompleks kad god zaista semanti~ki markira ponavqanost re-ferentnih situacija u pro{losti, i to u smislu obeleàvawa situa-cija koje iznena|uju svojim sadràjem, skre}u na sebe pa`wu neobi~-nim prilikama koje se u wima opisuju (up. 375–384).

(382) On je rezbario: PRF.IPFV kundak svoje pu{ke kad god biubio: POT.I.PFV … (E-novine, 18. 03. 2009).

(383) A kad god bi Mojsije u{ao: POT.I.PFV u {ator, stub od obla-ka bi si{ao: POT.I.PFV i stajao: POT.I.IPFV na ulazu u {ator dokje Bog razgovarao s Mojsijem (Izlazak, 33, 9).

(384) Kad god bi roditeqi do{li: POT.I.PFV da ga uzmu iz obdani-{ta, on ne bi, kao sva ostala deca, potr~ao: POT.I.PFV mami ilitati u susret, ve} bi oti{ao: POT.I.PFV u najdaqi ugao i otudakrenuo ka roditeqima (Milen Milivojevi}, Kalup).

Na regularnu ponavqanost situacija koje su povezane taksi-snim odnosom anteriornosti i ozna~ene oblicima potencijala Ç uka-zuju veznici kad(a), po{to, nakon {to i sl. Situacije koje se pona-vqaju, a me|usobno su povezane taksisnim odnosom anteriornosti, ukonstrukcijama sa navedenim veznicima i oblicima potencijala uoba predikata, odnosno u jednom od wih, uobi~ajene su za u~esnike udoga|ajima, {to ih markira kao regularne.

(385) Kad bi pogre{io: POT.I.PFV u slagawu kockica, ne bi ispra-vqao: POT.I.IPFV gre{ku, nego bi ru{io: POT.I.IPFV sve {to jesloìo i po~iwao iz po~etka (Milen Milivojevi}, Kalup).

Veznik ~im uz oblike potencijala ukazuje na k o n t a k t n u a n -t e r i o r n o s t p r i p o n a v q a w u s i t u a c i j a u p r o { l o s t i:

(386) îm bismo ne{to zabrljale: POT.I.PFV, ona bi se latila:POT.I.PFV makaza (Svet, 18. 07. 2003).

(387) îm bi on ujutru do{ao: POT.I.PFV na slu`bu, ona bi, kaoslu~ajno, pro{la: POT.I.PFV bez perike … (Sreto Tanasi} 2007,24/ Milo{ Crwanski).


(388) îm bi se neki od wih malo zaka{qao: POT.I.PFV, fra Lukaje pristavqao: PRF.IPFV na svoj mangal lon~i} sa travama …(Sreto Tanasi} 2007, 24/ Ivo Andri}).

Kombinacija svr{enog perfekta u zavisnoj klauzi i svr{enogprezenta u upravnoj re~enici u navedenom tipu konstrukcija obave-zno zahteva podr{ku taksisnog specifikatora koji ukazuje na pona-vqawe situacija u pro{losti. Takvi su primeri veoma retki, ve} jena mestu perfekta svr{enog glagola u zavisnoj klauzi uobi~ajenaupotreba potencijala:

(389) Pokatkad: TAX.SPEC, po{to je nai{ao: PRF.PFV na ne{tova`no, odmakne PRS.PFV ih ‰novineŠ drè}i ih u levoj ruci, ondaudari desnom rukom po wima … (Laza Lazarevi}, [vabica, 24).

Ta k s i s a n t e r i o r n o s t i p r i p o n a v q a w u s i t u a c i j au s a d a { w o s t i realizuje se pomo}u prezenta perfektivnog glagolau zavisnom delu vremenske re~enice. U konstrukcijama navedenog tipasvr{eni glagol u obliku prezenta u zavisnoj klauzi moè se kombino-vati sa svr{enim ili nesvr{enim glagolom u upravnoj re~enici:


prezent NSV + prezent SV (390–392)prezent SV + prezent SV (393)

(390) Kad ustane: PRS.PFV, ne ume: PRS.IPFV sam da se obu~e (Jo-van J. Zmaj, Materina maza).

(391) De~je du{e se otvaraju: PRS.IPFV, kad padne: PRS.PFV mrak(Blic, 11. 08. 2010).

U konstrukcijama navedenog tipa sasvim je uobi~ajena upotrebataksisno specifikovanih veznika po{to, nakon {to, ~im i sl.:

(392) Doma}in sa jo{ kojim ~lanom porodice, po{to se vrati:PRS.PFV iz crkve sa jutrewa ili Svete liturgije, o~ekuje:PRS.IPFV dolazak sve{tenika (www.spc-hamburg.de).

Vezni~ki kompleks kad god podjednako je ~est u konstrukcijamaanteriornosti pri ponavqawu situacija u sada{wosti. Taksisni spe-cifikator uvek, koji ukazuje na r e g u l a r n o s t ponavqawa, ukidasemu neuobi~ajenosti, koju nosi ovaj kompleks u konstrukcijama an-teriornosti pri ponavqawu referencijalnih situacija:

(393) Kad god se sretnemo: PRS.PFV, uvek: TEMP.QUANT se zalije:PRS. PFV, uvek: TEMP.QUANT se zavr{i: PRS.PFV s jednom od na-{ih pesama (Mom~ilo Bajagi}, Moji su drugovi).


Veznik ~im uz oblike prezenta perfektivnog glagola u zavisnojklauzi i prezent u upravnom predikatu ukazuje na k o n t a k t n u a n -t e r i o r n o s t p r i p o n a v q a w u s i t u a c i j a u s a d a { w o s t i.U upravnoj re~enici takve konstrukcije moè se na}i korelativnitaksisni specifikator odmah, koji isti~e taksisno zna~ewe nepo-sredne promene situacija.

(394) îm se vlada promeni: PRS.PFV, odmah: TAX.SPEC se raspi-suju: PRS.IPFV novi izbori (Radoje Domanovi}, Stradija).

Na a n t e r i o r n o s t pri p o n a v q a w u situacija mogu ukazi-vati i re~enice uslo`wene g e r u n d i m a, ako je u predikatu imper-fektivni iterativni glagol. Temporalni kvantifikator u funkcijitaksisnog specifikatora preciznije odre|uje tip taksisa pri pona-vqawu situacija:

(395) I kapetan Tanasije ve} tre}i put: TEMP.QUANT uzamance do-lazi: PRS.IPFV ~ak s pozicije na la|u, s te{kom mukom izmoqavaju-}i: CONV.IPFV dopu{tewe od komandanta … ‰¢ nakon {to s te-{kom mukom izmoli dopu{tewe/prethodno s te{kom mukom izmo-liv{i dopu{tawe od komandantaŠ (Laza Lazarevi}, Sve }e to na-rod pozlatiti, 233).

Pr o s t a r e ~ e n i c a s a d e v e r b a t i v o m i taksisnim pred-logom posle, nakon, po i sl. tako|e moè preneti zna~ewe anterior-nosti pri ponavqawu situacija. Ako je predikat u obliku potencija-la, situacije pripadaju planu pro{losti. Takva re~enica moè sadr-àti odgovaraju}i temporalni kvantifikator:

(396) Oduvek: TEMP.SPEC same bi vladike, prilikom velikih pra-znika, posle slu`be: VN.GEN, prvo kod wih dolazili: POT.I.IPFV

na ~estitawe (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

Prezent imperfektivnog glagola u predikatu re~enice sa de-verbativom realizuje taksis anteriornosti pri regularnosti situa-cija. Deverbativ u konstrukciji sa taksisnim predlogom posle, na-kon, po i sl. i prezentom glagola NSV u predikatu ukazuje na neu-tralnu anteriornost:

(397) Posle {etwe: VN.GEN dete dobro spava: PRS.IPFV.

Deverbativ u instrumentalu bez predloga ili taksisni speci-fikator (prilog odmah i sl.) uz predlo{ko-pade`nu konstrukciju iprezent glagola NSV u predikatu ukazuju na kontaktnu anteriornostpri ponavqawu situacija u sada{wosti:


(398) Pola sre}e dobijamo: PRS.IPFV ro|ewem: VN.INSTR, za osta-tak se moramo pobrinuti.

(399) Odmah: TAX.SPEC po dolasku: VN.LOC iz crkve doru~kujemo:PRS.IPFV.

II.4.2. Taksisne konstrukcije simultanosti

pri ponavqawu situacija

II.4.2.1. Potpuna simultanost

Oblici potencijala I nesvr{enih glagola, kao i oblici svr{e-nog glagola u prezentu u zavisnoj klauzi sa veznicima kad(a)) i dok, ukombinaciji sa imperfektivnim (a uz dopunske uslove i perfektiv-nim) glagolom u obliku potencijala ili preterita u predikatuupravne re~enice realizuju taksis potpune simultanosti pri pona-vqawu situacija koje pripadaju planu pro{losti (400–405).


potencijal I NSV + potencijal I NSV (400)preterit NSV + potencijal I NSV (401–403)potencijal Ç SV + prezent SV (po~etni) (404)potencijal Ç NSV + prezent SV (po~etni) (405)

Ukoliko predikati upravne re~enice i zavisne klauze imajurazli~ite subjekte, onda ozna~avaju ponavqane situacije koje se kva-litativno razlikuju (400–401). Ako je subjekat oba predikata zajed-ni~ki, situacije koreferentne sa predikatima mogu se odnositi naosnovnu i propratnu radwu (402–403).

(400) De{avalo se: TAX.SPEC, poslije burnih ve~eri kad bi … sa-rajski momci … udarali: POT.I.IPFV na vrata, da bi je majka nikrivu ni du`nu grdila: POT.I.IPFV … (Ivo Andri}, Put Alije\erzeleza).

(401) Spavao je na smotanim zvonarskim konopcima koji su ga tr-zali: PRF.IPFV i budili: PRF.IPFV kad bi vetrovi no}u quqali:POT.I.IPFV zvona (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra).

(402) Kad bi ovako nasamo govorio: POT.I.IPFV sa uticajnim qudi-ma iz naroda, Omer je pode{avao: PRF.IPFV naro~it ton i naro~i-tu boju glasa (Ivo Andri}, Omerpa{a Latas).

(403) Samo kada bi im predavao: POT.I.IPFV latinski, stranac seosloba|ao: PRF.IPFV strepwi i u~io: PRF.IPFV ih s poletom ve-{tini dobrog pam}ewa … (Milorad Pavi}, Unutra{wa stranavetra).


Ponekad na potpunu istovremenost ponavqanih situacija kojepripadaju pro{losti ukazuju taksisne konstrukcije sa svr{enim pre-zentom u zavisnoj klauzi i potencijalom Ç u upravnoj re~enici. Ta-kve konstrukcije su stilski obeleène kao zastarele. Pritom u obli-ku svr{enog prezenta (u zavisnoj klauzi) mora biti po~etnofazniglagol, koji ukazuje na po~etak procesa ili regularne radwe koja sepodudara u vremenu s drugom, ozna~enom potencijalom Ç.

(404) Kad luk po~ne: PRS.PFV da raste, do{ao bi: POT.I.PFV |avopa gledao: POT.I.IPFV kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gle-da{e: IPRF {ta je u zemqi (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pri-povijetke, Sveti Sava i |avo).

(405) Kad ovaj carev sin … stane: PRS.PFV sa slugama i dvorani-ma po {umi i}i u lov, on bi ~esto govorio: POT.I.IPFV … (Vuk St.Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke, Cigan~e, pa Cigan~e!).

Vezni~ki kompleks kad god ili temporalni kvantifikatoriuvek, svaki put, svakog jutra, svake ve~eri i sl. uvode u taksisnekonstrukcije potpune simultanosti zna~ewe ponavqanosti. Ako sekombinuju paralelni oblici perfekta ili potencijala, u pitawu jepotpuna simultanost pri ponavqawu koje pripada planu pro{losti.Oblici prezenta u predikatima ukazuju na potpunu simultanost priregularnom ponavqawu situacija.


potpuna simultanost pri ponavqawu situacija u pro{losti

perfekat NSV + perfekat NSV (406–408)potencijal SV/NSV + potencijal NSV (409–410)preterit NSV + potencijal NSV (411)

potpuna simultanost pri regularnosti situacija

prezent NSV + prezent NSV (412–413)prezent NSV + prezent SV (414)

(406) Od to doba kad god smo i{li: PRF.IPFV da hodamo, ~inilismo: PRF.IPFV to u {umi (Laza Lazarevi}, [vabica).

(407) Svaki put: TEMP.QUANT kada se Japan „otvarao“: PRF.IPFV

prema svetu — prosperirao je: PRF.IPFV (Danas, 18. 12. 2008).

(408) Svake ve~eri: TEMP.QUANT on je palio: PRF.IPFV svetlost u~asu: TAX.SPEC kada ju je Hera gasila: PRF.IPFV (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra).


(409) Kad bi jahao: POT.I.IPFV kroz prostranstva pored Dunava,ose}ao bi: POT.I.IPFV nad sobom stari sun~ani bezdan (Ivana An-toni} 2001, 191/ Velmar-Jankovi}).

(410) … kad go| bi {to {}eli: POT.I.IPFV da komu mudro otpi{uili odgovore, vazda bi u brod oti{li: POT.I.PFV ‰¢ odlazili:POT.I.IPFVŠ da najpri|e pameti napune (Vuk St. Karaxi}, Srpskenarodne pripovijetke, Seqani kupuju pamet).

(411) Dok bi sastavqao: POT.I.IPFV re~enicu, bio je: PRF.IPFV

drugi ~ovek (Ivana Antoni} 2001, 191/ Pavi}).

Oblici prezenta u predikatima konstrukcije navedenog tipaukazuju na potpunu simultanost pri regularnosti situacija koja upu-}uje na pravilo.

(412) U ono {to istinski verujem, to i pokazujem: PRS.IPFV uvek:TEMP.QUANT kada ulazim: PRS.IPFV na teren, kao i kada ga napu-{tam: PRS.IPFV (Politika, 26. 11. 2006).

(413) Dok Marta svira: PRS.IPFV, ja je uvek: TEMP.QUANT slu-{am: PRS.IPFV.

(414) Uvek: TEMP.QUANT kada pro|e: PRS.PFV, gleda: PRS.IPFV

samo pravo (Kazna za u{i).

Ako zavisna situacija predstavqa temporalni fon i istovre-meno odre|uje levu (po~etnu) granicu glavne situacije, u taksisnojkonstrukciji se koristi veznik kako u zna~ewu kad(a), sa kojim moèda korelira zameni~ki adverbijal tako u zna~ewu tad(a). Vezni~kikompleks kako …, tako ukazuje na e v o l u t i v n i taksis simultano-sti, a oblici prezenta NSV realizuju taksis pri ponavqawu situa-cija u sada{wosti:

(415) Kako nadolazi: PRS.IPFV plima, tako i strujawe kre}e:PRS.IPFV …, {to zauzvrat okre}e celu ma{inu (Glas Amerike nasrpskom jeziku, 08. 10. 2004).

Taksisno zna~ewe potpune simultanosti kada zavisna situacijaistovremeno odre|uje po~etnu granicu glavne situacije realizuje sei u konstrukcijama sa veznikom tek, tek {to. Svr{eni glagol u ob-liku prezenta u subordiniranom predikatu i imperfektivni prezentu upravnoj re~enici ukazuju na potpunu simultanost pri ponavqawusituacija koje pripadaju planu sada{wosti:

(416) Tek sokolu prvo perje nikne: PRS.PFV, / on ne moè:PRS.IPFV vi{e mirovati (Petar Petrovi} Wego{, Gorski vijenac).


(417) Tek {to vu~ad za majkom pomile: PRS.PFV / igraju} se stra-{ne zube svoje / ve}: TAX.SPEC umiju: PRS.IPFV pod grlom o{triti(Isto).

Potpuna simultanost pri ponavqawu situacija moè se realizo-vati i u re~enici sa imperfektivnim gerundom i potencijalom Ç iliiterativnim glagolom u obliku preterita ili prezenta u predikatu:

(418) Tur~in bi malo zastao: POT.I.PFV i predahnuo: POT.I.PFV,ponavqaju}i: CONV.IPFV rije~i za koje je mislio da ih nisam do-bro ~uo ni razumio (Ivo Andri}, Trup).

(419) Olga borave}i: CONV.IPFV u Beogradu redovno: TAX.SPEC jeobilazila: PRF.IPFV muzeje.

(420) Uvek: TAX.SPEC se u~tivo pozdravqa: PRS.ÇPFV idu}i:CONV.IPFV na posao i s posla.

II.4.2.2. Nepotpuna simultanost

N e p o t p u n a s i m u l t a n o s t1 (glavna situacija se odvija natemporalnoj pozadini zavisne) pri ponavqawu situacija moè se re-alizovati u konstrukcijama sa veznicima kada, dok ili vezni~kimkompleksom kad god uz slede}e kombinacije glagolskih oblika u pre-dikatima:


potencijal Ç SV + perfekat NSV (421)potencijal Ç SV + potencijal Ç NSV (422)prezent SV + prezent NSV (423)

(421) Uhvatila bi se: POT.I.PFV za srce svaki put: TEMP.QUANTkada je razgovarala: PRF.IPFV s wim (Razg.).

(422) Kada bi bili: POT.I.IPFV sami, bacila bi se: POT.I.PFV u na-ru~je Reneu (Razg.).

(423) Ja, kad god ~itam: PRS.IPFV u wegovim pesmama o kakvombledom liku ili bledom ~elu, uvek se setim: PRS.PFV wegove sli-ke u Narodnom muzeju (Ivana Antoni} 2001, 187/ Nedi}).

Nepotpuna simultanost1 pri ponavqawu situacija ~esto se rea-lizuje i u re~enicama sa imperfektivnim gerundom koji ozna~ava za-visnu situaciju, na ~ijoj se pozadini odvija glavna situacija, ozna-~ena potencijalom SV. Ako je glavna situacija ozna~ena predikatimau nabrajawu koji odgovaraju razli~itim fazama jedne situacije, pri


wenom regularnom ponavqawu, u taksisnoj konstrukciji koristi setaksisni specifikator ~as, koji se ponavqa uz svaki predikat (424):

(424) … sviraju}i: CONV.IPFV bi se ~as: TAX.SPEC pritajio:POT.I.PFV kao da ~ita kwigu poloènu na dirke, ~as: TAX.SPEC bise trgao: POT.I.PFV kao da je opekao prste, ili bi se zavalio:POT.I.PFV unatrag … (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra).

(425) Svaki put: TEMP.QUANT bi mu, sklapaju}i: CONV.IPFV rukeoko wegova vrata, rekla: POT.I.PFV sli~ne re~i.

Nepotpuna simultanost1 pri ponavqawu situacija realizuje sei u prostim re~enicama sa deverbativima i predlozima prilikom, zavreme, tokom, kod i sl. i sa perfektivnim potencijalom, oblicimaiterativnog glagola ili perfektivnim prezentom u predikatu:

(426) Za vreme porodi~nog ru~ka: VN.GEN uvek: TEMP.QUANT bipomenuli: POT.I.PFV jadnog strica koji se pati u inostranstvu.

(427) … koji je i daqe prilikom saslu{awa: VN.GEN kapetana odVitkovi~ dobijao: PRF.IPFV napade gu{ewa (Milorad Pavi}, Unu-tra{wa strana vetra, 36).

(428) Kod ukopa: VN.GEN, oni koji nose pokojnika spuste:PRS.PFV ga malko da se odmore, redovno: TEMP.QUANT tu na kapi-ji (Ivo Andri}, Travni~ka hronika).

N e p o t p u n a s i m u l t a n o s t2 pri ponavqawu situacija rea-lizuje se u konstrukcijama sa perfektivnim potencijalom u zavisnojklauzi i imperfektivnim potencijalom u upravnom predikatu akoupravna re~enica sadrì taksisni specifikator ve} ili jo{, kojisignalizira trajawe glavne situacije u vreme odvijawa zavisne. Za-visna situacija se punktualno locira na pozadini glavne. Rasporedimperfektivnih i perfektivnih glagola u predikatima je suprotanod onog koji imamo pri nepotpunoj simultanosti1, {to ukazuje napotpunu simetriju datih tipova konstrukcija.

(429) Kad bi gosti oti{li: POT.I.PFV, ja bih ve}: TAX.SPEC uve-liko spavao: POT.I.IPFV (Danilo Ki{, Ba{ta, pepeo).

Nepotpuna simultanost2 se realizuje i u konstrukcijama sa im-perfektivnim glagolskim prilogom i imperfektivnim glagolom upredikatu uz taksisni specifikator svaki put i sl.

(430) Ona je spavala: PRF.IPFV lo{e, svaki put: TEMP.QUANT bu-de}i se: CONV.IPFV zbog buke.


II.4.3. Posteriornost u taksisnim konstrukcijama pri

ponavqawu situacija

II.4.3.1. Zavisna situacija prekida glavnu

Zavisnosloène re~enice sa veznikom dok i ekspletivnom nega-cijom ukazuju na posteriornost pri ponavqawu situacija ako se u za-visnoj klauzi nalazi potencijal ili prezent perfektivnih glagola,koji se kombinuju sa potencijalom, prezentom ili perfektom glagolaNSV u upravnom predikatu.

Zna~ewe posteriornosti ~esto isti~e taksisni specifikatorsve, koji se sme{ta neposredno pred veznik dok (431). Regularnost po-navqawa signaliziraju adverbijali obi~no, svaki put i sl. u funkci-ji taksisnog specifikatora ili temporalnog kvantifikatora (434):

(431) Potom bi pqunuo u svetiqku i ma{tao: POT.I.IPFV u mraku…, sve: TAX.SPEC dok ne bi usnuo: POT.I.PFV … (Milorad Pavi},Unutra{wa strana vetra).

(432) Potom bi legao: POT.I.PFV ponovo dok ga ne bi probudio:POT.I.PFV }uk … (Isto).

(433) Pa i to, koliko se puta zaboravi i po~ne: PRS.PFV da vezujeopanke, dok ne bi, smeju}i joj se, Arsa podviknuo: POT.I.PFV … (Bo-ra Stankovi}, Ne~ista krv).

(434) Zmija se obi~no: TEMP.QUANT pela: PRF.IPFV uz drvo i pona-{ala: PRF.IPFV kao grana sve: TAX.SPEC dok neka ptica ne bi slete-la: POT.I.PFV na wu (Milorad Pavi}, Unutra{wa strana vetra).

(435) Tako se tamo … vodi: PRS.IPFV prepiska pola godine dok seu aktu ne ispravi: PRS.PFV i najmawa gramati~ka gre{ka … (Rado-je Domanovi}, Stradija).

II.4.3.2. Neutralna, kontaktna i distalna posteriornost

pri ponavqawu situacija

Konstrukcija s veznikom pre nego {to ukazuje na posteriornostpri ponavqawu situacija u pro{losti ako se u zavisnoj klauzi nalaziperfektivni glagol u potencijalu, koji se kombinuje sa oblikom po-tencijala ili preterita glagola NSV u upravnom predikatu:

(436) Ali, pre nego {to bi po~ela: POT.I.PFV da radi, uvek bi pra-vila: POT.I.IPFV istu gre{ku (Razg.).

(437) Ali, pre nego {to bi po~ela: POT.I.PFV da radi, uvek je pra-vila: PRF.IPFV istu gre{ku (Razg.).


Oblici prezenta glagola NSV u oba predikata konstrukcije sveznikom pre nego {to signaliziraju posteriornost pri ponavqawusituacija u sada{wosti:

(438) Ni{ta ne biva: PRS.ÇPFV pre nego {to treba: PRS.ÇPFV dabude (Ivo Andri}).

Posteriornost pri ponavqawu situacija moè biti kontaktnaili distalna, {to signaliziraju odgovaraju}i taksisni specifika-tori i temporalni kvantifikatori:

(439) Neposredno: TAX.SPEC pre nego se mi na svetlost javimo:PRS.PFV, o nama se misli: PRS.ÇPFV i govori.

(440) Ponekad: TAX.SPEC su ih pu{tali i ostavqali: PRF.ÇPFV

na slobodi po celu godinu, pa i dve: TEMP.QUANT, pre nego {to

bi nad wima izvr{ili: POT.I.PFV smrtnu kaznu.

II.5. Taksis u istorijskom prezentu

Perfektivni prezent u srpskom jeziku, s obzirom na svoju is-kqu~ivo relativnu upotrebu, pojavquje se kao regularno sredstvorealizacije istorijskog ili narativnog prezenta. Tu svoju funkcijuovaj vremenski oblik vr{i kako u zavisnoj, tako i u upravnoj re~eni-ci, ozna~avaju}i taksisni odnos anteriornosti, nepotpune simulta-nosti i posteriornosti, uz odgovaraju}i veznik i oblik drugog pre-dikata. Kombinacija svr{enog prezenta s perfektivnim preterital-nim vremenima ili drugim svr{enim prezentom ukazuje na odnos an-teriornosti (ukqu~uju}i kontaktnu anteriornost) u istorijskom pre-zentu (441–450). Uz imperfektivni prezent u upravnoj re~enici, iligerund, svr{eni prezent u predikatu ukazuje na razli~ite vrste ne-potpune simultanosti (451–452), dok uz futur glagola SV u zavisnojklauzi signalizira posteriornost u istorijskom prezentu (453–454).Imperfektivni prezent u upravnoj re~enici i zavisnoj klauzi s ve-znikom pre nego {to tako|e moè ozna~iti posteriornost koja pri-pada planu pro{losti (455).

Zavisnosloène re~enice sa veznikom kada ozna~avaju taksisa n t e r i o r n o s t i u istorijskom prezentu ako se u upravnom predi-katu nalazi oblik prezenta perfektivnog glagola koji se kombinujesa oblicima prezenta i perfekta u subordiniranom predikatu.


prezent SV + perfekat SV (441)prezent SV + aorist SV (442)


prezent SV + pluskvamperfekat SV (443)prezent SV + prezent SV (444–448)prezent NSV + prezent SV (449, 450)

Zavisna klauza u konstrukcijama anteriornosti po pravilu pret-hodi upravnoj re~enici:

(441) Kad sam pro~itao: PRF.PFV nekoliko listova …, re{im se:PRS.PFV da odem gospodinu ministru … (Radoje Domanovi}, Stra-dija).

(442) Kad vide: AOR da mu i ono malo niko ne razume, a on se du-sne: PRS.PFV, okrene: PRS.PFV glavu na drugu stranu i mrgodanode: PRS.PFV (Mihailo Stevanovi} 1974, 585/ Laza Lazarevi}).

Taksisno profilisani veznici ~im, kako, samo {to, tek {toi sl. u konstrukcijama sa perfektivnim prezentom signalizirajukontaktnu anteriornost u istorijskom prezentu (443, 446, 448).

(443) Tek {to zaspao bje{e: PPRF.PFV, ~uje: PRS.PFV u pe}iniklopot svakojakijeh veriga, tutwavinu kao gromovi … i probudise: PRS.PFV (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke, Po-bratimski darovi).

(444) Kad izi|em: PRS.PFV iz kola, vidim: PRS.PFV dvojicu gde setuku pred samim vratima Policije (Radoje Domanovi}, Stradija, 96).

(445) … po{to se sluge vrate: PRS.PFV i kaù: PRS.PFV da ihnigde nisu mogle na}i, car se razboli: PRS.PFV i od àlosti umre:PRS.PFV (Vuk St. Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke, Stoj{ai Mladen).

(446) Ali tek {to se uhvate: PRS.PFV u kolo, dune: PRS.PFV neka-kav vihar i sve tri odnese: PRS.PFV (Isto).

(447) Elem, kada ve} do|e: PRS.PFV do kavge i boja, ume{a se:PRS.PFV policija … (Radoje Domanovi}, Stradija).

(448) Kako on ‰Hajduk VeqkoŠ tako padne: PRS.PFV, momci wegovi,koji su ondje bili oko wega, odmah: TAX.SPEC uzmu: PRS.PFV neka-kve trave, te ga pokriju: PRS.PFV da ga qudi ne vide … a uve~e gabrat wegov Milutin uzme: PRS.PFV te ga iznese: PRS.PFV iz {ancai sarani: PRS.PFV kod crkve (Mihailo Stevanovi} 1974, 585/ VukSt. Karaxi}).

Perfektivni prezent u zavisnoj klauzi moè ukazivati na isto-rijski prezent iako je u upravnom predikatu oblik prezenta imperfek-tivnog glagola, {to se re|e sre}e. Taksisni odnos anteriornosti u kon-strukcijama navedenog tipa moè da isti~e odgovaraju}i specifikator:


(449) Kad se probudi: PRS.PFV ruka ga jo{ dugo: TEMP.QUANT po-slije: TAX.SPEC boli: PRS.IPFV bolom (Ivo Andri}, Trup).

(450) Kada oseti: PRS.PFV pod nogama pre~agu na lestvicama, do-hvata: PRS.IPFV obema rukama stari lavor … (Danilo Ki{, Ranijadi).

Svr{eni prezent u predikatu proste re~enice uz gerund NSVukazuje na n e p o t p u n u s i m u l t a n o s t1 u pro{losti:

(451) Ali, traè}i: CONV.IPFV domovinu moju, nai|em: PRS.PFV

na interesantnu zemqu i qude … (Radoje Domanovi}, Stradija).

Perfektivni prezent u postponiranoj zavisnoj klauzi sa vezni-kom kad(a) uz imperfektivni prezent u upravnom predikatu moèsignalizirati i taksisni odnos n e p o t p u n e s i m u l t a n o s t i2 uistorijskom prezentu (425):

(452) Leì: PRS.ÇPFV on tako u svom krevetu, kad u|e: PRS.PFV

glavna vizita sa ~uvenim profesorom Ajslbergom (Ivana Antoni}2001, 338/ Medakovi}).

Uz futur Ç glagola SV u zavisnoj klauzi sa veznikom pre nego{to perfektivni prezent u predikatu upravne re~enice ukazuje nap o s t e r i o r n o s t koja pripada planu pro{losti:

(453) Balerina se podbo~i: PRS.PFV pre nego {to }e da sko~i:FUT.I.PFV.

(454) … pre nego {to }e se okrenuti: FUT.I.PFV, Milo{ preme-sti: PRS.PFV olovku iz usta na no}ni sto~i} (Qiqana Praizovi},Milo{ Plavica, sre}an ~ovek).

U taksisnoj konstrukciji s veznikom pre nego {to na istorij-ski prezent moè ukazivati i imperfektivni futur u upravnom pre-dikatu uz komutativne oblike futura Ç, svr{enog prezenta ili futu-ra ÇÇ u zavisnoj klauzi:

(455) Pre nego {to }e doneti: FUT.I/ donese: PRS.PFV/ bude doneo:FUT.II.PFV odluku, on se u mislima vra}a: PRS.ÇPFV mladosti.

III. NEVALENTNI SEKUNDARNI TAKSIS

Nevalentne taksisne konstrukcije u srpskom jeziku mogu isto-vremeno da realizuju netemporalne odnose — uzro~ne, namerne, po-sledi~ne, uslovne, dopusne i sl. Takva zna~ewa podjednako realizujukonstrukcije sa finitnim i nefinitnim glagolskim oblicima. Ne-temporalna zna~ewa su primarna za date konstrukcije, dok je taksi-


sno zna~ewe u wima sekundarno, propratno. Taj se tip taksisa u wi-ma naziva sekundarni taksis.

Uzro~ne, namerne, posledi~ne, uslovne i sl. re~enice, u kojimaje taksis samo pozadina na kojoj se realizuju osnovna zna~ewa, moguimati razli~ita taksisna zna~ewa u zavisnosti od veznika, vidsko--vremenskih pokazateqa glagolskih oblika, kao i na~ina wihovogkombinovawa. Konkretno taksisno zna~ewe u konstrukcijama sekun-darnog taksisa sa deverbativima markiraju predlozi.

III.1. Nevalentni sekundarni taksis sa zna~ewem uzroka

Uzro~no zna~ewe u srpskom jeziku imaju zavisnosloène re~e-nice sa taksisnim veznicima po{to, ~im, tek, kad(a), kako, dok, kaoi specijalizovanim veznicima zato {to, jer, budu}i da, zahvaquju}itome {to i sl. Taksisni veznici ukazuju na uzro~no zna~ewe uz pre-te`no imperfektivnu predikaciju u zavisnoj klauzi, zadràvaju}ipritom svoje temporalno zna~ewe — jedni u ve}em stepenu (kada), adrugi u ne{to mawem (po{to, ~im, kako, tek). U konstrukcijama se-kundarnog taksisa sa uzro~nim zna~ewem specijalizovani taksisniveznici mewaju svoj profil {ire}i pritom funkcije. Veznici kojisu u konstrukcijama primarnog taksisa specijalizovani za iskaziva-we anteriornosti — po{to, ~im, tek, kako — mogu u uzro~nim re~e-nicama ukazivati na sekundarni taksis simultanosti, nepotpune si-multanosti, anteriornosti i posteriornosti.

Specijalizovani veznici sa uzro~nim zna~ewem zato {to, jer,budu}i da, zahvaquju}i tome {to i sl., uz uzro~no, realizuju i tak-sisno zna~ewe kao sekundarno, polaze}i od temporalne podloge uzro~-no-posledi~nih odnosa.

Zavisnosloène re~enice sa veznikom po{to, koji ukazuje nasekundarni taksis, uz osnovno uzro~no zna~ewe, moèmo razvrstatina prototipi~ne konstrukcije sekundarnog taksisa i one u kojima setemporalno zna~ewe realizuje uz dopunske uslove.

U zavisnoj klauzi prototipi~nih konstrukcija sekundarnog tak-sisa sa uzro~nim zna~ewem na koje ukazuje veznik po{to obavezni sufinitni oblici imperfektivnih glagola. U upravnom predikatu mo-gu se na}i kako perfektivni, tako i imperfektivni glagoli.

Iskazivawe anteriornosti u konstrukcijama sekundarnog tak-sisa sa veznikom po{to mogu}e je i uz perfektivni subordiniranipredikat, ali takva temporalna orijentacija zahteva podr{ku drugihtaksisnih sredstava.


Posteriornost u konstrukcijama navedenog tipa iskazuje se akose u subordiniranom predikatu na|u glagoli u futuru Ç, dok u uprav-noj re~enici funkcioni{u predikati koji pripadaju temporalnojzoni pro{losti.

Uz odre|ene taksisne specifikatore i kombinaciju futura ilisvr{enog prezenta u upravnoj re~enici sa nesvr{enim futurom iliprezentom u zavisnom predikatu ostvaruje se kako anteriornost, takoi posteriornost.


simultanost

perfekat NSV + perfekat NSV (1)prezent NSV + prezent NSV (2)futur I NSV + futur I NSV (3)

nepotpuna simultanost1

perfekat SV + perfekat NSV (4)perfekat SV + prezent NSV (5)futur I SV + prezent NSV (6)

anteriornost

aorist SV + pluskvamperfekat NSV (7)

anteriornost (uz TAX.SPEC)

futur I SV/prezent NSV + perfekat NSV (8)futur I NSV/prezent NSV + perfekat NSV (9)futur I SV/prezent NSV + prezent NSV/futur I NSV (10)futur I NSV/prezent NSV + prezent NSV/futur I NSV (11)

anteriornost (uz DET)

perfekat NSV + perfekat SV (13)prezent NSV + perfekat SV (14)futur NSV + perfekat SV (15)

posteriornost

preterit SV + futur I NSV/SV (16, 17)

posteriornost (uz TAX.SPEC)

prezent NSV/futur I SV/NSV + futur I NSV/ prezent NSV(18, 19)

U konstrukcijama primarnog taksisa veznik po{to sluì kaospecifikovani, odnosno profilisani marker anteriornosti, koji seu prototipi~noj vremenskoj re~enici kombinuje sa perfektivnim gla-golima u predikatu zavisne klauze (v. poglavqe I.2.1.1.3). U konstruk-


cijama sekundarnog taksisa sa uzro~nim zna~ewem veznik po{to prisvojevrsnom vidsko-vremenskom paralelizmu imperfektivnih glago-la u predikatima zavisne klauze i upravne re~enice ukazuje na sekun-darni taksis s i m u l t a n o s t i sa uzro~nim zna~ewem (1–3).

(1) Uostalom, ona je jedina i odgovarala: PRF.IPFV na wihove po-zdrave, po{to on, efendi-Mita … nije gledao: PRF.IPFV ni u koga(Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

(2) … trajno re{enje se ne nazire: PRS.IPFV po{to vladika Artemije od-

bija: PRS.IPFV bilo kakav sporazum … (Alo, 08. 09. 2009).

(3) Bar }e za wu li~no tamo, u tu|ini, biti: FUT.I.IPFV.COP lak-{e, po{to je niko ne}e znati: FUT.I.IPFV ko je i {ta je (BoraStankovi}, Ne~ista krv).

Ako je u upravnom predikatu konstrukcije sekundarnog taksisasa veznikom po{to perfektivni glagol, realizuje se n e p o t p u n as i m u l t a n o s t1 (4–6):

(4) Po{to je voleo: PRF.IPFV vaterpolo i dugo se bavio: PRF.IPFV nji-me … upisao se: PRF.PFV u pliva~ki klub Partizan (Blic, 12. 12. 2010).

(5) Oti{la je: PRF.PFV po{to kasni: PRS.IPFV na predavawe (Razg.).

(6) Sa Jovanovi}em ne}emo potpisati: FUT.I.PFV ugovor po{to onnije: PRS.IPFV.COP profil igra~a koji nam je potreban u ovomtrenutku (Glas Srpske, 15. 10. 2009).

Kombinacija imperfektivnog pluskvamperfekta u zavisnoj kla-uzi sa svr{enim aoristom ili drugim preteritom u upravnom predi-katu ukazuje na sekundarni taksis a n t e r i o r n o s t i. Taksisni spe-cifikator dodatno isti~e odnos anteriornosti, koji je u datoj kon-strukciji ostvaren morfolo{ki — samim oblikom pluskvamperfek-ta. S obzirom na ~iwenicu da je nesvr{eni pluskvamperfekat u srp-skom jeziku veoma redak konstrukcije takvog tipa svakako pripadajuperiferiji pokazateqa sekundarnog taksisa anteriornosti:

(7) … preko hleba u|e: AOR u Judu satana, po{to ga ve} pre toga:TAX.SPEC be{e isku{avao: PPRF.IPFV.

Ukoliko se imperfektivni perfekat, prezent ili futur u zavi-snoj klauzi spaja sa futurom Ç ili relativno upotrebqenim imper-fektivnim prezentom u upravnom predikatu, realizuje se sekundarnitaksis a n t e r i o r n o s t i (8–11). Imperfektivni prezent u predi-katu upravne klauze transponovan je u budu}nost, a u zavisnoj klauziupotrebqen je indikativno. U navedenom tipu konstrukcija neophod-na je podr{ka adverbijala ili drugih leksi~kih sredstava u funkci-


ji temporalnih orijentira. T e m p o r a l n i o r i j e n t i r i vr{e funk-ciju taksisnog specifikatora anteriornosti.

(8) Po{to sam danas: TAX.SPEC duè spavala: PRF.IPFV, sutra:TAX.SPEC }u ustati: FUT.I.PFV/ustajem: PRS.ÇPFV ranije.

(9) Po{to sam ju~e: TAX.SPEC ve`bala: PRF.IPFV, sutra:TAX.SPEC }u ve`bati: FUT.I.IPFV/ve`bam: PRS.ÇPFV mawe.

(10) Po{to se danas: TAX.SPEC odmaram: PRS.IPFV/po{to }u sedanas odmarati: FUT.I.ÇPFV, sve }u zavr{iti: FUT.I.PFV/zavr{a-vam: PRS.ÇPFV sutra: TAX.SPEC.

(11) Po{to se danas: TAX.SPEC odmaram: PRS.IPFV/po{to }u sedanas odmarati: FUT.I.ÇPFV, sutra: TAX.SPEC }u raditi:FUT.I.ÇPFV/radim: PRS.ÇPFV prekovremeno.

Ako je u upravnom predikatu imperfektivni glagol, u zavisnojklauzi uzro~ne re~enice sa veznikom po{to moè se upotrebiti per-fektivni preterit, ali samo pod odre|enim okolnostima — ukolikouz predikat u zavisnoj klauzi i/ili upravnoj re~enici stoji odredbakoja fokusira pa`wu na na~in odvijawa zavisne situacije ili seisti~e rezultat zavisne situacije, koji kauzira odre|ene okolnostiu glavnoj situaciji, dok temporalni aspekt odnosa anteriornostiostaje u drugom planu, up. (12–15).

— primarni taksis anteriornosti:

(12) Po{to se vratio: PRF.PFV, ve~erao je: PRF.ÇPFV.

— sekundarni taksis anteriornosti uz uzro~ni odnos:

(13) Po{to se kasno: DET vratio: PRF.PFV, ve~erao je: PRF.IPFV

sam: DET.

(14) O Sokratu, po{to iza sebe nije ostavio: PRF.PFV filozofskespise, znamo: PRS.IPFV iz posrednih izvora.

(15) Po{to je ustala: PRF.PFV rano: DET, ranije: DET }e le}i:FUT.I.PFV.

Oblik futura Ç u zavisnoj klauzi uzro~ne re~enice sa veznikompo{to uz glagol SV koji pripada drugoj temporalnoj zoni u uprav-nom predikatu ukazuje na sekundarni taksis p o s t e r i o r n o s t i.Semanti~ku odliku takvih konstrukcija ~ini o d s u s t v o z a j e d -n i ~ k e g r a n i c e situacija na temporalnoj pravoj.

(16) Po{to se ne}e vra}ati: FUT.I.IPFV istim prevozom, odmahisplati{e: AOR/su isplatili: PRF.PFV taksistu.


(17) Ona je rano legla: PRF.PFV, po{to }e ustati: FUT.I.PFV uzoru.

Pri rokadi temporalnih orijentira u konstrukcijma sekundar-ne anteriornosti sa futurom ili imperfektivnim prezentom u zavi-snoj klauzi i upravnoj re~enici (v. 8–11), odnos anteriornosti pre-tvara se u iskazivawe posteriornosti. Imperfektivni prezent u kon-strukcijama posteriornosti relativno je upotrebqen u zavisnoj kla-uzi a indikativno u upravnoj re~enici, za razliku od konstrukcijeanteriornosti, gde je odnos indikativne i relativne upotrebe su-protan, up. (8–11, 18–19):

(18) Po{to }u se sutra odmarati: FUT.I.ÇPFV/po{to se sutra:TAX.SPEC odmaram: PRS.IPFV, sve zavr{avam: PRS.ÇPFV/}u zavr-{iti: FUT.I.PFV/danas: TAX.SPEC.

(19) Po{to }u se sutra odmarati: FUT.I.ÇPFV/po{to se sutra:TAX.SPEC odmaram: PRS.IPFV/danas: TAX.SPEC }u raditi:FUT.I.ÇPFV/radim: PRS.ÇPFV prekovremeno.

Navedeni primeri (v. 8–11, 18–19) svedo~e o t e m p o r a l n o jd e s e m a n t i z a c i j i v e z n i k a, kao i o va`nosti leksi~kih tempo-ralnih orijentira u konstrukcijama sekundarnog taksisa, gde oni vr-{e taksisnu funkciju bez oslonca na subordinirani veznik i uz de-limi~nu podr{ku aspektualno-temporalnih pokazateqa predikata.

Razlikovawu primarnog i sekundarnog taksisa u konstrukcija-ma sa veznikom po{to u govoru doprinosi akcenat. Ako je veznik po-{to neakcentovan, u pitawu je uzro~na re~enica sa sekundarnimtaksisom, a kad je veznik pod akcentom, posredi je taksisna konstruk-cija sa primarnim taksisom anteriornosti. Isto zapaàwe vaì i zataksisni veznik ~im. Navedena ~iwenica sluì kao osnovni argu-ment teze da je uzro~no zna~ewe primarno za veznike po{to i ~im.„U vremenskom zna~ewu veznik po{to je obi~no akcentovan jer je re-~eni~ni akcenat na wemu, a u uzro~nom je redovno bez akcenta, pa tonavodi na zakqu~ak da je upotreba i ovog veznika, kao i veznika ~im,u uzro~nom zna~ewu upravo primarna, a u vremenskom sekundarna“(STEVANOVI] 1974: 897). Moramo ipak dodati da i u slu~aju iskazi-vawa uzro~nog odnosa veznici po{to i ~im sluè kao pokazateqitemporalnih relacija u re~enici, ukazuju}i na sekundarni taksis.

Zavisnosloène re~enice sa taksisnim veznikom ~im imajuuzro~no zna~ewe ako se u zavisnoj klauzi nalazi imperfektivni gla-gol. Uz paralelni vidsko-vremenski oblik u upravnoj re~enici rea-lizuje se sekundarni taksis potpune simultanosti (20–22):


(20) Budni smo: PRS.IPFV, ~im se smejemo: PRS.IPFV ‰¢ kad se sme-jemo, ne spavamoŠ.

I u uzro~nom zna~ewu veznik ~im moè imati korelativniadverbijal u upravnoj re~enici, koji ovde ima funkciju isticawaposledice onoga {to je kauzirano u zavisnoj situaciji. Neophodno jeprimetiti da pri zameni datog korelata (onda) drugim (odmah) kon-strukcija dobija temporalno zna~ewe taksisa kontaktne anteriorno-sti, {to svedo~i o tome da je korelat podjednako vaàn u realizacijitaksisnog odnosa kao i sam subordinativni veznik ili vidsko-vre-menski glagolski oblik, up.:

(21) îm ne misli{: PRS.IPFV kako misli pandur, onda si:PRS.IPFV.SOR zaverenik (Mihailo Stevanovi} 1974, 894/ ]osi}).

(22) îm ne misli{: PRS.IPFV kako misli pandur, odmah si:PRS.IPFV.SOR zaverenik.

Ako je u predikatu upravne re~enice nesvr{eni glagol, a u za-visnoj klauzi svr{eni, realizuje se sekundarni taksis nepotpune si-multanosti2:

(23) Kriv je: PRS.IPFV ~im je zatvoren: PRF.PFV.PASS … (Me{aSelimovi}, Dervi{ i smrt).

U konstrukciji sa veznikom ~im i perfektivnim glagolom uupravnom predikatu, uz odgovaraju}i taksisni specifikator, moèse realizovati uzro~no zna~ewe uz sekundarni taksis anteriornosti:

(24) Setio sam se: PRF.PFV ja ~im ti ju~e: TAX.SPEC onako pri-pitkuje{: PRS.IPFV za w (Mihailo Stevanovi} 1974, 893/ Milo-van Gli{i}).

Na anteriornost pri uzro~nom zna~ewu ukazuje i oblik perfek-tivnog futura u upravnoj re~enici, ako je u uzro~noj klauzi imper-fektivni prezent:

(25) Ne}e{ ga ni videti: FUT.I.PFV naravno ~im ne gleda{:PRS.IPFV pa`qivo.

Veznik ~im mogu}e je upotrebiti u istom sintaksi~kom kontek-stu kao i veznik po{to, {to uzrokuje sli~nost temporalnih zna~ewapri sekundarnom taksisu, ali me|u wima postoje razlike semanti~keprirode. Za razliku od veznika po{to, veznik ~im ukazuje na uzrokkoji nije objektivne prirode ve} odslikava subjektivni govornikovstav, {to zna~ajno suàva sferu wegovog funkcionisawa.


Taksisni veznik tek u uzro~noj re~enici upotrebqava se retko.Kako prime}uje Mihailo Stevanovi}, veznik tek, za razliku od vezni-ka ~im, po{to, uvek je pod akcentom — i sa temporalnim zna~ewem isa uzro~nim (STEVANOVI] 1974: 894). Zavisna klauza sa veznikomtek, za razliku od klauza sa veznicima ~im i po{to, uvek je u postpo-ziciji u odnosu na upravnu re~enicu. Ukoliko u predikatu upravnere~enice imamo oblik futura, veznik tek uz imperfektivni prezent uuzro~noj klauzi moè ukazivati na odnos anteriornosti:

(26) û}e se: FUT.I.PFV brzo, bojim se i gorijeh stvari, tek nema-mo: PRS.IPFV ni glave ni pameti (Mihailo Stevanovi} 1974, 895/Vuk St. Karaxi}).

(27) Ne}e{ ga ni videti: FUT.I.PFV naravno tek ne gleda{:PRS.IPFV pa`qivo (Mihailo Stevanovi} 1974, 895).

Veznik kad(a) u uzro~noj re~enici uvek zadràva svoje tempo-ralno zna~ewe, realizuju}i sekundarni taksis simultanosti — kakopotpune (28–29), tako i nepotpune1 (30), kao i anteriornosti ili po-steriornosti (uz taksisni specifikator) pri ponavqawu situacija(31–32). Aktualizovana temporalna sema veznika kad(a) spre~ava dase on upotrebi u uzro~nim konstrukcijama u funkciji iskazivawasekundarnog taksisa anteriornosti ili posteriornosti situacija saindikativno upotrebqenim predikatima.

Potpuna simultanost:

(28) Kad ve}: TAX.SPEC nije mogao: PRF.IPFV da pla}a nadni~are,on je sam, onako star, svojim rukama plevio: PRF.IPFV korov (IvoAndri}, Na Drini }uprija).

(29) Kad ve} mora: PRS.IPFV da postoji Prokleta avlija i u wojupravnik, onda je: PRS.IPFV.SOR jo{ najboqi ovaj i ovakav (IvoAndri}, Travni~ka hronika).

Nepopuna simultanost1:

(30) … Kad nije imao: PRF.IPFV razloga da se boji, bacio je:PRF.PFV kamen daleko u ìto i potr~ao: PRF.PFV prema ocu (Me-{a Selimovi}, Dervi{ i smrt).

Anteriornost pri ponavqawu:

(31) Ni{ta nisam dobio: PRF.PFV, kada nisam traìo: PRF.IPFV.

Posteriornost pri ponavqawu:

(32) Kada bi rano ustajala: ROT.Ç.IPFV, prethodno ve~e: TAX.SPEC

bi ranije odlazila: ROT.Ç.IPFV na spavawe.


Veznik kako u uzro~noj re~enici ukazuje na sekundarni taksissimultanosti — kako potpune (33–34), tako i nepotpune1 (35–36), ilina anteriornost/posteriornost uz taksisni specifikator (37).

Potpuna simultanost se realizuje pri paralelizmu imperfek-tivnih vremenskih oblika:

(33) Kako ni{ta drugo ne moè: PRS.IPFV raditi, on komi:PRS.IPFV grah (Laza Lazarevi}, Na bunaru).

(34) Kako su ki{e padale: PRF.IPFV i prekodan, litice su pu{ta-le: PRF.IPFV iz sebe bele i sjajne magle (Mihailo Stevanovi}1974, 893/ Jovan Du~i}).

Na sekundarnu nepotpunu simultanost1 veznik kako ukazuje uuzro~noj re~enici sa imperfektivnom predikacijom u zavisnoj klau-zi i perfektivnom u upravnom predikatu:

(35) Kako sam putovao: PRF.IPFV za se i o svom ra~unu, uzmem:PRS.PFV sobu na tre}em katu (Mihailo Stevanovi} 1974, 893/ Qu-bomir Nenadovi}).

(36) Posedali na zemqu, ali kako su bili: PRF.IPFV.SOR pristoj-no i ~isto obu~eni, nije im se zamerilo: PRF.PFV (Mihailo Ste-vanovi} 1974, 893/ Isidora Sekuli}).

Anteriornost uz imperfektivnu predikaciju u zavisnoj klauzisa veznikom kako moè se realizovati samo ako postoji leksi~ki tak-sisni specifikator:

(37) Kako mu se te{ko beja{e odlu~iti: PPRF.IPFV.INDEF {ta dasad na zemqi preduzme, on najpre: TAX.SPEC odja{e: PRS.PFV [a-rina, veza ga za jedno drvo … (Radoje Domanovi}, Kraqevi} Markopo drugi put me|u Srbima).

Kao i u slu~aju uzro~nih re~enica sa drugim taksisnim vezni-cima (v. 13–15), upotreba perfektivnih glagola u uzro~noj klauzimogu}a je samo ako uz predikat stoji odredba koja fokusira pa`wu nana~in odvijawa situacije, dok temporalni aspekt odnosa anterior-nosti ostaje u drugom planu:

(38) Kako je silan polegao: PRF.PFV, sve kolenima bri{e:PRS.IPFV pra{inu po drumu… (Radoje Domanovi}, Kraqevi} Mar-ko po drugi put me|u Srbima, 59).

(39) Kako je legao: PRF.PFV gladan, dugo nije mogao: PRF.IPFV

zaspati.


Veznik dok, za razliku od ve}ine taksisnih veznika u uzro~nojre~enici, uvek je pod akcentom (STEVANOVI] 1974: 894). Ovaj vezniklimitativne prirode u konstrukcijama primarnog taksisa ostvarujezna~ewe potpune i nepotpune simultanosti ili posteriornosti uzprekid glavne situacije (v. poglavqa II.2.1.1.3, II.3.1.1, II.3.1.2). Veo-ma retko veznik dok ukazuje na anteriornost (v. poglavqe II.1.1.5).

U konstrukcijama sekundarnog taksisa sa uzro~nim zna~ewemveznik dok ukazuje na sekundarni taksis anteriornosti (40) ili po-steriornosti (41), koji se realizuje pri perfektivnoj predikaciji uuzro~noj klauzi i wenoj postpoziciji u odnosu na upravnu re~enicu.Ako je subordinativni predikat iskazan glagolom imperfektivnogvida uz isti vid u upravnom predikatu, realizuje se sekundarni tak-sis simultanosti (42), a pozicija klauze nije determinisana.

(40) Ba{ si: PRS.IPFV.COP ne~ovjek dok si svoju vjeru prevrnuo:PRF.PFV (Mihailo Stevanovi} 1974, 894/ Narodna pripovetka).

(41) Sigurno je i ovoj dvojici dozlogrdila: PRF.PFV studen, dok

se digo{e: AOR (Mihailo Stevanovi} 1974, 894/ Branimir ]osi}).

(42) Dok Nikoletina ovako psuje: PRS.IPFV i ruì, u pitawu je:PRS.IPFV.COP neka vrlo ozbiqna stvar (Mihailo Stevanovi} 1974,894/ Branko ]opi}).

Konstrukcije s veznicima zato {to; jer; budu}i da; {to; usledtoga {to; pogotovu {to; zahvaquju}i tome {to spadaju u uzro~nere~enice. Me|utim, i u wima se moè iskazati sekundarni taksis, ito: anteriornosti (43), simultanosti — potpune, uz paralelizam im-perfektivnih glagola u obe predikacije (44–45), ili nepotpune1,ako se u zavisnom predikatu nalazi perfektivni glagol, a u uprav-nom imperfektivni (46), kao i posteriornosti, pod istim uslovimakao i u uzro~nim konstrukcijama sa veznikom po{to.

U konstrukcijama sa veznikom jer zavisna klauza sledi samo izaupravne re~enice:

(43) Ona to zna: PRS.IPFV, jer je i mnogo trpela: PRF.IPFV u ì-votu ‰¢ Ona je stekla to znawe nakon toga {to je mnogo trpela uìvotuŠ (Ivo Andri}, Gospo|ica).

Zavisne klauze sa vezni~kom grupom budu}i da ukazuju na uzrokkoji je op{tepoznat, o~evidan. Konstrukcije s navedenim veznikomveoma su sli~ne uzro~nim re~enicama sa veznikom po{to. Zavisnaklauza po pravilu prethodi upravnoj re~enici. Uzro~ne re~enice svezni~kom grupom budu}i da tipi~ne su za nau~ni ili poslovni stil,a mawe su zastupqene u razgovornom jeziku:


(44) Budu}i da odraàva: PRS.IPFV duhovnu sferu ‰¢ dok odra-àva duhovnu sferuŠ, ona (ikona) je: PRS.IPFV.COP povezana sa vi-{im nivoom bi}a (Pravoslavqe, br. 984).

Oblik potencijala Ç u upravnom predikatu uz preterit u subor-diniranom ukazuje na ponavqawe situacija u pro{losti, dok imper-fektivnost oba glagola svedo~i o sekundarnom taksisu simultanostiu uzro~noj re~enici:

(45) … mati bi joj po nekoliko dana i{la: POT.I.IPFV slomqena iubijena, a to sve zato {to je jedino ona sve znala: PRF.IPFV ‰¢znaju}i sveŠ (Bora Stankovi}, Ne~ista krv).

Imperfektivnost zavisne predikacije pri perfektivnosti uprav-ne ukazuje na sekundarnu nepotpunu simultanost u konstrukcijama saspecijalizovanim uzro~nim veznicima1:

(46) Postupio je: PRF.PFV tako, jer nije èleo: PRF.IPFV da na-rod pati.

Iskazivawe sekundarne anteriornosti i posteriornosti u re-~enicama sa specijalizovanim uzro~nim veznicima realizuje se podistim uslovima kao i u uzro~nim re~enicama sa veznikom po{to (v.8–19).

U srpskom jeziku postoji veliki repertoar konstrukcija sa de-verbativima koje prenose uz uzro~no zna~ewe i temporalno. Sekun-darni taksis u konstrukcijama s deverbativima moè se odnositi naanteriornost (47–51), simultanost — potpunu (52–54) i nepotpunu1(55), a uz temporalne orijentire — i posteriornost (56–57). Specija-lizovani i nespecijalizovani uzro~ni predlozi u predlo{ko-pade-`nim vezama od, zbog + genitiv; zahvaquju}i + dativ; za + akuzativ;pod, pred + instrumental; u, po + lokativ i sl. realizuju navedenataksisna zna~ewa u konstrukcijama sekundarnog taksisa sa zna~ewemuzroka.

Anteriornost:

(47) … tu se Hamdi-beg lako zagrcnu i zaka{qa: AOR od prikrive-ne qutwe: VN.GEN ‰¢ kada/jer se naqutiŠ (Ivo Andri}, Na Drini}uprija).

(48) Ose}ao se: PRF.IPFV ru`no zbog sva|e: VN.GEN ‰¢ kada/jer seposva|aoŠ sa prijateqem.


(49) De~ak ve} ponovo spava: PRS.IPFV, premoren od dnevne igre:VN.GEN ‰¢ spava nakon {to/jer se premori od dnevne igreŠ (IvoAndri}, Na Drini }uprija).

(50) Kaznili su: PRF.PFV voza~a za prekr{aj: VN.ACC ‰¢ kaznilisu voza~a kada/jer je napravio prekr{ajŠ.

(51) Pustio sam: PRF.PFV ih dosta, i po naredbi: VN.LOC … ‰¢pustio sam ih dosta po{to/jer mi je tako nare|enoŠ (Ivo Andri},Prokleta avlija).

Potpuna simultanost:

(52) … a sad, zbog posta: VN.GEN, qut je: PRS.IPFV.COP kao ris‰¢ a sad, kada posti, qut je kao ris/sad je qut kao ris jer postiŠ(Ivo Andri}, Put Alije \erzeleza).

(53) Vlada opstaje: PRS.IPFV, zahvaquju}i politi~koj trgovini:VN.DAT ‰¢ vlada opstaje kada/zahvaquju}i tome {to se u politicitrgujeŠ (Politika, 19. 01. 2009).

(54) Pod navalom: VN.INSTR ose}awa i slika kao da mu se pero po-vija: PRS.IPFV … ‰¢ kao da mu se pero povija kada/zato {to navaleose}awa i slikeŠ (Jovan Dereti}, Kratka istorija srpske kwi-èvnosti).

Nepopuna simultanost1:

(55) Mnogo uvaènih profesora i studenata … izginuli su:PRF.PFV na razli~itim frontovima u borbi: VN.LOC za slobodu inezavisnost Srbije ‰¢ kada/jer su se boriliŠ (Istorijat Filolo-{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu).

Posteriornost:

(56) Unapred: TAX.SPEC zahvaqujem: PRS.IPFV na odgovoru: VN.LOC

‰¢ zahvaqujem pre nego {to/jer }ete mi odgovoritiŠ.

(57) Nervira se: PRS.IPFV zbog sutra{weg: TAX.SPEC takmi~ewa:VN.GEN ‰¢ nervira se pre nego {to/jer }e se takmi~itiŠ.

Kao {to sledi iz navedenih primera, sekundarni taksis sa uzro~-nim zna~ewem podjednako se moè realizovati u konstrukcijama safinitnim i nefinitnim taksisnim oblicima. Na sekundarni taksisnepotpune simultanosti1 uz osnovno uzro~no zna~ewe ukazuju i ne-finitni oblici perfektivnog i imperfektivnog gerunda u prostimre~enicama:


(58) … i pogleda: AOR po stolu … htev{i se: CONV.PFV nalakti-ti ‰¢ pogleda po stolu kada/jer je hteo da se nalaktiŠ (Laza Lazare-vi}, Sve }e to narod pozlatiti).

(59) U besprimernom uzletu stekli su se: PRF.PFV s wima u Podu-navqu ose}aju}i: CONV.IPFV velike poslove i zidari iz Karlova-ca ‰¢ kada/jer su osetili velike posloveŠ (Milorad Pavi}, Dama-skin).

(60) Kako }e svesni gra|ani, … cene}i: CONV.IPFV zasluge lekaraMirona, … ‰¢ kada/zato {to budu cenili zasluge lekara MironaŠkupiti: FUT.I.PFV takav i takav skupoceni poklon (Radoje Doma-novi}, Stradija).

III.2. Nevalentni sekundarni taksis sa zna~ewem namere

Taksisni odnosi mogu se iskazivati i u namernim re~enicama.Udruìvawe ciqnog i temporalnog zna~ewa zasnovano je na ~iweni-ci da se u namernoj re~enici, u skladu sa logikom intencionalnosti,realizuje s e k u n d a r n i t a k s i s p o s t e r i o r n o s t i. U pitawu sukonstrukcije sa temporalnim veznikom kako, specijalizovanim na-mernim veznikom neka, kao i vezni~kim kompleksima samo da, tekda. Navedeni veznici realizuju namerno zna~ewe spajaju}i se sa sle-de}im predikatima u klauzi:

kako + potencijal I, futur I (61–62)da + prezent ili potencijal I, futur I (63–65, 69–71)neka + prezent (66)samo da/tek da + prezent ili potencijal I (67)

Namerno zna~ewe u srpskom jeziku iskazuje i negativni oblikpotencijala I sa re~com li u klauzi (68).

Taksisni veznik kako, koji u konstrukcijama primarnog taksisaukazuje na anteriornost, a u kompleksu sa prilo{kom zamenicom ta-ko na potpunu simultanost (v. poglavqa II.1.1.5; II.2.1.1.4), u namer-nim re~enicama delimi~no realizuje temporalno zna~ewe ukazuju}ina posteriornost:

(61) … uzme alata za uzdu i za uzengije pridrì: PRS.PFV kako bise gazda {to lak{e skinuo: POT.I.PRF (Bora Stankovi}, Ne~istakrv).

Re|e se u namernoj klauzi sa veznikom kako koristi oblik futu-ra Ç uz perfektivni preterit ili prezent u upravnom predikatu:

(62) Ovaj uperi: PRS.PFV revolver na wih kako }e ih prepasti:FUT.I.PFV, a ne da ih pobije (Mihailo Stevanovi} 1974, 847).


Veznik da uz prezent u subordiniranom predikatu i glagolskioblik koji moè pripadati svim vremenskim planovima i na~inimau upravnom predikatu realizuju sekundarni taksis posteriornosti:

(63) Dolazili su: PRF.IPFV da ga zgaze: PRS.PFV petama i kopitama(Mihailo Ra`natovi}, Kamen u nedrima).

(64) Na tom mestu krsta, gde se vreme i ve~nost seku, vreme se natrenutak zaustavqa: PRS.IPFV da bi ga blagoslovila: POT.I.PFV

ve~nost i to je sada{wi trenutak (Milorad Pavi}, Unutra{wastrana vetra).

Oblik futura Ç u namernoj klauzi sa veznikom da kombinuje se uupravnom predikatu sa perfektivnim glagolom koji pripada drugomvremenskom planu. Takve konstrukcije su zaista retke i obeleènekao zastarele:

(65) Pa potegnu: AOR te{ka buzdovana da }e wime udrit: FUT.I.PFV Arapina (Mihailo Stevanovi} 1974, 847).

Konstrukcije sa specijalizovanim namernim veznikom neka pre-te`no sadrè oblik imperativa u upravnoj re~enici, dok je u klauziimperfektivni ili perfektivni prezent:

(66) Pusti: IMP.PFV neka gori: PRS.IPFV (Crvena jabuka).

Vezni~ki kompleksi tek da, samo da komutativni su sa vezni-kom da, {to zna~i da ne postoji ograni~ewe u pogledu ozna~avawaupravnog predikata, dok je u subordinativnom predikatu uobi~ajenprezent.

(67) Mo`da neko od igra~a pojede: PRS.PFV sopstveno stopalo predkamerama, ili kopa~ke, tek da se pokaè: PRS.PFV kakvo je jezivostawe u najve}em srpskom klubu svih vremena (Pravda, 03. 09. 2009).

Potencijal Ç sa negacijom uz re~cu li u zavisnoj klauzi kombi-nuje se sa svim glagolskim oblicima u upravnom predikatu.

(68) … nedavno poni{tavawe te presude pro{lo: PRF.PFV ne~ujnone bi li se ne{to toliko stidno nekako zaboravilo: POT.I.PFV …(www.dss.org.yu).

Vid glagola u zavisnoj klauzi sa subordinativnim veznicima ufunkciji iskazivawa namere ne uti~e na realizaciju sekundarnogtaksisa posteriornosti. Kao {to je bilo napomenuto, glagolski ob-lik u upravnom predikatu nije ograni~en odre|enim temporalnimplanom, vidom ili na~inom (69–81). Izuzetak u tom pogledu predsta-


vqa specijalizovani veznik neka, uz koji je obavezan imperativ uupravnom predikatu (v. 66).

(69) Dolazili su: PRF.IPFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(70) Do{li su: PRF.PFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(71) Dolaze: PRS.IPFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(72) Do|o{e: AOR da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(73) Dolaàhu: IPFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(74) Behu do{li: PPRF.PFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(75) Do|u: PRS.PFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(76) Dolazi}e: FUT.I.IPFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(77) Do}i }e: FUT.I.PFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(78) Dolazili bi: POT.I.IPFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(79) Do{li bi: POT.I.PFV da ih u~e: PRS.IPFV/nau~e: PRS.PFV.

(80) Do|ite: IMP.PFV da ih u~ite: PRS.IPFV/nau~ite: PRS.PFV.

(81) Dolazite: IMP.IPFV da ih u~ite: PRS.IPFV/nau~ite: PRS.PFV.

Sekundarni taksis posteriornosti uz namerno zna~ewe reali-zuju i imperfektivni gerundi:

(82) Na{a diplomatija je … pre{la: PRF.PFV u ofanzivu, dokazuju-}i: CONV.IPFV da kosmetski Albanci nemaju prava da formirajusopstvenu dràvu ‰¢ da bi dokazala da kosmetski Albanci nemajuprava da formiraju sopstvenu dràvuŠ (Glas javnosti, 09. 10. 2006).

U prostim re~enicama sa predlozima radi, u ciqu, u svrhu i de-verbativima u genitivu, kao i konstrukcijama za, u + akuzativ; u +lokativ tako|e se realizuje sekundarni taksisni odnos posteriorno-sti uz primarno namerno zna~ewe:

(83) Doma}in je preporu~io: PRF.PFV gostu lincuru … radi po-boq{awa: VN.GEN cirkulacije krvi ‰¢ da bi se poboq{ala cir-kulacija krviŠ (Danilo Ki{, Ba{ta, pepeo).

(84) Kina preduzela: PRF.PFV mere u ciqu stimulisawa: VN.GEN

ekonomije ‰¢ da bi stimulisala ekonomijuŠ (Glas Amerike na srp-skom jeziku, 10. 11. 2008).

(85) Svaku zgodu bi koristila: POT.I.IPFV za uve}awe: VN.ACC

svoje, ionako nepomu}ene sre}e ‰¢ da bi uve}ala svoju sre}uŠ (Slo-bodan Seleni}, O~evi i oci).


(86) Zna{ da treba i ti {to u pokoj: VN.ACC du{e da uzme{:PRS.PFV ‰¢ da bi du{a bila spokojnaŠ (Bora Stankovi}, Ne~istakrv).

(87) Zimowi} je opet zabacio: PRF.PFV glavu i gorwi deo tela la-ko unazad … u èqi: VN.LOC da boqe vidi ‰¢ Zimowi} je zabacioglavu … da bi boqe videoŠ (Ivo Andri}, Omerpa{a Latas).

III.3. Nevalentni sekundarni taksis

sa posledi~nim zna~ewem

U skladu sa logikom uzro~no-posledi~nih odnosa taksisno zna-~ewe posteriornosti moè se realizovati i u naporednosloènoj za-kqu~noj ili zavisnosloènoj posledi~noj re~enici.

S e k u n d a r n i t a k s i s p o s t e r i o r n o s t i uz posledi~nozna~ewe u zakqu~noj re~enici signaliziraju veznici tako da, te isl.:

(88) Ona se odselila: PRF.PFV, tako da smo izgubile: PRF.PFV sva-ki kontakt. ‰¢ Ona se odselila pre nego {to smo izgubile svakikontakt.Š

(89) Pobegao je: PRF.PFV sa ~asa, te je dobio: PRF.PFV ukor. ‰¢Pobegao je sa ~asa pre nego {to je dobio ukor.Š

U temporalnim transformima navedenih primera (88–89), me-|utim, gubi se iz vida ~iwenica da je zavisna situacija rezultatglavne situacije, tj. zavisna situacija moè se posmatrati i kao po-sledica neke druge situacije koja nije eksplicirana u re~enici.Pravi temporalni transform zakqu~ne re~enice u kojem se ~uva lo-gika uzro~no-posledi~nog odnosa jeste vremenska re~enica, u kojoj seiz korena mewa priroda taksisnog odnosa — sekundarno zna~ewe po-steriornosti prelazi u anteriornost, dok glavna situacija postajezavisna, i obrnuto:

(90) Nakon {to se ona odselila: PRF.PFV, izgubile smo: PRF.PFV

svaki kontakt.

(91) Nakon {to je pobegao: PRF.PFV sa ~asa, dobio je: PRF.PFV

ukor.

Navedeni test pokazuje da su u pitawu prototipi~ne posledi~-ne re~enice, u kojima se uzro~no-posledi~ni odnos oslawa na odgo-varaju}e temporalne relacije — uzrok uvek prethodi posledici.

Ako su predikati u re~enici iskazani glagolima imperfektiv-nog vida, po pravilu se realizuje s e k u n d a r n i t a k s i s s i m u l t a -


n o s t i, tj. posledica zapravo predstavqa kontinualnu situaciju kojaje nastala usled kontinualne glavne situacije i pratila ju je tokomcele wene realizacije. Temporalni transform takve re~enice sadrìlimitativni veznik dok, koji pokazuje da je polazna zavisna situacija(posledica) trajala onoliko koliko je trajala polazna glavna (uzrok).U temporalnom transformu situacije zamewuju mesta:

(92) Bio sam: PRF.IPFV u specijalnoj jedinici, tako da sam jednomsedmi~no imao: PRF.IPFV ~as pe{adijske obuke ‰¢ Dok sam bio uspecijalnoj jedinici, jednom sedmi~no sam imao ~as pe{adijskeobukeŠ (Politika, 27. 01. 2009).

(93) To ga je izazivalo: PRF.IPFV i zavodilo: PRF.IPFV da je po-stajao: PRF.IPFV sve nestrpqiviji i bezobzirniji ‰¢ Dok ga je toizazivalo i zavodilo, postajao je sve nestrpqiviji …Š (Ivo An-dri}, Prokleta avlija).

(94) Je: PRS.IPFV.COP li prava vjera u wima toliko slaba da seru{i: PRS.IPFV kao trula ograda pred krdom divqih strasti ‰¢Dok je prava vera u wima toliko slaba, ona se ru{i …Š (Me{a Se-limovi}, Dervi{ i smrt).

Posledwi primer — sa korelativnim kompleksom toliko … da(94) — spada u re~enice koje se u srbisti~koj literaturi tradicio-nalno svrstavaju u posledi~ne, tj. one „u kojima upravnu re~enicu(re~ ili skup re~i) obja{wavaju iz wene sadrìne proisteklom po-sledicom“ (STEVANOVI] 1974: 898). Me|utim, uz takvu definicijuse napomiwe da su posledi~ne re~enice zapravo vrsta na~inskih re-~enica: „svaka posledi~na re~enica, uostalom, sadrì nijansu na-~inske odredbe“ (STEVANOVI] 1974: 902), jer se „posledi~nom re~e-nicom posledica ne iznosi kao zasebna pojava, nego kao pojava kojakarakteri{e komponentu vi{e re~enice“ (STANOJÎ], POPOVI]

1997: 320). Dakle, ono {to bi se moglo smatrati prototipi~nom po-sledi~nom re~enicom (88–89, 92) naj~e{}e se svrstava u zakqu~nenaporednosloène, dok se kao posledi~ne opisuju konstrukcije sakorelativnim kompleksima tako … da, toliko … da i sl. (94), u ko-jima je zapravo re~ o na~inskom ili poredbenom odnosu. U slavi-sti~koj lingvistici postoji i drugo mi{qewe, prema kojem se ekvi-valenti srpskih naporednosloènih zakqu~nih re~enica defini{ukao posledi~ne, dok se re~enice koje su identi~ne srpskim primeri-ma sa korelativnim kompleksima tako …da, toliko … da, tako …kako, toliko … kako, takav … da, toliki … da i sl. svrstavaju u po-seban tip poredbenih re~enica za meru i intenzitet (v. poglavqe


VII.3), u kojima zavisna situacija ukazuje na na~in odvijawa radwe saaspekta mere i intenziteta.

Razlikovawu sekundarnog taksisa posteriornosti ili simulta-nosti u konstrukcijama sa veznikom da, re|e kako, uz koje se u uprav-noj re~enici javqaju korelativni adverbijali tako, toliko ili po-kazne zamenice takav, toliki i sl. doprinose vidsko-vremenski ob-lici predikata. Prilikom posteriornosti u upravnom predikatu na-lazi se oblik koji vremenski i aspektualno ukazuje na svr{enu re-zultativnost, dok subordinirani predikat signalizira stawe kojeproisti~e iz tog rezultata.

(95) âk i ènski gledaoci behu toliko zablenuli: PRRF.PFV da imse na licu ne vide: AOR ni traga zavisti (Laza Lazarevi}, Verter).

(96) Tako ga je ru`nim re~ima izgrdio: PRF.PFV kako mu za dugopred o~i nije mogao: PRF.ÇPFV iza}i (Mihailo Stevanovi} 1974, 898).

(97) Izvre|ala je: PRF.PFV gazdu lokala toliko da me je bilo:PRF.IPFV.COP sramota (Pravda, 29. 07. 2008).

Sekundarna simultanost uz posledi~no zna~ewe realizuje se uzimperfektivne glagole u oba predikata:

(98) Svoju ku}u i wenu okolinu stari Vujovi} je tako dobro pozna-vao: PRF.ÇPFV da se po woj mogao: PRF.ÇPFV slobodno da kre}e(Mihailo Stevanovi} 1974, 899/ Veqko Petrovi}).

Svr{eni gerundi, koji su obavezno u postpoziciji u odnosu napredikat, tako|e mogu ukazivati na sekundarni taksis posteriorno-sti uz netemporalno posledi~no zna~ewe:

(99) Hristos se preobrazio: PRF.PFV pred svojim apostolima, ot-kriv{i: CONV.PFV tako deo Boànske slave.

Deverbativi mogu realizovati sekundarni taksis posteriorno-sti uz osnovno posledi~no zna~ewe u konstrukciji sa nespecijalizo-vanim predlogom na (632):

(100) Izlo`ba posve}ena stereotipima o narodima i dràvama EUostala: PRF.PFV netaknuta na radost: VN.ACC posetilaca ‰¢ tesu se posetioci radovaliŠ (Politika, 18. 01. 2009).

IIÇ.4. Nevalentni sekundarni taksis sa uslovnim zna~ewem

Sekundarno taksisno zna~ewe se realizuje i u uslovnim re~eni-cama sa temporalnim veznicima kad(a), ~im, netemporalnim vezni-kom da, specijalizovanim veznicima ako, ukoliko, vezni~kim izra-


zom u slu~aju da, kao i enkliti~kom re~com li uz subordinirani pre-dikat.

Veznici ako, ukoliko, kad(a) prototipi~no ukazuju na s e k u n -d a r n i t a k s i s a n t e r i o r n o s t i uz uslovno zna~ewe u kombina-ciji sa potencijalom Ç u oba predikata:

(101) Ako bi Srbija na to pristala: POT.I.PFV, to bi bila:POT.I.IPFV kapitulacija … (Nova srpska politi~ka misao, 28. 08.2010).

U upravnu re~enicu uslovne konstrukcije ~esto se sme{ta adver-bijal, koji formira korelativni kompleks sa veznikom, tipa ukoliko… onda; kad(a) … onda i sl.

(102) Ukoliko bi, pak, nekome palo: POT.I.PFV na pamet da iz ba-{te iz korena i{~upa per{un, onda: TEMP.QUANT bi na taj na~inotvorio: POT.I.PFV put samom |avolu (Politikin zabavnik, 3076,21. 01. 2011).

(103) I kad bi danas pri{ao: POT.I.PFV meni … u mome srcu {ap-tao bi: POT.I.IPFV neko … ‰¢ I ako bi danas pri{ao meni … umome srcu {aptao je nekoŠ (Desanka Maksimovi}, Po rastanku).

(104) Kada bi potoci umeli: POT.I.IPFV da vole kao ja, ve} bi po-stali: POT.I.PFV okeani (Mika Anti}).

Ukoliko su oba predikata u uslovnoj re~enici iskazana poten-cijalom Ç, u woj se uvek moè upotrebiti veznik kad(a), {to ukazujena ~iwenicu da je u navedenim konstrukcijama ozna~en sekundarnitaksis anteriornosti. Pritom protaza moè ozna~iti potencijalanuslov, koji se moè ostvariti pod odre|enim okolnostima (101–103,105), ili irealan, koji se ne moè realizovati iz objektivnih razlo-ga (104). Pozicija protaze (zavisne klauze) u uslovnim re~enicama jeslobodna u odnosu na apodozu (upravnu re~enicu), mada se u praksi~e{}e sre}e protaza u prepoziciji (101–104) nego u postpoziciji:

(105) Mislim da bismo sve lako izdràli: POT.I.PFV kad bismo znali:POT.I.IPFV kako nam je i o ~emu se radi (Blic, 18. 12. 2009).

Ukoliko su predikati upravne re~enice i uslovne klauze iska-zani svr{enim perfektom, veznik kad(a) nije mogu}e upotrebiti, jerbi se takva re~enica pretvorila u vremensku sa primarnim taksisomanteriornosti:

(106) Ako je pro~itala: PRF.PFV poruku, krenula je: PRF.PFV.

(107) Ako je Ana poslala: PRF.PFV poruku, Ivan ju je primio:PRF.PFV.


Svr{eni perfekat u subordiniranom predikatu uslovne re~e-nice mogu} je i uz modalni glagol ili negaciju uz prezent kopulativ-nog glagola u imenskom predikatu upravne re~enice:

(108) Ako su do{li: PRF.PFV gosti, treba: PRS.IPFV ih ugostiti.

(109) Nije: PRS.ÇPFV.SOR stra{no ako se ve} ne{to tako desilo:PRF.PFV.

Situacije u uslovnoj re~enici ~esto koreliraju sa planom b u -d u } n o s t i, pri ~emu su mogu}e slede}e kombinacije glagolskih ob-lika u predikatima:


futur I SV + prezent SV (110)futur I NSV + prezent SV (111)futur I NSV + futur II NSV (112)imperativ + futur II NSV (113)prezent NSV + prezent NSV (114)

Perfektivni prezent, futur II ili potencijal I u zavisnoj klau-zi uz futur I, potencijal I ili imperativ u upravnoj re~enici ukazu-ju na situacije koje imaju potencijalni uslov. U wima je mogu}e upo-trebiti veznik kad(a), koji uz glagolske oblike futurske orijentaci-je ukazuje na sekundarni taksis anteriornosti izme|u hipoteti~kihsituacija.

(110) Ako ‰¢ kadaŠ ga ovako ostavimo: PRS.PFV, zgazi}e: FUT.I.PFV

i sam u prestup (Ivo Andri}, Prokleta avlija).

(111) … u slu~aju da ‰¢ kadaŠ dobijem: PRS.PFV Green Card, tre-ba}e: FUT.I.IPFV mi puno vremena da sredim dokumenta … (Forum

B92 _ Emigracija i imigracija).

(112) A bi}e: FUT.I.IPFV.COP priznawe kukavi~luka, ako ‰¢ kadaŠbudem govorio: FUT.II.IPFV u pola glasa, ponizno (Me{a Selimo-vi}, Dervi{ i smrt).

(113) Ako ‰¢ kadaŠ bude{ bio: FUT.II.IPFV u kom{iluku, svrati:IMP.PFV na kafu (Razg.).

Pri transponovanoj upotrebi imperfektivnog prezenta (pre-zent za budu}nost) u oba predikata, veznik kad(a) nije mogu}e upotre-biti, jer bi se konstrukcija u tom slu~aju transformisala u vremen-sku re~enicu sa primarnim taksisom simultanosti situacija koje seregularno ponavqaju (114):


(114) NS pozdravlja: PRS.IPFV Klintonovu ako dolazi: PRS.IPFV dapodigne Srbiju (Blic, 12. 10. 2010).

Ako se u upravnom predikatu uslovne re~enice sa veznikom akona|e nesvr{eni perfekat a u zavisnoj klauzi potencijal Ç, realizujese sekundarni taksis a n t e r i o r n o s t i p r i p o n a v q a w u s i t u -a c i j a u p r o { l o s t i koji prati osnovno uslovno zna~ewe. Pritompotencijal uvek ukazuje na realni uslov, {to potvr|uje ~iwenica dase veznik kad(a) u takvim konstrukcijama koristi u svom temporal-nom zna~ewu:

(115) … ako ‰¢ kadaŠ bi vidio: POT.I izbliza popove naduveneobraze i crveni nos, onda: TEMP.QUANT ve} nije mogao: PRF.IPFV

sumwati o pravom uzroku (Simo Matavuq, Guske).

Na sekundarnu anteriornost pri ponavqawu situacija u pro-{losti ukazuje spoj dva imperfektivna perfekta u upravnoj re~eni-ci i zavisnoj klauzi. Uslov u apodozi je realan — zavisna situacijase zaista de{avala u stvarnosti i svaki put bi predstavqala osnovuza realizaciju glavne situacije. I u ovim konstrukcijama veznik akoje komutativan sa veznikom kad(a):

(116) Ako ‰¢ kadaŠ je i uspevao: PRF.IPFV ponekad da rastera mi-sli, on nije imao: PRF.IPFV mo}i da spre~i snove (Ivo Andri},Put Alije \erzeleza).

Netemporalni veznici ako i ukoliko realizuju sekundarnit a k s i s a n t e r i o r n o s t i p r i p o n a v q a w u situacija koje pri-padaju temporalnoj zoni s a d a { w o s t i ako se imperfektivni pre-zent u upravnom predikatu kombinuje sa perfektivnim prezentom. Utakvim konstrukcijama veznik ako je komutativan sa veznikom kad(a):

(117) Poneki … sede: PRS.IPFV u ku}i, ako ‰¢ kadaŠ ih puste:PRS.PFV (Ivo Andri}, Anikina vremena).

S e k u n d a r n i t a k s i s s i m u l t a n o s t i p r i r e g u l a r n o -s t i situacija, uz osnovno uslovno zna~ewe, iskazuju paralelni im-perfektivni oblici prezenta u oba predikata (118–119) ili impera-tiv u zavisnoj klauzi (120). Glagoli u takvim konstrukcijama ~esto sugnomski upotrebqeni. Protaza u konstrukcijama ovog tipa uvek ukazu-je na realni uslov, {to ponovo potvr|uje zapaàwe da pri realnostiuslova u protazi veznik kad(a) realizuje svoje temporalno zna~ewe:

(118) Kad ‰¢ akoŠ nisam: PRS.IPFV.COP o~ajan, ja ne vaqam:PRS.IPFV ni{ta (Ivo Andri}, Znakovi pored puta).

(119) Kad ‰¢ akoŠ ~ovek gre{i: PRS.IPFV, on ispa{ta: PRS.IPFV.


(120) Ako ‰¢ kadaŠ ho}e{: PRS.IPFV svoju propast, podaj: IMP.PRF

ih (kqu~eve) èni (Ivo Andri}, Trup).

Veznik da uz oblik perfekta u subordiniranom predikatu i po-tencijal u glavnoj re~enici ukazuju na uslovno zna~ewe. Ovaj vezniknije komutativan sa veznikom kad(a), jer je uslov u takvom tipu kon-strukcija uvek irealan, kontrafaktivan. Veznik da uz perfekat uuslovnoj konstrukciji signalizira da se glavna situacija mogla rea-lizovati pod druk~ijim okolnostima, ali se nije ostvarila. Uprkosgovornikovom realnom znawu da se situacije nisu ostvarile, one seprikazuju u nekoj vrsti paralelne stvarnosti kao realne, stoga se u na-vedenim konstrukcijama realizuje sekundarni taksis anteriornosti:

(121) Da smo se ranije sreli: PRF.PFV, bilo bi: POT.I.IPFV druk-~ije sve.

(122) Da tebe nema: PRS.IPFV, sunce ne bi sjalo: POT.I.IPFV.

Re~ca li kao enkliti~ki oblik uz subordinirani predikat is-kazan perfektivnim prezentom ili futurom ÇÇ ukazuje na realni uslovrealizacije glavne situacije i sekundarni taksis anteriornosti uzoblik futura Ç ili nesvr{enog prezenta u upravnom predikatu. U na-vedenim konstrukcijama mogu}a je upotreba taksisnog veznika kad(a).

(123) Uzvrati{: PRS.PFV li mu poklon ‰¢ ako/kada mu uzvrati{poklonŠ, on }e ti jo{ dva u~initi: FUT.I.PFV (Mihailo Stevano-vi} 1974, 907).

(124) A udari: PRS.PFV li ‰ ¢ ako/kada udariŠ samo jednom i nawega slepa sre}a, on ceo svet uverava: PRS.IPFV da je znao da }e jedobiti (Mihailo Stevanovi} 1974, 907/ Laza Lazarevi}).

Konstrukcija sa profilisanim taksisnim veznikom ~im moèozna~iti uslovno zna~ewe i sekundarni taksis k o n t a k t n e a n t e -r i o r n o s t i (125–126). Takvu konstrukciju uvek moèmo transfor-misati u uslovnu sa veznikom ako. Kao pokazateq uslovnog zna~ewa, aujedno i regularnosti ponavqawa situacija, nastupa perfektivniprezent u subordiniranom predikatu:

(125) îm ‰¢ akoŠ s wima u|e{: PRS.PFV u polemiku, propao si:PRF.PFV unapred (Dejan Medakovi}, Efemeris).

(126) îm ‰¢ akoŠ osetite: PRS.PFV op{tu zlovoqu prema svetui nepoverewe prema qudima … odmah budite: IMP na oprezu, aliprema samom sebi … (Ivo Andri}, Znakovi pored puta).

Sekundarni taksis uz osnovno uslovno zna~ewe realizuju i ne-finitni glagolski oblici imperfektivnog i perfektivnog gerunda


(127–128), kao i deverbativi u konstrukcijama sa specijalizovanimpredlo{kim izrazom u slu~aju + genitiv, kao i sa neprofilisanimpredlozima uz + akuzativ (129), u, pri + lokativ (130–132) ili u in-strumentalu bez predloga (133):

(127) Bio je uveren da je: PRS.IPFV.COP, govore}i: CONV.IPFV tako„ro|a~ki“ ‰¢ kada/ako govori tako ro|a~kiŠ … sposoban da gane ipridobije svakog (Ivo Andri}, Omerpa{a Latas).

(128) Vlade se oblikuju od onoga {ta mogu: PRS.IPFV da u~ine, uzev{i:CONV.PFV u obzir zakone … ‰¢ ako uzmu u obzir zakoneŠ (Danas,20. 06. 2007).

(129) U slu~aju potrebe: VN.GEN ‰¢ ako bude bilo potrebnoŠ mo-gu}e su: PRS.IPFV.COP personalne izmene u Vladi (Politika, 11.01. 2009).

(130) Uz va{u pomo}: VN.ACC … ‰¢ ako pomogneteŠ Srbija moè:PRS.IPFV znatno da se pribliì punom ostvarewu na{eg zajedni~-kog ciqa (RTS, Vesti, 27. 01. 2009).

(131) Ve}ina na~ela moè se: PRS.IPFV direktno primeniti u ne-dostatku: VN.LOC odgovaraju}ih pravila ‰¢ ako nedostaju odgo-varaju}a pravilaŠ (Na~ela zakona o obligacionim odnosima//www.jura.kg.ac.rs).

(132) Pri ovakvom na~inu: VN.LOC reportersko-knjièvnog pisanja

‰¢ ako ovako pi{u reporteri i knjièvnici Š uvek postoji: PRS.IPFV opa-snost od „prejake re~i“ (Danas, 13. 12. 2008).

(133) … izvrtawem: VN.INSTR o~ne jabu~ice ‰¢ kada/ako se izvrneo~na jabu~icaŠ moè se: PRS.IPFV posti}i da slika pada na crnumrqu (Danilo Ki{, Ba{ta, pepeo).

III.5. Nevalentni sekundarni taksis sa dopusnim zna~ewem

Dopusno zna~ewe i sekundarni taksis anteriornosti ili si-multanosti realizuju se u konstrukcijama sa netemporalnim vezni-cima iako, mada, premda. Sekundarni taksis anteriornosti prete-`no se ostvaruje uz perfektivni preterit u subordiniranom predi-katu i imperfektivni prezent u upravnoj re~enici:

(134) Jevreji i dalje na udaru: PRS.IPFV.COP ekstremista, iako je fa{i-zam pobe|en: PRF.PFV.PASS pre 65 godina ‰¢ nakon {to je fa{izampobe|en pre 65 godinaŠ (Borba, 23. 01. 2009).

(134a) Plate kasne: PRS.IPFV premda smo se, prekidaju}i pro{li {trajk,dogovorili: PRF.PFV ‰¢ plate kasne i nakon {to smo se, prekidaju}i


pro{li {trajk, dogovoriliŠ da se postigne kontinuitet isplate (Blic, 27. 01.2009).

Pri imperfektivnosti oba predikata koji pripadaju istom tem-poralnom planu, u dopunskoj re~enici ostvaruje se sekundarna potpu-na simultanost:

(135) O slikawu nije razmi{qala: PRF.IPFV mada je znala: PRF.IPFV

da je od majke nasledila talenat ‰¢ o slikawu nije razmi{qala zna-ju}i pri tome da je od majke nasledila talenatŠ (Politika, 27. 01.2009).

Ako je predikat u upravnoj re~enici iskazan imperfektivnimglagolom, a u dopusnoj klauzi perfektivnim, realizuje se nepotpunasimultanost1:

(136) Ona je pobegla: PRF.PFV, mada je èlela: PRF.IPFV da ostane.

Pri suprotnom rasporedu glagola NSV/SV u predikatima, rea-lizuje se nepotpuna simultanost2, kada je glavna situacija temporal-ni fon za zavisnu:

(137) Mada je pobegla: PRF.PFV od ku}e, volela je: PRF.IPFV svojeroditeqe.

Veznici ma i makar upu}uju na semu poja~anog intenziteta u za-visnoj situaciji, isti~u prepreku koja se zanemaruje u ciqu realiza-cije glavne situacije. Stoga se uz veznik makar ~esto moè na}i re~-ca pa u funkciji isticawa (139).

(138) Ma kako uzdiglo se: PRF.PFV srce / Klonuti mora: PRS.IPFV,mora pasti (Dobri{a Cesari}).

(139) Meni je li~no u interesu da kada do|u turisti imamo: PRS.IPFV daim ponudimo ono zbog ~ega su u stvari do{li, pa makar to zna~ilo:PRF.IPFV odre|ene ustupke (Blic, 06. 04. 2010).

Sekundarni taksis nepotpune simultanosti1 moè se realizovatiuz osnovno dopusno zna~ewe koje realizuju nesvr{eni gerundi (140):

(140) Polagao je: PRF.IPFV ispit, znaju}i: CONV.IPFV da nema {an-se da poloì ‰¢ iako je znao da nema {anse da poloìŠ.

Deverbativi u predlo{ko-pade`nim konstrukcijama mimo, pro-tiv, bez + genitiv, uprkos, protivno + dativ, uz, bez obzira na + aku-zativ mogu ukazivati na simultanost: potpunu, uz predikat iskazanimperfektivnim glagolom (141–144), i nepotpunu1, ako je predikatiskazan perfektivnim glagolom (145):


(141) … Abraham Linkoln … vodio je: PRF.IPFV krvavi gra|anski rat dabi odrào Sjedinjene Dràve na okupu protiv èlja: VN.GEN mnogih drà-va ‰¢ iako su se mnoge dràve protivileŠ … (Danas, 01. 03. 2008).

(142) Zrenjanin se smrzava: PRS.IPFV uprkos tvrdnjama: VN.DAT daje kvar otklonjen ‰¢ iako tvrde da je kvar otklonjenŠ (Danas, 20. 01.2009).

(143) Bez obzira na ~vrste garancije: VN.ACC me|unarodnih in-stitucija da }e spre~iti ‰¢ iako me|unarodne institucije ~vrstogarantujuŠ eventualno nasiqe … predstavnici Srba upozoravaju:PRS.IPFV da je na Kosovu upravo nasiqe sluìlo kao instrumentza ostvarivawe politi~kih ciqeva (Glas Amerike, 22. 05. 2007).

(144) Uz sva obe}anja: VN.ACC nadle`nih, re{enje ovog problema se

odga|a: PRS.IPFV u nedogled (Blic, 14. 03. 2010).

(145) DS je ju~e mimo znawa: VN.GEN koalicionih partnera potpi-sao: PRF.PFV svojevrsni ugovor sa strankom êdomira Jovanovi}a‰¢ potpisao je ugovor iako za to nisu znali koalicioni partneriŠ(Politika, 15. 07. 2008).


sa zna~ewem na~ina radwe

Sekundarni taksis simultanosti moè se realizovati prili-kom iskazivawa zna~ewa na~ina radwe u prostim re~enicama koje suuslo`wene perfektivnim i imperfektivnim gerundima (146–149).Glavna situacija u konstrukcijama navedenog tipa predstavqa tem-poralni fon za zavisnu, te se realizuje nepotpuna simultanost2. Kao{to je bilo napomenuto u poglavqu II.2.1.2, gerundi u takvim re~eni-cama ukazuju na propratnu situaciju i mogu se transformisati ukonstrukciju koja sadrì vezni~ki kompleks i pri tom(e), pa je sto-ga odnos nepotpune simultanosti2 jedini koji se moè realizovati udatim konstrukcijama.

(146) Pred vratima jedne sobe ~ekali su: PRF.IPFV uzbu|eni, sa-biv{i se: CONV.PFV u gomilu, zatvoriv{i: CONV.PFV nepravi-lan krug, u ~ijem je praznom sredi{tu stajao straàr (Me{a Seli-movi}, Dervi{ i smrt).

(147) Jedan tren je gledao: PRF.IPFV raskora~en i za`miriv{i:CONV.PFV malo na desno oko … (Ivo Andri}, Put Alije \erzeleza).

(148) Mucaju}i: CONV.IPFV i obaraju}i: CONV.IPFV o~i zemqi,uveravao je: PRF.IPFV da ni{ta nije pevao (Ivo Andri}, Na Drini}uprija).


(149) Vu~e se: PRS.IPFV staro tu|e vrijeme za nama, ja~e od nas, ja-vqaju}i se: CONV.IPFV u pobuni tijela, koja kratko traje, a pamtise do sqede}e pobune (Me{a Selimovi}, Dervi{ i smrt).

Deverbativi realizuju zna~ewe sekundarnog taksisa simultano-sti pri osnovnom zna~ewu na~ina radwe u konstrukcijama bez + geni-tiv; uz, kroz + akuzativ; s(a) + instrumental; u + lokativ (150–153).Takve konstrukcije mogu se transformisati u re~enice s gerundimaako situacije imaju zajedni~ki subjekat. Obi~no se one koriste uzdrugu odredbu za na~in radwe, koja je ozna~ena gerundom, prilogomili drugim jezi~kim sredstvom:

(150) Ona ni pet ni {est, ve} onako bez pozdrava: VN.GEN ‰¢ nepozdraviv{i seŠ i za~u|eno upita: AOR me … (Aleksa [anti},O~e blagoslovi).

(151) … ovaj seqak jo{ s vrata po~e: AOR da muca kroz suze: VN.ACC

‰¢ pla~u}iŠ, ne gledaju}i ni u Sofku, ni u svekrvu … (Bora Stanko-vi}, Ne~ista krv).

(152) I sa osmehom: VN.INSTR ‰¢ sme{e}i seŠ, vide}i kako joj tosve lepo stoji, izi|e: AOR … (Isto).

(153) Doputovao je: PRF.PFV u pratwi: VN.LOC ~uvara.


u zavisnim poredbenim klauzama

Zna~ewe sekundarnog taksisa uz primarno zna~ewe pore|ewa na-~ina radwe, odnosno kvaliteta ili stepena glavne situacije, sa okol-nostima zavisne situacije realizuju konstrukcije sa veznicima kao{to, kako, koliko zajedno sa korelativnim adverbijalima tako, ona-ko i toliko, onoliko. Kada navedeni vezni~ki kompleksi u funkcijiiskazivawa poredbene jednakosti ukazuju na pore|ewe sa realnom si-tuacijom, realizuje se taksisni odnos anteriornosti ili simultano-sti, u zavisnosti od vidsko-vremenskih oblika u predikatima.

U prototipi~nim konstrukcijama sa vezni~kom grupom kao {to,koja uvek ukazuje na pore|ewe sa realnim okolnostima, taksis anterior-nosti se realizuje ako je subordinirani predikat iskazan perfektivnimglagolom u preteritu pri imperfektivnoj upravnoj predikaciji:

(154) Kao {to je naredio: PRF.PFV, tako je bilo: PRF.IPFV (BoraStankovi}, Ne~ista krv).

Ukoliko su glagoli u oba predikata imperfektivni, subordi-nirani predikat pri anteriornosti pripada temporalnoj zoni kojaprethodi vremenu realizacije glavne situacije:


(155) Marko isto tako dobro igra: PRS.IPFV ko{arku kao {to jeigrao: PRF.IPFV wegov brat.

Pri temporalnom i aspektualnom podudarawu predikata u kon-strukcijama sa vezni~kom grupom kao {to realizuje se sekundarnitaksis simultanosti:

(156) Marko isto tako dobro igra: PRS.IPFV ko{arku kao {to igra:PRS.IPFV wegov brat (Stanoj~i}, Popovi} 1997, 318).

U poredbenim konstrukcijama sa veznicima kako, koliko moèse realizovati taksis anteriornosti ako predikat temporalno i aspek-tualno ukazuje na radwu koja je prethodila glavnoj situaciji (157–158):

(157) Dobili su: PRF.PFV onoliko koliko su traìli: PRF.IPFV.

Korelat u upravnom delu poredbene re~enice je fakultativan i~esto se izostavqa u konverzaciji:

(158) U~ini}e{: FUT.I.PFV kako ti se kaè PRS.IPFV.

Sekundarna simultanost se realizuje uz imperfektivne glagoleu oba predikata koji pripadaju istim temporalnim zonama:

(159) Radi: PRS.IPFV kako ga u~e: PRS.IPFV u {koli.

(160) êkali su: PRF.ÇPFV onoliko koliko je on tamo bio: PRF.ÇPFV.

Pri imperfektivnosti predikata i temporalnoj transpozicijijednog od wih (istorijski prezent i sl.), temporalni planovi situa-cija u poredbenim konstrukcijama sa taksisom sekundarne potpunesimultanosti mogu da se ne podudaraju:

(161) Prvi put sam ~uo da govori: PRS.IPFV vrelo, onako kako je uqutini mislio: PRF.IPFV, ne ublaàvaju}i te{ke rije~i ni uvrede(Me{a Selimovi}, Dervi{ i smrt).

Poredbene re~enice sa veznikom kao da ukazuju na pore|ewe sahipoteti~kom situacijom. Stoga ne opisuju kvalitativno novu situa-ciju, ve} istu sa drugog, imaginarnog aspekta, {to spre~ava da se utakvoj konstrukciji realizuje taksisni odnos, up.:

(162) Beì: PRS.IPFV i on pred wima kao da krila ima: PRS.IPFV

(Radoje Domanovi}, Kraqevi} Marko po drugi put me|u Srbima).

U poredbenim konstrukcijama za nejednakost sa vezni~kom gru-pom nego (no) {to, kao i korelatima druk~iji, druk~ije u upravnoj re-~enici, moè se realizovati sekundarni taksis anteriornosti, simul-tanosti ili posteriornosti, u zavisnosti od aspektualnih i tempo-


ralnih pokazateqa glagola u predikatima. Sekundarni taksis anteri-ornosti u konstrukcijama datog tipa moè se realizovati ako subordi-nirani predikat ukazuje na realnu zavisnu situaciju koja prethodi glav-noj, {to je izraèno aspektualno-temporalnim slagawem predikata:

(163) Na{om krivicom, evo ve} devet godina sloboda peva: PRS.IPFV

mnogo druk~ije nego {to su su`wi pevali: PRF.IPFV o woj (Poli-tika, 09. 03. 2009).

(164) Sada je: PRS.IPFV.COP druk~ije nego {to je bilo: PRF.IPFV

nekad.

Pri posteriornosti temporalno slagawe predikata je obrnutood onog koje je navedeno u primerima (163–164):

(165) Sada je: PRS.IPFV.COP druk~ije nego {to }e biti:FUT.I.IPFV za sto godina.

Sekundarni taksis simultanosti mogu} je u konstrukcijama na-vedenog tipa pri aspektualnom i temporalnom podudarawu predikata:

(166) Situacija se odvijala: PRF.IPFV druga~ije nego {to smo hte-li: PRF.IPFV.

(167) Situacija se odvija: PRS.IPFV druga~ije nego {to mi to è-limo: PRS.IPFV.

IV. VALENTNI TAKSIS

IV.1. Glagoli sa jednim predikatskim aktantom

Zavisni finitni oblici mogu nastupati u ulozi predikatskogaktanta supraordiniranog predikata. Spoqni predikat i predikat ufunkciji wegovog aktanta (predikat komplementne klauze) mogu iska-zivati taksisni odnos ukoliko ozna~avaju k v a l i t a t i v n o r a z l i -~ i t e s i t u a c i j e. Na sintaksi~kom nivou kvalitativna izdiferen-ciranost situacija potvr|uje se dvema razli~itim funkcijama wihoviheksponenata — predikata i objekatskog argumenta (rekao je da su dopu-tovali), dok funkcionalno jedinstvena sintaksi~ka celina upu}ujena jednu situaciju (moè da radi; po~eo je da radi). Iz navedenog ra-zloga u valentne taksisne konstrukcije ne mogu spadati re~enice samodalnim ili faznim glagolima u upravnom predikatu, poput mo}i,morati, èleti, po~eti, nastaviti, zavr{iti i sl.

Sve glagole koji otvaraju poziciju predikatskog aktanta u srp-skom jeziku moèmo uslovno razvrstati u pet grupa, s obzirom natemporalne karakteristike wihovih aktanata — unutra{wih predi-kata. Prvu grupu formiraju glagoli koji u predikatu upravne re~e-


nice otvaraju poziciju za unutra{wi predikat bez aspekatsko-tempo-ralnog ograni~ewa. U drugu grupu spadaju oni glagoli koji imajuograni~enu spojivost sa predikatom klauze u perfektu i futuru, utre}u — glagoli koji mogu da uvode unutra{we predikate samo jednogvremenskog plana — prezenta. Glagoli iz ~etvrte grupe otvaraju po-ziciju za unutra{wi predikat u obliku prezenta i futura, dok glago-li pete grupe mogu upravqati predikatima klauze koji imaju oblikprezenta ili perfekta.

Prvu grupu ~ine slede}i glagoli:

a) r e f e r e n c i j a l n e s e m a n t i k e: govoriti/re}i; vika-ti/viknuti; kazati; obja{wavati/objasniti; odgovarati/odgovori-ti; pitati/upitati; potvrditi; poru~iti; telefonirati; obave-{tavati/obavestiti; saop{tavati/saop{titi; tvrditi; pisa-ti/napisati; ~itati/pro~itati i sl.

b) m e n t a l n i h a k t i v n o s t i: zaboravqati/zaboraviti; zna-ti/saznati; misliti/pomisliti; pretpostavqati/pretpostaviti;se}ati se/setiti se i sl.;

v) e m o c i o n a l n i h s i t u a c i ja: verovati/poverovati; nada-ti se/ponadati se; kao i bojati se; brinuti; zabrinuti se; pla{i-ti se/upla{iti se; strahovati; voleti (uz veznik {to13) i sl.;

g) o p a ` a w a u f u n k c i j i m i { q e w a (v. poglavqe 0.3): vi-deti; ose}ati/osetiti; prime}ivati/primetiti; ~uti i sl.

Pobrojani predikati javqaju se u deklarativnim re~enicama uzsubordinativni veznik da, kao i uz veznike kako, gde, vezni~ke re~ikakav, koji, kako, koliko, gde, kuda, odakle, dokle, kad(a), otkad(a), do-kad(a), za{to, koji uvode zavisnu klauzu sa unutra{wim predikatom.

Kao {to je bilo napomenuto u poglavqu 0.3, ako se glagoli opaà-wa koriste u funkciji pokazateqa logi~kog zakqu~ivawa, uz wih se ko-risti veznik da. Ako pak spoqni predikati ukazuju na neposredno per-cipirawe, uz wih stoje veznik kako i, veoma retko, gde.

(1) Sad se jasno ~uje: PRS.IPFV da u ~ar{iji pevaju: PRS.IPFV (IvoAndri}, Na Drini }uprija).

Zavisni finitni oblik u konstrukciji sa veznicima da, kako,gde i vezni~kim re~ima kakav, koji, kako, koliko, gde, kuda, odakle,


13 Na mogu}nost pojavqivawa razli~itih vremenskih oblika u dopuni glago-la emotivnog stawa u strukturi sa veznikom {to svojevremeno je ukazala MilkaIvi} (1970: 47). Isti glagoli sa veznikom da mogu imati u funkciji dopune iskqu-~ivo prezent.

dokle, kad(a), otkad(a), dokad(a), za{to moè imati isti subjekatkao i spoqni predikat (2–3) ili razli~it od wega (4–5):

(2) @ivahni i qubopitqivi vezir raspitivao se uvek o francu-skom ìvotu i jednog dana mu je tako rekao: PRF.PFV da je mnogoslu{ao: PRF.IPFV o francuskom pozori{tu (Ivo Andri}, Travni~-ka hronika).

(3) Mandi} kaè: PRS.IPFV da trenutno ne snima: PRS.IPFV fil-move (Politika, Kulturni dodatak, 31. 01. 2009).

(4) Mislio sam: PRF.IPFV da mogu: PRS.IPFV jo{ da izdrìm, ali uvi-

deo sam: PRF.PFV da ne ide: PRS.IPFV, kaè popularni ko{arka{ (Blic,02. 09. 2009).

(5) Da mi je neko pre godinu dana rekao: PRF.PFV da }u biti:FUT.I.IPFV u ovakvoj prilici mislio bih da se {ali (24 sata, 08. 09.2009).

Pri svr{enom perfektu u spoqnom predikatu i imperfektiv-nom preteritu u unutra{wem, realizuje se prototipi~na taksisnakonstrukcija a n t e r i o r n o s t i (2).

Spoqni i unutra{wi predikat u primerima (1, 3) upotrebqenisu u obliku prezenta imperfektivnog glagola, {to upu}uje na reali-zaciju potpune simultanosti. Vidsko-vremenski paralelizam glagol-skih oblika u predikatima sloène re~enice upu}uje na prototipi~-nu s i m u l t a n o s t. Me|utim, potpuna simultanost moè biti iska-zana i oblicima koji pripadaju razli~itim vremenskim planovima,ako je jedan od wih modalan (4).

N e p o t p u n a s i m u l t a n o s t1 realizuje se kada se imperfek-tivni prezent predikata u klauzi kombinuje sa perfektivnim per-fektom u upravnom predikatu (4).

Propozicionalni aktant u primeru (5) upotrebqen je u oblikufutura Ç, koji u ovom slu~aju ozna~ava da zavisna situacija R2 slediiza glavne situacije R1, koja je ozna~ena perfektivnim perfektom,{to zna~i da se u navedenom primeru ispoqava taksisni odnos p o -s t e r i o r n o s t i14.

Ukoliko se uz glagole preno{ewa informacije u dopuni pojaviimperativ, on mora biti zastupqen iskqu~ivo prezentom i u tomslu~aju ostvaruje se taksis posteriornosti:


14 Detaqan pregled kombinacija vidsko-vremenskih glagolskih oblika u uprav-nom predikatu i predikatu komplementne klauze ovog tipa daje Vladislava Ruì} u po-glavqu 2.2.1. O sastavu, obliku i strukturi ComP studije Dopunske re~enice u savre-menom srpskom jeziku Ç/ÇÇ (RU@I] 2006: 181–185).

(6) Kaèm: PRS.IPFV ti da mi pomogne{: PRS.PFV.

(7) Telefonirali su: PRF da po{aqe{: PRS.PFV odmah odgovor(Milka Ivi} 1970, 47).

Glagoli govorewa mogu uvesti u re~enicu i nefinitni glagol-ski oblik d e v e r b a t i v a, koji se u funkciji predikatskog aktantajavqa u konstrukciji o + lokativ. Uz glagole mi{qewa javqa se kon-strukcija sa deverbativom na + akuzativ. Posle glagola emotivnogstawa i opaàwa u funkciji logi~kog zakqu~ivawa javqa se deverba-tiv u genitivu ili akuzativu bez predloga. Takve konstrukcije su si-nonimne u odnosu na sloène deklarativne re~enice, koje pomaù dase dekodira taksisno zna~ewe re~enica sa deverbativima:

(8) … govorio je: PRF.IPFV (u {ali) da je ova kapija imala:PRF.IPFV uticaja na sudbinu kasabe i na sam karakter wenih gra|a-na ‰¢ govorio je (u {ali) o uticaju ove kapije na sudbinu kasabe ina sam karakter wenih gra|anaŠ (Ivo Andri}, Travni~ka hronika).

(9) … mislio sam: PRF.IPFV kako se za strah svetimo: PRS.IPFV

gdje moèmo … ‰¢ mislio sam na osvetu zbog straha koju sprovodi-mo gde moèmoŠ (Me{a Selimovi}, Dervi{ i smrt).

(10) Upla{io sam se: PRF.PFV tog kurja~kog mira: VN.GEN ‰¢upla{io sam se {to je on miran poput kurjakaŠ (Isto).

(11) Video sam: PRF.IPFV wenu sre}u: VN.ACC ‰¢ video sam da jebila sre}naŠ.

Drugu grupu ~ine glagoli sa zna~ewem n e p o s r e d n o g o p a -` a w a: videti; gledati; ose}ati/osetiti; slu{ati; ~uti i sl. Na-vedeni glagoli uvode zavisnu deklarativnu klauzu sa unutra{wimpredikatom u funkciji predikatskog aktanta. Unutra{wi predikatmoè biti u obliku imperfektivnog prezenta, {to ukida bilo kojeaspektualno-temporalno ograni~ewe za oblik spoqnog predikata. Akozavisna situacija korelira sa vremenskim planom pro{losti ili bu-du}nosti, glagolski oblici oba predikata moraju biti temporalno iaspektualno podudarni:

(12) Gledao sam/gledam/gleda}u: PRF/PRS/FUT.IPFV kako devoj~i-ca igra: PRS.IPFV.

(13) Gledao sam: PRF.IPFV kako je devoj~ica igrala: PRF.IPFV.

(14) Gleda}u: FUT.I.IPFV kako }e devoj~ica igrati: FUT.I.IPFV.

Finitni oblici sa zna~ewem neposrednog opaàwa u ve}inislu~ajeva imaju subjekat koji se ne podudara sa subjektom unutra-


{weg predikata. Oni uvek realizuju taksisni odnos potpune simul-tanosti u konstrukcijama sa veznikom kako i (re|e) gde:

(15) Onda je osetila: PRF.PFV kako joj paketi} s maramicom do-ti~e: PRS.IPFV dlan, i taj dodir joj je doneo mir (David AlbahariKoraci//Senke, 60).

(16) Sredinom decembra 2010. godine gospodin Mihael Krol gle-dao je: PRF.IPFV kako sneg veje: PRS.IPFV i prekriva PRS.IPFV we-govo negovano i bri`qivo ure|eno dvori{te (Politikin zabav-nik, 3077, 28. 01. 2011).

(17) … video sam: PRF.IPFV gde vuku: PRS.IPFV u zatvor jednog {toje ukrao cipele u nekoj radwi … (Radoje Domanovi}, Stradija, 99).

(18) I ~u: AOR Mojsije gde narod pla~e: PRS.IPFV u porodicamasvojim, svaki na vratima od {atora svog; i Gospod se razgnevi vr-lo, i Mojsiju bi te{ko (Sveto pismo, êtvrta kwiga Mojsijeva,gl. 11, 10).

(19) Posmatrao sam: PRF.IPFV kako su odlazili: PRF.IPFV, dola-zili: PRF.IPFV, svaki put sa slamkom ili nekim vlaknom u kqunu(Ivo Andri}, Sveske).

Deklarativne re~enice sa glagolima neposrednog opaàwa ufunkciji spoqnog predikata mogu se transformisati u proste re~e-nice sa direktnom dopunom u akuzativu, u kojima se tako|e realizujetaksis simultanosti:

(20) … ~uo se: PRF.IPFV kikot: VN.NOM, i daleka pjesma:VN.NOM, i {apat: VN.NOM … (Me{a Selimovi}, Dervi{ ismrt).

Tre}u grupu ~ine glagoli koji uvode predikatski aktant u pre-zentu. Tu spadaju:

a) g l a g o l i p o t i c a w a, p r o h i b i t i v n i i p e r m i s i v -n i glagoli: braniti/zabraniti; odvra}ati/odvratiti; dozvoqava-ti/dozvoliti; dopu{tati/dopustiti; moliti/zamoliti; zahteva-ti; dati; nare|ivati/narediti; poslati; terati/naterati; tra-ìti/zatraìti; predlagati/predloìti; ube|ivati/ubediti;preporu~ivati/ preporu~iti; savetovati/posavetovati; podstica-ti/podsta}i; navoditi/navesti; upu}ivati/uputiti; birati/iza-brati; uzimati/uzeti; spremati/spremiti; pomagati/pomo}i; u~i-ti/nau~iti i sl.;

b) g l a g o l i o d n o s a p r e m a n e o s t v a r e n o j r a d w i:protiviti se; opirati se; izbegavati/izbe}i i sl.


v) g l a g o l i k o j i u k a z u j u n a s p r e m n o s t / n e s p r e m -n o s t subjekta da obavi neku fizi~ku ili drugu aktivnost, odnosnowegovu usmerenost prema budu}oj radwi: spremati se/spremiti se;odlu~iti se; re{iti se; osmeliti se; nau~iti; teìti i sl.;

g) g l a g o l i e m o t i v n o g s t a w a: voleti;15 mrzeti; stidetise; bojati se i sl.

Glagoli poticawa, prohibitivni i permisivni glagoli, kao iglagoli odnosa prema neostvarenoj radwi, uvek imaju subjekat koji jerazli~it od subjekta unutra{weg predikata, dok glagoli koji ukazujuna spremnost/nespremnost subjekta da obavi budu}u radwu, kao i gla-goli emotivnog stawa, uvek imaju zajedni~ki subjekat sa unutra{wimpredikatom. Unutra{wi predikat funkcioni{e u konstrukciji da +prezent (pri identi~nim vr{iocima dveju radwi i infinitiv).

Ako se u subordiniranom predikatu upotrebi glagol poticawa,uvek se realizuje taksis p o s t e r i o r n o s t i:

(21) Zahtevam: PRS.IPFV da me pustite: PRS.PFV na slobodu! (Ve-sti RS, 30. 01. 2002).

Prohibitivni glagoli mogu ukazivati na taksis p o s t e r i o r -n o s t i ili d e l i m i ~ n e s i m u l t a n o s t i1 u slede}im slu~ajevi-ma: ako se u subordiniranom predikatu nalazi oblik svr{enog prezen-ta, realizuje se taksis posteriornosti (22), a imperfektivni prezentu istom predikatu ukazuje na taksis delimi~ne simultanosti1 (23).

(22) Nema~ki sud za radne sporove zabranio je: PRF.PFV kontro-lorima leta na Frankfurtskom aerodromu da se pridruè:PRS.PFV {trajku (Vesti, 29. 02. 2012).

(23) Izraelski premijer Benjamin Netanijahu zabranio je: PRF.PFV vladi-nim portparolima da komentari{u: PRS.IPFV vi{ednevne masovne prote-ste … (Kurir, 29. 01. 2011).

Glagoli kompleksne rekcije pomagati, u~iti, omogu}ivati isl., koji realizuju semantiku indirektnog poticawa, uvek ukazuju nataksis potpune s i m u l t a n o s t i, pri ~emu je u predikatu klauze ta-ko|e imperfektivni glagol:

(24) Tata me u~i: PRS.IPFV da plivam: PRS.IPFV.


15 Kada se glagol voleti upotrebqava kao modalni, {to se naj~e{}e ekspli-cira morfolo{kim oblikom potencijala, on moè imati subjekat razli~it od su-bjekta predikata u klauzi i neograni~enu spojivost: Vi{e bi voleo da se to nije de-silo; Volela bih da je to tako izgledalo. U tom slu~aju taksisni odnos se ne reali-zuje, jer predikati ne opisuju dve kvalitativno razli~ite situacije, ve} jednu situa-ciju sa aspekta optativne modalnosti.

(25) Muzika mi pomaè: PRS.IPFV da radim: PRS.IPFV efikasno.

Ukoliko je re~ o oblicima glagola pomo}i i nau~iti, realizujese taksis a n t e r i o r n o s t i (26–27). U tim slu~ajevima uz glagolnau~iti u predikatu klauze dominira}e imperfektivni prezent, dok}e se glagol pomo}i u upravnom predikatu ~e{}e spajati s perfek-tivnim prezentom u klauzi.

(26) Tata me je nau~io: PRF.PFV da plivam: PRS.IPFV.

(27) Muzika mi je pomogla: PRF.PFV da se opustim: PRS.PFV.

Glagoli spremnosti/nespremnosti, koji su u upravnom predika-tu obavezno koreferencijalni sa predikatom klauze, ukazuju na tak-sis p o s t e r i o r n o s t i. Situacija koja je ozna~ena tim glagolimauvek prethodi situaciji o kojoj se saop{tava u klauzi:

(28) Ilija se sprema: PRS.IPFV da upi{e: PRS.PFV matemati~kifakultet.

(29) Nina je odlu~ila: PRF.PFV da se ne vra}a: PRS.IPFV.

Glagoli emotivnog stawa uz veznik da uvek ukazuju na s i m u l -t a n o s t sa radwom koja je ozna~ena wihovim predikatskim aktantomu prezentu:

(30) Pe}inski ~ovek voleo je: PRF.IPFV da peva: PRS.IPFV (Poli-tika, 18. 01. 2010).

(31) Od svega najvi{e volim: PRS.IPFV da se opijem: PRS.PFV, a po-sle toga jo{ da putujem (Rastko Petrovi}, Putnik).

(32) O! mrzim, mrzim: PRS.IPFV da mi otkrivaju: PRS.IPFV istinu,da svi}u dani i da gledaju u mene! (Rastko Petrovi}, Pustolov ukavezu).

Glagoli emocionalnog odnosa prema neostvarenoj radwi ukazu-ju na posteriornost, jer se imaginarna zavisna situacija pozicioni-ra na vremenskoj osi iza realne glavne situacije:

(33) Xem je odbio: PRF.PFV da se pokloni: PRS.PFV pred papom(Ivo Andri}, Prokleta avlija).

Ukoliko je subjekat oba predikata zajedni~ki, konstrukcija da+ prezent skoro u svim slu~ajevima moè se transformisati u infi-nitiv. Infinitiv se u srpskom jeziku ipak mnogo re|e javqa u ulozipredikatskog aktanta navedenih glagola.


Deverbativ u funkciji predikatskog aktanta javqa se tamo gdeto dopu{taju tvorbena sredstva i, za razliku od infinitiva, moè seodnositi na drugi subjekat od onog koji ima upravni predikat.

(34) Traìm: PRS.IPFV pomilovawe: VN.ACC (Desanka Maksimo-vi}).

(35) Sam tako|e volim: PRS.IPFV strasno oblik, miris: VN.ACC,ukus, i lepotu hleba (Rastko Petrovi}, Probu|ena svest).

O deverbativu i infinitivu u funkciji glagolske dopune Mil-ka Ivi} prime}uje slede}e: „Postoji, dakle, jedna va`na hijerarhijau komunikativnom potencijalu razmatranih jezi~kih sredstava: naprvo mesto dolazi re~enica kao najbogatija informacijom, na po-sledwe imenica, dok je mesto infinitiva ovde sredwe“ (1972: 120).Pored toga, Vladislava Ruì} uo~ava da „upotreba infinitiva ufunkciji dopune … unosi elemenat neodre|ene referencijalnosti.Nominalizovawem dopunskog predikata dolazi do izvesne promenena informativno-komunikativnom planu iskaza“ (2006: 190).

U radu koji je posve}en tzv. nemobilnom prezentu16 u dopunskojklauzi uvedenoj veznikom da Milka Ivi} (1970: 49) navodi da se po-jedine grupe glagola u srpskom jeziku spajaju sa obaveznim prezentompredikata u klauzi kada se izme|u wih i dopune implicira seman-ti~ka jedinica „da bude“. Toj grupi glagola, koji ukqu~uju u svoj po-tencijal fizi~ku ili psihi~ku spremnost ili nespremnost agensa zavr{ewe i prihvatawe kakve aktivnosti ili ukazuju na agensovu okre-nutost, usmerenost ka razli~itim potencijalnim, predstoje}im ak-tivnostima, po mi{qewu Vladislave Ruì} (2006: 189), pripadajuslede}i: stideti se, uzdràvati se, bojati se, odre}i se, primitise, teìti, opirati se, protiviti se, nadati se, u~iti, prihva-tati, odbiti, izbegavati, propustiti, zaboraviti, o~ekivati,pristati, navi}i se, uticati, ùdeti, ~eznuti, odugovla~iti,uìvati, insistirati, mrzeti, prili~iti, odlu~iti se, osmelitise, udesiti, dospeti i dr.

U glagole koji dobijaju dopunsku re~enicu s nemobilnim pre-zentom Milka Ivi} ubraja i brojne fazne ili modalne glagole (1970:44–48), koji ipak ne mogu biti predmet na{eg razmatrawa jer neozna~avaju kvalitativno razli~itu situaciju od one koja je ozna~enapredikatom klauze.


16 Pod nemobilnim prezentom Milka Ivi} podrazumeva prezentski oblik ko-ji nije mogu}e u dopunskoj funkciji zameniti odgovaraju}im konjugacionim oblici-ma za odre|ivawe pro{log odnosno budu}eg vremena (IVI] 1970: 43).

U ~etvrtu grupu spadaju glagoli poput obe}avati/obe}ati; za-ricati se/zare}i se; proricati; predvi|ati/predvideti; predose-}ati/predosetiti; o~ekivati; ~ekati; odlu~ivati/odlu~iti; pla-nirati i sl., koji se spajaju sa predikatskim aktantom u obliku fu-tura Ç ili prezenta. Komplementnim predikatima uz ove glagolskeizraze referi{e se o predstoje}im, izvesno ostvarivim akcijama sta~ke gledi{ta onih koji ih prognoziraju. Stoga glagoli iz navedenegrupe uvek ukazuju na realizaciju taksisa p o s t e r i o r n o s t i:

„Glagolski predikat planirati moè upravqati dopunskom kla-uzom sa predikatom u futuru ukoliko je uvode upitni vezni~kii iz-razi kako, gde, kakav, koliko itd., ali on upravqa i komplementizato-rom DA1 + prezent. U prvom slu~aju planirawe je specifikovano,odre|ena je referencijalnost jer upu}uje ili na odredi{te, ili nana~in realizacije planirane aktivnosti, wen kvalitet, kvantitet isl. (Planira kuda }e, kako }e putovati, koliko dugo }e biti na pu-tu), a u drugom slu~aju planirawe se ti~e celine, sveobuhvatno je,neodre|eno, neizvesno, {to se implicira izrazom <da bude> pred za-visnom klauzom (Planira da putuje; da kupi stan), pa je ta drugaupotreba bliska zna~ewu modalnog glagola nameravati“ (RU@I] 2006ÇÇ: 189).

Uz navedene glagole pri wihovoj koreferencijalnosti sa pre-dikatom klauze ~esto se koristi infinitiv (39, 40). Deverbativ ufunkciji predikatskog aktanta moè imati razli~it subjekat u odno-su na predikat (41):

(36) Svetski servis BBC … saop{tio je da u naredne dve godine planira:PRS.IPFV da otpusti: PRS.PFV oko 650 zaposlenih … (S media, 27. 01.2011).

(37) … ministarka Dragutinovi} planira: PRS.IPFV da }e dogodi-ne privredni rast iznositi: FUT.I.IPFV tri odsto … (Politika,02. 02. 2011).

(38) Obe}ao je: PRF.PFV da }e joj kupiti: FUT.I.PFV psa (Ilustro-vana politika, 27. 11. 2008).

(39) Obe}ao si: PRF.PFV prona}i: INF.PFV Draù (Blic, 25. 11. 2010).

(40) Ekscentri~na peva~ica uàsno se boji zlih duhova pa joj sva-ki hotel i mesta koja planira: PRS.IPFV posetiti: INF.PFV pro-verava grupa istraìva~a … (Bravo, 10. 10. 2010).

(41) Obe}avam: PRS.IPFV lep provod: VN.ACC.

(42) Erste planira: PRS.IPFV novu kupovinu: VN.ACC banke u Sr-biji (Blis, 10. 11. 2010).


Ukoliko su subjekti obeju situacija zajedni~ki, konstrukcijada + prezent moè se transformisati u infinitiv (43). Transfor-misawe konstrukcija valentnog taksisa u prostu re~enicu sa dever-bativom nema drugog ograni~ewa osim postojawa odgovaraju}e deri-virane jedinice u jeziku (43).

(43) … odlu~io sam: PRF.PFV da ne odga|am: PRS.IPFV ‰¢ odlu~iosam ne odga|ati/odlu~io sam da nema odga|awaŠ (Me{a Selimo-vi}, Dervi{ i smrt).

Vladislava Ruì} (2006) navodi da u navedenu grupu spada iglagol dogovoriti se:

(44) Dogovarali se: PRF.ÇPFV sa ocem da svoj i wegov deo imetkazavje{ta: PRS.PFV u vakuf (Vladilava Ruì} 2006/ Me{a Selimo-vi}).

(45) A on }e … re}i da su se on i Bela Herman dogovorili:PRF.PFV kako }e tog dana Bela da ~uva: FUT.I.IPFV i svoje krave(Vladilava Ruì} 2006/ Danilo Ki{).

U petu grupu spadaju glagoli kompleksne rekcije kojima se rea-lizuju govorni ~inovi tipa p o h v a l e, p o k u d e i o p t u ` be: hvali-ti/pohvaliti (koga za {ta); prigovarati/prigovoriti (kome {to);prebacivati/prebaciti (kome {to); prekorevati/prekoriti (koga za{ta); optuìvati/optuìti (koga u ~emu); àliti se/poàlitise (kome na {ta) i sl. Subjekti dveju predikacija u re~enicama saglagolima ovog tipa nisu identi~ni. Ukoliko se u predikatu klauzenalazi perfektivni glagol, ostvaruje se taksis a n t e r i o r n o s t i:

(46) Kom{ija me je optuìo: PRF.PFV da sam razbio: PRF.PFV

prozor.

Imperfektivni prezent u subordiniranom predikatu ukazuje nataksis s i m u l t a n o s t i — potpune, ako je glagol u upravnom predi-katu imperfektivan (47), i delimi~ne1, ako je perfektivan (48):

(47) Prigovaraju: PRS.IPFV nam nevernici da mi pravoslavni sve-{tenici verne ne samo opomiwemo: PRS.IPFV, nego da ih pla{imo:PRS.IPFV smr}u (W. sv. patrijarh Pavle, beseda/patrijarh-pavle.spc.rs).

(48) Opoziciju i deo civilnog sektora i medija \ukanovi} je optu-ìo: PRF.PFV da „iz neutoqive èqe za vla{}u, {tete: PRS.IPFV

nacionalnim interesima …“ (Politika, 06. 04. 2012).

Glagol prigovarati moè da se koristi i u zna~ewu ‘traìti’.Kada se on u tom zna~ewu na|e u upravnom predikatu, realizuje setaksis posteriornosti:


(49) @ivana mi prigovara: PRS.IPFV da joj kupim: PRS.PFV cipele(Danko Popovi}, Kwiga o Milutinu).

IV.2. Specijalizovani slu`beni taksisni glagoli

Poseban slu~aj realizacije valentnog (aktantnog) taksisa u srp-skom jeziku predstavqaju konstrukcije u kojima situacije R1 i R2 za-uzimaju valentne pozicije specijalizovanog „slu`benog“ taksisnogglagola. To su glagoli prethoditi (50–52), slediti/uslediti (53–54),pratiti/propratiti (55).

Specifi~nost konstrukcija sa navedenim glagolima u predika-tu sastoji se u tome {to konkretno taksisno zna~ewe u wima prenosiglagolska leksema koja realizuje gramati~ko zna~ewe predikata, dokpropozicijski argumenti tog predikata ozna~avaju situacije R1 i R2.Prete`no se u funkciji kondenzatora predikacije koja se moè raz-viti u posebnu klauzu javqaju deverbativi ili imenice sa impli-citno iskazanom predikacijom, kao i zamenice koje upu}uju na odgo-varaju}u predikativnu jedinicu.

Deverbativ koji imenuje situaciju R1 zauzima prvo valentnomesto u semanti~koj strukturi predikata — taksisnog glagola, dok sedeverbativi koji upu}uju na situaciju R2 nalaze na drugoj valentnojpoziciji tog predikata.

U semanti~koj strukturi glagola prethoditi deverbativ kojise odnosi na situaciju R2 ozna~en je oblikom dativa:

R1 — VN.NOM prethoditi R2 — VN.DAT

Konstrukcije sa glagolom prethoditi mogu se transformisatiu vremenske re~enice sa veznikom pre nego {to, koji ukazuje na tak-sis posteriornosti:

(50) Prodaji: VN.DAT NIS-a prethodi: PRS.IPFV procena: VN.NOM

vrednosti te kompanije ‰¢ Pre nego {to }e prodati NIS, proceni}e njego-vu vrednostŠ (Danas, 04. 08. 2008).

(51) Svirepom ubistvu: VN.DAT prethodila je: PRF.IPFV sva|a:VN.NOM izme|u dvojice mladi}a zbog novca i devojke ‰¢ Pre nego{to se desilo ubistvo, dvojica momaka su se posva|ala zbog novca idevojkeŠ (Politika, 31. 01. 2009).

(52) Sednici: VN.DAT komisije u petak prethodi}e: FUT.I.IPFV sa-stanak: VN.NOM kopredsednika i potkomisije ‰¢ Pre nego {to seodrì sednica komisije, bi}e odràn sastanak kopredsednika ipotkomisijeŠ (Glas javnosti, 01. 08. 2003).


Drugu valentnu poziciju taksisnog glagola slediti/uslediti,koja korelira sa situacijom R1, zauzima deverbativ u genitivu:

R1 — VN.NOM slediti/uslediti posle R2 — VN.GEN

Konstrukcije sa tim glagolom mogu se transformisati u vre-menske re~enice sa veznikom po{to.

(53) Posle izlo`be: VN.GEN u Kuli sledila je: PRF.IPFV i izlo-`ba: VN.NOM signalizma u Oxacima ‰¢ Po{to je zavr{ena izlo-`ba u Kuli, po~ela je izlo`ba u OxacimaŠ (Radomir Ma{i}, Sig-nalizam u Oxacima).

(54) Posle razgovora: VN.GEN Beograda i Pri{tine usledi}e:FUT.I.PFV novi (razgovori: VN.NOM) ‰¢ Po{to se zavr{e razgo-vori Beograda i Pri{tine, usledi}e novi (razgovori: VN.NOM)Š(Glas javnosti, 16. 10. 2003).

Konstrukcije sa glagolom pratiti mogu se transformisati uvremenske re~enice sa veznikom dok, koji ukazuje na taksis potpunesimultanosti (55).

Drugu valentnu poziciju taksisnog glagola pratiti/proprati-ti zauzima situacija R1 koja je ozna~ena deverbativom u akuzativu.

R1 — VN.NOM pratiti/propratiti R2 — NV.ASS

Konstrukcije sa specijalizovanim taksisnim glagolom prati-ti/propratiti retko se sre}u u srpskom jeziku.

(55) Izgradwa: VN.NOM zdawa … pratila je: PRF.IPFV burna do-ga|awa: VN.ACC na istorijskoj i politi~koj sceni Srbije po~et-kom 20. veka ‰¢ Zdawe su gradili dok su se na istorijskoj i poli-ti~koj sceni Srbije po~etka 20. veka de{avala burna doga|awaŠ(Proslava stogodi{wice polagawa kamena-temeqca za izgradwuDoma Narodne skup{tine//www.mail-archive.com).

Situacije R1 i R2 ozna~ene aktantima taksisnih glagola pretho-diti i slediti/uslediti mogu imati zajedni~ki subjekat, ali ~estoimaju i razli~ite subjekte. Situacije u funkciji predikatskih argu-menata taksisnog glagola pratiti uvek imaju razli~ite subjekte.

Konstrukcije sa taksisnim glagolima ~esto se sre}u u publici-sti~kom, poslovnom i nau~nom stilu. One se mogu oceniti kao pri-meri realizacije tzv. predikata vi{eg reda, tj. takvih predikata ~ijevalentne pozicije mogu popuwavati kondenzovane ili razvijene pro-pozicije. Takav pristup dopu{ta da se svi glagoli koji se mogu ja-vqati u funkciji predikata vi{eg reda ocene kao taksisni, npr.uzrokovati/prouzrokovati (56–57); proisticati/proiste}i (58) i


sl. Taksis u wima treba da se posmatra kao sekundarni odnos koji serealizuje na pozadini drugog — uzro~no-posledi~nog. U konstrukci-jama sa glagolom uzrokovati realizuje se sekundarni taksis posteri-ornosti, dok se u slu~aju glagola proisticati/proiste}i ostvarujesekundarni taksis anteriornosti:

(56) Slegawe: VN.NOM tla posle drmusawa uzrokovalo je:PRF.IPFV i ove pukotine: VN.ACC na na{im ku}ama ‰¢ Pre nego{to su nastale pukotine, slegalo se tloŠ (Politika, 28. 01. 2009).

(57) Nesta{ica: VN.NOM ìvotnih namirnica prouzrokovala je:PRF.PFV glad: VN.ACC ‰¢ Pre nego {to je nastala glad, nestale sunamirniceŠ … (Pad Beograda 1521. godine//sr.wikipedia.org).

(58) Iz komentara: VN.GEN jasno proisti~u: PRS.IPFV zablude:VN.NOM ‰¢ po{to su komentarisali, nastale su zabludeŠ.


TAKSIS U UKRAJINSKOM JEZIKU

Taksis u ukrajinskom jeziku

V. Taksisne konstrukcije

u ukrajinskom jeziku

Istraìvawe taksisnih konstrukcija u ukrajinskom jeziku uglav-nom se odvijalo u okviru {irih istraìvawa u oblasti kategorijetemporalnosti (BONDAR 1991, 1996; HRISTÇANÇNOVA 2004, 2005). Ka-tegorija taksisa bila je razmatrana sa aspekta teorije funkcionalnegramatike (BONDARKO 1987) kao funkcionalno-semanti~ko poqe kojeobuhvata jezi~ke jedinice morfolo{kog, sintaksi~kog i leksi~ko--semanti~kog nivoa koje ozna~avaju hronolo{ke odnose izme|u dvejuili vi{e situacija koje leè u osnovi propozicije sintaksi~ke kon-strukcije nezavisno od referentne ta~ke momenta govora. S obziromna ~iwenicu da se taksisni odnosi iskazuju ne samo u temporalnimkonstrukcijama ve} i u re~enicama sa logi~kim odnosima izme|u we-nih delova, istraìva~i su skrenuli pa`wu na razlike izme|u hro-notaksisa (taksis u uèm smislu re~i, prostorno-vremenska lokali-zacija) i logotaksisa, koji odslikava logi~ku povezanost situacija(BONDAR 1996: 69). U ovom radu pojmu logotaksis delimi~no odgova-ra termin sekundarni taksis, koji podrazumeva realizaciju taksi-snih odnosa u konstrukcijama koje su primarno zaduène za iskazi-vawe drugog tipa semanti~kih odnosa.

Semantika hronolo{kih odnosa u polipredikativnim konstruk-cijama ukrajinskog jezika bila je prou~avana u okviru istraìvawaformalno-konstruktivnih i logi~ko-semanti~kih odnosa u sistemusintaksi~kih jedinica (VIHOVANECÂ i dr. 1983; GORODENSÂKA 1991;GUÈVANÄK 1999; ZAGNÇTKO 2001, 2011), semantike i funkcija glagol-skih priloga (KOCÂ 1964) i predloga (VIHOVANECÂ 1980), iako tak-sisni odnosi kao takvi dosad nisu predstavqali predmet posebnogkompleksnog istraìvawa.

Izdvajaju}i diferencirani i nediferencirani taksis u ukra-jinskom jeziku, istraìva~i su, u skladu sa koncepcijom AleksandraBondarka (BONDARKO 1987: 239), teìli da razdvoje hronolo{ke od-nose u uèm smislu, tj. temporalne relacije me|u predikatima kojeozna~avaju kvalitativno razli~ite situacije, od pseudohronolo{kih,

kada su u konstrukciji formalno zastupqene dve situacije, a realnoje re~ o jednoj, jer se predikativne jedinice odnose na razli~iteaspekte iste radwe (BONDAR 1996: 68–89).

Izdvajawe zavisnog i nezavisnog taksisa u radovima ukrajinskihlingvista zasnovano je na opoziciji izme|u polipredikativnih kom-pleksa sa neaktualizovanim hronolo{kim odnosima anteriornosti,simultanosti i posteriornosti i konstrukcija u kojima su navedeniodnosi i formalno iskazani. Ukoliko se o hronolo{kom odnosu izme-|u situacija zakqu~uje na osnovu formalnih pokazateqa, u pitawu jezavisni taksis, a ukoliko se o temporalnom odnosu izme|u jedinicapolipredikativnog kompleksa zakqu~uje polaze}i od semanti~ke orga-nizacije iskaza, koja odslikava logi~ki redosled doga|aja u stvarno-sti, imamo nezavisni taksis (BONDARKO 1999: 98–99). U na{em istra-ìvawu, kao {to je bilo napomenuto u uvodnom delu (v. 0.2), tzv. neza-visni taksis se ne uzima u obzir jer se polazi od pretpostavke da jeregularnost i obaveznost formalnog pokazateqa osnovni preduslovizdvajawa odre|enog gramati~kog zna~ewa koje leì u osnovi odgova-raju}e kategorije.

U istraìvawima ukrajinskih taksisnih konstrukcija dosad ni-su izdvajani podtipovi u okviru tri osnovna taksisna zna~ewa — an-teriornosti, simultanosti i posteriornosti, {to predstavqa pose-ban izazov za daqe prou~avawe taksisnih odnosa.

Iako se istraìva~i pridràvaju mi{qewa da je glavna situa-cija lokalizator u odnosu na zavisnu, ipak za ozna~avawe hronolo-{kog redosleda kada zavisna situacija prethodi glavnoj koriste ter-min posteriornost, a odnos javqawa u vremenu glavne situacije prezavisne imenuju anteriorno{}u (BONDAR 1996: 68–89). Sa takvim pri-stupom moèmo da se ne sloìmo. Ako se glavni deo uzima kao loka-lizator, logi~ki je da pozicioniramo zavisni deo u odnosu na glav-ni, a ne obrnuto. U skladu sa op{tim zakonima spoznaje i konceptua-lizacije prostornih odnosa, objekat lokalizacije u prototipi~nojsituaciji profili{e se na pozadini lokalizatora pomo}u odre|enogorijentira, koji je formalno izraèn predlogom ili kakvim drugimgramati~kim sredstvom (PIPER 1983, 1987, 1997). Redosled re~i u re-~enici Vaza je na stolu (umesto Sto je ispod vaze) nije odre|en ko-munikativnom perspektivom re~enice ve} raspodelom funkcija iz-me|u lokalizatora i objekta lokalizacije. Sto u ovom primeru kaove}i, a samim tim i stabilniji objekat, predstavqa lokalizator u od-nosu na koji se profili{e objekat lokalizacije. Sli~na je situacijai kada je u pitawu raspodela funkcija lokalizatora i objekta loka-


lizacije izme|u glavne i zavisne situacije u polipredikativnom kom-pleksu. Glavna situacija postaje stabilni lokalizator, a zavisna —varijabilni objekat lokalizacije. Ukoliko radwa zavisne situacijeprethodi glavnoj — lokalizatoru, u pitawu je anteriornost, a ako za-visna situacija kao objekat lokalizacije sledi iza lokalizatora, re-alizuje se odnos posteriornosti, a ne obrnuto.

Kao {to je bilo napomenuto ranije (v. 0.1, 0.2), u ovom istraì-vawu polazimo od tuma~ewa taksisa koje pripada V. S. Hrakovskom,koji insistira na gramati~kim sredstvima markirawa temporalnelokalizacije (simultanosti/asimultanosti: anteriornosti/posteri-ornosti) jedne situacije P1 u odnosu na drugu situaciju P2. Pri ~emuse situacija P2, koja temporalno ne zavisi od bilo koje situacije Pn,uzima kao glavna (HRAKOVSKIÈ 2003: 37). S obzirom na markiranostbroja 1 semom primarnosti, odlu~ili smo se za ozna~avawe glavne si-tuacije kao P1 a zavisne P2, suprotno obeleàvawu situacija u rado-vima V. S. Hrakovskog.

Izuzev{i iz obuhvata taksisa tzv. nezavisni taksis u interpre-taciji A. V. Bondarka, V. S. Hrakovski izdvaja devet osnovnih tipovataksisnih odnosa, koje raspore|uje na skali taksisnih zna~ewa (HRA-

KOVSKIÈ 2003; MALÂÛKOV 2001). Polaze}i od te skale, sva taksisnazna~ewa koja se realizuju u ukrajinskom jeziku moèmo opisati pre-ma slede}im pokazateqima:

I. anteriornost (zavisna situacija R2 prethodi glavnoj situaciji R1):

(1) Pšslà togo àk poobšdav: PRET.PFV, všn povernuvsà: PRET.PFV

na robotu.‘Po{to je ru~ao, vratio se na posao.’

(2) Poobšdav{i: CONV.PFV, všn povernuvsà: PRET.PFV na robotu.‘Zavr{iv{i sa ru~kom, vratio se na posao.’

(3) Pšslà obšdu: VN.GEN všn povernuvsà: PRET.PFV na robotu.‘Posle ru~ka vratio se na posao.’

Ia) distalna anteriornost:

(4) êrez godinu: TAX.SPEC pšslà togo àk poobšdav: PRET.PFV, všnpovernuvsà: PRET.PFV na robotu.‘Sat vremena nakon {to je ru~ao, vratio se na posao.’

(5) êrez godinu: TAX.SPEC pšslà obšdu: VN.GEN všn povernuvsà:PRET.PFV na robotu.‘Sat vremena nakon ru~ka vratio se na posao.’

Taksis u ukrajinskom jeziku 173

Ib) kontaktna anteriornost:

(6) Àk tšlâki Všktor poobšdav: PRET.PFV, všn všdrazu `: TAX.SPEC

povernuvsà: PRET.PFV na robotu.‘îm je Viktor ru~ao, odmah se vratio na posao.’

(7) Všn povernuvsà: PRET.PFV na robotu všdrazu `: TAX.SPEC pšslà

obšdu: VN.GEN

‘Vratio se na posao odmah posle ru~ka.’

Iv) prekinuta anteriornost (glavna situacià R1 prekida zavi-snu situaciju R2):

(8) Tšlâki-no všn zasnuv: PRET.PFV, àk batâko rozbudiv: PRET.PFV

èogo.‘Tek {to je zaspao, kad ga otac probudi.’

II. simultanost (zavisna situacija R2 odvija se paralelno s glavnomsituacijom R1):

IIa) potpuna simultanost:

(9) Poki všn zasmagav: PRET.IPFV na berezš, sestra kupalasà:PRET.IPFV v morš.‘Dok se sun~ao na plaì, sestra se kupala u moru.’

(10) îtaä~i: CONV.IPFV, všn sluhav: PRET.IPFV muziku.‘îtaju}i slu{ao je muziku.’

(11) Mahnula: PRET.PFV èomu rukoä, kriknuv{i: CONV.PFV æosâpri câomu: TAX.SPEC.‘Mahnula mu je rukom, ne{to doviknuv{i pritom.’

(12) Za obšdom: VN.INSTR mi rozmovlàli: PRET.PFV pro polštiku.‘Za ru~kom pri~ali smo o politici.’

IIb) delimi~na simultanost1 (radwa zavisne situacije R2 slu-ì kao temporalni fon za glavnu situaciju R1, situacija R1 se loka-lizuje u okviru situacije R2):

(13) Poki všn spav: PRET.IPFV, na plà`š, sestra zrobila: PRET.PFV

z pšsku zamok.‘Dok je spavao na plaì, sestra je napravila od peska dvorac.’

(14) Uva`no pere~ituä~i: CONV.IPFV tekst, všn zrozumšv: PRET.PFV,v ~šm èogo pomilka.‘Pa`qivo ponovo ~itaju}i tekst, shvatio je gde je pogre{io.’


(15) Pšd ~as nav~annà: VN.GEN v unšversitetš všn poznaèomivsà:PRET.PFV zš svoóä maèbutnâoä druìnoä.‘Na studijama je upoznao svoju budu}u suprugu.’

IIv) delimi~na simultanost2 (radwa glavne situacije R1 slu-ì kao temporalni fon za zavisnu situaciju R2, situacija R2 lokali-zuje se u okviru situacije R1):

(16) Koli všn vernuvsà: PRET.PFV, vsš æe spali: PRET.IPFV.‘Kada se vratio, svi su jo{ spavali.’

III. posteriornost (zavisna situacià R2 sledi iza glavne situacije R1):

IIIa) neutralna posteriornost:

(17) Per{ nš` vièti: INF.PFV z kvartiri, glànula: PRET.PFV nasebe v dzerkalo.‘Pre nego {to }e iza}i iz stana, pogledala se u ogledalo.’

(18) Pered všd’òzdom: VN.GEN vona všdvšdala: PRET.PFV muzeèšstoršò mšsta.‘Pre odlaska posetila je muzej istorije grada.’

IIIb) posteriornost sa prekidom (situacija R2 prekida situa-ciju R1):

(19) Vona spala: PRET.IPFV, poki òò ne rozbudiv: PRET.PFV dzvšnok.‘Spavala je dok je nije probudilo zvono.’

IIIv) kontaktna posteriornost:

(20) Pered samim: TAX.SPEC vihodom: VN.INSTR na scenu všn takrozhvilävavsà: PRET.PFV, æo ne zmšg vikonati sonatu.‘Pred sam izlazak na scenu on se toliko uzrujao da nije mogao daodsvira sonatu.’

IIIg) distalna posteriornost:

(21) Všn priè{ov: PRET.PFV za godinu: TAX.SPEC do reóstracšò:VN.GEN na reès.‘Stigao je sat vremena pre registracije za let.’

S obzirom na navedeno, u ukrajinskom jeziku se realizuju istitipovi i podtipovi taksisnih odnosa, kao i u srpskom (v. I.1). U nave-denim primerima (1–21) taksisni odnos je realizovan u sli~nim tipo-vima konstrukcija, kao i u srpskom jeziku, tj. u zavisnosloènim re~e-nicama sa temporalnom klauzom (1, 4, 6, 8, 9, 13, 16, 17, 19), prostimre~enicama sa gerundima (2, 10, 11, 14), kao i konstrukcijama sa dever-


bativima (3, 5, 7, 12, 15, 18, 20, 21). Navedene konstrukcije, u kojima serealizuje taksisni odnos, veoma su sli~ne onim koje smo razmatrali usrpskom jeziku. Ipak, me|u wima postoje odre|ene razlike koje seogledaju u kori{}ewu razli~itih formalnih pokazateqa taksisnogodnosa — prvenstveno veznika i predloga. Razlike se odnose i na na-~in iskazivawa distalnosti. U ukrajinskom jeziku je obavezna upotre-ba predloga uz taksisni kvantifikator, koji duplira taksisno zna~e-we (up. za godinu do reóstracšò v. 21), dok je u srpskom jeziku uobi~aje-na upotreba taksisnog specifikatora bez predloga, ~ime se ukida po-menuta redundancija (sat pre dolaska). U daqem radu bi}e skrenutapa`wa na mawe ili ve}e razlike me|u taksisnim konstrukcijama uukrajinskom i srpskom jeziku gde god se za tim ukaè potreba.

Osim navedenih tipova konstrukcija, u daqem radu bi}e razmo-trene i re~enice u kojima je realizovan tzv. sekundarni i valentnitaksis. Pojmovima sekundarnog i valentnog taksisa posve}eno je do-sta pa`we u poglavqu o taksisu u srpskom jeziku.

Kao i u srpskom jeziku, valentni taksis u ukrajinskom jezikuprvenstveno se iskazuje u konstrukcijama sa specijalizovanim taksi-snim glagolima pereduvati, slšduvati, suprovodùvati i sl., ali zarazliku od srpskih glagola prethoditi i slediti, specijalizovanitaksisni glagoli pereduvati i slšduvati retko se koriste u ukrajin-skom jeziku:

(22) Povstannä: VN pereduvalo: PRET.IPVF pšdviæennà: VN po-datkšv.‘Ustanku je prethodilo pove}awe nameta.’

(23) Straèk: VN suprovodùvali: PRET.IPVF masovš protesti: VN.‘[trajk su propratili masovni protesti.’

(24) Za povstannàm: VN slšduvali: PRET.PVF are{ti: VN šnte-lšgencšò.‘Posle ustanka usledila su hap{ewa intelektualaca.’

Kada je re~ o onom tipu valentnog taksisa kada situacija R2predstavqa propozicionalni argument spoqnog predikata kojim jeozna~ena situacija R1, bi}e razmotrene samo one konstrukcije u koji-ma predikatske jedinice izraàvaju kvalitativno razli~ite situa-cije, tj. iz analize }e biti iskqu~ene konstrukcije sa modalnim, fa-znim i drugim glagolima koji ne ozna~avaju radwu, a opisuju odnosprema woj ili upu}uju na fazu wene realizacije, odnosno izvor in-formacije o potowoj. Zbog razloga koji su bili istaknuti ranije (v.poglavqe o srpskom taksisu I.1), smatramo da takve konstrukcije pri-padaju periferiji kategorije taksisa u ukrajinskom jeziku.


V.1. Struktura i paradigma glagolskih oblika


Taksis prema svojoj prirodi predstavqa deo ve}e funkcional-no-semanti~ke kategorije temporalnosti, ~iji centar u ukrajinskomjeziku ~ine glagolski oblici.

Glagol kao vrsta re~i realizuje svoju onomasiolo{ku prirodukroz dinami~ko obele`je. Dinami~nost koja se koncipira kao radwa,stawe ili proces izraàva se pomo}u razgranatog sistema oblika igramati~kih zna~ewa. Struktura glagolskog oblika u ukrajinskom je-ziku odre|ena je prefiksom, korenom, tvorbenim sufiksom, tematskim(gramati~kim) sufiksom, formantom, fleksijom i postfiksom, npr.na-tan-c’-uv-a-l-a-sà (na — prefiks, tan — koren, c’, uv — derivativ-ni sufiksi, a — tematski sufiks, l — formant, a — fleksija, sà —postfiks, na- + -sà — cirkumfiks). U strukturi ukrajinskog glagol-skog oblika korenska morfema je zaduèna za realizaciju onomasiolo-{kog zna~ewa dinami~ke osobine, tj. za realizaciju leksi~kog zna~e-wa, prefiks, sufiks i cirkumfiks (prefiks + postfiks) predstavqajumorfeme koje su zaduène za realizaciju derivativnog i morfolo{kogzna~ewa, dok formanti i fleksije realizuju samo relativno grama-ti~ko zna~ewe. Recimo, u glagolu na-tan-c-äv-a-l-a-sà (‘naplesalase’) sufiksi -c’- i -uv-//-uj- jesu derivativne prirode — upu}uju na vr-stu re~i i motivacionu osnovu, cirkumfiks na- + -sà realizuje tvor-beno-semanti~ko finalno-intenzivno zna~ewe, tj. ukazuje na ~iweni-cu da je subjekat dospeo u finalno stawe radwe usled wenog intenziv-nog obavqawa tokom duèg perioda. Morfema -uv-a- predstavqa slo-èni tematski sufiks, koji alternira u prezentu sa sloènim temat-skim sufiksima -uj-u-/-uj-e (tan-c’-uj-u-ä, tan-c’-uj-e-{), a u oblikuimperativa sa prostim tematskim sufiksom -uj-ä- (tan-c’-uj-ä-ä;tan-c’-uj-ä-mo). Relativno gramati~ko zna~ewe tako|e se moè reali-zovati pomo}u morfonolo{kih alternacija, npr. pšrnav — pšrnuv,ili akcenatskih alternacija, npr. nasipav prema nasipav.

Glagolski oblici u ukrajinskom jeziku prema strukturi mogu biti:sinteti~ki: roblä, robila, zroblä, robitimu;analiti~ki-dvo~lani: budu robiti, bula robila, robila b.

Analiti~ke glagolske oblike formiraju osnovni i pomo}ni gla-gol. U funkciji pomo}nog glagola moè se javiti glagol buti u pro-{lom ili budu}em vremenu; re~ca bi/b (rudiment paradigme aoristaglagola buti) i re~ca (ne)haè ‘neka’. Pomo}u glagola buti u oblikupro{log vremena nastaje pluskvamperfekat (buv znav), a od oblika


budu}eg vremena glagola buti analiti~ki oblici imperfektivnogfutura (budu znati). Re~ca bi/b obavezna je u strukturi oblika po-tencijala i kondicionala (znav bi; znati b), a pomo}u re~ce haè/ne-haè paradigma imperativa upotpuwuje se oblicima za 3. lice:

(25) Haè ~aban! — usš guknuli, — za otamana bude: IMP–3SG (PavloTi~ina).‘Neka ~obanin! — svi su povikali, — bude vo|a.’

Polazna paradigma li~no-vremenskih glagolskih oblika ukra-jinskih glagola obuhvata sinteti~ke oblike za prezent, futur svr{e-ni, prilog sada{wi, aktivni pridev sada{wi, infinitiv, perfekat,prilog pro{li, aktivni pridev pro{li, pasivni pridev pro{li, im-perativ, kao i analiti~ke — za uslovni na~in, futur nesvr{eni,pluskvamperfekat. Pojedini glagolski oblici mogu biti i sinte-ti~ki i analiti~ki, npr. futur nesvr{eni: robitimu prema budu ro-biti ili imperativ: robi prema haè robitâ. Svi glagolski obliciukrajinskog jezika mogu biti prikazani u slede}oj tabeli:

Sinteti~ki

oblici

Sinteti~ki

oblici:

primer

Analiti~ki

oblici

Analiti~ki

oblici:

primer

1 prezent NSV(PRS.IPFV)

sidù, sidi{,siditâ, sidimo,sidite, sidàtâ

14 uslovni na~inNSV/SV(POT/COND.IPFV/PFV)

NSV: sidšv bi,sidšla b, sidšlob, sidšli b;SV: sšv bi, sšlab, sšlo b, sšli b

NSV: buv bisidšv, bula bsidšla, bulo bsidšlo, buli bsidšli;

SV: buv bi sšv,bula b sšla, bulob sšlo, buli bsšli

2 futur SV(PRS./FUT.PFV)

sàdu, sàde{, sà-de, sàdemo, sàde-te, sàdutâ

15 imperativNSV/SV(IMP.IPFV/PFV)

NSV: (ne)haèsiditâ, (ne)haèsidàtâ;

SV: (ne)haè sàde,(ne)haè sàdutâ


3 imperativNSV/SV(IMP.IPFV/PFV)

NSV: sidi,sidšmo, sidštâ;

SV: sàdâ,sàdâmo, sàdâte

16 futur NSV(FUT.IPFV)

tip: budu sidšti,bude{ sidšti,bude sidšti,budemo sidšti,budutâ sidšti

4 glagolski prilogsada{wi NSV(CONV.IPFV)

sidà~i 17 pluskvamperfe-kat NSV/SV(PPRF.IPFV/PFV)

NSV: buv sidšv,bula sidšla, bulo

sidšlo, buli

sidšli

SV: buv sšv, bula

sšla, bulo sšlo,buli sšli

5 aktivni glagol-ski pridev pre-zenta NSV(PART.PRS.ACT)

sidà~iè

6 infinitivNSV/SV(INF.IPFV/PFV)

sidšti/ sšsti

7 preterit NSV/SV(PRET.IPFV/PFV)

NSV: sidšv,sidšla, sidšlo,sidšli;

SV: sšv, sšla,sšlo, sšli

8 glagolski prilogpro{li NSV/SV(CONV.PRET.IPFV/PFV)

NSV: sidšv{i

SV: sšv{i

9 aktivni glagol-ski pridev prete-rita NSV/SV(PART.PRET.ACT)

NSV: goršliè

(¢ pridev)

SV: posivšliè,posivšla,posivšle,posivšlš;

SV: prinšs{iè,prinšs{a,prinšs{e,prinšs{š


10 pasivni glagol-ski pridev pre-zenta NSV/SV(PART.PRS.PASS)

NSV: ne-ruh-om-iè (¢pridev)

SV: nevlovi-miè(¢ pridev)

11 pasivni glagol-ski pridev prete-rita NSV/SV(PART.PRET.PASSPRV/IPFV)

NSV: ko{eniè,ko{ena, ko{ene,ko{enš;

SV: zrobleniè,zroblena, zro-blene, zroblenš

12 bezli~ni glagol-ski oblici na-no, -to NSV/SV(IMPS.IPFV/PFV)

NSV: kazano,

SV: za~ineno,vbito

13 futur NSV(FUT.IPFV)

sidštimu,sidštime{,sidštime,sidštimemo,sidštemete,sidštimutâ

Kao {to sledi iz tabele, ve}ina glagolskih oblika u ukrajin-skom jeziku mogu biti kako perfektivni, tako i imperfektivni.Ograni~ewa vida postoje u futuru. Oblici perfektivnog prezenta uukrajinskom jeziku su funkcionalni oblici za budu}e vreme, dok zaimperfektivni futur postoje dve posebne paradigme — sinteti~ka(13) i analiti~ka (16). Glagolski prilozi, koji prototipi~no sluèza iskazivawe odnosa simultanosti radwi u glavnoj i zavisnoj situa-ciji (sidà~i), kao i radni glagolski pridev sada{wi (sidà~iè), mogubiti samo imperfektivni, dok radni glagolski pridev pro{li na-staje samo od perfektivnih osnova (posivšliè). Oblici radnog gla-golskog prideva pro{log koji su nastali od imperfektivnih osnovapre{li su u sferu funkcionisawa prideva (goršliè). Glagolski pri-lozi i trpni glagolski pridev pro{li (sidšv{i/sšv{i; robleniè/zro-bleniè), kao i bezli~ni glagolski oblici na -no, -to koji su nastaliod trpnih glagolskih prideva (kazano/za~ineno), mogu biti i perfek-tivni i imperfektivni, ali perfektivni oblici nisu obeleèni,dok su imperfektivni oblici (sluhav{i; no{eniè; govoreno) marki-rani semom ponavqanosti radwe tokom duèg perioda (govoreno, no-{eniè) ili su ograni~eni u pogledu svoje spojivosti (sluhav{i). Oni


se formiraju samo od pojedinih glagolskih osnova i funkcioni{u uodre|enim stilskim registrima. Pasivni glagolski prilozi sada-{wi funkcioni{u samo u sferi prideva.

Prototipi~ni glagolski oblici koji po kompleksu svojih gra-mati~kih zna~ewa odslikavaju specifi~nost glagola kao vrste re~ijesu PREZENTSKI OBLICI. Prezentski oblici li~nih glagolaimaju gramati~ko zna~ewe lica, vremena i na~ina. Tematska osnovaprezenta naj~e{}e sadrì tematski sufiks -e- (-ó) ili -i-(-ò), kojiuporedo sa tematskim sufiksom -u-(-ä-), -a-(-à-) sluì kao pokazateqdveju osnovnih konjugacija u ukrajinskom jeziku. Oblici prezentaimaju slede}u strukturu: derivacijska osnova + tematski sufiksprezenta + fleksija.

1. konjugacija 2. konjugacija

jednina mnoìna jednina mnoìna

1. l. pi{-u pi{-e-mo v~-u v~-i-mo

2. l. pi{-e-{ pi{-e-te v~-i-{ v~-i-te

3. l. pi{-e-ä pi{-u-tâ v~-i-tâ v~-a-tâ

Iako glagol buti spada u atematske, wegova paradigma prezen-ta-futura formalno pripada 1. konjugaciji sa morfonolo{kom al-ternacijom /t////d/: budu, bude{, bude, budemo, budete, budutâ.

Tematska osnova prezenta u ukrajinskom jeziku sluì za deri-virawe slede}ih oblika — futura svr{enog, imperativa, glagolskogpriloga sada{weg i radnog glagolskog prideva sada{weg.

U strukturi i m p e r a t i v n i h o b l i k a, pored tematske osno-ve prezenta, razlikuju se formant -è- ili -ä- u jednini, a u mnoìniformant -è- ili -š-, kao i fleksija u koju ulaze fleksivne morfemelica i broja, koje su posle formanta -è- identi~ne s prezentskim na-stavcima za 1. i 2. lice mnoìne (v. gore), dok posle formanta -š- u 2.licu mnoìne sledi nastavak -t’.

jednina mnoìna

1. l. ~ek-a-è-mo ka`-š-mostuk-n-š-mole`-š-mo

2. l. ~ek-a-è-ä- ka`-i-ästuk-n-i-äle`-i-ä

~ek-a-è-te ka`-š-tâstuk-n-š-tâle`-š-tâ


U 3. licu imperativa oblik je analiti~ki, {to zna~i da se gra-di pomo}u imperativne re~ce haè (nehaè) i oblika prezenta: haè (ne-haè) ~ekaó, nese, leìtâ; haè(nehaè) ~ekaätâ, nesutâ, leàtâ. Ana-liti~ki oblik imperativa 1. lica jednine izraàva potkategorijal-no zna~ewe optativnosti (èqnosti):

(26) Nehaè à znaä: IMP–1SG, æo nedurno ìv (VolodimirSamšèlenko).‘Neka znam da nisam uzalud ìveo.’

(27) Nehaè è vpadu: IMP–1SG à v ruku Gospoda, bo duè velikeÈogo miloserdà, a v ruku lädsâku nehaè à ne vpadu: IMP–1SG!(Bšblšà, 1 Hronški, gl. 21, 13, per. Çvana Ogšónka).‘Neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je milost wegova velika, a qu-dima da ne zapadnem u ruke!’

Optativna upotreba imperativa uobi~ajena je i za druge oblike:

(28) Rosti: IMP–2SG velikiè!‘Da si ìv i zdrav!’

(29) Budâmo!: IMP–1PL.‘@iveli!’

(30) Haè ìve: IMP–3SG Ukraina!‘Neka ìvi Ukrajina!’

Imperativni oblici atematskih glagola imaju posebnu promenu:

jednina mnoìna

1. l. — budâ-mo, daè-mo, i`-mo, povš`-mo

2. l. budâ, daè, ò`, povš` budâ-te, daè-te, i`-te, povš`-te

Ponekad u zna~ewu imperativa funkcioni{e indikativ u li~-novremenskom obliku futura — nesvr{enog i svr{enog:

(31) Ètime{: FUT.IPFV otak navprostecâ, na Verboviè hutšr, atodš — àk ho~, {làhom, a àk ho~ — navprostecâ … A àk ìviè bu-de{, dasi: FUT.PFV všstku … (Çvan Bagràniè).‘I}i }e{ ovako pre~icom prema sala{u Verbovi, a onda — ho}e{putem, ho}e{ pre~icom … Ako bude{ dobro — po{aqi vest.’

U ciqu izraàvawa kategori~nog pobu|ivawa u ukrajinskom jezi-ku uobi~ajena je upotreba infinitiva sa odgovaraju}om intonacijom:

(32) Mov~ati!‘Ti{ina!’


Oblici g l a g o l s k o g p r i l o g a s a d a { w e g (n e s v r { e n o g)imaju slede}u strukturu: derivacijska osnova + tematski sufiks pre-zenta + formant -~i. Strukturu glagolskog priloga nesvr{enog, kojiima zna~ewe simultanosti radwe ozna~ene wime s radwom ozna~enomglagolom u predikatu iste re~enice, zapravo ~ine osnova nesvr{enogglagola identi~na s prezentskim oblikom 3. lica mnoìne u paradig-mi istog glagola i formant -~i: pi{-u-~i, ~ita-ä-~i, le`-a-~i,sid-à-~i. Glagolski prilog sada{wi u ukrajinskom jeziku nema poka-zateqe za lice i broj s obzirom na nerealizovanost odgovaraju}ihmorfolo{kih zna~ewa u wemu.

Oblici r a d n o g (a k t i v n o g) g l a g o l s k o g p r i d e v a s a -d a { w e g imaju slede}u strukturu: derivacijska osnova + tematskisufiks prezenta + formant -~- + pridevska fleksija. U strukturi ob-lika radnog glagolskog prideva sada{weg, koji ima zna~ewa nosiocaosobine ozna~ene radwom, pored tematske osnove, razlikuju se osno-va nesvr{enog glagola identi~na s prezentskim oblikom 3. lica mno-ìne u paradigmi istog glagola, formant -~-, kao i nastavci kojisinteti{u zna~ewe roda, broja i padeà u jednini i sluè kao poka-zateq broja i padeà u mnoìni: ba`-a-ä-tâ — ba`-a-ä-~-iè,ba`-a-ä-~-a, ba`-a-ä-~-e, ba`-a-ä-~-š; sid-à-tâ — sid-à-~-iè,sid-à-~-a, sid-à-~-e, sid-à-~-š. Paradigma nastavaka glagolskog pride-va u ukrajinskom jeziku je slede}a:

mu{ki rod ènski rod sredwi rod mnoìna

-iè -a- -e -š

Formirawe radnog (aktivnog) glagolskog prideva sada{weg imamorfonolo{ko ograni~ewe — wegov oblik se ne derivira od glagolasa konsonantom /~/ u osnovi: kri~ati ‘vikati’; bur~ati ‘brundati’;piæati ‘pi{tati’ i sl. Nemogu}e je derivirati oblik radnog gla-golskog prideva sada{weg od povratnih glagola sa postfiksom -sà:posmšhatisà ‘sme{iti se’; vmivatisà ‘umivati se’ i sl. Zna~ewe no-sioca osobine koja je odre|ena radwom u ovom slu~aju se, kao i u srp-skom jeziku, izraàva opisno: toè, æo kri~itâ ‘onaj {to vi~e’; toè,æo bur~itâ ‘onaj {to brunda’; toè, æo piæitâ ‘onaj {to pi{ti’;toè, æo posmšhaótâsà ‘onaj {to se sme{i’ i sl. Sa sintaksi~kogaspekta takav na~in preno{ewa navedenog atributivnog obele`ja ti-pi~an je za ukrajinski jezik: lädina, æo dumaó ‘~ovek koji misli’;dšv~ina, æo ~e{e kosi ‘devojka koja ~e{qa kosu’ i sl.


Strukturu i n f i n i t i v a ~ine tematska osnova i formant saalomorfima -ti/-tâ. Formant -tâ je stilisti~ki obeleèn i ne moèse dodavati jednoslo`noj tematskoj osnovi na suglasnik, dok se for-mant -ti koristi bez ograni~ewa bilo kakve prirode: vez-ti, nes-ti,mi-ti/mi-tâ, pis-a-ti/pis-a-tâ; bud-uva-ti/bud-uva-tâ, rob-i-ti/rob-itâ, nos-i-ti/nos-i-tâ i sl. Tematska osnova infinitiva u ukra-jinskom jeziku sluì za derivirawe slede}ih oblika — perfekta, ne-svr{enog futura, pluskvamperfekta, uslovnog na~ina, glagolskog pri-loga svr{enog, radnog glagolskog prideva, pro{log i trpnog glagol-skog prideva, kao i bezli~nih glagolskih oblika na -no, -to.

Oblici p r o { l o g v r e m e n a (PRET) imaju slede}u strukturu:derivacijska osnova + tematski sufiks infinitiva + formant PRET +nastavak za rod. U strukturi oblika PRET, pored tematske osnove infi-nitiva, razlikuju se formant perfekta sa alomorfima -l-//-v-, kao i na-stavci koji sinteti{u zna~ewe roda i broja u jednini i sluè kao poka-zateq broja u mnoìni. Oblici PRET obrazuju slede}u paradigmu:


hod-i-v-ä hod-i-l-a hod-i-l-o hod-i-l-i

U ukrajinskom jeziku, za razliku od srpskog, paradigma roda umnoìni je krwa — zastupqena je samo jednim oblikom sa fleksijom-i (rob-i-l-i, pis-a-l-i), koja ima zna~ewe broja, dok su nastavci uperfektu jednine ili prezentu sinkreti~ni — ukazuju na rod i broj(u perfektu) ili na lice i broj (u prezentu).

Na semanti~kom nivou ukrajinskom preteritu mogu se izdvoji-ti dva tipa zna~ewa — perfekta i aorista. Zna~ewe perfekta je re-zultativno, tj. ono se izdvaja ako rezultat radwe ili procesa postojiza vreme govorne situacije:

(33) Ukraòna zberegla: PRET.PFV mšsce v desàtcš naèbšlâ{ih virob-nikšv stalš (Novini, 20. 07. 2010).‘Ukrajina je zadràla mesto me|u deset najve}ih proizvo|a~a ~elika.’

Zna~ewe aorista se beleì u situaciji kada rezultat radwe koja sedesila u pro{losti nije vi{e aktuelan u trenutku saop{tewa o woj:

(34) Priè{ov: PRET.PFV, poba~iv: PRET.PFV, zdolav: PRET.PFV.‘Do|oh, videh, pobedih.’

(35) Häsam zabrav dobro v mš{e~ok š podavsà: PRET.PFV do Bede-stanu … (Roman Çvani~uk, Malâvi).‘Hjusam je pokupio stvari u vre}u i krenu u Bedestan …’


Oblik p l u s k v a m p e r f e k t a (PPRF), koji prototipi~no iz-raàva radwu koja prethodi drugoj radwi, sastoji se od oblika PRETpomo}nog glagola buti (buv, bula, bulo, buli) i preterita osnovnogglagola:


buv-ä, hod-i-v-ä bul-a, hod-i-l-a bul-o, hod-i-l-o bul-i, hod-i-l-i

Paradigma prezenta-futura glagola buti (v. gore) zajedno sa in-finitivom nesvr{enog glagola sluì za gradwu analiti~kog oblikaf u t u r a n e s v r { e n o g (FUT.IPFV):

jednina mnoìna

1.l. budu pisati budemo pisati

2.l. bude{ pisati budete pisati

3.l. bude pisati budutâ pisati

Zavr{eci -mu, -me{, -me, -memo- mete, -mutâ, koji se dodaju pu-nom obliku infinitiva za gra|ewe sinteti~kog futura nesvr{enog,predstavqaju rudiment tematske osnove prezenta nekada{weg glago-la ëti (‘uzeti’), koja sada funkcioni{e kao formant u odnosu naoblik infinitiva.

jednina mnoìna

1.l. pisati-mu pisati-memo

2.l. pisati-me{ pisati-mete

3.l. pisati-me pisati-mutâ

Uslovn i n a ~ i n (COND) gradi se pomo}u oblika preterita(pluskvamperfekta, infinitiva) i uslovne re~ce b/bi, koja predsta-vqa rudiment aorisne paradigme glagola biti.


PRET hod-i-v-ä bi hod-i-l-a b hod-i-l-o b hod-i-l-i b

PPRF buv bi hodiv bula b hodila bulo b hodilo buli b hodili


Re~ca b/bi (b posle samoglasnika, bi posle suglasnika) moè se nala-ziti u prepoziciji i postpoziciji u odnosu na glagolski oblik — uzavisnosti od komunikativnih i modalnih uslova realizacije:

(36) Všn bi vernuvsà. ‘On bi se vratio.’

(37) Všn vernuvsà bi. ‘Vratio bi se on.’

(38) Vernuvsà bi všn. ‘Boqe bi bilo da se on vrati.’

U primerima (36–37) realizuje se komunikativna funkcija tvrd-we ili pretpostavke — uz odgovaraju}u intonaciju, a u posledwemprimeru (38) realizuje se optativna modalnost.

Oblici uslovnog na~ina formiraju analiti~ku paradigmu i re-alizuju semantiku kondicionala samo u sloènoj re~enici sa uslov-nom klauzom — kada ostvarewe jedne radwe zavisi od realizacijedruge koja joj prethodi. Uslovni na~in u ukrajinskom jeziku moè sekoristiti za izraàvawe nereferencijalne potencijalne ili ireal-ne radwe:

(39) Àkbi vi v~ilisâ: PRET.IPFV, tak, àk treba, to è mudršstâ bibula: COND.IPFV svoà (Taras [ev~enko).‘Da ste u~ili kako treba — bila bi i mudrost svoja.’

(40) Koli b à znav: PRET.IPFV pro muki lätš, / pro smšh š glum na~uìnš, / æo v mene budutâ ruki skutš / š v muri zamknenš pšsnš — / àpoproæavsà b: COND.PFV ho~ z toboä … (Oleksandr Olesâ).‘Kada bih slutio qutu muku, / taj smeh i prezir tu|ine / da }e mivezati ruke / i zaprti moje pesme u zidine / — bar bih se pozdravios tobom …’

Re~ca b(i) kao pokazateq uslovnog na~ina u bezli~noj konstruk-ciji moè se upotrebiti uz infinitiv:

(41) Znati b: COND.INF, æo všn povernetâsà, use b bulo:COND.PFV.PASS pšdgotovleno.‘Da sam ranije znao da }e se vratiti, sve bi bilo spremno.’

Iako uslovni na~in nema gramati~ko zna~ewe vremena u ukra-jinskom jeziku, oblici koji su nastali od pluskvamperfekta ukazujuna imaginarnu radwu koja prethodi u vremenu drugoj radwi u pro-{losti. Takva se radwa opisuje uprkos tome {to nije bila realizo-vana. Za takvu upotrebu pluskvamperfekta koristimo termin kontra-faktivna funkcija (FLEICHMAN 1989; PLUNGÀN 2004; POPOVI]

2012). Pritom pluskvamperfekat uvek ukazuje na kontrafaktivnostuslova:


(42) À zaè~ika zustršla: PRET.PFV, / dršmav všn na gorbku. / Bula bèogo spšèmala: COND.PPRF.PFV, / zozulà šzlàkala: PRET.PFV (Pa-vlo Ti~ina).‘Srela sam zeku, / dremao je na breùqku. / Skoro da sam ga uhvati-la, / ali ga je kukavica upla{ila.’

U ukrajinskom jeziku mogu}a je sintaksi~ka transformacijauslovnih konstrukcija:

(43) Àkbi à znala: PRET.IPFV pro ce ranš{e, nškoli b ne pš{la:COND.PFV tudi. ‰¢ Znaè: IMP–2SG à pro ce ranš{e, nškoli b nepš{la: COND.PFV tudi.Š‘Da sam to ranije znala, nikada ne bih tamo oti{la.’

Oblici 2. lica jednine imperativa u takvim transformima sazna~ewem uslovnosti mogu se spajati sa svim li~nim zamenicama:znaè všn pro ce ‘da je to znao’; znaè mi pro ce ‘da smo to znali’ itd.

Oblici g l a g o l s k o g p r i l o g a p r o { l o g (svr{enog inesv{enog — CONV.PRET.PFV/IPFV) imaju slede}u strukturu: deri-vacijska osnova + tematski sufiks infinitiva + formant perfekta+ formant -{i. Strukturu glagolskog priloga svr{enog, koji imazna~ewe anteriornosti ili simultanosti wime ozna~ene radwe u od-nosu na radwu ozna~enu glagolom u predikatu iste re~enice, ~ineosnova svr{enog glagola, koja je identi~na s oblikom perfekta mu-{kog roda u paradigmi istog glagola, i formant -{i: napis-a-v-{i,pro~it-a-v-{i , pole`-a-v-{i , všdsid-š-v-{i , prinšs-ä-{i ,všdvšz-ä-{i. Strukturu glagolskog priloga nesvr{enog, koji ima zna-~ewe simultanosti wime ozna~ene radwe s radwom ozna~enom glago-lom u predikatu iste re~enice, ~ine osnova nesvr{enog glagolaidenti~na s oblikom perfekta mu{kog roda u paradigmi istog glago-la i formant -{i: pis-a-v-{i, ~it-a-v-{i, le`-a-v-{i, sid-š-v-{i,nšs-ä-{i, všz-ä-{i.

Perfektivni glagolski prilog pro{li (CONV.PFV) neobele-èn je u odnosu na imperfektivni (CONV.PRET.IPFV), jer prototi-pi~no ukazuje na radwu koja prethodi radwi ozna~enoj predikatom:

(44) Povernuv{isâ: CONV.PRET.IPFV z roboti, vona vvšmknula:PRET.PFV televšzor.‘Vrativ{i se s posla, ona je upalila televizor.’

Svr{eni glagolski prilog moè ozna~avati i radwu koja je si-multana s radwom ozna~enom predikatom (45):


(45) Posmšhnuv{isâ: CONV.PRET.IPFV, blisnula: PRET.PFV

bšlimi zubami.‘Osmehnuv{i se, sinula je belim zubima.’

Imperfektivni glagolski prilog pro{li (CONV.PRET.IPFV)upotrebqava se retko: pis-a-v-{i, ~it-a-v-{i, le`-a-v-{i,sid-š-v-{i, nšs-ä-{i, všz-ä-{i. Ovaj oblik moè ozna~avati samo rad-wu simultanu radwi koja je ozna~ena glagolom u predikatu, pri ~emupredikat moè biti izraèn iskqu~ivo imperfektivnim oblikompro{log vremena:

(46) Všn ~itav: PRET.IPFV, leàv{i: CONV.PRET.IPFV na divanš.‘îtao je leè}i na kau~u.’

(47) Všn stognav: PRET.IPFV, nšs{i CONV.PRET.IPFV mš{ok.‘Huktao je nose}i vre}u.’

I m p e r f e k t i v n i g l a g o l s k i p r i l o g u ukrajinskom je-ziku moè biti izraèn oblikom prezenta (u ve}ini slu~ajeva) iliperfekta (re|e). Imperfektivni glagolski prilog sada{wi(CONV.IPFV), budu}i tvorbeno i morfolo{ki neobeleèn, spaja sesa svim glagolskim oblicima u predikatu:

(48) Gulàä~i: CONV.IPFV, vona sluhaó: PRS.IPFV muziku.‘[etaju}i, ona slu{a muziku.’

(49) Gulàä~i: CONV.IPFV, vona sluhala: PRET.IPFV muziku.‘[etaju}i, ona je slu{ala muziku.’

(50) Gulàä~i: CONV.IPFV, vona posluhala: PRET.PFV muziku.‘[etaju}i, ona je malo slu{ala muziku.’

(51) Gulàä~i: CONV.IPFV, vona sluhatime: FUT.IPFV muziku.‘[etaju}i, ona }e slu{ati muziku.’

(52) Gulàä~i: CONV.IPFV, vona posluhaó: FUT.PFV muziku.‘[etaju}i, ona }e malo slu{ati muziku.’

Oblik imperfektivnog glagolskog priloga moè se spajati sa-mo sa predikatom u obliku imperfektivnog preterita:

(53) Gulàv{i: CONV.PRET.IPFV, vona sluhala: PRET.IPFV muziku.‘Dok je {etala (dosl. {etav{i), ona je slu{ala muziku.’

P e r f e k t i v n i g l a g o l s k i p r i l o g (CONV.PFV) spaja sesa svim oblicima indikativa glagola u predikatu:

(54) Pogulàv{i: CONV.PFV, vona sluhaó: PRS.IPFV muziku.‘Pro{etav{i, ona slu{a muziku.’


(55) Pogulàv{i: CONV.PFV, vona sluhala: PRET.IPFV muziku.‘Pro{etav{i, ona je slu{ala muziku.’

(56) Pogulàv{i: CONV.PFV, vona posluhala: PRET.PFV muziku.‘Pro{etav{i, ona je malo slu{ala muziku.’

(57) Pogulàv{i: CONV.PFV, vona sluhatime: FUT.IPFV muziku.‘Pro{etav{i, ona }e slu{ati muziku.’

(58) Pogulàv{i: CONV.PFV, vona posluhaó: FUT.PFV muziku.’Pro{etav{i, ona }e malo slu{ati muziku.’

Iz navedenog sledi da se kod ukrajinskih glagolskih priloganeutrali{e pokazateq gramati~kog vremena, dok gramati~ko zna~ewevida nagla{ava temporalnu lokalizovanost (simultanost ili poste-riornost) zavisne situacije, koja je izraèna glagolskim prilogom, uodnosu na glavnu, koja je izraèna predikatom.

Oblici r a d n o g g l a g o l s k o g p r i d e v a p r o { l o g(PTCP.ACT.PRET) imaju slede}u strukturu: derivacijska osnova +tematski sufiks infinitiva + formant -l- + pridevska fleksija. Ustrukturi oblika radnog glagolskog prideva pro{log, koji se gradidodavawem formanta -l-, razlikuje se tematski sufiks infinitiva-š-, kao i nastavci koji sinteti{u zna~ewe roda, broja i padeà u jed-nini i sluè kao pokazateq broja i padeà u mnoìni: posiv-š-l-iè(posiv-š-l-a, posiv-š-l-e, posiv-š-l-š) ‘osedeo’; za~erstv-š-l-iè ‘onajkoji je izgubio sveìnu, bajat’; vigor-š-l-iè ‘izbledeo’. Prilikomformirawa radnog glagolskog prideva pro{log od osnove infiniti-va sa formantom -n- i sufiksom -u-, oni se izostavqaju, a formant -l-se dodaje na derivacijsku osnovu: zòvk-n-u-ti — zòvk-l-iè ‘poù-teo’; zamerz-n-u-ti — zamerz-l-iè ‘promrzao’; vgruz-n-u-ti —vgruz-l-iè ‘ogrezao’.

Radni glagolski pridevi pro{li koji su nastali od imperfek-tivnih glagolskih osnova, izgubiv{i glagolsku semantiku, funkcio-ni{u kao pridevi: merz-l-iè ‘smrznut’; gorš-l-iè ‘zagoreo’.

Oblici radnog glagolskog prideva pro{log imaju u pojedinimslu~ajevima slede}u strukturu: formantska osnova perfekta mu{kogroda jednine + formant -{- + pridevska fleksija: peremšg —peremšg-{-iè (peremšg-{-a, peremšg-{-e, meremšg-{-š) ‘pobedio’; bu-v— bu-v{-iè ‘bio’.

Oblici trpnog glagolskog prideva u ukrajinskom jeziku moguimati samo zna~ewe pro{log vremena i imaju slede}u strukturu: de-rivacijska osnova + tematski sufiks infinitiva + formant -n-, -t-+ pridevska fleksija ili derivacijska osnova + formant -en- + pri-


devska fleksija. Izbor formanta je morfonolo{ki uslovqen. Trpniglagolski pridev se gradi formantom -n- od infinitivnih osnovaprelaznih glagola sa tematskim sufiksom na -a-: napis-a-ti — na-pis-a-n-iè ‘napisan’; zšbr-a-ti — zšbr-a-n-iè ‘sakupqen’; pro~i-tat-a-ti — pro~it-a-n-iè ‘pro~itan’; mšr-à-ti — mšr-à-n-iè ‘izme-ren’; prisk-a-ti — prisk-a-n-iè ‘prskan’; perepoàs-a-ti — pere-poàs-a-n-iè ‘potpasan’; uìvati — uì-v-a-n-iè ‘upotrebqavan’;{i-ti — {i-t-iè ‘{iven’, grš-ti — grš-t-iè ‘grejan’, zà-ti —zà-t-iè ‘stisnut’, molo-ti — molo-t-iè ‘mla}en, mleven’; du-ti— du-t-iè ‘naduvan’, ster-ti — ster-t-iè ‘izbrisan’.

T r p n i g l a g o l s k i p r i d e v i p r e z e n t a u ukrajinskom je-ziku zastupqeni su pojedinim oblicima sa formantom -m-, naj~e{}euz negaciju: nevlovi-m-iè ‘neuhvatqiv’; nevmoli-m-iè ‘neumoqiv’;nepripusti-m-iè ‘neshvatqiv’; nedopusti-m-iè ‘nedopustiv’; nepro-sti-m-iè ‘neoprostiv’.

Na taj na~in svi oblici glagolskog prideva formiraju u ukra-jinskom jeziku jedinstvenu vidsko-vremensku paradigmu, koja se mo-è pregledno predstaviti pomo}u slede}e tabele:

vremenska

lokalizovanost

aktivno

stawe

pasivno

stawe

PFV IPFV PFV IPFV

prezent sivšä-~-ièstoà-~-iè

preterit posivš-l-ièzamerz-l-ièviršs-{-iè

napisa-n-ièz{i-t-ièzrobl-en-iè

pisa-n-iè{i-t-ièrobl-en-iè

S obzirom na ~iwenicu da se zna~ewe vremena kod ukrajinskihglagolskih prideva prakti~no neutrali{e i lako se transponuje udrugi temporalni plan pomo}u vremenskih oblika kopulativnog gla-gola (tvšr napisaniè, tvšr buv napisaniè, tvšr bude napisaniè), zna-~ewe vida kod glagolskog prideva predstavqa wegov jedini kategori-jalni glagolski pokazateq. Glagolski pridev u atributivnoj funkci-ji ne korelira sa momentom govora, ve} sa drugom radwom, {to ukazu-je na prisustvo taksisnog zna~ewa u wemu. Glagolski pridev radni,koji se retko sre}e u ukrajinskom jeziku, funkcioni{e kao pokaza-teq simultanosti radwe koju on iskazuje i druge radwe koja je sadr-àna u predikatu (59):


(59) Zasihaä~e: PTCP.ACT.IPFV derevo ~ornšlo: PRET.IPFV nadrš~koä.‘Drvo koje se su{ilo tamno se ocrtavalo nad vodom.’

Oblici glagolskog prideva pro{log koji su nastali od perfek-tivnih osnova mogu izraàvati odnos anteriornosti, kada situacijakoja je ozna~ena glagolskim pridevom prethodi situaciji koja je iz-raèna glagolom u predikatu (60–61) ili simultanosti (62):

(60) Všn legko napisav: PRET.PFV zadumaniè PTCP.PASS.PFV tvšr.‘On je lako napisao zami{qeno delo.’

(61) Zadubšlš: PTCP.ACT.PFV palâcš ne sluhalisà: PRET.IPFV.‘Smrznuti prsti nisu se pomerali.’

(62) î spodivavsà vin, æo všncem èogo starostš stane: FUT.PFV

bilâ, nepogasniè, æodnà no{eniè: PTCP.PASS.IPFV æodnàzdavlävaniè: PTCP.PASS.IPFV u sobi (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Zar je mogao o~ekivati da }e wegovu starost krunisati bol,neugasiv, svakodnevno no{en i svakodnevno potiskivan.’

Sve izloèno navodi na zakqu~ak da glagolski pridev u atribu-tivnoj funkciji, uporedo sa glagolskim prilogom, spada u osnovnepokazateqe taksisa u prostoj re~enici koja je uslo`wena dopunskimpredikativnim planom.

Pasivni glagolski pridev PTCP.PASS.PRET javqa se kao gla-golski oblik u pasivnim konstrukcijama. Paradigma pasiva sa gla-golskim pridevom u ukrajinskom jeziku sastoji se od pomo}nog glago-la buti u obliku perfekta ili futura (u prezentu se pomo}ni glagolizostavqa — upravo prema tom pokazatequ se i prepoznaje zna~ewekoje korelira sa sada{wim vremenom), u indikativu, imperativu ilipotencijalu/kondicionalu: PRS — robota zakšn~ena ‘posao je zavr-{en’; PRET — robota bula zakšn~ena ‘posao je zavr{en’; FUT — ro-bota bude zakšn~ena ‘posao }e biti zavr{en’; COND — robota bulabi zakšn~ena ‘posao bi bio zavr{en’; IMP — haè robota bude za-kšn~ena ‘neka se posao zavr{i’; ili pomo}u modalnog glagola sa zna-~ewem obaveznosti — robota musitâ buti zakšn~ena ‘posao mora bi-ti zavr{en’ itd.

Drugi tip paradigme pasiva je zastupqen vidsko-vremenskimglagolskim oblikom u pasivu: PRS — hata buduótâsà ’ku}a se zida’;PRET — hata buduvalasâ ‘ku}a se zidala’; FUT — hata buduvati-metâsà / bude buduvatisà ‘ku}a }e se zidati’; COND — hata bi budu-valasà ‘ku}a bi se zidala’; IMP — haè hata buduótâsà ‘neka se ku}azida’.


Kao {to sledi iz navedenih primera, izme|u refleksivnih gla-golskih oblika i analiti~kih pasivnih konstrukcija sa glagolskimpridevima postoji vidska korelacija — pasivni glagolski oblici na-sà grade se prete`no od imperfektivnih glagola, dok se pasivniglagolski pridevi formiraju uglavnom od perfektivnih: robota vi-konuótâsà ‘posao se radi’, ali robota vikonana ‘posao je ura|en’.

Pasivne konstrukcije u ukrajinskom jeziku ~esto se javqaju kaobezli~ne. Najrasprostraweniji na~in preno{ewa bezli~nog pasivnogzna~ewa u ukrajinskom jeziku predstavqaju pasivni glagolski oblicina -no, -to. Oni su nastali kao oblici za sredwi rod pasivnih glagol-skih prideva. Nasuprot oblicima glagolskih prideva, bezli~ni gla-golski oblici, poput prelaznih glagola, ~uvaju rekciju: robotu viko-nano; hatu zbudovano. Ovi glagolski oblici su nastali od osnova pre-laznih glagola prete`no SV i pritom nisu izgubili zna~ewe tranzi-tivnosti, za razliku od ostalih pasivnih glagolskih oblika.

Bezli~ni glagolski oblici na -no, -to pokatkad nastaju i odimperfektivnih osnova. U tom slu~aju oni ozna~avaju radwu koja se~esto ponavqala tokom duèg perioda (iterativnu trajnu):

(63) Eksperiment neodnorazovo povtorävano: IMPS.IPFV.‘Eksperiment su vi{e puta ponavqali.’

(64) Èogo katovano: IMPS.IPFV.‘Wega su mu~ili.’

V.2. Relativni glagolski oblici

u taksisnim konstrukcijama

Glagolski oblici u ukrajinskom jeziku mogu imati referenci-jalnu i relativnu upotrebu, tj. mogu ozna~avati situaciju koja kore-lira sa vremenom govorne situacije ili s drugom situacijom koja seuzima kao referentna ta~ka, a koja se ne podudara na vremenskoj ska-li s momentom govora. Ukoliko glagolski oblik odre|uje radwu pre-ma drugoj referentnoj ta~ki u odnosu na vreme govorne situacije, onspada u relativne vremenske oblike. Relativna upotreba je tipi~naza prezent i futur u ukrajinskom jeziku (RUSANOVSKIÈ 1986: 93–97;VIHOVANECÂ, GORODENSÂKA 2004: 255–256). Za ukrajinski pluskvam-perfekat takva upotreba je jedina mogu}a.

P l u s k v a m p e r f e k a t u ukrajinskom jeziku ozna~ava radwukoja prethodi drugoj radwi u pro{losti (VIHOVANECÂ, GORODENSÂKA

2004: 253) ili radwu koja je iscrpqena pre momenta govora (RUSA-

NOVSKIÈ 1986: 94). Nedavna istraìvawa pokazuju da je ovaj prete-ritalni oblik podjednako ~est kako u razgovornom stilu, tako i u pu-


blicisti~kom, kwièvnoumetni~kom, nau~nom, sa tendencijom poja-vqivawa u jeziku pravnih i sl. dokumenata (ZAGNITKO 1996; KRI@A-

NIVSÂKA 2001; TARANENKO 2006).Oblik pluskvamperfekta u ukrajinskom jeziku je morfolo{ki

sloèn — sastoji se od perfekta glagola buti u kopulativnoj funk-ciji i perfekta punozna~nog glagola (nekada{weg glagolskog pride-va na -lã): buv robiv, bula robila, bulo robilo, buli robili. S obzi-rom na ~iwenicu da je ukrajinski perfekat, sli~no ostalim isto~no-slovenskim jezicima, izgubio pomo}ni glagol jasno je da je krwi ob-lik ukrajinskog pluskvamperfekta uslovqen krwim perfektom.

Ukrajinski pluskvamperfekat moè imati i paradigmu uslov-nog na~ina (buv bi pš{ov, bula b pš{la, bulo b pš{lo, buli b pš{li).Ostvaruju}i se tako u kondicionalnim re~enicama, pluskvamperfe-kat u obliku uslovnog na~ina ukazuje na radwu koja prethodi drugojradwi, ali na irealnom planu, koji predstavqa neku vrstu alterna-tivne stvarnosti:

(65) Oè, àkbi à bula znala: PPRF. IPFV, / Æo pšdu všd mami, / Bulabi à ne sadila: PPRF. IPFV.COND / Ro`š pšd všknami. / A bula biposadila PPRF.PFV.COND / Tri gorodi ruti (Ukr. nar. pesma).‘Da sam znala da }u oti}i od majke, ne bih sadila ruè pod prozo-rima, a zasadila bih tri ba{te rutom.’

Pluskvamperfekat (nesvr{eni i svr{eni) u ukrajinskom jezikuprete`no se sre}e u sloènoj re~enici, uz svr{eni preteritalni ob-lik u wenom drugom predikativnom delu:

(66) Koli všn tam pšslà odnoò moóò dopovšdš po~av buv: PPRF.PFV

rozvoditi àkusâ svoä a¤štku, èomu všdobrali: PRF.PFV golos …(Zinovšè Kni{, Dalekiè pricšl).‘Kada je on tamo posle jednog mog govora po~eo da razglaba sa ne-kom svojom propagandom, oduzeli su mu re~.’

(67) Menš buli dali: PPRF.PFV poranenogo, æobi perevšz:PRF.IPFV do bezpe~nogo mšscà.‘Meni su bili dali rawenika da ga prebacim na bezbednije mesto.’

(68) Htosâ šz tovaristva hotšv buv: PPRF.IPFV èogo prognati zšstola, ale všn, opam’àtav{isà, znovu zšrvavsà: PRF.PFV è po~avkru`làti ponad làmpoä (Lesà Ukraònka, Metelik).‘Neko iz dru{tva hteo je da ga protera od stola, ali on se, do{av-{i sebi, ponovo vinuo gore i po~eo da kruì nad lampom.’

Kada se javqa u zavisnosloènoj re~enici, pluskvamperfekatse u ukrajinskom jeziku ~e{}e sre}e u relativnoj ili izjavnoj klauzi,a re|e u vremenskoj ili nekoj drugoj. U relativnoj klauzi on ozna~ava


radwu koja prethodi radwi u glavnoj re~enici ako je izraèn svr{e-nim oblikom. U tom slu~aju pluskvamperfekat realizuje u ukrajin-skom jeziku taksis anteriornosti (69). Posredi su zavisnosloènere~enice sa zavisnom prisupstantivnom klauzom, koja pripada peri-feriji taksisnih konstrukcija sa finitnim oblicima:

(69) Luka{ … znahoditâ: PRS.IPFV verbovu sopšlku, æo buv kinuv:PPRF.PFV, bere òò do ruk š ède po bšlšè galàvš do berezi (LesàUkraònka, Lšsova pšsnà).‘Luka{ … nalazi vrbovu frulu, koju je bio bacio, uzima je u ruke iide preko bele livade u pravcu breze.’

Poput pluskvamperfekta u srpskom jeziku, ovaj oblik u ukra-jinskom jeziku, osim taksisne funkcije, vr{i funkciju ozna~avawarezultata situacije koji je bio relevantan u pro{losti, kao i nizdrugih funkcija koje proisti~u iz odvojenosti temporalne zone ozna-~ene pluskvamperfektom od govorne situacije. Pluskvamperfekat mo-è da udaqava situaciju koju ozna~ava u odnosu na vremenski plansada{wosti ako je posmatra~ sme{ten u semanti~ku zonu govorne si-tuacije. Ukoliko je posmatra~ prenet u trenutak referentne ta~ke upro{losti, pluskvamperfekat se koristi za bliè prikazivawe se-manti~ke zone koja se naslawa na zonu pro{losti, ali nema dodirnihta~aka sa sada{wo{}u. Pluskvamperfekat vr{i niz diskursnih funk-cija — sluì za obeleàvawe novog topika ili digresije. U oba nave-dena slu~aja u osnovi leì funkcija svojevrsne retrospektivne aktu-alizacije, koja je zasnovana na izme{tawu posmatra~a iz sada{wostiu pro{lost, ~ime se postiè fokusirawe pa`we na semanti~ku zonukoja je blià perfektu. Posebnu pa`wu privla~i funkcija pluskvam-perfekta u kondicionalnim konstrukcijama ukrajinskog jezika, kojusmo odredili kao kontrafaktivnu.

Pluskvamperfekat moè realizovati primarni i sekundarnitaksis. Kao i u srpskom jeziku, u ukrajinskim konstrukcijama s ne-profilisanim taksisnim veznikom koli ‘kada’ realizacija primar-nog taksisnog odnosa (anteriornosti/posteriornosti) zavisi od me-sta pluskvamperfekta u re~enici — ako se on javqa u zavisnoj klau-zi, realizuje se odnos prekinute anteriornosti (70), a ako je u glav-noj re~enici, ostvaruje se odnos posteriornosti sa prekidom glavnesituacije (71), kada zavisna situacija sledi iza glavne, prekidaju}ipotowu:

— anteriornost:

(70) Praga, Všlâna, Moskva, Lâvšv, Ostršg — oce etapi stupnevogopo{irennà drukarstva na slov’ànsâkiè shšd; š koli cä stupnevšstâ


hotšla bula: PPRF.IPFV ominuti Moskva, to, àk znaómo, òè cezovsšm ne vdalosà: PRF.PFV, š per{iè moskovsâkiè drukar, ÇvanHvedorovi~, musiv opustiti ršdnu zemlä, àk ¼óretik½ (ÇvanOgšónko, Çstoršà ukraònsâkogo drukarstva).‘Prag, Vilna, Moskva, Lavov, Ostrih — to su etape postepenog {i-rewa {tamparstva na slovenski istok i kada je tu postepenost hte-la da zaobi|e Moskva, to joj nije, kao {to znamo, po{lo za rukom iprvi moskovski {tampar Ivan Fedorov je morao da napusti domo-vinu kao „jeretik“.’

— posteriornost :

(71) Bšlka vè hotšla bula: PPRF.IPFV shopitisà z ùrbi lapkamiza golšvku, koli ce nadletšv: PRF.PFV òò dobriè priàtelâ-kruk(Lesà Hrapliva, Kalinoviè listo~ok).‘Veverica je taman htela da se uhvati od tuge za glavu, kad u tomtrenutku proleti wen dobar prijateq — gavran.’

U primeru (70) realizovan je odnos anteriornosti — zavisna si-tuacija, koja je ozna~ena oblikom pluskvamperfekta, prethodi glavnoj,koja dolazi vremenski kasnije i prekida zavisnu situaciju. U primeru(71) situacija je suprotna, veznik koli ukazuje na odnos posteriorno-sti kada zavisna situacija prekida glavnu, ozna~enu pluskvamperfek-tom. Uo~qivo je da se u oba primera koristi oblik imperfektivnogpluskvamperfekta, koji se u srpskom jeziku izuzetno retko javqa.

Na hronolo{ki sled situacija ukazuje pluskvamperfekat i unaporednosloènim re~enicama, gde ozna~ava radwu koja je vremen-ski prethodila situaciji iskazanoj preteritom u funkciji predika-ta druge re~enice:

(72) A u~nš Èogo zgolodnšli buli: PPRF.PFV, š stali: PRF.PFV zri-vati kolossà ta òsti (Bšblšà, Matvšè 12).'A u~enici wegovi ogladneli behu, i po~e{e trgati klasje i jesti.'

Anteriornost se iskazuje pluskvamperfektom i u relativnoj kla-uzi. U konstrukcijama sa prisupstantivnom klauzom pluskvamperfe-kat je obavezno perfektivan, jer ukazuje na to da je radwa u relativ-noj klauzi prethodila radwi upravne re~enice, koja je prete`no is-kazana perfektivnim oblikom (73):

(73) Zvinna, àk vivirka, Miroslava {vidko vidràpalasâ: PRF.PFV

nazad na toè val, z àkogo bula vpala: PPRF.PFV, i vidtam ogolosila:PRF.PFV cilomu strilecâkomu tovaristvu svoä prigodu i pomi~,àkoò diznala vid Maksima (Çvan Franko, Zahar Berkut).‘Spretna poput veverice, Miroslava se brzo uspentrala nazad naonu zidinu s koje be{e pala i odatle je ispri~ala celom streqa~-


kom dru{tvu o svom doìvqaju, kao i o pomo}i koja joj je stigla odMaksima.’

Ukoliko je predikat upravne re~enice iskazan prezentom, {tose re|e sre}e, pluskvamperfekat ukazuje na veliku vremensku distan-cu izme|u glavne i zavisne situacije, realizuju}i taksisni odnosdistalne anteriornosti i istovremeno funkcioni{u}i kao davno-pro{lo vreme (74). U takvim re~enicama obi~no se javqa leksi~kikvantifikator, koji isti~e temporalnu distancu:

(74) Osâ uè è Kirilo doìvaó: PRS.IPFV svogo všku: TEMP.QU-

ANT v tomu samomu lšsš, v àkomu, kaù `, všn š svšt oto buv poba~iv:PPRF.PFV (Oleksandr Katrenko, Lšsoviè dšd).‘Eto ve} i Kirilo zavr{ava svoj vek u istoj onoj {umi u kojoj on,kaèm vam, i svet be{e ugledao.’

U relativnoj klauzi zavisnosloène re~enice ukrajinski plu-skvamperfekat se moè javiti i u nesvr{enom obliku, fokusiraju}ipa`wu na ozna~enu situaciju sa perspektive posmatra~a koji se iz-me{ta u pro{lost. U tom slu~aju pluskvamperfekat kao relativniglagolski oblik moè realizovati sekundarni taksis delimi~ne si-multanosti, kada pluskvamperfektom ozna~ena zavisna situacijapredstavqa temporalni fon na ~ijoj se pozadini odvija glavna (75):

(75) [va~ka {arponuv pravoä rukoä do ki{enš, a Ku{nšršv sin,æo stoàv buv: PPRF.IPFV pšd velikim, visà~im kagancem, pogasiv:PRF.PFV svštlo (Georgšè Kosinka, Polštika).‘[va~ka potegnu rukom prema xepu, a Ku{wirov sin, koji je stajaoispod vise}e uqane lampe, utuli svetlo.’

To {to vremenska zona pluskvamperfekta ne doseè do govornesituacije, uslovqava jo{ jednu funkciju ovog oblika — iskazivaweprekinute pro{losti. Zna~ewe prekinute pro{losti tipi~no je zapluskvamperfekat u ukrajinskim naporednosloènim re~enicama sarealizovanim poredbeno-suprotnim odnosom. Imperfektivni iliperfektivni pluskvamperfekat se sme{ta u prvi deo takvih re~eni-ca koji prethodi adverzativnom vezniku. U drugom delu konstrukcijenalazi se preteritalni oblik, koji je po pravilu perfektivan(76–77), a re|e imperfektivan — sa odgovaraju}om semantikom pro-mene stawa (78):

(76) À v~epivsà odnoä rukoä v batâkovš {tani, drugoä za {apku šhotšv buv: PPRF.IPFV skazati svoó šm’à, ta golosu ne stalo:PRF.PFV (Oleksandr Dovènko, Za~arovana Desna).‘Ja sam zgrabio jednom rukom o~eve pantalone, drugom kapu i hte-doh da kaèm svoje ime, ali sam ostao bez glasa.’


(77) âp~ik uè po~av buv: PPRF.PFV oburävatisâ na lštunšv, ale

tut èogo perebiv: PRF.PFV Suprun (Mikola Hvilâoviè, Maèbutnš{ahtarš).‘âp~ik taman be{e po~eo da se buni protiv avijati~ara, ali ga utom prekide Suprun.’

(78) Ostap — sper{u buv poveselšv: PPRF.PFV takiè balaku~iè, ta-kiè æiriè, — Moträ àluó, kolo teæi laskaviè; a dali — vse hmur-ni{av: PRF.IPFV ta è hmurni{av (Panas Mirniè, Hšba revutâ voli,àk àsla povnš).‘Ostap se prvo bio razvedrio: postade tako pri~qiv, tako iskren— prema Motrji je neàn, s ta{tom obazriv; a onda je postajao svetmurniji i tmurniji.’

U svakom slu~aju, uprkos mi{qewu pojedinih istraìva~a (SI-

ÎNAVA 2002: 70, 71) da pluskvamperfekat u srpskom i ukrajinskomjeziku vi{e ne vr{i taksisnu funkciju preuzimaju}i na sebe drugefunkcije, moèmo da tvrdimo, polaze}i od navedenih primera, da jeiskazivawe anteriornosti, posteriornosti i nepotpune simultano-sti u konstrukcijama sa primarnim i sekundarnim taksisom tipi~nokako za srpski (v. Ç.2), tako i za ukrajinski pluskvamperfekat.

P r e z e n t NSV u ukrajinskom jeziku ~esto se koristi u funkci-ji narativnog ili istorijskog prezenta. Konstrukcije koje sadrè ne-koliko oblika istorijskog prezenta upu}uju na radwe povezane op-{tim hronolo{kim okvirima jedne situacije koja pripada planu pro-{losti (79–80). Oblici imperfektivnog prezenta ozna~avaju simulta-nost dveju povezanih radwi. Kada je takva simultanost potpuna, pove-zane radwe ~esto prekida tre}a, koja se neo~ekivano javqa u vremenu:

(79) V nedšlä vve~orš: TEMP.SPEC sidù: PRS.IPFV š dumaä:PRS.IPFV, àk vièti z situacšò, koli raptom dzvonitâ: PRS.IPFV

telefon.‘U nedequ uve~e sedim i razmi{qam kako da se izvu~em iz situa-cije kad iznenada zvoni telefon.’

Ako oblici imperfektivnog prezenta ozna~avaju delimi~nu si-multanost radwi, u istorijskom prezentu radwa koja se de{ava natemporalnoj pozadini druge odlikuje se semom iznenadnosti:

(80) Çdu: PRS.IPFV à v~ora: TEMP.SPEC vuliceä š zustrš~aä:PRS.IPFV svoä davnä znaèomu.‘Idem ja ju~e ulicom i sretnem svoju staru poznanicu.’

Ukoliko pak situacija ozna~ena prezentom NSV korelira s pla-nom budu}nosti, onda ~esto u vremenu prethodi drugoj situaciji, ko-


ja je izraèna oblikom perfektivnog ili imperfektivnog futura(81–82):

(81) Za godinu: TEMP.SPEC dilšàns ru{aó: PRS.IPFV š znikne:PRS.PFV òò mile, mile lice, moè è nadovgo (Oksana Çvanenko, Ma-ršà).‘Za sat vremena ko~ija kre}e i nesta}e weno drago, drago lice, mo-`da i zadugo.’

(82) Prezident Ukraòni Všktor Äæenko všdbuvaó: PRS.IPFV sâo-godnš: TEMP.SPEC do Davosa ([veècaršà), de protàgom dvoh dnšvbratime: FUT.IPFV u~astâ u Vsesvštnâomu ekonomš~nomu forumš(Ukraònsâke radšo, 28. 01. 2005, 11: 13).‘Predsednik Ukrajine V. Ju{~enko putuje danas u Davos ([vajcar-ska), gde }e tokom naredna dva dana u~estvovati u radu Svetskogekonomskog foruma.’

U ovim konstrukcijama kao dopunski temporalni marker po pra-vilu se javqa adverbijal, koji u~vr{}uje relaciju izme|u situacijaozna~enih prezentom i budu}nosti, koja se zbog upotrebe oblika pre-zenta doìvqava kao ne{to sasvim blisko, semanti~ki je izjedna~e-na s pretpo~etnom fazom realizacije radwe.

F u t u r SV (perfektivni prezent = futur), funkcioni{u}i utemporalnim zonama sada{wosti ili pro{losti ukazuje na radwe,stawa ili procese koji se regularno ponavqaju. Ovaj oblik razvijanavedena zna~ewa uz prisustvo u istoj konstrukciji imperfektivnogpreterita ili prezenta (istorijskog, narativnog) i ozna~ava poveza-nost radwi u okviru hronolo{kih okvira jedne situacije (83). Takvarealizacija svr{enog futura obi~no je propra}ena semom neposred-nog percipirawa, posmatrawa situacije, koja se mewa iz trenutka utrenutak, a rastavni veznik koji se ponavqa to …, to (‘~as … ~as’)poja~ava vidsku neutralizaciju. Perfektivni oblici ozna~avaju svo-jevrsne pauze izme|u radwi, koje povezuju razli~ite faze percipira-ne situacije (ZAGNÇTKO 1996: 237). U ovom slu~aju moèmo govoritio funkcionisawu perfektivnog futura kao semanti~kog imperfekta:

(83) Lšs æe dršmaó: PRS.IPFV … a z sinšm nebom vè æosâ dšótâsà:PRS.IPFV: vono to zblšdne: FUT.PFV, na~e všd àhu, to spalahne:FUT.PFV sàèvom, nemov od radoæšv (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Ho(Ranok u lšsš)).‘[uma jo{ drema … a s plavim nebom se ve} ne{to doga|a: ono ~asprebledi kao od uàsa, ~as sevne blistaju}i, kao od radosti.’

Navedenu konstrukciju moèmo transponovati i u plan pro-{losti:


‘[uma je jo{ dremala … a s plavim nebom se ve} ne{to doga|alo:ono gubi{e boju kao od uàsa i seva{e blistaju}i kao od sre}e.’

(84) Raz na všknš, u pansâkomu budinku, / patlatiè Cucik spo~ivav:PRET.IPFV; / to làè: PRS.PFV na bo~ok, to dogori na spinku / abona lapu mordu klav: PRET.IPFV (Leonšd Glšbov, Cucik).‘Jednom se na prozoru, u gospodskoj ku}i, ~upavi Cucik odmara{e:~as bi se izvalio na stranu, ~as na le|a ili bi na {apu spu{taowu{kicu.’

U posledwem primeru perfektivni futur u ukrajinskoj kon-strukciji upotrebqen je za ozna~avawe ponavqanih situacija u pro-{losti za koje u srpskom jeziku koristimo oblik potencijala.

Temporalni kvantifikator — re~ca àk — upotrebqena uz per-fektivni futur ozna~ava neo~ekivanost javqawa radwe na pozadiniglavne situacije koja pripada planu pro{losti, ~ime realizuje semuiznenadnosti pojavqivawa u vremenu:

(85) A vovk nalàkavsà: PRET.PFV / Ta àk sko~itâ FUT.PFV … (Ste-pan Rudansâkiè, Preslšv’à).‘A vuk se upla{i i sko~i iznebuha.’

Upotreba re~ce bulo/buvalo (‘doga|alo se’) uz perfektivni fu-tur nagla{ava temporalnu transpoziciju iz plana budu}nosti u planpro{losti i do~arava narativnu modalnost. Perfektivni futur tomprilikom gubi svoju vidsku semu, koja u ovom slu~aju ne ukazuje nasvr{enost situacije, ve} na vremensko pretho|ewe jedne situacijedrugoj:

(86) Àk ditinoä, buvalo: TEMP.QUANT, / upadu: FUT.PFV, sobš naliho, / to ho~ v serce bšlâ dohodiv: PRET.IPFV, / à sobš vstavala:PRET.IPFV tiho (Lesà Ukraònka, Àk ditinoä, buvalo …).‘Kada bih nekad kao dete pala, ustajala bih bez re~i, mada bi se odbola stezalo srce.’

Kao {to sledi iz navedenih primera i wihovih prevoda (84,86), ukrajinskom svr{enom futuru, kojim se ozna~ava ponavqawe si-tuacija u pro{losti, odgovara srpski potencijal.

F u t u r NSV moè dobiti preteritalno zna~ewe u narativnommodusu, kada funkcioni{e kao istorijski futur:

(87) Pšslà takoò vtrati všn {ukatime: FUT.IPFV sobš vtšhi, ale neznaède: FUT.PFV òò.‘Posle takvog gubitka on }e traìti utehu, ali je ne}e prona}i.’

U taksisnim konstrukcijama takva temporalna transpozicija uka-zuje na ~iwenicu regularne uzajamne uslovqenosti situacija, od ko-


jih jedna, koja je sadràna u zavisnoj klauzi, kauzira drugu, ozna~enupredikatom upravne re~enice:

(88) … š ceè spšv zav`di: TEMP.QUANT zgaduvatimetâsà:FUT.IPFV Oleksandrš, koli òè stavatime: FUT.IPFV va`ko …(Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… i tog pevawa Aleksandra bi se uvek setila kad god bi joj posta-lo te{ko.’

Oblici p r e t e r i t a SV ponekad se koriste u zna~ewu futura,ozna~avaju}i pretpostavqenu, nepoèqnu radwu koja bi mogla usle-diti neposredno posle druge radwe koja, tako|e korelira sa seman-ti~kom zonom budu}nosti:

(89) Àkæo všn vznaó: PRS.PRET, propala: PRET.PFV moà golšvonâka!‘Ako on sazna, ode mi glava!’

Kao {to vidimo, transponovanom preteritu u ukrajinskom jezikuu toj funkciji u srpskom jeziku odgovara transponovani aorist, kojise vezuje za plan budu}nosti. Navedena konstrukcija (89) odlikuje sesna`nim ekspresivnim nabojem, koji je vezan za kauzativnu semu.

U uslovnim konstrukcijama oblik perfektivnog preterita mo-è funkcionisati u zna~ewu svr{enog futura. Takva transpozicijaje tipi~na za gnomsku upotrebu glagola, sluì za ozna~avawe regu-larnosti povezanih situacija koje ne koreliraju sa odre|enim vre-menskim periodom:

(90) Pansâka laska do poroga — a poršg perestupiv: PRET.PFV, to

vè lasku utrativ: PRET.PFV ‰¢ a àk poršg perestupi{: FUT.PFV,to vè lasku utrati{: FUT.PFVŠ (Matvšè Nomis 1993, 94).‘Gospodska milost samo do praga, a ~im si pre{ao preko praga, imilost si izgubio ‰¢ ~im pre|e{ preko praga — gubi{ milostŠ.’

Ako perfektivni preterit ne ozna~ava referencijalnu radwu,koristi se u relativnoj funkciji — naj~e{}e za ozna~avawe simulta-nosti situacija pri gnomskoj upotrebi glagola (91–92). Tom prili-kom u prvom planu je funkcija uop{tavawa:

(91) Ne znav: PRET.PFV, ta è zabuv: PRET.PFV ‰¢ ne znaä~i, zabuvŠ(Matvšè Nomis 1993, 286).‘Nisam znao, pa sam zaboravio ‰¢ ne znaju}i, zaboravio samŠ.’

(92) Buv: PRET.PFV u Rimš ta è papi ne ba~iv: PRET.PFV / Buv{i:CONV.IPFV v Rimš papi ne vidšti: INF.IPFV (Isto, 307).‘Bio je u Rimu, a papu nije video.’ / ‘Budu}i u Rimu, papu nije vi-deo.’


VI. Primarni taksis i sredstva wegove realizacije

VI.1. Taksis anteriornosti

U slu~aju anteriornosti sintaksi~ki zavisni taksisni deo (ne-finitni ili finitni) ozna~ava situaciju R2, koja je anteriorno ori-jentisana u odnosu na situaciju R1, koja je ozna~ena sintaksi~ki ne-zavisnim finitnim glagolskim oblikom. U ukrajinskom jeziku tak-sis anteriornosti moè se realizovati u zavisnosloènim re~eni-cama, prostim re~enicama sa gerundima i glagolskim pridevima, kaoi u konstrukcijama s deverbativima.

VI.1.1. Taksisne zavisnosloène re~enice

Primarni taksisni odnos prototipi~no se realizuje u zavisno-sloènim re~enicama s vremenskom klauzom koja sadrì v e z n i k e,vezni~ke re~i ili vezni~ke izraze koji mogu istovremeno da realizu-ju nekoliko tipova taksisnih zna~ewa, i to:

a) anteriornosti/simultanosti/posteriornosti — koli ‘kad(a)’;àk ‘kad(a)’;

b) anteriornosti/simultanosti — všdkoli ‘otkad’; všdtodš àk‘od tog vremena kad’; z tih pšr àk ‘od tog doba kad’; z togo ~asu àk ‘odtog vremena kad’, z togo momentu àk ‘od tog trenutka kad’ i sl.

S obzirom na taksisnu polifunkcionalnost, navedeni veznicispadaju u grupu nespecifikovanih ili n e p r o f i l i s a n i h taksi-snih sredstava, jer ne koreliraju sa odre|enim tipom taksisnih od-nosa, ve} dobijaju konkretno taksisno tuma~ewe s osloncem na odre-|enu kombinaciju vidskih i vremenskih karakteristika glagola uupravnoj re~enici i zavisnoj klauzi, kao i uz pomo} leksi~kih spe-cifikatora taksisnog odnosa.

Veznici koji realizuju samo jedno taksisno zna~ewe predsta-vqaju specifikovane ili profilisane pokazateqe taksisnih odnosa.U p r o f i l i s a n e v e z n i k e a n t e r i o r n o s t i u ukrajinskom je-ziku spadaju:

1) veznik neutralne anteriornosti — pšslà togo àk ‘po{to’,‘nakon {to’;

2) markeri neposredne kontaktne anteriornosti — æoèno ‘~im’;tšlâki ‘samo’; ledâ ‘jedva’; ledve ‘jedva’; li{ ‘tek {to’; àk tšlâki‘samo {to’; koli tšlâki ‘tek {to’; tšlâki li{ ‘samo {to’; tšlâki-no‘tek {to’; tšlâki æo ‘samo {to’.


3) pokazateqi prekinute anteriornosti — tšlâki …, àk ‘tek{to … kad’; tšlâki æo …, àk ‘samo {to … kad’; tšlâki no …, àk ‘sa-mo {to … kad’; ledve …, àk ‘jedva … kad’ i sl.

Prema obliku, veznici anteriornosti mogu biti:1) prosti (od jedne re~i) veznici i vezni~ke re~i: koli, àk,

všdkoli, tšlâki, ledâ, li{;2) sloèni: pšslà togo àk; z tih pšr àk; z togo momentu àk; z to-

go ~asu àk; àk tšlâki; tšlâki li{; tšlâki æo; všdtodš àk.3) ra{~laweni, koji pripadaju razli~itim delovima sloène

sintaksi~ke konstrukcije: tšlâki …, àk; tšlâki æo …, àk; tšlâki no…, àk; ledve …, àk.

Ukoliko prosti i sloèni veznici (1, 2) funkcioni{u u zavi-snosloènim re~enicama sa klauzom koja se odnosi kako na upravnure~enicu u celini, tako i na wen odre|eni ~lan koji se tom klauzomobja{wava, posledwi tip (3) sluì kao pokazateq posebnog tipa za-visnosloène re~enice, koja se u ukrajinisti~koj lingvistici defi-ni{e kao re~enica sa uzajamno subordiniranim delovima (ÊREDNI-

ÊNKO 1959: 136; ZAGNÇTKO 2001: 363). Oba dela takve konstrukcijeuzajamno se determini{u, jer svaki od delova ra{~lawenog veznikavr{i funkciju upu}ivawa na taksisni odnos: jedan ozna~ava anteri-ornost, a drugi, posteriornost:

(1) Tšlâki æo voni obšgnuli: PRET.PFV goru, àk pered nimi bli-snula: PRET.PFV temnaà hvilà mutnogo stavka … (Panas Mirniè,Povšà).’îm su zaobi{li brdo, pred wima je sinuo mra~ni talas mutnogribwaka.’

Ukoliko se sloìmo s mi{qewem lingvista koji razmatrajukonstrukcije poput primera (1) kao zavisnosloène re~enice sa uza-jamno subordiniranim delovima, u navedenoj re~enici (1) istovre-meno se realizuje anteriornost i posteriornost. Ako veznik tšlâkiæo (‘samo {to’) ukazuje na kontaktnu anteriornost, zavisna situaci-ja R2, ozna~ena delom koji sadrì taj veznik, prethodi u vremenuglavnoj R1. U slu~aju da se po|e od veznika àk, zavisna situacija R2 seiskazuje klauzom sa tim veznikom i sledi u vremenu iza glavne situa-cije R1.

Ipak, putem transformisawa navedene konstrukcije (1) moèmoda odstranimo dvozna~nost te vrste:

(2) Tšlâki voni obšgnuli: PRET.PFV goru, pered nimi blisnula:PRET.PFV temnaà hvilà mutnogo stavka …


‘îm su zaobi{li brdo, pred wima je bqesnuo mra~ni talas mutnogribwaka …’

(3) *Voni obšgnuli: PRET.PFV goru, àk pered nimi blisnula:PRET.PFV temnaà hvilà mutnogo stavka …’Oni su zaobi{li brdo kad je pred wima bqesnuo mra~ni talasmutnog ribwaka …’

Drugi transform (3), sa uklowenim prvim delom vezni~ke grupe,agramati~an je, {to svedo~i o obaveznosti veznika tšlâki æo (‘samo{to’) i fakultativnosti veznika àk (‘kad(a)’), koji prakti~no predsta-vqa korelativnu re~cu u okviru upravne re~enice. U ovom slu~ajure~ca àk upotrebqena je sa ciqem ja~awa efekta neo~ekivane promenesituacija. Ozna~avawe neo~ekivanosti po~etka situacije je ina~e ti-pi~no za ukrajinsku re~cu àk, koja realizuje to zna~ewe ispred glagolau obliku temporalno transponovanog perfektivnog futura:

(4) Durenâ vzàv ta è porosà vipustiv, a te porosà àk pobšìtâ:FUT.PFV u ršv, ne uderàlosâ pokotilosâ š vbilosâ (Narodna kazkaPro durnà).‘Budala uzme i pusti prase, kad ti to prase potr~i u rov, pa se nezadrì, stropo{ta se, pokotrqa i ubi.’

Polaze}i od navedenog, ra{~lawene veznike tšlâki … àk;tšlâki æo … àk; tšlâki no … àk; ledve … àk razmatra}emo kao spojeveveznika tšlâki (‘samo’), ledve (‘jedva’), tšlâki æo (‘samo {to’),tšlâki no (‘~im’) u funkciji pokazateqa kontaktne anteriornosti ikorelativne re~ce àk kao markera neo~ekivanosti promene situacija.

Admirativnu modalnost, vezanu za iznenadnost nove neo~ekiva-ne situacije, u ukrajinskom jeziku realizuje i re~ca koli (‘kad’) kadase javqa u prostoj re~enici. Uz re~cu koli moè stajati i re~ca àk,koja, kao {to je bilo napomenuto, vr{i funkciju isticawa:

(5) Koli àk visko~atâ: FUT.PFV z dvoru dvš sobaki! (Çvan Ne-~uè-Levicâkiè, Vštrogon).‘Kad ti isko~e iz dvori{ta dva psa!’

Re~ca koli (‘kad’) moè vr{iti funkciju pokazateqa admira-tivnosti samostalno, kada se javqa uz glagol (prete`no percepcije) uobliku perfektivnog preterita ili imperfektivnog prezenta (up.6–7):

(6) Koli ba~itâ: PRS.IPFV — opuskaótâsà nad nim veli~eznièptah … (Narodna kazka Pro bšdnogo parubka š Marka bagatogo).‘Kad vidi — spu{ta se nad wim ogromna ptica …’


(7) Koli zustrš~aó: PRS.IPFV svogo naèbli`~ogo rodi~a — veliko-go, duògo, zlogo vovka (Narodna kazka Àk sobaka gospodarà sobšznaè{ov).‘Kad iznenada sretne svog najblièg ro|aka — velikog, sna`nog,zlog vuka.’

U toj upotrebi re~ca koli komutativna je i sa re~com a` (‘kadodjednom’):

(8) A` lädeè spštkav: PRET.PFV (Vasilâ Stefanik, Doroga).‘Kad odjednom ugleda qude.’

Razlika izme|u admirativnih re~ci àk, koli i a` sastoji se utome da prva regularno realizuje svoje zna~ewe uz oblik 3. lica per-fektivnog futura (v. 4), dok re~ce koli i a` iskazuju tu vrstu mo-dalnosti kada stoje uz glagole sa semantikom percepcije u oblikuimperfektivnog prezenta (7) ili perfektivnog preterita (8).

U konstrukcijama sa predikatima u obliku imperfektivnog pre-zenta veznik koli (‘kad(a)’) moè ozna~avati delimi~nu simultanost(glavna situacija nastupa kao fon za zavisnu) istovremeno izraàva-ju}i zna~ewe admirativnosti:

(9) Ce vse opovšdaó: PRS.IPFV Grigor~uk, koli obidva gospodaršlšnâki, perestupaä~i stup za stupom, šdutâ: PRS.IPFV do hati(Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Sve to prepri~ava Hrihor~uk kad eto — oba doma}ina polako, no-gu pred nogu, ulaze u ku}u.’

(10) Idu: PRS.IPFV, znaóte, o~eretom, koli ~uä: PRS.IPFV, æosâ so-pe! (Ostap Vi{nà, Dikiè kaban abo vepr).‘Idem tako, znate, kroz trsku, kad ~ujem — ne{to huk}e.’

Kao {to sledi iz navedenih primera i wihovih prevoda na srp-ski jezik (9–10), zna~ewe admirativnosti ispoqava i srpski veznikkad(a) samostalno ili uz re~cu, kao i re~ca kad (4–8), koja nastupakao ekvivalent ukrajinskih re~ci koli, àk, a`.

VI.1.1.1. Vezni~ko-korelativni

i zameni~ko-korelativni kompleksi

Ako u zavisnosloènim temporalnim konstrukcijama zavisnaklauza prethodi upravnoj re~enici, sa veznicima koli (‘kad(a)’) i àk(‘kad(a)’) koreliraju pokazne re~ce to, tak ili zameni~ki prilozitodš (‘tad(a)’), všdtodš (‘otad(a)’), a sa veznikom všdkoli (‘otkad(a)’)— adverbijal všdtodš (‘otad(a)’). Veznici i wihovi korelati formi-


raju vezni~ko-korelativni ili zameni~ko-korelativni kompleks, ko-ji sluì kao pokazateq odgovaraju}eg tipa zavisnosloène re~enice:

(11) Batâko Ulànin buv lšsnik, a koli všn pš{ov: PRET.PFV nafront, to lšsnikom stala: PRET.PFV mati (Oleksandr Don~enko,Lšsni~iha).‘Uqanin otac je bio {umar, a kad je oti{ao u rat, wena majka po-stade {umar.’

(12) Ç tšlâki: TAX.SPEC koli vsà kšmnata do samoò stelš, a` ~erezodkritš v škna na vulicä, zapovnilasâ : PRET .PFV

¼Çnternacšonalom½ …, todš Gorobenko zrozumšv: PRET.PFV, æospisok mobšlšzovanih vi~erpano š v tomu spisku Kostà Gorobenkanema … (Boris Antonenko-Davidovi~, Smertâ).‘I tek kad se cela soba do samog plafona, kroz prozor koji je biootvoren na ulicu, ispuni „Internacionalom“ …, onda Horobenkoshvati da je spisak mobilisanih iscrpqen i u tom spisku KostjaHorobenka nema …’

(13) Àk umru: FUT.PFV, to pohovaète: FUT.PFV / Mene na mogilš(Taras [ev~enko, Zapovšt).‘Kad umrem, sahranite me na brdu.’

(14) Nu vè teper, àk tšlâki nasmšläsà, tak š pšdšèdu: FUT.PFV èspitaä: FUT.PFV use … (Marko Vov~ok, Proèdisvšt).‘E, pa sad, ~im se ohrabrim, pri}i }u i pita}u o svemu …’

(15) Mi pšdemo: FUT.PFV todš, àk vi pšdete FUT.PFV.‘Mi }emo oti}i tada kada vi budete oti{li.’

(16) Všdkoli nav~ilisà: PRET.PFV plaviti metal, všdtodš, mabutâ,š z’àvilisà: PRET.PFV lädi cšóò profesšò (Novini, 22. 07. 2009).‘Otkad se ~ovek nau~io da topi gvo`|e, otad, verovatno, i postojequdi tog zanimawa.’

Morfolo{ka priroda korelativa todš (‘tad(a)’), doti (‘dotle’),všdtodš (‘otada(a)’) razli~ito se odre|uje u lingvisti~koj literatu-ri. Ve}ina istraìva~a defini{u ih kao korelativne re~i, pokaznere~i, antecedente, korelative (KULIK 1965: 214; DOLENKO 1987: 323;KARANSÂKA 1992: 282; VIHOVANECÂ 1993: 282; ZAGNÇTKO 2001: 405),~ime isti~u da je re~ o zameni~kim prilozima. Pojedini lingvistirazmatraju navedene korelate kao re~ce (SLINÂKO i dr. 1994: 526,535, 538), nagla{avaju}i pritom da se u wima spajaju funkcije for-malizovanog priloga i veznika. S na{e strane moèmo da dodamo daoni ~uvaju svoju temporalnu semantiku u prostim re~enicama, dok usloènim vremenskim nastupaju kao pokazateqi kontaktne promenesituacija, tj. odre|uju levu granicu glavne situacije koja se poduda-


ra sa zavr{etkom zavisne. U konstrukcijama navedenog tipa zavr{e-tak zavisne situacije predstavqa uslov po~etka realizacije glavne, akorelati to isti~u.

Pojedini istraìva~i navode da korelate navedenog tipa moè-mo izostaviti iz re~enice bez posledica po wenu semantiku (ZAGNÇTKO

2001: 387). Moèmo da se ne sloìmo s takvim stavom. Ako izostavi-mo korelat, gubimo marker kontaktne promene situacija, tj. brisa-wem korelata bri{e se isticawe ~iwenice da zavisna situacija, kojaje obavezno ozna~ena perfektivnim glagolskim oblikom, predstavqatemporalnu granicu glavne situacije.

Re~ca to u funkciji korelata veznika koli (‘kad(a)’) i àk (‘kak’)moè funkcionisati i u taksisnim konstrukcijama delimi~ne simul-tanosti, kada zavisna situacija predstavqa temporalni fon za reali-zaciju glavne. U tom slu~aju posredi je marker neo~ekivane informaci-je, koju sadrì glavni deo sloène temporalne konstrukcije:

(17) Sluhaè, kume, à koli buv: PRET.ÇPFV u Çspanšò, to ba~iv:PRET.PFV koridu (Anekdot).‘ûj, kume, kad sam bio u [paniji, gledao sam koridu.’

Kada je u pitawu potpuna simultanost situacija ozna~enihglavnim i zavisnim delom vremenske re~enice, re~ca to isti~euslovnu semantiku, kojom je propra}en taksisni odnos:

(18) Koli navkolo tebe vsš trudàtâsà: PRS.IPFV, æosâ tvoràtâ:PRS.IPFV, to všdpovšdnš bšotoki è na tebe èdutâ: PRS.IPFV (OlesâGon~ar, Sobor).’Kad svi oko tebe vredno rade, ne{to stvaraju, onda se odgovaraju-}i bioimpulsi {ire i u tvom pravcu.’

Va`no sredstvo konkretizacije taksisnih odnosa anteriorno-sti u zavisnosloènim re~enicama predstavqaju t a k s i s n i s p e -c i f i k a t o r i (TAX.SPEC) i t e m p o r a l n i k o n k r e t i z a t o r iili k v a n t i f i k a t o r i (TEMP.QUANT) u vidu priloga zrazu (‘od-mah’), vmitâ (‘momentalno’), dovgo (‘dugo’), davno (‘davno’), po-stšèno (‘stalno’), vè (‘ve}’), æe (‘jo{’) i sl. ili predlo{ko-pade-`nih kompleksa ~erez godinu (‘sat pre/posle’), za dobu (‘dan pre/po-sle’) i sl. Takva sredstva mogu se svrstati na leksi~ku periferijufunkcionalno-semanti~ke kategorije taksisa, jer ne mogu samostalnoda realizuju taksisna zna~ewa, ali su apsolutno neophodna s aspektakonkretizacije odre|enog taksisnog odnosa uz nespecifikovane ve-znike sa difuznom sferom funkcionisawa.


G l a g o l s k i o b l i c i u vremenskim re~enicama prete`nonemaju taksisnu semantiku. Oni postaju taksisni samo u komplek-su s veznicima koji ili determini{u konkretno taksisno zna~eweili ga stvaraju zajedno sa predikatima zavisne klauze i upravnere~enice.

Kao finitni oblici u ukrajinskoj vremenskoj re~enici, naj~e-{}e se javqaju li~ni vidsko-vremenski glagolski oblici. Me|utim,u predikativnoj funkciji ~esto se javqaju i bezli~ni glagolski ob-lici na -no, -to (zrobleno, vbito), kao i impersonalni glagoli u ob-liku 3. lica jednine prezenta/futura ili sredweg roda preteritabrakuó/brakuvalo (‘nedostaje/nedostajalo je’). Glagoli 2. lica jedni-ne koji se javqaju kao predikati uop{tenoli~nih re~enica: šde{sobš tak, koli ba~i{ … (‘ide{ tako, kad odjednom vidi{ …’); re-fleksivni oblici sredweg roda preterita ili 3. lica jednine pre-zenta/futura koji su nastali od prelaznih, a re|e od neprelaznih im-perfektivnih glagola: na ve~šrcš pilosà, òlosà ta tancävalosà (‘nazabavi su svi pili, jeli i igrali’), kao i glagoli u obliku mnoìnepreterita ili 3. lica mnoìne futura: muzeè za~inili/za~inàtâ naremont (‘muzej su zatvorili/zatvori}e zbog renovirawa’), koji na-stupaju u funkciji predikata u neodre|enoli~nim re~enicama, zau-zimaju prelazno mesto u sferi izraàvawa personalnosti subjekta —izme|u li~nih i bezli~nih konstrukcija. Navedeni oblici mogu sejaviti u oba dela zavisnosloène re~enice ili u jednom od wih:

(19) Koli magazin bulo za~ineno: PRET.PFV.INDEF, direktorazvšlânili: PRET.PFV.INDEF

‘Kada su radwu zatvorili, direktora su otpustili.’

(20) Menš plänuto: PRET.PFV.INDEF v du{u, š same todš, koli moàdu{a v porivš svàtoò naòvnostš naèbšlâ{e rozkrilasà: PRET.PFV

pered Merš (Boris Antonenko-Davidovi~, Slovo materš).‘Meni su pqunuli u du{u, i to ba{ tada kada se moja du{a u pori-vu svete naivnosti najvi{e otvorila pred Meri.’

Kao {to sledi iz navedenih primera (19–20), ukrajinskim bez-li~nim glagolskim oblicima na -no, -to u srpskom jeziku odgovarajuoblici mu{kog roda mnoìne preterita ili 3. lica mnoìne prezen-ta/futura, ~ime se impersonalnost prevodi u sferu iskazivawa neod-re|enoli~nog zna~ewa. Ukrajinskim refleksivnim oblicima poputpilosà, òlosà ta tancävalosà tako|e odgovaraju oblici mu{kog rodamnoìne preterita (‘pili su, jeli i igrali’), koji uz odre|enoli~nuzamenicu svi pomeraju semantiku personalnosti u sferu iskazivawauop{tenoli~nog zna~ewa.


VI.1.1.2. Tipovi sintaksi~kih odnosa izme|u glavne re~enice

i zavisne klauze u taksisnoj konstrukciji

Prema tipu sintaksi~kog odnosa izme|u upravne re~enice i za-visne klauze, ukrajinske zavisnosloène re~enice tradicionalno serazvrstavaju u tri grupe. Prvu grupu ~ine zavisne klauze koje obja-{wavaju upravnu re~enicu u celini (21–22), u drugu grupu spadaju, uskladu sa logi~ko-gramati~kom tipologijom, klauze koje pro{irujujedan ~lan upravne klauze, npr. odredbu za vreme (23), dopunu (24),subjekat (25), atribut (26–27), dok tre}u grupu obrazuju zavisne klau-ze koje se odnose na odre|eni korelat u upravnoj re~enici (28):

(21) Ç koli pšd kolšnom Pavla Muziki zatršæala: PRET.PFV škona— pomen{alo: PRET.PFV.INDEF boèvšllà, è lädi sahnulisà odnevšd odnogo (Óvgen Gucalo, Golodomor).‘I kad pod kolenom Pavla Muzike pu~e ikona, ludilo je prestalo iqudi odsko~i{e jedni od drugih.’

(22) Zazna~imo, v klšnšku všdomu modelâ Victoria’s Secret dostavili:PRET.PFV. INDEF 6 sš~nà zranku, pšslà togo àk dšv~ina všd~ula:PRET.PFV pereèmi (Gazeta, 19. 01. 2011).‘Primeti}emo da su na poznatu kliniku model Victoria’s Secret do-veli 6. januara ujutro, po{to je devojka osetila trudove.’

(23) A vlštku, àk tšlâki zadzvonàtâ: FUT.PFV kosi na luzš, dlànâogo, malogo, v neò bula: PRET.IPFV šn{a pšsenâka … (MihaèloStelâmah, ôtiri brodi).‘A leti, ~im zazve~e kose na livadi, za wega, malenog, ona je imaladrugu pesmicu …’

(24) Podruga znikloò somalšèki rozpovšla: PRET.PFV podrobicš dnà,koli dšv~ina ne povernulasâ: PRET.PFV (Kolo, 03. 03. 2011).‘Drugarica nestale Somalijke detaqno je ispri~ala o onom danukada se devojka nije vratila.’

(25) Na vse ìttà zapam’àtavsà: PRET.PFV denâ, koli Ukraòna sta-la: PRET.PFV nezale`noä.‘Za ceo ìvot ostao je u se}awu dan kada je Ukrajina postala neza-visna.’

(26) Togo zadu{livogo všd polum’à š dimu serpnevogo dnà, koli zgoršla:PRET.PFV stancšà, Klimko znaè{ov: PRET.PFV sobš pritulok u ne-veli~kšè kšmnatcš na {ahtnšè sortuvalânš … (Grigšr Tätännik,Klimko).


‘Onog ugu{qivog od plamena i dima avgustovskog dana kada je iz-gorela stanica Klimko je na{ao sebi uto~i{te u sobici na pro-birnici rudnika.’

(27) … pogoòò dnini, koli vesnàne sonce do loskotlivogo bli-sku zalilo: PRET.PFV Teatralânu ploæu, prilu~ani mali:PRET.ÇPFV zmogu všdvšdati ve~šr-rekvšóm … (Priluki, 23. 03. 2011).‘… vedrog dana, kada je prole}no sunce ispunilo golicqivim sja-jem Teatralni trg, prilu~ani su imali mogu}nost da posete ve~e--rekvijem …’

(28) Ç todš, koli pered o~ima z’àvitâsà: FUT.PFV òhnà krov, koli

cà krov rozstršlànih povstancšv, kurkulânš, spekulàntšv, zaru~ni-kšv … vpade: FUT.PFV, àk to kaùtâ, na moä golovu, zalàpaó ruki,todš — vsâomu câomu kšnecâ (Boris Antonenko-Davidovi~, Smertâ).‘I tada, kada se pred o~ima pojavi wihova krv, kada ta krv streqa-nih pobuwenika, {pekulanata, kulaka, otetih padne, kako se kaè,na moju glavu, zaprqa}e mi ruke, tada je svemu ovome kraj.’

U svim navedenim primerima jasno se moè pratiti odnos ante-riornosti kada situacija R2 koja je sadràna u zavisnoj klauzi pret-hodi glavnoj situaciji R1, {to pokazuje da se taksis anteriornostirealizuje ne samo u ra{~lawenim sloènim re~enicama sa vremen-skom klauzom (21–22) ve} i u nera{~lawenim sloènim re~enicama,u kojima zavisna klauza vr{i funkciju temporalne determinante, se-manti~ki i sintaksi~ki pro{iruju}i prilog ili predlo{ko-pade-`nu konstrukciju u upravnoj re~enici (23). Taksis se realizuje i unera{~lawenim sloènim re~enicama sa relativnom klauzom kojaobja{wava imenicu u upravnoj re~enici (24–25) i istovremeno rea-lizuje dve funkcije — atributa i temporalne determinante, kao i re-~enice sa klauzom (26–27) koja temporalno odre|uje pridev (ÊRED-

NIÊNKO 1959: 100–114; ZAGNÇTKO 2001: 361). Temporalni taksisniodnos podjednako se realizuje i u sloènim re~enicama zameni~-ko-korelativnog tipa (28).

Mi{qewa o prirodi temporalnih zavisnih klauza u ukrajini-sti~koj lingvistici su podeqena. I. R. Vihovanec sve zavisnosloè-ne re~enice deli na tri tipa: a) determinantne — zavisna klauza od-re|uje upravnu re~enicu u celini (ostvarena sintaksi~ka veza je slo-bodna, nepredvidqiva, neobavezna); b) prileksemne (pri~lennš) — za-visna klauza odre|uje jedan ~lan upravne re~enice (sintaksi~ka vezaje predvidqiva i obavezna ukoliko se u funkciji antecedenta javqaglagol ili komparativ, odnosno nepredvidqiva, neobavezna uz ime-nicu nepredikativne semantike); v) korelativnog tipa — zavisnaklauza korelira sa zamenicom u funkciji antecedenta koja je sme-


{tena u upravnoj klauzi (zamenica je semanti~ki motivisana klau-zom) (VIHOVANECÂ 1993: 323–340). Zavisnosloène re~enice s vre-menskim klauzama (21–22) ovaj lingvista svrstava u determinantne,dok konstrukcije s adverbijalnim klauzama simetri~ne strukture (28)razmatra kao zameni~ko-korelativne (VIHOVANECÂ 1993: 324–325,338). A. P. Zahwitko tretira re~enice sa zameni~kim antecedentomtemporalne klauze (28) kao nera{~lawene konstrukcije sa korelativ-nom vezom (zavisnosloène re~enice sa klauzom adverbijalno-tempo-ralne semantike koja korelira s antecedentom todš (‘tad(a)’),všdtodš (‘otad(a)’) i pripaja upravnoj re~enici pomo}u vezni~kih re-~i koli (‘kad(a)’), všdkoli (‘otkad(a)’) i sl.), dok vremenske re~enice(21–22) razmatra kao ra{~lawene strukture sa determinantnom klau-zom (ZAGNÇTKO 2001: 405).

Istraìva~i navedene problematike uglavnom se ne slaù okotoga da li se nera{~lawene sintaksi~ke strukture s antecedentom uupravnoj re~enici (23–27) mogu svrstati u konstrukcije sa temporal-nom klauzom. Jedna grupa nau~nika (ÊREDNIÊNKO 1959: 100–114)ubraja u temporalne konstrukcije ne samo ra{~lawene ve} i nera{-~lawene strukture sa prisupstantivnim i priadjektivnim klauzama(23–27). Drugi pak posmatraju kao zavisnosloène temporalne samora{~lawene konstrukcije (21–22) u kojima klauza temporalno odre|ujeupravnu re~enicu u celini, kao i nera{~lawene, ali iskqu~ivo sapriadverbijalnom klauzom (23) (RUSANOVSKIÈ i dr. 1986: 326–329).

U ovom istraìvawu polazimo od toga da su ra{~lawene re~e-nice prototipi~ne taksisne konstrukcije sa finitnim oblicima.Nera{~lawene strukture adverbijalno-temporalnog tipa, kao i tem-poralne konstrukcije zameni~ko-korelativnog tipa, svrstavamo u po-lucentar navedene taksisne kategorije, dok nera{~lawene re~enicesa prisupstantivnim i priadjektivnim klauzama, koje spajaju u sebiatributivnu i adverbijalnu semantiku, formiraju periferiju poqataksisnih konstrukcija sa finitnim oblicima. Takve re~enice }emorazmatrati u poglavqu o sekundarnom taksisu, gde }e se analiziratikonstrukcije u kojima temporalna korelacija delova zavisnosloènere~enice predstavqa samo fon za realizaciju osnovnog zna~ewa, uovom slu~aju atributivnog.

VI.1.1.3. Taksisne konstrukcije sa veznicima koli, àk

u funkciji pokazateqa neutralne anteriornosti

S obzirom na ~iwenicu da veznici koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’)nemaju odre|eno taksisno zna~ewe, konstrukcije koje ih sadrè svr-stavamo u odre|eni tip polaze}i od vidsko-vremenskih oblika u za-


visnoj klauzi i upravnoj re~enici zavisnosloène re~enice uz vo|e-we ra~una o realizaciji dopunskih uslova — prisustvu temporalnihadverbijala sa funkcijom temporalnog kvantifikatora ili taksi-snog specifikatora tipa taksisnog odnosa.

(29) Koli Anempodest povernuvsà: PRET.PFV do halabudi, to poba-~iv: PRET.PFV, æo dzerkalo æezlo: PRET.PFV (VolodimirÓ{kšlšv, Çmperator povenš).‘Kada se Anempodest vratio u stra}aru, video je da je ogledao ne-stalo.’

Primer (29) predstavqa zavisnosloènu re~enicu sa dve klau-ze. Jedna od wih je aktant spoqnog predikata poba~iti (‘videti’),druga nije vezana valentnim odnosima sa predikatom. Glagoli u uprav-noj re~enici i klauzama nalaze se u oblicima perfektivnog preteri-ta. Preteritni predikat upravne klauze pokazuje da je situacija R1lokalizovana u pro{losti u odnosu na govornu situaciju. U navede-nom primeru odslikan je taksisni odnos izme|u parova situacija R2— R1 i R2’ — R2, koje su uzajamno orijentisane. Situacije su hronolo-{ki pore|ane slede}im redosledom R2’ — R2 — R1. Radwa situacijeR1 ozna~ena je stabilnim, prototipi~no nezavisnim oblikom uprav-nog predikata poba~iv ‘video je’.

U navedenom primeru (29) zastupqen je jedan od osnovnih tipo-va temporalne korelacije situacija u upravnoj re~enici i zavisnojklauzi u ukrajinskom jeziku — po zavr{etku svr{ene radwe zavisneklauze sledi svr{ena radwa upravne re~enice:

Koli vernuvsà, to poba~iv (‘Kada se vratio, video je’): R2–R1;Poba~iv, æo dzerkalo æezlo (‘Video je da je ogledalo nestalo’):R2–R1.

Primer (29) ilustruje uzajamni temporalni odnos izme|u rad-wi koje se odvijaju slede}im redosledom: nestati — vratiti se — vi-deti.

Zavisnosloèna re~enica moè sadràti nekoliko vremenskihklauza i nekoliko upravnih predikata. Kada je u pitawu taksis ante-riornosti, predikati u klauzama mogu biti izraèni razli~itim,aktivnim i pasivnim, perfektivnim oblicima: svr{enim preteri-tom — semanti~kim perfektom i aoristom, kao i perfektivnim fu-turom (30–36). U takvom predikatskom sklopu svaka od klauza stupa utaksisni odnos sa svakom od upravnih re~enica formiraju}i na tajna~in unakrsnu taksisnu konstrukciju.

Korelacija izme|u radwi i stawa koji se ne podudaraju u traja-wu, ve} se odvijaju odre|enim redosledom u ukrajinskom jeziku se iz-


raàva uz neposredno u~e{}e vidsko-vremenskih karakteristika gla-gola-predikata (30–39).

U zavisnosloènoj re~enici sa neprofilisanim taksisnim ve-znikom koli (‘kad(a)’) u ulozi orijentira anteriorne lokalizacije mo-gu}e su sve kombinacije perfektivnog predikata u klauzi sa perfek-tivnim i (re|e) imperfektivnim glagolskim oblicima upravne re~e-nice (36, 40, 41). Prisustvo imperfektivnog glagolskog oblika uklauzi obi~no je propra}eno dopunskim uslovima realizacije (39–40):


— preterit (semant. aorist) SV + preterit (semant. aorist) SV (30)— preterit (semant. perfekat) SV + preterit (semant. perfekat) SV (31)— preterit (semant. aorist) SV + preterit (semant. perfekat) SV

(32–32a)— preterit NSV + preterit (semant. perfekat) SV

(33–33d)— futur SV + futur SV (34)— futur NSV + futur SV (36–36a)— prezent NSV (+teper) + preterit SV (37)— futur SV/NSV (+teper) + preterit SV (38–38a)— futur SV (+teper) + prezent NSV (38b)— prezent NSV + prezent NSV (39–39b)— futur NSV + preterit (semant. aorist) SV (40)— preterit SV + pluskvamperfekat SV (69, 73)

Kao {o sledi iz navedene {eme potencijalnih kombinacija gla-golskih oblika, ve}ina wih pokazuje tendenciju ka podudarawu vre-menskih planova situacija u zavisnoj klauzi i upravnoj re~enici(30–36), pri ~emu vid glagola u predikatu moè biti isti (30–32a, 34)ili razli~it (33–33d, 36–36a). Prvo }emo razmotriti k o n s t r u k c i -j e s a p o d u d a r n i m v r e m e n s k i m p l a n o m s i t u a c i j a.

Prototipi~na konstrukcija ovog tipa je zavisnosloèna re~e-nica sa p r e t e r i t a l n i m p e r f e k t i v n i m o b l i c i m a u klau-zi i upravnoj re~enici. Pritom se mogu razli~itim redosledom kom-binovati perfektivni preteriti semanti~kog tipa aorista i per-fekta. Podseti}emo se da perfektivni preterit semanti~kog tipaperfekta u ukrajinskom jeziku predstavqa oblik SV koji ozna~avaradwu ~iji je rezultat zastupqen u momentu govora. U taksisnoj kon-strukciji anteriornosti perfektivni preterit tipa perfekta moèozna~avati zavisnu situaciju ~iji je rezultat aktualan u vremenuglavne situacije.

Ukoliko taksisna konstrukcija sadrì dva oblika aorisnog pre-terita, re~ je o situacijama koje se brzo smewuju:


(30) Koli v~itelâka zaè{la: PRET.PFV do klasu, u~nš vstali:PRET.PFV.‘Kada je u~iteqica u{la u u~ionicu, u~enici su ustali.’

Perfektivno zna~ewe preterita SV regularno se realizuje akose u konstrukciji uz preteritalni oblik nalazi i prezent: Pta{kasšla: PRET.PFV na derevo è spšvaó: PRS.IPFV (‘Pti~ica je sela na dr-vo i peva’).

U taksisnim konstrukcijama anteriornosti sa veznikom koli(‘kad(a)’) funkciju aktualizatora rezultata svr{ene radwe ozna~enepreteritom obi~no ne vr{i prezentski oblik drugog glagola, ve}taksisni specifikator teper (‘sada’) (up. 31–32).

(31) Teper: TAX.SPEC, koli proè{ov: PRET.PFV doæ, derevazaàsnšli: PRET.PFV pšd soncem.‘Sada, kada je pro{la ki{a, drve}e je zablistalo pod suncem.’

Prisustvo u zavisnom delu oblika perfektivnog preterita ozna-~ava aktualnost rezultata radwe u vremenu realizacije glavne situa-cije (32–32a).

(32) Prote koli ma{ina v’òhala: PRET.PFV, v rozta{uvannà voro-ìh peredovih pozicšè, z usšh vškon š goriæ pràmo po sklu kabšnisškonuli: PRET.PFV nšmecâkš kulemeti (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Ali, kada je kamion uleteo u neprijateqsku odbrambenu formaci-ju, sa svih prozora i potkrovqa direktno u vetrobran kabine uda-rili su nema~ki mitraqezi.’

(32a) O~š èogo buli roz{irenš, š, koli povernulasà: PRET.PFV donâogo, Galà zguknula: PRET.PFV tihenâko (Valeršè [ev~uk, Dšm nagorš).‘Wegove o~i su bile ra{irene i, kada se Gaqa okrenula prema we-mu, ona tiho uzviknu.’

Predikati u obliku semanti~kog aorista dominiraju u glavnojre~enici (32–32a). U zavisnoj klauzi oni se sre}u ako se isti obliknalazi i u upravnoj klauzi (30).

Kao {to sledi iz primera (30–32a), predikati zavisne klauze uobliku semanti~kog perfekta i aorista mogu podjednako ozna~avatinetrajne i trajne situacije.

êst primer taksisne konstrukcije anteriornosti u ukrajin-skom jeziku predstavqa konstrukcija sa d v a p r e t e r i t a r a z l i -~ i t o g v i d a — svr{enim u klauzi i nesvr{enim u upravnoj re~e-nici. U takvim konstrukcijama glagol u obliku NSV naj~e{}e se ja-vqa u sastavu morfolo{ki sloènog predikata — glagolskog (33–33a)


i imenskog, gde funkcioni{e u obliku kopulativnog ili semikopu-lativnog glagola (33b–v), ili ozna~ava postepenu realizaciju radweglavne situacije pred o~ima posmatra~a (33g–d), {to svedo~i o mar-kiranosti imperfektivnog oblika i u upravnoj re~enici:

(33) … koli spustivsà: PRET.PFV všn u dolinu, ne mšg: PRET.IPFV

skazati, ~ornš ~i sinš buli v neò o~š (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… kada se spustio u dolinu, nije mogao da kaè da li su wene o~ibile crne ili plave.’

(33a) A koli pisati po~ala: PRET.PFV, ne velâmi ohota bulo:PRET.IPFV gospodarävati (Oksana Çvanenko, Maršà).‘A kada je po~ela da pi{e, nije vi{e imala neku èqu da se bavidoma}instvom.’

(33b) Hlopecâ zšstribnuv z ganku è po~av {ukati zakinenš v travuka{tani. Koli ` zvšvsà: PRET.PFV, kolšna na èogo {tanah buli:PRET.IPFV mokrš, a v rukah všn trimav svštlš klubo~ki … (Valeršè[ev~uk, Dšm na gorš).‘De~ak je ve} sko~io sa trema i po~eo da traì u travi kestewe. Ka-da se podigao, kolena su mu bila mokra, a u rukama je drào sjajnekoturi}e …’

(33v) … ale ` Taras spravdš buv: PRET.IPFV òò ¼batâkom½ zadovgodo togo, àk sam pro ce skazav, koli zustršlisâ, æe todš, koli ¼Na-rodnš opovšdannà½ òò pro~itav: PRET.PFV, na dorozš do volš, uNi`nâomu Novgorodš (Oksana Çvanenko, Maršà).‘… ali Taras je zaista postao (dosl. bio) wen „otac“ mnogo ranijepre nego {to su se, kao {to sam jednom re~e, sreli, jo{ tada kada je„Narodne pripovetke“ wene pro~itao na putu ka slobodi, u Ni-`wem Novgorodu.’

(33g) Viplivalo: PRET.IPFV z peleni borodate obli~~à storoà,koli toè spinivsâ: PRET.PFV šz do{koä na ple~š … (Valeršè [ev-~uk, Dšm na gorš).‘Pomaqalo se iz magle bradato ~uvarovo lice kada se on zaustaviosa daskom na ramenu.’

(33d) … a teper: TAX.SPEC, koli listà poršdšlo: PRET.PRF.PFV,gnšzdo zdaleka skidalosâ: PRET.PRF.ÇPFV na rukavicä abo starièkartuz … (Oleksandr Don~enko, Lšsni~iha).‘… a sada, kada se li{}e proredilo, gnezdo je izdaleka podse}alona rukavicu ili stari ka~ket.’

U prototipi~ne konstrukcije anteriornosti sa veznikom koli(‘kad(a)’) spada zavisnosloèna re~enica sa oblicima p e r f e k t i v -n o g f u t u r a u wenom glavnom i zavisnom delu (34). Pretpostavqe-ne radwe ozna~ene svr{enim futurom u takvim konstrukcijama odli-


kuju se semom netrajnosti, pritom situacija ozna~ena upravnom re~e-nicom mora biti kauzirana zavisnom situacijom, u suprotnom, moèse realizovati taksis simultanosti:

(34) Koli Olena zakšn~itâ: FUT.PFV vosâmiè klas, mi pereòdemo:FUT.PFV v mšsto.‘Kada Olena zavr{i osmi razred, odseli}emo se u grad.’

Zavisna situacija ne sme da sadrì uslov realizacije glavne,jer je u tom slu~aju re~ o sekundarnom taksisu anteriornosti uuslovnoj re~enici (35). Primeri takvog tipa (35) bi}e razmotreni upoglavqu o sekundarnom taksisu.

(35) Koli všn {iä sobš zverne: FUT.PFV, ne tak šæe zasmšó{sà:FUT.PFV (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Jo{ }e{ se druk~ije smejati kada bude slomio vrat.’

Oblik imperfektivnog futura u upravnoj klauzi zavisnosloè-ne re~enice uz perfektivni futur u vremenskoj kaluzi ozna~avapretpostavqenu trajnu radwu koja po~iwe nakon druge pretposta-vqene radwe (up. 36–36a):

(36) Koli mene snšgami zanese: FUT.PFV, todš vè ~asu matimu:FUT.ÇPFV dovolš (Lšna Kostenko, Oè nš, æe rano dumati pro vse…).‘Kada me bude zavejao sneg, ima}u vremena napretek.’

(36a) … koli ~ovna znese: FUT.PFV, èomu ne bude: FUT.ÇPFV ~ogo èrobiti (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… kada mu ~amac bude odnela voda, on ne}e znati {ta }e.’

Kada su u upravnoj re~enici i zavisnoj klauzi ozna~eni r a z l i -~ i t i v r e m e n s k i p l a n o v i, tip taksisnog odnosa se odre|uje po-laze}i od drugih, prvenstveno, leksi~kih sredstava. Leksi~ki iskaza-ni taksisni specifikatori modifikuju vreme realizacije jedne situ-acije u pravcu vremenskog plana druge situacije, vezuju}i ih na nekina~in. U takve specifikatore ubrajamo adverbijale poput teper ‘sa-da’, sâogodnš ‘danas’, zaraz ‘sada’, koji dopu{taju da se vreme realiza-cije zavisne situacije koje pripada planu pro{losti pomeri u pravcuplana sada{weg vremena, u kojem se realizuje glavna situacija:

(37) Teper: TAX.SPEC, koli na{a rozpovšdâ pšdšè{la: PRET.PFV dokšncà, nam zali{aótâsà: PRS.IPFV rozglànuti ìttà cih dšà~šv naosnovš poršvnànnà (Plutarh Tšberšè š Gaè Grakhi. Per. È. Kobova).‘Sada, kada je na{a pri~a stigla do kraja, ostaje nam da razmotrimoìvote ovih delatnika sluè}i se pore|ewem.’


Kao {to vidimo, konstrukcije takvog tipa, sa priadverbijal-nom klauzom, tako|e realizuju taksisni odnos i veoma su frekventneu oba jezika. Zbog wihove specifi~ne prirode ubrajamo ih u polu-centar kategorije taksisa zavisnosloène re~enice ~iji je centarpredstavqen konstrukcijama sa temporalnom klauzom, a periferijare~enicama sa prisupstantivnim i priadjektivnim relativnim kla-uzama.

Ukoliko u re~enici postoji taksisni specifikator teper (‘sa-da’), futur SV/NSV u upravnoj re~enici uz perfektivni preterit uzavisnoj klauzi realizuju taksis anteriornosti:

(38) … teper: TAX.SPEC, koli ti stala: PRET.PRF.PFV všlânoä,tvoà všra stane: FUT.PFV tobš novim rabstvom (Roman Çvani~uk,Malâvi).‘… sada, kada si postala slobodna, tvoja vera posta}e tebi novoropstvo.’

(38a) … teper: TAX.SPEC, koli ti stala: PRET.PRF.PFV všlânoä,tvoà všra bude: FUT.ÇPFV tobš novim rabstvom.‘… sada, kada si postala slobodna, tvoja vera bi}e tebi novo rop-stvo.’

Neophodno je ista}i da je u navedenim primerima (37–38a) ob-lik preterita SV u zavisnoj klauzi ozna~ava rezultat prethodne rad-we koji je aktualan u vremenu glavne situacije — realne (37) ilipretpostavqene (38–38a).

Povezanost planova sada{weg i budu}eg vremena sasvim je lo-gi~na. Me|utim, kombinacija oblika perfektivnog futura u glavnomdelu sa imperfektivnim prezentom u zavisnoj klauzi tako|e je mogu-}a samo uz taksisni specifikator teper.

(38b) Teper: TAX.SPEC, koli mi rozumšómo: PRS.IPFV v ~šm na{apomilka, zrobimo: FUT.PFV vse, æob òò vipraviti.‘Sada, kada razumemo u ~emu je na{a gre{ka, uradi}emo sve da jeispravimo.’

Imperfektivni prezent u oba dela konstrukcije bez taksisnogspecifikatora ozna~ava anteriornost u istorijskom prezentu (39)ili anteriornost pri regularnosti realizacije situacija (39a):

(39) Koli Panas Pavlovi~, nare{tš, rozumšó: PRS.IPFV, æo mi z[apo~koä silkuómosà viàsniti èomu situacšä, všn stra{enno,bolä~e ~ervonšó: PRS.IPFV (Volodimir Vinni~enko, Zapiski kir-patogo Mefšstofelà).‘Kada Panas Pavlovi~, najzad, razume da [apo~ka i ja èlimo damu razjasnimo situaciju, on uàsno, bolesno crveni.’


(39a) Koli Oksanka prihoditâ: PRS.IPFV zš {koli, vona obšdaó:PRS.IPFV, všdpo~ivaó: PRS.IPFV š vikonuó: PRS.IPFV doma{nó zav-dannà.‘Kada Oksana dolazi iz {kole, ona ru~a, odmara se i radi doma}i.’

Anteriornost pri regularnosti realizacije situacija navede-nog tipa (39a) mogu}a je samo ako je subjekat glavne i zavisne situa-cije isti, u suprotnom slu~aju — kada su situacije raznoreferentne,realizuje se taksis simultanosti. Kako bi se izbegla taksisna dvo-smislenost situacija navedenog tipa, u konstrukcijama poput prime-ra (39a) poèqna je upotreba taksisnih specifikatora, v. (39b):

(39b) Koli Oksanka prihoditâ: PRS.IPFV zš {koli, vona spo~atku:TAX.SPEC obšdaó: PRS.IPFV, všdpo~ivaó: PRS.IPFV, a potšm:TAX.SPEC vikonuó: PRS.IPFV doma{nó zavdannà.‘Kada Oksana dolazi iz {kole, ona prvo ru~a, zatim se odmara i on-da radi doma}i.’

Imperfektivni futur u upravnoj re~enici uz preterit tipa se-manti~kog aorista u zavisnoj klauzi ozna~ava pretpostavqenu trajnuradwu ~iji je uslov zavr{ena netrajna situacija. U tom slu~aju tak-sisno zna~ewe veznika koli (‘kad(a)’) propra}eno je uslovnom semom:

(40) Koli vè všn poku{tuvav: PRET.PFV tvoóò kukurudzi, to hodi-time: FUT.ÇPFV tudi æodnà (Oleksandr Don~enko, Lšsni~iha).‘Ako je (dosl. kada) on ve} probao tvoj kukuruz, dolazi}e ovamo sva-ki dan.’

Kao {to je bilo ranije napomenuto (v. V.2), pluskvamperfekatSV u ukrajinskom jeziku realizuje taksisni odnos anteriornosti uprisupstantivnoj relativnoj klauzi kada se u upravnoj re~enici na-lazi oblik svr{enog preterita (V.2, 69, 73). U temporalnoj klauzipluskvamperfekat realizuje odnos prekinute anteriornosti, koji }e-mo razmatrati u ovom poglavqu kasnije.

(V.2.69) Luka{ … znahoditâ: PRS.IPFV verbovu sopšlku, æo buvkinuv: PPRF.PFV, bere òò do ruk š ède po bšlšè galàvš do berezi (Le-sà Ukraònka, Lšsova pšsnà).‘Luka{ nalazi vrbovu frulu, koju je bio bacio, uzima je u ruke iide preko bele livade u pravcu breze.’

(V.2.73) Zvinna, àk vivirka, Miroslava {vidko vidràpalasâ: PRF.PFV

nazad na toè val, z àkogo bula vpala: PPRF.PFV, i vidtam ogolosila:PRF.PFV cilomu strilecâkomu tovaristvu svoä prigodu i pomi~,àkoò diznala vid Maksima (Çvan Franko, Zahar Berkut).


‘Spretna poput veverice, Miroslava se brzo uspentrala nazad naonu zidinu s koje be{e pala i odatle je ispri~ala celom streqa~-kom dru{tvu o svom doìvqaju, kao i o pomo}i koja joj je stigla odMaksima.’

U ve}ini slu~ajeva taksisne konstrukcije sa veznikom koli(‘kad(a)’) komutativne su sa zavisnosloènim re~enicama sa vezni-kom àk (‘kad(a)’). U ukrajinskom jeziku veznici koli i àk su sinoni-mna taksisna sredstva, s tim {to je veznik àk stilski obeleèn.Upotreba veznika àk tipi~na je za razgovorni, kwièvnoumetni~ki ipublicisti~ki funkcionalni stil, dok se veznik koli koristi kaonespecifikovano taksisno sredstvo bez ograni~ewa te prirode.Osim toga, veznik àk se re|e koristi u zavisnoj klauzi uz oblike pre-terita semanti~kog tipa perfekta SV koji ukazuju na radwu ~iji jerezultat aktualan u vremenu realizacije glavne situacije, up.:

(41) … koli všdkinuvsà: PRET.PFV na spinku lozovogo kršsla, ti-hiè àlâ popliv: PRET.PFV èomu šz sercà (Valeršè [ev~uk, Dšm nagorš).‘… kada se zabacio na naslon stolice od pru}a, tiha tuga je isplo-vila iz wegovog srca.’

(41a) *… àk všdkinuvsà: PRET.PFV na spinku lozovogo kršsla, ti-hiè àlâ popliv: PRET.PFV èomu šz sercà.

S druge strane, glagolska sema neo~ekivanosti, iznenadnostiradwe obi~no se iskazuje uz veznik àk, koji, osim taksisne funkcije,realizuje i modalno zna~ewe admirativnosti. Takav tip modalnostimoè dodatno biti istaknut odgovaraju}im leksi~kim sredstvom:

(42) Sirovatka tšlâki todš strepenuvsà: PRET.PFV, àk po èogo gru-dàh šznagla prokotivsà: PRET.PFV àkièsâ zguk (Äršè Mu{ketik,Àssa).‘Sirovatka se tek tada prenuo, kad se po wegovim grudima iznenadaprokotrqao neki uzvik.’

Veznik àk ~e{}e se koristi ako oba finitna oblika — u uprav-noj re~enici i vremenskoj klauzi — pripadaju vremenskom planu bu-du}nosti. Tada se taksisno zna~ewe anteriornosti ~esto kontamini-ra semantikom uslovnosti (43–44). U takvom tipu konstrukcija do-miniraju svr{eni glagolski oblici, mada su u upravnoj klauzi mogu-}i i imperfektivni predikati (45). Klauza u takvim konstrukcijamapo pravilu prethodi upravnoj re~enici (43–47). Sa veznikom àk ~e-sto koreliraju re~ca to i prilo{ka zamenica todš (‘tad(a)’) uupravnoj re~enici, v. (43–44, 47).


(43) … àk všn èogo pšdšpre: FUT.PFV, polataó: FUT.PFV, topostoòtâ: FUT.IPFV æe àkièsâ ~as (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Kada on wega podupre, staja}e jo{ neko vreme.’

(44) A àk verne: FUT.PFV zovsšm dodomu, todš šnak{e priloìtâ:FUT.PFV do nâogo ruki (Isto).‘A kad se bude skroz vratio ku}i, onda }e jo{ da se potrudi oko we-ga.’

(45) Àk desâ usunutâsà: FUT.PFV v rš~ku — bude{ ba~iti:FUT.IPFV (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Kad se negde budu uvukli u reku — vide}e{.’

(46) Àk umre: FUT.PFV, li{itâ: FUT.PFV dšti na svoòm mšscš, š vsebude èti, àk na {nurku … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).’Kada umre, ostavi}e decu na svom mestu i sve }e i}i svojim to-kom.’

(47) A Trihonovš sini, àk pšdrostutâ: FUT.PFV, to de dšnutâsà:FUT.PFV? (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘A Trihonovi sinovi kad porastu, kud }e oni?’

Ukoliko obe situacije koreliraju s planom pro{losti, veznikàk se koristi re|e, a pritom se ~e{}e nalazi u postponiranoj klauzi:

(48) Ne vspokoòlasà: PRET.PFV è todš, àk dva muzikanti znikli:PRET.PFV z o~eè … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Nije se smirila ni tada kad su obojica muzi~ara nestala s vidika.’

(49) Ti sobš teper: TAX.SPEC dosiplàó{: PRS.IPFV, àk nalagodiv:PRET.PFV drovecâ (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Ti sada spava{ svoje, kad si ve} spremio drva.’

(50) Do hutora pribuli: PRET.PFV, àk zšè{lo: PRET.PFV vè:TAX.SPEC sonce.‘U sala{ su stigli kad je ve} svanulo.’

Neophodno je napomenuti da se uz veznik àk u zavisnoj klauzitaksisne konstrukcije anteriornosti ~esto nalazi taksisni konkre-tizator uè (‘ve}’). On profili{e zna~ewe anteriornosti spre~a-vaju}i tuma~ewe takve konstrukcije kao pokazateqa odnosa simulta-nosti (50).

O~igledno je da postponirawe klauze u navedenom tipu kon-strukcija uslovqeno i profilisawem odnosa neutralne anteriorno-sti. Ukoliko se zavisna klauza u navedenim primerima (38–50) pre-ponuje, moè se realizovati taksis delimi~ne simultanosti (51) ilikontaktne anteriornosti (52):


(51) Àk zšè{lo: PRET.PFV sonce, pribuli: PRET.PFV do Vi{nevo-go hutora.‘Kad je svanulo, stigli su u sala{.’

(52) A àk o~unàlasà: PRET.PFV, to poba~ila: PRET.PFV, æo skrinàrozkrita … (Grigšr Tätännik, Vir).‘A kad se povratila, videla je da je {kriwa otvorena …’

Veznik àk se koristi kao pokazateq anteriornosti i u onimkonstrukcijama gde se umesto wega moè upotrebiti veznik všdkoli(‘otkad(a), otkako’):

(53) Ta àk poòhav: PRET.PFV na àrmarok æe na Varvari, ta è dosšnemaó: PRS.IPFV (Panas Mirniè, Povšà).‘Otkako je oti{ao na va{ar, jo{ na Svetu Varvaru, i do danas ganema.’

(54) Uè spovna dva mšsàcš minulo: PRET.PFV, àk pokinuv: PRET.PFV

muri (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Ve} su pro{la puna dva meseca otkako je napustio zidine.’

U navedenim primerima (53–54) veznik àk ne moè se zamenitiveznikom koli (‘kad(a)’), {to ukazuje na funkcionalne razlike izme-|u navedenih taksisnih sredstava, bez obzira na wihovu prete`nukomutativnost. S druge strane, u navedenim primerima veznik àk is-poqava funkcionalnu sli~nost sa drugim neprofilisanim taksi-snim veznicima: všdkoli (‘otkad’), z tih pšr àk (‘od tog vremena kad’)i sl., {to svedo~i o {iroj paleti wegovih taksisnih zna~ewa u kon-strukcijama anteriornosti u odnosu na veznik koli. Ukrajinskim ve-znicima koli i àk u srpskom jeziku odgovara veznik kad(a), osim ukonstrukcijama poput (53–54), u kojima se veznik àk prevodi kao ‘ot-kako, otkad(a)’.

VI.1.1.4. Neutralna anteriornost u konstrukcijama

sa veznicima všdkoli, všdtodš àk, z tih pšr àk

Veznici všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘otkako’), kao i vezni~-ki izrazi z tih pšr àk (‘od onog doba kad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onogvremena kad(a)’), ozna~avaju anteriornost, ukqu~uju}i kontaktnu an-teriornost ako se uz wih u zavisnoj klauzi nalazi perfektivni pre-terit.

Navedena vezni~ka sredstva kao markeri taksisa neutralne an-teriornosti komutativni su sa drugim neprofilisanim i profili-sanim veznicima kojima se iskazuje anteriornost: pšslà togo àk (‘po-{to’) i àk (‘kad(a)’), ali se odlikuju odre|enom specifi~no{}u, koja


se sastoji u temporalnoj kvantifikaciji radwe ili situacije ozna-~ene u upravnoj re~enici. Veznicima všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk(‘otkako’), kao i vezni~kim izrazima z tih pšr àk (‘od onog dobakad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’), prikqu~uju se sub-ordinirane klauze koje odgovaraju na pitawa „otkada?“, ali i „koli-ko dugo?“. Oni su sinkreti~ni i kada je re~ o tipovima taksisnihzna~ewa.

Navedena vezni~ka sredstva odlikuje dva tipa taksisnih zna~e-wa: u prvom slu~aju po~etak glavne situacije dolazi po zavr{etku za-visne, tj. posredi je taksis anteriornosti, dok se u drugom po~etakglavne situacije podudara s po~etkom zavisne, pritom zavisna situa-cija uvek predstavqa temporalni fon za glavnu, {to je samo po sebipokazateq taksisa simultanosti — potpune ili delimi~ne.

Oba tipa taksisnih konstrukcija sa veznicima všdkoli (‘otka-d(a)’), všdtodš àk (‘otkako’), kao i vezni~ki izrazi z tih pšr àk (‘odonog doba kad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’) imaju za-jedni~ku specifi~nu karakteristiku — u wihovom subordiniranomdelu ne mogu se upotrebiti oblici futura. Radwa zavisne situacijesluì kao marker po~etka glavne situacije koja pripada vremenskomplanu sada{wosti ili pro{losti. Ako je predikat subordiniranogdela ozna~en perfektivnim preteritom, re~ je o taksisu anteriorno-sti (55–56). Oblici SV u subordiniranoj klauzi isti~u po~etak pro-mene u okviru situacije R2 — novo stawe, proces i sl., dok obliciNSV u upravnoj re~enici nagla{avaju trajnost, ustaqenost radwe,stawa, procesa koji su vezani za zavisnu situaciju R2 ili ukazuju naregularnost ponavqawa glavne situacije:

(55) … všdkoli viòhav: PRET.PFV šz ršdnogo obšèstà, ne pokidaätâ:PRS.IPFV èogo cš slova (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Otkad je napustio rodnu ku}u, stalno su mu u glavi te re~i.’

(56) Všdtodš, àk rš~kova glibina / Prosàkla: PRET.PFV krov’äpredkšv znamenitih / — V boàh vede: PRS.IPFV pered Gali~ina (Mi-kola Rudenko).‘Otkad su se re~ne dubine natopile krvqu ~uvenih predaka, pred-wa~i u bitkama Galicija.’

Trajnost ili regularnost radwe glavne situacije moè se do-datno isticati odgovaraju}im leksi~kim sredstvima:

(57) Všdkoli vona všddalasà: PRET.PFV — ot uè ~i ne všsšmnad-càtâ rokšv minulo: TEMP.QUANT — ne perestaó: PRS.ÇPFV vonamršàti pro takš ~oboti, æoroku: TEMP.QUANT skladaó: PRS.ÇPFV

gro{š … (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Fata Mor¤ana).


‘Otkad se udala — evo ve} ima skoro osamnaest godina — ne presta-je ona da sawa o takvim ~izmama, svake godine skupqa pare …’

(58) Všdkoli dšznavsà: PRET.PFV pro svoä prire~enšstâ, æodnà:TEMP.SPEC linàä: PRS.IPFV (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Otkad sam saznao za svoj kraj, svakog dana se liwam.’

(59) Všdkoli pš{la: PRET.PFV v lanku Geroà Socšalšsti~noò PracšNšni Moroz, ~asto: TEMP.SPEC buli: PRET.ÇPFV v polš dotemna(Poltavæina, 22. 12. 2009).‘Otkad je pre{la u grupu Heroja socijalisti~kog rada Nine Mo-roz, ~esto bi ostajali u poqu do mraka.’

U ve}ini slu~ajeva veznici všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘ot-kako’), kao i vezni~ki izrazi z tih pšr àk (‘od onog doba kad(a)’), ztogo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’), nalaze se na samom po~etkure~enice u preponovanoj subordiniranoj klauzi (55–59). Re|e se sre-}u primeri sa postponovanom klauzom (60). Takva inverzija je uslo-vqena topikalizacijom upravne re~enice:

(60) … plakala: PRET.ÇPFV za mamoä maèè ne æodnà, všdkoli

opustila: PRET.PFV òò hatu š stala: PRET.PFV pšd rozkazi svekru-hi è ~olovška … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘… plakala za majkom skoro svakog dana otkad je napustila ku}u ido{la pod upravu muà i svekrve …’

(61) À ne znaä: PRS.ÇPFV nškogo, kršm tebe, všdkoli ti stala:PRET.PFV moóä (Roman Çvani~uk, Malâvi).‘Ne znam nikog osim tebe, otkad si postala moja.’

Predikat subordinirane klauze iznimno moè biti ozna~en im-perfektivnim oblikom koji ozna~ava svr{enu radwu, ~iji je rezul-tat aktualan u vremenu realizacije glavne situacije. U takvim pre-dikatima upotrebqavaju se glagoli koji nagiwu ka dvovidskim (npr.buti u zna~ewu ‘desiti se’, formuvati ‘formirati’ umesto sformu-vati ‘formirati SV’, telefonuvati ‘telefonirati’ umesto zatele-fonuvati ‘telefonirati SV’ i sl.). U upravnoj re~enici konstruk-cija sa imperfektivnim predikatom subordinirane klauze nalazi seperfektivni oblik. U takvim re~enicama ~e{}e se sre}e vezni~kiizraz z togo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’), a uz veznik všdkoli(‘otkad(a)’) obavezno se nalazi taksisno sredstvo koje isti~e odnosanteriornosti, v. (63).

(62) Z togo ~asu àk buv: PRET.ÇPFV zemletrus v Kobe, àponcš prove-li: PRET.PFV robotu po rozrobcš antiseèsmš~nih konstrukcšè (No-vini, 20. 03. 2011).


‘Od onog vremena kada se desio zemqotres u Kobeu, Japanci su do-datno usavr{ili seizmolo{ke konstrukcije.’

(63) Všdkoli mi formuvali: PRET.ÇPFV tarif na vodoposta~annà,dva roki tomu: TAX.SPEC, tarif na elektroenergšä zršs: PRET.PFV

priblizno na 24 všdsotki (Poglàd, 11. 12. 2010).‘Otkad smo formirali tarife za snabdevawe vodom, tarife zastruju su porasle skoro za 24 procenta.’

Veznik z togo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’) dopu{ta i dru-ge anomalije u odnosu na ostale veznike istog tipa, npr. upotrebu usubordiniranoj klauzi oblika futura. To ga obele`je zbliàva sa ve-zni~kim izrazima z togo momentu àk (‘od onog momenta kad(a)’), ztogo dnà àk (‘od onog dana kad(a)’) i sl., koji uvode relativnu klauzuu funkciji odre|ivawa supstantivnog antecedenta s temporalnom se-mantikom. Konstrukcije s takvim veznicima bi}e razmotrene u dru-gom delu ovog poglavqa, v. (79, 80, 84).

Imperfektivni glagoli u glavnom delu konstrukcije navedenogtipa sre}u se regularno (64–70). Kao {to je bilo napomenuto, wimase isti~e trajnost ili regularnost glavne situacije nakon promenezavisne.

Perfektivni oblici preterita u upravnoj re~enici taksisnihkonstrukcija anteriornosti s veznicima všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodšàk (‘otkako’), kao i vezni~kim izrazima z tih pšr àk (‘od onog dobakad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’) mogu}i su ukolikoje posredi po~etnofazni ili rezultativni glagol, kojim se ozna~avapo~etak nove situacije koja traje tokom duèg perioda i time se po-mera ka planu sada{weg vremena:

(64) … všdkoli Sava podavsà: PRET.PFV za Rahšroä, hataMaršè~ina stalasà: PRET.PFV dlà neò àkimsâ nevi~erpanim dè-relom … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘… otkako je Sava po{ao za Rahirom, Marij~ina ku}a je postala zawu neki nepresu{ni izvor …’

(65) Všdkoli provšdnicà vagona è sin zastelili: PRET.PFV na lavšpostšlâ š mati prostàgla: PRET.PFV na nšè va`kš, àk ne svoò, nogi,òè stalo: PRET.PFV raptom gšr{e (Boris Antonenko-Davidovi~, Za{irmoä).‘Otkako su sprovodnica i sin namestili posteqinu na polici, imajka je ispruìla te{ke, kao da nisu wene, noge, posta joj odjed-nom gore.’

(66) Všdkoli pan prognav: PRET.PFV Gudzà, zlidnš æe gšr{e èogoobsšli: PRET.PFV (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Fata Mor¤ana).


‘Otkako gazda protera Hudza, postao je on jo{ siroma{niji.’

(67) Vidkoli getâman do @ovkvi priòhav: PRET.PFV, moskali trohiprismirnili: PRET.PFV (Bogdan Lepkiè, Mazepa).‘Otkako je hetman stigao u @ovkvu, moskaqi su se malo primirili.’

(68) … æosâ š spravdš šz nim priklä~ilosà: PRET.PFV, všdkoli po-ba~iv: PRET.PFV, àk pavuki zasvš~uätâ na kuæah òvtàki (Valeršè[ev~uk, Dšm na gorš).‘Ne{to se s wim zaista desi otkako je video kako pauci pale u gr-mqu ùte vatrice.’

(69) Selo osirotšlo: PRET.PFV, všdkoli všn pš{ov: PRET.PFV (OlâgaKobilànsâka, Zemlà).‘Selo je osiroma{ilo otkako je on oti{ao.’

(70) … ver{nik hripšv. Tut usš pohripli: PRET.PFV, všdkoli vvšè-{li: PRET.PFV v gori z òh studenimi dèrelami ta ršzkimi zmš-nami temperaturi (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘… jaha~ je promukao. Ovde su svi promukli otkako su u{li u pla-nine sa wihovim ledenim izvorima i naglim promenama tempera-ture.’

Primeri (64–70) ilustruju rasprostraweni tip taksisnih kon-strukcija anteriornosti s veznikom všdkoli i perfektivnim prete-ritom u oba dela zavisnosloène re~enice. Prime}ujemo da, ukolikose u oba dela zavisnosloène re~enice navedenog tipa upotrebqavasvr{eni preterit, ukrajinskom vezniku všdkoli vi{e odgovara srp-ski ekvivalent ‘otkako’, dok je u ostalim slu~ajevima dominantanekvivalent ‘otkad(a)’, {to svedo~i o tome da je sfera funkcionisa-wa srpskog veznika otkako prvenstveno odre|ena vidskim karakteri-stikama predikata, {to dosad nije bilo prime}eno u literaturi onavedenom vezni~kom sredstvu (IVI] 2002).

Perfektivni oblik preterita u upravnoj re~enici taksisne kon-strukcije anteriornosti s veznikom všdkoli mogu} je i u drugim slu-~ajevima:

a) ako je re~ o glagolu kojim je ozna~eno gomilawe subjekata iliobjekata:

(71) … všdkoli muzeè zbšlâ{iv: PRET.PFV godini dlà všdvšdu-vannà, ekspozicšä poba~ilo: PRET.PFV bšlâ{e 800 lädeè.‘… otkako je muzej produìo vreme posete, postavku je videlo vi-{e od 800 qudi.’

(72) Z tih pšr àk na selah po~alisâ: PRET.PFV vesšllà, bezporàdkšvu kolgospah pobšlâ{alo: PRET.PFV (Vasilâ Zemlàk).


‘… otkako su po~ele svadbe, po selima je porastao broj incidenatau kolhozima’.

b) uz kvantifikator u upravnoj klauzi, kojim se isti~e postoja-we ili odsustvo (u slu~aju negirawa) vi{ekratne realizacije situa-cija istog tipa:

(73) Všdkoli vona viòhala: PRET.PFV v Çtalšä, tšlâki tri~š: QU-

ANT napisala: PRET.PFV …‘Otkako je otputovala u Italiju, samo je triput pisala …’

(74) Ç spravdš, {anuó, àlšó druìnu, všdkoli pobralisà: PRET.PFV,æe nš razu: QUANT ruki na Všrunâku ne pšdnàv: PRET.PFV (OlesâGon~ar, Sobor).‘I stvarno po{tuje, ~uva ènu, otkako su se uzeli, nijednom nijedigao ruku na Veruwku.’

(75) Všdkoli priòhav: PRET.PFV po sâvàtah, ne bšlâ{e àk 3 razi:QUANT buv: PRET.PFV na obšdš! (Çvan Franko/Leonšd Gorak, Tri~šmenš àvlàlasà läbov).‘Otkako je stigao posle praznika, bio je svega triput na ru~ku.’

v) u slu~aju negirawa kojim se isti~e odsustvo rezultata radweu vremenu saop{tewa o situaciji (76):

(76) Ne zaplakav: PRET.PFV æe anš odnoä slâozoä, všdkoli spalo:PRET.PFV neæastà na nâogo (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Nije ni suzu pustio otkako ga je nesre}a zadesila.’

Prime}ujemo da u afirmativnom obliku navedena konstrukcija(76) nije mogu}a ni u ukrajinskom, ni u srpskom jeziku:

(76a) *Zaplakav: PRET.PFV, všdkoli spalo: PRET.PFV neæastà nanâogo.‘*Pustio je suzu otkako ga je nesre}a zadesila.’

g) ako se u upravnoj klauzi nalazi kvantifikator odin raz (‘jed-nom’), dva raza (‘dvaput’), dekšlâka razšv (‘nekoliko puta’) i sl., ko-jim se iskazuje implicitna negacija, kazuje se da se radwa desila od-re|eni broj puta i vi{e se nije ponavqala do sada{weg trenutka:

(77) Odin li{ raz: QUANT zaplakav: PRET.PFV, všdkoli spalo:PRET.PFV neæastà na nâogo.‘Samo jednom je pustio suzu otkako ga je zadesila nesre}a.’

(78) Vper{e: QUANT zaplakav: PRET.PFV, všdkoli spalo: PRET.PFV

neæastà na nâogo.‘Prvi put je pustio suzu otkako ga je zadesila nesre}a.’


Restrikcija upotrebe oblika futura u subordiniranoj klauzine odnosi se na re~enice sa vezni~kim izrazima z togo momentu àk(‘od onog momenta kad(a)’), z togo dnà àk (‘od onog dana kad(a)’), z to-go ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’) i sl., koji mogu uvoditi klauzukoja ozna~ava kako pro{lu, tako i budu}u situaciju (79–80). Ako jere~ o planu budu}nosti, u zavisnoj klauzi je o~ekivana upotreba per-fektivnih i imperfektivnih oblika futura, a u upravnoj re~enicisamo perfektivnog budu}eg vremena (79). Oblik futura je mogu} ukonstrukcijama navedenog tipa zbog prirode subordinirane klauze,koja nastupa kao determinativ supstantivnog antecedenta s tempo-ralnom semantikom, ali funkcioni{e i kao taksisni pokazateq:

(79) Z togo momentu, àk sistema bude nalagodèna: FUT.PFV.PASS

è zapracäó: FUT.PFV, vi zabudete: FUT.PFV pro neobhšdnšstâperevšràti, ~i viklä~ene svštlo (www.rushirt.com).‘Od onog momenta kada sistem bude uspostavqen i proradi, zabora-vi}ete na neophodnost kontrolisawa da li je uga{eno svetlo.’

Vezni~ki izrazi z togo momentu àk (‘od onog momenta kad(a)’),z togo dnà àk (‘od onog dana kad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onog vremenakad(a)’) i sl. omogu}uju tako|e upotrebu imperfektivnog glagolskogoblika u subordiniranom delu:

(80) Všd ~asu àk govoriv: PRET.IPFV šz neä na samotš v polš tapotš{av: PRET.IPFV òò, ne govoriv: PRET.IPFV šz neä bšlâ{e(Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Od onog vremena kad je razgovarao sa wom nasamo u poqu i te{ioje, vi{e s wom nije pri~ao.’

Kao {to je bilo istaknuto, primeri navedenog tipa (79–80) po-kazuju da zavisna klauza u ovom slu~aju pro{iruje odredbu ozna~enupredlo{ko-pade`nom konstrukcijom z dnà (‘od dana’), z momentu (‘odmomenta’), z ~asu (‘od vremena’) i sl., koja zahteva temporalnu deter-minaciju. Temporalna i aspektualna autonomija predikata subordi-nirane klauze uslovqena je ~iwenicom wene indirektne veze sa rad-wom upravne re~enice uz direktnu povezanost sa nekim periodom ko-ji je punktualno koncipiran na temporalnoj liniji predikata uprav-ne re~enice.

Veznik všdkoli (‘otkad(a)’) moè formirati korelativni kom-pleks sa zameni~kim prilogom všdtodš (‘otad(a)’) ili konstrukcijomz tih pšr (‘od tog vremena’), koji pripadaju upravnoj re~enici (81–82).Zajedno, oni formiraju parno-kratnu konstrukciju, pri ~emu se po-{tuje odre|eni redosled delova zavisnosloène re~enice. Uz kore-lativni kopleks všdkoli … všdtodš subordinirani deo je preponiran


(iako je mogu}a i inverzija), dok se u slu~aju parno-kratne konstruk-cije všdkoli … z tih pšr upravna re~enica obavezno nalazi na prvommestu (82).

(81) Všdkoli z’ódnavsà: PRET.PFV z Rahšroä, všdtodš rozplivaä-tâsà: PRS.ÇPFV èomu slova v rotš (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Otkako se spojio s Rahirom, tope mu se re~i u ustima.’

(82) Mova pro takiè ~asopis velasâ: PRET.ÇPFV z tih pšr, všdkoli

ukazom 1876 roku carsâkiè uràd zaboroniv: PRET.PFV ukraònsâkumovu … (Leonšd Gorak, Tri~š menš àvlàlasà läbov).‘O takvom se ~asopisu pri~alo jo{ od tog vremena kada je carskavlada uredbom zabranila ukrajinski jezik.’

U navedenom tipu taksisnih konstrukcija (81–82) prete`no sesre}e kombinacija svr{enog preterita u subordiniranoj klauzi saimperfektivnim prezentom ili preteritom u upravnoj re~enici.

Konstrukcije sa veznicima všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘ot-kako’) i sl. mogu ozna~avati kontaktnu anteriornost ako se u subor-diniranom delu upotrebi perfektivni preterit momentalnog ilipo~etnofaznog glagola:

(83) Slova zastigli: PRET.PFV èomu v grudš š v mšzku lâodom,všdkoli poba~iv: PRET.PFV svogo naèstar{ogo sina blšdogo è mer-tvogo na vozš … ‰¢ Všn stav nšmim, všdkoli …Š (Olâga Kobil-ànsâka, Zemlà).‘Re~i su se na kocku smrzle u wegovim grudima i mozgu otkad je vi-deo svog najstarijeg sina bledog i mrtvog na kolima… ‰¢ ostadenem otkad …Š’

Izraz z togo momentu, àk (‘od onog momenta kad(a)’) tako|e ozna-~ava kontaktnu anteriornost, jer temporalna sema antecedenta mo-ment ukazuje na brzu promenu situacija:

(84) Z togo momentu, àk à otrimav: PRET.PFV propozicšä pereètiv ¼Karpati½, à namagavsà: PRET.ÇPFV zšbrati àkomoga bšlâ{ešnformacšò pro klub.‘Od onog momenta kada su mi predloìli da pre|em u „Karpate“,nastojao sam da skupim {to vi{e informacija o klubu.’

Na distalnu anteriornost u ovom tipu konstrukcije ukazuje od-govaraju}i adverbijal u funkciji temporalnog kvantifikatora:

(85) Serbšà ta Kosovo gotuätâsà: PRS.IPFV do per{ih peregovoršvna visokomu ršvnš, všdkoli Pri{tina ogolosila: PRET.PFV neza-le`nšstâ tri roki tomu: TAX.SPEC (Novini, 08. 03. 2011).


‘Srbija i Kosovo pripremaju se za prve pregovore na visokom ni-vou otkako je Pri{tina pre tri godine proglasila nezavisnost.’

Posebno mesto me|u konstrukcijama sa veznicima všdkoli(‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘otkako’) i vezni~kim izrazima z tih pšr àk(‘od onog doba kad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onog vremena kad(a)’) zau-zimaju konstrukcije distalne anteriornosti sa nepopuwenom seman-ti~kom pozicijom glavne situacije. Pri formalnoj zastupqenostiupravne re~enice u tom tipu zavisnosloènih re~enica ne postojiwen semanti~ki ekvivalent — situacija P1, koja bi se odnosila naneku radwu ili stawe. Glavni deo takve konstrukcije prakti~nopredstavqa temporalni kvantifikator neke neiskazane situacije:

(86) Všdtodš, àk peredovš ~astini pereè{li: PRET.PFV kordon šznikli: PRET.PFV za gorbatimi visotami ~uòò zemlš, minulo:PRET.PFV vè kšlâka dnšv: QUANT (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Otkad je prethodnica pre{la granicu i nestala iza grbavih hriditu|e zemqe, pro{lo je ve} nekoliko dana.’

(87) Dobriè desàtok lšt: QUANT splivlo: PRET.PFV vesnànoävodoä z togo ~asu, àk Oleksandra Vasilšvna priè{la: PRET.PFV

na svšè per{iè urok (Oleksandr Don~enko, Lšsni~iha).‘îtavih deset godina odnelo je prole}nim vodama otkad je do{laOleksandra Vasilivna na svoj prvi ~as.’

Ukoliko upravna klauza ima svoj semanti~ki ekvivalent — si-tuaciju P1 — temporalni kvantifikator situacije ozna~ene uprav-nom klauzom postaje taksisni specifikator distalne anteriornosti:

(88) Sâogodnš mi svàtkuómo: PRS.IPFV 11 rokšv: TAX.SPEC z togo

dnà, àk nad Strièsâkoä mšsâkradoä zamaèoršv: PRET.PFV na{prapor (Strièæina polšti~na, 14. 03. 2011).‘Danas mi sve~ano obeleàvamo 11 godina od tog dana kada se iznadop{tine grada Strija zavijorila na{a zastava.’

U navedenim primerima (87–88) skre}e na sebe pa`wu ra{~la-wenost vezni~kih kompleksa, {to svedo~i o funkcionisawu u wimaveznika àk (‘kad(a)’), koji formira kompleks sa korelativima všdtodš,z togo ~asu i sl. Takvo zapaàwe potvr|uju pimeri u kojima je veznikàk (‘kad(a’) upotrebqen u zna~ewu veznika všdkoli (‘otkad’) samo-stalno, bez korelativa:

(89) Minaó: PRS.IPFV ršk, àk viòhav: PRET.PFV šz Peterburga, a vôrnomoršò ne pobuvav (Vasilâ [ev~uk, Sin volš).‘Prolazi godina otkada je napustio Peterburg, a u Crnomoriji ni-je bio.‘


Veznik àk (‘kad(a)’) ~e{}e u odnosu na veznik koli (‘kad(a)’)ulazi u sastav vezni~kih izraza sa temporalno markiranim imenica-ma (v. 87, 88).

VI.1.1.5. Konstrukcije sa profilisanim taksisnim veznikom

pšslà togo àk — neutralna anteriornost

Osim neprofilisanih taksisnih veznika koli (‘kad(a)’), àk(‘kad(a)’), všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘otkako’) i vezni~kih izra-za z tih pšr àk (‘od onog doba kad(a)’), z togo ~asu àk (‘od onog vreme-na kad(a)’) i sl., u ukrajinskim zavisnosloènim re~enicama sa tak-sisnim odnosom neutralne anteriornosti funkcioni{e profilisa-ni, specifikovani veznik pšslà togo àk (‘nakon {to’).

Ovaj veznik odlikuje ve}a mogu}nost kombinovawa vidsko-vre-menskih oblika u zavisnom i glavnom delu re~enice. S obzirom na toda je taksisni odnos sadràn ve} u prvom delu ovog sloènog vezni-ka, koji poti~e od predloga pšslà (‘posle’), veznik pšslà togo àk, po-put svog srpskog ekvivalenta nakon {to, moè ozna~avati anterior-nost bez restrikcije upotrebe u subordiniranoj klauzi sa imperfek-tivnim glagolom, koja je obavezna kada su u pitawu veznici koli(‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’).

Veznik pšslà togo àk (‘nakon {to’) odlikuje implicitno isti-cawe nekog intervala izme|u glavne i zavisne situacije, koji nijeobavezan kada su u pitawu veznici koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’). Ovajveznik ne moè da bude upotrebqen u konstrukciji kontaktne ante-riornosti bez taksisnog specifikatora odgovaraju}e vrste, dok ve-znici koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’) mogu samostalno da ozna~avaju na-vedeno zna~ewe, up.:

(90) Koli zaspokoòlasà: PRET.PFV, va`ko zšthnula: PRET.PFV (Ok-sana Çvanenko, Maršà).‘îm se smirila, te{ko je uzdahnula.’(90a)* Pšslà togo àk zaspokoòlasâ: PRET.PFV, va`ko zšthnula:PRET.PFV.‘Nakon {to se smirila, te{ko je uzdahnula.’

Prototipi~no veznik pšslà togo àk (‘nakon {to’) funkcioni{eu konstrukcijama sa perfektivnim oblicima preterita i futura pripodudarnosti vremenskih planova predikata upravne re~enice i sub-ordinirane klauze:


preterit SV + preterit SV (91–93)futur SV + futur SV (94)


(91) Pšslà togo, àk somalšèsâkim pšratam zaplatili: PRET.PFV 3mšlâèoni dolaršv, voni zvšlânili: PRET.PFV saudšvsâkiè supertan-ker ¼Siršus star½ (Novini, NRKU, 09. 01. 2009).‘Nakon {to su somalijskim gusarima platili 3 miliona dolara,oni su oslobodili saudijski supertanker „Sirius star“.’

(92) … ce stalosà: PRET.PFV pšslà togo, àk pomštiv: PRET.PFV,æo è voni steàtâ za nš~nimi Melan~inimi pohodenâkami … (Va-leršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… to se desilo nakon {to je on primetio da i oni posmatraju Me-lan~ine no}ne izlete …’

(93) … pšslà togo àk rozlamalasâ: PRET.PFV pšd nim mahnovsâkata~anka, àk rozkotilisâ z-pšd neò kolesa na ~otiri storoni svštu,pš{ov: PRET.PFV na zavod, na robotu naèva`~u — katalem (OlesâGon~ar, Sobor).‘… nakon {to su se raspala pod wim kola sa mitraqezom, po{to suse otkotrqali od wih to~kovi na sve ~etiri strane sveta, krenuo jena fabriku, na najteì posao — livarski.’

(94) Koalšcšà zaèmetâsà: FUT.PFV kadrami pšslà togo, àk rozbe-retâsà: FUT.PFV z MVF (Z presi).‘Koalicija }e se baviti kadrovskim pitawima nakon {to zavr{isa MMF-om.’

Perfektivni oblici predikata u navedenim primerima proto-tipi~no ozna~avaju netrajnu radwu (91–92). Ponekad netrajnu zavi-snu situaciju smewuje trajna glavna (93). Ako su obe situacije traj-ne, obi~no su ozna~ene faznim glagolima — po~etnim, koji markirajupo~etak glavne radwe, kao i finalnorezultativnim, koji ozna~avajurezultat trajne zavisne situacije (94).

Veznik pšslà togo àk (‘nakon {to’) moè biti nera{~lawen ira{~lawen, kada veznik àk (‘kad(a)’) korelira sa zamenicom togo(‘toga’).

Ako u zavisnosloènoj re~enici postoji nekoliko subordini-ranih klauza istog tipa, ponavqa se samo veznik àk (‘kad(a)’), {toponovo potvr|uje wegovu relativnu samostalnost u okviru sloènogveznika (93). Veznik pšslà togo àk (‘nakon {to’) prete`no se nalazina po~etku re~enice u preponiranoj klauzi (91, 93), ali se ~esto sre-}e i u postpoziciji upravne klauze (92, 94).

Ukoliko se u predikatu konstrukcije sa veznikom pšslà togo àk(‘nakon {to’) na|u oblici imperfektivnog prezenta, realizuje setaksis anteriornosti pri regularnosti ponavqawa situacija (95) ilitaksis u istorijskom prezentu (96):


(95) Pšslà togo àk dšti gulàätâ: PRS.IPFV, voni obšdaätâ: PRS.IPFV.‘Po{to {etaju, deca spavaju.’

(96) Pšslà togo àk Volodimir Litvin ogolo{uó: PRS.IPFV pro roz-pad koalšcšò, gra perehoditâ: PRS.IPFV do ruk ¼regšonalšv½ (Novi-ni, 22. 02. 2010).‘Nakon {to Vladimir Litvin saop{tava o raspadu koalicije, igraprelazi u ruke „regionala“.’

Perfektivni futur u upravnoj re~enici i subordiniranoj kla-uzi moè ozna~avati anteriornost i u istorijskom futuru (97). Tomprilikom je perfektivni futur u zavisnoj klauzi funkcionalno bli-ì svr{enom prezentu, {to potvr|uje srpski prevod (97), u kom sesvr{eni prezent u zavisnoj klauzi koristi za ozna~avawe radwe koja}e u budu}nosti prethoditi nekoj drugoj radwi, tj. komutativan je safuturom II:

(97) Pšslà togo, àk use zakšn~itâsà: FUT.PFV, Doro{enko zaàvitâ:FUT.PFV zaporo`càm, æo všn ne baàv smertš svogo voroga, šzvelitâ všdvezti znšve~ene tšlo do Gadà~a … (Natalà Àkovenko, Na-ris šstoršò Ukraòni z naèdavnš{ih ~asšv do kšncà 18 st.).‘Nakon {to se sve svr{i, Doro{enko }e izjaviti Zaporo{cima danije èleo smrt svog neprijateqa i naredi}e da se osaka}eno teloprebaci u Hadja~.’

Navedeno svedo~i o ~iwenici da se u ukrajinskom jeziku u funk-ciji izraàvawa budu}e radwe koja prethodi drugoj budu}oj radwifutur svr{eni pona{a kao funkcionalni i semanti~ki perfektivniprezent, nezavisno od toga da li je re~ o planu budu}nosti ili pro-{losti (istorijskom futuru).

Veznik pšslà togo àk nalazi se i u konstrukcijama sa predikati-ma koji imaju razli~it vid, ali pripadaju jednom vremenskom planu:


preterit NSV + preterit SV (98–99)preterit SV + preterit NSV (100–101)futur NSV + futur SV (102–103)

Ukoliko svr{ena radwa zavisne situacije R2 prethodi u vreme-nu glavnoj situaciji R1, koja nije ni~im ograni~ena, subordiniranaklauza sa veznikom pšslà togo àk (‘nakon {to’) sme{ta se na po~etakzavisnosloène re~enice:

(98) Pšslà togo àk ekonom vtšk: PRET.PFV z polà v podertšè ode`š,nšhto vè ne vaìvsà: PRET.ÇPFV zaèmati konš (Mihaèlo Kocä-binsâkiè, Fata Mor¤ana).


‘Nakon {to je agronom pobegao sa wive u pocepanoj ode}i, niko vi-{e nije smeo da dira kowe.’

(99) Pšslà togo àk vona pro~itala: PRET.PFV lista, u neò dovgo:TEMP.QUANT bolšlo: PRET.PFV serce.‘Nakon {to je pro~itala pismo, dugo je ose}ala bol u srcu.’

Kao {to je ve} bilo istaknuto, u taksisnoj konstrukciji ante-riornosti sa veznikom pšslà togo àk (‘nakon {to’) dopu{tena je upo-treba imperfektivnog glagolskog oblika u predikatu zavisne klauze:

(100) Çæe ne znav Taras vipadku, æob oduàv: PRET.PFV htosâ uKirilšvcš pšslà togo, àk prihodiv: PRET.ÇPFV otecâ Grigoršè švšdpuskav: PRET.IPFV serdezš èogo ostannš gršhi (Vasilâ [ev~uk,Sin volš).‘Jo{ nije znao Taras za slu~aj da neko ozdravi u Kirilovci nakon{to bi dolazio otac Grigorije i otpu{tao siromahu posledwe we-gove grehove.’

(101) V Ógiptš všdkrilisà: PRET.PFV banki pšslà togo, àk òhnš pra-cšvniki straèkuvali: PRET.IPFV maèè ti`denâ: TEMP.QUANT

(Novini, 20. 02. 2011).‘U Egiptu su otvorili banke nakon {to su zaposleni u wima {traj-kovali skoro nedequ.’

U navedenim primerima skre}e na sebe pa`wu ~iwenica da sesubordinirana klauza postponira u odnosu na upravnu re~enicu, {tosvedo~i o preme{tawu u prvi plan netrajne glavne situacije koja do-lazi nakon trajne i/ili ponavqane radwe zavisne situacije. Trajnostzavisne situacije moè se dodatno ista}i pomo}u temporalnog kvan-tifikatora (101).

Ukoliko oba predikata zavisnosloène re~enice pripadaju tem-poralnom planu budu}nosti, mogu}a je kombinacija imperfektivnogoblika upravne re~enice i perfektivnog u predikatu subordiniraneklauze (102–103). Pritom, u glavnom delu re~enice nalazi se glagolkoji korelira radwu sa trajnom promenom stawa, do koje }e do}i uko-liko se dogodi radwa ozna~ena perfektivnim predikatom zavisneklauze. Stoga konstrukcije navedenog tipa odlikuje propratno zna~e-we uslova:

(102) Pro povnocšnne všdnovlennà kredituvannà mo`na bude govo-riti: FUT.IPFV pšslà togo, àk bankšvsâka sistema perestane:FUT.PFV viprobovuvati resursniè golod (Novini, 19. 05. 2009).‘O punovrednom obnavqawu kreditirawa mo}i }e da se pri~a teknakon {to bankarski sistem prestane da isprobava resursnu glad.’


(103) Pšslà togo, àk prodasi: FUT.PFV nivu, bude{: FUT.IPFV nederàvcem, a zlidnem … (Äršè Mu{ketik, Getmansâkiè skarb).‘Nakon {to bude{ prodao wivu, posta}e{ prosjak a ne dràvnik.’

U taksisnim konstrukcijama anteriornosti sa veznikom pšslàtogo àk mogu}a je kombinacija glagola koji pripadaju razli~itimtemporalnim planovima — sada{wem i budu}em u upravnoj re~enicii pro{lom ili budu}em u zavisnoj klauzi. U predikatu glavnog delare~enice dominiraju imperfektivni glagoli, dok se u zavisnoj klau-zi prete`no javqaju perfektivni:

upravna re~enica zavisna klauzaprezent NSV + preterit SV (104)futur NSV + preterit SV (105–106)prezent NSV + preterit SV (107)futur SV + preterit SV (108)prezent NSV + futur SV (109)prezent NSV + preterit NSV (110)

(104) Pšslà togo, àk vi podali: PRET.PFV aplškacšènu formu, u neòne moète: PRS.IPFV vnesti zmšni.‘Nakon {to ste poslali formular za prijavqivawe, ne moète vi-{e da ispravqate u wemu.’

Ukoliko se u predikatu upravne re~enice nalazi imperfektiv-ni futur a u zavisnoj klauzi perfektivni preterit, taksisno zna~e-we anteriornosti moè dobiti propratnu uzro~nu semu:

(105) Pšslà togo àk dobre posnšdav: PRET.PFV, kraæe pracäva-time: FUT.IPFV. ‰¢ Àkæo dobre posnšdav, dobre pracävatime.Š‘Nakon {to je dobro doru~kovao, boqe }e raditi. ‰¢ Po{to je do-bro doru~kovao, boqe }e raditi.Š’

(106) Pšslà togo àk mi zakšn~ili: PRET.PFV robotu, budemo naso-lodùvatisà: FUT.IPFV òò plodami.‘Nakon {to smo zavr{ili posao, uìva}emo u plodovima svoga rada.’

Oblik imperfektivnog prezenta ili perfektivnog futura (pre-zenta) u upravnoj re~enici uz perfektivni preterit u subordinira-noj klauzi ozna~ava situaciju u aktualnom prezentu (107–108):

(107) Pšslà togo àk rozšbralisà: PRET.PFV z cim pitannàm, pere-hodimo/pereèdemo: PRS.IPFV/FUT.PFV do nastupnogo.‘Nakon {to smo razmotrili ovo pitawe, prelazimo/pre}i }emo naslede}e.’


Taksis anteriornosti pri ponavqawu situacija ozna~ava kom-binacija imperfektivnog prezenta u upravnoj re~enici sa futuromsvr{enim u zavisnoj klauzi (108):

(108) Gaòvki vikonuätâsà: PRS.IPFV na velikodnš svàta, pšslà togo

àk prièdutâ: FUT.PFV z cerkvi š posnšdaätâ: FUT.PFV svà~enini.‘„Gajivke“ se pevaju na Uskrs, nakon {to se do|e iz crkve i doru~-kuje osve{tana hrana.’

Ponovo prime}ujemo da u subordiniranoj klauzi taksisne kon-strukcije anteriornosti obliku ukrajinskog svr{enog futura u srp-skom prevodu odgovara svr{eni prezent, tj. to je slu~aj kada se ukra-jinski svr{eni futur ne moè prevesti analognim srpskim obli-kom, up.:

(109) ‘*„Gajivke“ se pevaju na Uskrs, nakon {to }e se do}i iz crkvei doru~kovati osve{tana hrana.’

Kao {to je ve} bilo napomenuto, ukrajinski svr{eni futur urelativnoj upotrebi, tj. za ozna~avawe radwe koja prethodi nekoj dru-goj radwi u budu}nosti ili pro{losti (istorijski futur (v. 97)),funkcionalno i semanti~ki se pona{a kao svr{eni prezent, {to po-tvr|uje ~iwenicu da je svr{eni prezent u slovenskim jezicima saretkim izuzecima (slovena~ki, makedonski jezik) funkcioni{e kaorelativni glagolski oblik.

Imperfektivni preterit u subordiniranoj klauzi i prezentistog vida u upravnoj re~enici taksisne konstrukcije s veznikompšslà togo àk ukazuje na aktualno sada{we vreme:

(110) … rozpuskaómo: PRS.IPFV komandu, pšslà togo àk nam ne ho-tšli: PRET.IPFV dopomogti dobuti peremogu (Z presi).‘… raspu{tamo ekipu nakon {to nisu èleli da nam pomognu dapobedimo.’

U zavisnom delu ovog tipa konstrukcije nalazi se nesvr{enioblik modalnog glagola, koji implicitno ukazuje na svr{enost ozna-~ene radwe, teè}i ka dvovidskoj upotrebi, kao u srpskom jeziku: nehotšli = ne shotšli ‘nisu hteli’.

VI.1.1.6. Konstrukcije sa profilisanim taksisnim veznicima

æoèno, tšlâki, ledâ, ledve (æo), li{, àk tšlâki, àk skoro,

koli tšlâki, tšlâki li{, tšlâki-no, tšlâki æo — kontaktna

anteriornost

Veznici æoèno (‘~im’); tšlâki (‘~im’); ledâ (‘tek’); ledve (æo)(‘tek {to’); li{ (‘~im’/‘kako’); àk tšlâki (‘~im’/‘samo {to’); àk sko-


ro (‘~im’/‘kako’); koli tšlâki (‘tek {to’); tšlâki li{ (‘~im’/‘kako’);tšlâki-no (‘~im’/‘tek {to’); tšlâki æo (‘samo {to’), kao i wihovisinonimi, funkcioni{u u ukrajinskom jeziku kao pokazateqi kon-taktne anteriornosti. U re~enicama sa navedenim veznicima domi-niraju perfektivni glagolski oblici razli~ite temporalne lokali-zovanosti (111–119):

(111) Æoèno v roèvomu smerku roztanula: PRET.PFV èogoopecâkuvata postatâ — v sšnàh znovu zaderen~av: PRET.PFV dzvo-nik (Äršè Smoli~).‘îm nestade u ruì~astom sumraku wegova silueta, u predsobquponovo zatre{ti zvono.’

(112) Prezident Všktor Ànukovi~ pšdpi{e: FUT.PFV zakon pro vi-koristannà ~ervonogo prapora pšd ~as svàtkovih zahodšv do DnàPeremogi, æoèno dokument nadšède: FUT.PFV èomu na pšdpis(Ukraònsâka pravda, 23. 05. 2011).‘Predsednik Viktor Januhovi~ potpisa}e zakon o upotrebi crvenezastave prilikom sve~anih manifestacija povodom Dana pobede,~im dokument stigne kod wega na potpisivawe.’

(113) A na rinok David pšdvšvsà: PRET.PFV, ledve rozvidnšlosâ:PRET.PFV (Andršè Golovko, Bur’àn).‘A slede}eg jutra David ustade ~im je svanulo.’

(114) Li{ se za~uv: PRET.PFV Kublaè, han tatarsâkiè, / Æo sà sta-lo z dorogov do~koä, / Zšbrav: PRET.PFV všèsâka zo vsšh storon {i-rih … (Markšàn [a{kevi~, Àroslav).‘îm je ~uo Kublaj, han tatarski, {ta se desi najdraòj mu k}eri /Skupi vojsku za se sa svih strana …’

(115) Àk tšlâki kšn~ivsà: PRET.PFV artnalšt, Homu viklikali:PRET.PFV do komandira polku (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Samo {to prestade granatirawe, Homu pozovu kod na~elnika pu-ka.’

(116) Zre{toä, to bulo è ne marevo, stariè zrozumšv: PRET.PFV ce,àk tšlâki zirnuv: PRET.PFV u nebo (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Uostalom, nije to ni bila varka, starac to shvati kako pogleda unebo.’

(117) Àk tšlâki udaritâ: FUT.PFV per{iè promšnâ soncà v muri,voni spalahnutâ: FUT.PFV zolotim poàrom … (Lesà Ukraònka, Upuæš).‘îm udari prvi zrak sunca u zidine, one buknu zlatnom vatrom.’

(118) A koli tšlâki Àgor z dvoru, hlopecâ guknuv: PRET.PFV do ta-kih, àk sam, ~erez vulicä (Olesâ Gon~ar, Sobor).


‘Kako Jagor iza|e kroz kapiju, de~ko pozva druge, nalik wemu, saone strane ulice.’

(119) Tšlâki-no v gotelš zav’àzavsà: PRET.PFV bšè, kapštan ûma-~enko kinuv: PRET.PFV {turmovš grupi v ataku (Olesâ Gon~ar, Pra-poronoscš).‘îm u hotelu po~e bitka, kapetan ûma~enko posla udarne trupe unastup.’

U konstrukcijama navedenog tipa perfektivni oblici glagolaozna~avaju netrajne faktualne radwe, koje se naj~e{}e prevode nasrpski jezik oblicima aorista. Ipak, u upravnoj re~enici mogu}a jeuz negaciju upotreba modalnog glagola koji ozna~ava trajnu radwukoja je pretpostavqena ili o~ekivana, ali nije ostvarena:

(120) A tam, u mšstš, ne zumšlo: PRET.PFV èogo nšæo dov{e zaderà-ti, àk skoro uporavsà: PRET.PFV raz šz svoòmi spravunkami (OlâgaKobilànsâka, Zemlà).‘A tamo, u gradu, ni{ta ga vi{e nije moglo zadràti ~im je jednomposvr{avao sve svoje poslove.’

Uz veznike koji su tipi~ni za konstrukcije ovog tipa, u uprav-noj re~enici mogu se upotrebiti korelativi to (‘to’), àk (‘kad(a)’),koli (‘kad(a)’) i sl., kojima se isti~e momentalnost, iznenadnost,neo~ekivanost glavne situacije. U tom slu~aju korelativi funkcio-ni{u kao nosioci admirativne modalnosti:

(121) … koli li{e vstupila: PRET.PFV v cerkovne podvšr’à, mš`visokš starš muri, to opinilasà: PRET.PFV tut kolo samogo bogasvàtogo (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘… ~im je zakora~ila u crkveno dvori{te, me|u visoke stare zidi-ne, iznenada se na{la tu pored samog boga svetog.’

(122) Ledve æo za~uv: PRET.PFV stra{nu zvšstku, àk uè è pere-tisnuvsà: PRET.PFV kršzâ tovpu pered hatoä š opinivsà kolo mer-tvogo brata (Isto).‘Tek je ~uo stra{nu vest, a ve} se probio kroz svet ispred ku}e ina{ao kod mrtvog brata.’

(123) Ale ledve vstigla: PRET.PFV Palagna zlšzti naverh, koli odôrnogori mahnuv: PRET.PFV krilom všter š zahitav dereva (Mi-haèlo Kocäbinsâkiè, Tšnš zabutih predkšv).‘Tek {to je stigla Palagna da se popne do vrha, kad iz Crnogore za-mahnu krilima vetar i zaquqa drve}e.’

(124) Ta tšlâki à nablizivsà: PRET.PFV do torgu, àk lädi raptom:TAX.SPEC v šn{iè bšk sunuli: PRET.PFV (Lesà Ukraònka, Na polškrovš).


‘Ali ~im sam pri{la tr`nici, qudi odjednom krenu na drugustranu.’

U ukrajinskom jeziku zna~ewe admirativnosti dodatno mogu is-ticati odgovaraju}a leksi~ka sredstva (v. 124). U srpskim prevodimanavedenih ukrajinskih konstrukcija sa korelativnim kompleksimaobavezno je prisustvo adverbijala kojim se prenosi navedeno zna~e-we admirativnosti (v. 121–124).

Prilozi raptom (‘odjednom’), odrazu (‘odmah’), zrazu (‘odmah’)u ulozi taksisnih specifikatora konstrukcija kontaktne anterior-nosti omogu}uju upotrebu neprofilisanog veznika koli (‘kad(a)’)ili veznika pšslà togo àk (‘nakon {to’), koji se prete`no sre}e ukonstrukcijama neutralne anteriornosti:

(125) Raptom: TAX.SPEC, koli sala{istsâkiè diktor na hvilinuzamovk: PRET.PFV, z efšru prolunav: PRET.PFV ~ièsâ šn{iègršzniè golos (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Odjednom, kada je sala{istski diktator na tren u}utao, iz etra seza~uo jo{ ne~iji prete}i glas.’

Zna~ewe taksisnog specifikatora mogu poja~avati odgovaraju}ere~ce, koje zajedno sa subordiniranim veznikom ~ine korelativnikompleks:

(126) Koli Olenka priè{la: PRET.PFV zš {koli dodomu, to odra-zu: TAX.SPEC pomila: PRET.PFV ruki.‘Kada se Olenka vratila iz {kole ku}i, odmah je oprala ruke.’

(127) Všdrazu `: TAX.SPEC pšslà togo àk pereè{li: PRET.PFV vopozicšä, vislovili: PRET.PFV tš argumenti, àkš vislovläätâ za-raz …‘Odmah nakon {to su pre{li u opoziciju, izneli su iste argumen-te koje iznose i sada.’

Veznici koji ne spadaju u specifikovane ili profilisane po-kazateqe kontaktne anteriornosti mogu ozna~avati ovaj tip taksi-snog odnosa i u tom slu~aju kada je u predikatu upravne re~enicepreterit momentalnog glagola, a u subordiniranom delu se nalazibilo koji perfektivni glagolski oblik:

(128) Prote koli ma{ina v’òhala: PRET.PFV v rozta{uvannà voroìhperedovih pozicšè, z usšh vškon š goriæ pràmo po sklu kabšnisškonuli: PRET.PFV nšmecâkš kulemeti (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Ali kada je kamion uleteo u neprijateqsku odbrambenu formacijusa svih prozora i potkrovqa, direktno po vetrobranu po~eli su dare{etaju nema~ki mitraqezi.’


(129) A` koli znizu David guknuv: PRET.PFV, kinulasâ: PRET.PFV

š zasipala: PRET.PFV ìto (Andršè Golovko, Bur’àn).‘Tek kad David podviknu odozdo, seti se i uspe ra`.’

Kontaktna anteriornost moè se realizovati i u tom slu~ajukada klauza referi{e o vremenu odbrojavawa glavne situacije:

(130) Pšslà togo, àk všn oènivsà: PRET.PFV, všn nšbi viršs:PRET.PFV u svoòh o~ah (Çvan Ne~uè-Levicâkiè, Kaèda{eva sšm’à).‘Po{to se oènio, on kao da je porastao u svojim o~ima.’

Specifikatori odnosa kontaktne anteriornosti mogu se upo-trebiti i uz veznike koji su profilisani za tu vrstu konstrukcija,dodatno isti~u}i wihovo taksisno zna~ewe:

(131) Àk tšlâki pan mecenat Zšlinsâkiè perevede: FUT.PFV na{šcšnnš paperi na gro{š, vse všdrazu: TAX.SPEC polšp{itâsà: FUT.PFV

v nas (Çrina Všlâde).‘îm bude gospodin mecena Zilinski pretvorio na{e vrednosnepapire u novac, sve }e odmah postati boqe.’

Imperfektivni glagoli mogu se na}i u upravnoj klauzi taksi-snih konstrukcija kontaktne anteriornosti u ciqu ozna~avawa regu-larnosti kontaktne promene situacija:

(132) Àk tšlâki z’àvlàótâsà: PRS.IPFV na nebš per{a zorà, sšdaómo:PRS.IPFV do mšsti~noò ve~erš (Äršè Andruhovi~, Perverzšà).‘îm na nebu zasija prva zvezda, pristupamo misti~noj ve~eri.’

(133) Koli na temnomu podvšr’ò zrinav: PRET.IPFV pšdozršliè{erhšt abo strimaniè bràzkšt zbroò, kulemetnik negaèno: TAX.SPEC

davav: PRET.IPFV u tomu napràmš korotku bliskavi~nu ~ergu (OlesâGon~ar).‘Kada se u mra~nom dvori{tu ~ulo sumwivo {u{tawe ili sti{anozveckawe oru`ja, vojnik na mitraqezu je odmah davao u tom pravcuodse~an muweviti rafal.’

VI.1.1.7. Profilisani veznici tšlâki …, àk…; tšlâki æo…,

àk…; tšlâki-no…, àk…; ledve…, àk… u taksisnim

konstrukcijama prekinute anteriornosti

Ra{~laweni veznici tšlâki…, àk… (‘tek {to … kad’); tšlâkiæo…, àk… (‘samo {to … kad’); tšlâki-no…, àk… (‘~im … kad’); le-dve…, àk… (‘~im … kad’) i sl. mogu ozna~iti taksis prekinute ante-riornosti kada glavna situacija prekida zavisnu. Osim prisustvanavedenih vezni~kih grupa, za realizaciju odnosa prekinute anteri-ornosti u konstrukciji mora biti zadovoqen jo{ jedan uslov — u za-


visnom delu mora se nalaziti fazni ili rezultativni glagol, kojimbi bio ozna~en po~etak situacije ili stawa koje prekida radwa ozna-~ena predikatom upravne re~enice:

(134) … ledve stav: PRET.PFV àlinku brati, / A na mene zaè~ik —plig! Stav: PRET.PFV àlinku všdnšmati (Oleksandr Olesâ, Àlinka).‘… tek {to sam krenuo da nosim jelku, kad na mene sko~i zeka! Sta-de jelku da oduzima.’

(135) Tšlâki-no à zasnuv: PRET.PFV, àk podzvonila: PRET.PFV vdverš susšdka.‘Samo {to sam zaspao, kad pozvoni na vrata kom{inica.’

(136) Tšlâki-no student rozlšgsà: PRET.PFV, všd~uv{i sebe vblaènstvš supokoä, àk u všd~inenšm všknš z’àvilasà: PRET.PFV za-spana Všrunâka (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Samo {to se student razvali, osetiv{i se u blaènom svetu mirai ti{ine, kad se na otvorenom prozoru pojavi pospana Viruwka.’

VI.1.1.8. Pluskvamperfekat u funkciji iskazivawa

prekinute anteriornosti

Kao {to je bilo istaknuto ranije (v. V.2), vremenska zona plu-skvamperfekta ne doseè vreme govorne situacije, {to uslovqavajo{ jednu funkciju ovog glagolskog oblika — iskazivawe prekinutepro{losti. Zna~ewe prekinute pro{losti tipi~no je za pluskvam-perfekat u ukrajinskim naporednosloènim re~enicama sa realizo-vanim poredbeno-suprotnim odnosom. Imperfektivni ili perfek-tivni pluskvamperfekat sme{ta se u prvi deo takvih re~enica, kojiprethodi adverzativnom vezniku. U drugom delu konstrukcije nalazise preteritalni oblik, koji je po pravilu perfektivan — a re|e im-perfektivan — sa odgovaraju}om semantikom promene stawa (137):

(137) Ostap — sper{u buv poveselšv: PPRF.PFV takiè balaku~iè,takiè æiriè, — Moträ àluó, kolo teæi laskaviè; a dali — vsehmurni{av: PRF.IPFV ta è hmurni{av (Panas Mirniè, Hšba revutâvoli, àk àsla povnš).‘Ostap se prvo bio razvedrio, postao je pri~qiv i otvoren, — sMotrjom je neàn, ta{tu po{tuje, a onda se sve vi{e smrkavao ismrkavao.’

(138) À v~epivsà odnoä rukoä v batâkovš {tani, drugoä za {apku šhotšv buv: PPRF.IPFV skazati svoó šm’à, ta golosu ne stalo: PRF.PFV

(Oleksandr Dovènko, Za~arovana desna).‘Jednom sam rukom zgrabio o~eve pantalone, a drugom kapu, hteosam da kaèm svoje ime, ali glas mi je nestao.’


(139) âp~ik uè po~av buv: PPRF.PFV oburävatisâ na lštunšv, ale

tut èogo perebiv: PRF.PFV Suprun (Mikola Hvilâoviè, Maèbutnš{ahtarš).‘âp~ik ve} po~e da se buni zbog avijati~ara, ali ga u tome preki-nu Suprun.’

(140) Ç vsš na slova Ku{nšrovš zasmšàlisà; [va~ka hotšv buv:PPRF.IPFV pšdvestisà z-za stolu, hotšv pokinuti take gostävannà,ale èogo zaspokoävala: PRF.IPFV Mar’àna, perekonuvala, æo neslšd na smšh ta pogovšr z gosteè viòzditi (Grigoršè Kosinka, Po-lštika).‘I svi se zasmeja{e Ku{wirovim re~ima; [va~ka krenu da ustane,hteo je da napusti takvu gozbu, ali ga je smirivala Marjana, ube|u-ju}i ga da ne vaqa i}i iz gostiju da se qudi ne rugaju.’

Uo~qivo je da se u navedenim primerima (137–140) u pluskvam-perfektu upotrebqava fazni glagol ili modalni, naj~e{}e kao deosloènog predikata, {to podse}a na adekvatne predikate u ruskom je-ziku, uz koje se javqa re~ca bálo: Hotel bálo idti, da ispugalsà;Na~al bálo petâ, no perestal (v. o tome BARENTSEN 1986).

U ukrajinskom jeziku konstrukcije sa pluskvamperfektom pre-kinute pro{losti mogu biti i proste, ali uz obavezni parcelat, kojipo~iwe adverzativnim veznikom ili naporednim veznikom uz deik-ti~ke re~ce tut, osâ (‘evo’), koje unose zna~ewe neo~ekivanosti, iz-nenadnosti promene situacije:

(141) Deràvna Duma hotšla bula: PPRF.IPFV vikoristati èogo,æob dobitisà všdpovšdalânogo mšnšsterstva. A tim ~asom na vuli-càh zalunali: PRF.PFV postršli (Natalšà Polonsâka-Vasilenko,Çstoršà Ukraòni, t. 2).‘Dràvna Duma je nameravala da ga iskoristi kako bi dobila odgo-varaju}e ministarstvo. A u me|uvremenu na ulicama krenulo je dase puca.’

(142) Àk raz vona hotšla bula: PPRF.IPFV vièti šz kuhnš, æo znaho-dilasà u pšdvalânomu primšæennš. Ç tut panšà! (Tri zamki osšnnš:Pšdgšrcš//ukrainaincognita.com).‘Ba{ je krenula da iza|e iz kuhiwe, koja se nalazila u podrumu. Iodjednom — gospo|a!’

Ukoliko je za ukrajinski jezik tipi~na upotreba pluskvamper-fekta u funkciji ozna~avawa prekinute pro{losti u naporednoslo-ènoj re~enici sa adverzativnim i drugim odnosom, u srpskom jezikuon se u takvim konstrukcijama javqa re|e, i to iskqu~ivo u svr{e-nom obliku:


(143) Po{li smo bili: PPRF.IPFV, ali nas je jedna ~etni~ka kon-trola skrenula: PRF.PFV s puta (Mihailo Stevanovi} 1974/ Mi-hailo Lali}, Lelejska gora).

VI.1.1.9. Distalna anteriornost

u zavisnosloènim re~enicama

Taksisni odnos distalne anteriornosti realizuje se uz ra{~la-weni subordinirani veznik pšslà togo, àk (‘nakon {to’) i obaveznitemporalni kvantifikator sa predlogom ~erez (‘posle’), koji se sme-{ta u upravnu re~enicu konstrukcije neposredno ispred veznika:

(144) Perehopläva~š nare{tš zlštaätâ: PRS.IPFV ~erez odnu go-dinu: TEMP.QUANT pšslà togo, àk per{iè pasaìrsâkiè reaktiv-niè lštak všdhilivsà: PRET.PFV všd kursu.‘Borbeni avioni najzad pole}u, sat nakon {to je prvi putni~kiavion skrenuo s kursa.’

U funkciji specifikatora distalne anteriornosti naj~e{}e sejavqaju temporalne predlo{ko-pade`ne konstrukcije, koje se sme-{taju u upravnu re~enicu (144). U pojedinim pak slu~ajevima kaotemporalni kvantifikator uz neprofilisani taksisni veznik moèse upotrebiti i lokativna konstrukcija, koja implicitno ukazuje nadistalnu anteriornost:

(145) Per{iè suhar Klimko rozlomiv: PRET.PFV, koli všdšè{ov:PRET.PFV od stancšò kšlometršv za dvadcàtâ p’àtâ: LOC./TEMP.QU-

ANT … (Grigšr Tätännik, Klimko).‘Prvi dvopek Klimko je razlomio kada je odmakao od stanice jednodvadeset pet kilometara.’

VI.1.2. Taksisne konstrukcije anteriornosti sa gerundima

Taksisni odnos anteriornosti u ukrajinskom jeziku realizujese i pomo}u nefinitnih oblika glagolskog priloga pro{log vreme-na. Gerundi pro{log vremena formiraju se u ukrajinskom jeziku odperfektivnih glagolskih osnova i u pojedinim slu~ajevima od im-perfektivnih. Perfektivni gerundi koreliraju sa predikatima kojipripadaju svim vremenskim planovima — pro{lom, sada{wem i bu-du}em (146–150). Predikati mogu biti kako perfektivni (146–147,150), tako i imperfektivni (148–149).

Svr{eni gerund u prototipi~nim taksisnim konstrukcijama an-teriornosti prethodi predikatu:


(146) Kozirnuv{i: CONV.PFV prikordonnikam, voni zšè{li:PRET.PFV na perepravu (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Salutirav{i grani~arima, oni su zakora~ili na ponton.’

(147) Zšbrav{i: CONV.PFV re~š Mikola Hvedoruk za~iniv:PRET.PFV kabšnet, uzàv u ruki torbi š pš{ov sobš getâ u nevšdomšstâ(bukinfo.com.ua).‘Skupiv{i stvari, Mikola Hvedor~uk zatvori kabinet, uze torbe uruke i ode negde u nepoznato.’

Predikat u obliku prezenta NSV uz svr{eni gerund ozna~avaanteriornost u istorijskom prezentu:

(148) Z’ódnav{i: CONV.PFV, puskaótâsà: PRS.IPFV nazad (OlesâGon~ar, Praporonoscš).‘Sastaviv{i (krajeve kabla), kre}e nazad.’

Izdvojeni svr{eni gerund u interponovanom poloàju sme{tase iza subjekta a ispred predikata:

(149) Brànsâkiè, uva`no visluhav{i: CONV.PFV raport, pitaó:PRS.IPFV, ~i ne zabuli ~asom lopat na mšscš roboti (Olesâ Gon~ar,Praporonoscš).‘Brjanski, pa`qivo saslu{av{i raport, pita nisu li slu~ajno za-boravili lopate na radnom mestu.’

(150) A koli hto, poba~iv{i: CONV.PFV takiè blud, perehrestitâ-sà: FUT.PFV, to lihiè proti boòò sili ne vstoòtâsà, š svštlo za-gasitâ (Andršè âèkovsâkiè, Sagaèda~niè).‘A ako se neko, videv{i takvu varku, prekrsti, |avo ne}e mo}i dase suprotstavi boìjoj sili i ugasi}e vatre.’

Postponirani svr{eni gerund u konstrukciji sa realizovanomanteriorno{}u mogu} je ako iz semantike glagolskih oblika nedvo-smisleno sledi da je situacija ozna~ena gerundom prethodila glav-noj situaciji ozna~enoj predikatom (151):

(151) Àni~ari zavili: PRET.PFV, po~uv{i: CONV.PFV proSelšmovu smertâ (Pavlo Zagrebelâniè, Roksolana).‘Jani~ari su zaurlali ~uv{i da je Selim umro.’

Ukoliko je konstrukcija taksisno dvosmislena i postponiranigerund moè istovremeno ukazivati na anteriornost i simultanost,neophodno je prisustvo taksisnog specifikatora koji bi profilisaoodnos anteriornosti, jer je postpozicija svr{enog gerunda jedan odpokazateqa taksisa simultanosti (v. poglavqe II.2.1.2).


(152) Sam aptekar cšóò mitš všdšè{ov do stolu è dšstaó: PRS.IPFV

potršbnš nam lški, poperednâo zrobiv{i: CONV.PFV zapis u ùr-nal (Bondar 1996, 79).‘Sam apotekar u tom trenutku je pri{ao stolu i vadi na{e lekove,prethodno zabeleìv{i wihovo izdavawe u protokol.’

Ukrajinski glagolski prilozi uvek imaju isti subjekat kao ipredikat, ali ponekad mogu korelirati sa bezli~nim glagolskim ob-licima kojima je ozna~ena glavna situacija R1, up. (153):

(153) Dav{i: CONV.PFV takogo drapaka pered àkimosâ ohlàlim ma-mali`nikom, neva`ko bulo: PRET.IPFV.INDEF è {tani zagubiti!(Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Dok ste tako beàli (dosl. tako beè}i) od nekog nesre}nog mla-kowe, nije bilo te{ko da izgubite ga}e!’

Glagolski prilozi pro{li u pojedinim slu~ajevima mogu na-stati i od imperfektivnih osnova, npr. sluhav{i, ba~iv{i, znav{i,pov~av{i i dr. U konstrukcijama sa takvim oblicima, koji korelira-ju samo sa imperfektivnim preteritnim oblicima u predikatu, pro-totipi~no se realizuje taksis simultanosti (v. poglavqe II.2.1.2).

Ponekad imperfektivni glagolski prilozi pro{li korelirajui s perfektivnim glagolima u predikatu (154–155). U takvim kon-strukcijama glagolski prilog ukazuje na to da zavisna situacija R2prethodi glavnoj R1, tj. sluì kao pokazateq anteriornosti:

(154) Sluhav{i: CONV.PRET.IPFV takšò èogo re~š, Naum duèzlàkavsâ: PRET.PFV (Grigoršè Kvštka-Osnov’ànenko, Marusà).‘ûv{i takve wegove re~i, Naum se jako upla{i.’

(155) Prote, zrobiv: PRET.PFV všn takiè visnovok, navštâ … nesluhav{i: CONV.PRET.IPFV samih zapisšv (Ukraònsâka pravda, 03.04. 2001).‘Me|utim, on je napravio takav zakqu~ak i … ne slu{av{i samesnimke.’

U periferne taksisne konstrukcije u ukrajinskom jeziku spada-ju i re~enice sa dva gerunda koji su lan~ano subordinirani. Prvi ge-rund ozna~ava zavisnu situaciju R2, koja je zavisna u odnosu na situ-aciju R2, koja je tako|e subordinirana u odnosu na glavnu situacijuR1, ozna~enu predikatom (156).

(156) Odna~e, — zaraz è vstràv: PRET.PFV u rozmovu krasiviè do-cent, rozgortaä~i: CONV.IPFV spravu vstupnika š znahodà~i:CONV.IPFV tam läbovnu zapisku všd sekretarki (Grigšr Tätä-nnik, Vir).


‘Ali, — odmah se ume{ao u razgovor lepi docent, otvaraju}i bru-co{ev dosije i nalaze}i u wemu qubavnu poruku od sekretarice.’

U navedenom primeru (156) imperfektivni glagolski prilogsada{wi rozgortaä~i (‘otvaraju}i’) ukazuje na ~iwenicu da situa-cija R2 neposredno prethodi situaciji R2 ozna~enoj imperfektivnimgerundom sada{wim znahodà~i (‘nalaze}i’). U ovom slu~aju glagol-ski prilog sada{wi rozgortaä~i (‘otvaraju}i’) realizuje taksis an-teriornosti. Kao subordinirani oblik u odnosu na gerund znahodà-~i, on istovremeno sa potowim realizuje taksis simultanosti u od-nosu na perfektivni predikat vstràv (‘ume{ao se’), koji predstavqaglavnu situaciju R1. Oblik preterita u predikatu ukazuje na ~iweni-cu da je glavna situacija lokalizovana anteriorno u odnosu na govor-nu situaciju.

Imperfektivni prilog sada{wi u prototipi~nim konstrukci-jama ozna~ava simultanost situacije koju ozna~ava sa drugom, koja jeiskazana predikatom. Me|utim, u pojedinim slu~ajevima ovaj oblikmoè ukazivati na anteriornost ili prekinutu anteriornost.

Imperfektivni gerund koji je formiran od glagola sa semanti-kom logi~kog zakqu~ivawa ozna~ava odnos anteriornosti zavisne si-tuacije u odnosu na glavnu, ozna~enu perfektivnim predikatom:

(157) Rozumšä~i: CONV.IPFV ‰¢ koli zrozumšvŠ, æo na kraæespodšvatisâ nš~ogo, pokinuv: PRET.PFV domšvku.‘Vide}i ‰¢ kada je shvatioŠ da ne moè o~ekivati ni{ta boqe, na-pustio je dom.’

Kao {to je ve} bilo napomenuto, u srpskom jeziku se u toj funk-ciji javqaju uz veznik da glagoli percepcije, koji funkcioni{u kaoglagoli logi~kog zakqu~ivawa.

Imperfektivni gerundi mogu ozna~avati i prekinutu anterior-nost (kada situacija R2 prestaje da postoji pod uticajem glavne situ-acije R1) ako se koriste u konstrukcijama sa limitativnim i rezul-tativnim momentalnim predikatima. Kao {to je ve} bilo istaknutou vezi sa srpskim imperfektivnim gerundima, specifi~nost limi-tativnih i rezultativnih svr{enih glagola sastoji se u wihovoj re-trospektivnoj perspektivi, koja dopu{ta da se pa`wa fokusira nesamo na rezultat ili finalnu fazu radwe ve} i na celu situaciju,koja je tom rezultatu ili posledwoj fazi vodila. Upravo sema retro-spektivnosti kod glagola u predikatu taksisne konstrukcije dopu-{ta da se upotrebi imperfektivni gerund, koji ozna~ava anterior-nost situacija, a ne wihovu simultanost (158–159):


(158) U Kióvš `šnka zaginula : PRET .PFV , perebšgaä~i :CONV.PRS.IPFV {estismugovu magšstralâ (Novini, 20. 05. 2011).‘U Kijevu èna je poginula pretr~avaju}i autoput sa {est traka.’

(159) Zasnula: PRET.PFV ~itaä~i: CONV.PRS.IPFV.‘Ona je zaspala ~itaju}i.’

VI.1.3. Taksisne konstrukcije sa deverbativima

i profilisanim predlozima pšslà, po, vslšd za/slšdom za,za, z, vslšd

Deverbativne imenice sa predlozima, kao i bez wih, u geniti-vu, akuzativu i instrumentalu funkcioni{u u ukrajinskom jezikukao rasprostraweno taksisno sredstvo. Pitawe mesta i uloge predlo-ga u realizaciji kategorije temporalnosti u ukrajinskom jeziku vi-{ekratno se istraìvalo (ÇVANENKO 1958; KUBSÂKA 1981; KANESA

1984; BONDAR 1996; GUÈVANÄK 1999).

Uz deverbative predlozi realizuju taksisno zna~ewe.

Taksisno zna~ewe simultanosti realizuje i akuzativ bez pred-loga. Navedena konstrukcija bi}e razmotrena u poglavqu o taksisusimultanosti (v. VI.2.3).

Taksisni odnos anteriornosti kada glavna situacija R1 slediiza zavisne situacije R2 po wenom zavr{etku u ukrajinskom jezikurealizuje se i pomo}u predlo{ko-pade`nih konstrukcija pšslà (‘po-sle’) + genitiv (160); po + lokativ (161); vslšd za/slšdom za (‘za’) +instrumental (162–163); za (‘za’) + instrumental (164), z (‘s(a)’) +instrumental (165); vslšd (‘usled’) + dativ.

Deverbativne imenice sa predlozima mogu ozna~avati neutral-nu i kontaktnu anteriornost. Odnos neutralne anteriornosti reali-zuju konstrukcije pšslà (‘posle’) + genitiv (160); po + lokativ (161);vslšd za/slšdom za (‘za’) + instrumental (162–163); za + instrumental(163):

(160) Pšslà kupelš: VN.GEN Nastasà po~uvalasà: PRET.IPFV nšbinovonarodènoä (Pavlo Zagrebelâniè, Roksolana).‘Posle kupawa, Nastasija se ose}ala kao da je tek ro|ena.’

(161) Po svàtah: VN.LOC pobšg: PRET.PFV dlà Volodâka ~as kudi{vid{e (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Nakon praznika vreme je po~elo da leti za Volo}ku mnogo brè.’

(162) Vslšd za pškovim zrostannàm: VN.INSTR všdbudetâsà:FUT.PFV zniènnà kursu (Lâvšvsâka gazeta, 31. 10. 2008).‘Za naglim porastom kursa usledi}e wegov pad.’


(163) Lšvansâkiè uràd pš{ov: PRET.PFV u všdstavku vslšd za viho-dom: VN.INSTR z nâogo ¼Hšzballi½.‘Livanska vlada je dala ostavku nakon izlaska „Hizbale“ iz we.’

(164) Za vistupom: VN.INSTR òngleršv pokazuvav: PRET.IPFV fo-kusi fakšr (Bondar 1996, 78).‘Posle nastupa ònglera izvodio je trikove ma|ioni~ar.’

Taksis kontaktne anteriornosti realizuje konstrukcija z

(‘s(a)’) + instrumental (164):

(165) Z peremogoä: VN.INSTR demokrati~noò partšò, z vignannàm:VN.INSTR Kšmona do vladi priè{li: PRET.PFV progresivnš grupirabovlasnikšv (Bondar 1996, 78).‘Sa pobedom demokratske stranke, sa proterivawem Kimona, na vlastsu do{le napredne robovlasni~ke grupe.’

Pojedini istraìva~i navode kao sredstvo realizacije taksi-snog odnosa anteriornosti u prostoj re~enici i predlo{ko-pade`nukonstrukciju vslšd (‘za’) + dativ: vslšd zaàvš (‘za izjavom’); vslšd pro-pozicšò (‘za predlogom’) i sl. (BONDAR 1996: 78). Takvi primeri izu-zetno su retki, {to svedo~i o perifernosti navedene sintakseme usistemu taksisnih sredstava ukrajinskog jezika.

Predlozi mogu realizovati taksis anteriornosti ne samo sa de-verbativima ve} i sa predmetnim aktantima ukoliko se u predikature~enice javqa glagol kretawa. U tom slu~aju re~ je o eksponiranomprvom aktantu neiskazanog subordiniranog predikata — glagola kre-tawa:

(166) Ä. Lucenko sprobuó: FUT.PFV pokinuti kraònu vslšd za eks--mšnšstrom: INSTR ekonomški ‰¢ vslšd za viòzdom eks-mšnšstra eko-nomškiŠ (www.nso.org.ua, 21. 05. 2011).‘J. Lucenko }e poku{ati da napusti zemqu tragom biv{eg mini-stra privrede.’

Konstrukcije sa predlozima pšslà (‘posle’) i po (‘posle’) mogurealizovati odnos kontaktne i distalne anteriornosti uz odgovara-ju}e taksisne specifikatore (167–171). U ulozi markera kontaktneanteriornosti uz deverbative mogu nastupati prilozi zrazu (‘odmah’)i àkraz (‘ba{’):

(167) Vulkani dšàli: PRET.IPFV na poverhnš Mšsàcà zrazu: TAX.SPEC

pšslà èogo formuvannà: VN.GEN (Novini, 7. 12. 2011).‘Vulkani su bili aktivni na povr{ini Meseca odmah po wegovomformirawu.’


(168) Bulo: PRET.IPFV to àkraz: TAX.SPEC po Velikodnšh svàtah:VN.LOC, æo pripali na 23 bereznà (Suputnik Zvenigoroda).‘Be{e to ba{ posle Uskrsa, koji je pao 23. marta.’

Taksisni specifikator distalne anteriornosti moè biti is-kazan prilogom (169), predlo{ko-pade`nom konstrukcijom (170), kaoi usagla{enim pridevom, koji temporalno odre|uje deverbativ, nala-ze}i se u funkciji atributa-kvantifikatora (171).

(169) Nevdovzš: TEMP.QUANT pšslà zaboä: VN.GEN tvarini æe te-ple m’àso staó: PRS.IPFV òrstkim š nepridatnim dlà kulšnarnoòobrobki (Zmšni pšd ~as zberšgannà m’àsa).‘Uskoro posle ubijawa ìvotiwe jo{ toplo meso postaje tvrdo ine moè da se koristi u kulinarske svrhe.’

(170) Lštak na Kiòv viletšv: PRET.PFV z Domodódova ~erez godinu:TEMP.QUANT pšslà vibuhu (Novini, 24. 01. 2011).‘Avion je poleteo za Kijev iz Domodjedova sat posle eksplozije.’

(171) Po korotkšè: TEMP.QUANT borotâbš: VN.LOC všn zdavsà:PRET.PFV (Çvan Bagràniè, Tigrolovi).‘Nakon kra}e borbe on se preda.’

Markeri distalne anteriornosti koji su ozna~eni predlo{ko--pade`nim konstrukcijama kvantitativno su odre|eni, za razliku odpriloga i prideva u funkciji taksisnih specifikatora (up. 169–171).

VI.2. Taksis simultanosti

Kada je re~ o taksisu simultanosti, zavisni taksisni oblik(finitni ili nefinitni) ozna~ava situaciju R2, koja je orijentisanau odnosu na sa wom hronolo{ki podudarnu situaciju R1, ozna~enustabilnim, sintaksi~ki nezavisnim (standardno finitnim) glagol-skim oblikom (HRAKOVSKIÈ 2003: 42). V. S. Hrakovski izdvaja tripodtipa taksisnog odnosa simultanosti: a) situacija R2 zauzima istiperiod vremena kao i situacija R1; b) glavna situacija R1 lokalizujese u okviru vremenskog perioda koji zauzima zavisna situacija R2; v)situacija R2 lokalizuje se u okviru glavne situacije R1. U prvom slu-~aju realizuje se taksis potpune simultanosti, a u druga dva u pita-wu su razli~ite varijante taksisa delimi~ne simultanosti. Raspro-straweniji je slu~aj kada se glavna situacija R1 lokalizuje u okviruvremenskog perioda koji zauzima zavisna situacija R2, te je stoga ta-kav tip odnosa dobio naziv delimi~na simultanost1, dok je suprotnislu~aj lokalizacije sporedne situacije u okviru glavne re|i i na-zvan je nepotpuna simultanost2 (HRAKOVSKIÈ 2003: 42)..


VI.2.1. Potpuna simultanost. Zavisnosloène re~enice

VI.2.1.1. Konstrukcije sa veznicima koli, àk

Nespecifikovani subordinativni veznici koli (‘kad(a)‘) i àk(‘kad(a)’) u zavisnosloènim re~enicama ukazuju na odnos potpunesimultanosti uz odgovaraju}e vidsko-vremenske karakteristike gla-gola u predikatu. Osnovni uslov realizacije taksisa potpune simul-tanosti u konstrukcijama sa ovim veznicima je svojevrsni paraleli-zam vremena i vida glagolskih oblika u upravnoj re~enici i subor-diniranoj klauzi. U takvim re~enicama dominira kombinacija im-perfektivnih oblika koji mogu pripadati svim vremenskim plano-vima (172–184). Prisustvo perfektivnog oblika koji ukazuje na punk-tualnu radwu mogu}e je istovremeno u oba dela konstrukcije ukolikooba glagola ozna~avaju momentalne radwe koje nisu uzajamno uslo-vqene (185–187). Funkcionisawe perfektivnog glagolskog oblika sa-mo u jednom delu taksisne konstrukcije potpune simultanosti sa ve-znicima koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’) mogu}e je samo uz realizacijudopunskih uslova (188–198).

Uzajamni odnos pokazateqa vida i vremena glagolskih oblika uoba dela zavisnosloène re~enice sa veznicima koli (‘kad(a)’) i àk(‘kad(a)’) u funkciji realizacije taksisa potpune simultanosti mo-è se predstaviti slede}im kombinacijama:

upravna re~enica zavisna klauzapreterit NSV + preterit NSV (172–180)prezent NSV + prezent NSV (181–183)futur NSV + futur NSV (184)preterit SV + preterit SV (185)futur SV + futur SV (186–187)preterit SV + preterit NSV (188–190)preterit NSV + preterit SV (191, 193–196)futur HSV + futur SV (192)

Prototipi~ne konstrukcije potpune simultanosti sa predlozi-ma koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’) zastupqene su zavisnosloènim re-~enicama sa oblicima i m p e r f e k t i v n o g p r e t e r i t a u uprav-noj re~enici i zavisnoj klauzi, pri ~emu oba predikata mogu ozna~a-vati kontinualne radwe (173):

(172) … koli z hatini vihodiv: PRET.IPFV dšd Mavrikšè, všn kazav:PRET.IPFV Ulàncš … (Oleksandr Don~enko, Lšsni~iha).‘… kada je iz ku}e izlazio deda Mavrikije, on je govorio Uqanki…’


(173) Koli David z Àkimom pšdhodili: PRET.IPFV do ¤anku, z usšh~otirâoh vškon blšdš smugi svštla na vulicš male~a mšsila:PRET.IPFV v gràzäcš (Andršè Golovko, Bur’àn).‘Kada su David i Jakim prilazili tremu, klinci su mesili u blatublede pruge svetlosti, koje su padale iz sva ~etiri prozora.’

(174) Koli à buv: PRET.IPFV u moskalàh, to stoàli: PRET.IPFV minad Volgoä v kazarmah (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Kada sam bio vojnik, bili smo razme{teni u kasarnama pored Vol-ge.’

Ako je glagolskim oblikom u upravnoj re~enici ozna~eno stawe,glagol u zavisnoj klauzi moè ukazivati na radwu:

(175) Koli Andršè Sidorovi~ bšg: PRET.IPFV z narisom do redakcšò,vsà vulicà š vesâ svšt svàtkovo pahli: PRET.IPFV aòrom (VolodimirDrozd, Katastrofa).‘Kada je Andrej Sidorovi~ tr~ao sa esejem u uredni{tvo, cela uli-ca i sav mir prazni~no su mirisali.’

(176) Ç koli Klimko bšg: PRET.IPFV potšm nazad do baraka, dàdâkovsmšhavsà: PRET.IPFV èomu vè z parovoznoò budki … (Grigšr Tä-tännik, Klimko).‘I kada je Klimko tr~ao posle, vra}aju}i se u baraku, ujak mu sesme{io ve} sa prozora parne lokomotive …’

Iterativni glagol u zavisnoj klauzi modelira zavisnosloènure~enicu u pravcu konstrukcije sa sekundarnim taksisom simultano-sti pri osnovnom uslovnom zna~ewu (177). U takvim re~enicama serealizuje simultanost koja se odnosi na ponavqane situacije:

(177) Koli traplàlisâ: PRET.IPFV mu`~ini, voni pomagali:PRET.IPFV ìnkam krikom i rukami (Mihaèlo Kocäbinsâkiè,Dorogoä cšnoä).‘Kada bi nailazili na mu{karce, oni bi pomagali ènama uzvici-ma i rukama.’

(178) … koli obertalasà: PRET.IPFV do staroò, svštila: PRET.IPFV

usmš{koä: molode òò obli~~à sààlo (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… kada bi se okretala prema starici, zra~ila bi osmehom: wenomlado lice bi sijalo.’

Na istovremenost pri ponavqawu situacija ukazuju i imper-fektivni glagolski oblici, koji isti~u kauziranost radwe glavnesituacije radwom u zavisnoj:


(179) … koli smšàlasâ: PRET.IPFV carinka, hmurivsà: PRET.IPFV

lšs (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Tšnš zabutih predkšv).‘… kada bi se smejala livada, tmurila bi se {uma.’

Veznik àk (‘kad(a)’) u konstrukciji potpune simultanosti stil-ski je obeleèn, moè se sresti samo u razgovornom i kwièvnoumet-ni~kom stilu:

(180) Oh, àk voni serdilisâ: PRET.IPFV, ~ornš parovozi, àk mšnàli:PRET.IPFV golovi poòzdam! (Lšna Kostenko).‘O, kako su se qutile crne lokomotive kada su mewali glave vozo-vima!’

Ako u oba dela zavisnosloène re~enice imamo imperfektivneprezentske oblike u predikatu konstrukcija, ukazuje se na regular-nost situacija (181–182):

(181) Kulà z lancägom ruhaótâsà: PRS.IPFV, koli molot vibivaó:PRS.IPFV ob neò godini (Äršè Mu{ketik, Àssa).‘Kugla sa lancem se kre}e kada ~eki} izbija vreme udaraju}i u wu.’

(182) À, koli splä: PRS.IPFV, — vse na svštš ~uä: PRS.IPFV (GrigšrTätännik, Vir).‘Kada ne spavam, apsolutno sve ~ujem.’

Oblici imperfektivnog prezenta u oba predikata konstrukcijenaj~e{}e ozna~avaju simultanost pri ponavqawu situacija, ali uko-liko u upravnoj klauzi postoji odgovaraju}i konkretizator koji tem-poralno odre|uje zavisna klauza, mogu}e je ukazivawe na simultanostu trajnom aktualnom vremenu:

(183) Teper, koli Polšna v~itâsà: PRS.IPFV v pansšonš, vè {vid-ko zakšn~itâ nav~annà, vona ne läbitâ: PRS.IPFV priòzditi doVšardo (Oksana Çvanenko, Maršà).‘Sada, kada Polina poha|a pansion, uskoro }e ve} i zavr{iti {ko-lu, ona ne voli da dolazi kod Viardo.’

Odnos potpune simultanosti situacija u budu}nosti realizujuimperfektivni oblici u futuru, koji istovremeno ukazuju na pona-vqawe situacija:

(184) … š ceè spšv zav`di zgaduvatimetâsà: FUT.IPFV Oleksandrš,koli òè stavatime: FUT.IPFV va`ko … (Valeršè [ev~uk, Dšm nagorš).‘… i tog pevawa uvek }e se se}ati Oleksandra kada joj bude bilote{ko …’


Taksis potpune simultanosti realizuje se i tada kada se u obadela zavisnosloène re~enice nalaze p e r f e k t i v n i g l a g o l s k io b l i c i preterita ili futura koji ukazuju na momentalne radwe:

(185) … koli ozirnulisà: PRET.PFV na neò tš dvoó, to ledve po-mštili: PRET.PFV òò, taku malenâku è taku skor~ovatšlu … (Va-leršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… kad se osvrnu na wu ona dvojica, jedva je primeti{e onako ma-lenu i povijenu …’

(186) Koli viplesnetâsà: FUT.PFV zagrava nad zavodami, všn te`sàène: FUT.PFV bšlo, neprirodno, nšbi snšgom obkidaniè (OlesâGon~ar, Sobor).‘Kada bukne zora iznad fabrika, i on }e sinuti belinom neprirod-no, kao da je snegom obloèn.’

Pri kauziranosti situacija u futuru, taksisna konstrukcijapotune simultanosti moè imati propratno zna~ewe uslovne re~e-nice:

(187) Peredastâ: FUT.PFV sestrš lista, koli poba~itâ: FUT.PFV òò.‘Da}e pismo sestri kada/ako je bude video.’

P e r f e k t i v n i o b l i k u upravnoj re~enici pri imperfek-tivnom u zavisnoj klauzi mogu} je ako je u pitawu glagol kumulativ-nog ili saturativnog na~ina radwe (188–189):

(188) Nazbirav: PRET.PFV ~imalo gribšv, koli hodiv: PRET.IPFV

do lšsu.‘Nabrao je puno pe~uraka kada je bio u {umi.’

(189) Koli buv: PRET.IPFV u všèsâku, nasluhavsà: PRET.PFV takihprigod.‘Kada je bio u vojsci, naslu{ao se takvih pri~a.’

Ako je u predikatu upravne re~enice fazni glagol koji ukazujena po~etak trajne situacije ozna~ene imperfektivnim oblikom puno-zna~nog glagola u istom predikatu, on moè imati perfektivni ob-lik i realizovati taksis potpune simultanosti sa radwom koja jeozna~ena imperfektivnim glagolom zavisne klauze:

(190) … koli (Elâka) prohodila: PRET.IPFV povz nih (restavrato-ri) stali: PRET.PFV priprohuvati do sebe v brigadu kuhovarkoä(Olesâ Gon~ar, Sobor).‘… kada je (Eqka) prolazila pored restauratora, oni su po~eli daje pozivaju da im bude kuvarica.’

Zna~ewe potpune simultanosti moè se realizovati i u tomslu~aju kada p e r f e k t i v n i g l a g o l u predikatu zavisne klauze


poseduje semu po~etne radwe, a imperfektivni oblik upravne re~e-nice ozna~ava iterativnu radwu (191–192).

(191) Koli ~erez deàkiè ~as arheolog … znovu povšv: PRET.PFV mo-vu pro davnó, anti~ne, Çnna è câogo razu vlovlävala: PRET.IPFV vèogo slovah otoè glib{iè, dodatkoviè zmšst (Olesâ Gon~ar, Beregläbovš).‘Kada je nakon odre|enog vremena arheolog opet poveo razgovor ostarom, anti~kom, Ina je i ovaj put povremeno ose}ala u wegovimre~ima neki dubqi, dodatni smisao.’

(192) Ceè spšv zav`di zgaduvatimetâsà: FUT.IPFV Oleksandrš, ko-

li òè stane: FUT.PFV va`ko …‘To pevawe uvek }e dolaziti Oleksandri u se}awe kada joj postanete{ko.’

U re~enicama navedenog tipa uz imperfektivni glagolski ob-lik u predikatu upravne re~enice moè se upotrebiti perfektivniu zavisnoj klauzi koja sadrì naknadno dodatu informaciju pri in-formativno zavr{enoj glavnoj re~enici:

(193) Ç æe sâogodnš zrannà lizalo: PRET.IPFV tak æiro Mihaèlovšruki, àk všn podav: PRET.PFV èomu buràkšv z grisikom … (OlâgaKobilànsâka, Zemlà).‘I jo{ jutros je tako iskreno lizalo Mihajlove ruke, kada mu je iz-neo repu sa prosom …’

Pri lan~anoj subordiniranosti nekoliko zavisnih klauza, gla-golski oblik u vremenskoj klauzi moè biti izraèn perfektivnimpreteritom, koji ozna~ava simultanost radwe sa radwom ozna~enomsuperordiniranim imperfektivnim oblikom, ako potowi pripada za-visnoj poredbenoj klauzi:

(194) … zadivilisà voni, àk divilisà: PRET.IPFV, koli zustrš-lisâ: PRET.PFV uper{e (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… zagledali su se jedno u drugo, kao {to su se gledali kada su sesreli prvi put.’

(195) Serce bolšsno zaæemšlo, àk æemšlo: PRET.IPFV davno, kolipš{ov: PRET.PFV z domu Vasilâ.‘Srce se bolno stegnu, kao {to se stezalo davno kada je oti{ao odku}e Vasiq.’

Kombinacija perfektivnog predikata u zavisnoj klauzi sa im-perfektivnim oblikom iterativnog glagola u superordiniranoj re-~enici ~uva se i kada samo pore|ewe ostaje van okvira konstrukcijei biva zameweno anafori~kim markerom tak i sl.:


(196) Tak èomu vse buvalo: PRET.IPFV, koli zazdršv: PRET.PFV deàkogo zaècà, àk èomu àka pta{ina ~im v oko vpala: PRET.PFV aboàke šn{e nezna~ne zvšràtko (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Tako bi mu uvek bilo kada bi sreo negde nekog zeca ili bi mu nekaptica zapala za oko ili neka druga sitna ìvotiwa.’

VI.2.1.2. Odnos simultanosti u konstrukcijama sa veznicima

všdkoli, všdtodš àk, z tih pšr àk

Kao {to je bilo ranije napomenuto (v. poglavqe VI.1.1.4), ve-znici všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘otkad(a)’), z tih pšr àk (‘odtog vremen kad(a)’) imaju dva osnovna taksisna zna~ewa — anterior-nosti i simultanosti. Kada su u pitawu taksisne konstrukcije si-multanosti sa navedenim veznicima, osnovno wihovo obele`je je im-perfektivnost oblika u glavnom i zavisnom delu sloène re~enice.Imperfektivni predikati ukazuju na kontinualnost radwe ili sta-wa zavisne situacije R2, koja formira temporalni fon za drugu kon-tinualnu radwu ili stawe glavne situacije R1 (197–201).

Za konstrukcije potpune simultanosti tipi~na je kombinacijadvaju imperfektivnih prezentskih glagolskih oblika u predikatimaupravne re~enice i zavisne klauze. Wihova vidska podudarnost ozna-~ava da se po~etak nastanka situacije R1 odre|uje po~etkom situacijeR2. Obe situacije koreliraju sa trajnom ili iterativnom radwom ko-ja pripada temporalnom planu prezenta:

(197) Všdkoli znaä: PRS.IPFV, æo Mihaèlo slabiè, to ne maä:PRS.IPFV supokoä nš vdenâ nš vno~š … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Otkada znam da je Mihajlo bolestan, nemam mira ni dawu ni no-}u.’

(198) Všdkoli z neä shoditâsà: PRS.IPFV, staó: PRS.IPFV z dnà nadenâ gšr{iè, lšnivš{iè š tverdš{iè, spravlàó vsšm li{e grizotu taàlâ (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Otkad je vi|a svakim danom, postaje sve gori, lewi i tvr|i, svimadonosi muku i tugu.’

Veznici všdtodš àk (‘otkad(a)’) i z tih pšr àk (‘od tog vremenakad(a)’) prete`no ozna~avaju potpunu simultanost u konstrukcijamasa egzistencijalnim glagolima:

(199) Všdtodš àk šsnuó: PRS.IPFV lädstvo, šsnuó: PRS.IPFV èšnteres do minulogo (Çstoršà serednšh vškšv).‘Otkad postoji ~ove~anstvo, postoji interesovawe za pro{lost.’

(200) Ponàttà maàtnika 0 COP.PRS.IPFV všdome lädstvu z davnšh--daven, z tih pšr, àk šsnuó: PRS.IPFV ponàttà gravštacšò (Fšzika).


‘Pojam klatna je poznat ~ove~anstvu od davnina, otkad postoji po-jam gravitacije.’

Pri prete`noj temporalnoj podudarnosti obeju situacija, mo-gu}e je fokusirawe po~etka kontinualne glavne situacije u pro{lo-sti uz zadràvawe plana sada{wosti u zavisnoj klauzi. Takva tempo-ralna asimetrija je uobi~ajena za diskurs uspomena:

(201) À malävav: PRET.IPFV, všdkoli sebe pam’àtaä: PRS.IPFV …(Novini, 08. 11. 2010).‘Slikao sam otkad pamtim sebe.’

Kada glavna situacija korelira sa planom pro{losti ili bu-du}nosti, u zavisnoj klauzi se ~esto nalazi nulti predikat sa loka-tivnim eksponentom:

(202) Sâogodnš bude burdeè uper{e sam stoàti: FUT.IPFV,všdkoli všn 0 PRED na ocâomu polš! (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Danas }e prvi put ciganski {ator stojati sam otkad je on na ovompoqu.’

Ako se u re~enici navedenog tipa radwa glavne situacije kore-lira s apsolutnim prezentom, ~esto se sre}e nulti egzistencijalnipredikat sa zastupqenim prvim argumentom (203). Tipi~na je i upo-treba u tom tipu konstrukcije tautolo{kog predikata sa imenskimdelom u instrumentalu (204).

(203) Všdkoli 0 PRED svšt, æe ne bulo: PRET.IPFV takogo.‘Otkad je sveta, nije se jo{ ne{to sli~no doga|alo.’

(204) Všdkoli @ovkva 0 COP: PRS.IPFV @ovkvoä, takih Veli-kodnšh svàt, àk 1707 roku, vona ne pereìvala: PRET.IPFV (BogdanLepkiè, Mazepa).‘Otkad se @ovkva zove @ovkva, takve uskr{we praznike kao 1707.godine ona jo{ nije videla.’

U glavnom delu ovog tipa konstrukcije moè se na}i i perfek-tivni oblik faznog glagola pri imperfektivnom infinitivu u is-tom predikatu. Prisustvo imperfektivnog oblika u zavisnoj klauzije obavezno:

(205) Všdkoli ti 0 COP: PRS.IPFV v panšv na slu`bš, to vè è gor-botku pokinula: PRET.PFV nositi … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Otkad radi{ za gospodu, i vunenu sukwu si prestala da nosi{.’

Konstrukcije sa veznicima všdkoli (‘otkad(a)’), všdtodš àk (‘ot-kad(a)’), z tih pšr àk (‘od tog vremen kad(a)’) mogu realizovati i tak-sisni odnos delimi~ne simultanosti ako se u zavisnoj klauzi upo-


trebi imperfektivni glagolski oblik, a u glavnoj perfektivni kojiozna~ava punktualnu radwu na op{tem temporalnom fonu zavisne si-tuacije. Punktualnost glavne situacije isti~u odgovaraju}i tempo-ralni adverbi odin raz (‘jednom’), dvš~š (‘dvaput’), tri~š (‘triput’) isl. (v. 206):

(206) Li{e odin raz: TEMP.QUANT, všdkoli à ìvu: PRS.IPFV,menš dovodilosà: PRET.IPFV prolštati nad nim (Narodna kazkaBrehnš vista~aó na odin denâ).‘Samo sam jednom, otkad ìvim, imao priliku da letim iznad we-ga.’

VI.2.1.3. Odnos simultanosti u konstrukcijama sa

profilisanim veznicima doki, poki, dopoki, v toè ~as àk,

tim~asom/tim ~asom àk, todš àk, v mšru togo àk

Potpuna simultanost situacija u ukrajinskom jeziku ozna~avase zavisnosloènim re~enicama sa profilisanim taksisnim vezni-cima doki (‘dok’), poki (‘dok’), dopoki (‘dokle’), v toè ~as àk (‘dok’),tim~asom/tim ~asom àk (‘dok’), todš àk (‘dok’), v mšru togo àk (‘ka-ko’). Navedeni tip konstrukcija odlikuje se raznovrsno{}u, za ra-zliku od adekvatnih srpskih re~enica sa veznicima dok, dokle. Ukonstrukcijama sa navedenim veznicima odnos potpune simultano-sti se realizuje ako se u oba dela re~enice nalaze imperfektivniglagolski oblici.

Me|u navedenim veznicima postoje odre|ene razlike u smislurealizacije razli~itih varijanti odnosa potpune simultanosti. Ve-znici doki (‘dok’), dopoki (‘dokle’) ukazuju na temporalne okvireglavne situacije, ~iji se po~etak i kraj podudaraju sa po~etkom ikrajem zavisne situacije.

(207) Doki [ura perebuvala: PRET.IPFV na vognevšè, òdne poganeslovo ne zrivalosà: PRET.IPFV nš v kogo z ust (Olesâ Gon~ar,Praporonoscš).‘Dok je [ura bila na prvoj liniji fronta, nijedna ru`na re~ nijese otela nikom iz usta.’

(208) À ìtimu: FUT.IPFV doti, / dopoki goršti bude: FUT.IPFV /dolonš tvoóò dotik (Dmitro Pavli~ko).‘@ive}u dok bude goreo tvog dlana dodir.’

Posebno ~esto se navedeni tip taksisnog odnosa simultanostirealizuje u konstrukcijama sa korelativnim kompleksima s antece-dentom doti u upravnoj klauzi. U srpskim analognim konstrukcija-ma antecedent se po pravilu izostavqa (v. 208–211):


(209) … nauka bula: PRET.IPFV cškava doti, doki ne rozkrivala:PRET.IPFV svoòh taómnicâ … (Galina Pagutàk, Uršzâka gotika).‘Nauka je bila zanimqiva dok nije otvarala svoje tajne.’

(210) Ukraòno! Doki ìti budu: FUT.IPFV, doti všdkrivatimu:FUT.IPFV tebe (Vasilâ Simonenko, Geè novš Kolumbi è Magellani).‘Ukrajino! Dok budem ìveo, iznova }u te otkrivati.’

(211) Toptav: PRET.IPFV doti, doki ~ulisà: PRET.IPFV z-pšd zemlšstogoni, pla~ š molšnnà (Valeršè [ev~uk).‘Gazio je dok nije prestalo da se ~uje ispod zemqe stewawe, suze iprekliwawe.’

U konstrukcijama sa veznikom poki (‘dok’) spojene su funkcijeukazivawa na ograni~enost glavne situacije trajawem zavisne i su-protstavqawa paralelnih tokova situacija (212–213):

(212) À, poki mšg: PRET.IPFV, to àkosâ všdgrizavsà: PRET.IPFV

(Lšna Kostenko, Marusà ûraè).‘Dok sam mogao, nekako sam se branio.’

(213) Poki genšè stoòtâ: PRS.IPFV, vitiraä~i slâozi, metu{livabezdarnšstâ otari svoò pase: PRS.IPFV (Lšna Kostenko).‘Dok genije stoji bri{u}i suze, sujetna prose~nost napasa svojeovce.’

Glagolski oblici u oba dela konstrukcije navedenog tipa pri-padaju istom vremenskom planu — pro{lom (207, 209, 211, 212), sada-{wem (213) ili budu}em (208, 210).

Veznici v toè ~as àk (‘dok’), tim~asom/tim ~asom àk (‘dok’),todš àk (‘dok’), osim temporalnog, realizuju i zna~ewe adverzativno-sti — situacija R1 dobija posebno tuma~ewe na pozadini situacijeR2. U tom slu~aju se zna~ewe granice — po~etne ili zavr{ne — ne ak-tualizuje kao u konstrukcijama sa veznicima doki, poki, dopoki.

(214) Na Zakarpattš dšti gršlisà: PRET.IPFV, spalää~i plastikovšplà{ki, v toè ~as àk mati otrimuvala: PRET.IPFV na nihsocšalânš viplati (Pravda, 21. 02. 2011).‘Na Zakarpatju deca su se grejala pale}i plasti~ne fla{e, dok jemajka dobijala na wihovo ime socijalnu pomo}.’

(215) (Pansa) àkusâ hvilinu mov~itâ: PRS.IPFV, zru{eniè, pri-sloniv{i trohi obli~~à togoä, tim~asom àk Pršscšlla silku-ótâsà: PRS.IPFV vstati èomu nazustrš~ … (Lesà Ukraònka, Rufšn šPršscšlla).‘(Pansa) nekoliko minuta }uti, ganut, malo zakloniv{i lice to-gom, dok Priscila poku{ava da mu se podigne u susret …’


(216) Volinsâkiè lšs zahiæaätâ: PRS.IPFV dšti, todš àk doroslš,šnkoli, ne rozumšätâ: PRS.IPFV, æo ~inàtâ … (Novini, 04. 04.2011).‘Volinsku {umu {tite deca, dok odrasli nisu svesni {ta ~ine …’

Suprotstavqawe situacija u wihovom razvoju isti~u taksisnispecifikatori vè (‘ve}’) i æe (‘jo{’):

(217) Tim ~asom àk na pšvno~š ta u centrš ÓS deràvi vèpo~inaätâ: PRS.IPFV zabuvati pro krizu, na pšvdnš z òò naslšdkamiæe prodovùätâ: PRS.IPFV borotisà (www.radiosvoboda, 28. 05.2011).‘Dok severne i centralne dràve EU ve} po~iwu da zaboravqajukrizu, ju`ne se jo{ uvek bore sa wenim posledicama.’

Veznik v mšru togo àk (‘kako’) odlikuje e v o l u t i v n a sema.Konstrukcije s navedenim taksisnim sredstvom prenose zna~ewe po-stepenosti odvijawa glavne situacije u odnosu na zavisnu. Tada seaktualizuje i sema gradualnosti — intenzitet radwe ili raste iliopada:

(218) V mšru togo, àk mi namagaómosà: PRS.IPFV ocšniti ekono-mš~nš ta fšnansovš naslšdki liha v Àponšò, vinikaó: PRS.IPFV spo-kusa dlà oršóntacšò provesti šstori~nš analogšò (news.finance.ua, 30.03. 2011).‘[to vi{e nastojimo da procenimo ekonomsku i finansijsku {tetunesre}e u Japanu, sve dubqe padamo u isku{ewe da radi orijentaci-je napravimo paralelu sa odgovaraju}im slu~ajevima u istoriji.’

(219) V mšru togo àk nabliàlosâ: PRET.IPFV lšto, stavalo:PRET.IPFV teplš{e.‘Kako se primicalo leto, vreme je bivalo toplije.’

U ciqu isticawa evolutivnosti u konstrukcijama navedenogtipa pribegava se reduplikaciji imenskog dela predikata:

(220) V mšru togo àk nabliàlosâ: PRET.IPFV lšto, stavalo:PRET.IPFV vse teplš{e è teplš{e.‘Kako se leto primicalo, postajalo je sve toplije i toplije.’

VI.2.2. Taksisne konstrukcije simultanosti

sa gerundima

Taksisni odnos simultanosti mogu realizovati i nefinitnioblici glagolskog priloga (prototipi~no sada{weg), koji semanti~-ki uslo`wavaju strukturu proste re~enice uvode}i u wu dopunskipredikativni plan. Glagolski prilog moè ozna~avati radwu koja


temporalno korelira sa drugom radwom koja je ozna~ena predikatom,ali moè ozna~avati i radwu koja je propratna u odnosu na glavnuradwu. U prvom slu~aju zavisna situacija predstavqa temporalnifon za glavnu (221), dok u drugom radwa ozna~ena predikatom pred-stavqa temporalni fon za zavisnu situaciju (222). Razliku izme|unavedenih tipova taksisnih konstrukcija potvr|uju wihovi tran-sformi — u prvom slu~aju u pitawu je zavisnosloèna re~enica sazavisnom klauzom (221), dok }e u drugom transform predstavqati ne-zavisnosloèna re~enica (222).

Ako je glagolskim prilogom sada{wim ozna~en temporalni fonza glavnu situaciju, on naj~e{}e zauzima u re~enici inicijalni po-loàj (221). Ukoliko predikat ozna~ava radwu koja predstavqa tem-poralni fon za zavisnu situaciju ozna~enu gerundom, gerund u neo-beleènim konstrukcijama sledi iza predikata (222).

(221) … Àgni~, beru~isâ: CONV.IPFV za kšssà, všd~uvaó: PRS.IPFV,àk use èogo óstvo zatopläó àrom hvilävannà … ‰¢ koli

beretâsà: PRS.IPFV za kšssà, Àgni~ všd~uvaó: PRS.IPFV …Š (OlesâGon~ar, Bereg läbovš).‘… Jagni~, dodiruju}i kosu, ose}a kako ga celog ispuwava vrelitalas uzbu|ewa … ‰¢ kada dodiruje kosu, Jagni~ ose}a …Š’

(222) À ~asto kraè tebe stoàla: PRET.IPFV, `du~i: CONV.IPFV

‰¢ À ~asto kraè tebe stoàla: PRET.IPFV š `dala: PRET.IPFVŠ(Lesà Ukraònka, Zimova nš~ na ~uìnš).‘êsto sam pored tebe, ~ekaju}i, stajala. ‰¢ êsto sam pored tebestajala i ~ekala.Š’

Sa jednim predikatom moè korelirati nekoliko gerunda, odkojih svaki ozna~ava posebnu situaciju, koja se realizuje istovreme-no sa osnovnom situacijom ozna~enom predikatom:

(223) … lädi tovpilisà: PRET.IPFV, nena~e ršè, na mšsce gorà,gršzno è z oburennàm gomonà~i: CONV.IPFV ta radà~isà: CONV.IPFV,oglàdaä~i: CONV.IPFV vmerlogo è neæasnu matšr to z àhom, to zcškavšstä … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘… qudi su se kome{ali kao roj na mestu nesre}e, qutito i neza-dovqno bruje}i i savetuju}i se, posmatraju}i umrlog i nesre}numajku ~as zgranuto, ~as znatièqno.’

Na potpunu simultanost dveju situacija u konstrukcijama sa ge-rundima ukazuju prete`no imperfektivni nefinitni i finitni ob-lici. Imperfektivni glagolski prilog sada{wi moè ozna~avatipotpunu simultanost bez temporalnog ograni~ewa glagola u predika-tu, koji moè podjednako pripadati prezentu, preteritu ili futuru(224–226):


(224) Kaù~i: CONV.IPFV ce, à po~uvaä: PRS.IPFV, æo bre{u (Vo-lodimir Vinni~enko, Zapiski kirpatogo Mefšstofelà).‘Izgovaraju}i to, ose}am da laèm.’

(225) De kolisâ rimlànin ~i turok zubami skregotšv: PRET.IPFV,tàgnu~i: CONV.IPFV v ukršplennà svoä rozpatlanu èrtvu, ninšmedi~ki veselo perebšgaätâ mš` valami … (Olesâ Gon~ar, Beregläbovš).‘Tamo gde je nekada Rimqanin ili Tur~in {krgutao zubima, vuku-}i u tvr|avu ra{~upanu `rtvu, danas u~enice medicinske {koleveselo tr~karaju me|u zemqanim zidovima …’

(226) Bude todš v parš z skšfsâkoä nšmuvati: FUT.IPFV bšlà cihvoršt, sina è todš `du~i: CONV.IPFV (Olesâ Gon~ar, Tronka).‘]uta}e onda u paru sa skitskim idolom pored ove kapije, sina itada ~ekaju}i.’

Imperfektivni glagolski prilog pro{li tako|e ukazuje na si-multanost zavisne situacije u odnosu na glavnu, iskazanu imperfek-tivnim preteritom u predikatu. Glavna situacija temporalno se lo-kalizuje u odnosu na govornu situaciju kao pro{la. Kao {to je ve}bilo ranije napomenuto (v. II.1.1), navedeni oblik retko se sre}e imoè se koristiti samo uz imperfektivni preterit finitnog gla-golskog oblika:

(227) Sluhav{i: CONV.PRET.IPFV rozmovu v vagoni, Darià Olek-sandrivna mu~ilasà: PRET.IPFV vid nespokoä (Vasilâ Barka, @ov-tiè knàzâ).‘Slu{aju}i (dosl. slu{av{i) razgovor u vagonu, Darija Oleksan-drivna se mu~ila od nemira.’

Potpunu simultanost pri ponavqawu situacija ozna~avaju im-perfektivni oblici prezenta u uop{tenoli~nim re~enicama (228).U odre|enoli~nim konstrukcijama takva kombinacija glagolskih ob-lika ukazuje na simultanost situacija u istorijskom prezentu (229):

(228) Ide{ otak u dobromu kosarsâkšm tovaristvš š ba~i{: PRS.IPFV,šdu~i: CONV.IPFV, ve~šrnó nebo … (Oleksandr Dovènko, Zemlà).‘Ide{ tako u dobrom kosa~kom dru{tvu i gleda{ idu}i ve~erwenebo.’

(229) Idu otak u dobromu kosarsâkšm tovaristvš š ba~u: PRS.IPFV,šdu~i: CONV.IPFV, ve~šrnó nebo … (Isto).‘Idem tako u dobrom kosa~kom dru{tvu i gledam idu}i ve~erwenebo.’

Upotreba glagolskih priloga svr{enih kao pokazateqa taksi-snog odnosa potpune simultanosti mogu}a je ako su zadovoqeni sle-


de}i uslovi: 1) glagolski oblik predikata je tako|e perfektivan; 2)glagolski prilog SV sledi iza predikata; 3) konstrukciji se moèdodati taksisni specifikator pri câomu (‘pritom’), kojim se dodat-no isti~e simultanost situacija:

(230) Oršonecâ a` všdhilivsà: PRET.PFV, zrobiv{i: CONV.PFV

(pri câomu — L. P.) rukami {vidkiè, všdstoronliviè ruh … (OlesâGon~ar, Bereg läbovš).‘Orionac se ~ak otklonio, napraviv{i pritom rukama brz, odbram-beni pokret.’

Pri istovremenosti momentalnih radwi, od kojih jedna svojomrealizacijom automatski ostvaruje drugu, glagolski prilog SV moèse na}i ispred predikata (231). U takve konstrukcije ne moè se na-knadno dodati specifikator pri câomu (‘pritom’), {to potvr|ujewegovu taksisnu perifernost — realno se odvija jedna situacija, dokdruga predstavqa wen efekat:

(231) Ragu{š, natisnuv{i: CONV.PFV knopku, za~iniv: PRET.PFV

germeti~nš läki, uvšmknuv: PRET.PFV gravštacšènš dviguni (Miko-la Rudenko, âršvniè bumerang).‘Ragu{i je, stisnuv{i dugme, zatvorio hermeti~ke poklopce, upa-lio gravitacioni pogon.’

Pri ponavqawu situacija u konstrukcijama potpune simulta-nosti sa perfektivnim gerundom, predikat moè biti i imperfekti-van (232). U tom slu~aju imperfektivnost predikata ukazuje na pri-sustvo brojnih kvantova glavne situacije, od kojih svaki moè bitipropra}en radwom ozna~enom gerundom SV:

(232) Priómno 0 COP.PRS.IPFV ‰¢ läblä: PRS.IPFVŠ broditi poteplih kaläàh pšslà gromu è doæu ~i loviti æu~ok rukami, ska-lamutiv{i: CONV.PFV (pri câomu — L. P.) vodu (Oleksandr Dov-ènko, Za~arovana Desna).‘Volim da gacam po toplim barama posle grmqavine i ki{e ili dahvatam rukama male {tuke zamutiv{i pritom vodu.’

U bezli~nim taksisnim konstrukcijama nefinitni oblik odgo-varaju}i korelira sa bezli~nim subjektom (233).

Taksis simultanosti se tako|e realizuje ako gerund SV ozna~a-va stawe u kom subjekat obavqa radwu (234–237).

(233) A Gnat sidšv: PRET.PFV, pšdper{i: CONV.PFV golovu rukoä,š nš~ogo ne ~uv (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Na všru).‘Hnat je sedeo, osloniv{i glavu na ruku, i ni{ta nije ~uo.’


(234) Na prizâbš, zatisnuv{i: CONV.PFV borodoä skripku, sidšv:PRET.IPFV stariè cigan … (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Na tremu, stisnuv{i bradom violinu, sedeo je stari Cigan.’

(235) Zvšsiv{i: CONV.PFV golovu, dršmali: PRET.IPFV konš, a Ti-mofšóvš š dosš ne spalosà (Mihaèlo Stelâmah, Velika ršdnà).‘Spustiv{i glave, dremali su kowi, dok se Timofiju nikako nijespavalo.’

(236) Kozakov š{ov: PRET.IPFV, stupaä~i: CONV.IPFV na p’àti,podav{isâ: CONV.PFV usšm korpusom vpered … (Olesâ Gon~ar,Praporonoscš).‘Kozakov je kora~ao gaze}i na pete, poviv{i se celim telom napred…’

U primerima (234–237) gerund je povezan odnosom karakteriza-cije sa predikatom. Taksisni odnos je ovde samo formalno realizo-van, jer je prakti~no re~ o razli~itim aspektima jedne situacije, tenavedene konstrukcije pripadaju periferiji kategorije taksisa. Uko-liko u semantici gerunda dominira komponenta koja ga korelira saprilogom, on formalno realizuje taksisni odnos simultanosti, bu-du}i pritom prilog za na~in radwe, uzrok, ciq, uslov i sl.

Ako je glagolskim prilogom ozna~eno stawe u kom subjekat oba-vqa radwu, tj. on stupa u odnos sa predikatom indirektno, preko su-bjekta, u transformisanoj konstrukciji mogu}a je wegova zamena od-govaraju}im atributom, ozna~enim izdvojenim glagolskim pridevom,zavisnom klauzom, pade`nom konstrukcijom i sl.:

(237) A rumuni breli: PRET.IPFV, ne všdpovšdaä~i: CONV.IPFV naàrti, mov~aznš è prihovano radšsnš, deàkš zovsšm rozzuv{isâ:CONV.PFV š vpršvaä~i: CONV.IPFV ‰¢ rozzutš: PTCP.PASS taspštnšlš: PTCP.PASSŠ pšd puzatimi rancàmi šz svoòmi soldatsâkimizlidnàmi (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘A Rumuni su se vukli, ne reaguju}i na dobacivawa, }utqivi i pri-gu{eno radosni, neki sasvim se izuv{i i znoje}i se ‰¢ izuveni ioznojeniŠ ispod nabijenih ranaca sa svojim vojni~kim neda}ama.’

VI.2.3. Taksisne konstrukcije sa deverbativima i predlozima

na/v moment, odno~asno z/vodno~as z (šz/zš), kao i

neprofilisanim predlozima u, na, za, poràd z (šz, zš), poru~ z (šz,zš), z (zš, šz), pri

Odnos potpune simultanosti mogu realizovati i taksisne kon-strukcije sa predlozima i deverbativima. Na potpunu istovremenostpri apsolutnom podudarawu trajawa glavne i zavisne situacije uka-zuju deverbativi koji su nastali od momentalnih ili trenutnosvr-


{enih glagola. Pritom, predikat je tako|e ozna~en perfektivnim ob-likom glagola netrajne radwe. Za takav tip konstrukcija tipi~ni suprofilisani predlozi na/v moment + genitiv, odno~asno z/vodno~asz (šz/zš) (‘istovremeno sa’) + instrumental, kao i neprofilisanipredlozi z (zš, šz) (‘sa’) + instrumental i pri (‘prilikom’) + lokativ:

(238) Rozslšduvannà svšd~itâ, æo komandir laèneru š {turman za-ginuli: PRET.PFV v moment vibuhu: VN.GEN (Pravda, 13. 10. 2001).‘Istraga svedo~i da su kapetan lajnera i navigator poginuli u tre-nutku eksplozije.’

(239) Àkšv odno~asno z postršlom: VN.INSTR shopivsà: PRET.PFV

za dršt … (Dzerkalo ti`nà, 23. 06. 2007).‘Jakov se u trenutku pucwa uhvatio za ìcu.’

(240) Vodno~as z rozplavlennàm: VN.INSTR metalu vidbuvaótâsà:PRS.IPFV okisnennà èogo osnovnih komponentšv.‘Istovremeno s topqewem metala oksidiraju wegove osnovne kom-ponente.’

(241) Petro vbšg: PRET.PFV do klasu razom zš dzvšnkom: VN.INSTR.‘Petro je uleteo u u~ionicu kad je zvonilo.’

(242) Nasko~iv na `šnku š z krikom: VN.INSTR obnàv: PRET.PFV òèkolšna (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Podarunok na šmenini).‘Sko~io je ka èni i uzviknuv{i obavio wena kolena.’

(243) Za slovami o~evidcšv, lštak rozkolovsà: PRET.PFV na ~astinipri udarš: VN.LOC ob zemlä (Novini RBK, 24. 08. 2010).‘Prema re~ima o~evidaca, avion se raspao na delove kad je udariou zemqu.’

U konstrukcijama navedenog tipa predikat mora biti perfekti-van. Ukoliko je on izraèn glagolom NSV, realizuje se taksis simul-tanosti pri ponavqawu situacija:

(244) … pri dotiku: VN.LOC do ko`noò zernini vsš kri~ali:PRET.IPFV golosno ¼allah!½ (Isto).‘… pri svakom dodiru brojanice, svi naglas uzvikiva{e „alah“!’

(245) Andršè zdrigavsà: PRET.IPFV vsšm tšlom pri ko`nomu svi-stš: VN.LOC pru`noò perekopsâkoò lozini (Roman Çvani~uk, Malâvi).‘Andrej bi se stresao celim telom pri svakom zamahu elasti~nogperekopskog pruta.’

Navedeni predlozi mogu ozna~iti i istovremeni po~etak pro-mene stawa u glavnoj i zavisnoj situaciji ako stoje uz imenice kojesu nastale od faznih i rezultativnih glagola (245). Za razliku odkonstrukcija poput primera (239–245), takva simultanost nije krat-


kotrajna i potpuna — po~etak obe situacije je neodre|en, ali se de-{ava u okviru jednog temporalnog okvira:

(246) Razom z prihodom: VN.INSTR vesni zavštalo: PRET.PFV donas ce per{e vesnàne svàto 8 Bereznà.‘Sa dolaskom prole}a stigao je i prvi prole}ni praznik — 8 mart.’

(247) Çnvesticšò v ukraònsâku energetiku prièdutâ: FUT.PFV odno-

~asno z privatizacšóä: VN.INSTR (economics.unian.net, 29. 04. 2011).‘Investicije u ukrajinsku energetiku do}i }e zajedno s privatiza-cijom.’

(248) Maèè vodno~as z všdkrittàm: VN.INSTR L. Pastera z’àvi-lisà: PRET.PFV všdomš pracš vidatnogo nšmecâkogo mškrobšologaRoberta Koha.‘Skoro u isto vreme s Pasterovim otkri}em, pojavili su se pozna-ti radovi istaknutog nema~kog mikrobiologa Roberta Koha.’

VI.2.3.1. Taksisne konstrukcije sa evolutivnim predlozima

v mšru, u hodš, u procesš, z perebšgom, naršvnš z

Za predloge v mšru (‘s(a)’), u hodš (‘tokom’), u procesš (‘tokom’), zperebšgom (‘u toku’) + genitiv; naršvnš z (‘paralelno s(a))’ + instru-mental, koji se spajaju s deverbativom i predikatom u imperfektiv-nom obliku, tipi~no je evolutivno zna~ewe. Oni ozna~avaju postepe-ni rast ili pad dinami~ke karakteristike zavisne situacije koja re-guli{e stawe u glavnoj situaciji:

(249) Diskusšà pro pšdsumkovš kontrolânš roboti zrostaó:PRS.IPFV v mšru òh nabliènnà: VN.GEN (Z presi).‘Diskusija o zavr{nim kontrolnim radovima raste sa wihovimpribliàvawem.’

(250) U hodš nav~annà: VN.GEN všèsâkovih flotšv oboh deràvvšdpracäätâsà: PRS.IPFV spšlânš dšò …‘Tokom ve`be vojnih flota obeju zemaqa bi}e odra|ene zajedni~keakcije …’

(251) Z perebšgom zahvorävannà: VN.GEN ¼svštlš promš`ki½ mšàtakami skoro~uätâsà: PRS.IPFV (medio.org.ua).’Kako bolest odmi~e, „svetli razmaci“ izme|u napada se skra}uju.’

(252) … naršvnš z àvnim oslablennàm: VN.INSTR kritiki v adresuTNK z boku kraòn, æo rozvivaätâsà, … posiläótâsà: PRS.IPFV

kritika v kraònah òh osnovnogo bazuvannà …‘… paralelno sa o~itim slabqewem kritike na ra~un transnacio-nalnih korporacija od strane zemaqa u razvoju … raste kritika uzemqama osnovnog wihovog razme{tawa.’


(253) Osoblivoò gostroti u procesš obgovorennà: VN.GEN zakono-proektu pro viæu osvštu nabuli: PRET.PFV diskusšò pro vpro-vadènnà vnutrš{nšh šspitšv … (eurosvita.net).‘Prilikom razmatrawa nacrta zakona o visokom obrazovawu vo|enesu o{tre polemike zbog uvo|ewa internih ispita…’

VI.2.3.2. Taksisne konstrukcije sa predlozima pšd ~as,

protàgom/na protàzš/vprodov`, odno~asno z/vodno~as z

u funkciji temporalnih kvantifikatora

Ako su radwe zavisne i glavne situacije trajne, u konstrukcija-ma potpune simultanosti koriste se konstrukcije sa deverbativimai predlozima pšd ~as (‘za vreme’) + genitiv, protàgom/na prot-àzš/vprodov` (‘tokom’) + genitiv, kao i odno~asno z/vodno~as z (‘pa-ralelno s(a)’) + instrumental. U tom slu~aju deverbativi nastaju odglagola koji ozna~avaju trajne radwe, a predikat je obavezno izraènoblikom NSV:

(254) Pšd ~as prosluhovuvannà: VN.GEN stimuläätâsà: PRS.IPFV

tš ` samš centri mozku, àk pšd ~as ò`š … (beta.navsi100.com, 04. 04.2011).‘Za vreme slu{awa (muzike) stimuli{u se isti mo`dani centrikao i prilikom konzumirawa hrane …’

(255) Protàgom nav~anià: VN.GEN studenti maätâ: PRS.IPFV usšumovi dlà plšdmoò naukovoò pracš … (Gazeta, 08. 05. 2012).‘Tokom obuke studenti imaju sve uslove za efikasan nau~ni rad …’

(256) Vprodov` nav~annà: VN.GEN všdbuvavsà: PRET.IPFV postupo-viè perehšd všd zasvoónnà do naukovogo po{uku.‘Tokom nastave odvijao se postepeni prelaz od usvajawa (gradiva)do nau~nog istraìvawa.’

(257) Vodno~as z dšàmi: VN.INSTR v til š na obidvš flangi nepri-àtelâsâkogo všèsâka kozaki skerovuvali: PRET.IPFV svoò sili š protièogo frontu … (Dmitro Àvornicâkiè, Çstoršà zaporšzâkih kozakšv).‘Istovremeno sa napadima na neprijateqsku vojsku s le|a i sa obaboka, kozaci su usmeravali svoje snage protiv wenog ~ela.’

Na taksisni odnos potpune simultanosti mogu ukazivati i ne-profilisani taksisni predlozi. Kao takve, u ukrajinskom jeziku iz-dvajamo: u, na + lokativ; za + akuzativ; poràd z (šz, zš), poru~ z (šz, zš)(‘uporedo sa’) + instrumental. Navedeni predlozi pored primarnoglokativnog zna~ewa realizuju uz deverbative ili imenice lokativnesemantike taksisni odnos (258–263). Lokativno zna~ewe u toj kon-strukciji dobija temporalnu semu: v avtobusš (‘u autobusu’) ‰¢ poki


òhav v avtobusš (‘dok se vozio autobusom’)Š i sl. Temporalni plan ta-kvih konstrukcija mogu dodatno isticati taksisni specifikatoriæe (‘jo{’) i vè (‘ve}’):

(258) V avtobusš: LOC dumala: PRET.IPFV pro zustrš~ z ršdnimi.‘U autobusu je mislila na susret sa ro|acima.’

(259) Na polävannš: VN.LOC vikoristovuvali: PRET.IPFV naboòmarki ¼Kre~et½.‘U lovu su koristili metke marke „kre~et“.’

(260) Na ranok: VN.ACC, àk spšvali tretš pšvnš, / znikav: PRET.IPFV

toè perelesnik … (Lesà Ukraònka, Àk à läblä ocš godini pracš).‘U zoru, kada su pevali tre}i petlovi, nestajao bi taj zavodnik.’

(261) Provoditi: INF.IPFV dšlovš peregovori za ve~ereä: VN.IN-

STR — duè korisna tradicšà …‘Voditi poslovne pregovore za ve~erom je veoma korisna tradici-ja…’

(262) U procesš nav~annà pravopisu poru~ z ~štkoä robotoä: VN.IN-

STR nad pomilkami pragnemo: PRS.IPFV do togo, æob realšzuvatiodin šz naèva`livš{ih principšv su~asnoò metodiki.‘Tokom nastave pravopisa, paralelno sa radom na gre{kama, teìmoda realizujemo jedan od vode}ih principa savremene metodike.’

Konstrukcija za + akuzativ u konstrukcijama potpune simulta-nosti moè se upotrebiti sa imenicama sa temporalnom semantikomuz predikat ozna~en perfektivnim oblikom kumulativnog glagola:

(263) Za svoó ìttà: VN.ACC zšbrala: PRET.PFV ~imalo kniòk.‘Tokom ìvota skupila je mnogo kwiga.’

Za razliku od gerundskih konstrukcija, re~enice sa deverbati-vima mogu imati iste i razli~ite subjekte glavne i zavisne situaci-je. Izuzetak ~ini konstrukcija sa predlogom za i imenicom kojom jeozna~en period namewen konzumirawu hrane, v. (261), kao i sa pred-logom u i imenicama koje ozna~avaju prevozno sredstvo (258). Takvepredlo{ko-pade`ne konstrukcije su istoreferentne sa predikatom,tj. uvek imaju isti subjekat.

VI.2.4. Delimi~na simultanost1

Taksisne konstrukcije mogu ozna~avati lokalizaciju glavne si-tuacije R1 u okviru vremenskog perioda koji zauzima zavisna situa-cija R2. Takav odnos se odre|uje kao delimi~na simultanost1, jerpredstavqa rasprostraweniji i tipi~niji slu~aj nepotpune simul-tanosti u odnosu na obrnutu lokalizaciju zavisne situacije R2 u


okviru glavne R1. U prototipi~nim konstrukcijama ovog tipa glagolkojim je ozna~ena glavna situacija ima oblik SV. Radwa ozna~enaperfektivnim predikatom de{ava se u jedan od trenutaka trajne si-tuacije ozna~ene zavisnom klauzom sa imperfektivnim predikatom,glagolskim prilogom NSV ili deverbativom nastalim od kontinual-nog glagola.

Ukoliko je delimi~na simultanost1 ozna~ena zavisnosloènomre~enicom, ona sadrì subordinativne veznike koli (‘kad(a)’), poki(‘dok’), doki (‘dokle’), v toè ~as àk (‘dok’), àk (‘kad(a)’), up. (264–282).U takvim konstrukcijama mogu}e su razli~ite kombinacije vidsko--vremenskih oblika u glavnom i zavisnom delu re~enice, ali ve}inaih ukazuje na delimi~nu simultanost1 uz dodatne uslove:

upravna re~enica zavisna klauzapreterit SV + preterit NSV (264–273)futur SV + futur NSV (274–276)

delimi~na simultanost1 u istorijskom prezentuprezent NSV (iterat.) + prezent NSV (proces.) (277–278)

delimi~na simultanost1 pri ponavqawu situacija u pro{lostipreterit NSV (iterat.) + preterit NSV (280)

delimi~na simultanost1 pri ponavqawu situacijau istorijskom prezentu

futur SV (+ ne) + prezent NSV (279, 281, 282)

Perfektivni preterit u upravnoj re~enici i imperfektivni usubordiniranoj klauzi predstavqa najtipi~niju kombinaciju vidsko--vremenskih obele`ja predikata za ovaj tip taksisnog odnosa:

(264) Vhopili: PRET.PFV òh, koli tškali: PRET.IPFV nazad (ÄršèMu{ketik, Àssa).‘Uhvatili su ih dok su beàli nazad’.

(265) Çdeà nadrukuvati ¼povnogo Burdika½ vinikla: PRET.PFV vusšh spontanno, koli mi hovali: PRET.IPFV èogo (Volodimir Dšbro-va, Burdik).‘Ideja da se napi{e „sabrani Burdik“ javila se svima spontano ka-da smo prisustvovali wegovoj sahrani.’

(266) Koli padav: PRET.IPFV šz derev list š lädi zbirali:PRET.IPFV kartoplä, povernuvsà: PRET.PFV dodomu Oksen (GrigšrTätännik, Vir).‘Kada je padalo sa drve}a li{}e i kada su qudi vadili krompir,vratio se ku}i Oksen.’


(267) Tam òò do krovš zbito: PRET.PFV, koli ne mogla: PRET.IPFV

vè zataòti neæastà (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Tamo su je do krvi pretukli kada vi{e nije mogla da krije nesre}u.’

(268) Odnogo lšta, koli v sadku èogo vinograd nalivavsà: PRET.IPFV

gronami, namisliv: PRET.PFV stariè postaviti nad kuæami elek-tropastuha (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Jednog leta, dok je u wegovom vinogradu zrelo gro`|e, zamislio jestari da namesti u `buwe elektri~nog ~uvara.’

(269) È poki otak sidšv: PRET.IPFV u sankah nepodalšk od berega,kšnâ, norovlivo všènuv{i korotkoä grivoä, znovu ru{iv: PRET.PFV

(Óvgen Gucalo).‘I dok je sedeo tako u sankama nedaleko od obale, kow prkosno,otresav{i kratku grivu, opet krenu.’

(270) Poki vona slabuvala: PRET.IPFV pšslà rodiva, Kaèda{ihastala: PRET.PFV dlà neò v velikšè prigodš (Çvan Ne~uè-Levicâkiè,Kaèda{eva sšm’à).‘Dok se ona oporavqala posle poro|aja, Kajda{iha joj je puno po-mogla.’

(271) Protàgom kšlâkoh godin, doki {tabnš pisarš na{vidku ofor-mlàli: PRET.IPFV v paperah pereda~u, vsš uè peresšli: PRET.PFV

na koneè (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘U roku od nekoliko sati, dok su pisari nabrzaka pisali potvrdu oprimopredaji, svi su se ve} prebacili na kowe.’

(272) V toè ~as àk verbšvsâkš burlaki rozmovlàli: PRET.IPFV zrobštnikami, nadšè{ov: PRET.PFV sam posesor (Çvan Ne~uè-Levicâ-kiè, Mikola Dèrà).‘Dok su verbivski nadni~ari pri~ali sa radnicima, stigao je samposednik.’

(273) Všn v samu poru zakolov: PRET.PFV tatarina, àk pšdhodiv:PRET.IPFV do mene zzadu (Andršè âèkovsâkiè, Sagaèda~niè).‘On je ba{ u tom trenutku zaklao Tatarina kad mi je prilazio ot-pozadi.’

Oblik imperfektivnog futura u subordiniranoj klauzi uz per-fektivni futur u predikatu upravne re~enice ukazuje na taksis de-limi~ne simultanosti1 u budu}nosti (274–276). U srpskom jezikutemporalni fon u zavisnoj klauzi konstrukcije ovog tipa ozna~en jerelativnim oblikom imperfektivnog futura II:

(274) ¼Läbov½, — podumaó všn, š usmš{ku, àka rozkvštne: FUT.PFV

na èogo vustah, koli sidštime: FUT.IPFV všn na verandš, ne po-ba~itâ u câomu zelenomu sutšnku nšhto (Valeršè [ev~uk, Dšm nagorš).


‘„Qubav“, — pomisli}e on, i osmeh, koji }e procvetati na wegovimusnama dok bude sedeo na tremu, ne}e videti u tom zelenom sumrakuniko.’

(275) Àk budete: FUT.IPFV v Lebedàh, navmisne vam pokaù:FUT.PFV (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Kada budete bili u Lebedima, namerno }u vam pokazati.’

(276) Poki bude{: FUT.IPFV stoàti ~erzš, à zbšgaä: FUT.PFV napo{tu.‘Dok bude{ stajao u redu, ja }u trknuti do po{te.’

Taksis delimi~ne simultanosti1 u istorijskom prezentu moèse realizovati ako se oblik imperfektivnog prezenta procesnog gla-gola u zavisnoj klauzi kombinuje sa iterativnim imperfektivnimglagolom u upravnoj re~enici:

(277) Koli Petro š Ógoršè zakšn~uätâ: PRS.IPFV rozmovu, priho-ditâ: PRS.IPFV Roman (Volodimir Korolenko, Slšpiè muzikant).‘Dok Petar i Jehorij zavr{avaju razgovor, dolazi Roman.’

Ako se oblik imperfektivnog preterita u zavisnoj klauzi kom-binuje sa imperfektivnim prezentom, u predikatu upravne re~enicetako|e se realizuje delimi~na simultanost1 u istorijskom prezentu:

(278) Poki Maršà Magdalina bšgla: PRET.IPFV do apostolšv, šn{š`šnki-mironosicš pšdhodàtâ: PRS.IPFV do grobu š ba~atâ: PRS.IPFV

Angelšv, ~uätâ: PRS.IPFV všd nih blagu zvšstku pro VoskresšnnàHristove (www.hram.kiev.ua).‘Dok je Marija Magdalena tr~ala apostolima, ostale ène-mirono-snice prilaze grobu i vide An|ele, ~uju od wih blagu vest o Vaskr-snu}u Hristovom.’

Neophodno je napomenuti da se primeri poput navedenog (278)retko sre}u u ukrajinskom jeziku.

Imperfektivni glagoli u oba dela taksisne konstrukcije ukazujuna delimi~nu simultanost1 uz regularno ponavqawe situacija u pro-{losti ako je glagol u upravnoj re~enici iterativan. U suprotnom, re~je o potpunoj simultanosti. U adekvatnim konstrukcijama srpskog jezi-ka regularan je imperfektivni i perfektivni potencijal Ç:

(279) Àk šde: PRS.IPFV selom, zustrš~nš dšv~ata polum’àm zaèma-ätâsà: PRS.IPFV (Grigšr Tätännik, Vir).‘Dok bi i{ao selom, sve devojke bi kao plamen gorele.’

(280) Naèbšlâ{e gubilosà: PRET.IPFV ¤udzikšv pšd ~as velikoò pe-rervi, koli {kolàrš gralisâ: PRET.IPFV u všènu (Oleksandr Don-~enko, Lšsni~iha).


‘Najvi{e bi se dugmadi gubilo za vreme velikog odmora, dok su se|aci igrali rata.’

Ako je u upravnoj re~enici upotrebqen negirani oblik perfek-tivnog futura, a u zavisnoj klauzi imperfektivni prezent, delimi~-na simultanost u istorijskom prezentu dobija iterativno modalnozna~ewe, koje se moè dodatno isticati pomo}u odgovaraju}eg tempo-ralnog kvantifikatora:

(281) … š koli všn ~i sopšlku z Çvanom viršzuó: PRS.IPFV, ~i maläó:PRS.IPFV, mama nškoli ne primusitâ: FUT.PFV ‰¢ ne moè primu-siti èogoŠ robiti æosâ šn{e (Oksana Çvanenko, Maršà).‘… i dok on frulu sa Ivanom pravi ili slika, majka ga nikad nenatera ‰¢ ne moè nateratiŠ da radi ne{to drugo.’

(282) Koli pro{u: PRS.IPFV èogo dopomogti, nškoli ne dopomoè:FUT.PFV.‘Kada ga molim da pomogne, nikada ne pomogne ‰¢ ne èli da po-mogneŠ.’

U primeru (282) od svih raspoloìvih subordinativnih ve-zni~kih sredstava mogu}e je upotrebiti samo veznike koli (‘kad(a)’)ili àk (‘kad(a)’), {to svedo~i o propratnom zna~ewu uslova koje sejavqa u ovom tipu taksisne konstrukcije.

Taksis delimi~ne simultanosti1 moè se realizovati i u kon-strukcijama sa i m p e r f e k t i v n i m g e r u n d o m i perfektivnimglagolom u predikatu. Predikat je naj~e{}e ozna~en preteritom. Uprototipi~nim konstrukcijama gerund se nalazi ispred predikata:

(283) Koli prikordonnik, ~itaä~i: CONV.IPFV dokumenti êrni-{a, perepitav: PRET.PFV naèmenuvannà ~astini, serànt raptomurvav svoä rozpovšdâ š, na{oro{eniè, obernuvsà do êrni{a(Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Kada je grani~ar, pregledaju}i êrni{evu propusnicu, pitao ka-ko se zove garnizon, podoficir odjednom prekinu svoju pri~u i ui{~ekivawu se okrenu prema êrni{u.’

(284) Mšrkuä~i: CONV.IPFV sobš v ~ovnš na koùsš, povolš zatuliv:PRET.PFV à o~š (Oleksandr Dovènko, Za~arovana Desna).‘Razmi{qaju}i tako u ~amcu na koùhu, polako sam sklopio o~i.’

Predikat koji je iskazan iterativnim glagolom u obliku imper-fektivnog preterita ukazuje na delimi~nu simultanost uz ponavqa-we situacija, koje se moè dodatno ista}i temporalnim kvantifika-torom:


(285) Bšà~i: CONV.IPFV vrancš do {koli povz bazar, Klimko ~a-stenâko: TEMP.QUANT zavertav: PRET.IPFV u ràdi (Grigšr Tä-tännik, Vir).‘Tr~e}i ujutru u {kolu pored pijace, Klimko je ~esto svra}ao natezge.’

(286) Dolaä~i: CONV.IPFV hvilini znevšri, znov š znov: TEMP.QU-

ANT stavatime{: FUT.IPFV do dšla … (Olesâ Gon~ar, Beregläbovš).‘Savladavaju}i trenutke o~aja, ponovo i ponovo }e{ se vra}ati po-slu.’

Na ponavqawe situacija moè ukazivati i iterativnost imper-fektivnog glagolskog priloga uz imperfektivni glagol u predikatu:

(287) Zapläæuä~i: CONV.IPFV o~š, è po ceè denâ à æe ne maä:PRS.IPFV temràvi v du{š (Oleksandr Dovènko, Za~arovana Desna).‘Zatvaraju}i o~i, i do danas nemam pomra~ine u du{i.’

Temporalni predlozi na/v moment (‘u trenutku’) + genitiv; pšd~as (‘tokom’) + genitiv; protàgom (‘tokom’) + genitiv, kao i nespe-cifikovani predlozi na + lokativ; za + instrumental, mogu ozna~i-ti potpunu i delimi~nu simultanost. Kada je u pitawu delimi~nasimultanost1, perfektivni oblik predikata ozna~ava glavnu situa-ciju koja se realizuje u okviru zavisne ozna~ene konstrukcijom sa de-verbativom, koji korelira sa trajnom situacijom:

(288) Na moment zakrittà: VN.GEN vibor~ih dšlânicâ vpres-centrš ¼Zakarpattà½ zberutâsà: FUT.PFV ùrnalšsti,socšologi, polštologi ta sposteršga~š (Novini Zakarpattà, 31. 10.2010).‘U trenutku zatvarawa izbornih jedinica u pres-centru Zakarpatjaokupi}e se novinari, sociolozi, politikolozi i posmatra~i …’

(289) U Ršvnomu pšd ~as poè`š: VN.GEN vràtuvali: PRET.PFV

dvoh maläkšv … (Zahšd, 21. 05. 2011).‘U gradu Rivne za vreme poàra spasili su dve bebe.’

(290) Grabš`nik vtomivsà: PRET.PFV na ¼robotš½: VN.LOC: za-snuv v gara`š pograbovanoò nim oselš (Novini, 30. 05. 2011).‘Lopov se umorio na „poslu“: zaspao je u garaì opqa~kane ku}e.’

(291) Pobalakali: PRET.PFV voni v toè denâ za zemlä za obšdom:VN.INSTR; pobalakali: PRET.PFV za ve~ereä: VN.INSTR … (PanasMirniè, Hšba revutâ voli, àk àsla povnš).‘Popri~ali su tog dana o zemqi za ru~kom, popri~ali su i za ve~e-rom …’


Ako je predikat izraèn imperfektivnim oblikom preteritaiterativnog glagola, u pitawu je delimi~na simultanost uz regular-no ponavqawe situacija u pro{losti:

(292) Klšnton kaè, æo ne àhalasà: PRET.IPFV pšd ~as pereglàdu:VN.GEN všdeo lškvšdacšò bšn Ladena (Novini, 05. 05. 2011).‘Klintonova tvrdi da se ona nije zgraàvala prilikom gledawasnimka likvidacije Bin Ladena.’

VI.2.5. Delimi~na simultanost2

Druga varijanta taksisa delimi~ne simultanosti zastupqena jekonstrukcijama u kojima se zavisna situacija R2 lokalizuje u okvirutemporalnog perioda koji zauzima glavna situacija R1 (delimi~nasimultanost2). Ovaj tip taksisa u ukrajinskom jeziku prototipi~nose realizuje u zavisnosloènim re~enicama sa subordinativnim ve-znicima koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’). U odnosu na konstrukcije kojeukazuju na odnos delimi~ne simultanosti1, u zavisnosloènoj re~e-nici ovog tipa mewa se korelacija perfektivnog i imperfektivnogdela — u zavisnoj klauzi koristi se glagol svr{enog vida, a u uprav-noj re~enici nesvr{enog (up. 264–282 i 293–297).

(293) Koli vona prokinulasâ: PRET.PFV, sšre svštlo padalo:PRET.IPFV z hmarnogo neba (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Dorogoäcšnoä).‘Kada se ona probudila, siva svetlost je padala sa obla~nog neba.’

Zna~ewe nepotpune simultanosti2 ~esto isti~e taksisni speci-fikator, koji se sme{ta u upravnu re~enicu. Taksisni specifikatoru ovom slu~aju moè biti adverbijal vè (‘ve}’), æe (‘jo{’) i vse æe(‘jo{ uvek’), koji zajedno sa predikatom formira poseban retrospek-tivni oblik, ~ija je funkcija isticawe ~iwenice postojawa situaci-je R2 u vremenu trajawa glavne situacije R1, koja je po~ela ranije:

(294) Koli Oksen priè{ov: PRET.PFV na podvšr’à — vse æe:TAX.SPEC spalo: PRET.IPFV (Grigšr Tätännik, Vir).‘Kada je Oksen stigao na kapiju, sve je jo{ spavalo.’

(295) Koli vona povernulasà: PRET.PFV, batâko vè: TAX.SPEC

mirno pohropuvav: PRET.IPFV (Volodimir Dšbrova, Burdik).‘Kada se ona vratila, otac je ve} mirno hrkao.’

Zavisisna klauza po pravilu je preponirana (293–295). Takavpoloàj subordiniranog dela stvara efekat „podizawa zavese“ sa sce-ne, na kojoj se otkriva situacija R1. Ukoliko je zavisna klauza post-


ponirana, taksisna konstrukcija ukazuje na ~iwenicu postojawa si-tuacije R1, koju na naki na~in potvr|uje situacija R2, v. (296).

(296) Mati vè spala: PRET.ÇPFV, koli priè{ov: PRET.PFV Mikola.‘Majka je ve} spavala kad je do{ao Mikola.’

Ukoliko se zavisna klauza sme{ta izme|u dva superordiniranapredikata u nabrajawu, ona unosi u iskaz dinami~nost:

(297) Na tinu visšla: PRET.IPFV, koli dšv~ina prignala: PRET.PFV

z stepu na obšd, — sohla: PRET.IPFV (Andršè Golovko, êrvona Hu-stina).‘Na plotu je visila, kada je devojka dotr~ala iz stepe na ru~ak, su-{ila se.’

Kombinacija dvaju oblika i m p e r f e k t i v n o g p r e t e r i t a uupravnoj re~enici i zavisnoj klauzi sloène re~enice prototipi~noozna~ava simultanost situacija. Me|utim, ukoliko se u upravnoj re-~enici nalaze adverbijali vè (‘ve}’) i æe (‘jo{’) u ulozi taksi-snih specifikatora, mogu}a je realizacija odnosa delimi~ne simul-tanosti2 (298–299). Imperfektivni glagol je mogu} u zavisnom delujer se u upravnoj re~enici nalazi taksisni specifikator koji isti~e~iwenicu da je glavna situacija po~ela ranije i jo{ uvek traje:

(298) Koli voni shodili: PRET.IPFV na svšè ganok, u pšvnš~nšè ~a-stinš za{tatnogo gorodka vè: TAX.SPEC kri~ali: PRET.IPFV

rannš provšncšalânš pšvnš (Mikola Hvilâoviè, Valâd{nepi).‘Kada su se pewali na svoj trem u severnom delu provincijskoggradi}a, ve} su pevali prvi petlovi.’

(299) To` koli mi vihodili: PRET.IPFV bšlà Ponte Akademšà, càmuzika vse æe: TAX.SPEC dšstavala: PRET.IPFV nas (Äršè Andru-hovi~, Perverzšà).‘Tako da kada smo izlazili kod Ponte Akademija, ova muzika nas jejo{ uvek smarala.’

U ovom slu~aju situacije, koje bi prema logici stvari trebaloda su simultane, postaju asimultane, a takvom reme}ewu logike do-prinose taksisni specifikatori vè (‘ve}’) i æe (‘jo{’). Svaki odwih nosi u sebi inferencijalno zna~ewe realizacije situacije upr-kos o~ekivawu govornog lica. Taksisni specifikator vè ukazuje napostojawe situacije uprkos odre|enom znawu da nije trebalo da seona dogodi, dok æe (‘jo{’) ozna~ava nastavak glavne situacije uprkospretpostavci da }e ona prestati da postoji. Takvo zna~ewe moè do-datno isticati re~ca navštâ ‘~ak’ zajedno sa antecedentom todš (‘ta-


da’). Iskrivqenost temporalnih planova obeju situacija doprinosimodifikaciji zna~ewa potpune simultanosti u pravcu delimi~ne.

Taksis delimi~ne simultanosti2 u sloènim re~enicama sa sub-ordinativnim veznicima koli i àk moè biti propra}en zna~ewemneo~ekivanosti, iznenadnosti nastanka zavisne situacije (300–302).Realizacija takvog zna~ewa mogu}a je uz postponiranu zavisnu klauzu:

(300) … æe tšlâki: TAX.SPEC Galà nadàgala: PRET.IPFV na sebeàsno-sinó plattà, koli v glibinš domu prolunav: PRET.PFV ršzkiè,gortanniè, àk poguk voroni, krik (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘… Gaqa tek {to je obukla svoju svetloplavu haqinu, kada se u du-bini ku}e za~u nagli grleni, poput graktawa vrane, krik.’

(301) Dovgo b otak sidšti: COND.IPFV z zapläæenimi o~ima tasluhati, koli ` ce dvš soroki priletšli: PRET.PFV è zastrekotali… (Oleksandr Don~enko, Lšsni~iha).‘Dugo bi jo{ ovako sedela zatvorenih o~iju i slu{ala, kad su od-jednom doletele dve svrake i po~ele da kre{te …’

Ako se u konstrukciji navedenog tipa koriste oblici imper-fektivnog prezenta, oni ukazuju na delimi~nu simultanost2 u isto-rijskom prezentu:

(302) Ce vse opovšdaó: PRS.IPFV Grigor~uk, koli obidva gospodaršlšnâki, perestupaä~i stup za stupom, šdutâ: PRS.IPFV do hati (UlasSam~uk, Volinâ).‘Sve to prepri~ava Hrihor~uk, kad odjednom oba doma}ina polako,nogu pred nogu, ulaze u ku}u.’

Zna~ewe neo~ekivanosti nastanka situacije R2 na temporalnomfonu glavne situacije R1 moè se poja~ati semom naglog po~etka we-ne radwe. Takav sklop taksisnih, modalnih i faznih zna~ewa reali-zuje re~ca àk uz svr{eni futur u subordiniranom delu i imperfek-tivni preterit u predikatu upravne re~enice:

(303) È{li: PRET.IPFV mi tak ne pospš{aä~i, koli všn àk po-bšìtâ: FUT.PFV.‘I{li smo mi polako, kad ti on potr~i.’

(304) Èdemo: PRS.IPFV mi tak, ne pospš{aä~i, koli všn àk po-bšìtâ: FUT.PFV.‘Idemo mi polako, kad ti on potr~i.’

Delimi~na simultanost2 moè se realizovati i u konstrukcija-ma sa imperfektivnim gerundima uz imperfektivni predikat i tak-sisni specifikator koji isti~e da je radwa ozna~ena predikatom po-~ela pre radwe ozna~ene gerundom:


(305) Po~inaä~i: CONV.IPFV pisati roman, všn znav: PRET.IPFV

zazdalegšdâ: TAX.SPEC, àk vse zakšn~itâsà.‘Po~iwu}i roman, on je unapred znao kako }e se sve zavr{iti.’

VI.3. Taksis posteriornosti

VI.3.1. Zavisna situacija prekida glavnu

VI.3.1.1. Konstrukcije sa veznicima poki, doki, dopoki

i ekspletivnom negacijom

U slu~aju posteriornosti sintaksi~ki zavisni taksisni oblik(nefinitni ili finitni) obeleàva situaciju R2, koja je orijentisa-na posteriorno u odnosu na glavnu situaciju R1, ozna~enu sintaksi~-ki nezavisnim (standardno finitnim) oblikom.

Situacija R2 moè slediti iza glavne situacije R1 prekidaju}ije. U tom slu~aju se realizuje poseban tip taksisa, kada glavna situa-cija R1 ne iscrpe sebe u prirodnom razvoju, ve} prestaje da postojipod uticajem situacije R2.

U konstrukcije navedenog tipa taksisa, kada zavisna situacijaprekida glavnu, moèmo svrstati re~enice sa tzv. ekspletivnom ilisuvi{nom negacijom uz subordinativne veznike: poki + ne (‘dok ne’),doki + ne (‘dok ne’), dopoki + ne (‘dok ne’) (306–313). U datom tipukonstrukcija razlikujemo slede}e konkretne varijante zna~ewa po-steriornosti:

1. Nastanak rezultativne faze zavisne situacije R2 prekida glav-nu situaciju R1. To podrazumeva da se glavna situacija R1 odlikujenelimitativno{}u, koja je prirodno sadràna u semantici imper-fektivnih glagola. U takvim konstrukcijama predikat upravne re~e-nice prototipi~no je imperfektivan, a zavisni, uz negaciju, samoperfektivan (306–309):

(306) Sšk: PRET.IPFV, àk maliè hlop~ina sš~e kropivu ~i bur’àn,poki ne vtomilasà: PRET.PFV ruka (Ulas Sam~uk, Maršà).‘Sekao je, kao {to se~e de~ak koprivu ili korov, dok se nije umori-la ruka.’

(307) Ta àkæo ce vè stalosà z nami, to` nesšmo: IMP.IPFV do sko-nu svoä ganâbu, poki ne viginemo: FUT.PFV (Roman Çvani~uk, Malâvi).‘I ako se to ve} nama desilo, onda nosimo do smrti svoju bruku,dok ne poginemo.’

(308) … bude vona mati: FUT.IPFV æo robiti, doki ne o~istitâ:FUT.PFV hati zo smšttà, a znadvorku ne dastâ òè licà (OlâgaKobilànsâka, Zemlà).


‘… ima}e ona posla dok ne o~isti ku}u od |ubreta i spoqa je neupristoji.’

(309) Stav{i pravovšrnimi, vi ìtimete: FUT.IPFV v nâomu, dopo-

ki allah ne pokli~e: FUT.PFV vas do sebe (Äršè Mu{ketik, Àssa).‘Postav{i pravoverni, ìve}ete na ovom svetu dok vas alah ne po-zove sebi.’

2. Situacija R2 prekida odsustvo vr{ewa radwe, tj. glavna si-tuacija prelazi iz negativne u pozitivnu fazu pod uticajem zavisne(310). U ovom tipu konstrukcije negacija je obavezna u oba dela. Uglavnom delu mogu} je i imperfektivni i perfektivni oblik, dok seu subordiniranoj klauzi nalazi predikat SV:

(310) Všn ne povoruhnuvsà: PRET.PFV, poki dšv~ina ne kriknula:PRET.PFV.‘On se nije pomerio dok devojka nije viknula.’

(311) Teper è nšhto ne pšde/ne bude: FUT.PFV/FUT.IPFV voävati,poki ne po{puràtâ: FUT.PFV mš{ka z dukatami.‘Sad niko vi{e ne}e da ratuje dok mu se ne baci vre}a sa dukati-ma.’

3. Situacija R2 predstavqa rezultat procesa R1, fakti~ki re~ jeo razli~itim fazama istog procesa, v. (312):

(312) Zamok postupovo zanepadav: PRET.IPFV, poki ne peretvoriv-sà: PRET.PFV v povnu ruònu.‘Dvorac je postepeno propadao dok se nije pretvorio u potpunu ru-{evinu.’

4. Situacija R2, prekidaju}i glavnu situaciju R1, u neodre|e-nom smislu nastupa kao wen eventualni nastavak (313):

(313) Pšdpriómstvo rozvivalosâ: PRET.IPFV priskorenimi tempa-mi, poki ne pereroslo: PRET.PFV v provšdnu korporacšä regšonu.‘Preduze}e se razvijalo ubrzanim tempom dok nije preraslo u vode-}u korporaciju u regionu.’

5. Tok glavne situacije R1 prekida momentalna radwa situacijeR2, pritom glavna situacija moè nastaviti svoj razvoj, ali u izme-wenom obliku:

(314) Govorili: PRET.IPFV pro pova`nš spravi, poki ne vgledšv:PRET.PFV htosâ Timka (Grigšr Tätännik, Vir).‘Razgovarali su o va`nim poslovima dok neko nije ugledao Timka.’

Konstrukcije posteriornosti koje sadrè veznike poki (‘dok’)i doki (‘dok’) bez negacije tako|e mogu ukazivati na prekid glavne


situacije, ali re|e. Pored veznika, u takvim re~enicama obavezna jeupotreba re~ce a` u funkciji isticawa granice me|u situacijama,v. (315–316):

(315) Poralasâ: PRET.IPFV, a` poki navarila: PRET.PFV obšdati,popribirala: PRET.PFV vse v hatš (Boris Gršn~enko, Pšd tihimiverbami).‘Radila je dok nije spremila ru~ak i sredila celu ku}u.’

(316) … ta palaätâ: PRS.IPFV o~š, / a` poki dosvštki v všknotihenâko / zaglànutâ: FUT.PFV sivimi o~ima š vsš re~š / po~nutâ šztemràvi pomalu vistupati … (Lesà Ukraònka, Àk à läblä ocš godi-ni pracš).‘… ali gore moje o~i, dok zora ne proviri tiho kroz prozor sivimo~ima i stvari ne po~nu da istupaju polako iz mraka …’

Posteriornost uz prekid glavne situacije realizuje se u ukra-jinskom jeziku i u zavisnosloènim konstrukcijama sa subordina-tivnim veznikom àk (‘kad(a)’), ako se u upravnoj re~enici na|e per-fektivni modalni glagol, poput vspšti, vstignuti, zmogti u zna~e-wu ‘sti}i’ uz negaciju. Modalni glagol ukazuje na po~etak nereali-zovane glavne situacije, koju prekida iznenadna zavisna situacija,ozna~ena perfektivnim glagolom (317–318):

(317) Ne vstig: PRET.PFV à podumati, æo desâ š kolisâ uè ~uv abo~itav æosâ duè podšbne, àk Deàvä plesnuv: PRET.PFV u dolonš(Äršè Andruhovi~, Perverzšà).‘Nisam ni stigao da pomislim da sam ve} ne{to sli~no video kadDeàvi pqesnu dlanovima.’

Ukoliko je posredi taksis u istorijskom prezentu, obe situaci-je su ozna~ene imperfektivnim prezentom:

(318) Ale ne vstigaó: PRS.IPFV [apo~ka æosâ skazati menš, àk ukabšnet uvšhoditâ: PRS.IPFV sam Panas Pavlovi~, u {ubš, {apcš, zburulâkami na vusah, u kalo{ah (Volodimir Vinni~enko, Zapiskikirpatogo Mefšstofelà).‘Ali ne stiè [apo~ka da mi ne{to saop{ti, kada u kabinet ulazisam Panas Pavlovi~, u bundi i kapi, sa ledenicama na brkovima, ukaqa~ama.’

Negacija uz glagol vspšti, vstignuti, zmogti u zna~ewu ‘sti-}i’ u upravnoj re~enici konstrukcije navedenog tipa ukazuje na ~i-wenicu nepredvi|ene prepreke, koja se pojavila u procesu realiza-cije radwe.


VI.3.2. Neutralna, kontaktna i distalna posteriornost

VI.3.2.1. Konstrukcije sa veznicima per{ nš`,

pered tim àk, do togo àk

Ako situacija R2 sledi iza glavne situacije R1 nakon wenogprirodnog zavr{etka, re~ je o posteriornosti, koju u zavisnosti odkonteksta moèmo posmatrati kao neutralnu (situacija R2 moè sle-diti iza situacije R1 po isteku neodre|enog perioda), kontaktnu (si-tuacija R2 sledi neposredno iza situacije R1) ili distalnu (izme|uzavisne i glavne situacije postoji odre|eni period). Taksisni odnosposteriornosti u ukrajinskom jeziku realizuju profilisani subor-dinirani veznici per{ nš` (‘pre nego {to’), pered tim àk (‘pre ne-go {to’) i do togo àk (‘pre nego {to’). Kao {to vidimo, repertoarveznika koji su predodre|eni za ozna~avawe taksisa posteriornostiu ukrajinskom jeziku je raznovrsniji. Me|u wima postoje i semanti~-ke razlike, {to }e biti pokazano u daqem tekstu.

(319) Ale per{ nš` dalš vesti: INF.IPFV rozmovu, mu{u: PRS.IPFV

rozkazatâ pro minule batâka ta materš (Marko Kropivnicâkiè).‘Ali pre nego {to }u nastaviti svoju pri~u, moram da kaèm ne-{to o proteklom ìvotu oca i majke.’

(320) Pered tim, àk šti: INF.IPFV na voènu, ti bi zaklikav:COND.PFV mene v hatu ta po~astuvav bi: COND.PFV ~im (MaršàMatšos, Solodka Darusà).‘Pre nego {to }e{ oti}i u rat, trebalo bi da me pozove{ u ku}u i~asti{ ne~im.’

(321) Spšvak Robbš Všlâàms buv zmu{eniè viba~itisà pered dru-ìnoä za te, æo sprobuvav: PRET.PFV òò tort do togo, àk vona zadu-la: PRET.PFV na nâomu svš~ki (TSN, 26. 05. 2011).‘Peva~ Robi Vilijams morao je javno da se izvini pred ènom zbogtoga {to je probao wenu tortu pre nego {to je ona ugasila sve}ice.’

Iako u ukrajinskom jeziku ne postoje specifikovani veznicikoji bi ukazivali na kontaktnu ili distalnu posteriornost, vezniciper{ nš` (‘pre nego {to’) i pered tim àk (‘pre nego {to’) mogu rea-lizovati jedno od ta dva zna~ewa pomo}u taksisnih specifikatora.Temporalni kvantifikatori distalne anteriornosti ~e{}i su uz ve-znik do togo àk (‘pre nego {to’), koji ne moè ukazivati na kontakt-nu posteriornost, tj. uz wega je nemogu}e upotrebiti taksisni speci-fikator kontaktne promene sutuacija. Na kontaktnu posteriornostukazuju taksisna sredstva àkraz (‘ba{’), bezposerednâo (‘neposred-no’) i sl., koja naj~e{}e stoje uz veznik pered tim àk (‘pre nego {to’)


(322–323). Uz taksisne specifikatore kontaktne ili distalne poste-riornosti sloèni veznici pered tim àk (‘pre nego {to’) i do togoàk (‘pre nego {to’) ra{~lawuju se, tj. raspodequju se izme|u upravnere~enice i zavisne klauze, kojoj pripada veznik àk, dok prvi deo ve-zni~kog izraza postaje antecedent zavisne klauze:

(322) Vlasne, Sa{ko po~av: PRET.PFV pisati dlà dšteè àkraz:TAX.SPEC pered tim, àk mav: PRET.IPFV stati batâkom (mir-vol.at.ua).‘Zapravo, Sa{ko je po~eo da pi{e za decu ba{ pre nego {to je po-stao otac.’

(323) Àècà zbivaätâ: PRS.IPFV videlkoä abo všn~ikom bezposerednâo:TAX.SPEC pered tim, àk òh viliti: INF.PFV na garà~u skovorodu zmaslom.‘Jaja se razmute viqu{kom ili mutilicom neposredno pre nego{to se sipaju na vreo tigaw.’

Na kontaktnu posteriornost donekle ukazuje kombinacija lek-si~kih zna~ewa glagola u re~enici:

(324) Per{ nš` ru{iti: INF.PFV, pšdvodimosâ: PRS.IPFV, ozira-ómosâ: PRS.IPFV navkrugi (Olesâ Gon~ar, Lädina š zbroà).‘Pre nego {to }emo krenuti, ustajemo, osvr}emo se okolo.’

(325) Vrancš, pered tim àk ru{iti: INF.PFV na perepravu, Haócâ-kiè zrobiv: PRET.PFV revšzšä na vozah š dopovšv komandirovš rotipro naàvnu kšlâkšstâ mšn (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Ujutru, pre nego {to smo krenuli da forsiramo reku, Hajecki jeprekontrolisao kola i raportirao komandantu jedinice o raspolo-ìvoj koli~ini mina.’

Uz veznik pered tim àk (‘pre nego {to’) veoma retko je mogu}aupotreba temporalnih kvantifikatora koji ukazuju na distalnu po-steriornost. Takva kombinacija je na granici stilske gre{ke:

(326) Taómne zvedennà odkrovennà, æo èogo Çsus ob’àviv: PRET.PFV

u besšdš z Ädoä Çskaršotom za tri dnš: TEMP.QUANT pered tim, àk

všn všdzna~iv: PRET.PFV Pashu … (Óvangelšà všd Ädi, litopys.org.ua)‘Tajna hronika otkrovewa koje je Isus objavio u razgovoru sa JudomIskariotskim tri dana pre nego {to je proslavio Pashu …’

Markeri distalne posteriornosti naj~e{}e se sre}u uz veznikdo togo àk, koji je specifikovan za realizaciju distalnog zna~ewa,ali moè realizovati i neutralnu posteriornost ukoliko se koristibez temporalnog kvantifikatora. U srpskom jeziku nemamo ekviva-lent takvog veznik~kog sredstva i u sva tri slu~aja — neutralne, kon-taktne i distalne posteriornosti — koristimo veznik pre nego {to.


(327) Za hvilinu: TEMP.QUANT do togo, àk vipade: FUT.PFV doæ,ti všd~uó{: FUT.PFV, àk {kšra všbruó pšd tiskom æe ne vipalihkrapelâ, æo làùtâ uzdov` tvogo tšla š vraz èogo stisnutâ (Sergšè@adan).‘Minut pre nego {to }e pasti ki{a, oseti}e{ kako ti koà vibri-ra pod pritiskom kapi koje jo{ nisu pale dok se pripijaju uz tvojetelo i stiskaju ga odjednom.’

Posle veznika per{ nš`, pered tim àk i do togo àk u ukrajin-skom jeziku prete`no sledi oblik infinitiva, dok se u upravnoj re-~enici moè na}i glagol u jednom od vremenskih oblika indikativa,imperativa ili uslovnog na~ina. Imperfektivni oblici prezenta uupravnoj re~enici ukazuju na posteriornost pri ponavqawu situaci-ja (328–329). U srpskom jeziku u zavisnoj klauzi konstrukcija navede-nog tipa uz predlog pre nego {to obi~no se koristi oblik perfek-tivnog futura Ç:

(328) Per{ nš` zaprositi: INF.PFV ¼zšrku½, organšzatori koncer-tu oznaèomläätâsà: PRS.IPFV z òò spiskom vimog (Lâvšvsâka gaze-ta, 28. 07. 2008).‘Pre nego {to }e pozvati „zvezdu“, organizatori koncerta upoznajuse sa spiskom wenih zahteva.’

(329) Pered tim, àk o~iæuvati: INF.IPFV vladu zagalom, polštikimaätâ: PRS.IPFV po~ati konkretno z sebe (Podšlâsâkš všstš, 09.08. 2007).‘Pre nego {to }e ~istiti vlast, politi~ari treba da po|u konkret-no od sebe.’

Konstrukcija sa infinitivom u zavisnoj klauzi moè se tran-sformisati u re~enicu sa finitnim oblicima u oba predikata:

(330) Podumaète: IMP.PFV dvš~š pered tim, àk nazvati: INF.PFV

ditinu šmenem šnozemnogo pohodènnà ‰¢ Podumaète: IMP.PFV

dvš~š pered tim, àk nazvete: FUT.PFV ditinu šmenem šnozemnogopohodènnàŠ (www.mama-tato.com.ua).‘Dvaput razmislite pre nego {to }ete dati detetu ime stranog po-rekla.’

Konstrukcija sa veznikom pered tim, àk moè se transformisa-ti i u prostu re~enicu sa deverbativom i odgovaraju}im taksisnimpredlogom:

(331) Pered tim, àk o~iæuvati: INF.IPFV vladu zagalom, polštikimaätâ: PRS.IPFV po~ati konkretno z sebe ‰¢ Pered o~iæennàm:VN.INSTR vladi zagalom, polštiki maätâ: PRS.IPFV po~ati kon-kretno z sebeŠ (Podšlâsâkš všstš, 09. 08. 2007).


‘Pre nego {to }e ~istiti vlast, politi~ari treba da po|u konk-tretno od sebe. ‰¢ Pre ~i{}ewa vlasti politi~ari treba da krenukonkretno od sebe.Š’

VI.3.2.2. Taksisne konstrukcije posteriornosti

sa veznicima poki, doki, dopoki

Taksisni odnos posteriornosti u ukrajinskom jeziku moè serealizovati i pomo}u zavisnosloènih re~enica sa neprofilisanimveznicima poki (‘dok’), doki (‘dok’) i dopoki (‘dokle’) ako se u pre-dikatima upravne re~enice i zavisne klauze nalaze perfektivni gla-goli oblici. U navedenim konstrukcijama veznici poki (‘dok’), doki(‘dok’) i dopoki (‘dokle’) komutativni su sa veznicima per{ nš`(‘pre nego {to’), pered tim àk (‘pre nego {to’) i do togo àk (‘pre ne-go {to’), v. (332–335).

(332) Doki sonce zšède: FUT.PFV, rosa o~š viòstâ: FUT.PFV (MarkoKropivnicâkiè).‘Dok }e sunce iza}i, rosa }e o~i pojesti.’

(333) Pritulä: FUT.PFV vas, poki obzavedetesâ: FUT.PFV (RomanÇvani~uk, Malâvi).‘Smesti}u vas kod sebe dok ne napravite ku}u.’

(334) Poki vstig: PRET.PFV han otàmitisà, Selšm æoduhu polo-potšv: PRET.PFV polem na zahšd š znik u ve~šrnšè šmlš (Roman Çva-ni~uk, Malâvi).‘Dok je han uspeo da do|e sebi, Selim iz sve snage potr~i po poquna zapad i nesta u ve~erwoj izmaglici.’

Veznik dopoki (‘dokle’, ‘pre nego {to’) ima ograni~enu sferuupotrebe. Uglavnom se koristi u kwièvnoumetni~kom stilu:

(335) Ti všdšè{la: PRET.PFV — dopoki à zbagnuv: PRET.PFV / š spa-lahom rozluki vsä ob’àsniv: PRET.PFV (Vasilâ Stus).‘Ti si oti{la — pre nego {to sam stigao da shvatim i bqeskom ra-stanka celu da te osvetlim.’

VI.3.2.3. Taksisne konstrukcije posteriornosti

sa veznikom koli

Taksisni odnos posteriornosti moè se realizovati i u kon-strukcijama sa neprofilisanim veznikom koli (‘kad(a)’) ako se u obadela zavisnosloène re~enice nalazi imperfektivni oblik u predi-katu, uz prisustvo u upravnoj re~enici taksisnog specifikatora vè(‘ve}’), koji isti~e ~iwenicu zavr{enosti glavne situacije R1 prenastupawa zavisne situacije R2:


(336) Koli à povernuvsà: PRET.PFV z sesšò zao~nikšv, raèonnau~itelâsâka konferencšà vè: TAX.SPEC zakšn~ilasâ: PRET.PFV

(Äršè Zbanacâkiè).‘Kada sam se vratio nakon ispitnog roka za vanredne studente, u~i-teqska konferencija u rejonu ve} se bila zavr{ila.’

(337) Koli Marusà zakšn~ila: PRET.PFV {kolu, batâki vè:TAX.SPEC pereòhali: PRET.PFV do mšsta.‘Kada je Marusja zavr{ila {kolu, weni roditeqi su se ve} biliodselili u grad.’

VI.3.3. Taksisne konstrukcije posteriornosti

sa gerundima

U pojedinim slu~ajevima na kontaktnu posteriornost moè uka-zivati konstrukcija sa svr{enim gerundom koji sledi posle predi-kata (338–340). Finitni glagol u takvim konstrukcijama mora imatioblik preterita.

(338) Me~ sàgnuv: PRET.PFV a` varvarsâkih cih beregšv, utverdiv-{i: CONV.PFV è tut vš~ne moguttà Rimu (Olesâ Gon~ar, Beregläbovš).‘Ma~ je dosegao ove varvarske obale posvedo~iv{i i tamo ve~itumo} Rima.’

(339) Ta sama, àkoä, moè, Ovšdšè priè{ov kolisâ do cih beregšv špo nšè, nevagomiè, všddalàvsà: PRET.IPFV zvšdsi, li{iv{i:CONV.PFV pšslà sebe legendu (Isto).‘Ista ‰vodaŠ kojom je mo`da Ovidije dospeo nekad do ove obale i powoj se bestelesan udaqavao odavde ostaviv{i posle sebe legendu.’

(340) Odnim z tih ¼Meteoršv½ nezabarom š pom~itâsà: FUT.PFV,poli{iv{i: CONV.PFV šn{im cä svoä dšvo~u fortecä z òò kozamita sivimi bur’ànami (Isto).‘Jednim od ovih glisera uskoro }e ona odjuriti ostaviv{i drugi-ma ovu svoju devoja~ku tvr|avu sa wenim kozama i sedim korovom.’

VI.3.4. Taksisne konstrukcije sa deverbativima i predlozima

pered, do, naperedodnš, u pereddenâ, naprikšncš,kao i neprofilisanim predlozima pšd, nad, proti

Proste re~enice sa deverbativima i predlozima pered (‘pre;pred’) + instrumental; do (‘pre’), naperedodnš (‘uo~i), u pereddenâ(‘uo~i’) + genitiv predstavqaju veoma rasprostraweno sredstvo rea-lizacije taksisnog odnosa posteriornosti (341–344):


(341) Pov~av: PRET.IPFV èogo pered všd’òzdom: VN.INSTR getâman(Äršè Mu{ketik, Àssa).‘Pou~avao ga je pred odlazak hetman.’

(342) Pered všdhodom: VN.INSTR Matvšè æe raz zapitav: PRET.PFV

… (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Pre odlaska Matvij jo{ jednom upita …’

(343) Naperedodnš zniknennà: VN.GEN Mihaèla Boè~i{ina V’à~e-slav ôrnovšl perebuvav: PRET.IPFV na Mikolaòvæinš (www.mnru.mk.ua).‘Uo~i nestanka Mihajla Boj~i{ina Vja~eslav ôrnovil je boraviou Nikolajevskoj oblasti.’

(344) Naperedodnš svàta: VN.GEN, koli lädi metnulisà po kram-nicàh, vinosà~i zvšdti {proti, smaènu ribu, {inku š goršlku zpercem, àkièsâ divak, obutiè v modnš ~ereviki, oblivsà ~ortšvneäš pšdpaliv: PRET.PFV sebe (Vasilâ Stus, Naperedodnš).‘Uo~i praznika, kada qudi pojuri{e u radwe vuku}i odatle {pro-te, prènu ribu, {unku i percovku, neki ~udak, obuven u modernecipele, polio sebe nekim |avolom i zapalio se.’

Ukoliko se u re~enicama sa konstrukcijama pered (‘pre; pred’)+ instrumental; do (‘pre’), naperedodnš (‘uo~i’), u pereddenâ (‘uo~i’)+ genitiv nalaze taksisni specifikatori àkraz (‘ba{’), bezposerednâo(‘neposredno’) i sl., takve konstrukcije ozna~avaju odnos kontaktneposteriornosti (345–349). Taksisni specifikatori isti~u ~iweni-cu odsustva vremenskog intervala izme|u situacija:

(345) Àkraz: TAX.SPEC pered padšnnàm: VN.INSTR îgirina na{ polkviveli: PRET.PFV.INDEF zvšdti (Volodimir Malik, Taómniè posol).‘Ba{ pred predaju îgirina na{ puk su izveli odatle.’

(346) Àkraz: TAX.SPEC pered pohodom: VN.INSTR ne spalosà:PRET.IPFV.INDEF menš, àk na bšdu (Lšna Kostenko, Marusà ûraè).‘Pred sam polazak nisam mogao da zaspim, kao za inat.’

(347) Bezposerednâo: TAX.SPEC pered vhodom: VN.INSTR zapuska-ätâ: PRS.IPFV.INDEF dvigun š stavlàtâ àhtu proti vštru.‘Neposredno pred ulazak pu{taju motor i okre}u jahtu protiv vetra.’

(348) Ce li{e u mšstah za rozpis pisanok berutâsà: PRS.IPFV.IN-

DEF bezposerednâo: TAX.SPEC naperedodnš Velikodnà: VN.GEN

(Novini, 02. 04. 2010).‘To samo u gradovima po~iwu da oslikavaju jaja uo~i Uskrsa.’

Kao i u srpskom jeziku, kontaktnu posteriornost moè da ozna-~i i zamenica sam, koja se sme{ta pred deverbativom u konstrukcijisa predlogom pered:


(349) Pered samim: TAX.SPEC vistupom: VN.INSTR, 25 (13) grudnà1825, bulo zaare{tovano: PRET.PFV.INDEF P. Pestelà … (ÇstoršàUkraòni).‘Pred sam nastup, 25 (13) decembra 1825. godine, uhapsili su P.Pesteqa.’

çÇ.3.5. Distalna posteriornost

Ispred predloga pered moè se nalaziti i temporalni kvanti-fikator — odre|eni, koji je izraèn konstrukcijom za (‘za’) + akuza-tiv (350, 352) ili u izdvojenoj konstrukciji bez predloga (351), kao ineodre|eni, izraèn vremenskim prilogom (353). Temporalni kvanti-fikator ozna~ava distalnu posteriornost (350–353).

(350) Za dva ti`nš: TEMP.QUANT pered všdplittàm: VN.INSTR naamerikansâkiè kontinent Malanäk, pevno, pered~uvaä~i, æo po-kidaó Óvropu nadovgo, prositâ: PRS.IPFV Odar~enkšv, àkš æe zali-{alisà v taborah, ¼pam’àtati pro nâogo, ta pro rodinu½ (Kra-óznavstvo Kšrovogradæini).‘Dve nedeqe pred odlazak brodom na ameri~ki kontinent Mala-wuk, verovatno predose}aju}i da napu{ta Evropu na duì period,moli Odar~enke, koji su jo{ ostali u logoru, da ne zaborave wega iporodicu.’

(351) Za perehšdnoò godšvlš (dva ti`nš: TEMP.QUANT pered otelen-nàm: VN.INSTR) koncentracšä energšò pšdviæuätâ: PRS.IPFV …‘Pri prelaznoj ishrani (dve nedeqe pred teqewe) pove}avaju kon-centraciju energije …’

(352) Generalâniè sekretar UÓFA Dànnš Çnfantšno vistupitâ:FUT.PFV za ršk: TEMP.QUANT do po~atku: VN.GEN Turnšru napres-konferencšò u Kióvš (Novini, 02. 06. 2011).‘Generalni sekretar UEFA Xani Infantino nastupi}e na konfe-renciji za {tampu u Kijevu godinu dana pre po~etka prvenstva.’

Uz predlog do koriste se iskqu~ivo taksisni specifikatoridistalne posteriornosti, dok upotreba markera kontaktnog taksisanije mogu}a, {to ukazuje na ~iwenicu aktualizacije u wegovoj struk-turi distalne seme (353):

(353) Bšn Laden pomer: PRET.PFV všd hvorobi zadovgo: TEMP.QU-

ANT do operacšò: VN.GEN (Novini, 10. 05. 2011).‘Bin Laden je umro zbog bolesti mnogo ranije pre operacije.’

Odnos posteriornosti realizuju i nespecifikovani veznici pšd,nad (‘uo~i’) + akuzativ, nad (‘pred’) + instrumental, proti (‘pred’)


+ genitiv, koji se spajaju sa imenicama sa temporalnom semantikom(354–356).

(354) Desâ pšd Ršzdvo: VN.ACC / š, mabutâ, do svštannà: VN.GEN /priè{la: PRET.PFV do mene Muza (Mikola Halšmon~uk).‘Jednom uo~i Boì}a i verovatno pred svitawe posetila me jeMuza.’

(355) Nad ranok: VN.ACC menš nasnivsà: PRET.PFV divniè son.‘Pred jutro sam sawao ~udan san.’

(356) Tak, à tebe posluhala, babusä, / ne zgaduä: PRS.IPFV nškoliproti no~š: VN.GEN / pro perelesnika (Lesà Ukraònka, Àk à läbläocš godini pracš).‘Da, ja sam te poslu{ala, bako, ne pomiwem nikad pred spavawe za-vodnika.’

Navedeni predlozi mogu preneti zna~ewe kontaktne posterior-nosti uz odgovaraju}i temporalni specifikator — zamenicu sam (‘sam’),koja se sme{ta ispred deverbativa:

(357) U ~etvertomu raundš, pšd samiè: TAX.SPEC kšnecâ: VN.ACC,Paskalä znovu vdalosà: PRET.PFV potràsti Hopkšnsa udarom spra-va (Novini, 22. 05. 2011).‘U ~etvrtoj rundi, pred sam kraj, Paskal je opet uspeo da prodrmaHopkinsa udarcem zdesna.’

(358) Nad samim: TAX.SPEC rankom: VN.INSTR peremogla: PRET.PFV

vtoma, à zasnuv.‘Pred samo svitawe savladao me je umor i ja sam zaspao.’

VII. Nevalentni sekundarni taksis

Nevalentne taksisne konstrukcije u ukrajinskom jeziku mogu„usput“ da realizuju netemporalna zna~ewa — uzro~no, namerno, po-sledi~no, dopusno i sl. Navedena zna~ewa podjednako se realizuju ukonstrukcijama sa finitnim i nefinitnim glagolskim oblicima.Osnovno zna~ewe takvih konstrukcija nije taksisno ve} uzro~no,uslovno i sl., dok taksisno zna~ewe prati netaksisno i neodvojivo jeod potoweg. Uzro~ne, namerne, uslovne i druge konstrukcije u kojimaje taksis samo fon za realizaciju osnovnih zna~ewa zovemo konstruk-cije sekundarnog taksisa. U zavisnosloènim re~enicama realizujuse razli~iti tipovi sekundarnog taksisa u zavisnosti od veznika ividsko-vremenskih korelacija glagolskih oblika. Konkretno taksi-sno zna~ewe u konstrukcijama sekundarnog taksisa sa deverbativimarealizuju predlozi.


VII.1. Nevalentni sekundarni taksis sa uzro~nim zna~ewem

U z r o ~ n o zna~ewe u ukrajinskom jeziku realizuju zavisnoslo-ène re~enice sa neprofilisanim taksisnim veznicima koli(‘kad(a)’), àk (‘kad(a)’), kao i sa veznicima koji su specifikovani zaovaj tip sintaksi~kog odnosa: tomu æo (‘zato {to’), bo (‘jer’), pozaàk(‘zato {to’), skšlâki/poskšlâki (‘budu}i da’), ~erez te æo (‘zbog toga{to’), u zv’àzku z tim, æo (‘s obzirom na to da’), zavdàki tomu, æo(‘zahvaquju}i tome da’), vnaslšdok togo, æo (‘usled toga {to’), za-tim æo (‘po{to’) i sl. Zavisna klauza u konstrukcijama sekundarnogtaksisa sa uzro~nim zna~ewem korelira sa situacijom koja predsta-vqa direktni osnov za realizaciju glavne situacije. U navedenom ti-pu konstrukcije prete`no je odslikan taksisni odnos anteriornosti— zavisna situacija R2 prethodi glavnoj R1.

Taksisne konstrukcije sekundarnog taksisa sa uzro~nom klau-zom i subordinativnim veznicima koli, àk (‘kad(a)’) prete`no suuslo`wene semanti~ko-sintaksi~kim uslovnim odnosima (359–360).U navedenom tipu konstrukcije sadràn je taksisni odnos anterior-nosti — situacija R2 uvek prethodi situaciji R1:

(359) Ç Tihona, koli tak ho~e: PRS.IPFV David, ne pokine: FUT.PFV

vona … (Andršè Golovko, Bur’àn).‘I Tihona ne}e ona da ostavi, budu}i da (dosl. kada) tako èli Da-vid …’

(360) Koli ti v~i{: PRS.IPFV dšteè neposluhu — to è maó{:PRS.IPFV … (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Tako ti je to kad u~i{ decu da budu neposlu{na.’

Veznici koji su specijalizovani za iskazivawe uzro~nih odno-sa tako|e ukazuju na sekundarni taksis anteriornosti (361–362); si-multanosti: potpune — kada su glagoli u oba predikata imperfek-tivni (363) — i delimi~ne1 — ako se u upravnoj re~enici nalazi per-fektivni glagol, a u zavisnoj klauzi imperfektivni (364), kao i po-steriornosti (365–366), ako se u zavisnoj klauzi nalazi oblik futu-ra (wegova imperfektivnost ili perfektivnost zavisi od trajnostiplanirane zavisne situacije).

(361) Pasaìr lštaka avšakompanšò S[A sšm godin prostoàv:PRET.PFV, bo povniè susšd zaènàv: PRET.PFV dva mšscà (Novini,23. 11. 2011).‘Putnik aviona ameri~ke kompanije je stajao svih sedam sati leta,jer je gojazan putnik do wega zauzeo oba mesta.’

(362) U Saudšvsâkšè Aravšò ~olovšk ne vpšznav: PRET.PFV druìnu vmorzš, bo nškoli ne ba~iv: PRET.IPFV òò obli~~à (Novini, 12. 12.


2010).‘U Saudijskoj Arabiji mu` nije prepoznao ènu u mrtva~nici jernikad ranije nije video weno lice.’

(363) Timo{enko prodovùó: PRS.IPFV hoditi v GPU bez advoka-ta, tomu æo are{tu ne boòtâsà: PRS.IPFV (Novini, 29. 04. 2011).‘Timo{enko nastavqa da odlazi u Generalno tuìla{tvo Ukrajinebez advokata jer se ne pla{i hap{ewa.’

(364) Na stancšò vdalosà: PRET.PFV, vràtuvatisà všd oblavi, tomu

æo boro{na u Mirona ne bulo: PRET.IPFV (Vasilâ Barka, @ovtièknàzâ).‘Na stanici su uspeli da se spasu od racije jer Miron nije imaobra{na kod sebe.’

(365) À vzàv: PRET.PFV (beru: PRS.IPFV, všzâmu: FUT.PFV) z soboäkurtku, tomu æo povertatimusâ: FUT.IPFV pšzno.‘Poneo sam (nosim/pone}u) jaknu sa sobom, jer }u se kasno vra}ati.’

(366) À vzàv: PRET.PFV (beru: PRS.IPFV, všzâmu: FUT.PFV) z soboäklä~, tomu æo povernusâ: FUT.PFV pšzno.‘Poneo sam (nosim/pone}u) kqu~ sa sobom, jer }u se kasno vratiti.’

Sekundarni taksis se podjednako ~esto realizuje u uzro~nimkonstrukcijama sa finitnim i nefinitnim glagolskim oblicima.Sekundarni taksis sa uzro~nom semantikom regularno se zapaà ukonstrukcijama sa perfektivnim i imperfektivnim gerundima(367–369):

(367) Dokšà, po~uv{i: CONV.PFV postršli, zupinilasâ: PRET.PFV

bšlà perelazu ‰¢ Dokšà zupinilasâ bšlà perelazu, bo po~ulavistršliŠ (Mihaèlo Stelâmah, Velika ršdnà).‘Dokija, za~uv{i pucwe, zastala je kod prelaza. ‰¢ Dokija je zasta-la kod prelaza jer je za~ula pucwe.Š’

(368) Zustršv{i: CONV.PFV gluzliviè poglàd Krupàka, všdsmiknuv:PRET.PFV ruku nazad (Isto).‘Uhvativ{i podrugqiv Krupjakov pogled, povukao je ruku nazad.’

(369) Kadriga skradalasà: PRET.IPFV uzdov` berega, ne všdvaùä-~isâ: CONV.IPFV ‰¢ tak àk ne všdvaùvalasâ: PRET.IPFVŠ puskati-sà na {irokiè prostšr (Pavlo Zagrebelâniè, Roksolana).‘âmac se {uwao du` obale ne usu|uju}i se ‰¢ jer se nijeusu|ivaoŠ da isplovi na brisan prostor.’

U ukrajinskom jeziku postoji veliki izbor konstrukcija sa pre-dlozima i deverbativima koje prenose zna~ewe uzroka istovremenorealizuju}i sekundarni taksis anteriornosti (370) ili simultano-sti: potpune, v. (371), kao i delimi~ne1 (372–373). Predlozi su spe-


cijalizovani za realizaciju uzro~nog odnosa: z nagodi (‘povodom’), zprivodu (‘povodom’), u (v)/na znak (‘u znak’), u (v) silu (‘zbog’), viho-dà~i z (‘polaze}i od’), cšnoä (‘po cenu’) + genitiv; zvaàä~i na (‘sobzirom na’), nezvaàä~i na (‘bez obzira na’), u všdpovšdâ na(‘zbog’), z oglàdu na (‘s obzirom na’) + akuzativ; u zv’àzku z (‘u vezisa’) + instrumental, kao i nespecifikovani predlozi všd (‘od’), šz-za(‘zbog’) + genitiv, ~erez (‘zbog’) + akuzativ i sl. Specifikovanipredlozi koji funkcioni{u u prostim re~enicama realizuju taksi-sne odnose polaze}i od same logike uzro~no-posledi~nih odnosa:

(370) Çran pogroùó: PRS.IPFV perekriti naftu u všdpovšdâ na

sankcšò: VN.ACC (Novini, 27. 12. 2011).‘Iran preti da }e onemogu}iti izvoz nafte zbog sankcija.’

(371) Odnak óvropeèsâka diplomatšà, zvaàä~i na zale`nšstâ:VN.ACC ukraònsâkih pravitelšv všd moskovsâkih caršv, dositâumšlo peregravala: PRET.IPFV òh u skladnšè diplomati~nšè grš(Çstoršà Ukraòni).‘Me|utim, evropska diplomatija, s obzirom na zavisnost ukrajin-skih vladara od moskovskih careva, ve{to ih je savladavala u slo-ènoj politi~koj igri.’

(372) [ev~enko zmu{eniè buv: PTCP.PFV.PASS ~erez hvorobu:VN.ACC na deàkiè ~as zupinitisà v Moskvš.‘[ev~enko je bio primoran da se zbog bolesti zadrì neko vreme uMoskvi.’

(373) Ànukovi~ ne postupitâsà: FUT.PFV Medvedóvu radànsâkimspadkom navštâ cšnoä dru`bi: VN.GEN ‰¢ šz-za dru`biŠ (Novini,26. 05. 2010).‘Janukovi~ ne}e da ustupi Medvedjevu sovjetsko nasledstvo, ~ak nipo cenu prijateqstva ‰¢ zbog prijateqstvaŠ.’

VII.2. Nevalentni sekundarni taksis

sa namernim zna~ewem

Taksisni odnos moè se realizovati u kompleksu sa zna~ewemn a m e r e. Takvo podudarawe funkcija zapaà se u zavisnosloènimre~enicama sa namernom klauzom, koja, slede}i logiku intencional-nosti, ozna~ava i taksisni odnos posteriornosti. U pitawu su kon-strukcije sa slede}im subordinativnim veznicima i vezni~kim iz-razima:

1) neprofilisani taksisni veznik koli (‘kad(a)’) + futur SV(374–375);


2) profilisani veznici æob/æobi (‘da’), æob tšlâki (‘samoda’), æob bodaè (‘bar da’), abi/abi tšlâki (‘da’, ‘samo da’), dlà/zadlàtogo, æob (‘radi’), zatim/z tim, æob (‘radi’), na te, æob (‘da bi’), ztšóä metoä, æob (‘sa ciqem da’), v šm’à togo, æob (‘u ime’) + prete-rit SV (376–377) ili infinitiv NSV/SV (378–379).

Neprofilisani taksisni veznik koli (‘kad(a)’) u konstrukcija-ma navedenog tipa regularno realizuje taksis posteriornosti uz uka-zivawe na namerni odnos kada je u predikatu upravne re~enice upo-trebqen glagol ~ekati (‘~ekati’), ~ija je semantika okrenuta planubudu}nosti. Ako se po|e od toga da se radwa upravnog predikata vr-{i sa ciqem da se omogu}i ono {to se ozna~ava samom namernom re-~enicom, onda je u slu~aju glagola ~ekati stawe o~ekivawa podre|e-no ciqu nastanka neke nove situacije (375) ili zavr{etka situacijekoja je u toku (375). U predikatu zavisne klauze konstrukcije navede-nog tipa obavezan je oblik perfektivnog futura:

(374) Sirovatka ~ekav: PRET.IPFV, koli zagomonàtâ: FUT.PFVzaporo`cš ‰¢ æob zagomonšli: FUT.PFV zaporo`cšŠ (Äršè Mu{ke-tik, Àssa).‘Sirovatka je ~ekao kada }e da zabruje Zaporo{ci ‰¢ da zabrujeZaporo{ciŠ.’

(375) Pan è stoàv i z nudâgoä ~ekav: PRET.IPFV, koli fer{alobdivitâsà: FUT.PFV ‰¢ æob fer{al obdivivsàŠ (Volodimir Vin-ni~enko, Z Kostem stalasà ~udna kumedšà).‘Gospodin je stajao i dosa|uju}i se ~ekao kada }e lekar da zavr{isa pregledom ‰¢ da lekar zavr{i sa pregledomŠ.’

Specifikovani atemporalni veznici u konstrukcijama sa na-mernom klauzom mogu se realizovati u re~enicama sa jednim subjek-tom i razli~itim subjektima glavne i zavisne situacije. U taksi-snim konstrukcijama sa atemporalnim zna~ewem ciqa postoji di-rektna sprega izme|u referentnosti subjekta zavisnosloène re~e-nice i oblika predikata zavisne klauze. Ukoliko je subjekat isti zaobe situacije, u predikatu zavisne klauze koristi se infinitiv(376–377), a u slu~aju razli~itih referenata upravne re~enice i za-visne klauze, regularan je oblik perfektivnog preterita (378–379).

(376) Çdu~i lšsom, ba~ila àgodi, ale ne zbirala òh, a bšgla: PRET.IPFV,abi {vid{e poba~iti: INF.PFV svogo Vasilà (Grigoršè Kvštka--Osnov’ànenko, Marusà).‘Idu}i {umom, videla je jagode, ali ih nije brala, samo da {to previdi svog Vasiqa.’

(377) Azarov bude domagatisà: FUT.IPFV, æob èogo dštiæu dali:PRET.PFV ìttà (Pravda, 03. 09. 2010).


‘Azarov }e uraditi sve mogu}e da wegovo „dete“ zaìvi.’

(378) Æobi licarem buti: INF.IPFV, musite: PRS.IPFV zmalku dotogo zapravlàtisà (Andršè âèkovsâkiè, Sagaèda~niè).‘Da bi ste postali vitez, morate odmalena da se spremate za to.’

(379) Topiv: PRET.IPFV na{ batâko korabli zadlà togo, æob bodaèho~ inodi u brudnomu {inku malenâka kaläà èogo ìttà ober-nulasâ: PRET.PFV ho~ na ~as u more — bezdonne i bezkraó (Oleksan-dr Dovènko, Za~arovana Desna).‘Topio je na{ otac la|e da se bar jednom u prqavoj kr~mi mala lo-kva wegovog ìvota pretvori na ~asak u more — bez dna i kraja.’

Nefinitni oblici imperfektivnog gerunda koji koreliraju saplanom sada{wosti i pro{losti tako|e realizuju taksisni odnosposteriornosti uz osnovno zna~ewe namere. Glagolski prilozi pre-te`no nastaju od glagola sa semantikom optativne modalnosti i oba-vezno slede iza predikata:

(380) Buntuvav: PRET.IPFV stambulâsâkiè motloh proti samoòsultan{š, namšràä~isâ: CONV.IPFV … zniæiti: INF.PFV òò ‰¢æob zniæiti: INF.PFV òòŠ (Pavlo Zagrebelâniè, Roksolana).‘Bunila se istambulska ruqa protiv same sultanije, nameravaju}ije uni{titi ‰¢ kako bi je uni{tilaŠ.’

(381) Zborovsâkiè dšè{ov: PRET.PFV do girla lšvoò pritokiDnšpra, Psla, š tut zupinivsà na àkièsâ ~as, zbiraä~isâ:CONV.IPFV do~ekatisà: INF.PFV prikordonnogo starosti ‰¢ æobdo~ekatisà: INF.PFV prikordonnogo starostiŠ (Dmitro Àvornicâ-kiè, Istoršà zaporšzâkih kozakšv).‘Zborovski je stigao do u{}a Psla, leve pritoke Dwepra, i tu sezaustavi na neko vreme, nameravaju}i sa~ekati grani~arskog stare-{inu ‰¢ da bi sa~ekao grani~arskog stare{inuŠ.’

(382) Mi `, priè{ov{i do korablà, poplili: PRET.PFV v Ason,hotšv{i: CONV.PRF.IPFV zvšdtšlà vzàti: INF.PFV Pavla … ‰¢æob zvšdtšlà vzàti: INF.PFV PavlaŠ (Bšblšà, per. Mikola Kulš{).‘Mi smo pak, stigav{i na brod, zaplovili u Ason, èle}i odatleda povedemo Pavla … ‰¢ da odatle povedemo PavlaŠ’

Predlozi zadlà (‘radi’), dlà (‘radi’), zaradi (‘radi’), v šm’à (‘uime’), na znak (‘u znak’), z metoä (‘u ciqu’) u konstrukcijama sa de-verbativima ukazuju na taksis posteriornosti uz realizaciju osnov-nog namernog zna~ewa (383–386):

(383) Ò`: IMP.IPFV zadlà shudnennà: VN.GEN ‰¢ ò`: IMP.IPFV,æob shudnuti: INF.PFVŠ (www.karolina.com.ua).‘Jedi radi mr{avqewa ‰¢ da smr{a{Š.’


(384) Nihto z cih lädeè ne zlàkavsà: PRET.PFV praci dlà vràtu-vannà: VN.GEN lädstva ‰¢ æob vràtuvati: INF.PFV lädstvoŠ(Volodimir Vinni~enko, Sonà~na ma{ina).‘Niko od ovih qudi nije se pla{io posla zarad spasewa ~ove~an-stva ‰¢ da se spase ~ove~anstvoŠ.’

(385) Pozrivali: PRET.PFV svoò gostrš {apki na znak skorboti:VN.GEN ‰¢ æob visloviti: INF.PFV skorbotuŠ (Pavlo Zagrebelâ-niè, Roksolana).‘Poskidali svoje za{iqene kape u znak tuge ‰¢ da iskaù tuguŠ.’

(386) Na Zakarpattš vvedutâ: FUT.PFV moratoršè na zabudovu z me-

toä zbereènnà: VN.GEN šstori~nih pam’àtok (Novini, 26. 05. 2011).‘U Zakarpatju uvode privremenu zabranu izgradwe u ciqu o~uvawaistorijskih spomenika.’

VII.3. Nevalentni sekundarni taksis sa posledi~nim zna~ewem

i poredbenim zna~ewem za meru i stepen

Taksisni odnos simultanosti moè se realizovati i uz netem-poralno zna~ewe p o s l e d i c e. Vezni~ki izrazi tak æo (‘tako da’;‘te’), vnaslšdok ~ogo (‘usled ~ega’), v rezulâtatš ~ogo (‘usled ~ega’),koji funkcioni{u u posledi~noj zavisnoj re~enici, ukazuju i na tak-sisno zna~ewe simultanosti. Taksisni odnos potpune simultanostiu konstrukcijama navedenog tipa regularno se realizuje ako se gla-golski oblici upravnog i subordiniranog predikata u potpunostipodudaraju u vidu i vremenu (387–389).

(387) Pogoda stoàla: PRET.IPFV tepla š sonà~na, tak æo {ibki navšknah a` migotšli: PRET.IPFV … (Grigšr Tätännik, Vir).‘Vreme je bilo toplo i sun~ano, te su prozorska stakla poigravalana suncu.’

(388) Na pšvdnš Çranu stavsà: PRET.PFV zemletrus, vnaslšdok ~ogo

postra`dali: PRET.PFV 16 lädeè (Novini, 05. 01. 2011).‘Na jugu Irana desio se zemqotres, usled ~ega je nastradalo 16 qu-di.’

(389) Osoba, keruä~i avtomobšlem, ne vitrimala: PRET.PFV bez-pe~noò distancšò, v rezulâtatš ~ogo zdšèsnila: PRET.PFV zštknennàz šn{im avtomobšlem (Postanova raèsudu m. Kióva, 12. 07. 2001).‘Lice, upravqaju}i vozilom, nije dràlo propisano odstojawe, usled~ega je po~inilo sudar sa drugim vozilom.’

Ako je u upravnom predikatu imperfektivni glagol, a u zavi-snom perfektivni, moè se realizovati sekundarni taksis delimi~-ne simultanosti2:


(390) Hlopecâ borovsà: PRET.IPFV z monstrami, v rezulâtatš ~ogo

vbiv: PRET.PFV trâoh ~olovšk š poraniv šæe dvoh (Novini, 27. 05.2011).‘De~ko se borio sa monstrumima, usled ~ega je ubio troje qudi iranio jo{ dvoje.’

Prilikom transformisawa takvih re~enica u konstrukcije pri-marnog taksisa, glavna i zavisna situacije zamewuju mesto — glavnapostaje temporalno zavisna, a zavisna glavna, up.:

(391) Na pšvdnš Çranu stavsà: PRET.PFV zemletrus, vnaslšdok ~ogo

postra`dali: PRET.PFV 16 lädeè. ‰¢ Koli na pšvdnš Çranu stav-sà: PRET.PFV zemletrus, postra`dali: PRET.PFV 16 lädeè.Š‘Na jugu Irana desio se zemqotres, usled ~ega je nastradalo 16 qu-di. ‰¢ Kada se na jugu Irana desio zemqotres, nastradalo je 16 qu-di.Š’

(392) Hlopecâ borovsà: PRET.IPFV z monstrami, v rezulâtatš ~ogo

vbiv: PRET.PFV trâoh ~olovšk š poraniv šæe dvoh. ‰¢ Poki

hlopecâ borovsà: PRET.IPFV z monstrami, vbiv: PRET.PFV trâoh~olovšk š poraniv šæe dvoh.Š‘De~ko se borio sa monstrumima, usled ~ega je ubio troje qudi iranio jo{ dvoje. ‰¢ Kada se de~ko borio sa monstrumima, ubio jetroje qudi i ranio jo{ dvoje.Š’

Vezni~ki skup tak æo (‘tako da’) predstavqa spoj veznika i ko-relativnog antecedenta u obliku zameni~kog priloga, koji je prestaoto da bude i u{ao u sastav nera{~lawenog sloènog veznika. Ukoli-ko se vezni~ki skup tak, æo ra{~lani, adverbijal tak (‘tako’) po~i-we da vr{i funkciju antecedenta, a zavisna klauza iz posledi~ne po-staje p o r e d b e n a k l a u z a z a m e r u i s t e p e n. Osim priloga tak(‘tako’), u funkciji antecedenta uz veznik æo (‘da’) moè nastupitii zameni~ki prilog nastšlâki (‘toliko’), koji pripada upravnoj re-~enici. Zameni~ki prilozi za meru i stepen tak (‘tako’) i nastšlâki(‘toliko’), formiraju}i sa veznikom æo (‘da’) korelativni kompleks,ukazuju na na~in odvijawa radwe glavne situacije, kao i na wen in-tenzitet. Oni se koriste u zavisnoj re~enici za meru i stepen prili-kom pore|ewa jednog kvaliteta sa drugim, koji predstavqa posledicuprvog. U navedenim konstrukcijama moè da se realizuje taksis pot-pune simultanosti ukoliko su glagoli u oba predikata imperfektiv-ni (393) ili taksis posteriornosti ako se u oba dela upotrebi per-fektivni glagol (394).

(393) … gorobcš kublilisà v stršsš š tak cvšršn~ali: PRET.IPFV, æo

a` vilàski hodili: PRET.IPFV po dvoru (Grigšr Tätännik, Vir).


‘… vrapci su se gnezdili u stresi i tako cvrkutali da je odjekiva-lo po celom dvori{tu.’

(394) Karpo viè{ov z hati è sobš hrâopnuv:PRET.PFV dverima tak,æo vškna zadzvenšli: PRET.PFV (Çvan Ne~uè-Levicâkiè, Kaèda{evasšm’à).‘Karpo iza|e iz ku}e i tako zalupi vrata da su se zatresli prozo-ri.’

Parni veznici ~im …, tim … (‘{to …, to …’), æo …, to …(‘koliko …, toliko …’), koji se nalaze u poredbenim klauzama, isto-vremeno ukazuju na taksisno zna~ewe simultanosti, koje je obeleènosemom evolutivnog razvoja, odvijawa radwe jednog dela u zvisnostiod dinamike razvoja radwe drugog dela. Postepeni razvoj situacijaisti~u i komparativni oblici priloga za na~in, koji se obi~no ja-vqaju u takvim re~enicama:

(395) îm ni`~e sšdalo: PRET.IPFV za Dikš lani rozpalene sonce,tim tih{e stavalo: PRET.IPFV pomš` drotami ([ulâùk 2004,284/ Petro Pan~).‘I {to se niè spu{talo raspaqeno sunce nad Dikim Lanovima,sve je ti{e postajalo me|u ìcama.’

(396) Ç æo bšlâ{e skladnš{ali: PRET.IPFV obstavini to bšlâ{e bu-lo: PRET.IPFV planšv (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘I {to je sloènija bivala situacija, sve je vi{e bilo planova.’

Perfektivni gerundi tako|e mogu realizovati taksisno zna~e-we posteriornosti uz netemporalno posledi~no zna~ewe:

(397) V centrš U`goroda obvalilasâ: PRET.PFV stšna, všdkriv{i:CONV.PFV … smšttózvaliæe! (Novini, 24. 01. 2011).‘U centru U`goroda propao je zid otvoriv{i pogled na … |ubri-{te!’

Na evolutivnu simultanost situacija u konstrukcijama sekun-darnog taksisa u poredbenim re~enicama ukazuje i predlo{ko pade-`na konstrukcija sa deverbativom i predlogom v mšru uz imperfek-tivni predikat. U srpskom jeziku navedenom tipu konstrukcije odgo-vara zavisna poredbena re~enica sa veznikom kako … tako …

(398) V mšru prosuvannà: VN.GEN rosšèsâkih všèsâk u napràmkuBah~isaraä Krimsâka orda ne vstupala: PRET.IPFV u všdkritièbšè (Volodimir Litvin, Istoršà Ukraòni).‘Kako se ruska vojska pomerala u pravcu Bah~isaraja, tako Krimskahorda nije prihvatala otvorenu bitku.’



sa uslovnim zna~ewem

Taksisni odnosi mogu se realizovati paralelno sa u s l o v n i m.Takvu kombinaciju funkcija zapaàmo u zavisnim pogodbenim re~e-nicama sa neprofilisanim taksisnim veznicima koli (‘kad(a)’) i àk(‘kad(a)’) ili netemporalnim profilisanim veznicima koli b (‘kadbi’), àkæo (‘ako’), àkæo bi (‘ako bi’), àkbi (‘ako bi’), abi (‘da’), raz(‘ako’).

Veznici koli (‘kad(a)’) i àk (‘kad(a)’) prototipi~no ukazuju nasekundarni taksis anteriornosti sa pogodbenim zna~ewem uz slede}ekombinacije vidsko-vremenskih oblika upravnog i zavisnog predikata:

upravna re~enica zavisna klauzafutur SV + futur SV (399)futur NSV + futur NSV (400)prezent NSV + preterit SV (401)futur SV + preterit SV (402)

(399) Ç koli tš, dalekš, prièduæš, virinuv{i z glibin vsesvštu,nablizàtâsà: FU.PFV kolisâ do na{oò planeti, per{e, æo òh zdivuó:FUT.PFV, bezsumnšvno, budutâ … sobori! (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘I kada se oni daleki, iz budu}nosti, isploviv{i iz dubina sve-mira, jednom pribliè na{oj planeti, prvo {to }e ih zadiviti bi-}e sigurno saborne crkve!’

(400) Æo ` šz vas bude: FUT.IPFV, àk povirostaóte, koli osâdštâmi vè voäóte: PRS.IPFV? (Andršè Golovko, Bur’àn).‘[ta }e od vas biti kada budete porasli ako ve} kao deca ratujete?’

(401) Koli vi æe: TAX.SPEC ne zrozumšli: PRET.PFV pro æo èdetâsà,poàsnää: PRS.IPFV dalš.‘Ako jo{ niste shvatili o ~emu je re~, obja{wavam daqe.’

(402) Koli vi ne zrozumšli: PRET.PFV pro æo èdetâsà, poàsnä:FUT.PFV prostš{e.‘Ako jo{ niste shvatili, objasni}u jednostavnije.’

U zavisnoj pogodbenoj re~enici ~esto se realizuje sekundarnitaksis anteriornosti izme|u situacija koje se regularno ponavqaju.Takav odnos je mogu} uz slede}e kombinacije vidsko-vremenskih ob-lika upravnog i zavisnog predikata:

upravna re~enica zavisna klauzaprezent NSV + prezent NSV (403–404)futur NSV + prezent NSV (405)


futur NSV + futur NSV (406)prezent NSV + futur SV (412)

(403) Koli hazàòn prihoditâ: PRS.IPFV na nivu è ba~itâ, æo glu{atâbur’àni, všn ubroditâ: PRS.IPFV u hlšb todš è virivaó òh šz ko-ršnnàm (Andršè Golovko, Bur’àn).‘Kada doma}in dolazi na svoju wivu i vidi da je gu{i korov, onulazi u ìto i ~upa taj korov iz korena.’

(404) Koli všn zliè povertaótâsà: PRS.IPFV vno~š dodomu, to,znàv{i ~ereviki, tiho vhoditâ: PRS.IPFV … (Çvan Franko,Perehresnš ste`ki).‘Kada se on nervozan kasno vra}a ku}i, onda, skinuv{i cipele, ti-ho ulazi …’

(405) Àk rano kvštuó: PRS.IPFV gorobina, to dobriè bude: FUT.IPFV

uroàè všvsa (nar. tv.).‘Ako (dosl. kada) rano cveta jarebika, dobro }e roditi ovas.’

(406) U ditini vse bude: FUT.IPFV dobre, koli vona matime:FUT.IPFV pravo läbiti oboh (Gazeta).‘Dete }e se dobro razvijati kada bude imalo pravo da podjednakovoli oboje.’

Ako se u upravnoj re~enici nalazi oblik imperativa, on moèda se kombinuje sa bilo kojim vidsko-vremenskim oblikom subordi-niranog predikata (407–411). Oblik imperativa moè biti perfek-tivan i imperfektivan, dok je u odgovaraju}im srpskim konstrukci-jama iskqu~ivo perfektivan, v. (409–411).

(407) Koli ne ho~e{: PRS.IPFV èogo priènàti, shovaèsà: IMP.PFV

… (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Ako ne}e{ da ga primi{, sakrij se …’

(408) Koli ti ne divilasà: PRET.IPFV ceè fšlâm, obov’àzkovo po-divisà: IMP.PFV.‘Ako nisi gledala ovaj film, obavezno ga pogledaj.’

(409) Koli tobš ne spodobalosà: PRET.PFV, viberi/vibiraè: IMP.PFV/IPFV sobš kraæe.‘Ako ti se nije dopalo, izaberi boqe.’

(410) Koli rozmšr ne pšdšède: FUT.PFV, zdaè/zdavaè: IMP.PFV/IPFV

tuflš v magazin.‘Ako ti ne}e odgovarati broj, vrati cipele u radwu.’

(411) Koli bude{: FUT.IPFV mati ~as, shodi: IMP.PFV na vistavku.‘Kada bude{ imala vremena, otidi na izlo`bu.’


Taksisno zna~ewe anteriornosti pri ponavqawu situacija u za-visnim pogodbenim re~enicama sa neprofilisanim taksisnim ve-znikom koli (‘kad(a)’) realizuje se i u tom slu~aju kada je u upravnompredikatu imperfektivni prezent, a u zavisnom futur svr{eni:

(412) Ruki všdtodš puhnutâ: PRS.IPFV, koli duè naholodi{:FUT.PFV … (Olesâ Gon~ar, Bereg läbovš).‘Ruke otada oti~u kada ih jako nahladim …’

Ukoliko je u predikatu pogodbene klauze oblik perfektivnogfutura, a u upravnom predikatu imperfektivni prezent, realizuje sesekundarni taksis kontaktne anteriornosti uz ponavqawe situacija.Taksisni odnos kontaktne anteriornosti situacija koje se regularnoponavqaju posebno je istaknut u tzv. vezanim konstrukcijama u koji-ma se veza izme|u delova ostvaruje prema {emi tšlâki-no … — …(‘~im … — …’):

(413) U nas tšlâki-no æosâ trapitâsà; FUT.PFV — všdrazu:TAX.SPEC vinuvatàtâ: PRS.IPFV rosšàn (Novinar, 23. 04. 2007).‘îm se ne{to kod nas desi — odmah su Rusi krivi.’

(414) Tšlâki-no vipade: FUT.PFV snšòk, tršpaätâ: PRS.IPFV ki-limi sered no~š (folk.in.ua/taras/weblog).‘îm padne sneg, tresu tepihe usred no}i.’

U ukrajinskom jeziku ~este su tzv. vezane konstrukcije sa vezni-cima àk (‘kad(a)’), æob (‘da’) i modalnim predikativima varto,dositâ, npr.: varto …, àk … (‘~im …, odmah …’); varto …, æob …(‘~im …, odmah …’), dositâ …, àk … (‘~im …, odmah …’), koji rea-lizuju zna~ewe kontaktne anteriornosti za situacije koje se pona-vqaju (415–416). Ukoliko je re~ o ponavqawu situacija u pro{losti,zavisni predikat je izraèn preteritalnim oblikom, a u upravnompredikatu je konstrukcija sa modalnim predikativom i infiniti-vom (416). U srpskom jeziku se u tom slu~aju koristi oblik potenci-jala Ç. Zna~ewe momentalne promene situacija mogu dodatno ista}ire~ce li{e i tšlâki:

(415) Varto tšlâki zahvoršti: INF.PFV, àk po~inaó{: PRS.IPFV vi-padati šz ìttà (Studentsâkiè Forum UNIVER-SITY).‘îm se razboli{, odmah ispada{ iz ìvota.’

(416) Dositâ bulo èomu povoruhnutisà: INF.PFV, àk Sofšà shilà-lasà: PRET.IPFV nad nim … (Guèvanäk 1999, 194/ Anatolšè [iàn).‘îm bi se pomerio, Sofija bi se odmah savila nad wim.’

U zavisnim pogodbenim re~enicama sa netemporalnim profi-lisanim veznicima àkæo (‘ako’), abi (‘da’), raz (‘ako’) realizuje se


taksis anteriornosti ili anteriornosti pri ponavqawu situacijabez bilo kakvih ograni~ewa kada su u pitawu kombinacije vid-sko-vremenskih oblika predikata:

(417) Àkæo ti ne hotšv: PRET.IPFV ho~ raz v ìttš obnàti nebo, /torknutisâ èogo sinâogo ~ola, / š cšluvati cvšt troàndi, æo kvštuó, /ti ne läbiv: PRET.IPFV.‘Ako nisi poèleo bar jednom u ìvotu da zagrli{ nebo, dodir-ne{ wegovo plavo ~elo i poqubi{ rascvetani pupoqak ruè, ondanisi nikad voleo.’

(418) Raz ti priè{ov: PRET.PFV, to, pevno, rozpitavsà: PRET.PFV,de à ìvu.‘Ako si do{ao, onda si se raspitao gde ìvim.’

(419) A raz vi ne moète: PRS.IPFV všdkrutiti gvint ~erez všd-sutnšstâ klä~a, to ne zmoète: FUT.PFV š vzàti èogo šz soboä vmagazin àk zrazok, æob pšdšbrati klä~ všdpovšdnogo rozmšru.‘A ako niste u stawu da odvrnete {raf zbog toga {to nemate kqu~,onda ne}ete mo}i da ga ponesete sa sobom u radwu da biste prona-{li odgovaraju}i kqu~.’

Uz profilisane uslovne veznike koli b (‘kada bi’), àkæo b (‘akobi’), àkbi (‘da’), abi (‘da‘) obavezan je oblik kondicionala u predi-katu upravne re~enice:

(420) Nu, a koli b viè{lo: PRET.PFV vse tak, àk dumaótâsà, duè bdobre bulo: COND.IPFV (Andršè Golovko, Bur’àn).‘Kada bi sve ispalo kako se misli, bilo bi dobro.’

(421) Da, koli b ot nemov stalosà: PRET.PFV — vsš dšti vimerliza odnu nš~ na vsšè zemlš, à b, mabutâ, na ranok pustiv bi: COND.PFV

sobš kulä v golovu (Andršè Golovko, Bur’àn).‘Da se jednom desi da sva deca pomru preko no}i, ja bih verovatnoujutru razneo sebi glavu.’

(422) Àkæo b tancšv ne šsnuvalo: PRET.IPFV — à b òh pridumala:COND.PFV (Novini, 16. 04. 2011).‘Da ples ne postoji, ja bih ga izmislila.’

(423) Àkbi à mala PRET.IPFV krila orlinš, / àkbi à vmšla lštati, /à b poletšla: COND.PFV na Ukraònu / svogo milogo {ukati (Nar. p.).‘Da imam orlova krila i da umem da letim, ja bih poletela u Ukra-jinu da traìm svog dragog.’

(424) Àkbi ho~ àkoäsâ ~astkoä procenta pozna~alisâ: PRET.PFV

na planš — davno b všn òh uvšv: COND.PFV! (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Da oni bar za nekoliko procenata pove}aju proizvodwu, odavno biih on uveo!’


(425) Oh, abi ` à bula znala: PPRF.IPFV, àk ce àhlivo — buti~istoä, to à b nšzaæo sädi ne pribilasâ: COND.PFV! (Dòrd`Bernard [ou, Pš¤malšon, per O. Mokrovolâsâkiè).‘O, da sam znala kako je to uàsno biti ~ist, nikad se ovamo ne bihdovukla!’

Rasprostrawen na~in realizacije pogodbenog zna~ewa u kombi-naciji s taksisnim odnosom anteriornosti u ukrajinskom jeziku za-stupqen je u konstrukciji sa perfektivnim gerundom. Re|e se u tojfunkciji sre}e re~enica sa imperfektivnim glagolskim prilogom.

(426) Stàgnuv{isâ: CONV.PFV do soro~ki, moù: PRS.IPFV tu po-lovinu zšbrati … (Ulas Sam~uk, Volinâ).‘Prodav{i sve do ko{uqe, mogu i taj deo da skupim.’

(427) A de ` ta, radi àkoò ti zboèvolšv bi: COND.PFV, zustršv{i:CONV.PFV òò na svoómu ìttóvšm {làhu (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Gde je ona zbog koje bi poludeo srev{i je na svom ìvotnom putu.’

(428) Ale ` moù: PRS.IPFV ~erez hšd vigrati otak, pohodiv{i:CONV.PFV osädi turoä (Óvgen Gucalo, Golodomor).‘Ali ja mogu jednim potezom da pobedim pomeriv{i ovamo top.’

(429) Zapläæuä~i: CONV.IPFV o~š, è po ceè denâ à æe ne maä:PRS.IPFV temràvi v du{š (Oleksandr Dovènko, Za~arovana De-sna).‘Zatvoriv{i o~i, i dan danas nemam pomra~ine u svojoj du{i.’

Taksisno zna~ewe anteriornosti uz pogodbeno zna~ewe moè serealizovati i pomo}u konstrukcija sa deverbativima i predlozima ipredlo{kim izrazima u vipadku, na vipadok (‘za slu~aj‘), pri (‘prili-kom’), u/v (‘u’) + lokativ (430–432), z/zš/ šz (‘uz’) + instrumental(433–434), kao i sa deverbativima u instrumentalu bez predloga (434):

(430) Strahuvannà pracezdatnostš zdšèsnäótâsà: PRS.IPFV na vi-

padok òò postšènoò ~i tim~asovoò vtrati: VN.GEN (Valeršè Oparšn,Fšnansi).‘Osigurawe poslovne sposobnosti se preduzima za slu~aj wenogpotpunog ili delimi~nog gubitka.’

(431) Po{kodènnà moè: PRS.IPFV vinikati pri nadmšrnomuskoro~ennš: VN.LOC m’àzšv.‘Povreda moè da nastane prilikom prekomerne kontrakcije mi-{i}a.’

(432) Druzš pšznaätâsà: PRS.IPFV v bšdš: VN.LOC.‘Prijateq se u nesre}i poznaje.’


(433) Z va{oä dopomogoä: VN.INSTR pro Zaporš``à dšznaótâsà:FUT.PFV svšt (Novini, 02. 11. 2008).‘Uz va{u pomo}, o Zaporo`ju sazna}e ceo svet.’

(434) … dšèsnim postupom: INSTR, dšèdemo: FUT.PFV kotrogosâdnà, z Boòä pomš~~ä: VN.INSTR, do spokšènš{oò š priómnš{oò epo-hi (Svoboda, 11. 08. 1954).‘… realno napreduju}i (dosl. napretkom), mi }emo jednog dana sti-}i, uz Boìju pomo}, u mirnije i prijatnije doba.’


sa dopusnim zna~ewem

Do p u s n o zna~ewe i sekundarni taksis realizuju zavisnoslo-ène re~enice sa subordiniranom dopusnom klauzom. Specifikova-ni veznici i vezni~ki izrazi sa netemporalnim zna~ewem ho~/ho~a(‘iako’), haè/nehaè (‘ma’; ‘mada’), darma æo (‘premda’), nezvaàä~ina te (‘bez obzira na’), æo bodaè (‘makar’) uz paralelne vidsko-vre-menske oblike u oba predikata ukazuju na taksisni odnos potpune si-multanosti (435–436), dok uz perfektivni glagol u upravnompredikatu i imperfektivni u zavisnom realizuju zna~ewe nepotpunesimultanosti1, kada zavisna situacija predstavqa temporalni fonza glavnu (437–438).

(435) Safron ho~ š kosuvav: PRET.IPFV na Martu, odna~e nagnati zdvoru ne navaùvavsà: PRET.IPFV: ne tš ~asi (Mihaèlo Stelâmah,Velika ršdnà).‘Safron, iako je gledao Martu preko oka, nije smeo da je istera izku}e, druga su vremena.’

(436) @ittà š mršà v zgodš ne buvaätâ š vš~no borätâsà: PRS.IPFV,ho~ miru pragnutâ: PRS.IPFV (Lesà Ukraònka, U puæš).‘@ivot i ma{ta se ne slaù me|u sobom i ve~ito se bore iako ùdeza pomirewem.’

(437) Et, baba! — z pogordoä splänuv: PRET.PFV Gavrilko, ho~ èo-go è samogo nudilo: PRET.IPFV všd cigarki (Mihaèlo Kocäbinsâ-kiè, Malenâkiè grš{nik).‘Meku{ac! — pogrdno pqunu Gavrilko, iako i wemu be{e muka odcigarete.’

(438) Æo b tam ne kri~alo: COND.ÇPFV, ne oglànâsà: PRET.PFV …(Taras [ev~enko, Topolà).‘Ma {ta bude{ ~uo, ne okre}i se (dosl. ne okreni se).’


Ukoliko je u upravnoj klauzi imperfektivni prezent, a u zavi-snoj klauzi perfektivni preterit, dopusna konstrukcija moè daukazuje na taksis anteriornosti:

(439) Haè slovo movleno: PRET.PFV.IMP šnak{e — ta sutâ v nšm na-{a zostaótâsà: PRS.IPFV (Pavlo Ti~ina, ûttà ódinoò rodini).‘Mada je druga re~ izre~ena, su{tina ostaje ista.’

Protivure~nost izme|u radwe upravne re~enice i situacije ozna-~ene preponiranom zavisnom klauzom dodatno moè da se istakne uvo-|ewem u konstrukciju adverzativnog veznika: a, ale (‘ali’), ta (‘ali’),odnak/odna~e (‘ali’), zate (‘ali’), prote (‘ali’), vse ` taki (‘ipak’), v.(440–442). U tom slu~aju subordinativni i koordinativni vezniciformiraju vezni~ke grupe: ho~ …, prote (‘iako …’), ho~ š …, ta (‘madai …’), nehaè …, ale (‘premda …’) i sl.:

(440) Ho~ bulo: PRET.IPFV.COP holodno, prote hutoràni, àlšä~i~obšt, priè{li: PRET.PFV bosš (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Iako je bilo hladno, do{li su qudi sa sala{a ne {tede}i ~izme.’

(441) Ho~ š ne zovsšm Marusà poveselšla: PRET.PFV, ta use-taki ne-na~e stala: PRET.PFV potrohu oìvati (Grigoršè Kvštka-Osnov’à-nen-ko, Marusà).‘Mada se Marusja nije sasvim oporavila, ipak je po~ela polako dabude ona stara.’

(442) Nehaè grimlàtâ: PRS.IPFV kaèdani, ale vstaätâ: PRS.IPFV

bšècš uè novš, šdutâ na {turm (Volodimir Sosära).‘Premda grme okovi, ustaju vojnici ve} novi i kre}u u juri{.’

Netemporalno dopusno zna~ewe moè da bude propra}eno taksi-snim zna~ewem anteriornosti (443–444), kao i simultanosti — pot-pune (445) ili delimi~ne (446), i u prostoj re~enici sa perfektiv-nim gerundom ili predlo{ko-pade`nim konstrukcijama sa deverba-tivima: vsupere~ (‘uprkos’), naperekšr (‘uprkos’) + dativ; u rozršz z(‘suprotno’) + instrumental.

(443) âsom, perestupiv{i: CONV.PFV ~erez vlasne samoläbstvo,Marisà Pavlšvna prositâsà: PRS.IPFV na urok do Ganni Ostapšvni(Olesâ Gon~ar, Brigantina).‘Ponekad, zanemariv{i svoje samoqubqe, Marisja Pavlivna moliHanu Ostapivnu da joj dopusti da bude na wenom ~asu.’

(444) Hto z nas u ditinstvš ne boàvsà: PRET.IPFV gadäki, tak zavse ìttà è ne poba~iv{i: CONV.PFV òò nšde? (Oleksandr Dovèn-ko, Za~arovana Desna).‘Ko se od nas u detiwstvu nije pla{io zmije, nikad je ne vide}i dokraja ìvota?’


(445) Odnak stanovlennà Ture~~ini àk deràvi z ambšcšàmi re-gšonalânogo lšdera sâogodnš neršdko ède: PRS.IPFV u rozršz z šnte-resami: VN.INSTR šn{ih deràv (Z presi).‘Ipak uspostavqawe uloge Turske kao dràve sa ambicijama regio-nalnog lidera danas u mnogim slu~ajevima protivure~i (dosl. od-vija se suprotno) interesima drugih zemaqa.’

(446) Vsupere~ spodšvannàm: VN.DAT, star{inu ne zdivuvalo:PRET.PFV take prizna~ennà (Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Uprkos o~ekivawu, vodnika nije iznenadilo takvo postavqewe.’


sa zna~ewem na~ina radwe

Zna~ewe sekundarnog taksisa anteriornosti uz primarno zna~e-we na~ina radwe realizuju zavisnosloène re~enice sa veznikom àk(‘kako’), koji zajedno sa adverbijalom tak (‘tako’) formira korela-tivni kompleks:

(447) Àk porš{ili: PRET.PFV, tak š zrobili: PRET.PFV (GrigoršèSlobodsâkiè, Privezli v selo kšno).‘Kako odlu~i{e, tako i u~ini{e.’

Korelativna re~ u upravnoj re~enici moè da se izostavi, {toje tipi~no za razgovorni diskurs:

(448) Zrobi{: FUT I.PFV, àk kaù: PRS.IPFV.‘Uradi}e{ kako ti kaèm.’

Sekundarni taksis simultanosti moè se realizovati i u re~e-nicama sa perfektivnim ili imperfektivnim gerundima:

(449) Bšècš sidšli: PRET.IPFV deàkiè ~as zadumav{isâ: CONV.PFV

(Olesâ Gon~ar, Praporonoscš).‘Vojnici su neko vreme sedeli zamisliv{i se.’

(450) Kri~ala tak stra{no, mov zvšr, š, kri~a~i: CONV.IPFV,viletšla: PRET.PFV nadvšr … (Olâga Kobilànsâka, Zemlà).‘Vikala je stra{no, poput zveri, i vi~u}i tako izletela je napoqe…’

(451) Debelš konš, zakusiv{i: CONV.PFV vudila, vitàguvalisâ:PRET.IPFV v odnu lšnšä š, zdaótâsà, ne bšgli, a, metlàä~i:CONV.IPFV krilami griv, letšli: PRET.IPFV vpered (MihaèloStelâmah, Velika ršdnà).‘îli kowi, stisnuv{i u zubima uzde, ravnali su se u jednu linijui izgledalo je da nisu tr~ali, ve} leteli napred, ma{u}i raskri-qenim grivama.’


Deverbativi ukazuju na sekundarni taksis simultanosti uz pri-marno zna~ewe na~ina radwe u konstrukcijama sa predlozima cšnoä(‘po cenu’), bez + genitiv; kršzâ (‘kroz’) + akuzativ; z/šz/zš (‘s(a)’) +instrumental; u/v (‘u’) + lokativ (452–456). Navedene konstrukcijesa deverbativima lako se transformi{u u proste re~enice oslo`we-ne gerundima, ako je subjekat obeju situacija isti:

(452) Moè: PRS.IPFV vimšnàti ìttà cšnoä zradi: VN.GEN ‰¢Moè vimšnàti ìttà, zradiv{i: CONV.PFVŠ (Äršè Mu{ketik,Àsa).‘Moè da kupi sebi ìvot po cenu izdaje. ‰¢ Moè da kupi sebiìvot izdav{i ‰drugeŠ.Š’

(453) Všddav: PRET.PFV sebe à pracš bez vagannà: VN.GEN ‰¢Všddav sebe à pracš, ne vagaä~isâ Š (Boris Gršn~enko).‘Predao sam se radu bez dvoumqewa. ‰¢ Predao sam se radu ne dvo-ume}i se.Š’

(454) Gisâ! Gisâ! — kršzâ smšh: VN.ACC ‰¢ smšä~isâ: CONV.IPFVŠguknula: PRET.PFV Oksana è metnulasà, æob zavernutâ otaru(Vasilâ [ev~uk, Sin volš).‘Gis! Gis! — kroz smeh ‰¢ smeju}i seŠ stade dozivati Oksana i po-tr~i da vrati ovce.’

(455) … všn, pokšrniè naèmen{omu òò poruhovš, peresuvaótâsà kuditreba, z gurkotom: VN.INSTR ‰¢ gurko~u~i: CONV.ÇPFVŠ zagršbaó:PRS.IPFV tonni šràvogo bruhtu, perenositâ v povštrš š z æebšlâ{im gurkotom — u mulâdi! v mulâdi! (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘… on, poslu{an wenom najmawem pokretu, kre}e se u potrebnompravcu i sa bukom ‰¢ grme}iŠ diè tone r|avog gvo`|a, prenosi gau vazduhu i sa jo{ ve}om bukom baca ga u korito! u korito!’

(456) Lucenka perevezli: PRET.PFV do lškarnš u suprovodš: VN.LOC

¼êrepa{ok-nšndzà½ (Novini, 11. 05. 2011).‘Lucenka su premestili u bolnicu u pratwi „Ninxa-korwa~a“.’

VII.7. Nevalentni sekundarni taksis u zavisnim

poredbenim re~enicama

Zavisne poredbene re~enice sa veznicima àk (‘kao {to’),mov/nemov (‘kao {to’), nšbi (‘kao {to’), na~e/nena~e (‘kao {to’) i sl.uz osnovno zna~ewe pore|ewa mogu ukazivati na sekundarni taksisanteriornosti (457). U tom slu~aju subordinirani deo korelira saradwom koja se ponavqala u pro{losti prethode}i glavnoj situaci-ji, {to dodatno isti~e temporalni orijentir. Subordinirani predi-kat, koji duplira oblik upravnog predikata, izostavqa se:


(457) Stupav: PRET.IPFV po tih zoràh, àk kolisâ 0 PRET.IPFV pokam’ànih teteršvsâkih greblàh … (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Kora~ao je po ovim zvezdama kao {to je nekad ‰kora~aoŠ po kame-nim branama Teterova.’

U okviru konstrukcija navedenog tipa izdvajamo podtipove. Uprvu grupu spadaju re~enice u kojima subordinirani deo uvode ve-znik nš` (‘nego {to’), koji sledi neposredno iza adverbijalapo-šn{omu (‘druga~ije’), šnak{e (‘duk~ije’) u upravnoj re~enici. Re-~enice ovog tipa realizuju taksis simultanosti (458) ili anterior-nosti (459). Ako se realizuje taksis simultanosti, predikat u zavi-snoj klauzi se po pravilu izostavqa:

(458) Mo`livo, tomu è ìvemo: PRS.IPFV mi po-šn{omu, nš`

0PRS.IPFV óvropeècš (Pravda, 18. 03. 2011).‘Verovatno zato i ìvimo druk~ije nego ‰{to ìveŠ Evropqani.’

Pri taksisu anteriornosti, u konstrukcijama navedenog tipasubordinirani predikat pripada vremenskom planu koji prethoditemporalnoj zoni upravnog predikata:

(459) Realânš procesi rozvivaätâsà: PRS.IPFV po-šn{omu, nš` pe-redba~alosà: PRET.IPFV programoä.‘Realni procesi se odvijaju druk~ije nego {to je bilo predvi|enoprogramom.’

VII.8. Nevalentni sekundarni taksis u zavisnim re~enicama

naknadnog komentara

Zavisne klauze naknadnog komentara mogu usput da realizuju se-kundarni taksis. Subordinirani deo konstrukcije ovog tipa, kojiodre|uje upravnu re~enicu u celini, uvodi se u re~enicu vezni~komre~ju æo (‘{to’) u jednom od pade`nih oblika — sa predlogom ilibez wega. Tip taksisnog zna~ewa precizira taksisni specifikator uzavisnoj klauzi. Recimo, na taksis anteriornosti ukazuje adverbijalranš{e (‘ranije’) i sl. (460), na taksis simultanosti — taksisni spe-cifikator odno~asno/vodno~as (‘istovremeno’) i sl. (461), dok kon-strukcija v svoä ~ergu (‘opet’) moè ukazivati na taksis posterior-nosti (462). Za subordinirani deo je obavezna postpozicija:

(460) Lädi vper{e obšdali: PRET.IPFV gurtom, æo ranš{e robili:PRET.IPFV li{e na vesšllš ([ulâùk 1999, 299/ Çvan Cäpa).‘Qudi su prvi put ru~ali zajedno, {to se ranije de{avalo samo nasvadbi.’


(461) Postšène vikoristannà SADPAL zmen{uó kšlâkšstâ nagaru,zbšlâ{uó: PRS.IPFV teplovu potu`nšstâ, æo vodno~as zmen{uó:PRS.IPFV rizik zaèmannà sa`š v kominš.‘Stalno kori{}ewe SADPAL-a smawuje koli~inu ~a|i, pove}avatoplotni kapacitet, {to istovremeno smawuje rizik od paqewa ~a-|i u dimwaku.’

(462) Èogo lškvšdacšà zmusitâ: FUT.PFV pšdpriómstva oformlàti-sà abo v Poltavš, abo v Gadà~š, æo, v svoä ~ergu, prizvede: FUT.PFV

do dodatkovih transportnih vitrat (Poltavæina, 31. 05. 2011).‘Zbog wegove likvidacije, preduze}a }e morati da se registruju uPoltavi ili Gadja~u, {to }e sa svoje strane uzrokovati dodatnetransportne izdatke.’

VIII. Valentni taksis

VIII.1. Glagoli sa jednim predikatskim aktantom

Zavisni finitni oblici u ukrajinskom jeziku mogu imatifunkciju predikatskog aktanta. Glagoli koji otvaraju poziciju zapredikatski aktant — spoqni predikati — mogu biti razvrstani u~etiri grupe. U prvu grupu spadaju glagoli koji mogu imati predi-katski aktant ozna~en svim vidsko-vremenskim oblicima glagola,bez ograni~ewa; drugi tip formiraju glagoli koji imaju ograni~enuspojivost sa oblicima subordiniranog predikata u preteritu i fu-turu, tre}i tip je zastupqen brojnim glagolima koji imaju aktant uobliku infinitiva, dok su i ~etvrtoj grupi predikati kompleksnerekcije, koji imaju unutra{wni predikat u obliku prezenta ili pre-terita.

U p r v u g r u p u spadaju glagoli:

a) g o v o r e w a: govoriti/skazati (‘govoriti’/‘re}i’), tverditi(‘tvrditi’), pšdtverdùvati/pšdtverditi (‘potvr|ivati’/‘potvrdi-ti’), všdpovšdati / všdpovšsti (‘odgovarati’/‘odgovoriti’),povšdomlàti/povšdomiti (‘saop{tavati’/ ‘saop{titi’), kri~ati/krik-nuti (‘vikati’/‘viknuti’), poàsnävati/poàsniti (‘obja{wavati’/‘ob-jasniti’), pitati/spitati (‘pitati’); pisati/napisati (‘pisa-ti’/‘napisati’), ~itati/pro~itati (‘~itati’/‘pro~itati’) i sl.

b) m i { q e w a: dumati/podumati (‘misliti’/‘pomisliti’),znati/vznati (‘znati’/‘saznati’), zgaduvati/zgadati (‘se}ati se’/‘se-titi se’), uàvlàti/uàviti (‘zami{qati’/‘zamisliti’), zabuvati/za-buti (‘zaboravqati’/‘zaboraviti’) i sl.


v) o s e } a w a: boàtisà (‘pla{iti se’); zlàkatisà (‘upla{iti se’);nepokoòtisà/zanepokoòtisà (‘brinuti’/‘zabrinuti se’); všriti/povšriti(‘verovati’/‘poverovati’); nadšàtisà (‘nadati se’) i sl.

g) o p a ` a w a u f u n k c i j i m i { q e w a: pomš~ati/pomštiti(‘prime}ivati’/‘primetiti’), ba~iti/poba~iti (‘videti’), ~uti/po-~uti (‘~uti’), všd~uvati/všd~uti (‘ose}ati’/‘osetiti’), vidšti (‘vi-deti’) i sl.

Navedeni glagoli funkcioni{u u zavisnim re~enicama sa iz-ri~nom klauzom. Za taj tip sloène re~enice u ukrajinskom jezikutipi~na je upotreba veznika æo (‘da’), re|e — àk (‘kako’), kao i ve-zni~kih re~i àkiè (‘koji’), kotriè (‘koji’), skšlâki (‘koliko’), de(‘gde’), kudi (‘kuda’), zvšdki (‘odakle’), koli (‘kada’), všdkoli (‘otkad’),~omu (‘za{to’) i sl., iza kojih sledi finitni oblik predikatskog ak-tanta.

Ako se glagoli opaàwa koriste u funkciji logi~kog zakqu~iva-wa, tj. mentalnih radwi, uz wih stoji veznik æo (‘da’), up. (463–464):

(463) Todš vona všd~ula: PRET.PFV (= zrozumšla), æo sil u neò nema:PRS.IPFV ta bšlâ{e vè è ne bude: FUT.IPFV (Boris Antonenko-Da-vidovi~, Za {irmoä).‘Onda ona oseti (= shvati) da vi{e nema snage i nikad je vi{e ne}eimati.’

(464) Vona všd~uvala: PRET.IPFV è ba~ila: PRET.IPFV, æo stano-vila: PRET.IPFV odna soboä pšdvalinu cšloò budšvlš … (OlâgaKobilànsâka, Zemlà).‘Ona je ose}ala i videla da sama ~ini osnovu celog zdawa.’

Predikatski aktanti u konstrukcijama navedenog tipa mogu ima-ti isti subjekat kao i spoqni predikati ili razli~it od wega.

Ako je aktant spoqnog predikata ozna~en oblikom preterita,konstrukcije realizuju taksisno zna~ewe a n t e r i o r n o s t i:

(465) To ~olovšk kazav: ¼Ne budu ènitisà nš z àkoä½, a to è zabuv:PRET.PFV, æo kazav: PRET.IPFV, zabšg, pobalakav š udovu do sebeprosiv (Nar. kazka).‘Jo{ nedavno ~ovek re~e: „Ne}u ni sa kim da se ènim“, a ve} zabo-ravi {ta be{e rekao, svrati, popri~a i udovicu sebi isprosi.’

Unutra{wi predikat u obliku prezenta ukazuje na s i m u l t a -n o s t situacija koja se korelira sa pro{lo{}u, sada{wo{}u ilibudu}no{}u — u zavisnosti od vremenskog plana spoqnog predikata:

(466) Vona dumala: PRET.IPFV, æo nadto pereèmaótâsà: PRS.IPFV

tim, æo všdbuvaótâsà v câomu domš (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).


‘Ona je mislila da suvi{e brine zbog toga {ta se de{ava u toj ku-}i.’

(467) A všn peredav tobš vštannà š skazav: PRET.PFV, æo ~ekaó:PRS.IPFV na roman (Oksana Çvanenko, Maršà).‘On te je pozdravio i rekao da o~ekuje roman.’

(468) A ti dumaó{: PRS.IPFV, koli à èdu: PRS.IPFV na medi~niè,to à všdstupaäsâ všd svoòh namšršv ta perekonanâ? (Oksana Çvanenko,Maršà).‘A ti misli{: ako ja idem na medicinu, onda odstupam od svojihnamera i ube|ewa.’

Ako je predikatski aktant ozna~en oblikom futura (469–471),zavisna situacija R2, sa kojom on korelira, sledi iza glavne situaci-je R1, kojoj odgovara spoqni predikat, takva konstrukcija realizujetaksisni odnos p o s t e r i o r n o s t i:

(469) Vi menš ne skazali: PRET.PFV, … de budete: FUT.IPFV menšma~uhi {ukati? (Oksana Çvanenko, Maršà).‘Vi meni niste rekli gde }ete da mi traìte ma}ehu?’

(470) Lškar skazav: PRET.PFV, æo priède: FUT.PFV zavtra vrancš(Oksana Çvanenko, Maršà).‘Lekar je rekao da }e do}i sutra ujutru.’

(471) Všn ~omusâ podumav: PRET.PFV, æo zšp’ó: FUT.PFV òò vsä(Äršè Mu{ketik, Àsa).‘On zbog ne~ega pomisli da }e je svu ispiti.’

Glagoli mi{qewa i ose}awa mogu imati predikatski aktant uobliku infinitiva. U takvim konstrukcijama je po pravilu zajed-ni~ki subjekat spoqnog i unutra{weg predikata.

(472) À sama virš{ila: PRET.PFV priòhati: INF.PFV sädi nšbi ne-narokom (Óvgenšà Kononenko, P’àtâ hvilin nš`nostš).‘Sama sam re{ila da kao slu~ajno do|em ovamo.’

(473) Vin buv stariè, takiè stariè, æo maèè ne mig stisnuti kig-tàmi gilku è boàvsà: PRET.IPFV vpasti: INF.PFV (Äršè Mu{ketik,Àsa).‘Be{e on star, toliko star da skoro nije mogao da stisne kanxamagranu i pla{io se da }e pasti.’

Konstrukcije sa deverbativima u ulozi predikatskih aktanataglagola govorewa i mi{qewa ne realizuju konkretno taksisno zna~e-we i mogu ukazivati na sva tri tipa taksisnog odnosa istovremeno:


(474) Dumav: PRET.IPFV š pro svoó shodènnà: VN.ACC ‰¢ pro te,àk shodiv: PRET.IPFV/shoditâ: PRS.IPFV/shoditimite: FUT.IPFVŠna goru, š pro tu neèmovšrnu zustrš~: VN.ACC … (Valeršè [ev~uk,Dšm na gorš).‘Razmi{qao je i o svom pewawu ‰¢ o tome kako se pewao/pewa}ese/se popetiŠ na brdo i o tom neverovatnom susretu …’

Dr u g u g r u p u ~ine glagoli sa zna~ewem n e p o s r e d n o go p a ` a w a: pomš~ati/pomštiti (‘prime}ivati’/‘primetiti’), ba~i-ti/poba~iti (‘videti’), ~uti/po~uti (‘~uti’), všd~uvati/všd~uti(‘ose}ati’/‘osetiti’), vidšti (‘videti’), divitisà (‘gledati’), sluha-ti (‘slu{ati’) i sl. Navedeni glagoli u funkciji spoqnog predika-ta sloène re~enice sa dopunskom klauzom mogu imati bilo kojividsko-vremenski oblik ako je unutra{wi predikat u obliku prezen-ta. Ukoliko je unutra{wi predikat u obliku preterita ili futura,spoqni predikat se obavezno podudara s wim u vremenu, dok je vidvarijativan.

Konstrukcije sa glagolima iz ove grupe u funkciji spoqnogpredikata i veznikom àk (‘kako’) realizuju taksis potpune simulta-nosti ako se oblici spoqnog i unutra{weg predikata vidski podu-daraju (475, 477–478). U ostalim slu~ajevima u re~enicama navede-nog tipa realizuje se odnos nepotpune simultanosti1, kada je zavisnasituacija temporalni fon za glavnu (476, 479).

(475) À ba~ila: PRET.IPFV, àk ti hilivsâ: PRET.IPFV dodolu (LesàUkraònka).‘Videla sam kako se savija{ dole.’

(476) Znamenitiè movoznavecâ ba~ila: PRET.IPFV, àk krasiviè do-cent vkladaó: PRS.IPFV u rozglànutš komšsšóä studentsâkš spraviläbovnš zapiski š peredaó: PRS.IPFV garnenâkšè sekretarcš (GrigšrTätännik, Vir).‘Istaknuta lingvistkiwa je videla kako lepi docent stavqa u stu-dentske dosijee koje je pregledala komisija qubavne poruke i {a-qe ih lepu{kastoj sekretarici.’

(477) Zakusiv gubu è divivsà: PRET.IPFV, àk vona všdhoditâ:PRS.IPFV (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Zagrizao je usnu i gledao kako se ona udaqava.’

(478) Všd~uv: PRET.PFV, àk sklo ršzonulo: PRET.PFV pšd rebra(Óvgen Pa{kovsâkiè, Bezodnà).‘Osetio je kako mu se staklo zabilo ispod rebra.’

(479) Oleksandr Çvanovi~ ne ~uv: PRET. IPFV navštâ, àk do kšmnati{irokimi, pokvapnimi krokami vvšè{la: PRET .PFV Nšna


Oleksandršvna (Boris Antonenko-Davidovi~, Za {irmoä).‘Oleksandar Ivanovi~ ~ak nije ni ~uo kako je u sobu {irokimuùrbanim koracima u{la Nina Oleksandrivna.’

Finitni oblik u zavisnoj konstrukciji sa veznikom àk (‘kako’)i glagolom opaàwa obavezno ima subjekat koji je razli~it od subjek-ta spoqnog predikata (475–479).

Glagoli opaàwa mogu ukazivati na taksis potpune simultano-sti i tada kada se u ulozi predikatskog aktanta javqa deverbativ. De-verbativ se posle glagola opaàwa javqa u jednom od pade`nih obli-ka bez predloga (480), dok iza glagola divitisà (‘gledati’) sledipredlog na + akuzativ (481).

(480) Çvan … ~uv: PRET.IPFV {elest: VN.ACC listà š spšv: VN.ACC

nevšdomogo ptaha … (Valeršè [ev~uk, Dšm na gorš).‘Ivan … je ~uo {u{tawe li{}a i pevawe nepoznate ptice …’

(481) Znovu stoàv sered hlopcšv, kuriv š divivsà: PRET.IPFV kršzâsiziè dim na tancšvliviè tlum: VN.ACC: š na tih, hto v nâogo nevtrapiv (Isto).‘Opet je stajao me|u momcima, pu{io i posmatrao kroz sivi dimgu`vu na igranci i one koji su se u toj gu`vi zatekli.’

Tr e } u g r u p u ~ine glagoli koji imaju predikatski aktant is-kqu~ivo u obliku infinitiva, i to:

a) g l a g o l i p o t i c a w a i p r o h i b i t i v n i g l a g o l i: ra-diti/poraditi (‘savetovati’), rekomenduvati (‘preporu~iva-ti’/‘preporu~iti’), nakazuvati/nakazati (‘nare|ivati’/‘narediti’),proponuvati/zaproponuvati (‘predlagati’/‘predloìti’), dozvolà-ti/dozvoliti (‘dopu{tati’/‘dopustiti’), zastavlàti/zastaviti(‘terati’/‘naterati’), vimagati (‘zahtevati’); boroniti/zaboroniti(‘braniti’/‘zabraniti’) i sl.;

b) g l a g o l i k o j i u k a z u j u n a s p r e m n o s t / n e s p r e m -n o s t s u b j e k t a da obavi neku fizi~ku ili drugu aktivnost, odno-sno wegovu usmerenost prema budu}oj radwi: gotuvati-sà/pšdgotuvatisà (‘spremati se’/‘spremiti se’); rš{itisà (‘odlu~i-ti se’); navaùvatisà/navaìtisà (‘osmeliti se’); v~itisà/nav~i-tisà (‘u~iti’/‘nau~iti’) i sl.;

v ) g l a g o l i p l a n i r a w a: planuvati/zaplanuvati(‘planirati’); zadumati (‘zamisliti’); re{iti (‘re{iti’) i sl.;

g) g l a g o l i e m o t i v n o g s t a w a: läbiti (‘voleti’) inenavidšti (‘mrzeti’).


Glagoli poticawa i prohibitivni glagoli uvek imaju subjekatrazli~it od subjekta predikatskog aktanta. Posle wih sledi infini-tiv unutra{weg predikata ili zavisna klauza sa veznikom æob (‘da’):

(482) Ceè proèdisvšt ubiv èogo š zastaviv: PRET.PFV mene skazati:INF.PFV (æob à skazala: PRET.PFV) æo všn menš mu` (Nar. kazka).‘Ovaj probisvet ga ubi i natera me da kaèm da mi je on mu`.’

(483) Todš ~ort virš{iv zrobiti veliku gostinu š zastaviv: PRET.PFV

`šnku navariti: INF.PFV olov’ànih galu{ok (Isto).‘Onda |avo re{i da na~ini veliku gozbu i natera ènu da skuvadvanaest knedli sa olovom.’

(484) êrnovecâkiè dozvoliv: PRET.PFV parkuvatisà: INF.IPFV natrotuarah u centrš Kióva (Novinar, 07. 10. 2008).‘êrnovecki je dozvolio da se automobili parkiraju na trotoaru ucentru Kijeva.’

Glagoli emotivnog stawa, planirawa, kao i oni koji ukazuju naspremnost subjekta da vr{i radwu, imaju predikatski aktant u oblikuinfinitiva i zajedni~ki subjekat situacija (485–486). Ako glavna izavisna situacija imaju razli~ite subjekte, iza glagola emotivnogstawa mora slediti zavisna klauza sa veznikom koli (‘kad(a)’) (487).Glagol obšcàti (‘obe}ati’) spaja subordinativni deo sa veznikom æo(‘da’) (488):

(485) Ale naèbšlâ{e läbiv: PRET.IPFV sluhati: INF.IPFV klepan-nà kosi (Oleksandr Dovènko, Za~arovana Desna).‘Ali najvi{e sam voleo da slu{am klepawe kose.’

(486) Grecšà obšcàó: PRS.IPFV skasuvati: INF.PFV všzi dlà ukra-òncšv (Novini, 31. 05. 2011).‘Gr~ka obe}ava ukinuti vize Ukrajincima.’

(487) À läblä: PRS.IPFV, koli v listà zelene dereva odàgaó:PRS.IPFV vesna, š pšd vštrom hitaätâsà: PRS.IPFV kleni, š spšvaó:PRS.IPFV v kvštkah dalina (Volodimir Sosära).‘Volim kad u zeleno li{}e prole}e obla~i drve}e i vetar povijatopole i peva rascvetana daqina.’

(488) Ànuhovi~ poobšcàv: PRET.PFV, æo {ahtarš bez roboti ne za-li{atâsà: FUT.PFV (Novini, 28. 04. 2011).‘Januhovi~ je obe}ao da rudari ne}e ostati bez posla.’

Glagoli planirawa u su{tini pripadaju glagolima mi{qewa,ali se u wihovoj semantici dosledno realizuje prospektivna orijen-tacija. Uz glagole planirawa javqa se predikatski aktant u oblikuinfinitiva (489–492).


(489) Zadumav: PRET.PFV à ènitisà: INF (Nar. pšsnà).‘Namislio sam da se ènim.’

(490) Zamisliv: PRET.PFV stariè postaviti: INF.PFV nad kuæamielektropastuha (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Namislio je stari da smesti ispod grma elektri~nog ~uvara.’

(491) Tomu è virš{iv: PRET.PFV gaènuti: INF.PFV na Zaporo``à(Volodimir Malik, Taómniè posol).‘Zato i re{i da krene na Zaporo`je.’

(492) Àk zadumav: PRET.PFV sokolonâko dšti goduvati: INF.IPFV

(Nar. duma).‘Kad namisli sivi soko de~icu da hrani.’

Glagoli emotivnog stawa u funkciji upravnog predikata uvekrealizuju valentni taksis s i m u l t a n o s t i (493):

(493) Getâman läbiv: PRET.IPFV sluhati: INF.IPFV te … (ÄršèMu{ketik, Na brata brat).‘Hetman je voleo to da slu{a.’

Kao predikatski aktant glagola navedene grupe, ~esto se javqajudeverbativi:

(494) Verhovna Rada zaboronila: PRET.PFV azartnš šgri: VN.ACC všnternetš (Novini, 19. 05. 2011).‘Vrhovna Rada je zabranila hazardne igre na Internetu.’

(495) Naèbšlâ{e à nenavidù: PRS.IPFV brehnä: VN.ACC.‘Najvi{e mrzim la`.’

(496) [ahraèka obšcàla: PRET.IPFV spriànnà: VN.ACC na~alânikapodatkovoò mšlšcšò (Novini, 20. 08. 2009).‘Prevarantkiwa je obe}ala pomo} na~elnika poreske policije.’

Ako se u funkciji spoqnog predikata na|e glagol poticawa,planirawa ili emocionalnog odnosa prema nerealizovanoj radwi,uvek se realizuje valentni taksis p o s t e r i o r n o s t i .

Glagoli dopomagati, u~iti (‘pomagati’, ‘u~iti’) i sl., koji re-alizuju semantiku indirektnog poticawa, uvek ukazuju na taksis pot-pune s i m u l t a n o s t i, pri ~emu je u predikatu klauze tako|e imper-fektivni glagol:

(497) V~itelâka nas u~itâ: PRS.IPFV ~itati: INF.IPFV è rahuva-ti: INF.IPFV.‘U~iteqica nas u~i da ~itamo i ra~unamo.’


(498) A baba u~ila: PRET.ÇPFV mene lädeè proæati: INF.IPFV, adšd Ulas läbiti: INF.IPFV … (Panas Mirniè, Hšba revutâ vo-li…).‘A baba me je u~ila da pra{tam qudima, a deda Ulas da ih volim…’

(499) Läbov dopomagaó: PRS.IPFV všd~uvati: INF.IPFV krasu svštu.‘Qubav mi pomaè da ose}am svu lepotu sveta.’

Ukoliko su posredi glagoli dopomogti (‘pomo}i’) i nav~iti(‘nau~iti’), realizuje se taksis a n t e r i o r n o s t i (500–501). U tomslu~aju uz glagol nav~iti u subordiniranom predikatu dominira}eimperfektivni glagol, dok }e se glagol dopomogti u upravnom pre-dikatu ~e{}e spajati s perfektivnim glagolom u subordiniranompredikatu.

(500) Batâko mene nav~iv: PRF.PFV plavati: INF.IPFV.‘Otac me je nau~io da plivam.’

(501) Läbov dopomogla: PRF.PFV menš všd~uti: INF.PFV krasu svštu.‘Qubav mi je pomogla da osetim svu lepotu sveta.’

Glagoli spremnosti/nespremnosti koji se nalaze u upravnom pre-dikatu obavezno su koreferencijalni sa subordiniranim predika-tom, ukazuju na taksis p o s t e r i o r n o s t i. Situacija koja je ozna~e-na tim glagolima uvek prethodi zavisnoj situaciji, o kojoj referi{esubordinirani predikat:

(502) Oleksandr Bogomazov gotuvavsà: PRF.ÇPFV vstupati:INF.IPFV do Peterburzâkoò akademšò mistectv, ale navaìvsà:PRF.PFV 1907 roku zapisatisà: INF.PFV do Kiòvsâkogo hudo`nâogou~iliæa (uk.wikipedia.org).’Oleksandar Bogomazov se pripremao da upi{e Peterbur{ku aka-demiju umetnosti, ali se re{io da 1907. godine upi{e Kijevskuvi{u umetni~ku {kolu.’

U ~ e t v r t u g r u p u spadaju glagoli kompleksne rekcije koji-ma se u re~enicama sa dopunskom klauzom realizuju govorni ~inovitipa p o h v a l e, p o k u d e i o p t u ` b e: hvaliti/pohvaliti (kogo zaæo); dorškati; dokoràti (‘prebacivati’/‘prebaciti’) (æo/komu zaæo); koriti; kartati (‘prigovarati’) (kogo za æo); zvinuva~uva-ti/zvinuvatiti (‘optuìvati’/‘optuìti’) (kogo v ~šm); skarìti-sà/poskarìtisà (‘àliti se’/‘poàliti se’) (komu na æo/kogo) isl. Subjekti predikacija u re~enicama sa glagolima ovog tipa nisuidenti~ni. Ukoliko se u predikatu klauze nalazi perfektivni gla-gol, ostvaruje se taksis a n t e r i o r n o s t i:


(503) Potšm æe è dorškala: PRET.IPFV, æo boræ viè{ov: PRET.PFV

nedobriè (Çvan Ne~uè-Levicâkiè, Kaèda{eva sšm'à).‘Posle je jo{ i prebacivala da bor{~ nije ispao kako treba.’

Imperfektivni prezent u subordiniranom predikatu ukazuje nataksis s i m u l t a n o s t i: potpune — ako je glagol u upravnom predi-katu imperfektivan (504), i delimi~ne1 — ako je perfektivan (505):

(504) Æe odin z restavratoršv skarìvsà: PRET.IPFV, æo za viso-tu ne platàtâ: PRS.IPFV … (Olesâ Gon~ar, Sobor).‘Jo{ jedan od restauratora àlio se da niko ne pla}a zbog visin-skih radova.’

(505) Na~alânik protikorupcšènogo všddšlu pohvaliv: PRET.PFV,æo do prokuraturi zvertaätâsà: PRS.IPFV nebaèdu`š gromadàni.‘Na~elnik odeqewa za borbu s korupcijom pohvalio je to {to setuìla{tvu obra}aju svesni gra|ani.’

VIII.2. Specijalizovani slu`beni

taksisni glagoli

Poseban slu~aj realizacije valentnog (aktantnog) taksisa uukrajinskom jeziku ~ine konstrukcije u kojima situacije R1 i R2 zau-zimaju valentne pozicije specijalizovanog taksisnog glagola. To suglagoli pereduvati (‘prethoditi’) (506–507), slšduvati (‘sledi-ti’/‘uslediti’) (508), suprovodùvati (‘pratiti’) (509).

Specifi~nost takvih konstrukcija je u tome {to konkretnotaksisno zna~ewe u wima realizuje glagolska leksema koja ima grama-ti~ko zna~ewe, dok situacije P1 i P2 koreliraju sa predikatskim ak-tantima, ozna~enim deverbativima, imenicama sa implicitnom pre-dikacijom ili zamenicama, koje upu}uju na odre|enu situaciju.

Ime koje ozna~ava glavnu situaciju P1 zauzima prvu valentnupoziciju taksisnog glagola, dok ime kojim je ozna~ena zavisna situa-cija P2 zauzima drugu poziciju.

Uz glagol pereduvati (‘prethoditi’) deverbativ kojim je ozna-~ena zavisna situacija P2 stoji u dativu:

P1 — VN.NOM pereduvati P2 — VN.DAT (506–507)

Konstrukcije sa glagolom pereduvati (‘prethoditi’) mogu setransformisati u zavisnosloène re~enice sa veznikom pered timàk (‘pre nego {to’), {to ukazuje na taksis posteriornosti:

(506) Vizna~ennä: VN.DAT peremo`cšv u 18 nomšnacšàh pereduvalo:PRET.IPFV golosuvannà: VN.NOM ekspertnoò kolegšò ‰¢ Pered tim

àk vizna~iti: INF.PFV peremo`cšv, golosuvala: PRET.IPFV eks-


pertna kolegšàŠ, do àkoò uvšè{li všdomš fahšvcš teleradšosferi(Novini, 27. 08. 2007).‘Progla{ewu pobednika u 18 nominacija prethodilo je glasaweekspertske komisije ‰¢ pre nego {to je progla{en pobednik, gla-sala je ekspertska komisijaŠ, koju su ~inili poznati stru~waci saradija i televizije.’

(507) Èogo shodènnä: VN.DAT na šspansâkiè tron pereduvala:PRET.IPFV zagalânoóvropeèsâka všèna: VN.NOM za šspansâku spad-æinu, v àkšè Francšà ta Çspanšà voävali z Anglšóä š Nšderlandami.‰¢ Pered tim àk všn zšè{ov: PRET.PFV na prestol, Francšà taÇspanšà voävali: PRET.IPFV z Anglšóä š Nšderlandami za šspansâkuspadæinu.Š‘Wegovom dolasku na {panski presto prethodio je evropski rat za{pansko nasledstvo, u kom su Francuska i [panija ratovale saEngleskom i Holandijom. ‰¢ Pre nego {to je on do{ao na presto,Francuska i [panija su ratovale sa Engleskom i Holandijom za{pansko nasledstvo.Š’

Drugu valentnu poziciju taksisnog glagola slšduvati (‘sledi-ti’/‘uslediti’), kojoj odgovara zavisna situacija P2, zauzima deverba-tiv u instrumentalu:

P1 — VN.NOM slšduvati za P2 — VN.INSTR (508)

Konstrukcije sa ovim glagolom mogu se transformisati u zavi-snosloène re~enice sa veznikom pšslà togo àk (‘nakon {to’), {tosvedo~i o realizaciji taksisa anteriornosti u wima. Na ovaj tiptaksisa ukazuje i predlog za (‘za’), koji stoji ispred instrumentaladeverbativa kojim je ozna~ena zavisna situacija.

(508) Za novinarsâkimi napadami: VN.INSTR slšduvalo: PRET.IPFV

slšdstvo: VN.NOM, provedene uràdnikami mšnšsterstva vnutrš{nšhsprav ‰¢ pšslà togo àk ùrnalšsti napali: PRET.PFV na …, uràd-niki mšnšsterstva vnutrš{nšh sprav rozslšduvali: PRET.IPFV spravuŠ(A. Volo{in, Zasšävannà è rozvitok tovaristva ¼Prosvšta½).‘Za napadima novinara usledila je istraga, koju su sproveli slu-`benici ministarstva unutra{wih poslova. ‰¢ Nakon {to su no-vinari pisali o tom slu~aju, ministarstvo inostranih poslovasprovelo je istragu.Š’

Drugu valentnu poziciju taksisnog glagola suprovodùvati(‘pratiti’) zauzima situacija P2, koja je ozna~ena deverbativom uakuzativu:

P1 — VN.NOM suprovodùvati P2 — NV.ASS (509)


(509) Padšnnà: VN.ACC komunšsti~nih reìmšv suprovodùvalo:PRET.IPFV oprilädnennà: VN.NOM òhnšh ~ornih dšànâ ‰¢ koli pa-dali: PRET.IPFV komunšsti~nš reìmi, oprilädnävalisà:PRET.IPFV òhnš ~ornš dšànnàŠ (Lâvšvsâka gazeta, 18. 10. 2007).‘Propadawe totalitarnih komunisti~kih reìma pratili su izve-{taji o po~iwenim zlo~inima. ‰¢ Kada su propadali komunisti~-ki reìmi, objavqivani su izve{taji o po~iwenim zlo~inima.Š’

Konstrukcije sa glagolom suprovodùvati (‘pratiti’) mogu setransformisati u zavisnosloène re~enice sa veznikom koli(‘kad(a)’) i paralelnim vidsko-vremenskim oblicima predikataglavnog i zavisnog dela, {to svedo~i o realizaciji taksisa simulta-nosti (509).

Situacije ozna~ene predikatskim aktantima taksisnih glagolapereduvati (‘prethoditi’) i slšduvati/poslšduvati (‘sledi-ti’/‘uslediti’) mogu imati isti subjekat, ali ~esto imaju razli~ite,dok situacije ozna~ene aktantima glagola suprovodùvati (‘prati-ti’) uvek imaju razli~ite subjekte.

Ponekad se specijalizovani taksisni glagoli pereduvati (‘pret-hoditi’) i slšduvati (‘slediti’) mogu na}i u istoj konstrukciji, alisamo u tom slu~aju kada su subjekti situacija P1 i P2 podudarni:

(510) Za zvinuva~ennàmi: VN.INSTR slšduó: PRS.IPFV, abo òm:VN.DAT pereduó: PRS.IPFV, pitannà: VN.NOM — koli ` mi budemoviba~atisà za slovo ¼ìd½ (Ò, 51, 2008).‘Za optu`bom sledi ili joj prethodi pitawe: kada }emo mi da seizvinimo zbog re~i „ìdov“.’

Konstrukcije sa taksisnim glagolima ~esto se sre}u u publici-stici, poslovnom i nau~nom funkcionalnom stilu, dok su mnogo re-|i u kwièvnoumetni~kom i razgovornom. Taksisne glagole moèmosvrstati u tipi~ne predikate vi{eg reda, tj. takve ~ije valentne po-zicije popuwavaju kondenzovane ili razvijene propozicije. Takavpristup omogu}uje da se kao taksisni posmatraju i drugi glagoli ko-ji funkcioni{u iskqu~ivo kao predikati vi{eg reda sa dva propo-zicijska aktanta. U ukrajinskom jeziku me|u takve glagole spadaju:spri~inàti/spri~initi (‘uzrokovati’/‘prouzrokovati’), poro`da-ti/poroditi (‘ra|ati’), viplivati/viplisti (‘proisticati’/‘prois-te}i’) (511–513) i sl., ali valentni taksis u tom slu~aju moè seoceniti samo kao sekundarni, koji se realizuje uz osnovno uzro~-no-posledi~no zna~ewe.

(511) Nevelikiè vibuh: VN.NOM na AES v Fukusšmš ne spri~iniv:PRET.PFV novogo vitoku: VN.GEN radšacšò (Novini, 31. 05. 2011).


‘Mawa eksplozija na atomskoj centrali u Fuku{imi nije prouzro-kovala novi izliv radijacije.’

(512) Sprava Gongadze: všdpovšdâ: VN.NOM porodùó: PRS.IPFV

novš zapitannà: VN.ACC (Ukraònsâka pravda, 05. 08. 2001).‘Slu~aj Gongadzea: odgovor ra|a pitawa.’

(513) Çz navedenogo doslšdènnà: VN.GEN viplivaó: PRS.IPFV, æomaèè 95% gromadàn vvaàó: PRS.IPFV ninš{nä polšti~nu si-tuacšä v Ukraònš nebezpe~noä (Gazeta, 30. 09. 2008).‘Iz navedenog proisti~e da skoro 95% stanovnika Ukrajine smatradana{wu politi~ku situaciju u Ukrajini opasnom.’


EVIDENCIJALNOST U SRPSKOM

I UKRAJINSKOM JEZIKU

Evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom jeziku

IX. Evidencijalnost kao pojmovna kategorija

IX.1. Evidencijalnost i epistemi~ka modalnost

Evidencijalnost kao semanti~ka kategorija koja obuhvata stra-tegije i operacije lingvisti~kog kodirawa informacije u vezi sa iz-vorom onoga {to ~ini su{tinu propozicije u tesnoj je sprezi sa epi-stemi~kom modalno{}u. Epistemi~ka modalnost se u ovom radu shva-ta kao semanti~ka kategorija koja obuhvata gramati~ka, leksi~ka iprozodijska sredstva iskazivawa stepena verovatno}e propozicijeizraène re~enicom koju izgovara govorno lice.

O odnosu epistemi~ke modalnosti i evidencijalnosti istraì-va~i raspravqaju od vremena izdvajawa potowe kao gramati~ke kate-gorije u nizu jezika (KOZINCEVA 2007: 26). Ve}ina istraìva~a evi-dencijalnosti kao posebne semanti~ke kategorije, koja moè imatisvoj gramati~ki i leksi~ki izraz u jeziku, slaè se u vezi sa ~iweni-com da je epistemi~ki pokazateq prisutan samo u jednom delu evi-dencijalnih iskaza (NICOLOVA 2003, 2007; HRAKOVSKIÈ 2007; GI-

VON 1982; CHUNG, TIMBERLAKE 1985; DENDALE, TASMOWSKI 2001;HAAN 1999; PLUNGIAN 2001; WIEMER 2005, 2006). Prema Bjornu Vi-meru, koji je istraìvao udeo epistemi~ke modalnosti u strukturimarkera evidencijalnosti (WIEMER 2005, 2006a, 2006b), epistemi~kakomponenta u evidencijalnim iskazima javqa se prvenstveno tamogde govorno lice eksplicitno izri~e svoj odnos prema proceni vero-vatno}e informacije koju prenosi iz druge ruke. U slu~aju inferen-cijalne modalnosti modalne re~i vr{e ulogu evidencijalnih marke-ra koji u mawoj meri upu}uju na procenu verovatno}e iskaza, a u ve-}oj predo~avaju put — perceptivni — logi~kog zakqu~ivawa i sl. ko-jim se stiglo do informacije koja se prenosi (WIEMER 2006b: 10).Skloni smo da podrìmo takvo mi{qewe, {to }emo detaqno ilu-strovati u poglavqu o iskazivawu inferencijalne modalnosti u srp-skom i ukrajinskom jeziku.

Zapaàwe da se evidencijalnost na semanti~kom nivou prepli-}e sa epistemi~kom modalno{}u prvenstveno pripada F. Palmeru,koji razlikuje dva podsistema epistemi~ke modalnosti — sudove ievidencijale (PALMER 1986). Palmer ukazuje na ~etiri na~ina na ko-ja govornik moè iskazati sadràj koji je obeleèn u pogledu nefak-tivnosti informacije koju prenosi:

1) insistira na eventualnosti propozicije;2) predstavqa je kao logi~ki zakqu~ak;3) isti~e da je ona zasnovana na tu|em iskazu;4) predstavqa ~ulna opaàwa kao varqiva s obzirom na nepou-

zdanost ~ula (PALMER 1986: 51).

Prema Palmerovom mi{qewu, sva ~etiri na~ina spadaju u epi-stemi~ku modalnost, ali se razlikuju s obzirom na poreklo. Tako,prva dva na~ina ~ine podsistem sudova koji se temeqi na spekulaci-ji (1) i dedukciji (2), dok druga dva stava svrstava u evidencijale —kvotative (3), koji ukazuju na citirawe tu|ih re~i, i perceptivnepojave (4). Kao {to vidimo, Palmer posmatra evidencijalnost kaokonkretan slu~aj ispoqavawa epistemi~ke modalnosti i ne ubraja uwu onu vrstu iskaza koji su u ovom radu razmatrani u okviru indi-rektne inferencijalne evidencijalnosti.

Sredstva iskazivawa epistemi~ke modalnosti u srpskom jezikukontrastivno u odnosu na engleski jezik opisuje Ivana Trbojevi}Milo{evi}, koja se ogra|uje od opisa evidencijalnosti, koju ukqu-~uje u {ire shvatawe epistemi~ke modalnosti (TRBOJEVI] 2004:124). Me|utim, opisuju}i modalne priloge ili modalne re~ce, kakoih shvataju u tradicionalnim gramatikama srpskog jezika, Trbojevi-}eva opisuje i prilog navodno, napomiwu}i da se on izdvaja od osta-lih posebno{}u semantike „prema navodima/re~ima drugih qudi“,iako ne precizira da je posredi sredstvo iskazivawa evidencijalno-sti, koje, kao {to }emo pokazati kasnije, samo u pojedinim slu~ajevi-ma vr{i i modalnu funkciju. S druge strane, kada pi{e o modalnimglagolima, npr. glagolima trebati, morati ili o tzv. nefaktivnimglagolima, npr. misliti, autorka ne pomiwe da oni mahom prenoseevidencijalno zna~ewe, tj. ukazuju da je izvor informacije logi~kozakqu~ivawe govornog lica na osnovu ~iwenica kojima raspolaè:

(1) Profesor nije u kabinetu, mora da je na ~asu.

(2) Krenuli su odavno, treba da stignu svakog ~asa.

Po na{em mi{qewu, u primerima poput (1–2) nije toliko re~ oproceni verovatno}e propozicije, koliko o isticawu ~iwenice da se


do informacije koja ~ini osnovu propozicije stiè putem zakqu~i-vawa na osnovu premisa i neposrednih dokaza.

U ovom radu posebno se razgrani~iva epistemi~ka upotreba odevidencijalne i kod glagola percepcije videti i ~uti, koji imajurazli~itu spojivost u oba slu~aja, {to }emo pokazati daqe u analiziinferencijalne i raportivne evidencijalnosti.

IX.2. Evidencijalnost i preiskaznost

ili imperceptivnost

Preno{ewe informacije „iz druge ruke“ koje je dopuweno mo-dalnim pokazateqima procene stepena istinitosti/neistinitosti pro-pozicije iskaza prou~avano je u lingvisti~koj slavistici sa aspektamodalne kategorije preiskaznosti (u bugarskom i makedonskom jezi-ku) ili imperceptivnosti (u poqskom, ukrajinskom i srpskom jezi-ku). Istraìva~i se slaù da se preiskaznost, odnosno imperceptiv-nost u slovenskim jezicima izraàva gramati~ki i leksi~ki. Grama-ti~ki izraz imperceptivnost ima u bugarskom i makedonskom jeziku,gde je detaqno prou~avana s obzirom na glagolsko vreme i glagolskina~in u okviru kategorije preiskaznosti (KUCAROV 1984, 2011), kaoi sa kontrastivnog aspekta u bugarskom i drugim slovenskim i bal-kanskim jezicima (KUCAROV 1976, 1978a, 1978b; FRIEDMAN; NICOLO-

VA 2007). Termin imperceptivnost pripada poqskim lingvistima,koji su ga postulirali u kontrastivnim poqsko-bugarskim istraì-vawima, gde se gramati~koj imperceptivnosti u bugarskom i drugimjezicima (makedonskom, litvanskom) suprotstavqa leksi~ka imper-ceptivnost u poqskom (KORYTKOWSKA, KOSESKA-TOSZEVA 1993;ROSZKO 1993; KORYTKOWSKA, ROSZKO 1993; KORYTKOWSKA 1999).Imperceptivnost u srpskom i ukrajinskom jeziku prou~avana je pr-venstveno kontrastivno, na materijalu srpskog jezika u pore|ewu sabugarskim i poqskim (KOSESKA-TOSZEVA, MINDAK 1984), zatim namaterijalu srpskog i ukrajinskog jezika (POPOVI] 1996; 2000), kao ina gra|i iz poqskog, engleskog i ukrajinskog jezika (KOSESKA-TOSZE-

VA, KOTSYBA 2007, 2008).Istraìva~i semanti~ke kategorije evidencijalnosti posma-

traju imperceptivnost kao neku vrstu konceptualnog hermafrodita(WIEMER 2006b: 18), jer se u semanti~koj strukturi imperceptivnogiskaza izdvajaju faktori koji upu}uju na evidencijalnost (preno{e-we informacije, isticawe konkretnosti ili uop{tenosti izvora),ali i na epistemi~ku modalnost (govornik izbegava da preuzme odgo-vornost za istinitost preno{ene informacije ili zauzima otvorenistav po pitawu procene istinitosti informacije koju prenosi) (ROS-

Evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom jeziku 317

ZKO 1993: 18). Po na{em mi{qewu, imperceptivnost predstavqa kon-kretno ispoqavawe evidencijalnosti, obuhvataju}i samo onaj wenaspekt koji se odnosi na preno{ewe informacije iz druge ruke uz iz-raàvawe procene istinitosti informacije koja se prenosi. Infor-macija koja se prenosi u takvom tipu evidencijalnog iskaza obaveznose vrednuje od strane govornog lica s obzirom na stepen wene eventu-alnosti.

Kontrastirawe markera evidencijalnosti u srpskom i ukrajin-skom jeziku bi}e sprovedeno s obzirom na referencijalnost i modal-nost u iskazu. Stoga je logi~no da }e u jednom segmentu obuhvatiti iprimere koje su predstavqali predmet istraìvawa u okviru prou-~avawa kategorije imperceptivnosti.

IX.3. Inferencijalna evidencijalnost

i modalni pokazateqi u iskazu

Kada je u pitawu preno{ewe informacije koja se temeqi nali~nom iskustvu, ono moè biti direktno i indirektno. Preno{eweneposrednog li~nog iskustva predstavqa nulti stepen evidencijal-nosti (WIEMER 2006b: 8). Izvor takve informacije je perceptivneprirode, a vreme realne situacije ili se podudara sa vremenom go-vorne situacije ili joj prethodi, npr.:

(3) Pada sneg!

(4) Mama je stigla!

Iskaz (4) moè biti zasnovan na direktnom vizuelnom iskustvu— dete do~ekuje majku na vratima i obave{tava ostale uku}ane o do-ga|aju — ali i na auditivnoj percepciji — dete ~uje maj~in glas pu-tem interfona i izri~e odgovaraju}e saop{tewe. U oba navedenaprimera realna situacija je jednaka propoziciji S = P. Pritom, vizu-elna percepcija ima prednost u odnosu na ostale izvore tzv. primar-ne signalne informacije (auditivnu, taktilnu, mirisa, ukusa). Iz-me|u ostalog, ona leì u osnovi ve}eg dela logi~kih operacija kojesu zaduène za stvarawe apstraktne informacije o svetu. Takva in-formacija se ocewuje kao sekundarna signalna. „Eslipervosignalânaà informacià govorit o sostoànii okruàäæego mi-ra imenno v momet ee polu~enià, to vtorosignalânaà informacià mo-èt govoritâ o sostoànii okruàäæego mira kak v moment ego sozda-nià, tak i v period, pred{estvuäæiè ego sozdaniä, ravno, kak i vperiod, posleduäæiè za ee sozdaniem.“ (HRAKOVSKIÈ 2007a: 601).Inferencijalna evidencijalnost uglavnom se bazira na vizuelnomiskustvu, ali je razli~ita od nulte — vizuelne, jer se ocena stvarno-


sti izme{ta iz okvira govorne situacije. Drugim re~ima, inferen-cijalna evidencijalnost je zasnovana na mentalnom distancirawugovornika u odnosu na stvarnost, dok se pri nultoj evidencijalnosti„u direktnom prenosu“ daje fragment iskustva koje je jo{ uvek „za-gwureno“ u stvarnost o kojoj se referi{e. Ako je ono {to ~ovek vidiuglavnom nesporno za wega, auditivni izvor informacije je mawepouzdan, {to je potvr|eno brojnim narodnim izrekama „Veruj svojimo~ima“, „Kraæe odin raz poba~iti, nš` sšm razšv po~uti“ i sl. Stogaje nulta evidencijalnost koja je zasnovana na auditivnoj percepcijiblià po svojoj prirodi inferencijalnoj.

Leksi~ki marker nultog stepena evidencijalnosti moè bitiimperativ, koji podsti~e sagovornika na direktnu percepciju akti-virawem jednog od ~ula — Vidi! Gledaj! ûje{? Slu{aj! Dodirni!Pipni! Probaj!:

(5) Gledaj! Pada sneg!

(6) ûje{? Zvone u crkvi.

U prozodijske markere nulte evidencijalnosti spada intonacija.S druge strane, preno{ewe informacije koja poti~e iz li~nog

iskustva moè biti zasnovano i na logi~kom zakqu~ivawu — ukolikoje situacija S’ koju govorno lice neposredno percipira logi~kiuslovqena prethodnom situacijom S, govorno lice moè zakqu~itida se situacija S zaista dogodila. Recimo, kada dete posmatra majkukako se vra}a sa kesama ku}i, ono moè zakqu~iti:

(7) Mama je bila u kupovini.

Na takav na~in govornik prenosi informaciju koja je utemeqe-na na li~nom iskustvu, iako nije bio neposredni svedok realne situ-acije S. Dakle, ukoliko govorno lice direktno opaà simptome situ-acije S na kojoj je zasnovana propozicija wegovog iskaza P, ono pre-nosi informaciju iz prve ruke, ~iji je izvor li~no indirektno isku-stvo. Takav tip evidencijalnosti Vladimir Plungjan zove reflected

evidence (PLUNGIAN 2001: 353), dok se Aleksandra Ajhenvald oprede-quje za podelu inferencijalnih iskaza na percipirane — percep-

tion/based inferences, based on visible or tangible evidence, or result — irezonovane — reasoning assumptions, based on evidence other than visi-

ble results: this may include logical reasoning, assumption, or simply ge-

neral knowledge (AIKHENVALD 2004: 63). Kada govori o iskazima kojisu zasnovani na indirektnom li~nom iskustvu o realnoj situaciji,Bjorn Vimer dosledno koristi termin inferencijalna evidencijal-nost (WIEMER 2006 b: 9).


Razlika izme|u direktne i indirektne evidencijalnosti ~iji jeizvor li~no iskustvo govornog lica ili izme|u nulte i indirektneinferencijalne evidencijalnosti moè se potvrditi i ~iwenicomda iskazi sa nultim stepenom evidencijalnosti koji su zasnovani nadirektnom li~nom iskustvu ne mogu sadràti modalne markere. Re-cimo, u situaciji kada govorno lice direktno percipira situaciju isaop{tava o woj sagovorniku, nemogu}e je upotrebiti modalne re~ipoput po svemu sude}i/o~igledno/izgleda. Iskaz poput:

(8) O~igledno pada sneg.

zvu~i alogi~no iz usta govornika koji posmatra kako pada sneg.U slu~aju preno{ewa sagovorniku informacije o indirektnom

li~nom iskustvu mogu}e su dve varijante:a) kada se vreme govorne situacije tS’ podudara sa vremenom si-

tuacije o kojoj se saop{tava tS: tS = tS’: (7a) Kom{inica sprema kola-~e (zakqu~uje govornik po mirisu ispred ulaza u susedni stan);

b) kada vreme situacije o kojoj se saop{tava tS prethodi vreme-nu govorne situacije tS’: tS < tS’: (7) Mama je bila u kupovini.

U oba navedena primera logi~na je upotreba modalnih re~i kojeukazuju na put logi~kog zakqu~ivawa kojim se do{lo do informacije:

(9) Kom{inica izgleda/po svemu sude}i/o~igledno sprema kola~e.

(10) Mama je izgleda/po svemu sude}i/o~igledno bila u kupovini.

Na taj na~in markeri modalnosti postaju pokazateqi evidenci-jalnosti, jer modeluju iskaz u pravcu ukazivawa na percepciju simp-toma kao na izvor informacije koja se prenosi. Stoga re~i i iskazipoput izgleda, o~igledno, po svoj prilici, po svemu sude}i i dr. svr-stavamo u leksi~ke markere inferencijalne evidencijalnosti u srp-skom jeziku, jer ukazuju na put logi~kog zakqu~ivawa kojim se stièdo informacije koja se prenosi.

Bitno je ovo zapaàwe o razlikovawu direktne evidencijalno-sti i indirektne evidencijalnosti „iz prve ruke“ (inferencijalne)pomo}u provere iskaza na osnovu mogu}nosti upotrebe u wima modal-nih re~i koje delom iskazuju epistemi~ku modalnost, a delom evi-dencijalnost. Upravo }e taj faktor doprineti striktnijem razgrani-~avawu iskaza i u okviru raportivne evidencijalnosti, koja podrazu-meva preno{ewe informacije na osnovu prvobitnog iskaza.

Indirektno li~no iskustvo moè biti utemeqeno i na utiskukoji govornik sti~e o odre|enom predmetu ili pojavi na osnovu li~-ne percepcije. Re~i i izrazi poput na prvi pogled, naizgled, privid-no, stvara se utisak i sl. u srpskom jeziku ukazuju na li~no isku-


stvo kao izvor informacije, stoga tako|e spadaju u markere inferen-cijalne evidencijalnosti:

(11) Sve je po~elo naizgled slu~ajno … (Politika, 05. 11. 2009).

Etimologija ovih markera upu}uje na ~iwenicu da vizuelna per-cepcija ubedqivo dominira prilikom formirawa li~nog iskustva.

IX.4. Endofori~ka evidencijalnost

Indirektno li~no iskustvo koje je zasnovano na simptomimarealne situacije leì i u osnovi izdvajawa tzv. endofori~ke eviden-cijalnosti endophoric evidential value, koju V. Plungjan suprotstavqasenzori~koj — usmerenoj ka spoznaji spoqnog sveta (PLUNGIAN 2001).Primer endofori~ke evidencijalnosti u srpskom jeziku predstavqa-ju iskazi poput:

(12) Gladan sam.(13) Spava mi se.(14) Umoran sam.(15) Pla{im se.(16) Tako sam sre}an! i sl.

Analiziraju}i sli~ne primere u poqskom jeziku, B. Vimer do-lazi do zakqu~ka da se u slu~aju endofori~ke evidencijalnosti iz-vor informacije ne moè razgrani~iti od pokazateqa epistemi~kemodalnosti, te ostavqa to pitawe po strani (WIEMER 2006b: 14). Pona{em mi{qewu, na semanti~kom planu nema ve}e razlike izme|uendofori~ke i senzori~ke evidencijalnosti. Oba tipa predstavqajuslu~aj preno{ewa informacije iz li~nog iskustva koje je zasnovanona simptomima realne situacije. Nije bitno da li simptomi dolazeiz spoqne stvarnosti ili se o~itavaju na fiziolo{kom/emotivnomplanu (psiholo{ki posmatrano, emocije su reakcije na spoqne na-draàje koje se ispoqavaju fiziolo{ki). Kao i u ostalim slu~ajevi-ma indirektne evidencijalnosti koja je zasnovana na li~nom isku-stvu, u iskazima sa endofori~kom evidencijalno{}u mogu}a je upo-treba modalnih re~i i izraza koji funkcioni{u kao markeri infe-rencijalne evidencijalnosti:

(17) Gladan sam. ¢ Kr~e mi creva. Vrti mi se u glavi. Po svemu su-

de}i/o~igledno sam gladan.

Frekventnost bezli~nih re~enica u slu~aju iskazivawa endo-fori~ke evidencijalnosti ukazuje na potrebu projektovawa unutra-{wih simptoma qudskog organizma u spoqni svet, kako bi se infor-


macija u epistemi~koj ravni maksimalno izjedna~ila sa bilo kojimspoqnim opaàwem:

(18) Spava mi se ¢ Ose}am umor. Po svemu sude}i/o~igledno mojorganizam se sprema za stawe hibernacije.

IX.5. Inferencijalna evidencijalnost

i senzorna ocena

Evidencijalnost kao pojmovna kategorija zbog svoje univerzal-nosti, koja je potvr|ena u brojnim tipolo{kim istraìvawima (AIK-

HENVALD 2004; HRAKOVSKIÈ 2007), ~esto se dovodi u vezu sa kogni-tivnim procesima, te se interpretira kao lingvisti~ki odraz ~ove-kovog shvatawa porekla informacije ili govornikov odnos premaistini, ukoliko iskaz sadrì epistemi~ke markere. Me|utim, neop-hodno je naglasiti da jezik nije puka ikona mi{qewa jer su u svakiiskaz utkani pragmati~ki pokazateqi prisustva govornog lica, kojene samo da prenosi informaciju ve} to radi sa odre|enom komunika-tivnom strategijom.

Utkanost pragmati~kih komponenti u evidencijalnost svoje-vremeno je istakao Viktor Fridman, analiziraju}i navedenu katego-riju u balkanskim jezicima: „In the languages under discussion ‰Bulga-rian, Albanian, MacedonianŠ, evidentiality does not constitute a genericcategory on a level with, for example, mood, tense or aspect. Rather, evi-dentiality is a meaning, whether contextual or invariant, expressed by thegeneric grammatical category which indicates the speaker's attitude to-ward the narrated event“ (FRIEDMAN 1986: 169). Su{tina navedenog ci-tata sastoji se u tome da, kao prvo, govornik zauzima odre|eni stavkada prenosi poruku i, kao drugo, primalac poruke o~itava taj stavputem wenog lingvisti~kog dekodirawa, ali i mentalne operacijelogi~kog zakqu~ivawa. Ove operacije — lingvisti~ko dekodirawe ilogi~ko zakqu~ivawe — nisu podudarne, iako se pouzdano temeqe napragmati~kim pokazateqima evidencijalnosti.

Kada su evaluativni iskazi u pitawu, utkanost govornikovogstava prema saop{tavanom, odnosno wegove ocene saop{tavanog pro-isti~e iz ~iwenice da svi iskazi ocene sadrè nepredmetne objekte,koji se mogu sagledati kao procesi (stawa, atributi, doga|aji) i ~i-wenice (propozicije) (ARUTÄNOVA 1985: 13). Kako je primetila N.D. Arutjunova, procesi obuhvataju sve ono {to se odnosi na ~ovekovo„urawawe“ (pogruènie) u realnost, dok ~iwenice predstavqaju re-zultat, otisak takvog „urawawa“ u ~ovekovoj svesti: „S nebolâ{oèdoleè metafori~nosti mo`no utver`datâ, ~to perváè ràd obãedin-


àet vse to, ~to sostavlàet sredu pogruènià ~eloveka v mir, a vtoroè— to, ~to estâ rezulâtat pogruènià mira v soznanie ~eloveka. Kate-gorii pervogo ràda mogut razli~atâsà me`du soboè po takim parame-tram, kak stati~nostâ/dinami~nostâ, graduirovannostâ/negraduiro-vannostâ, kulâminativnostâ/nekulâminativnostâ, rezulâtativnostâ/nerezulâtativnostâ i t. p. Åti priznaki ispolâzuätsà pri opisaniisemanti~eskih tipov predikatov. Dlà vtorogo ràda harakterná razli-~ià po priznakam realânosti/gipoteti~nosti, istinnosti/lo`nosti(logi~eskomu ka~estvu), utverditelânosti/otricatelânosti, po refe-rencii subãekta (logi~eskomu koli~estvu) i drugim ~ertam,ispolâzuemám pri klassifikacii su`deniè. Åti priznaki obá~nováraàätsà sredstvami morfologii i sintaksisa“ (ARUTÄNOVA

1985: 13).Iz navedenog proisti~e da bilo koji iskaz evaluativne priro-

de, koji podrazumeva da je govorno lice doìvqava~ onoga {to oce-wuje, obavezno predstavqa ili iskaz koji je zasnovan na nultoj evi-dencijalnosti, kada govornik prenosi informaciju koju je percipi-rao/percipira li~no, ili na inferencijalnoj, kada je govornikovaocena situacije odraz logi~kog zakqu~ivawa na osnovu raspoloì-vih premisa ili odgovaraju}ih logi~kih pretpostavki. Tako iskaziDobro sam jeo ili Lepo sam se pro{etao impliciraju neposrednuocenu, koja je zasnovana na li~nom iskustvu, koja ne moè biti isti-nita ili la`na jer se ne oslawa na neku „normativnu“ ocenu, koja bipotvrdila ili osporila navedeni iskaz, dok su iskazi On dobro peva,koji implicira On je dobar peva~, ili Ona lepo pliva, koji implici-ra Ona je odli~na pliva~ica, svakako zasnovani na odgovaraju}imnormama. Vrstu ocene koja je u celini zasnovana na meri govorniko-vog zadovoqstva u~iwenim Arutjunova zove senzorna ili hedoni-sti~ka ocena (ARUTÄNOVA 1985: 15).

U slu~aju evidencijalnosti moèmo zapaziti da se senzorna(hedonisti~ka) ocena javqa iskqu~ivo u iskazima sa nultom eviden-cijalno{}u, dok se ocena zasnovana na pore|ewu sa odre|enim nor-mama javqa u iskazima sa realizovanom inferencijalnom evidenci-jalno{}u:

(19) Lepo sam jeo (nulta evidencijalnost zasnovana na senzornojoceni).

(20) Ona lepo peva (inferencijalna evidencijalnost zasnovana nanormativnoj oceni).

Primeri (19–20) ilustruju dva tipa evidencijalnosti, koja jerealizovana iskqu~ivo semanti~ki i pragmati~ki.


Najzad, li~no iskustvo se temeqi i na op{teprihva}enim sta-vovima, ustaqenim mi{qenima i sl., koji ~ine osnovu logi~kog za-kqu~ivawa. Ukoliko govornik polazi u svom iskazu od takvog izvora,on koristi marker evidencijalnosti poput poznato je, ~iwenica je,svi znaju itd., npr.:

(21) Poznato je da je Zemqa deo Sun~evog sistema.

U ovom slu~aju izvor informacije temeqi se na op{teprihva-}enoj nau~noj ~iwenici koja je teorijski i empirijski potvr|ena.Autor iskaza samo podse}a sagovornika na tu ~iwenicu.

U pojedinim slu~ajevima dolazi do upotrebe markera ovog tipaevidencijalnosti u iskazima koji su zasnovani na nepouzdanoj in-formaciji, kada se informacija iz neodre|enog izvora name}e kaoop{tepoznata ~iwenica:

(22) Poznato je da Darko Filipovi} izbegava da pri~a o devojkama i de-

mantuje tra~eve … (Svet, 12. 11. 2009).

U navedenom primeru (22) semanti~ka struktura markera eviden-cijalnosti sadrì modalnu komponentu — nameru govornog lica dauveri sagovornika u istinitost saop{tavanog, jer je to u wegovom in-teresu. Primeri ovog tipa bi}e razmotreni u okviru poglavqa o mar-kerima raportivne evidencijalnosti u srpskom i ukrajinskom jeziku.

S druge strane, kada govornik iznosi li~ni stav koji se kosi saodre|enom informacijom, on tako|e koristi poseban marker eviden-cijalnosti, koji je ujedno i pokazateq admirativnosti. U srpskom je-ziku se u tu svrhu koristi re~ ipak:

(23) Voz ipak nije zakasnio.

U navedenom iskazu marker ipak ukazuje na ~iwenicu da se uprkoso~ekivawu da voz zakasni desilo suprotno. Dakle, informacija koja seprenosi suprotstavqa se op{teprihva}enoj ili o~ekivanoj informaci-ji. Zajedni~ko predznawe u~esnika u komunikaciji u ovom slu~aju slu-ì kao izvor informacije koja se negira u aktualnom iskazu.

IX.6. Raportivna evidencijalnost

Kada je u pitawu preno{ewe informacije „iz druge/tre}e ru-ke“, istraìva~i se slaù da se ona oda{iqa ka iskazima drugih go-vornih lica, u odnosu na koje aktualni govornik nastupa kao metago-vornik. Termin „metagovornik“ pripada M. Dawelevi~evoj, koja gauvodi, opisuju}i epistemi~ke glagole u poqskom jeziku (DANIELE-

WICZOVA 2002). V. Plungjan (2001) koristi za ozna~avawe takvog tipa


evidencijalnosti termin mediated evidence, dok se A. Ajhenvaldopredequje za termin reported evidence (hearsay-re-quotative) (AIK-

HENVALD 2004). B. Vimer koristi u tom zna~ewu termine reportive

evidetiality i hearsay (WIEMER 2006a, 2006b; 2007). U bugarskoj lin-gvistici raportivnost se sagledava u okviru renarativa i dubita-tiva (~ija je funkcija ispoqavawe sumwe u istinitost informacije„iz druge/tre}e ruke“), koji uporedo sa indikativom i konkluzivom— markerom inferencijalnosti — formiraju gramati~ku kategorijuevidencijalnosti u bugarskom jeziku (NICOLOVA 2007: 107–196). Udaqem tekstu evidencijalnost koja je zasnovana na preno{ewu in-formacije iz druge ruke bi}e ozna~ena terminom raportivnost.

Kao {to smo istakli ranije, u raportivnu evidencijalnost spa-daju i slu~ajevi citirawa, ukqu~uju}i autocitirawe. Semanti~kastruktura raportivne evidencijalnosti, po na{em mi{qewu, sadr-ì dodatne ~inioce u odnosu na inferencijalnu:

1) primarno govorno lice;

2) aktualno govorno lice — metagovornik;

3) primarna govorna situacija;

4) aktualna govorna situacija;

5) realna situacija koja se podudara ili ne podudara sa propo-zicijom iskaza.

Tako u iskazu:

(24) Mama je rekla da }e se vratiti u sedam

primarno govorno lice je majka, aktualni govornik je dete; primarnugovornu situaciju ~ini obra}awe majke detetu; aktualna govorna si-tuacija obuhvata ~in detetovog saop{tewa, dok realnu situaciju kojaleì u osnovi propozicije ~ini maj~in dolazak.

Me|utim, aktualni govornik se moè podudarati sa primarnimgovornim licem — izvorom informacije koja leì u osnovi propozi-cije. Uobi~ajeni marker takve evidencijalnosti u srpskom jeziku jesintagma kao {to sam ranije rekao/pomenuo/istakao, koji je uobi~a-jen, recimo, u nau~nom diskursu ili u javnim obra}awima. U razgo-vornom diskursu ~e{}e se koristi marker rekao sam. Tako u iskazu:

(25) Rekao sam da }e se mama vratiti u sedam

govornik upu}uje na sopstveni iskaz kao na izvor informacije. Uovom primeru primarno govorno lice se podudara sa aktualnim go-vornikom, primarnu govornu situaciju ~ini prvo obra}awe autoraiskaza sagovornicima; aktualna govorna situacija obuhvata ~in iz-


ricawa navedenog iskaza, dok realnu situaciju koja leì u osnovipropozicije ~ini maj~in dolazak.

IX.7. Raportivna evidencijalnost

i epistemi~ka modalnost

Analiziraju}i markere raportivne modalnosti u poqskom jezi-ku, Bjorn Vimer je prikazao wihov skup u obliku skale, na kojoj suevidencijale pore|ane na horizontalnoj osi, od epistemi~ki neu-tralnih, preko onih koje negativno ocewuju stepen istinitosti pre-no{ene informacije, sve do negirawa propozicije u krajwoj instan-ci (WIEMER 2006b: 50). Tako markeri slychac, zdaniem, wedlug teèneutralnosti u proceni verovatno}e istinitosti preno{ene infor-macije, niby, jakoby ukazuju na nisko vrednovawe istinitosti propo-zicije, dok marker rzekomo ukazuje na to da propozicija ne odgovarastvarnosti. Graduirawe markera prema pokazatequ mere istinito-sti/neistinitosti informacije koja se prenosi iz druge ruke bila jezastupqena i u na{em ranijem radu koji je posve}en kontrastirawuimperceptivnih pokazateqa u srpskom i ukrajinskom jeziku (POPO-

VI] 1996, 2000), kao i u drugim radovima posve}enim istoj proble-matici u slovenskim i neslovenskim jezicima (KORYTKOWSKA, KO-

SESKA-TOSZEVA 1993; ROSZKO 1993; KORYTKOWSKA 1999; KOSE-

SKA-TOSZEVA, KOTSYBA 2007, 2008).Posmatraju}i markere evidencijalnosti, ovom prilikom do{li

smo do zakqu~ka da funkcije evidencijalnih i modalnih markera mo-gu vr{iti ista jezi~ka sredstva. U zavisnosti od strukture iskaza,koja odslikava situativni kontekst, prvenstveno od ~iwenice da liu funkciji primarnog govornika, ~iji se izvor citira u aktualnomiskazu, nastupa neodre|eno, uop{teno ili konkretno lice (ukqu~u-ju}i samog aktualnog govornika kada je posredi autocitirawe) jedante isti marker moè vr{iti funkciju pokazateqa evidencijalnostiili modalne funkcije. Funkcija evidencijalnog markera podrazume-va upu}ivawe na primarni izvor informacije, kao i distancirawe uodnosu na wu, dok modalna funkcija obuhvata procenu verovatno}epropozicije od strane govornog lica. Nastoja}emo da ilustrujemo ta-kav stav konkretnim primerima.

Uporedi}emo ~etiri slu~aja raportivne evidencijalnosti sadodatnim modalnim markerima u kojima su kao izvor informacijeposluìli iskazi aktualnih govornika ili drugih govornih lica:

(26) Mama je navodno rekla da se vra}a u sedam.

(27) Mama je rekla da se navodno vra}a u sedam.


(28) Navodno sam rekao da }e se mama vratiti u sedam.

(29) Rekao sam da }e se mama navodno vratiti u sedam.

Marker evidencijalnosti navodno, koji je ujedno i modalni mo-difikator u pojedinim od navedenih primera, vr{i razli~itu funk-ciju s obzirom na neodre|enost/uop{tenost/konkretnost izvora in-formacije. U primerima (26) i (28) on upu}uje na neodre|eni izvorinformacije u odnosu na koji se govorno lice distancira u mawojili ve}oj meri. Dakle, u wima marker navodno, shodno svojoj etimo-logiji, upu}uje na tu|e navode. U iskazima (27) i (29) izvor informa-cije je poznat, dok je upotreba markera navodno motivisana drugimfaktorima. Razmotri}emo razlike izme|u navedenih iskaza putem iz-dvajawa osnovnih komponenti wihove semanti~ke strukture.

(26) Mama je navodno rekla da se vra}a u sedam:

1) Kaèm P2) Kaèm P jer tako kaè neodre|eni govornik Hn

3) Ne tvrdim da je P = S4) Mislim da drugi treba da znaju P jer P obja{wava ne{to u

vezi sa S.

Kao {to vidimo, u primeru (26) izvorni govornik nije argu-ment propozicije, re~ navodno pripada modusu i funkcioni{e kaomarker evidencijalnosti ~iji je osnovni ciq upu}ivawe na neodre-|eni (ev. uop{teni) izvor informacije.

U primeru (27) Mama je rekla da se navodno vra}a u sedam, mar-ker navodno modifikuje diktum sa aspekta epistemi~ke procene ve-rovatno}e informacije koja se prenosi. Semanti~ka struktura iska-za (27) moè se prikazati na slede}i na~in:

1) Kaèm P2) Kaèm P jer tako kaè govornik H3) Ne tvrdim da je P = S4) Sumwam da je P = S5) Mislim da i drugi treba da sumwaju da je P = S.

Primarni govornik H u primeru (27) istovremeno je argumentunutra{weg predikata. Marker navodno u iskazu koji je zasnovan nacitirawu iskaza konkretnog izvornog govornika ima drugu funkcijunego u iskazu koji upu}uje na raniji iskaz neodre|enog govornika(26). On ne samo da upu}uje na distancirawe govornog lica u odnosuna izvor informacije koju prenosi ve} obuhvata i procenu verovat-no}e podudarawa/nepodudarawa propozicije sa realnom situacijom.


U primeru (28) Navodno sam rekao da }e se mama vratiti u se-dam marker navodno tako|e upu}uje na neodre|eni izvor informaci-je. Primarni govornik H istovremeno je argument unutra{weg pre-dikata, marker raportivne evidencijalnosti rekao sam upu}uje naautocitirawe od strane govornog lica. S obzirom na ~iwenicu da sunavedena dva markera evidencijalnosti komplementarna, ne mogu sekoristiti u istoj funkciji u istom kontekstu, udeo evidencijalno-sti u markeru navodno skoro sasvim potiskuje modalna funkcija ne-girawa istinitosti informacije koja se prenosi:

1) Kaèm P2) Kaèm P jer tako kaè govornik Hn3) Govornik Hn kaè da sam to rekao ja3) Tvrdim da P î S4) Mislim da i drugi treba da znaju da P î S.

U primeru (29) Rekao sam da }e se mama navodno vratiti u se-dam, koji je formalno i su{tinski zasnovan na autocitirawu, mar-ker navodno ne moè vr{iti funkciju evidencijalnosti — ukaziva-we na neodre|eni izvor informacije u iskazu sa markerom autociti-rawa je alogi~no, nema ni modalnu funkciju procene verovatno}eistinitosti propozicije, kao u primeru (27), ve} nastupa u ulozimarkera ludi~ke situacije — kada se igra prikazuje kao stvarnost. Uovom slu~aju prilog navodno semanti~ki i pragmati~ki odgovaradrugom markeru evidencijalnosti, koji se tako|e koristi u svrhu ob-znawivawa igre — bajagi, kao bajagi, kobajagi, tj. „nije stvarno, samoje igra“, npr.:

(30) A sad kobajagi spavamo (iz de~ije igre).

Polaze}i od navedenog, struktura iskaza (29) moè biti prika-zana na slede}i na~in:

1) Kaèm P2) Kaèm P jer sam to i ranije rekao3) Kaèm da P î S4) Kaèm da treba da izgleda da je P = S4) Mislim da drugi èle da prihvate da je P = S, iako znaju da

P î S.

Dakle, kao i u slu~aju prvog tipa evidencijalnosti, koji je za-snovan na li~nom — direktnom i indirektnom iskustvu govornog li-ca, i u slu~aju raportivne evidencijalnosti izdvajamo iskaze u koji-ma je mogu}a upotreba modalnih markera i one gde wihova upotrebanije prikladna.


Markeri evidencijalnosti optere}eni su epistemi~kim modal-nim zna~ewem tamo gde je izvor primarne informacije konkretno go-vorno lice (27). U tom slu~aju procena stepena verovatno}e istini-tosti propozicije P varira od sumwe da je P = S (u slu~aju kada je is-kaz zasnovan na iskazu konkretnog drugog lica) do tvrdwe da P î S,kada je u pitawu preno{ewe tu|eg iskaza koji je zasnovan na citira-wu aktualnog govornika prema {emi „Neko je rekao da sam ja rekaoono {to sad govorim“.

U slu~aju upu}ivawa na neodre|eni izvor informacije markerievidencijalnosti modalno su neutralni (26). Ukoliko se prilikompreno{ewa informacije iz neodre|enog ili uop{tenog izvora upo-trebe dva markera evidencijalnosti, jedan od wih na semanti~komnivou duplira pokazateq distanciranosti govornog lica u odnosuna izvor informacije. Kada dva markera nastupaju u jednoj funkciji,jedan od wih preuzima dodatnu, modalnu funkciju iskazivawa sumweu istinitost propozicije:

(31) Kako je javila ju`nokorejska agencija Jonhap, do sukoba je do{lo

kada je severnokorejski brod navodno pre{ao pomorsku granicu izme|u

dve zemlje u blizini ostrva Paengnjong-do, a ju`nokorejski na to ispalio

hice … (Blic, 10. 11. 2009).

(32) Izrael navodno priprema napad na Iran. Izraelski mediji preneli su

vest koju je objavio francuski list Ekspres da su izraelske vazduhoplovne

snage izvele vojnu ve`bu napada na Iran izme|u Izraela i Gibraltara

(Danas, 03. 05. 2009).

U primeru (31) u funkciji markera evidencijalnosti upotre-bqen je glagol javiti u klauzi kako je javila, dok prilog navodnoukazuje na sumwu aktualnog govornika da propozicija odgovara stvar-nosti. S druge strane, prilog navodno u primeru (32) ukazuje na neod-re|eni izvor informacije, koji se naknadno precizira u {irem kon-tekstu saop{tewa, tj. funkcioni{e iskqu~ivo kao marker evidenci-jalnosti.

Izloèna analiza ukazuje na ~iwenicu da se u funkciji marke-ra evidencijalnosti i modalnih markera epistemi~ke modalnostimogu koristiti ista jezi~ka sredstva, kao i na to da stepen episte-mi~ke evaluacije iskaza od strane metagovornika varira u okvirujednog jezi~kog pokazateqa u zavisnosti od tipa referencije u is-kazu.


X. Evidencijalnost i gramati~ka zna~ewa u srpskom

i ukrajinskom jeziku

Pokazateq ~ovekovog „urawawa“ u svet ili neposredne percep-cije onoga o ~emu on saop{tava moè imati svoje morfolo{ke poka-zateqe u jeziku. Posvedo~enost/neposvedo~enost (li~na doìvqe-nost/nedoìvqenost) radwe o kojoj se saop{tava gramatikalizovanaje u mnogim jezicima sveta, pri ~emu se grade razli~ite vrste opozi-cija: morfolo{ki iskazana nulta ili direktna evidencijalnost (po-svedo~enost) — ostale vrste evidencijalnosti bez morfolo{kihmarkera; morfolo{ki iskazana indirektna evidencijalnost (rapor-tivnost, preiskaznost) — ostale vrste evidencijalnosti bez odre|e-nih formalnih markera; morfolo{ki iskazana posvedo~enost — mor-folo{ki iskazana raportivnost — inferencijalna evidencijalnostbez formalnih markera; morfolo{ki iskazana posvedo~enost — mor-folo{ki iskazana inferencijalnost — neobeleèna raportivnost;morfolo{ki iskazana posvedo~enost — obeleèna inferencijalnost— obeleèna raportivnost. Svaki od tri glavna tipa evidencijalno-sti moè se klasifikovati prema razli~itim kriterijumima. Reci-mo, nulta evidencijalnost se moè analizirati polaze}i od vizualnepercepcije, auditivne ili druge vrste, raportivna — s obzirom narenarativnost, koja podrazumeva nepoznati ili uop{teni izvor in-formacije, ili citatnost, zasnovanu na odre|enom izvoru. Logi~kozakqu~ivawe koje nije podstaknuto vizualnom percepcijom izdvajase unutar inferencijalne evidencijalnosti itd. Nakon analize ra-znolikih morfolo{kih pokazateqa evidencijalnosti u brojnim jezi-cima, Aleksandra Ajhenvald zakqu~uje da se u pojedinim od wih mo-gu morfolo{ki iskazati ~ak ~etiri ili pet potkategorija evidenci-jalnosti, koje je ona uslovno obeleìla slovima alfabeta A, V, S, D— sa po ~etiri podtipa u kategorijama A i V i tri potklase u katego-riji S (AIKHENVALD 2004: 23–66).

Kada su u pitawu gramati~ke kategorije, nau~nici raspravqajuo tome da li se u morfolo{ke pokazateqe evidencijalnosti moguukqu~iti oni oblici koji imaju evidencijalnu ekstenziju (evidentialextensions of non/evidential categories) ili iskqu~ivo oni kojima jefunkcija evidencijalnog markera jedina svrha (primarily evidentialforms) (AIKHENVALD 2004: 38–39). Mnogi insistiraju na tome da jeevidencijalnost samo morfolo{ka kategorija, dok u jezicima u koji-ma nije gramatikalizovana funkcioni{e kao pojmovna. Drugi pak po-laze od toga da je gramatikalizacija pojmovne kategorije mogu}a i bezmorfolo{kog jezgra, tj. posmatraju evidencijalnost kao funkcional-


no-semanti~ku kategoriju bez morfolo{kog jezgra, a wena se su{tinasastoji u lingvisti~kom kodirawu izvora informacije.

U onim slovenskim jezicima gde evidencijalnost nije gramati-kalizovana (svi slovenski jezici, osim bugarskog i makedonskog),gramati~ka zna~ewa nisu u slu`bi preno{ewa lingvisti~kih ~iwe-nica o poreklu informacije koja ~ini osnovu propozicije iskaza.Me|utim, ni u tim jezicima gramati~ke kategorije nisu izolovane odonoga {to se prenosi prete`no leksi~ki, te ~esto dolazi do prekla-pawa gramati~kog zna~ewa sa evidencijalnim obertonovima seman-ti~ke i pragmati~ke prirode. U tom slu~aju kaèmo da gramati~kozna~ewe ima evidencijalnu ekstenziju, tj. moè realizovati i evi-dencijalno zna~ewe, iako mu to nije primarna funkcija.

Dokazuju}i da gramati~ka kategorija evidencijalnosti postojisamo u onim jezicima gde je ona zasnovana na regularnim gramati~-kim oblicima morfolo{kog nivoa, ma koliko se wihovo poreklo mo-è dovesti u vezu sa odgovaraju}im leksi~kim zna~ewem (npr. morfe-me sa zna~ewem renarativa, koje su u mnogim jezicima nastale od gla-gola govorewa), Aleksandra Ajhenvald poredi gramati~ku kategorijuevidencijalnosti sa gramati~kom kategorijom roda. Iako se grama-ti~ka diferencijacija roda dovodi u vezu sa razlikovawem prirod-nog pola, tj. zasnovana je na univerzalnoj pojmovnoj kategoriji, to nezna~i da se gramati~ka kategorija roda realizuje kao takva u svim je-zicima sveta. „‘Evidentialy in English’ has the same status as ‘gender inHungarian’. Of course, sex distinctions can be expressed in Hungarian ifone wants to, but there is no grammatical category of gender. One can in-dicate information source in English if necessary. But this is not gramma-tical evidentiality“ (AIKHENVALD 2004: 148).

U na{em istraìvawu evidencijalnost se posmatra kao funk-cionalno-semanti~ka kategorija koja obuhvata jezi~ka sredstva ra-zli~itog nivoa u funkciji ukazivawa na izvor informacije koja seprenosi. Takvo funkcionalno-semanti~ko poqe nema morfolo{ko je-zgro. Tvorac teorije funkcionalno-semanti~kih poqa A. V. Bondar-ko insistirao je na tome da FSP mora imati morfolo{ko jezgro utom ili drugom jeziku: „Uslovimsà nazávatâ funkcionalâno-seman-ti~eskimi kategoriàmi li{â te kategorii, àdrom kotoráh àvlàetsàili moèt àvlàtâsà (v tom ili inom àzáke) morfologi~eskaà katego-rià“ (BONDARKO 1971: 12). Sa tog aspekta morfolo{ka kategorijaevidencijalnosti ~ini jezgro odgovaraju}e funkcionalno-semanti~-ke kategorije u bugarskom, makedonskom, albanskom, turskom, jermen-skom i brojnim drugim jezicima sveta, dok u jezicima koje razmatra-mo — srpskom i ukrajinskom — moèmo polaziti od funkcional-


no-semanti~kog poqa evidencijalnosti bez morfolo{kog jezgra. Evi-dencijalnost u analiziranim jezicima prete`no se realizuje leksi~-ki — pomo}u odgovaraju}ih uvodnih konstrukcija i re~i, posred-stvom re~i-morfema (veznika i partikula), modalnih glagola, kojiimaju poseban gramati~ki status u svim jezicima, ali i u odre|enimtipovima sintaksi~kih konstrukcija.

Me|utim, zadatak na{eg istraìvawa nije samo u tome da uo~i-mo i opi{emo uvodne re~i i konstrukcije, re~ce i modalne glagole,koji u~estvuju u realizaciji evidencijalnog zna~ewa u srpskom iukrajinskom jeziku, ve} i da istaknemo evidencijalne obertonove gra-mati~kih kategorija u wima, tj. da prikaèmo funkcionalno-seman-ti~ko poqe evidencijalnosti u wegovoj kompleksnosti, {to dosadnije bilo u~iweno kada su u pitawu slovenski jezici sa negramati-kalizovanom evidencijalno{}u. Ekskluzivnost te prirode diktiraredosled izlagawa analize — od gramati~ke periferije ka leksi~komjezgru.

Evidencijalne ekstenzije gramati~kih kategorija u srpskom i ukra-jinskom jeziku pripadaju periferiji poqa evidencijalnosti. Eviden-cijalne obertonove u srpskom i ukrajinskom jeziku poseduju brojne gra-mati~ke kategorije, me|u kojima se posebno izdvajaju slede}e:

— komplementna klauza;— glagolska kategorija vida;— kategorija vremena;— Aktionsart;— nominalizacija;— pasivne konstrukcije;— deiksa i sl.

U daqem tekstu bi}e razmotreno kako svaki od navedenih grama-ti~kih sadràja u~estvuje u preno{ewu lingvisti~kih podataka oporeklu informacije

X.1. Komplementna klauza. Glagoli percepcije kao markeri

nulte i inferencijalne evidencijalnosti

S obzirom na ~iwenicu da se u slu~aju n u l t e evidencijalno-sti prenosi informacija koju govornik neposredno percipira za vre-me trajawa govorne situacije u takvim iskazima logi~na je zastupqe-nost perceptivnih glagola:

(33) Gledam: PRS.IPF kako se deca igraju: PRS.IPFV.

(34) Vidim: PRS.IPF kako Ivan prelazi: PRS.IPF ulicu.


(35) ûjem: PRS.IPF kako neko ulazi: PRS.IPF u stan.

(36) Slu{am: PRS.IPF kako Marta svira: PRS.IPF.

(37) Pada ki{a. — Vidi! Pada ki{a.Gledaj: IMP.IPFV kako pada: PRS.IPF ki{a.

(38) Sviraju truba~i. — ûj! Sviraju truba~i.Slu{aj: IMP.IPFV kako sviraju: PRS.IPF truba~i.

Skre}e na sebe pa`wu ~iwenica da se svaki od ovih glagola uindikativu koristi u nesvr{enom obiku, {to do~arava da procespercepcije traje za vreme govorne situacije. U navedenim primerimasubordinirana klauza pripaja se glagolu percepcije uz pomo} vezni-ka kako, koji, moglo bi se re}i, uz glagole percepcije potvr|uje nultuevidencijalnost na sintaksi~kom nivou. U stru~noj literaturi jeskrenuta pa`wa na ~iwenicu da veznik kako „predstavqa najpogod-nije sintaksi~ko sredstvo za uvo|ewe komplementne re~enice kojomse signalizira apercepcija situacije u svoj dinami~nosti“ (RU@I]

2006 ÇÇ: 178). Me|utim, obele`je dinami~nosti ni na koji na~in nijebilo dovedeno u vezu sa posvedo~eno{}u onoga o ~emu se saop{tava,dok je sposobnost veznika kako da „do~arava, evocira ili slika sta-we odnosno aktivnost predmeta percepcije“ (RU@I] 2006 ÇÇ: 178)upravo zasnovana na nultoj evidencijalnosti. Govorno lice prenosisvoje li~no iskustvo u vezi sa apercepcijom, {to mu pruà mogu}-nost da u takvom „direktnom prenosu“ odslika svaku promenu situa-cije — odatle i poti~e postupnost ili periodi~nost oìvqavawaslike u komplementnoj predikaciji.

U srpskom jeziku glagol percepcije videti moè se koristitiza iskazivawe nulte evidencijalnosti i uz veznik gde17:

(39) Gledam odozgo i vidim gde oblik izbija / Iz ni{tavnosti bezobli~ja

… (Mahmud Dervi{ / prev. T. Boti}, Poqa, LVII, 453, 2008).

(40) … vidim gde voza~ gleda ispred sebe na drum … (polovniautomo-bili.com).

Dvovidski glagoli percepcije videti i ~uti, me|utim, mogu sekoristiti i za izraàvawe drugih vrsta evidencijalnog zna~ewa uko-liko se uz wih u subordinativnoj re~enici upotrebi veznik da. Gla-


17 Glagol ~uti uz veznik gde u zna~ewu ‘kako’ koristi se samo u aoristu, ustilski obeleènim tekstovima:

I ~u Mojsije gde narod pla~e u porodicama svojim, svaki na vratima od {a-tora svog … (Sveto pismo, êtvrta kwiga Mojsijeva, gl. 11, 10).

I ispri~a kako u snu ~u gde ga Jovan vi~e … (radioiskon.org).

gol videti uz veznik da u srpskom jeziku sluì za iskazivawe i n -f e r e n c i j a l n e evidencijalnosti — upu}uje na logi~ko zakqu~i-vawe kao izvor informacije, samim tim gubi svoju perceptivnu pri-rodu i prelazi u tzv. nefaktivne glagole, koji impliciraju sve isti-nosne vrednosti koje propozicija moè imati, osim istinitosti ineistinitosti:

(41) Vidim (= mislim) da si nau~io doma}i. — ‘Zakqu~ujem da sinau~io doma}i zadatak na osnovu rezultata koje pokazuje{.’

(42) Vidim da qudi ovde vole ko{arku (Glas javnosti, 26. 11.2009).

Glagol ~uti uz veznik da koristi se za iskazivawe r a p o r t i v -n e evidencijalnosti:

(43) ûjem (= neko mi je rekao) da si poloìo ispit. — ‘Prenosiminformaciju koju sam ~uo iz drugog izvora.’

(44) ûjem da se karte za moj koncert odli~no prodaju (Svet, 11. 10.2009).

U navedenim primerima (33–43) komplementna klauza i wen ve-znik sluè kao sintaksi~ki pokazateqi razli~itih tipova eviden-cijalnosti. Kako je pokazala Aleksandra Ajhenvad, oslawaju}i se naistraìvawa brojnih lingvista, navedena pojava je rasprostrawena umnogim jezicima sveta (AIKHENVALD 2004: 120–124). Recimo, AdrianBarencen je na primeru ruskog jezika ilustrovao kako izbor veznikauz glagole percepcije i mentalne delatnosti uti~e na evidencijalnustrategiju — ruski veznik kak ukazuje na direktnu percepciju, dokveznik ~to, koji pripada nemarkiranim komplementizatorima, im-plicira da sadràj propozicije predstavqa osnovu inferencije (BA-

RENTSEN 1996: 24). Sli~na je situacija kada je u pitawu izbor kom-plementne klauze uz verba sentiendi i verba cogitandi i u drugim slo-venskim jezicima — ukrajinskom, ~e{kom (POPOVI] 2010), {to do-vodi do zakqu~ka da je re~ o mawe-vi{e univerzalnoj pojavi ne samou slovenskim jezicima ve} i u mnogim drugim.

Aleksandra Ajhenvald je primetila da opredeqewe za najfre-kventnije, a time i neobeleèno vezni~ko sredstvo u slu~aju komple-mentne klauze (u srpskom jeziku to je veznik da, a u ukrajinskom æo)odre|uje izuzimawe perceptivnih obertonova, koji bi trebalo da sejave kada su perceptivni glagoli u pitawu, dok mawe uobi~ajeni kom-plementizatori ili nominalizacije impliciraju perceptivne ober-tonove, tj. ukazuju na nultu evidencijalnost (AIKHENVALD 2004:122–123). Takvom zapaàwu, koje se potvr|uje na gra|i slovenskih je-


zika, moèmo dodati da se u wima kao morfolo{ki pokazateq per-ceptivnih obertonova, a time i nulte evidencijalnosti, javqa pre-zentski oblik unutra{weg predikata, koji je obavezan kada se per-ceptivni glagol koristi u wegovom pravom zna~ewu (45–47):

(45) Slu{am: PRS.IPFV kako pada: PRS.IPFV ki{a.

(46) Slu{ao sam: PRF.IPFV kako pada: PRS.IPFV ki{a.

(47) Slu{a}u: FUT.IPFV kako pada: PRS.IPFV ki{a.

Odsustvo ograni~ewa na vremenski oblik unutra{weg predika-ta uz spoqni predikat — glagol percepcije, koji se javqa prete`no uperfektivnom preteritu ili imperfektivnom prezentu transponova-nom u preterit (istorijskom prezentu), a veoma retko u futuru, i tosamo uz upitni veznik da li18 (odnosno uz veznik ~i u ukrajinskom je-ziku), ukazuje na inferencijalnu evidencijalnost (v. poglavqa IV.1;VIII.1):

(48) ûo sam: PRF.PFV da se Sawa vratila: PRF.PFV.

(49) ûo sam: PRF.PFV da se Sawa vra}a: PRS.IPFV.

(50) ûo sam: PRF.PFV da }e se Sawa vratiti: FUT.I.PFV.

(51) ûjem: PRS.IPFV da se Sawa vratila: PRF.PFV.

(52) ûjem: PRS.IPFV da se Sawa vra}a: PRS.IPFV.

(53) ûjem: PRS.IPFV da }e se Sawa vratiti: FUT.I.PFV.

(54) Vide}u: FUT.I.PFV da li se Sawa vra}a: PRS.IPFV.

(55) Vide}u: FUT.I.PFV da li se Sawa vratila: PRF.PFV.

(56) Vide}u: FUT.I.PFV da li }e se Sawa vratiti: FUT.I.PFV.

U svim navedenim primerima (45–56) evidencijalne ekstenzijekomplementne klauze preklapaju se sa wenim taksisnim funkcijama.

X.1.1. Valentni taksis i evidencijalnost

U konstrukcijama sa glagolima percepcije u funkciji spoqnogpredikata otvara se mogu}nost za uspostavqawe slede}ih korelacijana planu valentnog taksisa i evidencijalnosti:


18 Prema zapaàwu Milke Ivi}, prisustvo upitne konjunkcije uz glagol vi-deti nagla{ava nedostatak svake informacije o istinitosti onoga o ~emu dopunasaop{tava (IVI] 1977: 13), {to potvr|uje na{u tezu o tome da navedeni glagolfunkcioni{e u ovom slu~aju kao pokazateq inferencijalne evidencijalnosti.

1) simultani valentni taksis pri nultoj evidencijalnosti;2) simultani valentni taksis pri inferencijalnoj evidenci-

jalnosti;3) asimultani valentni taksis pri inferencijalnoj evidenci-

jalnosti.

Simultani valentni taksis pri nultoj evidencijalnosti rea-lizuje se u konstrukcijama sa imperfektivnim glagolima kako uspoqnom predikatu (glagol percepcije), tako i u unutra{wem (argu-menat propozicije). U takvim konstrukcijama uobi~ajena je upotrebaveznika kako. Ovaj veznik dopu{ta preme{tawe subjekta unutra{wegpredikata na poloàj objekta spoqnog predikata, {to svedo~i o ~i-wenici da se glagol percepcije upotrebqava u wegovom primarnomzna~ewu, tj. situacija koja se percipira moè se zameniti objektomna koji je usredsre|ena pa`wa posmatra~a. Stoga se u takvim kon-strukcijama koriste glagoli kontrolisane percepcije:

(57) Gledam: PRS.IPFV kako balerina: SUBJ igra: PRS.IPFV =Gledam: PRS.IPFV balerinu: OBJ kako igra: PRS.IPFV.

(58) Slu{am: PRS.IPFV kako Marta: SUBJ svira: PRS.IPFV =Slu{am: PRS.IPFV Martu: OBJ kako svira: PRS.IPFV.

U svakom od navedenih primera uz odgovaraju}e pragmati~kemodulacije iskaza mogu}e je izostaviti glagol percepcije ili ga sta-viti u oblik imperativa, {to ne remeti semanti~ku strukturu iska-za, koja ostaje nepromewena u transformima:

(59) Balerina igra. — Gledaj kako balerina igra. // Gledaj balerinukako igra. // Gledaj! Balerina igra.

(60) Marta svira. — Slu{aj kako Marta svira. // Slu{aj Martu ka-ko svira. // Slu{aj! Marta svira.

Kao {to je ve} bilo ranije napomenuto, u srpskom jeziku glagolpercepcije videti moè se koristiti za iskazivawe nulte evidenci-jalnosti pri simultanom taksisu i uz veznik gde:

(61) Gledam: PRS.IPFV odozgo i vidim: PRS.IPFV gde oblik izbija:PRS.IPFV / Iz ni{tavnosti bezobli~ja … (Mahmud Dervi{ / prev. T.Boti}, Polja, LIII, 453, 2008).

(62) Vidim: PRS.IPFV gde voza~ gleda: PRS.IPFV ispred sebe nadrum … (polovniautomobili.com).

Kako prime}uje Vladislava Ruì}, u takvim slu~ajevima „mogu-}a je zamena veznika kako veznikom dok kao sintaksi~kim sredstvomza potencirawe istovremenosti dveju aktivnosti, kao u primeru: Gle-


da qude kako // dok prolaze ulicom. I kad je u pitawu dvovidski gla-gol videti, postoji mogu}nost takve supstitucije: Vidio ih je kakodolaze preko nogostupa kroz {qivik (M. S. MM, 5), s tim {to ovdemora do}i i do usagla{avawa glagolskog vremena (… dok su dolazi-li)“ (RU@I] 2006 ÇÇ: 180). Navedeno zapaàwe potvr|uje na{ zakqu-~ak o realizaciji simultanog taksisa u konstrukcijama s veznikomkako (re|e gde) posle glagola percepcije, koje ocewujemo kao izraznulte evidencijalnosti.

Simultani valentni taksis pri inferencijalnoj evidencijal-nosti re|e se realizuje u srpskom jeziku. Navedeni odnos taksisnihi evidencijalnih zna~ewa zastupqen je u konstrukcijama sa glagoli-ma percepcije ~ije je zna~ewe modifikovano u pravcu mentalnih ope-racija. U takvim konstrukcijama nije mogu}e upotrebiti glagole kon-trolisane percepcije poput: slu{ati, gledati, posmatrati i sl.,ve} samo one glagole ~ija semantika implicira percepciju pri kojojdoga|aji dospevaju u posmatra~evo perceptivno poqe nezavisno od we-gove voqe. Kao i u slu~aju simultanog valentnog taksisa pri nultojevidencijalnosti, pri inferencijalnoj evidencijalnosti u simulta-nim taksisnim konstrukcijama predikati — spoqni i unutra{wi —ozna~eni su imperfektivnim glagolima. Funkciju ukazivawa na in-ferencijalnu evidencijalnost preuzima na sebe veznik da, koji nijemogu}e zameniti veznikom kako bez promene semantike iskaza:

(63) Vidim: PRS.IPFV da ~eka{: PRS.IPFV autobus.

Iskaz (66) mogu} je u situaciji kada govornik slu~ajno sretne po-znanika na autobuskoj stanici. Govornik ne zna ta~no da wegov sago-vornik ~eka autobus, ali to zakqu~uje polaze}i od op{teg predznawa— na stanici se obi~no ~eka autobus, wegov poznanik redovno putujeautobusom na posao i sl. U takvoj situaciji nije primereno re}i:

(64) Vidim: PRS.IPFV kako ~eka{: PRS.IPFV autobus.

Primer (64) podrazumeva da govorno lice ve} neko vreme posma-tra svog sagovornika, {to nije slu~aj u iskazu sa realizovanom infe-rencijalnom evidencijalno{}u.

Asimultani valentni taksis pri inferencijalnoj evidencijal-nosti dolazi do izraàja kada glagoli percepcije ozna~avaju mental-nu operaciju ili renarativ, npr. videti ‘ste}i utisak’, ~uti ‘sazna-ti od nekoga’, osetiti ‘zakqu~iti’ i sl. Uz takve predikate dosled-no se koristi veznik da u komplementnoj klauzi, a subjekat klauze nemoè se izmestiti na poziciju objekta upravnog predikata:


(65) Vidim: PRS.IPFV da je Jelena: SUBJ vredno u~ila: PRF.IPFV.*Vidim: PRS.IPFV Jelenu: OBJ da je vredno u~ila: PRF.IPFV.

(66) ûjem: PRS.IPFV da }e se kom{ija: SUBJ odseliti: FUT.I.IPFV.*ûjem: PRS.IPFV kom{iju: OBJ da }e se odseliti: FUT.I.PFV.

X.1.2. Komplementna klauza i revelativna evidencijalnost

U primere inferencijalne evidencijalnosti u srpskom jezikuubrajamo i konstrukcije sa dvovidskim glagolima percepcije i ve-znikom kako ukoliko se u takvim iskazima prepri~avaju otkrovewa,snovi ili informacija sli~nog porekla:

(67) Majilov~anka koja prori~e budu}nost gledanjem u pasulj i zrna ka-fe ispri~ala je policiji da je „videla“: PRF kako su Marina A. i dvojicamu{karaca odveli: PRF.PFV \or|a A. (13) u {ume u ataru sela (Kurir,07. 08. 2010).

Veznik kako kao komplementizator uz glagole percepcije u srp-skom jeziku upu}uje na nultu evidencijalnost. Me|utim, wegova upo-treba u primeru (67) druk~ije je prirode i zahteva dodatni komentar.Kao {to je bilo ranije napomenuto, razlika u iskazivau nulte i in-ferencijalne evidencijalnosti izme|u ostalog potvr|uje se ~iweni-com da iskazi sa nultom evidencijalno{}u ne mogu sadràti modal-ne evaluatore (v. IX.3). U primeru (67) tako|e nije mogu}a upotrebamodalnog evaluatora:

(68) *Majilov~anka koja prori~e budu}nost gledawem u pasuq i zr-na kafe ispri~ala je policiji da je „videla“ kako su po svemu su-

de}i/o~igledno/izgleda, Marina A. i dvojica mu{karaca odveli\or|a A. (13) u {ume u ataru sela.

Ipak, bez obzira na ~iwenicu {to navedeni test (68) pokazujeda je posredi iskaz u kom se referi{e o neposrednoj percepciji, miznamo da je re~ o inferencijalnoj evidencijalnosti, jer iz sadràjaiskaza sledi da je vra~ara do{la do zakqu~ka o tome da se zlo~in zai-sta desio prema odre|enim simptomima — rasporedu zrna pasuqaili obliku taloga od kafe. Glagol percepcije u navedenom primerunapisan je pod navodnicima, {to potvr|uje da je on upotrebqen uprenesenom, imperceptivnom smislu, mada takvo ogra|ivawe nije oba-vezno kada je u pitawu iskaz te vrste.

Takav slu~aj evidencijalnosti (67) Roman Jakobson je uvrstio urevelativnu evidencijalnost (revelative evidence), pod kojom je podra-zumevao informaciju koja se crpe iz snova ili otkrovewa (JAKOBSON

1971: 135). Prisustvo veznika kako u citiranom primeru ukazuje na


~iwenicu da govorno lice zasniva svoj iskaz na perceptivnom izvo-ru otkrovewa — tzv. „javqawu“. Iako iz iskaza nedvosmisleno prois-ti~e da je re~ o inferencijalnoj evidencijalnosti, ostaje nerazja-{weno da li se „javqawe“ desilo pre doga|aja koji ~ini osnovu vizi-je, istovremeno s wim ili posle wega. Sve tri varijante su mogu}e.Navedeno zapaàwe upu}uje na pretpostavku da je u iskazima zasnova-nim na otkrovewima nemogu}e odrediti hronolo{ki odnos izme|udoga|aja, osim u slu~aju kada postoje dodatni temporalni orijentiriu funkciji specifikatora taksisnog odnosa.

Kao naju~estaliji marker revelativne evidencijalnosti u srp-skom jeziku, javqa se glagol sawati, koji uvodi komplementnu klau-zu sa veznikom da ili kako. Ako se uz glagol sawati u funkciji kom-plementizatora javqa veznik kako, doga|aj se prikazuje sa pozicijeposmatra~a neposredno sme{tenog u san koji se prepri~ava. Obi~nose takva perspektiva bira kada je san tek „odgledan“ i govornik senalazi pod sna`nim uticajem doìvqenog:

(69) Ja sam sawala kako se gledam u odledalo i bila sam sebi ~ud-na, nisam bila lepa, kad odjednom vidim da mi nema dvojke s desnestrane, ja sam se prepala, kao gde mi je zub, nije me bolelo, pa slu-~ajno sam ga na{la u ustima i htela da ga vratim na mesto odakle jeispao kad odjednom po~ela da te~e krv sa tog mesta a zub je bio na-pola slomqen … (www.sanovnik.rs).

Kada se u klauzi koristi veznik da, govorno lice se izme{ta izsna u realnost i govori o vi|enom kao o celovitom doga|aju koji ne-ma unutra{wu ekstenziju, ne proteè se, nisu mu odre|eni okviri,ve} se on konstatuje kao ~iwenica. Takvo prepri~avawe snova jeuobi~ajeno kada govorno lice izlaè san sa distance, analizira ga,pribegava sekundarnoj mentalnoj obradi primarnog iskustva:

(70) Sawala sam da mi fali cela gorwa vilica, a u stvari imam sa-mo jedan kutwak desni, ba{ me brine ovaj san, jer sawati zube nijedobro, znam iz iskustva (www.sanovnik.rs).

U primeru (70) podvu~en je komentar koji ilustruje da je sadr-àj sna ne samo prepri~an ve} i podvrgnut jednoj naknadnoj analizisa pozicije spoqnog posmatra~a doga|aja.

Kao drugi rasprostraweni pokazateq revelativne evidencijal-nosti u srpskom jeziku funkcioni{e glagol javqati se, koji uvodikomplementnu klauzu sa veznikom da ili kako. Izbor komplementiza-tora je uzrokovan istim faktorima kao i u slu~aju glagola sawati,tj. razli~itim poloàjem posmatra~a u odnosu na doga|aj koji ~inisadràj propozicije (71). Uz glagol javqati se uobi~ajene su pred-


metne imenice ili nominalizacije. Kako je ve} bilo ranije napome-nuto, u zna~ewu glagola javqati se ~esto se koristi glagol vizualnepercepcije videti uz komplementnu klauzu sa veznikom kako (72),me|utim, u revelativnim iskazima sa glagolima percepcije mewa seperspektiva posmatrawa doga|aja, koji se opisuje sa pozicije posma-tra~a, dok semanti~ka struktura glagola javqati se aktualizije samdoga|aj:

(71) Javqa mi se da }e{ se udati (iz TV emisije).

(72) Javqa mi se slika sre}nog jutra jednog … Tamo videh kako /Zalaze sva bi}a, i propast ih nosi … (Vladislav Petkovi} Dis, Ju-tarwa idila).

U ukrajinskom jeziku glagoli koji su zaduèni za realizacijurevelativne evidencijalnosti funkcioni{u iskqu~ivo u pasivnimkonstrukcijama, {to }e naknadno biti razmotreno u poglavqu Evi-dencijalne ekstenzije pasivnih konstrukcija.

X.1.3. Glagoli izgledati i ~initi se kao markeri

inferencijalne evidencijalnosti

U funkciji markera inferencijalne evidencijalnosti u srpskomjeziku umesto glagola videti moè se upotrebiti drugi glagol per-ceptivnog porekla koji funkcioni{e kao nefaktivni — izgledati:

(73) Izgleda mi da si nau~io lekciju.

U tom slu~aju upotreba glagola videti i izgledati moè se se-manti~ki obrazloìti putem slede}e parafraze: ‘îwenice kojimaraspolaèm navode me na zakqu~ak da se situacija S odigrala’.

Pi{u}i o modalnoj upotrebi nefaktivnih glagola u srpskom je-ziku, Ivana Trbojevi} (2004: 168) izjedna~uje u semanti~koj ravniglagole izgledati i ~initi se, ubrajaju}i ih u evidencijalne. Tako-|e, dodaje da se u zavisnosti od toga da li se ovi glagoli koriste sadativom li~ne zamenice prvog lica subjektivizuje ili objektivizujedistanca od istinitosti propozicije (TRBOJEVI] 2004: 168). Po na-{em mi{qewu, glagoli ~initi se i izgledati spadaju u razli~itetipove evidencijalnih sredstava. A isti glagoli sa li~nom zameni-com u dativu predstavqaju ~ak razli~ite lekseme u odnosu na isteglagole bez zamenica19. Uporedi}emo primere:


19 Do sli~nog zakqu~ka do{li su i drugi istraìva~i na materijalu ruskog ipoqskog jezika: kaètsà naspram mne kaètsà u ruskom jeziku (BULÁGINA, [ME-

(74) îni mi se da su mahnuli i {ofer i kondukterka (www.mo-

zgopol) (Primetio sam to u jednom trenutku).

(75) Ona, ~ini se, nije se ni udavala (Razg.) (Neko mi je to rekao, nese}am se ko).

(76) Izgleda mi da je uzorak malo „ukrivqen“ (Politika, 25. 11.2009) (Zakqu~ujem na osnovu onoga {to vidim).

(77) Neko je, izgleda, opet provalio u prodavnicu (Razg.) (Kom{i-nica mi je rekla).

Pore|ewe navedenih primera pokazuje da upotreba zamenice uzglagole ~initi se i izgledati samo na prvi pogled ukazuje na epi-stemi~ku modalnost, tj. da je u pitawu procena verovatno}e situaci-je, ali dativ li~ne zamenice prvenstveno upu}uje na ~iwenicu da go-vorno lice saop{tava informaciju za koju je ono jedini izvor. Uovoj upotrebi navedene markere u srpskom jeziku mogu zameniti evi-dencijale primetio sam da; zakqu~io sam; po meni/po mom mi{qewu:

(78) îni mi se da se Marta nije obradovala poklonu. — Prime-

tio sam da se Marta nije obradovala poklonu. Po meni/po mom

mi{qewu Marta se nije obradovala poklonu.

(79) Izgleda mi da se Ivan naqutio. — Zakqu~io sam da se Ivannaqutio. Po meni/po mom mi{qewu Ivan se naqutio.

Glagoli ~initi se i izgledati uz dativ li~ne zamenice upu}u-ju na put kojim se stiglo do informacije — na osnovu simptoma situ-acije S’ zakqu~uje se da se situacija S dogodila. Dakle, modalnimarkeri vr{e funkciju pokazateqa inferencijalne evidencijalno-sti ukoliko upu}uju na izvor informacije, a ne na procenu weneistinitosti.

Odsustvo dativa li~ne zamenice ~ini glagole ~initi se i iz-gledati podesnim za preno{ewe informacije iz drugog izvora. Uovom slu~aju isti glagoli nastupaju kao markeri raportivne eviden-cijalnosti. Za wih je tipi~na parenteti~ka upotreba. U primerima(75) i (77) glagoli ~initi se i izgledati ne funkcioni{u kao mo-dalni, jer ne odslikavaju odnos govornog lica prema istinitostipropozicije, ve} isti~u da je izvor informacije drugi iskaz.

Razlika izme|u glagola ~initi se i izgledati uz dativ li~nezamenice, tj. u funkciji inferencijalnih evidencijala, po na{emmi{qewu, moè se objasniti pomo}u faktora posmatra~a koji se u


LEV 1997: 300) ili u poqskom — wydaje sie (zdaje sie) naspram wydaje mi sie (zdaje mi

sie) (DANIELEWICZOWA 2002).

slu~aju glagola ~initi se poistove}uje sa govornim licem (domini-ra percepcija), a u slu~aju glagola izgledati sme{ta unutar situa-cije koja se posmatra, te se weni simptomi objektivizuju i navode nazakqu~ivawe putem dedukcije, up.:

(80) — îni mi se da pada ki{a.(*Izgleda mi da pada ki{a).— Otkud zna{?— Vidim kapi na staklu.

(81) — Izgleda mi da je ova predstava odli~na.(*îni mi se da je ova predstava odli~na).— Za{to tako misli{?— Rediteq je odli~an.

X.1.4. Markeri nulte i inferencijalne evidencijalnosti


Zakqu~ak do kog smo do{li na materijalu srpskog jezika u pret-hodnim odeqcima potvr|uje i uporedna analiza sa analognim glago-lima u ukrajinskom jeziku. Ukrajinski glagoli percepcije ba~iti i~uti tako|e se mogu koristiti kao pokazateqi nulte evidencijalno-sti uz veznik àk:

(82) À ba~u: PRS.IPFV, àk letitâ: PRS.IPFV vi{neviè cvšt.‘Vidim kako leti vi{win cvet.’

(83) À ~uä: PRS.IPFV, àk vono dihaó: PRS.IPFV, zšthaó: PRS.IPFV,àk nespokšèno kalataó: PRS.IPFV èogo serce š b’ótâsà: PRS.IPFV

ìv~ik (Mihaèlo Kocäbinsâkiè, Cvšt àblunš).‘ûjem kako ono di{e, uzdi{e, kako nemirno kuca wegovo srce ipulsira bilo.’

Uz veznik æo, koji spada u neobeleène komplementizatore sa{irokom sferom upotrebe, ukrajinski glagol ba~iti koristi se kaopokazateq inferencijalne evidencijalnosti:

(84) À ba~u: PRS.IPFV, æo vi vè vmšóte: PRS.IPFV restavruvatipam’àtki takogo ršvnà (Æodenniè Lâvšv, 01. 08. 2005).‘Vidim (= mislim) da ste u stawu da obnavqate takve spomenike.’

Ukrajinski glagol ~uti uz veznik æo sluì kao marker rapor-tivne evidencijalnosti. Takva upotreba navedenog glagola ukida ogra-ni~ewe upotrebe imperfektivnog prezenta u unutra{wem predikatu:

(85) Teper à ~uä: PRS.IPFV, æo všn paralelâno zligavsà: PRF.PFV

šz BÄTom (Pravda, 18. 09. 2009).


‘Sada ~ujem (pri~a se) da se on paralelno span|ao sa Blokom JulijeTimo{enko.’

U ukrajinskom jeziku postoji i glagol ~uti u zna~ewu ‘ose}a-ti’, koji se tako|e koristi kao marker razli~itih tipova evidenci-jalnosti, u zavisnosti od izbora veznika:

(86) À ~uä: PRS.IPFV, àk merznutâ: PRS.IPFV ruki.‘Ose}am kako mi se ruke smrzavaju’ — nulti stepen evidencijalno-sti.

(87) ûä: PRS.IPFV, æo merznutâ: PRS.IPFV ruki.‘Ose}am da mi se ruke smrzavaju’ (svi simptomi su tu) — inferen-cijalna evidencijalnost.

U slu~aju inferencijalne evidencijalnosti mogu}a je zamenaglagola ~uti pasivnim glagolskim oblikom zdaótâsà uz dativ su-bjekta stawa:

(88) ûä: PRS.IPFV, æo è sama à pilom pripadaä: PRS.IPFV =Menš zdaótâsà, æo è sama à pilom pripadaä: PRS.IPFV.‘Ose}am da me prekriva pra{ina = îni mi se da me prekriva pra-{ina.’

X.2. Glagolski vid i wegove evidencijalne ekstenzije

u srpskom i ukrajinskom jeziku

Distinkcija izme|u razli~itih tipova evidencijalnosti naosnovu izbora komplementne klauze rasprostrawena je ne samo u slo-venskim ve} i u drugim jezicima. Recimo, u engleskom jeziku komple-ment sa neobeleènim veznikom that uz glagole percepcije u slu`bispoqnog predikata ukazuje na neposvedo~enost, dok tzv. -ing-komple-ment ukazuje na li~nu doìvqenost doga|aja o kojem se saop{tava(DIXON 1995: 185). Prema mi{qewu istraìva~a that-komplementupu}uje na doga|aj kao celinu bez omogu}avawa uvida u wegovu unu-tra{wu strukturu, kao i vreme wegovog trajawa, dok -ing-komplementusmerava ka doga|aju, kao ne~em {to se proteè u vremenu, i impli-cira da je govorno lice neposredno percipiralo doga|aj:

(89) I heard that France beat Brazil.‘ûo sam da je Francuska pobedila Brazil.’

(90) I heard France beating Brazil.‘Slu{ao sam kako Francuska pobe|uje Brazil.’

Prvi od navedenih primera (89) ukazuje na ~iwenicu da jeFrancuska pobedila Brazil, dok drugi iskaz implicira da je govor-no lice slu{alo prenos utakmice i zna sve pojedinosti tog sport-


skog doga|aja (AIKHENVALD 2004: 121). Prime}ujemo da se u srpskomprevodu primera sa -ing-komplementom (90) javqa imperfektivniglagolski oblik, koji, kao {to je bilo napomenuto, potvr|uje i aspek-tualno nultu evidencijalnost. U vezi s tim postavqa se pitawe: imali glagolski vid i druge evidencijalne ekstenzije u srpskom i ukra-jinskom jeziku?

Uporedi}emo primere iz srpskog i ukrajinskog jezika sa glago-lima percepcije i veznicima kako i da, odnosno æo i àk, posebno is-ti~u}i vidsko-vremenske korelacije upravnog predikata i predikataklauze:

1) upravni predikat — PRS.IPFV kako/àk predikat klauze —PRS.IPFV

(91) Deca u zoolo{kom vrtu posmatraju: PRS.IPFV kako radnikhrani: PRS.IPFV divqe ìvotiwe.

(92) (ukr.) V zooparku dšti sposteršgaätâ: PRS.IPFV, àk pracšvnikgoduó: PRS.IPFV hiàkšv.

2) upravni predikat — PRF.IPFV kako/àk predikat klauze —PRS.IPFV

(93) Deca su u zoolo{kom vrtu posmatrala: PRF.IPFV kako radnikhrani: PRS.IPFV divqe ìvotiwe.

(94) (ukr.) V zooparku dšti sposteršgali: PRF.IPFV, àk pracšvnikgoduó: PRS.IPFV hiàkšv.

3) upravni predikat — FUT.IPFV kako/àk predikat klauze —PRS.IPFV

(95) Deca }e u zoolo{kom vrtu posmatrati: FUT.I.IPFV kako rad-nik hrani: PRS.IPFV divqe ìvotiwe.

(96) (ukr.) V zooparku dšti budutâ sposteršgati: FUT.IPFV, àk

pracšvnik goduó: PRS.IPFV hiàkšv.

Zamena imperfektivnog glagola u spoqnom predikatu perfek-tivnim vodi pomerawu modalnog plana re~enice — veznik da, ukr.æo uz perfektivni glagol implicira da situacija koju ozna~ava pre-dikat klauze ranije nije bila poznata subjektu iskaza, tj. sadrì iadmirativnu ekstenziju (97–98):

4) upravni predikat — PRF.PFV da/æo predikat klauze —PRS.IPFV

(97) Deca su u zoolo{kom vrtu videla: PRF.PFV da radnik hrani:

PRS.IPFV divqe ìvotiwe mesom.


(98) (ukr.) V zooparku dšti poba~ili: PRF.PFV, æo pracšvnik goduó:PRS.IPFV hiàkšv m’àsom.

Ukoliko u funkciji komplementizatora uz upravni predikatozna~en perfektivnim glagolom percepcije stoji vezni~ka re~ kako,ukr. àk, u pitawu je adverb koji odgovara na pitawe „na koji na~in?“,(99–100):

5) upravni predikat — PRF.PFV kako/àk predikat klauze —PRS.IPFV

(99) Deca su u zoolo{kom vrtu videla: PRF.PFV kako (na koji na-

~in) radnik hrani: PRS.IPFV divqe ìvotiwe mesom.

(100) (ukr.) V zooparku dšti poba~ili: PRF.PFV, àk (àkim ~inom)

pracšvnik goduó: PRS.IPFV hiàkšv m’àsom.

U srpskom jeziku subjekat klauze se moè premestiti na pozi-ciju objekta upravnog predikata, iza kojeg moè slediti samo veznikkako. Mogu}nost takve transformacije sluì kao pokazateq simul-tanog taksisa, tj. situacije o kojima referi{u spoqni i unutra{wipredikat u potpunosti se podudaraju:

6) (samo srp.) upravni predikat — PRF OBJ ‰¡SUBJŠ KAKO

predikat klauze — PRS.IPFV

(101) Deca su u zoolo{kom vrtu videla: PRF radnika OBJ ‰¡SUBJŠ

kako hrani: PRS.IPFV divqe ìvotiwe mesom.

U ukrajinskom jeziku uz objekat upravnog predikata koji je pre-me{ten sa pozicije subjekta unutra{weg predikata obavezna je rela-tivna klauza. U tom slu~aju vezni~ka re~ æo nastupa kao formalnipokazateq relativne klauze, a veznik àk vremenske (102–103):

7) (samo ukr.) upravni predikat — PRF.IPFV OBJ ‰¡SUBJŠ, ÆO

predikat relativne klauze — PRS.IPFV

(102) (ukr.) V zooparku dšti ba~ili: PRF.IPFV pracšvnika OBJ‰¡SUBJŠ, æo goduó: PRS.IPFV hiàkšv m’àsom.‘Deca su u zoolo{kom vrtu videla radnika koji hrani divqe ìvo-tiwe mesom.’

Veznik àk (‘kada’) u konstrukciji sa objektom koji je preme{tenu upravnu re~enicu sa pozicije subjekta vremenske klauze mogu} jesamo uz zameni~ki korelat objekta u klauzi. Takve konstrukcije rea-lizuju taksis potpune simultanosti i zahtevaju paralelizam vidsko--vremenskih oblika spoqnog i unutra{weg predikata:


(103) (ukr.) V zooparku dšti ba~ili: PRF.IPFV pracšvnika OBJ‰¡SUBJŠ, àk toè: SUBJ goduvav: PRF.IPFV hiàkšv m’àsom.‘Deca su videla u zoolo{kom vrtu radnika dok je hranio divqe ì-votiwe mesom.’

Nakon izvr{ene analize primera (91–103) moèmo zakqu~itislede}e:

1) U konstrukcijama simultanog taksisa javqa se komplementi-zator kako, odnosno àk u ukrajinskom jeziku, koji na sintaksi~komnivou potvr|uje nultu evidencijalnost uz spoqne predikate ozna~e-ne imperfektivnim glagolima percepcije.

2) Pri nultoj evidencijalnosti, u slu`bi spoqnog predikata uoba jezika javqaju se iskqu~ivo imperfektivni glagoli, {to potvr-|uje ~iwenicu da proces percepcije o kojoj se referi{e traje doktraje situacija ozna~ena predikatom klauze.

3) Uvo|ewe perfektivnog glagola u funkciji upravnog predika-ta zahteva neobeleèni komplementizator — u srpskom jeziku da, uukrajinskom æo. Takav tip konstrukcije ukazuje na inferencijalnuevidencijalnost, ali istovremeno sadrì i admirativne obertonove.

4) Ukoliko iza perfektivnog glagola u spoqnom predikatu sle-di vezni~ka re~ kako/àk, ona vr{i sintaksi~ku funkciju odredbe iodgovara na pitawe „na koji na~in?“.

5) Pri simultanom taksisu, subjekat unutra{weg predikata mo-è se izmestiti na poloàj objekta predikata upravne re~enice, izakoje u srpskom jeziku sledi relativna klauza sa vezni~kom re~i kako,dok se u ukrajinskom jeziku javqa relativna klauza sa vezni~kom re-~i æo. Veznik àk u navedenom tipu konstrukcija u ukrajinskom jezi-ku uvodi vremensku klauzu, koja obavezno sadrì korelativnu zame-ni~ku re~. U posledwem slu~aju obavezan je paralelizam vidsko-vre-menskih oblika oba predikata.

6) Kada se u spoqnom i unutra{wem predikatu imperfektivniglagoli, re~ je o simultanom taksisu. Ako se u spoqnom predikatujavqa glagol SV, mogu} je asimultani taksis uz inferencijalne i ad-mirativne obertonove.

7) U konstrukcijama inferencijalne evidencijalnosti nemogu-}e je izmestiti subjekat unutra{weg predikata na poziciju objektaspoqnog predikata.


X.3. Glagolska kategorija vremena i evidencijalnost

u srpskom jeziku

U gramati~kim opisima srpskog jezika imperfekat, aorist, kaoi pluskvamperfekat sa kopulativnim glagolom u imperfektu, marki-raju se kao vremena koja imaju evidencijalne ekstenzije, tj. prenoseinformaciju o tzv. posvedo~enim radwama kojima je govornik (odno-sno sagovornik) neposredno prisustvovao ili ih je na neki na~in do-ìveo (STEVANOVI] 1974: 659, 667; TANASI] 2005: 424, 430). Timpovodom Mihailo Stevanovi} zapaà: „Imperfektom se, kao i aori-stom, ozna~avaju uglavnom radwe koje su doìvqene, opet stvarnoili u ma{ti doìvqene. I navedeni primeri nam to jasno potvr|uju.To potvr|uju i skoro svi oblici imperfekta gde se s wima u kwièv-nom i eventualno, razgovornom jeziku sre}emo“ (STEVANOVI] 1974:659). Dakle, aorist i imperfekat u srpskom jeziku ~esto ukazuju nadoìvqenu radwu, {to potvr|uju brojni primeri u Sintaksi ovogautora (STEVANOVI] 1974: 648–650; 659; 667):

(104) Mi, evo, pobegosmo: AOR u tursku zemqu, ali kuda }ete vi be-àti … (Ivo Andri}, Na Drini }uprija).

(105) Pado{e: AOR vam novine druè! (Mihailo Stevanovi} 1974,647).

U posledwem primeru upotrebqen je aorist za ozna~avawe rad-we kojoj je govorno lice bilo svedok neposredno pred sam ~in saop-{tewa o woj, dakle, za iskazivawe nulte evidencijalnosti. U takvojfunkciji u srpskom jeziku ~esto se javqa i krwi perfekat, u vezi sakojim Mihailo Stevanovi} prime}uje da se koristi „i u jeziku sva-kodnevne komunikacije, u obave{tewima o ne~emu, {to je bilo pretrenutka saop{tavawa: Do{li svatovi, Ja pokosio livadu, Do{li ne-ki iz odbora da te traè! itd., gde se krwim perfektima: do{li,pokosio i sl. iznosi gotovost onoga {to se tim oblicima kazuje uvreme kada se to iznosi, konstatuje, dakle, u … pro{losti sada{wegtrenutka“ (STEVANOVI] 1974: 623). Ono {to ovaj autor vidi kao „po-sebno uìvqavawe u ono {to se iznosi, tj. ekspresivnost“ krwegperfekta, po na{em mi{qewu, predstavqa pokazateq nulte eviden-cijalnosti, koja se iskazuje pomo}u navedenog vremenskog oblika, jerse moè re}i na oba na~ina:

(106) Stigli: PRF.PFV gosti (Razg.).


(107) Stigli: PRF.PFV su: COP gosti (Razg.).

Prvi iskaz (106) ukazuje na nultu evidencijalnost — konstatovawe~iwenice koja se neposredno posmatra, dok drugi iskaz (107) dopu-{ta inferencijalnu evidencijalnost — logi~ko zakqu~ivawe, pola-ze}i od raspoloìvih simptoma koji se posmatraju, zatim obra|uju ianaliziraju, te vode zakqu~ku. Drugi iskaz dopu{ta prisustvo epi-stemi~kih markera (izleda, po svemu sude}i i sl.), dok takvi markerinisu poèqni u iskazima sa krwim perfektom:

(108) *Izgleda, stigli gosti.

Evidencijalne ekstenzije krweg perfekta u srpskom jeziku mogupotvrditi i primeri u kojima se tim oblikom ukazuje na to ko je sa-stavio, napisao, preveo, uradio neki deo kwige i sl. (TANASI] 2005:397).

Relativno upotrebqen aorist tako|e moè imati evidencijalneekstenzije (109–110), kao i imperfekat (111–112):

(109) U ti{ini ~u: AOR ~vrste korake preko dvori{ta, nasloni:AOR se na {tap i podiè: AOR te{ku glavu (Mihailo Stevanovi}1974, 648/ Mihailo Lali}, Svadba).

(110) [to bi: AOR, slugo, u poqu Kosovu (Mihailo Stevanovi}1974, 649/ Narodna pesma).

(111) [to zbora{e: AOR Hamza i Nik{i}i? [}a{e: IPRF li immila vjera biti? (Petar P. Wego{, Gorski vijenac).

(112) Jeste li bili kod wega? Kako bje{e: IPRF, {ta ra|a{e: IPRF?(Mihailo Stevanovi} 1974, 659).

Isti~u}i semu doìvqenosti kada je indikativni i relativniaorist u pitawu, Mihailo Stevanovi} istovremeno napomiwe da setaj oblik moè upotrebqavati i za ozna~avawe radwi „koje nisu ni uma{ti doìvqene“ (STEVANOVI] 1974: 650), {to svedo~i o ~iweni-ci da evidencijalna ekstenzija, iako je prisutna u semanti~koj struk-turi srpskog aorista, nije obavezna, tj. opozicija posvedo~enost —renarativnost, za razliku od bugarskog i makedonskog jezika, nemasvoje morfolo{ke pokazateqe u srpskom jeziku.

Raspravqaju}i o razlici izme|u pluskvamperfekta I i pluskvam-perfekta II, Mihailo Stevanovi} prime}uje: „Ta je razlika ‰izme|upluskvamperfekta s pomo}nim glagolom u imperfektu i perfektu —Q. P.Š, svakako u ne~emu drugom, bar za one koji imaju dovoqno ose-}awa za semanti~ko-sintaksi~ku i stilsku vrednost imperfekta, anaime u upotrebi ovoga oblika u funkciji pomo}nog glagola u plu-


skvamperfektu radi isticawa li~ne doìvqenosti stawa iznetog gla-golskim pridevom ozna~ene radwe. Ako pesnik fizi~ki nije doìveoono {to iznosi u stihovima: Bje{e oblak sunce uhvatio, bje{e tamagoru pritisnula, pred oltarom plaka{e kan|elo … on je to svakakodoìveo u svojoj ma{ti … A i u ostalim primerima s oblikom im-perfekta u pluskvamperfektu mi svugde ose}amo doìvqenost, kojanikako ne mora biti iskqu~ena ni u slu~ajevima s upotrebom oblikaperfekta u funkciji pomo}nog glagola“ (STEVANOVI] 1974: 667).Postoji tako|e mi{qewe da se doìvqenost radwe moè iskazati ipluskvamperfektom I, iako se istraìva~i posebno ne zadràvaju naargumentaciji takve pretpostavke, ve} je samo konstatuju (TANASI]

2005: 416).

Iz navedenog sledi da, iako se aorist, imperfekat, pluskvam-perfekat i krwi perfekat u srpskom jeziku koriste za ozna~avawedoìvqene radwe, to zna~ewe nije regularno i moè se izraziti idrugim oblicima.

Odgovaraju}i na pitawe da li srpski (odnosno srpskohrvatski)jezik i danas ~uva, sli~no bugarskom i makedonskom, indikativ i na-rativ, odnosno testimonalni i renarativni indikativ, Hans Mikel-sen zapaà: „U jugozapadnim delovima onih podru~ja ~iji govori ~i-ne osnov standardnog jezika, postoji razlika u upotrebi preterital-nih oblika, tj. razlika izme|u doìvqenog i prepri~anog. Ovde jere~ o privativnoj opoziciji, jer renarativni oblici, tj. preterit(tzv. „perfekat“) i pluskvamperefekat II, uvek mogu zamewivati te-stimonalne oblike, tj. AOR, IPF i pluskvamperfekat I. Testimo-nalni oblici, me|utim, ne mogu zamewivati renarativne oblike kadse ovi posledwi upotrebqavaju za radwe o kojima se zna po ~uvewu. Ucentralnim podru~jima koja obuhvataju i velegrade, kao npr. Beo-grad, data modalna opozicija, sude}i po opisima nije prisutna“ (MIK-

KELSEN 1985: 72).

Navedenom moèmo samo dodati da se i u centralnim podru~ji-ma aktivno koristi aorist u funkciji realizacije nulte evidenci-jalnosti kada govorno lice prenosi informaciju u vezi sa onim {tose upravo desilo („pro{lost sada{weg trenutka“). Recimo, u situa-ciji kada govornik konstatuje ~iwenicu koja se upravo desila predwegovim o~ima i iznenadila ga (admirativna ekstenzija):

(113) Pade: AOR drvo.(114) Izvre|a: AOR ~oveka ni krivog ni du`nog.(115) Gurnu: AOR me i ni{ta.


U navedenim primerima (113–115) zamena aorista perfektomnije mogu}a, jer se time gubi sema odsustva vremenske distance izme-|u radwe i saop{tewa o woj.

Dakle, aorist, delimi~no krwi perfekat, imperfekat i plu-skvamperfekat I u srpskom jeziku jesu vremena koja su obeleèna uodnosu na perfekat, koji nema evidencijalnu ekstenziju posvedo~e-nosti. U ukrajinskom jeziku okrweni sistem preteritalnih oblikane prenosi zna~ewe posvedo~enosti, ve} se u tu svhu koriste iskqu-~ivo leksi~ka i sintaksi~ka sredstva — prvenstveno komplementnaklauza sa veznikom àk uz verba sentiendi, o ~emu je ve} bilo re~i (v.poglavqe X.1).

S druge strane, rezultativni perfekat u oba jezika ukazuje nainferencijalnu evidencijalnost, jer percipirawe rezultata radweili procesa zahteva od govornika mentalno rekonstruisawe sameradwe ili procesa koji su vodili rezultatu, {to podrazumeva retro-spektivnu orijentaciju rezultativa:

(116) Pao je: PRF.PFV sneg ({to implicira: Padao je sneg).

(117) Naqutili ste: PRF.PFV oca ({to implicira: Nedoli~noste se pona{ali).

Radwa koju prenosi perfekat rekonstrui{e se prema odre|enimposledicama koje govornik moè percipirati direktno, {to u nave-denim iskazima dopu{ta upotrebu epistemi~kih markera logi~kogzakqu~ivawa:

(118) Izgleda da je pao sneg.(119) Verovatno ste naqutili oca.

X.4. Aktionsart i evidencijalnost u srpskom


Ono {to dosad nije privla~ilo pa`wu istraìva~a jeste pita-we o povezanosti informacije o posvedo~enosti radwe i pojedinihaspektualnih karakteristika glagola koje se tradicionalno prou~a-vaju u okviru Aktionsart-a ili semanti~ko-tvorbene kategorije akcio-nalnosti, odnosno kategorije na~ina glagolske radwe.

Delimitativni glagoli, kao {to je poznato, ukazuju na neodre-|eno trajawe radwe, kod koje se ne profili{u faze, ve} se isti~e sa-ma ~iwenica wenog neodre|enog (prete`no kra}eg) protezawa u vre-menu. U takvim glagolima je, uporedo sa semom totalnosti radwe, za-stupqena i sema smawenog intenziteta — radwa ispuwava odre|enevremenske okvire homogeno bez izdvajawa razli~itih faza unutar we.


Kod delimitativnih glagola prete`no je istaknuta kratkotrajnostradwe, koja nije ograni~ena striktno definisanim vremenskim okvi-rima (v. o tome vi{e u POPOVI] 2008). Formalni pokazateq takvihglagola u oba jezika je prefiks po- (popri~ati, porazgovarati, pose-deti, pomu~iti se, poigrati se, poviriti20; ukr. pobšgati, pobluka-ti, pobavitisà, pogovoriti, poplakati):

(120) Postojah malo i htedoh da se vratim (Danilo Nikoli}, Kra-qica zabave).

(121) À vihodila — tebe ne bulo, à postoàla ta è povernula (Ukra-jinska narodna pesma).‘Iza|oh, ali te nije bilo, postojah malo, pa se vratih.’

S ta~ke gledi{ta evidencijalnosti, delimitativni glagoliuvek se koriste tamo gde govorno lice opisuje situaciju kojoj je ne-posredno prisustvovalo, tj. oni sadrè semu posvedo~enosti radwe.Tako iskaz:

(122) Malo je posedeo, a zatim oti{ao

implicira da se u narativu pripoveda sa aspekta u~esnika u komuni-kaciji, dok, s druge strane, iskaz:

(123) Malo je sedeo i zatim oti{ao

svedo~i o distanciranosti naratora od lika, tj. narator kao da po-smatra lik sa strane.

Da bismo potvrdili navedenu pretpostavku, moèmo iskoristi-ti test za spojivost delimitativnih glagola sa prilogom u funkcijitzv. hedonisti~ke ocene (v. IX.5). Iskaz Lepo smo popri~ali impli-cira da je razgovor bio ugodan i koristan, dok iskaz Lepo su/ste po-pri~ali nije semanti~ki i pragmati~ki ispravan, osim u slu~aju ci-tirawa, up.:

(124) Lepo smo popri~ali i zaklju~ila sam da stvarno brine o deci naKosovu (Kurir, 18. 01. 2008).

(125) Lepo si je primila, lepo ste popri~ale, posluìla si je ka-fom i ostalim. To je tvoja svest, a {ta je sa podsve{}u? (tajna.rs).

U primeru (124) govorno lice izlaè svoju hedonisti~ku oce-nu, koja zajedno sa delimitativnim glagolom popri~ati upu}uje nali~no iskustvo, tj. na doìvqenost onog o ~emu se prepri~ava, dok je


20 U Re~niku MSMH nalazimo slede}e ~lanke sa prefiksom po-: poblebeta-ti — provesti malo (izdvajawa Q. P.) vremena blebe}u}i, govore}i koje{ta; poviri-ti — malo pogledati kroz kakav mali otvor ili iza kakvog zaklona (Re~nik MSMH1971: 4, 493, 508).

u primeru (125) posredi citirawe ranijeg iskaza sagovornika. Stogase iskaz lepo ste popri~ale odnosi na hedonisti~ku ocenu sagovor-nika i jedino u tom smislu se moè upotrebiti.

S druge strane, iskaz Lepo su pri~ali implicira normativnuocenu — Oni su dobri naratori.

Funkcionisawe delimitativnih glagola uz hedonisti~ku oce-nu veoma je rasprostraweno u ukrajinskom jeziku:

(126) Mi zavštaómo sädi æe vlštku, æob poplavati u baseènš, po-

dihati svšìm povštràm š, àk zav`di, garno všdpo~iti u kazkovomugotelš Batâkšvsâkiè dvšr (karpaty.nezabarom.ua).‘Mi }emo se ovamo ponovo vratiti leti da lepo plivamo u bazenu,di{emo ~ist vazduh i da se, kao i uvek, sjajno odmorimo u bajkovi-tom hotelu Batjkivski dvir.’

Delimitativni glagoli poplavati, podihati u primeru (126)upotrebqeni su iskqu~ivo u slu`bi preno{ewa hedonisti~ke oce-ne, a time i doìvqenosti radwi u kojima je govorno lice „uìva-lo“ tokom odmora. U srpskom prevodu takva ocena se ne moè prenetipomo}u delimitativa, stoga smo upotrebili prilog lepo, koji potvr-|uje posvedo~enost pozitivne ocene koja se prenosi.

Navedeno potvr|uje da prisustvo u iskazu delimitativnih gla-gola svedo~i o neposrednom doìvqavawu onoga o ~emu se saop{ta-va. Prefiksalna morfema po- u primeru (126) ne sluì kao pokaza-teq delimitativnosti, smawenog intenziteta, totalnosti radwe, ve}iskqu~ivo hedonisti~ke ocene, odnosno posvedo~enosti onoga o ~e-mu se govori.

Sa tog aspekta postavqa se pitawe da li se oblik ukrajinskogglagola poòsti (‘jesti’ SV), koji se u shvatawu savremenog nosiocajezika ne doìvqava kao delimitativ, vezuje za hedonisti~ku ocenu iposvedo~enost? S obzirom na ~iwenicu da su glagoli konzumacije~esto propra}eni hedonisti~kom ocenom, takvo zapaàwe je sasvimlogi~no. Time se moè objasniti i reduplikacija prefiksa po- (òsti— popoòsti), koja u konkretnom slu~aju nema vrednost svr{enog ite-rativa, {to je regularno zna~ewe prefiksa popo- u ukrajinskom jezi-ku, ve} upravo — hedonisti~ke ocene:

(127) Sma~no popoòv, a golovne te, æo prigotovane svoòmi rukami, švšd câogo òà staó æe sma~nš{oä š priómnš{oä :) (twitter.com).‘Lepo sam jeo, a najbitnije je to da sam li~no spremao obrok, zbog~ega hrana postaje jo{ ukusnija i lep{a.’

Iz navedenog sledi:


— nije mogu}e prenositi informaciju koja sdrì hedonisti~kuocenu ako se eksperijens ne podudara sa govornim licem, osim u slu-~aju citirawa;

— uz pokazateq hedonisti~ke ocene u srpskom i ukrajinskom je-ziku ~esto se javqaju delimitativni glagoli koji na semanti~-ko-tvorbenom nivou realizuju evidencijalno zna~ewe posvedo~eno-sti radwe.

Posvedo~enost radwe moè se dovesti u vezu sa pojedinim po-~etno-faznim glagolima, koji svojom semantikom ukazuju na prisu-stvo posmatra~a doga|aju koji se opisuje. Po~etno-fazni glagoli okojima je re~ pripadaju tzv. inceptivnom na~inu radwe, ~iji je poka-zateq u srpskom i ukrajinskom jeziku prefiks za-. Inceptivnost jeshva}ena kao odraz nera{~lawenosti po~etka i daqeg toka radwe, tj.nastupawe radwe ili procesa uzima se kao trenutak prvog vremen-skog trenutka wihovog postojawa (v. o tome vi{e u POPOVI] 2008).Takvi glagoli po pravilu upu}uju na vizuelnu percepciju doga|aja:zabeleti se, zaplaveti se, zasijati, zabqe{tati; ukr. zabšlšti,zasinšti, zatemnšti…

(128) Nebo se najedared nekako zaplavelo. I zazelenelo. Onda jeudahnulo duboko. Onda je odahnulo. Onda je malo pocrvenelo i po-crnelo (Jelena Z. Bogavac, www.rastko.rs).

(129) Ester zakinula golovu nazad tak, æo zabšlšli òò zubi è pereli-losà sršblom ~orne volossà (Maršà Matšos, Apokalšpsis).‘Ester je zabacila glavu nazad, tako da su se zabeleli weni zubi isevnula srebrnim odsjajem crna kosa.’

Razlika izme|u glagola zabeleti se i pobeleti, zaplaviti se ipoplaviti, zazeleniti se i pozeleneti i sl. najvi{e se ogleda u to-me da je za prve u navedenim opozicijama vezan pojam posmatra~a, sa~ije se perspektive pojava percipira (nulta evidencijalnost), dokdrugi takvu semu ne sadrè, kao i u zastupqenosti seme totalnostiobuhvatawa objektom radwe, koja je aktualizovana kod drugog ~lanaopozicije iz klase po~etno-rezultativnih glagola. Kao {to je ve} bi-lo napomenuto, rezultativni glagoli realizuju inferencijalnu evi-dencijalnost, jer se na osnovu rezultata retrospektivno odre|uje sa-ma radwa, stoga deadjektivi sa prefiksom po- dopu{taju funkcioni-sawe u iskazu epistemi~kih markera, dok ih adekvatni inceptivniglagoli sa prefiksom za- iskqu~uju:

(130) Tvoji zubi, ~ini mi se, pobeleli.(131) *Tvoji zubi, ~ini mi se, zabeleli.


Navedeno svedo~i o ~iwenici da akcionalni tip glagola svo-jom dopunskom semom, koja ima morfolo{ki izraz ukoliko je re~ otzv. karakterizovanim glagolima, ~esto upu}uje na izvor informaci-je koja se prenosi.

X.5. Nominalizacija u slu`bi evidencijalnosti


O nominalizaciji kao jezi~kom postupku u srpskoj lingvisticije pisano kako sa aspekta posmatrawa tog procesa na primeru srpskogjezika (RADOVANOVI] 1990: 13–53; RU@I] 2006), tako i kontrastiv-no — u pore|ewu sa ruskim (MARI]21 2011). Ipak, uo~avawe poveza-nosti raznih tipova nominalizacija sa evidencijalno{}u dosad nijeprivla~ilo pa`wu istraìva~a.

Nominalizacije u srpskom i ukrajinskom jeziku mogu imatievidencijalne ekstenzije ukoliko vr{e funkciju subjekta. U tomslu~aju od presudnog zna~aja za realizaciju konkretnog evidencijal-nog zna~ewa je to da li su nominalizacije potpune ili nepotpune.Polaze}i od tipologije Z. Vendlera, N. D. Arutänova svrstava u pot-pune nominalizacije deverbative i deadjektive — glagolske ili ot-pridevke procesualne imenice koje poseduju temporalnu ekstenziju,npr. otvarawe, sve~anost i sl., dok su nepotpune nominalizacije za-stupqene zavisnosloènim konstrukcijama sa korelativnim kom-pleksom to, ~to (‘to {to’/‘da’). Prve imaju procesualnu ekstenzijui doga|ajno zna~ewe: Priàtnáè zapah roz izvesten vsem, dok drugekarakteri{e faktivno zna~ewe: To, ~to rozá priàtno pahnut, iz-vestno vsem. œSravniv privedennáe primerá, mo`no ubeditâsà vtom, ~to polnaà nominalizacià otnositsà neposredstvenno k rea-liàm, a nepolnaà — k su`deniàm o realiàh. Åto razli~ie impliciru-et i raznicu v zna~enii predikata. V pervom primere izvesten zna-~it ‘åmpiri~eski znakom’ i predpolagaet pogruènie ~eloveka v mirroz. Vo vtorom primere izvesten dopuskaet läboè isto~nik znanià,v tom ~isle minuäæiè pràmoè kontakt s rozamiŒ (ARUTÄNOVA 1988:103–104).

Su{tina citiranog odlomka je u tome da potpune nominaliza-cije, za razliku od propozitivnih, impliciraju posvedo~enost rad-we ili, kako to slikovito opisuje N. D. Arutjunova, govornikovo„urawawe“ u stvarnost.


21 Koristimo priliku da ovim putem iskaèmo zahvalnost dr Biqani Mari}na sadràjnim konsultacijama u vezi sa pitawima koja se razmatraju u ovom odeqku.

Sa ta~ke gledi{ta evidencijalnosti, potpune nominalizacijena poziciji subjekta sluè kao pokazateq nulte ili inferencijalneevidencijalnosti, dok su nepotpune nominalizacije — propozicije uvezi sa inferencijalnom i raportivnom evidencijalno{}u, up.:

(132) Tvoja nervoza prelazi na mene.(133) To {to si nervozan svedo~i o fazi kroz koju prolazi{.(134) To da si nervozan nije istina // Nije istina da si nervozan.

U primeru (132) govorno lice je neposredni doìvqava~ situa-cije koja je predstavqena potpunom nominalizacijom, u drugom pri-meru (133) kao izvor informacije koja ~ini osnovu subjekatske klau-ze moè posluìti prethodni zakqu~ak ili preneseno tu|e iskustvo,dok je u primeru (134) informacija zasnovana iskqu~ivo na citira-wu prethodnog iskaza. N. D. Arutjunova, analiziraju}i nominaliza-cije na gra|i iz ruskog jezika, razvrstala je sli~ne primere u tri ti-pa nominalizacija: nominalizacije-procesi, nominalizacije-~iwe-nice i nominalizacije-propozicije (ARUTÄNOVA 1976: 70–73). Uko-liko razmotrimo navedene vrste nominalizacija sa aspekta eviden-cijalnosti, prime}ujemo povezanost izme|u tipa nominalizacije iwene evidencijalne ekstenzije: nominalizacije-procesi prete`noprenose nultu evidencijalnost (132), nominalizacije-~iwenice in-ferencijalnu, dok nominalizacije-propozicije obavezno ukazuju naraportivnost (134).

Skre}e na sebe pa`wu to da se u posledwa dva primera (133–134)mogu javiti dva razli~ita veznika u subjekatskoj klauzi uz prosenten-cijalizator to. Veznik {to, kao verifikator faktivnosti sadràjana koji upu}uje, funkcioni{e tamo gde je posredi kvalitativna ocenasituacije, u iskazima sa zna~ewem vrednovawa. Nepotpune nominali-zacije tog tipa mogu biti zamewene potpunim (135) ili se na wihovommestu moè upotrebiti i apstraktni klasifikator ~iwenica, koji po-put veznika {to nastupa u funkciji verifikatora verodostojnog, o~i-glednog, iskustveno potvr|enog stawa stvari (136).

(133) To [TO si nervozan svedo~i o fazi kroz koju prolazi{.(135) Tvoja nervoza svedo~i o fazi kroz koju prolazi{.(136) Ta ~iwenica svedo~i o fazi kroz koju prolazi{.

O prosentencijalnoj re~i ~iwenica u poziciji subjekatskog kon-stituenta upravne re~enice Vladislava Ruì} (Petrovi}) prime}ujeslede}e: „… re~ ~iwenica uvek je vezana sintaksi~ka kategorija a wensupstituent je pronomen to u nominativu, s tim {to je pri toj zameniopravdanija upotreba konjunkcije {to … Npr. No sama ~iwenica daje i znak i ideologiju sagledao u jedinstvu otvara dalekose`nije per-


spektive istraìvawa (M. P., LI, 92), a isti primer sa zamenicomto glasio bi: No samo to [TO je …“ (PETROVI] 1994a: 447).

Veznik da, kao pokazateq nefaktivnosti propozicije, javqa seu onim nominalizacijama-propozicijama koje ne mogu biti zamewenepotpunim nominalizacijama (137), a pra}ene su po pravilu predika-tima modalnog zna~ewa koji ocewuju sadràj kao istinit, laàn ilimogu}. Su{tinu takvih nominalizacija mogle bi preneti i apstrakt-ne imenice koje do~aravaju procese govorewa ili mi{qewa: stav,tvrdwa, re~i i sl. (138).

(134) To DA si nervozan nije istina. // Nije istina DA si nervozan.(137) *Tvoja nervoza nije istina.(138) Ta tvrdwa apsolutno ne stoji.

U sinteti~koj studiji Dopunske re~enice u savremenom srpskomjeziku Vladislava Ruì} zakqu~uje: „Komlementnu klauzu sa for-malnim statusom subjekta, integrisanu u razli~ito strukturiranuprostu re~enicu, uvode, u zavisnosti od semanti~kog tipa glagolskogpredikata, kao i sadràja, koji se wome saop{tava, veznici da, {to,kako i drugi upitni vezni~ki izrazi … Za interpretaciju propozi-tivnog sadràja kao faktivnog sluì veznik {to, a nefaktivni bibili sadràji koje uvodi veznik da … (Up. Odgovara mi {to se bu-ni{ i Odgovara mi da se buni{) …“ (RU@I] 2006 Ç: 207–208). U pot-punosti se slaèmo s takvom konstatacijom, s tim {to prime}ujemoda kada se nominalizacija-propozicija javqa u funkciji subjekta,veznik {to, koji je semanti~ki obeleèn u odnosu na veznik da, upu-}uje na informaciju ~iji je izvor u samom govorniku, dok veznik dasluì kao signal izvora informacije van govornog lica, {to se po-dudara sa nefaktivno{}u propozicije. Podsetimo se da se i u slu~a-ju funkcionalne sinonimije veznika kako/gde i da u objekatskoj kom-plementnoj klauzi iza glagola percepcije (v. X.1.1) neobeleèni ve-znik da vezuje za indirektnu informaciju, dok se markirani veznicikako i gde koriste samo za preno{ewe informacije „iz prve ruke“:up. ûjem kako dolazi{ (oslu{kujem zvukove), ûjem da dolazi{ (ne-ko mi je rekao); Uvek }u pamtiti miris ruè (li~no iskustvo), To{to ruà miri{e // miris ruè ~ini je posebnom (izvor informa-cije je logi~ki zakqu~ak govornog lica); To da ruà miri{e, saznaosam od majke (informacija je zasnovana na tu|em iskazu).

To da se nefaktivnost moè vezivati za raportivnu evidenci-jalnost potvr|uje i primer onih jezika u kojima je potowa gramatika-lizovana. Kako tvrdi Dimka Saavedra u raspravi o semanti~kom mo-delirawu kategorije „faktivnost“, „za bugarski jezik je karakteri-


sti~na … gramati~ka kategorija, koja implikuje neku informaciju oistinitosti iskaza — pripoveda~ki na~in. Pored svog osnovnog zna-~ewa taj na~in uvek izraàva ili nefaktivnost, koja se izvodi iz we-govog osnovnog zna~ewa (up. ¼Kazvat, ~e Petãr do{ãl / no az ne sãmsiguren½), ili kontrafaktivnost (up. ¼TÀ go izlãga, ~e ne bila izli-zala½ — ¼Tà e izlizala½)“ (SAAVEDRA 1991: 228).

Irena Grickat (1952) povezuje upotrebu veznika {to sa zna~e-wem uzro~nosti, te i u subjekatskoj klauzi sa veznikom {to vidiuzrok situacije koja je iskazana glagolom u predikatu, navode}i sle-de}e primere:

(a) To da je on napisao kwigu znam i ja (Irena Grickat 1952, 201).(b) To {to je on napisao kwigu ne mewa moje namere (Isto).

Po mi{qewu Irene Grickat, u navedenim primerima veznik daupotrebqen je zato {to je „samo iznet fakat o kojem je daqe u predi-katu re~“, dok u drugom primeru „postoji i zna~ewe uzro~nosti“(GRICKAT 1952: 201). Prime}ujemo da se u prvom primeru moè uka-zivati na ~iwenicu da govorno lice samo nije videlo kwigu, ali je otome saznalo „iz druge ruke“, dok se u drugom primeru polazi od ~i-weni~nog stawa, od informacije koja se ne dovodi u pitawe, ve} slu-ì za daqe logi~ke operacije.

Na osnovu izloène analize moglo bi se zakqu~iti da veznik da

dolazi u subjekatskoj klauzi tamo gde se implicira objekatska kla-uza sa ovim veznikom posle glagola referencijalne semantike, dok seveznik {to javqa tamo gde se takva klauza ne implicira. S obziromna ~iwenicu da glagoli referencijalne semantike ukazuju na izvorinformacije, veznik da sluì kao pokazateq raportivne evidenci-jalnosti, a veznik {to u tom slu~aju ukazuje na to da informacijapoti~e od samog govornika.

(a’) Neko mi je rekao DA je on napisao kwigu. To DA je on napisaokwigu znam i ja.

(b’) Pro~itala/videla sam kwigu. To [TO je on napisao kwigu nemewa moje namere.

U ukrajinskom jeziku ne postoje varijante veznika kada je u pi-tawu nepotpuna nominalizacija:

(139) Çvanova nestrimanšstâ mene zdivuvala.‘Ivanova razuzdanost me je iznenadila.’

(140) Te, ÆO Çvan nestrimaniè, svšd~itâ pro èogo harakter.‘To {to je Ivan razuzdan, svedo~i o wegovoj prirodi.’


(141) Çvanova nestrimanšstâ svšd~itâ pro èogo harakter.‘Ivanova razuzdanost svedo~i o wegovoj prirodi.’

(142) Ceè fakt svšd~itâ pro èogo harakter.‘Ta ~iwenica svedo~i o wegovoj prirodi.’

(143) Nepravda, ÆO Çvan nestrimaniè.‘Nije istina da je Ivan razuzdan.’

(144) Cà dumka bezpšdstavna.‘To mi{qewe je neosnovano.’

(145) *Çvanova nestrimanšstâ bezpšdstavna.‘*Ivanova razuzdanost je neosnovana.’

U primeru (139) potpuna nominalizacija upu}uje na doga|aj ko-jem je govorno lice neposredno prisustvovalo, dok u primerima(140–144) nepotpuna nominalizacija-~iwenica svedo~i o inferen-cijalnoj evidencijalnosti — govorno lice analizira ~iwenice koji-ma raspolaè kako bi izreklo svoju ocenu. Takva nominalizacija mo-è biti zamewena deverbativom ili deadjektivom (141) ili klasifi-katorom fakt (142). Nominalizacija-propozicija (143) svedo~i opreno{ewu tu|eg iskaza. Ona moè biti zamewena u ukrajinskom je-ziku apstraktnim imenicama poput: dumka, svšd~ennà, tverdènnà,slova i sl. (144). Na wenom mestu u parafrazi istog iskaza ne moèse na}i deverbativ ili deadjektiv (145). U slu~aju nominalizaci-ja-propozicija, kao i u slu~aju nominalizacija-~iwenica javqa seisti veznik æo.

Iskazi sa potpunim nominalizacijama u funkciji subjekta nedopu{taju epistemi~ke markere u iskazu, dok su takvi pokazateqio~ekivani u iskazima sa nepotpunim nominalizacijama, {to ponovopotvr|uje na{u pretpostavku o iznijansiranosti evidencijalnihzna~ewa u zavisnosti od tipa nominalizacije i izbora veznika kom-plementne klauze uz prosentencijalizator:

(146) Ka{wewe voza nas je spre~ilo da stignemo na vreme.(147) *Ka{wewe voza nije sigurno.(148) To da }e voz zakasniti, nije sigurno.

Izloèna analiza ima za ciq da skrene pa`wu na povezanosttipa nominalizacije sa evidencijalnim zna~ewem koje se tim iska-zom ostvaruje. Procesualnost potpunih nominalizacija dopu{tanultu evidencijalnost, nominalizacije-propozicije sa veznikom da,koji uvodi nefaktivnu klauzu, u srpskom jeziku ukazuju na raportiv-nu evidencijalnost, dok se nominalizacije-propozicije sa veznikom{to mogu dovesti u vezu sa inferencijalnom evidencijalno{}u. No-


minalizacije-propozicije u ukrajinskom jeziku imaju jedan veznikæo, koji u zavisnosti od predikata ukazuje na raportivnost ili in-ferencijalnost. Ako je posredi predikat ocene, re~ je o inferenci-jalnoj evidencijalnosti, dok predikat epistemi~ke prirode uz nomi-nalizaciju-propoziciju svedo~i o raportivnosti.

X.6. Evidencijalne ekstenzije pasivnih konstrukcija


Kao {to je bilo ranije napomenuto (X.1.2), u ukrajinskom jezikuglagoli koji su zaduèni za realizaciju revelativne evidencijalno-sti funkcioni{u u pasivnim konstrukcijama, {to svedo~i o istica-wu seme nekontrolisanosti vizije, na koju eksperijens ne moè uti-cati. Kao markeri revelativne evidencijalnosti u ukrajinskom jezi-ku nastupaju glagoli snitisà (‘sawati’) i, mnogo re|e, àvlàtisà (‘ja-vqati se’) (potowi samo u kwièvnoumetni~kom stilu), koji nastu-paju kao predikati uz predmetne imenice i zavisne klauze. Uz nave-dene glagolske oblike obavezan je subjekatski dativ, koji upu}uje naneposrednog u~esnika u doga|aju koji se prepri~ava, a on je u ve}iniiskaza podudaran sa govornim licem. Revelativna evidencijalnostse realizuje samo u onim iskazima u kojima dolazi do takvog poduda-rawa, tj. sa dativom li~ne zamenice, u suprotnom je u pitawu rapor-tivna evidencijalnost, up.:

(149) Menš: DAT prisnilosà: PRF.PFV.PAS, æo à postupila:PRF.PEV v šnstitut.‘Sawala sam da sam upisala fakultet.’

(150) Menš: DAT sâogodnš snilasà: PRF.IPFV.PASS cerkva: NOM.‘Sawala sam no}as crkvu.’

(151) Mamš: DAT sâogodnš prisnilasà: PRF.PFV.PASS cerkva: NOM.‘Mama je sawala no}as crkvu.’

(152) Ne raz u snš àvlàótâsà: PRS.IPFV.PASS menš: DAT, / O läba,obraz: NOM tvšè, takiè ~udoviè … (Çvan Franko, Zšv'àle listà).‘êsto mi dolazi u snu / O draga, lik tvoj tako divan …’

(153) Bog: NOM àvivsà: PRF.PFV.PASS menš: DAT u obrazš @ovtogoZaècà (Poz. predstava).‘Bog mi se javio u liku @utog Zeca.’

Skre}e na sebe pa`wu ~iwenica da se u ukrajinskom jeziku gla-gol snitisà moè javqati u perfektivnom i imperfektivnom obliku(149–151), gde imperfektivni oblik do~arava viziju kao proces, tj.ima sli~nu ulogu kao veznik kako u dopunskoj klauzi u srpskom jezi-


ku (X.1.2), dok se svr{eni oblik moè dovesti u vezu sa klauzom uve-denom veznikom da. Ako se sadràj vizije prenosi pomo}u predmetneimenice, takva se razlika u srpskom jeziku bri{e (150–151).

Obaveznost pasivne konstrukcije u slu`bi revelativne eviden-cijalnosti u ukrajinskom jeziku o~itava se i u izboru veznika kojiuvodi klauzu. Uz glagol snitisà/prisnitisà u slu`bi predikata ne ja-vqa se veznik àk (‘kako’), {to je sasvim regularno u srpskom jeziku(X.1.2). Pasivizacija konstrukcije nalaè epistemi~ku distancu pre-ma sadràju propozicije, pa se u klauzama, osim neobeleènog veznikaæo, ~esto javqaju i kontrafaktivni veznici (termin je preuzet izIVI] 1977: 10): nšbi, nemov, na~e i sl., koji su ~esti u iskazima rapor-tivne evidencijalnosti, tj. prilikom prepri~avawa tu|ih iskaza pre-ma kojima govorno lice izraàva rezervu. Time se ne{to {to je nepo-sredno doìvqeno predstavqa kao ne~ije tu|e iskustvo, {to je glavnasemanti~ka odlika revelativne evidencijalnosti. Takvo iskustvo seprepri~ava u istorijskom prezentu, ~ime se pro{lost projektuje u sa-da{wost i govornik ponovo, ali sa epistemi~ke distance, doìvqavasvoju viziju, ~esto nesvesno mewaju}i wen sadràj:

(154) Menš: DAT snivsà: PRF.IPFV.PASS, Maršó, divniè son … Sni-losà: PRF.IPFV, nšbi ba~u: PRS.IPFV velikiè temniè lâoh, zovsšmtemniè, tak, æo è navštâ divuvavsà, àk à mšg u nâomu æosâ ba~iti(Ulas Sam~uk, Maršà).‘Sawao sam, Marija, ~udan san. Sawao sam kako vidim veliki mra-~an podrum, sasvim mra~an, toliko mra~an da sam se za~udio kakomogu i{ta da vidim u wemu.’

(155) Menš: DAT snilosà: PRF.IPFV.PASS, nšbi à shvilâovana è sa-ma ne znaä: PRS.IPFV ~im … A` raptom à dohodù do sebe dodomuš ba~u, æo nad moòm budinkom hmara, u viglàdš letä~oò mi{š …(domsnov.ru).‘Sawala sam kako sam uznemirena i sama ne znam zbog ~ega … Kadodjednom se vra}am ku}i i vidim da iznad moje zgrade visi oblak uobliku {i{mi{a …’

(156) Potšm snitâsà: PRS.IPFV.PASS, nšbi à vè prosinatâsà maä vlš`ku, o~š všdkrivaä: PRS.IPFV, a mene nakrivaó hvileä, pràmovšd~ula vodu na sobš š òò proholodu …‘Zatim sawam kako ve} treba da se probudim, otvaram o~i, a mene za-pquskuje talas, skoro da sam osetila na sebi vodu i wenu hladno}u.’

Prime}ujemo da u svim navedenim primerima (154–156) ukra-jinskom kontrafaktivnom vezniku nšbi odgovara srpski veznik kako,~ime se gubi epistemi~ka distanca prema informaciji koja se pre-nosi. Veznik da u prevodima tih primera nije adekvatan, jer se u wi-


ma snovi navode kao dinami~ne situacije u wihovom neposrednomposmatrawu, dok veznik da uvodi propoziciju koja odre|uje doga|ajkao celinu. Wemu u ukrajinskom jeziku odgovara veznik æo(157–158). U revelativnim iskazima sa veznikom æo ~esto se mogusresti komentari, jer u wima snovi ne samo da se prepri~avaju ve} sei analiziraju (158), a ~esti su i temporalni determinatori koji uka-zuju na vremensku udaqenost doga|aja koji se prepri~ava (157–158).Takvih determinatora, me|utim, nema u primerima sa kontrafaktiv-nim veznicima nšbi, nemov, na~e i sl., jer se u tim iskazima snovi do-~aravaju iz „unutra{we“ perspektive.

(157) A menš: DAT nedavno: TEMP.DET snilosà: PRF.IPFV.PASS, æo

à vagštna (nmus.org/forum).‘Ja sam skoro sawala da sam trudna.’

(158) A menš: DAT àkosâ: TEMP.DET snilosà: PRF.IPFV.PASS, æo

æosâ ne te u mene z ditinkoä. Narodilasâ, a à òò ne ba~u, ale ce bu-lo z nedšlš na ponedšlok, tomu š ne stala duè hvilävatisà(www.mama-tato.com.ua).‘A ja sam jednom sawala da ne{to nije u redu sa mojom bebom. Tek{to se rodila, ali je ja ne vidim, ali to je bilo u no} sa nedeqe naponedeqak, te se nisam preterano zabrinula.’

U ukrajinskim iskazima koji realizuju revelativnu evidenci-jalnost epistemi~ka distanca moè se prenositi sa pasivnih kon-strukcija u aktivne sa opisnim predikatom ba~iti son (‘videti san’),te se i u wima koriste veznici: nšbi, na~e, nemov i sl. (159). Kada senalazi na po~etku parcelata, takav veznik se moè prevesti srpskimporedbenim izrazom kao da, koji adekvatno prenosi epistemi~ku di-stancu.

(159) À ba~iv: PRF.PFV divniè son. Nemov peredo mnoä / Bez-mšrna, ta pusta, š dika ploæina, / Ç à, prikovaniè lancem zalšznim,stoä: PRS.IPFV … (Çvan Franko, Kamenàrš).‘Sawah ~udan san. Kao da je preda mnom / Beskrajna i prazna i di-vqa stena, / I okovan gvozdenim lancem tu stojim …’

U radu posve}enom analizi indirektnog izvora informacije nagra|i iz ruskog jezika N. A. Kozinceva prime}uje da kao univerzalnosredstvo realizacije raportivne evidencijalnosti u evropskim jezi-cima koji poseduju gramati~ku kategoriju pasiva nastupa kvazipa-sivna konstrukcija sa performativnim glagolom. S tim u vezi isti-~e da se takva kvazipasivna konstrukcija sre}e retko u ruskom jezikui, pozivaju}i se na G. A. Zolotovu, navodi nekoliko ruskih glagolakoji se mogu u woj na}i: s~itaesà, nazávaetsà, zovetsà, rasceniva-etsà, kaètsà, predstavlàetsà (KOZINCEVA 2007: 96). Navedenu te-


zu autorka ilustruje dvama primerima iz ruskog jezika. Hteli bismo,detaqnije, da razmotrimo ovo skoro usputno zapaàwe N. A. Kozin-ceve na primeru srpskog i ukrajinskog jezika.

Kao prvo, glagoli koje navodi N. A. Kozinceva nisu iste priro-de — neki od wih (nazávaetsà, zovetsà) nastali su pasivizacijomglagola nominovawa koji se odnose na odgovaraju}u verbalnu radwu,dakle, autoreferentni su. Drugi (s~itaetsà, rascenivaetsà, pred-stavlàetsà) predstavqaju intranzitivne oblike glagola kojima seozna~avaju mentalne operacije. Najzad, u slu~aju glagola kaètsà(‘izgleda’), koji je nefaktivne prirode, pasivni oblik je jedini mo-gu}. Zajedni~ko navedenim glagolima je to da oni obeleàvaju izvorinformacije koja ne moè biti zasnovana na neposrednoj percepciji,ve} ukazuju na raportivnu evidencijalnost, a pojedini od wih i nainferencijalnu, ukoliko se koriste uz dativ li~ne zamenice à (mnekaètsà = à s~itaä). Glagoli iz posledwe podgrupe ipak odudarajuod ostalih zbog svoje nefaktivnosti, koja svedo~i o tome da oni funk-cioni{u u jeziku kao markeri epistemi~ke modalnosti, a ne eviden-cijalnosti (v. IX.1), stoga bismo ih izuzeli iz grupe kvazipasiva, ko-ji upu}uju na indirektnu evidencijalnost.

Sli~na situacija je i u jezicima ~iju gra|u analiziramo. U srp-skom jeziku kvazipasivni oblik, koji upu}uje na indirektnu eviden-cijalnost, mogu imati glagoli zvati se, krstiti se, smatrati se,verovati se, dràti se, ceniti se, (ne) znati se, predstavqati se,prikazivati se, ispostavqati se, predvi|ati se, javqati se, obja-viti se, govoriti se, pri~ati se, saznati se, primetiti se i sl.22,dok u ukrajinskom jeziku u tu grupu spadaju glagoli: nazivatisà, zva-tisà, šmenuvatisà, vvaàtisà, uàvlàtisà, ocšnävatisà, viàvlàti-sà, peredba~atisà i dr. Kao {to vidimo, u srpskom jeziku kvazipa-sivni oblik u obezli~enim konstrukcijama mogu primati i glagoligovorewa, javqawa, saop{tewa, dok u ukrajinskom jeziku kao kvazipa-sivi funkcioni{u glagoli nominovawa, mi{qewa i spoznaje, a gla-goli govorewa strukturiraju klauzu s neodre|enoli~nim agensom uobliku 3. lica mnoìne (v. o tome vi{e u XIII.3).


22 Vladislava Ruì} u temeqnom istraìvawu dopunskih re~enica u srp-skom jeziku skre}e pa`wu na rasprostrawenost u srpskom jeziku „obezli~enih pre-dikatskih izraza sa morfemom se“ i navodi brojne primere takvih konstrukcija: Ja-vqalo se da oni kuju zaveru; Smatra se da je to povr{na kritika; Govorkalo se da jezastala izme|u dva sveta; Ne zna se ko je prvi zakopao grad beogradski…; û se dadaju i u~iteqima da sami propituju; U kartezijanskom 17. veku verovalo se u suve-renstvo razuma, dràlo se da je on najvi{e svojstvo, da on vlada du{ama… i sl.(RU@I] 2006 II: 114)

(160) Ovde mawine tirani{u ve}inu, i to se zove demokratija!(Dobrica Eri}).

(161) Seksualnim uznemiravawem se smatra svako verbalno, ne-verbalno ili fizi~ko pona{awe koje ima za ciq ili predstavqapovredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog ìvota, a koje iza-ziva strah ili stvara neprijateqsko, poniàvaju}e ili uvredqivookruèwe (www.minrzs.gov.rs).

(162) Opravdawe i obrazloèwe postignutog dogovora, predsta-

vqa se u javnosti kao velika pobeda.

(163) ¼@šnka z osenš½ — tak nazivaótâsà æoènovidana zbšrka všr{švLesš [migelâsâkoò (Pravda, 25. 07. 2011).‘„@ena iz jeseni“ — tako se zove tek objavqena zbirka pesama Le-sje [migeqske.’

(164) Teper ne vvaàótâsà, æo `šnka dorostaó do {läbu ranš{eza ~olovška. (Novini, 04. 02. 2012).‘Sada se vi{e ne smatra da èna stasa za udaju pre mu{karca.’

(165) Viàvlàótâsà, æo v na{šè deràvš svobodu slova namagaätâsàpridu{iti ne li{e okremš ~inovniki, ale è samš ` ùrnalšsti!‘Ispostavqa se da u na{oj dràvi slobodu re~i nastoje ugu{itine samo pojedini ~inovnici ve} i sami novinari!’

Uo~qivo je da u kvazipasivnim konstrukcijama dominira 3. li-ce prezenta (odnosno sredwi rod preterita u perfektu), tj. oblicikoji su tipi~ni za obezli~ene konstrukcije, jer je izvor informacijekoja se navodi u wima neodre|en ili se ta informacija iznosi kaoop{teprihva}ena ~iwenica. Tu|e mentalno iskustvo prikazuje se kaouop{teno, pa ~ak i op{teprihva}eno. Kako prime}uje Vladislava Ru-ì} (2006 ÇÇ: 113), uop{tavawu tih iskaza s ovako strukturiranimdelovima doprinose i pojedina sintaksi~ka sredstva, kao recimo uni-verzalni temporalno-spacijalni kvantifikatori, kojima se isti~euobi~ajenost ili rasprostrawenost odre|enog suda poput obi~no, svu-da i sl.:

Obi~no se uzima da su to one du{evne osobine koje pripadaju poje-dinim narodima (Vladislava Ruì} 2006 II, 114).

Svuda se govorilo da je slobodno hri{}anima da dobiju takvu ze-mqu (Isto).

S druge strane, u istom istraìvawu se isti~e i slede}e „Vaqanapomenuti da se isti glagolski predikat sa morfemom se upotre-bqava uz predlo{ki objekat upravne re~enice onda kada autor èlida se distancira od onoga {to se komplementnom predikacijom pri-


pisuje konkretnom objekatskom argumentu: Laza Kosti}, za koga setada dràlo da je „zdravo“ veliki pesnik … (J. S. ID, 35)“ (RU@I]

2006 ÇÇ: 114). Samim tim se kvazipasivnoj konstrukciji pripisujemodalno zna~ewe epistemi~ke distance prema saop{tavanom. Misli-mo da i u posledwem primeru koji je naveden u okviru citata kvazi-pasivni oblik vr{i funkciju upu}ivawa na tu| iskaz, tj. evidenci-jalnu funkciju. Funkciju distancirawa, koja je ispravno uo~ena, nevr{i kvazipasivni predikat ve} prilog tada, koji odvaja vremenskuzonu govorne situacije od vremena situacije koja ~ini sadràj pro-pozicije. Kao i u slu~aju univerzalnih kvantifikatora, koji stvara-ju efekat rasprostrawenosti i op{teprihva}enosti stava koji se iz-nosi, tako i adverb tada upu}uje na epistemi~ku distancu, dok suglagoli u kvazipasivnoj konstrukciji iskqu~ivo u funkciji upu}i-vawa na izvor informacije.

Ukoliko neki od navedenih glagola u srpskom jeziku imaju u su-bjektu lice, oni mogu pre}i iz kvazipasivnih glagola u prave povrat-ne, ~ime prelaze iz grupe pokazateqa raportivnosti u markere infe-rencijalnosti:

(166) Smatram se pozvanim da odgovorim na to pitawe.

(167) Smatram se kompetentnim za laboratorijska ispitivawa itehni~ku dokumentaciju, tako da znam … (forum.srpskijezickiate-lje.com).

U posledwem primeru (167) te{ko je razlu~iti raportivnu evi-dencijalnost od inferencijalne — govorno lice tvrdi da je kompe-tentno jer ono tako misli, ali se iz konteksta moè shvatiti da totvrde i drugi.

X.7. Modalnost i evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom jeziku:

konstrukcije mora + da-klauza; mati, musiti + infinitiv

Neindikativni na~ini i modalne re~i ili konstrukcije u mno-gim jezicima razvijaju zna~ewa koja se mogu prikazati kao wihoveevidencijalne ekstenzije (AIKHENVALD 2004: 106–111). Za iskaziva-we evidencijalnosti se vezuje upotreba konkretnih na~ina ili poje-dinih modalnih glagola, odnosno priloga, partikula i sl., npr. kon-kluziv, renarativ i dubitativ u bugarskom jeziku (NICOLOVA 2007:130–158), hipoteti~ki ili renarativni kondicional u francuskomjeziku (KORDI 2007) i sl., nema~ki modalni glagoli sollen, wollen,scheinen (HANZEN 2007: 246–250), devoir i povoir u francuskom jeziku(KORDI 2007) itd. U srpskom i ukrajinskom jeziku evidencijalnozna~ewe ispoqavaju pojedini modalni glagoli u sintaksi~ki veza-


nim strukturama, kao i modalni prilozi i re~ce koji funkcioni{ukao uvodne re~i.

Srpski modalni glagol morati u bezli~noj upotrebi uz da-re-~enicu moèmo svrstati u pokazateqe inferencijalne evidencijal-nosti:

(168) Mora da su ve} otputovali. (Ne vidim im kola).

(169) Mora da je profesor na ~asu. (Nije u kabinetu, na ~ivilukuvisi wegov kaput, nije vreme pauze).

Ovu upotrebu glagola morati Predrag Piper naziva neapodik-ti~nom persuazivnom i razlikuje je od deziderativne: Mora{ daide{ (PIPER 1983: 168). Sa aspekta upu}ivawa na izvor informacijeu primerima (168) i (169) realizovana je inferencijalna evidenci-jalnost, {to potvr|uje mogu}nost zamene glagola morati markerimaizgleda, sigurno i sl. U ukrajinskom jeziku kao jedini ekvivalentsrpske konstrukcije mora da javqa se modalni prilog napevno. Nave-dena modalna sredstva isti~u ~iwenicu da je izvor informacije go-vornikovo zakqu~ivawe na osnovu dokaza koji su mu dostupni putemneposredne percepcije:

(170) Mora da/izgleda mi da/ sigurno su ve} otputovali. (Ne vi-dim im kola).

(171) Napevno, voni vè poòhali. (Ne ba~u òhnâoò ma{ini).

(172) Mora da/izgleda mi da/sigurno je profesor na ~asu. (Nije ukabinetu, na ~iviluku visi wegov kaput).

(173) Napevno, profesor na lekcšò. (Èogo nema v kabšnetš, na vš{akuvisitâ èogo palâto).

Ukrajinski glagol mati (‘imati’) uz infinitiv funkcioni{ekao modalni, pri ~emu u zavisnosti od konteksta moè realizovatirazli~ita zna~ewa u okviru deonti~ke modalnosti. Prete`no konstruk-cija mati + infinitiv, sli~no poqskoj mie} + infinitiv, sadrìmodalnu karakteristiku obaveznosti, neizbe`nosti budu}e radwe:

(174) Maä v~iti cšliè ti`denâ.‘Moram da u~im cele nedeqe.’

Me|utim, navedena modalna konstrukcija uz primarno zna~ewe~esto ukazuje na raportivnu evidencijalnost i ima istu vrednost kaokvazipasivni glagol peredba~atisà (‘predvi|ati se’, ‘smatrati se’)ili performativni glagoli nakazati (‘narediti’, ‘zapovediti’), do-ru~iti (‘obavezati’) u pasivnom obliku na -no: nakazano, doru~eno.Dakle, evidencijalna vrednost modalne konstrukcije mati + infi-


nitiv u ukrajinskom jeziku ima istu semanti~ku osnovu kao i kvazi-pasivizacija — formalno iskazana nekontrolisanost radwe se pro-jektuje na plan izvora informacije koja se „otu|uje“.

(175) Todš tato mav kazati dopovšdâ na visokšè naradš, u prisutnostšPrezidenta š mšnšstršv (Volodimir Ó{kšóv, Zasina volà).‘Bilo je predvi|eno da tata nastupi na visokom savetovawu u pri-sustvu predsednika i ministara.’

(176) Na drugomu àrusš mali sidšti fšguri Moèseà ta @ittà Spo-glàdalânogo (Z presi).‘Prvobitno je bilo predvi|eno da na drugom nivou budu sme{tenefigure Mojsija i @ivota posmatra~kog.’

(177) Plan buv takiè: ~olovški mali boronitisà, skšlâki zmoùtâ,dšti ta `šnki mali sidšti v barakah (Z presi).‘Planom je bilo predvi|eno da se mu{karci brane koliko mogu, aène i deca da sede u barakama.’

(178) Dlà naglàdu za nim bulo prikršpleno ófreètora, kotriè mav

hoditi za poetom àk tšnâ (ukrlit.org).‘Radi nadzora nad wim bio je odre|en narednik, kojem je bilo nare-|eno da ga prati kao senka.’

(179) Ne pam’àtaä v ~omu mali hoditi dšv~atka, a hlopcš mali no-

siti kostämi z bšloä soto~koä. Hotâ bi htosâ æosâ posluhavsà(uanime.org.ua).‘Ne se}am se {ta su morale da obla~e devoj~ice, ali de~aci su mo-rali da nose kostime sa belom ko{uqom. Da je bar neko poslu{ao.’

(180) U takomu statusš lšsi mali perebuvati do 2013 roku (Z presi).‘Bilo je predvi|eno da }e {ume zadràti taj status do 2013. godi-ne.’

(181) V avtobusš mi mali pravo zaèmati tšlâki zadnš mšscà, nape-red turki nas ne puskali. Pri câomu mi mali sidšti v avtobusšmov~ki (Novini, 03. 2012).‘U autobusu mogli smo da zauzimamo samo zadwa mesta, napred nasTurci nisu pu{tali. Pritom smo morali (bilo nam je re~eno) da uautobusu }utimo.’

Dakle, ukrajinska konstrukcija mati + infinitiv, pored {iro-ke palete deonti~kih modalnih zna~ewa (osim zna~ewa ‘morati’, gla-gol mati u ukrajinskom jeziku realizuje i modalno zna~ewe ‘mo}i’:Nu æo à maä kazati (‘[ta mogu da kaèm’)), vr{i i evidencijalnufunkciju upu}ivawa na autoritativni izvor naredbe, odnosno instruk-cije, koji se ne nominuje, ali se dekodira polaze}i od konteksta, pri-tom se profili{e potencijalna retrospektivna sema ukrajinskog gla-


gola mati ‘otrimati’ (‘dobiti’), jer se svaka naredba dobija, a time sepretvara u obavezu koja maó buti vikonana (‘mora biti izvr{ena’).

U prilog tome svedo~i i ~iwenica da se u ukrajinskom jezikusinteti~ki futur nesvr{enih glagola gradi uz pomo} enkliti~kihoblika glagola ìti ‘uzeti’, ‘imati’. Prema tome, iskazi poput v~i-timu do ve~ora, u kojima je u prvi plan istaknut vremenski plan bu-du}e radwe, sadrè u sebi podjednako zastupqen faktor neophodno-sti budu}e radwe, za razliku od iskaza s analiti~kim oblikom futu-ra — budu v~iti do ve~ora, gde je takav faktor zanemaren.

XI. Deiksa i evidencijalnost u srpskom


Pod deiksom se podrazumeva pojava prostorne lokalizacije pre-ma osnovnom principu odbrojavawa koordinata od nulte ta~ke kojase podudara sa mestom i vremenom govorne situacije. Kada se pomiwedeiksa, naj~e{}e se misli na li~ne ili pokazne zamenice (ja–ti,ovaj–onaj–taj), zameni~ke priloge (ovde–onde–tamo, sada–onda–ta-da), re~ce (evo–eno), kao i semanti~ki izvedene adverbijale (ova-mo–onamo–tamo, odavde–odande–odatle), odnosno deikti~ka sred-stva drugog reda: danas–sutra–prekosutra, danas–ju~e–prekju~e i sl.Su{tinu deikti~ke opozicije re~nici naj~e{}e prikazuju pomo}uodrednica „blizu–daleko“. Delimo ipak u tom pogledu mi{qewe J.V. Apresjana, koji tvrdi da u slu~aju upotrebe deikti~kih sredstavanije re~ o udaqenosti objekta u odnosu na govorno lice, ve} o razli-~itim koordinatnim sistemima (APRESÀN 1997: 282). Objekat koji jeobeleèn zamenicom ovaj pripada koordinatnom sistemu, ~iji je cen-tar samo govorno lice, odnosno adverbijal ovde obeleàva prostorkoji moè neposredno da percipira govorno lice i sl. Deikti~ke za-menice onaj ili onde, taj ili tamo upu}uju na prostor koji se od-brojava od drugog centra percepcije, odnosno ne podudara se sa pro-storom aktualne govorne situacije.

Postoji primarna i sekundarna deiksa. Primarna deiksa se ve-zuje za idealnu komunikativnu situaciju, kada se sagovornici nalazena istom mestu u isto vreme, dok se sekundarna deiksa, koju jo{ zovui narativna (EHRICH 1982), odnosi na krwu komunikativnu situaci-ju, kojoj nedostaje jedan ili vi{e konstitutivnih elemenata. Deiksase tako|e prikazuje kao vremenska (REICHENBACH 1947) ili prostor-na (EHRICH 1982). Pojam prostorne deikse uveden je po uzoru na vre-mensku Rajhenbahovu trijadu, u kojoj se izdvaja vreme govorne situa-cije, vreme doga|aja i referentno vreme, u odnosu na koje se odbroja-va vreme doga|aja. Analogno tome, u prostornoj deiksi izdvajaju se


prostor govornog lica, denotativni prostor i referentni prostor, uodnosu na koji se lokalizuje denotativni (EHRICH 1982: 49). J. V.Apresjan pretpostavqa da se te tri deonice ne podudaraju samo uslu~aju narativne ili sekundarne deikse, kada se govorno lice moènalaziti bilo gde, a pritom pripoveda o liku koji se lokalizuje uodnosu na neki referentni prostor (APRESÀN 1997: 277). Moramoprimetiti da se nepodudarawe izdvojenih triju deonica prostoramoè zapaziti i u slu~aju primarne deikse, recimo, u situaciji kadagovornik obave{tava o poloàju nekog objekta koriste}i pritom lo-kalizator izvan prostora govorne situacije: Ulica koju traìtenalazi se izme|u Zemuna i Novog Beograda, gde je mesto govorne situ-acije proizvoqno, Zemun i Novi Beograd markiraju referentni pro-stor, dok se denotativni prostor podudara sa traènom ulicom.

Ono {to, po mi{qewu J. V. Apresjana, nedostaje navedenoj si-tuaciji jeste faktor posmatra~a, koji je obavezan kada je prostornadeiksa u pitawu: „Dlà prostranstvennogo deèksisa suæestvenna, po-mimo govoràæego, eæe odna figura — nablädatelâ. V situaciàh, obo-zna~aemáh klassi~eskimi deèkti~eskimi slovami zdesâ–tam,säda–tuda, åtot–tot, vot–von, govoràæiè i nablädatelâ vsegdasovpadaät v odnom lice“ (APRESÀN 1997: 277). U skladu sa time, J.V. Apresjan izdvaja relativnu orijentaciju, koja obuhvata posmatra-~a, i apsolutnu orijentaciju, koja je zasnovana na lokalizaciji u od-nosu na objekat (APRESÀN 1997: 278–279).

Kada je u pitawu iskazivawe „utkanosti“ posmatra~a u iskaz,ona se moè dovesti u vezu sa posvedo~eno{}u radwe. Ukoliko se go-vornik identifikuje sa posmatra~em i referi{e o pojavama iz per-ceptivnog poqa koje deli sa drugim u~esnikom komunikacije, reali-zuje se nulta evidencijalnost, {to zna~i da kao izvor informacijesluì neposredno iskustvo govornog lica.

Deikti~ke re~ce evo i eno u srpskom jeziku svedo~e o nultojevidencijalnosti jer potvr|uju da govorno lice crpe informaciju izdenotativnog prostora koji se podudara sa prostorom govorne situa-cije. Na pragmati~kom nivou deikti~ke re~ce odgovaraju imperati-vima glagola vizuelne percepcije: vidi, gledaj/pogledaj i sl.:

(182) Evo voza! Vidi, voz! (u situaciji kada voz ulazi na stanicu)(183) Eno ga kom{ija! Vidi, kom{ija! (na ulici)

U ukrajinskom jeziku navedenim deikti~kim sredstvima odgo-varaju re~ce osâ (‘evo’) i on (‘eno’), koje su pragmati~ki konkurentniimperativnim oblicima glagola divisâ/podivisâ (‘vidi’), glànâ/po-glànâ (‘gledaj/pogledaj’) i sl.:


(184) Osâ mšsàcâ, zorš, solov'ò … (Pavlo Ti~ina).‘Vidi, mesec, zvezde, slavuji …’

(185) V nas vedmedik ó š m'à~ik. Konik on stoòtâ v kutku (MaršàPoznansâka).‘Imamo medu i loptu. Eno ga kowi} u }o{ku stoji.’

U slu~aju indirektne evidencijalnosti upotreba deikti~kih par-tikula je mogu}a samo prilikom citirawa. U tom slu~aju u iskazu seobavezno nalazi marker raportivne evidencijalnosti, npr.:

(186) Àk hto vkrade kurku, to desàtâ lit zgaduätâ; kaùtâ: on pi{lionuki togo, hto kurku vkrav (Vasilâ Barka, @ovtiè knàzâ).‘Kad bi neko ukrao koko{ku, decenijama bi se se}ali; rekli bi:eno idu unuci onoga {to je ukrao koko{ku.’

Deikti~ke zamenice i zameni~ki prilozi nisu obeleèni u po-gledu iskazivawa evidencijalnih sadràja, {to je delimi~no uslo-vqeno i time da se navedena sredstva ~esto koriste kao diskursnimarkeri, tj. vr{e funkciju upu}ivawa u prostoru teksta. Tako se uukrajinskom jeziku pokaznom zamenicom ceè (cà, ce, cš) ~esto markirareferent koji je upravo pomenut ili }e biti prvi pomenut. Dakle,ona se koristi kao anafori~ko ili katafori~ko sredstvo ostvariva-wa kohezije u tekstu, dok woj u srpskom jeziku, recimo, odgovara pre-ma navedenim funkcijama zamenica taj (ta, to, ti, te, ta), {tosvedo~i o pomerawu principa deikse u drugi plan:

(187) Rozvaàlânu funkcšä ZMÇ sâogodnš naèbšlâ{e kritikuätâ,ho~a, àk ce ne paradoksalâno, cà funkcšà naèmen{e doslšdèna (Zpresi).

(188) ‘Zabavnu funkciju medija danas najvi{e kritikuju iako je ta

funkcija, ma koliko je to paradoksalno zvu~alo, najmawe istraè-na.’

J. V. Apresjan je na primeru ruskog jezika ubedqivo pokazao dapoloàj posmatra~a situacije odslikava izbor adekvatnog vidskogoblika onih glagola koji kvalitativno odre|uju objekte sa aspektawihovog prostirawa, trajawa, npr. dohoditâ–doèti, kon~atâsà–kon-~itâsà, na~inatâsà–na~atâsà, obrávatâsà–oborvatâsà, povora~i-vatâ–povernutâ, prohoditâ–proèti i sl. (APRESÀN 1997: 290–291),gde se imperfektivni glagol vezuje za posmatra~a koji je izme{teniz situacije, dok perfektivni ukazuje na ~iwenicu da je govorno li-ce, koje je realno ili imaginarno poistove}eno sa posmatra~em, pra-ti prostorni objekat sa neposredne perspektive i prenosi informa-ciju te vrste. Sa ta~ke gledi{ta evidencijalnosti, ako je perfektiv-


ni glagol vezan za posvedo~enost radwe, imperfektivni moè kore-lirati sa bilo kojim izvorom informacije. Na primer:

(189) Put je skretao: PRF.ÇPFV ka {umi

(190) Put je skrenuo: PRF.PFV ka {umi.

U primeru (190) svr{eni perfekat ukazuje na ~iwenicu da je si-tuacija pra}ewa puta sagledana neposredno od strane govornog licakoje se tim putem kretalo do same {ume, dok u prvom primeru (189)informacija moè biti zasnovana na logi~koj operaciji — pretpo-stavci, naga|awu ili informaciji dobijenoj iz drugog izvora — mape,razgovora sa me{tanima, saobra}ajnim znacima i sl., up.:

(191) Put je vodio: PRF.ÇPFV, kako je pisalo na rukom ispisanomputokazu, ka Rijeci Crnojevi}a (www.montenegro.com).

(192) Asfaltni put nas je doveo: PRF.PFV do podno`ja @urima(Mora~ke planine 2010).

(193) [iroki kolski put sekao je: PRF.ÇPFV ravan po sredini iulazio: PRF.ÇPFV u brda (Mihailo Stevanovi} 1974, 611).

(194) Pod wim su se {irile: PRF.ÇPFV prostrane planinske liva-de … Jedan {irok lijevak spu{tao se: PRF.ÇPFV izme|u dva kom-ska brda (Mihailo Lali}, Svadba).

(195) Grad se savio: PRF.PFV pored obale kao {arena gusjenica(Mihailo Lali}, Raskid).

(196) Ispod planinskih kosa u nedogled se pruìlo: PRF.PFV pro-strano poqe (Mihailo Stevanovi} 1974, 610).

U prvom primeru (191) pripoveda~ saznaje o tome kuda vodi putsa putokaza, dakle, re~ je o raportivnoj evidencijalnosti, {to je po-tvr|eno i imperfektivnim glagolom vodio je, dok je u drugom prime-ru (192) upotrebqen perfektivni glagol doveo je u istom kontekstu,{to ukazuje na ~iwenicu da govorno lice prenosi ne{to {to je li~-no doìvelo, dakle, ukazuje na posvedo~enost radwe. U primerima(193–194), koje navodi u svojoj gramatici Mihailo Stevanovi} kadarazmatra upotrebu perfekta „u funkciji stalnosti onoga {to se is-kazuje tim kvalifikativnim perfektom“ (STEVANOVI] 1974: 611),zapaàmo imperfektivni glagol, koji ukazuje na izme{tenost govor-nog lica iz situacije koju opisuje, dok se u primerima (195–196) na-rator poistovetio sa posmatra~em i opisuje predeo iz neposredneperspektive, {to potvr|uju oblici predikata ozna~eni svr{enimkvalifikativnim perfektom savio se, pruìlo se. Ukoliko bismo uistim primerima upotrebili imperfektivni glagol:


(195') Grad se savijao: PRF.ÇPFV pored obale kao {arena gusjenica.

(196') Ispod planinskih kosa u nedogled se pruàlo: PRF.ÇPFV

prostrano poqe.

su{tinski se u re~enici ni{ta ne bi promenilo, {to ukazuje na ~i-wenicu da je razlog konkurencije vida izvan semantike, konkretno uevidencijalnom domenu, tj. u posvedo~enosti, odnosno neposvedo~e-nosti onoga o ~emu se referi{e.

Adekvatnu situaciju zapaàmo i u ukrajinskom jeziku:

(197) Všddalenim š tihim mšscem bula dolina Latoricš, àku dovko-la obstupali: PRF.ÇPFV gori, pokritš dršmu~imi lšsami. Tut, naodnomu malâovni~omu pagorbš, zbuduvav{i dev’àtâ derev’ànihbudinkšv, poselilisà opri{ki (Ganâkovicà).‘Udaqeno i tiho mesto be{e dolina reke Latorice, koju su sa svihstrana opkoqavale gusto po{umqene planine. Ovde su se na jednomprelepom brdu, sazidav{i devet drvenih ku}a, nastanili opri{ci(ukrajinski hajduci).’

(198) A bšlà nâogo na visotš 920 metršv nad ršvnem morà leìtâgšrsâka perlina Karpat — turisti~niè kompleks ¼Bukovelâ½. Zusšh storšn èogo obstupili: PRF.PFV gori … (Fotoreporta`, Kar-pati, gora Visokiè verh).‘A pored wega, na 920 metara nadmorske visine, leì planinskibiser Karpata — turisti~ki kompleks Bukoveq. Sa svih strana suga opkolile planine …’

U oba navedena primera (197–198) daje se fragment opisa turi-sti~kih atrakcija koje se razlikuju ne samo po svom sadràju ve} iprema perspektivi sa koje se prikazuju. Upotreba imperfektivnogoblika predikata obstupati (‘opkoqavati’) u primeru (197) svedo~io distanciranosti posmatra~a od objekta, {to potvr|uje i sadràj —re~ je o mestu koje se opisuje iz istorijske perspektive. U drugomprimeru (198) naveden je odlomak iz foto-reportaè, u kojoj je hotelprikazan iz neposredne perspektive onoga ko je u wemu bio i sve {tose reklamira li~no doìveo ({to je, ina~e, karakteristika svih re-klama turisti~kih objekata), te se u wemu identi~an glagol upotre-bqava u svr{enom obliku — obstupiti (‘opkoliti’).

Dakle, moglo bi se zakqu~iti da u analiziranim jezicima kodglagola sa semantikom prostirawa, protezawa, korelativni vidskipar pokazuje tendenciju ka diferencijaciji nulte evidencijalnosti(govornikovo neposredno perceptivno iskustvo) prema neobeleèno-sti izvora informacije koja se prenosi imperfektivnim oblikompredikata.


Zna~ewe perfektivne grameme kod glagola sa prostornom eks-tenzijom implicira nultu evidencijalnost, dok je imperfektivnagramema u tom pogledu vezana za druge tipove evidencijalnosti —inferencijalne ili raportivne.

XII. Uvodne re~i i konstrukcije

kao pokazateqi evidencijalnosti

XII.1. Srpski markeri evidencijalnosti ~ini mi se, izgleda,

sigurno i ukrajinski markeri zdaótâsà, napevno

U poglavqu X.1.3. izloìli smo pretpostavku da se isti glago-li u srpskom jeziku mogu koristiti u funkciji iskazivawa razli~i-tog tipa evidencijalnosti u zavisnosti od toga da li funkcioni{ukao predikati ili su upotrebqeni parenteti~ki — kao uvodne re~i.Na primeru srpskih glagola izgledati i ~initi se bilo je pokazanoda uz dativ li~ne zamenice (dativ subjekta) oni ukazuju na inferen-cijalnu evidencijalnost. Isti glagoli u parenteti~koj upotrebi vr-{e funkciju markera raportivne evidencijalnosti (77–79). Odsu-stvo dativa li~ne zamenice ~ini glagole ~initi se i izgledati po-desnim za preno{ewe informacije iz drugog izvora.

U parenteti~koj upotrebi srpskom glagolu ~initi se odgovaraukrajinski glagol zdavatisà, dok bi se marker izgleda mogao ade-kvatno prevesti ukrajinskim prilogom napevno. Nastoja}emo da ilu-strujemo ovu pretpostavku koriste}i test koji su primenili T. V.Buligina i A. D. [meqov na gra|i iz ruskog jezika, kako bi skrenulipa`wu na razliku izme|u ruskih evidencijala kaètsà (‘~ini mise’) i naverno (‘izgleda’) (BULÁGINA, [MELEV 1997: 298–303):

(199) — Iz boce, ~ini mi se (*izgleda), curi plin.— Otkud zna{? (*Za{to tako misli{?)— Ose}am miris.

(200) — Z balona, zdaótâsà (*napevno), vihoditâ gaz.— Zvšdki ti znaó{? (*ômu ti tak vvaàó{?)— Všd~uvaä zapah.

(201) — To je, izgleda (*~ini mi se), vaàn gost.— Za{to tako misli{? (*Otkud zna{?)— Doma}in je stalno uz wega.

(202) — Napevno (*zdaótâsà), ce va`liviè gšstâ.— ômu ti tak vvaàó{? (*Zvšdki ti znaó{?)— Gospodar postšèno z nim.


Iz navedenih primera sledi da se srpski glagol izgledati pre-ma svom epistemi~kom naponu vi{e pribliàva modalnim prilozi-ma o~igledno, sigurno, koji tako|e mogu funkcionisati kao pokazate-qi inferencijalne evidencijalnosti:

(201') To je, izgleda, neko vaàn. = To je, o~igledno/sigurno, nekovaàn.— Za{to tako misli{?— Doma}in je stalno uz wega.

Srpskoj uvodnoj konstrukciji ~ini se odgovarale bi raportivneevidencijale kako sam ~ula, pri~a se, ~ujem, kako navode izvori i sl.(203–204), dok se sa dativom li~ne zamenice ~ini mi se ona pribli-àva parenteti~kim inferencijalama po mom mi{qewu, po meni,pretpostavqam, mislim, ako se ne varam i sl. (205–206):

(203) îni se da nas omiqeni za~in zaglupquje. Novo istraìva-we pokazalo je da nas kori{tewe soli moè zaglupiti, pi{e shi-ne.yahoo.com (Dnevnik, 09. 04. 2012).

(204) Postoje pouzdani dokazi da su Feni~ani pro{li kroz Herku-love stubove mnogo pre nego {to se ma ko drugi odvaìo na takodalek put. Ima skoro isto tako verodostojnih dokaza da su oni plo-vili do Scili ostrva, na jugu Engleske, i tamo mewali mediteran-sku robu za kalaj iz Kornvola. îni se (= postoje dokazi/kako na-vode izvori), da im nikad nije bilo dopu{teno stupiti na engleskotlo, jer su uìvali vrlo r|av glas (sr.wikipedia.org).

(205) Zato bi, ~ini nam se (= mislimo/po na{em mi{qewu), bilodobro da tvoja vlast naredi da se kod groba postavi vojni~ka stra-à (Velika subota, beseda.rs).

(206) Glavni kreativni rezultat modernizma, ~ini mi se, jeste do-vo|ewe do apsurda kriterijuma „novine“ kao najvrednijeg kriteri-juma (Jurij Andruhovi~, prev. D. Ajda~i}).

Ukrajinska uvodna re~ zdaótâsà odgovara srpskoj inferencija-li ~ini mi se (v. X.1.3).

(207) Osâ do tebe list! Zdaótâsà, všd Bogdana — èogo ruka… (LesàUkraònka, Golosnš struni).‘Evo pismo za tebe! Izgleda da je od Bogdana, wegov je rukopis …’

(208) Vona, zdaótâsà, strah urazliva! Do neò bulo trudno pristu-piti: abi æo, vè è obrazitâsà (Lesà Ukraònka, Golosnš struni).‘Ona je, ~ini mi se, stra{no osetqiva. Nisi mogao da joj pri|e{,malo pa se uvredi.’


Glagol zdaótâsà u parenteti~koj upotrebi moè ukazivati nainferenciju koja je zasnovana na neposrednom vizualnom utisku kojije prethodio zakqu~ku. Tako u primeru (207) markeru inferencijal-ne evidencijalnosti zdaótâsà (‘izgleda’) prethodi marker nulte evi-dencijalnosti osâ (‘evo’), koji ukazuje da je nakon vizualne percep-cije do{lo do logi~kog zakqu~ka, {to potvr|uje kontekst iskaza.Ista uvodna re~ zdaótâsà (‘~ini mi se’) u ukrajinskom jeziku ukazujei na govornikovo zakqu~ivawe na osnovu prizivawa ~iwenica iz se-}awa. Re~ je o razli~itim podtipovima inferencijalnosti — onajkoji se prenosi srpskim markerom izgleda ukazuje na neku vrstu otu-|ewa situacije o kojoj se referi{e, dok inferencijalnost koju pre-nosi srpski marker ~ini mi se ukazuje na posmatrawe doga|aja izunutra{we perspektive. U ukrajinskom jeziku u oba slu~aja moè sekoristiti jedan parenteti~ki upotrebqen glagol — zdaótâsà.

Uvodna konstrukcija zdaótâsà menš (‘~ini mi se’) ne vr{i po-sebnu evidencijalnu funkciju u odnosu na istu bez zamenice(zdaótâsà), za razliku od srpskog jezika, gde konstrukcija ~ini mi seukazuje na inferencijalnost, a ~ini se na raportivnost (203–206).Uvodna konstrukcija zdaótâsà menš odgovara drugim „autorizovanim“parenteti~kim izrazima: na moä dumku (‘po mom mi{qewu’), àk namene (‘po meni’), à dumaä (‘mislim’), àkæo à ne pomilàäsà (‘ako negre{im’) i sl.

(209) Vesâ paradoks, zdaótâsà menš, v tomu, æo mi ìvemo vUkraònš (Gazeta, 25. 11. 2011).‘îtav se paradoks, po mom mi{qewu, sastoji u tome da ìvimo uUkrajini.’

(210) Bo vsš na{š narškannà na te, ~ogo nam brakuó, vinikaätâ,zdaótâsà menš, všd nedostatnâoò vdà~nostš za te, æo mi maómo(Danšelâ Defo).‘Jer sve na{e àlbe da nam ne{to nedostaje nastaju, po meni, zbognedostatka zahvalnosti za ono {to imamo.’

XII.2. Uvodne konstrukcije po meni/tebi…, po mom/tvom…

mi{qewu, sude}i po + Loc, odnosno àk na mene, na moä/tvoä…

dumku, sudà~i z + GEN

(211) Àkimi, na moä dumku, maätâ buti stosunki mš` dšv~inoä šhlopcem? Menš zdaótâsà, na ce pitannà ko`ne pokolšnnà všdpovšlob po-svoómu (ukrtvir.info).‘Kakvi, po meni, treba da budu odnosi izme|u devojke i momka?Na to pitawe, ~ini mi se, svaka generacija ima svoj odgovor.’


Iz primera (211), koji je preuzet iz {kolskog sastava, sledi dauvodnu konstrukciju na moä dumku (‘po mom mi{qewu’) govornik uslede}em iskazu parafrazira menš zdaótâsà (‘~ini mi se’), {to po-tvr|uje na{u tezu o inferencijalnoj prirodi potoweg markera, kojije u parentetskoj upotrebi li{en epistemi~kih obertonova i sluìiskqu~ivo funkciji upu}ivawa na izvor informacije.

Konstrukcije po meni, po mom mi{qewu, odnosno ukr. àk na me-ne, na moä dumku i sl. zameni~kog su porekla, {to ih svrstava u istiniz sa uvodnim re~ima po tebi/nama/vama/wima, odnosno natvoä/va{u dumku. Me|utim, sa evidencijalnog aspekta, samo u slu~a-ju konstrukcija po mom mi{qewu, po meni, odnosno na moä dumku, àkna mene, u pitawu su pravi markeri inferencijalnosti, jer u svimostalim slu~ajevima uvodne re~i po tebi/nama/vama/wima, odnosnona tvoä/va{u dumku odslikavaju spekulisawe, podmetawe sopstvenogzakqu~ka kao tu|eg i prikazivawe odre|ene informacije kao da imasvoje poreklo van samog govornika (212), odnosno upu}uju na rapor-tivnu evidencijalnost ukoliko je posredi citirawe (213).

(212) Da li si ti normalan? Pre ’45, po tebi, niko ni{ta nije za-radio sopstvenim trudom (www.rts.rs).

(213) Na tvoä dumku, situacšà z Parkom Geroòv ce: Znevaga su~a-snoò vladi do šstori~nogo minulogo na{ogo narodu (geroiv.at.ua).‘Po tvom mi{qewu, situacija sa Parkom heroja je: nepo{tovaweistorijske pro{losti na{eg naroda od strane savremene vlasti.’

Uvodne re~i po tebi/nama/vama/wima, odnosno na tvoä/na-{u/va{u dumku, imaju logi~ku strukturu inferencijalnih uvodnihkonstrukcija sude}i po + Loc, odnosno ukr. sudà~i z + GEN, koje uka-zuju na to da je informacija koja se iznosi zasnovana na logi~kom ra-su|ivawu govornog lica, koje svoj zakqu~ak zasniva na raspoloìvim~iwenicama. Specifika navedenih konstrukcija je wihovo gerun-divno poreklo, gde gerundivni oblik nastupa u funkciji kondenzato-ra uslovne re~enice. Gerundivna priroda navedenih uvodnih re~i jepotisnuta u drugi plan, {to potvr|uje varijativna referencijalnostgerundivnih oblika i predikata (214–215), koja je nedopustiva uukrajinskom jeziku, dok je u srpskom jeziku delimi~no prisutna (v.II.2.1.2).

(214) Sude}i po stopama rasta bruto doma}eg proizvoda, mi smo nasamoj ivici recesije (Politika).

(215) Sudà~i z harakteru znahšdok (kšstki mamonta, znaràddà pracšz kremenà, slšdi vogniæ), tut ìv nevelikiè kolektiv mislivcšv (Zpresi).


‘Sude}i po sadràju iskopina (mamutove kosti, alatke od kremena,tragovi vatre), tu je ìvela mala skupina lovaca.’

XII.3. Glagoli govorewa, mi{qewa i percepcije

u uvodnim konstrukcijama

Kao markeri raportivne evidencijalnosti u ukrajinskom jeziku~esto se javqaju glagoli govorewa, mi{qewa ili auditivne percep-cije, koji mogu funkcionisati kao uvodne re~enice uz veznik àk (‘ka-ko’) ili bez wega: (àk) kaùtâ (‘(kako) kaù’), (àk) pi{utâ (‘(kako)pi{u’), (àk) peredaätâ (‘(kako) prenose’), (àk) vvaàätâ (‘(kako)smatraju’) i sl. Sve navedene konstrukcije bez veznika prete`no sejavqaju u sintaksi~kom obliku jednokomponentne neodre|enoli~nere~enice, dok sa veznikom po pravilu sadrè subjekat:

(216) Kaùtâ, svekruha lihaà (Narodna pšsnà).‘Kaù, svekrva je quta.’

(217) Àk tverdàtâ folâkloristi, kolàduvati mo`na, po~inaä~i z6 sš~nà a` do 15 lätogo, tobto, do svàta Strštennà.‘Kako tvrde folkloristi, koledarske pesme se mogu pevati od 6. ja-nuara do samog 15. februara, tj. do Sretewa.’

Poseban tip uvodne konstrukcije predstavqa prosta re~enicasa li~no-vremenskim oblikom predikata iz grupe verba dicendi, cogi-tandi, sentiendi: (àk) všn/vona kaè (‘(kako) on/ona kaè’); (àk) všn/vonavvaàó (‘(kako) on/ona smatra’); (àk) à ~uv/la (‘(kako) sam ~uo/~ula’).Pri takvoj upotrebi, glagoli govorewa i mi{qewa upu}uju na odre-|eni izvor informacije (218), dok se glagol ~uti odnosi na primao-ca informacije, te izvor ostaje neidentifikovan (219):

(218) Adè vona zovsšm äna, všn kaè, prosto ditina (OksanaÇvanenko, Maršà).‘Ona je ipak sasvim mlada, kaè on, skroz dete.’

(219) Teper, à ~ula, vona hoditâ v muzikalânu {kolu (Lesà Ukraò-nka, Golosnš struni).‘Sada, ~ula sam, ona poha|a muzi~ku {kolu.’

Identi~na situacija je i u srpskom jeziku, gde sli~nu funkcijuvr{e glagoli: kaù, pri~aju, javqaju, saop{tavaju, informi{u, mi-sle, smatraju i sl., koji se ~esto javqaju uz veznik kako ili kao {to.Za razliku od ukrajinskog jezika, u srpskom jeziku uvodne re~enicesa veznikom (kako ili kao {to) ili bez wega, mogu se pojavqivati udva oblika — neodre|enoli~nom (220–221) i bezli~nom — uz kvazipa-sivni oblik predikata (222–223):


(220) Kad smo se rodili, kaù, bilo je „lo{e vreme“. Dok smo od-rastali, kaù, bilo je „lo{e vreme“. I pre na{eg ro|ewa, kaù,„nije bilo vreme“ (Irena Plaovi}, Kamen se ne baca, kamenom sezida).

(221) Nakon {to su gra|ani Kule protestnim skupom izrazili svo-je nezadovoqstvo {to, kako kaù, moraju da trpe nesnosan smrad,koji se {iri iz desne delte Velikog ba~kog kanala, ovih dana su za-po~ete prve aktivnosti na re{avawu ovog problema (Dnevnik, 18.04. 2012)

(222) On je, pri~a se, potisnuo sve ro|ake centrali{u}i vlast usvojoj ruci (Vladimir ]orovi}, Istorija srpskog naroda).

(223) Napad je, kako se saop{tava, zaustavqen, ali je smatran do-voqno va`nim i potencijalno opasnim da je o tome brifovan ipredsednik Barak Obama (Politika, 19. 04. 2012).

Poloàj uvodnih konstrukcija i re~i u re~enici nije fiksan,mada se naj~e{}e sme{taju na po~etak re~enice, re|e slede posle su-bjekta ili prilo{ke odredbe, dok je finalna pozicija veoma retka. Ujednom fragmentu teksta marker evidencijalnosti moè se pomeratisa po~etka re~enice na kraj, zauzimaju}i sva tri poloàja:

(224) Kaùtâ, Andršè povernuvsà z Çtalšò. Všn, kaùtâ, duèpostaršv. Zovsšm hvoriè, kaùtâ (Razg.).‘Kaù da se Andrij vratio iz Italije. On je, kaù, jako ostario.Sasvim je bolestan, kaù.’

XII.4. Ukrajinske evidencijale vidno, o~evidno, napevno

naspram srpskih vidi se, o~igledno i sasvim sigurno

U markere inferencijalne evidencijalnosti u ukrajinskom je-ziku spadaju prilozi vidno, o~evidno, kojima u srpskom jeziku odgo-vara o~igledno. Prilog vidno u odnosu na o~evidno odre|uje u ukra-jinskom jeziku kolokvijalna upotreba, {to nas navodi na pomisao dawemu u srpskom jeziku odgovara kvazipasivni glagol videti se, dokje prilog o~igledno ekvivalent ukrajinskog o~evidno:

(225) Vidno, ti nškoli ne bula na parš matanalšzu.‘Vidi se da nikad nisi bila na predavawu iz matemati~ke analize.’

(226) O~evidno, æo zaraz Sekretaršat Prezidenta vikoristovuó tš` metodi, àk za ~asšv Ku~mi … (Tovari{, 03. 07. 2007).‘O~igledno je da sada predsedni~ki kabinet koristi iste metode,kao i u Ku~mino vreme.’


(227) … urednici ovog magazina o~igledno prate trend bolesne mr{avo-sti … (Lepota i zdravlje, 19. 11. 2009).

U jednom od svojih istraìvawa V. S. Hrakovski je pokazao daruski prilog opredelenno ima funkciju evidencijale, jer se koristiu situaciji kada je li~no iskustvo govornog lica sasvim dovoqno dabi se zakqu~ilo da se situacija S dogodila — No~âä opredelenno{el do`dâ (HRAKOVSKIÈ 2007: 613). U srpskom jeziku ruskom pri-logu opredelenno odgovarao bi evidencijalni marker sasvim sigurno,za koji Ivana Trbojevi} tvrdi da spada u priloge sa amplifikatoromtotaliteta za najmawu epistemi~ku distancu „pomo}u kojih govornikizraàva svoje totalno pozitivno opredeqewe prema istinitostipropozicije ili prakti~no poklapawe referentne i locirane ta~ke“(TRBOJEVI] 2004: 170). Sa svoje strane moèmo dodati da, ukolikoepistemi~ki marker gubi mo} graduirawa mere istinitosti propozi-cije, on preuzima na sebe evidencijalnu funkciju, tj. upu}uje na iz-vor informacije.

U ukrajinskom jeziku markeru inferencijalne evidencijalno-sti sasvim sigurno odgovara napevno u drugom od svojih zna~ewa. Na-ime, prilog napevno u ukrajinskom jeziku ima dva zna~ewa, koja su su-protna sa epistemi~kog aspekta: 1) nije sigurno — srp. izgleda, vero-vatno (rus. veroàtno) i 2) sasvim sigurno (rus. opredelenno, nesom-nenno), up.:

(228) Napevno, ce spokšè.‘Izgleda, to je mir.’

(229) Všn buv tut. Ce napevno.‘Bio je ovde. To je sasvim sigurno.’

Zajedni~ku osnovu za ova dva zna~ewa moè ~initi upravo funk-cija markera inferencijalne evidencijalnosti — ‘pretpostavqam iliznam jer zakqu~ujem na osnovu premisa ili ~iwenica kojima raspola-èm’.

XII.5. Ipak i vse-taki kao markeri

inferencijalne evidencijalnosti

Markeri inferencijalne evidencijalnosti ipak i ukr. vse-ta-ki ukazuju na ~iwenicu da govornik poseduje informaciju koja ga na-vodi na zakqu~ak da propozicija ne odgovara situaciji za koju sago-vornik misli da se dogodila. Wegova semanti~ka struktura mogla bida se prikaè na slede}i na~in:


1) Kaèm da je S’

2) Mislim da veruje{ da je S

3) Znam da je S’

4) Mislim da treba da zna{ da je S’.

(230) Starac ipak nije ubijen. Obdukcija pokazala da je starac iz Ugrino-vaca umro od infarkta, {to se kosi s priznanjem njegovog kom{ije da gaje ubio sekirom (Kurir, 18. 11. 2009).

(231) Ostannâoò mitš všn vse-taki peredumav š pribuv u regšon(Glavred, 31. 08. 2009).‘U posledwem trenutku on se ipak predomislio i doputovao u re-gion.’

Sli~nu semanti~ku strukturu ima i kolokvijalni marker vero-vao ili ne; ukr. ho~e{ — všr, ho~e{ — ne všr, s tim {to on posedujeve}i ilokutivni napon — pragmati~ki oberton ube|ivawa u istini-tost propozicije:

(232) Verovali ili ne pra{wave sijalice koriste vi{e energijeod ~istih (ekoglas.autentik.net).

(233) Ale ho~e{ — všr, ho~e{ — ne všr, a Verhovniè sud taki vi-znav nedšèsnimi vibori u 2001-mu (Z presi).‘Verovao ili ne, Vrhovni sud je ipak poni{tio izborne rezultateiz 2001.’

Prilozi za vreme jo{ i ve} u asertivnom iskazu imaju speci-fi~nu semantiku jer ukazuju na pomerawe horizonta o~ekivawa sago-vornika u vezi sa informacijom koja se prenosi. Po nama, takva se-mantika ukazuje na ~iwenicu da jo{ i ve} funkcioni{u kao markeriinferencijalne evidencijalnosti i imaju istu semanti~ku struktu-ru kao i navedeni pokazateq evidencijalnosti ipak:

(234) Ivana je ve} otputovala na more.(Iako si o~ekivao da Ivana bude ovde, saop{tavam ti da ta~noznam iz pouzdanih izvora da je otputovala).

Prilog jo{ vr{i funkciju markera inferencijalne evidenci-jalnosti, prete`no u konstrukcijama sa negacijom. U afirmativnimiskazima moè ukazivati na ~iwenicu da radwa ozna~ena predikatomza koji se vezuje ovaj prilog traje i za vreme govorne situacije:

(235) Voz jo{ nije stigao.(Iako si o~ekivao da voz stigne, saop{tavam ti da on jo{ nije sti-gao {to pouzdano znam iz izvora koji su mi dostupni).


U ukrajinskom jeziku takvu funkciju analogno vr{e prilozi æei vè:

(236) Æe ne vmerla Ukraòna.‘Jo{ nije umrla Ukrajina.’

(237) Pomšsna Cerkva v Ukraònš vè šsnuó — ce Ukraònsâka Pravo-slavna Cerkva … (orthodox.org.ua).‘Autokefalna crkva u Ukrajini ve} postoji — to je Ukrajinskapravoslavna crkva.’

XII.6. Uvodne re~enice kao {to je poznato i àk všdomo

kao markeri inferencijalne evidencijalnosti

S druge strane, markeri poznato je da, kao {to je poznato; ukr.všdomo, æo; àk všdomo upu}uju na ~iwenicu da je izvor informacijezajedni~ko predznawe u~esnika komunikativne situacije. Skre}e nasebe pa`wu ~iwenica da ovaj marker moè na sintaksi~kom nivouimati funkciju predikata koji uvek stoji na po~etku re~enice (po-znato je da …; ukr. všdomo, æo …) ili funkcioni{e kao parenteza(kao {to je poznato; ukr. àk všdomo) i u tom slu~aju moè slobodnoda mewa mesto u re~enici.

Semanti~ka struktura evidencijale poznato je suprotna je struk-turi markera ipak, ali je wihov ilokutivni u~inak sli~an — u prag-mati~koj ravni oba odgovaraju asertivu tvrdim23. Uporedimo:

ipak poznato je

1) Kaèm da je S’ 1) Kaèm da je S2) Znam da je S’ 2) Znam da je S3) Mislim da veruje{ da je S 3) Mislim da i ti zna{ da je S4) Mislim da treba da zna{ da je S’ 4) Mislim da treba da se sloì{

da je S

(238) Poznato je da vino, zahvaljuju}i alkoholu i bezalkoholnim fitohe-mikalijama, smanjuje rizik od infarkta … (24 sata, 12. 11. 2009).

(239) Kao {to je poznato, reaktivna energija (reaktivna snaga tj.wena struja) izaziva na prenosnom sistemu gubitke aktivne snage(energije) … (www.elektrodoboj.net).

(240) Všdomo, æo vnaslšdok obertannà planeti sila tà`šnnà na ekva-torš men{a (Z presi).‘Poznato je da je usled rotacije Zemqina teà na ekvatoru mawa.’


23 O semanti~koj strukturi ovog glagola v. vi{e u poglavqu o asertivnim is-kazima u Sintaksi savremenog srpskog jezika (POPOVI] 2005: 1015).

(241) Àk všdomo, anglšècš poläblàätâ vipiti (Z presi).‘Kao {to je poznato, Englezi vole da popiju.’

U posledwem primeru (241) kori{}ewem evidencijale koja upu-}uje na op{tepoznatu i prihva}enu ~iwenicu name}e se iskrivqenapredstava, {to je uobi~ajeno kada je u pitawu preno{ewe samodo-voqne, informativno zatvorene stereotipne informacije.

XIII. Raportivna evidencijalnost u srpskom


Kada se u iskazima realizuje raportivna evidencijalnost, ~e-{}e dolaze do izraàja epistemi~ki obertonovi, koji, kao {to smoranije pokazali, predstavqaju fakultativnu komponentu u semanti~-koj strukturi evidencijala (v. IX.1). îwenica je da se ta komponentamoè lako izdvojiti u procesu semanti~ke analize u svakom konkret-nom slu~aju. Kako je pokazano na primeru evidencijale navodno (v.1.5), jedan te isti evidencijalni marker moè istovremeno da vr{ifunkciju pokazateqa neutralnog, pozitivnog ili negativnog oprede-qewa govornog lica prema istinitosti propozicije, u zavisnosti ododre|enosti, neodre|enosti ili uop{tenosti izvora informacije ko-ja se prenosi. Stoga bismo, za razliku od ranijih analiza raportiv-nih evidencijala, èleli da krenemo u na{em istraìvawu upravood ovog principa tipologije. Prema tome, smatramo da je svrsishod-no podeliti sve markere raportivne evidencijalnosti na autorapor-tivne, odre|enoraportivne i neodre|enoraportivne.

XIII.1. Autoraportivna evidencijalnost

Kao {to je bilo napomenuto ranije, na autocitirawe u srpskomjeziku ukazuju uvodne konstrukcije (pa) rekao sam ili kao {to sam(ranije/ve}) rekao/napomenuo, istakao, ~ija je osnovna funkcija dis-kursna — navedene uvodne re~enice sluè kao anafori~ka sredstvapostizawa kohezije u tekstu. Pozivawem na sopstveni iskaz ostvarujese i wihova evidencijalna funkcija, uvodne re~enice u ovom slu~ajupotvr|uju da autor isti~e li~nu odgovornost za informaciju koju iz-nosi:

(242) Kao {to sam ve} rekao, nema~ka preduze}a su od 2000. godine uSrbiji investirala vi{e od 1 milijarde evra (Profit, 5, 2009).

(243) Palma: Nisam rekao pritisak, ve} — bila inspekcija (RTV, 17. 07.2009).


U ukrajinskom jeziku autoraportivnost se obeleàva re~ima iizrazima poput à skazav, àk à (vè/ranš{e) skazav, zaakcentuvav, na-golosiv, pšdkresliv:

(244) À skazav na pres-konferencšò: à ne samovbivcà, æob vimagatigro{š u narodnogo deputata (rights.unian.net).‘Rekao sam na konferenciji za {tampu: nisam samoubica da tra-ìm novac od narodnog poslanika.’

(245) … àk à vè zazna~iv, mi pracäómo nad nazvanim zakonom(Denâ, 03. 07. 2007).‘Kao {to sam ve} napomenuo, mi radimo na pomenutom zakonu.’

U markere autoraportivne evidencijalnosti u kwièvnim de-lima sa naracijom u 1. licu spada glagol se}ati se; ukr. prigaduva-ti u obliku 2. lica indikativa, kojim narator upu}uje ~itaoca nadoga|aj, re~i ili situaciju koji nemaju svoj denotat u stvarnosti vanteksta:

(246) Se}ate se da sam ja pred sam polazak kola bio nestao … ‰¢Kao {to sam ranije pisao, ja sam pred sam polazak kola bio nestao…Š (Danilo Ki{, Ba{ta, pepeo).

U navedenom primeru (246) govorno lice — narator podse}a sa-govornika na svoj raniji iskaz sa kojim je prethodno upoznao ~itao-ca. U ukrajinskom jeziku wemu odgovara imperativ prigaduóte:

(247) Vi æe prigaduóte zauvagu æodo osann na po~atku stattš?(V’à~eslav Levicâkiè).‘Da li se jo{ se}ate napomene o osanama sa po~etka ~lanka?’

XII.2. Raportivnost sa odre|enim izvorom informacije

U slu~aju odre|enoraportivne evidencijalnosti u srpskom je-ziku koriste se markeri (kako (je)) + kazati/re}i, javqati/javiti;saop{tavati/saop{titi, prenositi/preneti … + Nom; prema re-~ima, prema mi{qewu + Gen; saglasno + Dat; u skladu sa + Instr; pre-ma, po + NV Loc i dr.

(248) Me|u wima je, kako javqa Rojters, bila i novinarka Anse …(Ve~erwe novosti, 16. 11. 2009).

(249) Prema mi{ljenju Varge, s obzirom na trenutne okolnosti i raspo-red snaga u EU, realnije je o~ekivati da }e kormilo Unije preuzeti nekipoliti~ar iz manje dràve (Danas, 11. 11. 2009).

(250) Po wemu ne stoji ni argument advokata da advokati u Evropinisu obuhva}eni fiskalizacijom (Politika, 11. 11. 2009).


U ukrajinskom jeziku u markere raportivnosti bez modalnogmodifikatora spadaju re~i i izrazi: àk govoriti/kazati/skazati;povšdomiti/povšdomlàti, peredavati/peredati … + Nom; za vislo-vom, na dumku, za slovami, zš slšv + Gen; zgšdno z + Instr:

(251) Ale, àk skazav na~alânik mitnicš Vasilâ [aèda, na kordonšzna~no spokšènš{e (Volinâ, 03. 11. 2009).‘Ali, kako je rekao na~elnik carine Vasiq [ajda, na granici jemnogo mirnije.’

(252) Za slovami Medvedóva, posol ¼rozpo~ne robotu pšznš{e, kon-kretnš termšni bude vizna~eno z urahuvannàm realânoò dinamškina{ih všdnosin½ (Z presi).‘Prema re~ima Medvedjeva, ambasador „}e po~eti sa radom kasnije,ta~an datum bi}e odre|en s obzirom na realnu dinamiku na{ih od-nosa“.’

(253) Na dumku nezale`nogo eksperta pri~inoä vibuhu v budinkuv Óvpatoršò bula brizantna re~ovina (Z presi).‘Prema mi{qewu nezavisnog eksperta, eksploziju u zgradi u Jevpa-toriji uzrokovala je zapaqiva supstanca.’

Evidencijalni pokazateqi u svim navedenim primerima (248––253) nisu obeleèni u pogledu procene istinitosti informacijekoja se prenosi. Me|utim, ukoliko su u iskazu upotrebqeni glagolipoput: tvrditi; ukr. stverdùvati, ne verovati, negirati; ukr. nevšriti, zapere~iti i dr., u funkciji superordiniranog predikataili u parentezi, aktualizuje se fakultativna komponenta semanti~kestrukture evidencijalnog markera — iskazuje se odnos izvornog go-vornog lica prema saop{tavanom, tj. odre|uje se wegovo pozitivnoili negativno opredeqewe prema istinitosti propozicije:

(254) Otapanje ledene kore na Grenlandu i na Ju`nom polu moglo bi,kako tvrdi NASA, nivo mora pove}ati za otprilike 70 metara (poljopri-vreda.info).

(255) [ef slova~ke diplomatije Miroslav Laj~ak ne veruje da BiHpreti novi rat … (Vesti).

(256) Sudmedekspert stverdùó, æo u Olšènika buli {ansi viì-ti (Novini, 07. 07. 2009).‘Sudski medicinski ve{tak tvrdi da je Oijnik mogao da preìvi.’

(257) Kršm togo, A. Àcenäk ne všritâ u te, æo Rosšà ¼proba~itâ½Ukraònš mšlâàrdnš {trafi za nedobšr gazu (UNÇAN, 21. 11. 2009).‘Osim toga, Jacewuk ne veruje u to da }e Rusija oprostiti Ukrajinikazne, koje iznose milijarde, zbog nepotpune isporuke gasa.’


Srpski markeri navodno, kao, bajagi, tobo`(e), kao i wihovekombinacije kao bajagi (kobajagi), kao navodno naj~e{}e se koristeukoliko je izvor informacije uop{ten, neodre|en, a time i nepou-zdan. Wima u ukrajinskom jeziku odgovaraju re~ce movlàv (‘navod-no’), nšbi (‘navodno’), nšbito (‘tobo`(e)’), bucšm (bucšmto) (‘to-bo`(e)’) i sl.

Specifikovane evidencijalne re~ce navodno; ukr. mov, movlàv,koje vode poreklo od glagola govorewa, mogu se koristiti kao neu-tralni pokazateqi raportivne evidencijalnosti. Ukrajinske re~cemov, movlàv stilske su obeleène, prete`no se koriste u razgovor-nom stilu, dok u narativu do~aravaju neformalnu komunikaciju. Ka-da se koriste samostalno, navedena evidencijalna sredstva, upu}ujuna ~iwenicu da je re~ o citirawu, up.:

(258) Teniserka Serena Vilijams navodno ima veliku èlju da glumi unekom akcionom filmu, pa je, po{to holivudski producenti ignori{u tajnjen hir, spremna da plati pozama{an iznos jednoj ~uvenoj produkcij-skoj ku}i da bi napisali ulogu za nju (24 sata, 10. 11. 2009).

Za razliku od srpskog markera navodno, ukrajinska re~ca mov,movlàv moè se koristiti pri autoraportivnosti, tj. prilikom ci-tirawa svojih re~i, kada se aktualni i primarni govornik podudara-ju. U tom slu~aju ukrajinskim re~cama u srpskom jeziku odgovara gla-gol govorewa u obliku 1. lica indikativa prezenta:

(259) Cšlu vesnu, àk odin ~as, provalandavsà à z neä. Nš~ u nš~ uneò, poki dobivsà! Ç sàka, mov, š taka — nš… nš~ogo ne bere. Poti nepoobšcàv ènitisâ — otodš vzàlo! (Panas Mirniè, Lihiè poputav).‘Celo prole}e, kao jedan tren, vukao sam se za wom. Svake no}i, doknisam postigao svoje! I takva si, kaèm, i onakva — nikako … ni-{ta ne vredi. Dok nisam obe}ao da je ènim — e to je upalilo!’

Uz drugu raportivnu evidencijalu ukrajinske re~ce mov, mo-vlàv, poput srpskog priloga navodno (v. IX.7), mogu izraàvati epi-stemi~ku distancu:

(260) Ameri~ka svemirska agencija NASA navodno je otkrila ìvot naMarsu jo{ 70-ih, a to tvrdi me|unarodni tim matemati~ara i nau~nika(Vesti, 13. 04. 2012).

(261) Ç, nare{tš, ostannšm ~asom z’àvilasà æe odna versšà, ~omu No-stradamus mšg prorokuvati maèbutnó. Všn, mov, buv predstavnikomšn{oò civšlšzacšò — ot š znav use napered (Z presi).‘I najzad u posledwe vreme se pojavila jo{ jedna hipoteza o tomeza{to je Nostrdamus mogao da prori~e budu}nost. On je, navodno,


bio predstavnik druge civilizacije — eto za{to je sve znao una-pred.’

(262) Litvinu perekazali, movlàv, VR š ne pomštitâ, æo všn uzàvvšdpustku (Novini, 19. 10. 2009).‘Litvinu su preneli da VR, kao, ne}e ni primetiti da je uzeo od-mor.’

Ukrajinske re~ce mov, movlàv, za razliku od srpskih evidenci-jala, ~esto polemi~ki intoniraju iskaz:

(263) Galà skazala, æo vona, mov, maó dvoó dšteè š ne ho~e òh zali{a-ti samih (Razg.).‘Gaqa je rekla da ima dvoje dece i ne}e da ih ostavqa same.’

U pojedinim slu~ajevima ukrajinske re~ce mov, movlàv, sli~noruskim mol, deskatâ (ARUTÄNOVA 1992), mogu da se ne odnose na od-govaraju}i ~in govorewa, ve} se daju kao sredstvo interpretacije is-kaza, ukazuju}i na ~iwenicu da govorno lice tuma~i odgovaraju}e po-na{awe ili gest. U tom slu~aju wima u srpskom jeziku odgovara re~-ca kao:

(264) Vsš smšàlisà, movlàv, ce neserèozne zahoplennà (ogo.ua/archive).‘Svi su se smejali, kao, nije to ozbiqna veza.’

Ostale evidencijale epistemi~ki su obeleène i iskazuju di-stancu u odnosu na informaciju koja se prenosi i koja se dodatno mo-è ista}i odgovaraju}im asertivom:

(265) Sutâ bula u tomu, æo, nemovbi, pšd ~as všèni v Afganšstanšbuli vipadki, koli radànsâkš všèsâka zniæuvali svoòh, tih, hto po-trapiv v oto~ennà. Na~e buli dokazi, š pro ce skazav Saharov.êrvonopisâkiè kategori~no zapere~iv ce (Z presi).‘Su{tina je bila u tome da se, navodno, za vreme Avganistanskograta de{avalo da je sovjetska vojska likvidirala svoje, one koja jezarobio neprijateq. Toboè su postojali dokazi koje je izneo Sa-harov. êrvonopiski je to kategori~no porekao.’

(266) Oti{la je Monika, kobajagi joj gre{kac srce slomio (red-

starblgrade.com).

(267) Stonsi kobajagi sadili drve}e.Fenomenalan koncert Stonsa na U{}u i besprekorna organizacija ovogdoga|aja proteklih dana bila je za~injena jo{ jednom senzacionalnominformacijom — da su legendarni muzi~ari posadili drve}e u Parku mi-ra! I, dok su mnogi ve} po~eli da zami{ljaju Mika Dègera s a{ovom uruci, œKurirŒ saznaje da slavni rokeri nisu ni videli mladice koje su, na-vodno, li~no zasadili! (Kurir, 19. 07. 2007).


(268) Tobo`, agencije za energetiku i telefoniju toliko su neza-visne u svojim ra~unicama da ih ni vlada ne moè prenebre}i (Po-litika, 21. 10. 2008).

(269) U seredu 21-go sš~nà do ruk TabloIDa potrapila neèmovšrnašnformacšà — nšbito odna z naèbšlâ{ zalšzobetonnih par stoli~-noò tusovki rozbivaótâsà na dršbnš ulamki (Tablo ID, 30. 01. 2009).‘U sredu, 21. januara, u ruke TabloID-a dospela je neverovatna in-formacija — da je veza jednog od najarmiranijih parova sa kijev-skih ùrki, navodno, pukla u parampar~ard.'

(270) Batâki dšv~inki, àku nšbito zagrizli sobaki, vimagaätâpravdi (Novini).‘Roditeqi devoj~ice koju su navodno rastrgli psi zahtevaju prav-du.’

(271) U êrnšvcàh bucšmto vklä~ili opalennà (formuómo spisok¼holodnih½ budinkšv) (Novini).‘U êrnovicama su tobo` iskqu~ili grejawe (sastavqamo spisak„hladnih“ zgrada).’

Ukoliko se navedeni markeri koriste u iskazima sa odre|enimizvorom informacije, oni imaju izrazitu epistemi~ku funkciju —rangiraju informaciju u pogledu procene stepena wene istinitosti— od iskazivawa sumwe pomo}u re~i navodno; ukr. movlàv, do ja~esumwe, bajagi, tobo`(e) kao; ukr. nšbi, nšbito, shoè, bucšm (bu-cšmto). Na taj na~in se aktualizuje fakultativna komponenta seman-ti~ke strukture evidencijalnog iskaza — odnos aktualnog govornikaprema istinitosti propozicije. Skre}e na sebe pa`wu ~iwenica dase u oba jezika pomo}u navedenih sredstava pove}ava epistemi~kadistanca u odnosu na verovatno}u istinitosti propozicije, ali samou pravcu wene negativne ocene. U slu~aju raportivne evidencijalno-sti sa odre|enim izvorom informacije ni u jednom od korpusa nismozabeleìli jezi~ka sredstva za iskazivawe pozitivne procene stepe-na istinitosti propozicije od strane aktualnog govornika. Propozi-cija u kojoj se prenosi informacija iz pouzdanog izvora moè se od-rediti prema verovatno}i istinitosti od strane aktualnog govorni-ka samo negativno:

(272) Kao {to si i ti meni privatno napisao da si upravo ovaj tekst o„otrotovima“ spre~io da bude objavljen na sajtu, a ja se onda prenera-zim kad ga na|em ovde. A kobajagi si spre~io njegovo objavljivanje …(freedomfight).

(273) Izreal navodno priprema napad na Iran. Tel Aviv — Izraelski me-diji preneli su vest koju je objavio francuski list Ekspres da su izraelske


vazduhoplovne snage izvele vojnu ve`bu napada na Iran … (Danas, 03.05. 2009).

(274) Druge dve mame su se, tobo`, divile de~joj ambiciji i maminomsmislu za organizaciju (Press, 11. 11. 2008).

(275) GSP krade! Poskupljenje 66% kao zbog PDV-a! A sada me zanimazbog ~ega su karte poskupele? Kako moète re}i da su poskupele zboguvo|enja famoznog PDV-a koji iznosi 18%? (forum.krstarica.com).

(276) Aleks: Goran kao nije kriv, a Vanja je posramljena (24 sata, 18.03. 2008).

(277) Kada sam jednom nosio komp u servis onaj covek mi ubacio {ifrui naravno kao zaboravio koju (www.sk.rs/forum/archive).

(278) Lennoks vse upiraótâsà, kaè, movlàv, starenâkiè. Nu a à èo-mu: àkiè tam starenâkiè, à ` pokazav tobš, æo všk š pauza mš` boàmine graätâ òdnoò rolš (Novini, 21. 11. 2009).‘Lenoks jo{ uvek pori~e, kaè da je, navodno, star. A ja mu na to:gde star, pokazao sam ti da godine i pauze izme|u rundi ne zna~emnogo.’

(279) Olšmpšèsâka ~empšonka Lšlà Podkopaóva, zš slšv òò æe ~olovškaTimofšà Nagornogo, shoè, vi~škuó slu{noò gro{ovoò propozicšò(Tablo ID, 30. 01. 2009).‘Olimpijska {ampionka Lilija Podkopajeva, kako tvrdi jo{ uvekwen suprug, izgleda, ~eka nov~anu ponudu.’

(280) 10 nelegalšv, àkš òhali bucšmto na vesšllà zatrimali prikor-donniki (Zakarpatsâkš novini, 24. 03. 2009).‘Deset ilegalaca koji su tobo` putovali na svadbu priveli su voj-nici na granici.’

(281) Lâvšvsâka mšsâkrada ~ekaó na ofšcšèniè komentar polâsâkogoposla pro bucšmto negotovnšstâ Lâvova do ¼Óvro–2012½ (Novini,19. 06. 2007).‘Lavovska gradska vlada ~eka zvani~ni komentar poqskog ambasa-dora o navodnoj nespremnosti Lavova za „Evro–2012“.’

U pojedinim primerima aktualizovane su obe fakultativnekomponente semanti~ke strukture pokazateqa evidencijalnosti —obeleèna je epistemi~ka distanca u odnosu na propoziciju izvor-nog i aktualnog govornika, iako su ti stavovi ~esto suprotni u po-gledu iskazivawa procene verovatno}e istinitosti iskaza.

(282) … Kako tvrdi njen biv{i suprug, Ojani Noa, navodno ga sve vre-me prate agenti (Opera, 20. 11. 2009).


(283) Mšnšstr paliva te energetiki Çvan Pla~kov sprostovuó zaàvirosšèsâkogo ¼Gazpromu½, bucšmto Ukraòna vzimku všdbiratimerosšèsâkiè gaz (Novini).‘Ministar energetike Ivan Pla~kov pori~e izjave ruskog œGaspro-maŒ da }e Ukrajina, navodno, zimi oduzimati ruski gas.’

Nastojawe aktualnog govornog lica da uveri sagovornika uistinitost ili neistinitost informacije koju prenosi izdvojilismo kao tre}u fakultativnu komponentu semanti~ke strukture iskazasa markerom evidencijalnosti (v. IX.3). Ova komponenta leksi~ki seeksponira pomo}u markera poznato je; ukr. všdomo, koji se kombinujesa propozicijom koja sadrì informaciju iz nepouzdanog izvora.Kao {to je bilo pokazano, markeri poznato je i všdomo spadaju u po-kazateqe inferencijalne evidencijalnosti (v. XI.4). Me|utim, u slu-~aju preno{ewa informacije iz nepouzdanog izvora, informacijakoja ne spada u zajedni~ko predznawe u~esnika u komunikaciji, tj. se-ma raportivne evidencijalnosti potiskuje inferencijalnu u struk-turi markera poznato je:

(284) A gde }e karijeru nastaviti 25-godi{wi srpski reprezenta-tivac, to jo{ niko ne zna. Poznato je da ga mnogi èle, i to najve-}i evropski klubovi (Glas javnosti, 16. 11. 2009).

(285) Àk všdomo, anglšècš poläblàätâ vipiti … (Hreæatik, 51,2258, 09. 04. 2003).‘Poznato je da Englezi vole da popiju.’

Raportivni iskazi su najkompleksniji kada se aktualizuje vi{efakultativnih komponenti semanti~ke strukture odre|ene eviden-cijale, kao {to su, npr. odnos izvornog govornika prema saop{tava-nom, epistemi~ka distanca aktualnog govornika prema saop{tava-nom, govornikovo nastojawe da uti~e na sagovornika u pogledu mode-lirawa wegovog stava prema istinitosti propozicije i sl.:

(286) Nškoli ne všrte artistu, àkiè tverditâ, bucšmto stomivsàvšd {anuvalânikšv … (Hreæatik, 51, 2258, 09. 04. 2003).‘Nikad nemojte verovati glumcu koji tvrdi da se toboè umorio odpoklonika …’

U primeru (286) imperativ ne všrte (‘nemojte verovati’) upu}u-je na intenciju aktualnog govornog lica da ubedi sagovornika u nei-stinitost propozicije. Li~ni stav prema neistinitosti propozicijeaktualni govornik iskazuje pomo}u markera bucšmto (‘toboè’), kojiuz navedeni izvor informacije artist (‘glumac’) vr{i epistemi~ku


funkciju, koja bi mogla da se opi{e kao „sumwam da je propozicijaistinita“.

XIII.3. Raportivnost sa neodre|enim

izvorom informacije

Za preno{ewe informacije iz neodre|enog ili uop{tenog izvo-ra u srpskom jeziku koriste se markeri pri~a se, kaù, govore, vele,izgleda, ako je verovati pri~ama, kolaju pri~e, ali, kao {to je biloranije napomenuto, i re~i navodno, ~ini se, izgleda, tobo`(e), baja-gi, kao ukoliko uz wih nije naveden drugi izvor informacije:

(287) Pri~a se po gradu da su Srbi pravili neke zlo~ine i to sad ulazi udnevne razgovore i to je jedan put ozdravljenja (www.pescanik.net, 05.11. 2004).

(288) Jedni kaù da je to politi~ki tumor ~iji je krajwi ciq uni-{tewe srpske dràve. Drugi, opet, vele da je u pitawu ustavna oba-veza i rutinski akt usmeren na boqi ìvot stanovnika severne(Politika, 09. 11. 2009).

(289) Teniserka Serena Vilijams navodno ima veliku èlju da glumi unekom akcionom filmu, pa je, po{to holivudski producenti ignori{u tajnjen hir, spremna da plati pozama{an iznos jednoj ~uvenoj produkcij-skoj ku}i da bi napisali ulogu za nju (24 sata, 10. 11. 2009).

(290) U posledwe vreme krijum~arewe oru`ja je, ~ini se, bar na na-{im prostorima, izuzetno laka stvar … (IN4S, 21. 08. 2009).

(291) … izgleda da se smanjuje broj zaraènih … (Blic, 14. 11. 2009).

Kada su u pitawu raportivni iskazi sa neodre|enim izvorominformacije, u srpskom jeziku skre}e na sebe pa`wu ~iwenica da seu funkciji markera evidencijalnosti koriste pluralni oblici ver-ba dicendi: kaù, govore, vele u prezentu ili rekli su u perfektu, re-|e, reko{e u aoristu. Ovi oblici mogu vr{iti funkciju predikata —naj~e{}e na po~etku iskaza, ili da se upotrebqavaju parenteti~ki,kada slobodno mewaju mesto u re~enici.

Izdvajaju se dva tipa raportivnih iskaza sa verba dicendi. U jed-nim od wih je izvor informacije neodre|en, jer nije va`no sa stano-vi{ta govornog lica ko je preneo informaciju, pritom neodre|enostmoè biti izraèna gramati~ki — oblikom predikata u 3. licu mno-ìne ili leksi~ki — neodre|enom zamenicom:

(292) Kaù da kad se gu{imo i umiremo vidimo sve slike (enovi-ne.net).


(293) Neki su govorili da je sve to u vezi sa Prohorovom smr}u, jer,kaù, bog je poslao zveri da kzani one koji su … naterali u ludiloi, kona~no, u smrt wegovog slugu (Dobrilo Nenadi}, Dorotej, 59).

(294) Govore da ne treba klevetati (ogovarati) … (bsn.org.rs).

(295) Kada je Ivan-beg po~eo graditi, vele, pogledao je u najblièba{tine sela, zvanog Rupe{ … (bogojevic.net).

U drugom tipu iskaza sa markerima raportivne evidencijalno-sti implicira se da je izvor informacije neko ko je nadleàn da jepruì. U tom slu~aju uz predikat koristi se odredba za mesto sapredlogom u, koja metonimijski upu}uje na izvor informacije kojiodre|ujemo kao u o p { t e n o - r a p o r t i v n i:

(296) U svim strankama kaù da o~ekuju dobar rezultat (B92, 10. 11.2009).

(297) U Ministarstvu za porodicu, omladinu i sport RS rekli su

da je u sklopu realizacije projekta „Izgradwa 97 ku}a u 29 op{ti-na za porodice sa petoro i vi{e dece“ do sada izgra|eno 16 ku}a(Vesti).

U ukrajinskom jeziku veoma produktivnu grupu ~ine glagoli ikonstrukcije koji ukazuju na neodre|enu raportivnost — plštkuätâ(‘kolaju pri~e’), podeèkuätâ (‘kolaju pri~e’), ~uti æo (‘pri~a se’),hodàtâ ~utki (plštki) (‘kolaju pri~e’), àkæo všriti ~utkam (‘ako jeverovati pri~ama’), za ~utkami (‘kako se pri~a’), zgšdno z ~utkami(‘prema pri~ama’), a rasprostraweni su i pluralni oblici glagolakazati (‘kazati’), govoriti (‘pri~ati’), povšdati (‘pri~ati’), kojikao i u srpskom jeziku ukazuju na neodre|eni izvor informacije, a uzdopunu sa predlogom u na uop{teni nadle`ni izvor:

(298) Kaùtâ, gaz perekriätâ (Novinar).‘Pri~a se da }e iskqu~iti gas.’

(299) U mšnšsterstvš @KG kaùtâ, æo u Kšrovogradš — zaviæenštarifi na komunalânš poslugi (Z presi).‘U ministarstvu stambeno-komunalne uprave kaù da su u Kirovo-gradu preskupe komunalne usluge.’

Glagoli podeèkuvati i plštkuvati spadaju u akcionalnu klasudistributivnih glagola sa krwom paradigmom lica i broja. Kod ovihglagola neobeleèn je samo oblik 3. lica mnoìne prezenta ili ob-lik mnoìne u perfektu, {to ukazuje na usku sintaksi~ku specijali-zaciju tih oblika koji funkcioni{u kao predikati neodre|eno-li~-nih re~enica. Navedeni glagoli ukazuju na neodre|enost izvora in-


formacije i uz dopunu sa predlogom u, jer je osnovna semanti~ka kom-ponenta ovih glagola, osim verbalne delatnosti, ‘{irewe glasina’, ane preno{ewe informacije, kao kod ostalih gagola verba dicendi.

(300) V meršò podeèkuätâ, æo êrnovecâkiè všdpo~ivaó v S[A.Pres-slu`ba stverdùó — v Ukraònš (Novini, 30. 07. 2009).‘U gradskoj vladi kolaju pri~e da je êrnovecki na odmoru u SAD.’

(301) U Radš podeèkuätâ pro dostrokovš vibori š všènu vseredinškoalšcšò (Novini, 13. 05. 2008).‘U vladi kolaju pri~e o vanrednim izborima i ratu unutar koali-cije.’

(302) Podeèkuätâ, æo u Taò Povalšè nevdovzš bude ma{ina zšmennimi nomerami (Denâ, 04. 12. 1998).‘Kolaju pri~e da }e Taja Povalij uskoro dobiti kola sa li~nim ta-blama.’

(303) Plštkuätâ, æo 8 veresnà sesšà mšsâkradi peredastâ v orenduna 49 rokšv Teplokomunenergo … (forum.ck.ua).‘Kolaju pri~e da }e 8. septembra na sednici gradske vlade odlu~i-ti o tome da se iznajmi na 49 godina Teplokomunenergo …’

O funkciji pokazateqa raportivne evidencijalnosti kada je upitawu glagol percepcije ~uti sa veznikom æo ve} je bilo govorenoranije (v. X.1.4).

(304) Æo Vi moìte poraditi pro nedorogiè kovrolšn? ûla, æovšn {kšdliviè — æosâ vidšlàó (mamaclub.ua).‘[ta mi moète posavetovati kada je u pitawu jeftini kovrolin?ûla sam da je {tetan — ne{to izdvaja.’

Na razvijenost evidencijalnih iskaza sa neodre|enim izvorominformacije u ukrajinskom jeziku ukazuje i postojawe deverbativa~utka i plštka, kojima u srpskom jeziku odgovaraju frazeologizova-ni predikatski izrazi sa imenicama glas, pri~a, vest (re|e) ili gla-sina. Leksema glasina markirana je u pogledu iskazivawa ve}e epi-stemi~ke distance prema informaciji koja se prenosi, tj. ona nastu-pa kao analog ukrajinskog deverbativa plštka:

(305) Hodàtâ ~utki, æo bukvalâno z dnà na denâ viède ukaz Prezi-denta Ukraòni L. Ku~mi pro te, æob u nas, àk š v Americš, z’àvilisàšmennš nomeri (Denâ, 04. 12. 1998).‘[iri se glas/kolaju pri~e da }e bukvalno svakog dana biti ozva-ni~ena odluka predsednika Ukrajine Leonida Ku~me da se i kodnas, kao u SAD, mogu dozvoliti personalne table.’


(306) Per{e mšsce u reètingu plštok pro Simonenka posšdaó ~ut-

ka pro te, æo lšder KPU neæodavno znovu stav batâkom! Za ~utka-

mi, Petro Mikolaèovi~ ne ršvno dihaó u bšk odnšóò zš spšvrobštnicâKompartšò (Tablo ID, 30. 01. 2009).‘Na prvom mestu rang-liste glasina o Simonenku nalazi se vest daje vo|a komunista nedavno ponovo postao otac! Kako se pri~a, Pe-tar Mikolajevi~ nije ravnodu{an prema jednoj od saradnica Komu-nisti~ke partije.’

(307) Mš` šn{im, àkæo všriti ~utkam, Okunsâka ne vper{ezštknulasà šz fšzi~nim nasilâstvom (Tablo ID, 27. 10. 2008).‘Izme|u ostalog, ako je verovati pri~ama, Okunska nije prvi putdoìvela nasiqe.’

Srpska apstraktna imenica vest, kao i deverbativ ogovarawe,ne odslikavaju semu neodre|enosti izvora informacije koja je obave-zna u strukturi navedenih ukrajinskih markera evidencijalnosti,dok re~ spletka sadrì i semu ‘kleveta’, koju ne mora da posedujeukrajinska imenica plštka.

XIII.4. Fakultativni pokazateqi

raportivne evidencijalnosti

Posebnu pa`wu me|u markerima raportivne evidencijalnostiprivla~i jedan fakultativni pokazateq. Svojevremeno je Ana Vje-`bicka skrenula pa`wu na ~iwenicu da nije mogu}a upotreba subjek-ta koji sadrì ekspresivnu komponentu, tj. ukazuje na ekspresivnuocenu objekta od strane govornog lica, osim ako je u pitawu citira-we (WIERZBICKA 1970). Recimo, mogu}e je re}i:

(308) Xon je dobar skija{,

ali je re~enica

(309) *Dobar skija{ mi se osmehnuo

u najmawu ruku ~udna, osim ukoliko ne predstavqa citat ili ne sa-drì marker odre|enosti (neki, jedan):

(310) Neki/jedan dobar skija{ mi se osmehnuo (Wierzbicka 1970/1982,239).

Isto stoje stvari i sa li~nim imenima u deminutivu. Wihovaupotreba je mogu}a samo u vokativu:

(311) Nadice, dodaj mi, molim te, tu kwigu.

(312) Olenâko, pokaì menš svoò prikrasi.‘Oqice, pokaì mi svoje ukrase.’


Ukoliko se takvi oblici na|u u funkciji subjekta, tako|e izri-~ito ukazuju na citirawe:

(313) Nadica je pokazala kwigu.

(314) Olenâka pšdšè{la do babusš.‘Oqica je pri{la baki.’

U suprotnom se ekspresivna obeleènost lekseme neutralizuje:

(315) Nadica je doputovala u nedequ.

(316) Olenâka sâogodnš prokinulasâ rano.‘Olgica se danas probudila rano.’

Stoga moèmo zakqu~iti da ekspresivno obeleèna leksema usubjektu re~enice ili kvalitativno ozna~eni neodre|eni subjekatspadaju u fakultativne pokazateqe citirawa, odnosno raportivneevidencijalnosti.


ZAKQUÂK

Zakqu~ak

Predmet izloènog istraìvawa predstavqaju funkcionalno--semanti~ke kategorije taksisa i evidencijalnosti, koje su u srpskomi ukrajinskom jeziku u razli~itoj meri gramatikalizovane. U radu jeprihva}ena definicija V. S. Hrakovskog, prema kojoj je taksis „kate-gorija koja se realizuje u bipredikativnim (i polipredikativnim)konstrukcijama, u kojima se gramati~kim sredstvima markira tempo-ralna lokalizacija (simultanost/asimultanost: anteriornost/poste-riornost) jedne situacije P1 u odnosu na drugu situaciju P2, ~ija setemporalna lokalizacija odre|uje u odnosu na vreme govora, tj. neza-visno od bilo koje situacije Pn“ (HRAKOVSKIÈ 2003: 37).

Kategorija taksisa obuhvata sredstva morfolo{kog, leksi~ko--semanti~kog i sintaksi~kog nivoa u funkciji iskazivawa uzajamnetemporalne orijentacije glavne i zavisne situacije, koje mogu bitivremenski podudarne i nepodudarne — simultane i asimultane. Si-tuacije su ozna~ene predikatima, te je taksis {ira kategorija, kojaobuhvata pitawa slagawa predikata u sloènoj konstrukciji, upotre-be relativnih glagolskih oblika, kao i razli~itih kondenzatora za-visne klauze — gerunda, participa ili predlo{ko-pade`nih kon-strukcija.

Evidencijalnost se razmatra kao funkcionalno-semanti~ka ka-tegorija koja obuhvata jezi~ka sredstva razli~itog nivoa u funkcijiukazivawa na izvor informacije koja se prenosi. Takvo funkcional-no-semanti~ko poqe u srpskom i ukrajinskom jeziku nema morfolo-{ko jezgro. Evidencijalnost u analiziranim jezicima prete`no serealizuje leksi~ki — pomo}u odgovaraju}ih uvodnih konstrukcija ire~i, posredstvom re~i-morfema (veznika i partikula), modalnih gla-gola, koji imaju poseban gramati~ki status u svim jezicima, kao i od-re|enim tipovima sintaksi~kih konstrukcija.

Kategorije taksisa i evidencijalnosti imaju zajedni~ku sferurealizacije u zavisnosloènim sintaksi~kim konstrukcijama sa kom-plementnom klauzom, ~iji predikat stupa u taksisni odnos sa uprav-nim predikatom. Ukoliko upravni predikat pripada semanti~koj kla-si tzv. perceptivnih glagola, veznik ukazuje na izvor informacijekoja se prenosi — tipi~an, nemarkirani, najfrekventniji veznik u

komplementnoj klauzi ukazuje na preno{ewe informacije iz drugeruke, dok veznik sa uòm sferom funkcionisawa govori o posvedo~e-nosti situacije o kojoj se referi{e. U radu su tako|e razmotreneevidencijalne ekstenzije pojedinih gramati~kih kategorija, ~ije je-dinice, uporedo sa realizacijom primarne morfolo{ko-sintaksi~kefunkcije, ukazuju na poreklo informacije koja se prenosi, prven-stveno sa aspekta wene posvedo~enosti/neposvedo~enosti.

Kategorija t a k s i s a se iskazuje u sloènim sintaksi~kim kon-strukcijama — temporalnim re~enicama, ali i zavisnosloènim re-~enicama drugog tipa, u kojima se taksisno zna~ewe realizuje kao se-kundarno uz osnovno, kao i u prostim re~enicama sa gerundima ipredlo{ko-pade`nim konstrukcijama. S obzirom na razgranatu kate-gorizaciju taksisnih konstrukcija, analiza taksisa u srpskom iukrajinskom jeziku izloèna je u posebnim poglavqima, koja sestrukturno podudaraju, kako bi se olak{alo pra}ewe analize.

Taksisne odnose smo sagledali prvenstveno kao simultane iasimultane. Pri simultanom taksisnom odnosu zavisna situacija(R2) moè se temporalno podudarati sa glavnom (R1) ili predstavqa-ti temporalni fon za glavnu situaciju. Re|i su slu~ajevi kada glav-na situacija nastupa kao temporalni fon za simultanu zavisnu.

Pri odre|ivawu tipa asimultanog taksisnog odnosa po{li smood pretpostavke da glavna situacija (R1) uvek predstavqa lokaliza-tor u odnosu na koji se zavisna situacija (R2) moè odrediti anteri-orno (prethodi glavnoj situaciji) ili posteriorno (sledi iza glavnesituacije). U prvom slu~aju asimultani taksisni odnos smo odredi-li kao anteriorni, u drugom kao posteriorni.

Obeleìv{i glavnu situaciju kao R1 a zavisnu kao R2, wihovuzajamni temporalni odnos opisali smo izdvajawem slede}ih tipovataksisa:

— anteriornost (zavisna situacija R2 prethodi glavnoj situaciji R1):a) neutralna anteriornost;b) distalna anteriornost;v) kontaktna anteriornost;g) prekinuta (glavna situacija R1 prekida zavisnu situaciju R2);

— simultanost (situacija R2 se odvija istovremeno sa situacijim R1):a) potpuna simultanost;b) delimi~na simultanost1 (radwa zavisne situacije R2 sluì

kao temporalni fon za glavnu situaciju R1, situacija R1 selokalizuje u okviru situacije R2);

Zakqu~ak 395

v) delimi~na simultanost2 (radwa glavne situacije R1 sluìkao temporalni fon za zavisnu situaciju R2, situacija R2 selokalizuje u okviru situacije R1);

— posteriornost (situacija R2 sledi posle situacije R1):

a) neutralna posteriornost;

b) posteriornost sa prekidom (situacija R2 prekida situaciju R1);

v) kontaktna posteriornost;

g) distalna posteriornost.

Analiza taksisnih zna~ewa je validna ukoliko se oslawa nabrojne faktore razli~itih jezi~kih nivoa, me|u kojima izdvajamoslede}e:

— tip veznika, koji moè biti taksisno profilisan, tj. specifiko-van za iskazivawe samo jedne vrste taksisnog odnosa (npr. po{to;nakon {to; pre nego {to i dr. u srpskom jeziku, odnosno ukr.pšslà togo àk; pered tim àk; do togo àk i sl.) ili istovremenoukazuje na razli~ite tipove taksisnih odnosa, u zavisnosti odaspektualno-temporalnih karakteristika predikata i semantikeleksi~kih taksisnih specifikatora (npr. kad(a); dok; otkako isl., odnosno koli; àk; poki; všdkoli i dr.);

— tip predloga u predlo{ko-pade`nim konstrukcijama — temporal-nih taksisno specifikovanih (posle; nakon; tokom i sl., odnosnopšslà; pšd ~as; protàgom i sl.), kao i netemporalnih u taksisnojfunkciji (sa; u; na; pred, odnosno z; za; u(v); na; pered i sl.);

— aspektualno-temporalne karakteristike predikata koji su ponekadsamodovoqni za iskazivawe konkretnog taksisnog odnosa (npr.pluskvamperfekat u konstrukcijama posteriornosti: Kada su do-ma}ini stigli, mi smo bili oti{li), ali ~e{}e konkretizujutaksisno zna~ewe neprofilisanog veznika;

— adverbi, partikule i dr. sredstva u funkciji taksisnih specifi-katora — temporalnih orijentira i kvantifikatora koji ponekadpomeraju aspektualno-temporalne karakteristike predikata udrugi plan i zajedno sa veznicima odre|uju tip taksisa (Kada sudoma}ini stigli, mi smo ve} oti{li);

— linearizacija sintaksi~ke strukture, pozicija zavisne klauze iligerunda koja bitno uti~e na tip realizovanog taksisa (npr. obave-zno postponirawe klauze u posteriornim konstrukcijama sa vezni-cima kada, dok, odnosno ukr. koli, kada zavisna situacija prekidaglavnu: Samo {to je zaspala, kad zazvoni telefon; kao i obavezna


postpozicija svr{enog gerunda u konstrukcijama posteriornosti:Poqubila ga je ostaviv{i trag karmina na obrazu i sl.);

— akcionalne karakteristike glagola u predikatu, tj. obeleènostdodatnom semom koja ukazuje na odre|eni na~in odvijawa radwe,recimo, po~etno-fazni, kumulativni, momentalni i dr. perfek-tivni glagoli, koji mogu ozna~avati tip taksisnih odnosa za kojije uobi~ajena upotreba imperfektivnih glagola, npr. iskazivawepotpune trajne simultanosti sa imperfektivnim subordiniranimpredikatom i perfektivnim oblikom kumulativnog glagola u uprav-nom prdikatu — Dok sam bio u vojsci, sva~ega sam se nagledao);

— modalne karakteristike glagola u predikatu, koje pomeraju u drugiplan aspektualne i temporalne pokazateqe i sl.

Samo uz istovremeno sagledavawe svih navedenih faktora mogu-}e je odrediti tip taksisnog odnosa koji se realizuje u svakoj kon-kretnoj konstrukciji.

Prototipi~na konstrukcija taksisa a n t e r i o r n o s t i u obajezika zastupqena je vremenskom re~enicom sa najfrekventnijim ne-specifikovanim taksisnim veznikom kada, odnosno ukr. koli, àk uzperfektivne preteritalne oblike predikata u glavnom delu i zavi-snoj klauzi.

U zavisnosloènoj re~enici sa neprofilisanim taksisnim ve-znikom kada; ukr. koli, àk u ulozi orijentira anteriorne lokaliza-cije u oba jezika mogu}e su sve kombinacije perfektivnog predikatau klauzi sa perfektivnim i (re|e) imperfektivnim predikatomupravne re~enice. U ukrajinskom jeziku sa krwom paradigmom prete-ritalnih vremena (preterit i pluskvamperfekat) mogu se razli~i-tim redosledom kombinovati perfektivni preteriti semanti~kogtipa aorista i perfekta. Prisustvo imperfektivnog glagola u klau-zi obi~no je propra}eno dopunskim uslovima realizacije.

Oblici imperfektivnog prezenta (kao i perfektivnog u srpskomjeziku) u glavnom delu taksisne konstrukcije sa zna~ewem anteriorno-sti naj~e{}e ozna~avaju ili anteriornost pri ponavqawu situacijaili anteriornost u konstrukcijama sa istorijskim prezentom.

Kori{}ewe imperfektivnog zavisnog predikata u konstrukci-jama sa taksisnim zna~ewem anteriornosti mogu}e je ako uz wega sto-ji taksisni kvantifikator koji ograni~ava imperfektivnu radwu uvremenu. U takvim konstrukcijama imperfektivni predikat zavisneklauze kombinuje se sa perfektivnim prezentom u glavnom delu.

U ukrajinskom jeziku taksisne konstrukcije sa veznikom koli(‘kad(a)’) komutativne su sa zavisnosloènim re~enicama sa vezni-

Zakqu~ak 397

kom àk (‘kad(a)’), {to daje osnova za zakqu~ak da su veznici koli i àksinonimna taksisna sredstva, s tim {to je veznik àk stilski obele-èn. Upotreba veznika àk tipi~na je za razgovorni, kwièvnoumet-ni~ki i publicisti~ki funkcionalni stil, dok se veznik koli kori-sti kao nespecifikovano taksisno sredstvo bez ograni~ewa te pri-rode. S druge strane, veznik àk ispoqava funkcionalnu sli~nost sadrugim neprofilisanim taksisnim veznicima: všdkoli (‘otkad’); ztih pšr àk (‘od tog vremena kad’) i sl., {to svedo~i o {iroj paletiwegovih taksisnih zna~ewa u konstrukcijama anteriornosti u odno-su na veznik koli. U srpskom jeziku veznicima koli i àk odgovarakad(a), osim u konstrukcijama u kojima se veznik àk prevodi kao‘otkad(a)’; ‘od kad(a)’; ‘otkako’.

Veznici otkad(a); od kad(a); otkako, odnosno ukr. všdkoli(‘otkad’); z tih pšr àk (‘od tog vremena kad’); àk (‘otkad’) funkcioni-{u kao markeri anteriornosti, ukqu~uju}i kontaktnu anteriornost,ako se uz wih u zavisnoj klauzi javqa perfektivni glagol. Ti vezni-ci mogu se zameniti drugim profilisanim veznicima anteriorno-sti, ali poseduju dodatno semanti~ko obele`je, koje se svodi na tem-poralnu kvantifikaciju radwe ili situacije u glavnoj re~enici.Oni uvode zavisnu klauzu koja odgovara na pitawe od kog vremena?ili koliko dugo?, tj. istovremeno mogu vr{iti funkciju orijentaci-onog identifikatora i kvantifikatora. Oni su tako|e sinkreti~ni upogledu izraàvawa razli~itih tipova taksisnih odnosa. Razgrani-~ewe funkcija temporalne lokalizacije i temporalne kvantifikaci-je, koje u datom slu~aju leì u osnovi realizacije razli~itih tipovataksisnih odnosa — anteriornosti i simultanosti, zavisi od aspek-tualnih karakteristika predikata u glavnoj re~enici i vremenskojklauzi.

Osim neprofilisanih taksisnih veznika, u srpskim i ukrajin-skim zavisnosloènim re~enicama sa taksisnim odnosom anterior-nosti koriste se profilisani veznici za:

— neutralnu ili distantnu anteriornost: po{to; nakon {to; ukr.pšslà togo àk (‘nakon {to’);

— kontaktnu anteriornost — ~im; tek {to; kako; samo {to, re|e:neton (netom); istom; a, odnosno ukr. æoèno (‘~im’); tšlâki(‘~im’); ledâ (‘tek’); ledve (æo) (‘tek {to’); li{ (‘~im’/‘kako’); àktšlâki (‘~im’/‘samo {to’); àk skoro (‘~im’/‘kako’); koli tšlâki(‘tek {to’); tšlâki li{ (‘~im’/‘kako’); tšlâki-no (‘~im’/‘tek{to’); tšlâki æo (‘samo {to’);


— prekinutu anteriornost — ra{~laweni veznici tšlâki …, àk…(‘tek {to … kad’); tšlâki æo …, àk… (‘samo {to … kad’);tšlâki-no …, àk …(‘~im … kad’); ledve …, àk … (‘~im … kad’).

Navedeni veznici se razlikuju prema konkretnom tipu anteri-ornosti koji realizuju u taksisnoj konstrukciji. Veznici po{to inakon {to, odnosno ukr. pšslà togo àk (‘nakon {to’) ozna~avaju ante-riorni odnos u celini. Uz prisustvo odre|enih taksisnih specifi-katora i temporalnih kvantifikatora isti veznici iskazuju distal-nu anteriornost, dok ostali upu}uju na kontaktnu anteriornost.Markeri kontaktne anteriornosti su vidno brojniji u oba jezika save}om produktivno{}u u ukrajinskom jeziku, gde postoje vezni~kegrupe ~iji se elementi slobodno kombinuju. Ra{~laweni ukrajinskiveznici, ~iji je drugi deo zastupqen partikulizovanim veznikom àk,koji se po potrebi moè izostaviti, ukazuju na prekinutu anterior-nost ako se u zavisnom delu konstrukcije nalazi fazni ili rezulta-tivni glagol kojim je ozna~en po~etak trajne situacije ili stawa, ko-je prekida neo~ekivana radwa ozna~ena perfektivnim predikatomupravne re~enice. Ra{~lawenim ukrajinskim veznicima u srpskomjeziku odgovaraju korelativni vezni~ki kompleksi samo {to …kad(a); tek {to … kada i sl. sa aktualizovanim veznikom kada, kojiu postponiranoj klauzi ukazuje na prekinutu posteriornost.

Prototipi~na konstrukcija sa taksisno profilisanim vezni-kom po{to u srpskom jeziku sadrì perfektivne oblike u oba delazavisnosloène re~enice. Imperfektivni oblik u zavisnoj klauzitaksisnih konstrukcija anteriornosti sa veznikom po{to sre}e sesamo uz temporalni kvantifikator koji ograni~ava radwu ozna~enunesvr{enim glagolom, dok se u upravnoj re~enici regularno javqasvr{eni prezent, koji ukazuje na vremenski plan pro{losti. Vezni-ci nakon {to i pšslà togo àk (‘nakon {to’), za razliku od veznikakad(a), koli i po{to, dopu{taju imperfektivni glagol i u zavisnomdelu, i to bez temporalnog kvantifikatora. Razlog pojavqivawa im-perfektivnog predikata u upravnoj re~enici ili zavisnoj klauzikonstrukcija sa veznicima nakon {to i pšslà togo àk vidimo u tome{to predlozi nakon, pšslà, koji se javqaju u taksisnim konstrukcija-ma uz deverbative, ~uvaju primarnu predlo{ku funkciju anterior-nog orijentira u sastavu veznika, {to je ve} samo po sebi dovoqno zaodre|ivawe tipa taksisnog odnosa i ne zahteva podr{ku aspektual-nih karakteristika glagola.

Prilikom iskazivawa distalne anteriornosti, ~iji je ekspo-nent leksi~ko sredstvo koje odre|uje trajnost perioda izme|u dveju

Zakqu~ak 399

situacija, mogu se koristiti samo profilisani veznici po{to i na-kon {to, odnosno ukr. pšslà togo àk.

Taksisni odnos anteriornosti u srpskom i ukrajinskom jezikuprototipi~no prenose nefinitni (neli~ni) oblici g e r u n d a. Gla-golski prilog pro{li u oba jezika gradi se prete`no od perfektiv-nih glagola i korelira u konstrukciji sa svim temporalnim plano-vima predikata re~enice — pro{lim, sada{wim, budu}im. U kon-strukcijama sa perfektivnim gerundima glagoli u predikatu mogubiti kako svr{eni, tako i nesvr{eni.

Glagolski prilog sada{wi prototipi~no ozna~ava da se zavi-sna situacija R2 lokalizuje u istom periodu sa glavnom situacijomR1, pri ~emu se situacija R1 moè smestiti u bilo koji vremenskiplan. U pojedinim slu~ajevima ipak imperfektivni gerund sada{wimoè iskazivati taksisni odnos anteriornosti. Uglavnom se takvataksisna konstrukcija optere}uje i dodatnim netemporalnim zna~e-wem — kauzalnim, uslovnim, kvalitativnim, koncesivnim i sl.

Glagolski prilog sada{wi moè izraziti i taksisni odnosprekinute anteriornosti (kada zavisna situacija R2 prestaje da po-stoji pod uticajem glavne situacije R1) ukoliko stoji uz limitativ-ni ili rezultativni momentalni glagol u predikatu.

De v e r b a t i v predstavqa nefinitni taksisni oblik, koji sekoristi podjednako u pisanom i govornom obliku oba jezika, za ra-zliku od gerunda koji funkcioni{e prete`no u pisanom diskursu.

U konstrukcijama anteriornosti, kada zavisna situacija R2prethodi glavnoj R1, u oba jezika se ~esto koriste deverbativi satemporalnim predlozima. U srpskom jeziku u funkciji temporalnihorijentira nastupaju taksisno specijalizovani predlozi posle, na-kon, kao i temporalno neprofilisani predlog iza uz deverbative ugenitivu. Netaksisni predlog po uvodi u konstrukciju sa deverba-tivom u lokativu, a predlog s(a) u taksisnoj konstrukciji anterior-nosti stoji uz deverbativ u instrumentalu. U ukrajinskom jezikuisti taksisni odnos se realizuje pomo}u predlo{ko-pade`nih kon-strukcija pšslà (‘posle’) + genitiv; vslšd za/slšdom za (‘posle’) + in-strumental; po + lokativ; za (‘iza’) + instrumental; z (‘s(a)’) + in-strumental; vslšd (‘posle’) + dativ. Predlo{ko-pade`ne konstrukci-je za iskazivawe anteriornosti u oba jezika pokazuju sli~nosti kadasu u pitawu specifikovani temporalni predlozi, dok se najvi{erazlikuju konstrukcije sa netaksisnim predlozima. U srpskom jezi-ku, za razliku od ukrajinskog, mogu}e je iskazati kontaktnu anterior-nost samo instrumentalom.


Neprofilisani veznik kad(a), odnosno ukr. veznici koli, àk,uporedo sa ozna~avawem taksisnog odnosa anteriornosti, uz odgova-raju}e aspektualno-temporalne kombinacije predikata realizuju iodnos potpune s i m u l t a n o s t i. U taksisnim konstrukcijama pot-pune simultanosti sa tim veznikom dominiraju kombinacije dvajuparalelnih vremenskih oblika imperfektivnih glagola, naj~e{}e per-fekta ili prezenta, a u srpskom jeziku u stilski obeleènim teksto-vima sre}u se i konstrukcije sa imperfektom. Prisustvo perfektiv-nog glagola u zavisnoj klauzi sloène re~enice uz imperfektivniupravni predikat, uslovqeno je ili transpozicijom vremenskih ob-lika ili akcionalnim karakteristikama glagola.

Uzajamni odnos vremenskih oblika u glavnoj re~enici i vre-menskoj klauzi sa veznicima kad(a), odnosno ukr. koli, àk moè uka-zivati na istovremenost koja je pripadala pro{losti, odnosi se nasada{wost ili se projektuje u plan budu}nosti. Upotreba imperfek-tivnih glagola u glavnoj re~enici i vremenskoj klauzi moè svedo-~iti o trajnoj ili punktualnoj (iterativnoj) simultanosti.

Perfektivni preterit u upravnom predikatu taksisne kon-strukcije potpune simultanosti sa nespecifikovanim veznicimamoè se koristiti ako je radwa ozna~ena tim glagolom markirana usmislu realizacije saturativnog ili kumulativnog na~ina. Satura-tivnost ili kumulativnost, shva}eni kao na~ini glagolske radwe,podrazumevaju prisustvo kod glagola seme ponavqanosti, poja~anogintenziteta, kao i kumulativne seme. Tako okarakterisana radwa po-seduje dovoqnu temporalnu ekstenziju koja dopu{ta taksis potpunesimultanosti sa drugom radwom koja je iskazana imperfektivnim ob-likom u zavisnoj klauzi:

Veznici otkad(a); od kad(a); otkako, odnosno ukr. všdkoli(‘otkad’); z tih pšr àk (‘otkako’) i sl. ukazuju na taksis simultanostiako se u zavisnoj klauzi pojavquje imperfektivni glagol, koji ukazu-je na kontinualnost radwe ili stawa situacije R2. Situacija R2 for-mira temporalni fon koji ispuwava kontinualna radwa ili staweR1. U prototipi~nim konstrukcijama potpune simultanosti kombi-nuju se imperfektivni glagoli u predikatima upravne re~enice i za-visne klauze. U takvim se slu~ajevima nastanak situacije R1 poduda-ra sa po~etkom situacije R2.

Isti veznici mogu izraziti i nepotpunu simultanost. Taksisdelimi~ne simultanosti realizuje se u konstrukcijama sa ovim ve-znicima ako se u zavisnoj klauzi javqa imperfektivni glagol, a uglavnoj — perfektivni, koji ozna~ava punktualno koncipiranu rad-wu na op{tem vremenskom fonu zavisne situacije. Punktualno osmi-

Zakqu~ak 401

{qenu radwu isti~u odgovaraju}i temporalni kvantifikatori jed-nom, dvaput, triput i sl.

Veznik dok u srpskom jeziku zauzima posebno mesto zbog izra-ène polifunkcionalnosti. Specifi~nost ovog veznika, koji se mo-è koristiti u taksisnim konstrukcijama simultanosti (potpune idelimi~ne), ali i (re|e) anteriornosti, kontaktne anteriornosti,kao i posteriornosti, odnosno posteriornosti koja prekida glavnusituaciju (sa ekspletivnom negacijom — dok ne ili uz semu iznenad-nosti nastupawa posteriorno locirane zavisne situacije taman …dok), proisti~e iz wegove limitativne prirode. U taksisnoj kon-strukciji veznik dok prototipi~no ukazuje da je trajawe glavne situ-acije ograni~eno trajawem zavisne. Takvo ograni~ewe se moè odno-siti na proces koji je istovremeno uokviren sa leve i desne strane,kada se realizuje taksis potpune simultanosti. Potpuna simultanostu zavisnosloènim re~enicama s veznikom dok realizuje se i kada suobe radwe — u glavnoj i zavisnoj re~enici — punktualno koncipira-ne, {to se formalno iskazuje perfektivnim glagolima.

Punktualno koncipirana glavna situacija moè se odvijati napozadini trajne, iskazane vremenskom klauzom s veznikom dok, kojisignalizira da se radwa u glavnoj re~enici „ne preliva“ van okvirazavisne situacije. Re|e se zavisna situacija iskazana klauzom s ve-znikom dok koncipira kao punktualna na pozadini trajne, ozna~eneimperfektivnim glagolom, kada se realizuje delimi~na simultanost.

Veznik dok moè limitirati radwu glavne situacije samo sdesne strane, ukazuju}i na trenutak wenog zavr{etka, u tom slu~ajuse realizuje taksis posteriornosti ili posteriornosti koja preki-da glavnu situaciju. Re|e veznik dok limitira glavnu situaciju sleve strane, realizuju}i odnos anteriornosti ili kontaktne ante-riornosti.

Polifunkcionalnost veznika dok grani~i se sa homonimijomkada on realizuje odnos suprotnosti izme|u situacija. Do temporal-no-adverzativne kontaminacije dolazi kada se ~uva jedan temporalniplan, ali je akcenat na iskazivawu kontrasta, a ne ograni~enostiglavne situacije.

Vezniku dok u konstrukciji potpune simultanosti u ukrajin-skom jeziku odgovara vi{e veznika, up. doki (‘dok’); poki (‘dok’); do-poki (‘dokle’); v toè ~as àk (‘dok’); tim~asom/tim ~asom àk (‘dok’);todš àk (‘dok’). U konstrukcijama ovog tipa nezaobilazan uslov pot-pune simultanosti predstavqa imperfektivnost glagola u predika-tima upravne re~enice i zavisne klauze.


Veznici v toè ~as àk (‘dok’); tim~asom/tim ~asom àk (‘dok’);todš àk (‘dok’); osim temporalnog, realizuju i zna~ewe adverzativno-sti — situacija R1 dobija posebno tuma~ewe na pozadini situacijeR2. Pritom se zna~ewe granice — po~etne ili zavr{ne — ne aktuali-zuje kao u konstrukcijama sa veznicima doki, poki, dopoki.

Subordinativni veznik kako, odnosno ukr. v mšru togo àk u tak-sisnim konstrukcijama simultanosti odlikuju se zna~ewem postepe-nog razvoja glavne situacije koji je odre|en merom odvijawa zavisnesituacije. Tom prilikom aktualizuju se seme evolutivnosti i gradu-elnosti — intenzitet radwe glavne situacije raste ili opada u zavi-snosti od razvoja zavisne situacije.

Taksisni odnos simultanosti mogu ozna~avati i nefinitni ob-lici g e r u n d a, koji unose dopunsku predikaciju u prostu re~enicu,uslo`wavaju}i je semanti~ki i formalno. Gerundom moè biti ozna-~ena situacija koja temporalno korelira s drugom situacijom ozna-~enom glagolom u predikatu, ali i propratna radwa koja se odvija pa-ralelno s glavnom. U prvom slu~aju zavisna situacija predstavqatemporalni fon za glavnu, u drugom situacija ozna~ena predikatompredstavqa temporalni fon za zavisnu situaciju. Razlika izme|u na-vedenih tipova konstrukcija postaje uo~qivija prilikom transfor-misawa prostih re~enica sa gerundima u sloène re~enice. Pri tem-poralnoj korelaciji predikata i gerunda, konstrukcija s gerundommoè se transformisati u zavisnosloènu vremensku re~enicu. Akogerund ukazuje na propratnu radwu, prosta re~enica moè se tran-sformisati u sloènu re~enicu sa vezni~kim kompleksom i pritom(e).

Upotreba perfektivnog gerunda u funkciji pokazateqa simul-tanosti radwi iskazanih nefinitnim i finitnim oblikom u oba je-zika mogu}a je ako su ispuweni dodatni uslovi: 1) uz gerund se nala-zi taksisni specifikator pritom, koji isti~e simultanost; 2) ge-rund se nalazi u postpoziciji u odnosu na predikat; 3) glagoli ge-runda i predikata pripadaju istom vidu.

Perfektivni gerund moè ukazivati na odnos potpune simulta-nosti i u slu~aju realizacije rezultativne simultanosti. Isti ob-lik uz negaciju, koja ozna~ava odsustvo o~ekivanog rezultata, tako|emoè realizovati taksis potpune simultanosti ako je u predikatuperfektivni glagol. U takvom tipu konstrukcije gerund se moè na-laziti iskqu~ivo posle predikata i ukazuje na propratnu radwu. Kao{to je bilo napomenuto, takva konstrukcija se moè transformisatiu sloènu re~enicu sa taksisnim specifikatorom pritom.

Zakqu~ak 403

Na odnos potpune simultanosti mogu ukazivati i taksisne kon-strukcije sa d e v e r b a t i v i m a i predlozima. U srpskom jeziku ap-solutnu potpunu simultanost mogu}e je izraziti uz predlo{ki izrazu trenutku, koji markira zavisnu situaciju kao netrajnu. U ukrajin-skom jeziku takvu simultanost mogu}e je ozna~iti konstrukcijama saprofilisanim predlozima na/v moment + genitiv; odno~asno z/vod-no~as z (šz/zš) (‘istovremeno sa’) + instrumental, kao i neprofilisa-nim z (zš, šz) (‘sa’) + instrumental i pri (‘u trenutku’) + lokativ.Uslov za realizaciju apsolutne simultanosti je netrajnost obeju si-tuacija (deverbativi su nastali od momentalnih ili trenutnosvr{e-nih glagola, a predikat je iskazan perfektivnim glagolom sa zna-~ewem netrajne radwe).

Ako su radwe zavisne i glavne situacije trajne, u konstrukcija-ma potpune simultanosti koriste se konstrukcije sa deverbativimai predlozima tokom; u toku; za vreme; prilikom + genitiv; paralel-no sa + instrumental, odnosno ukr. pšd ~as (‘za vreme’) + genitiv;protàgom/na protàzš/vprodov` (‘tokom’) + genitiv; kao i odno~asnoz/vodno~as z (‘paralelno s(a)’) + instrumental. U tom slu~aju dever-bativi nastaju od glagola koji ozna~avaju trajne radwe, a predikat jeobavezno izraèn oblikom NSV. Iste konstrukcije mogu ukazivatina delimi~nu simultanost1 — uz perfektivni glagol u predikatu.

Za ukrajinske profilisane temporalne predlo{ke izraze v mšru(‘s(a)’); u hodš (‘tokom’); u procesš (‘tokom’); z perebšgom (‘sa razvo-jem’) + genitiv; naršvnš z (‘paralelno s(a)’) + instrumental, koji sespajaju sa deverbativom i imperfektivnim glagolom u predikatu, ti-pi~no je evolutivno zna~ewe. Oni ozna~avaju postepeni rast ili paddinami~ke karakteristike zavisne situacije, koja reguli{e stawe uglavnoj situaciji. Glagol u predikatu takvih konstrukcija potpunesimultanosti je imperfektivan. U srpskom jeziku wima odgovarajupredlo{ki izrazi sa razvojem + genitiv; paralelno sa + instrumen-tal, dok temporalna predlo{ko-pade`na konstrukcija v mšru + geni-tiv nema ekvivalent i prevodi se zavisnosloènim konstrukcijamasa korelativnim kompleksom ‘kako …, tako’.

Neprofilisani predlozi: u, pri, na + lokativ; za + instrumen-tal; kod + genitiv; kroz + akuzativ, odnosno ukr. u, na + lokativ; za +akuzativ; poràd z (šz, zš), poru~ z (šz, zš) (uporedo sa) + instrumentalmogu ozna~avati taksisni odnos potpune simultanosti ako imenicakoja stoji uz wih ukazuje na radwu (stawe, zbivawe) ili je lokativnoosmi{qena, pritom se lokativno zna~ewe temporalno konceptuali-zuje: u kolima ‰¢ dok je putovao kolimaŠ i sl. Glagol u prototipi~-nim konstrukcijama potpune simultanosti s takvim predlozima je


imperfektivan. Temporalni plan takvih konstrukcija mogu dodatnoisticati taksisni specifikatori jo{, ve}; ukr. æe, vè.

Prilikom ukazivawa na d e l i m i ~ n u s i m u l t a n o s t 1 gla-gol koji korelira sa radwom glavne situacije prima perfektivnivid. Radwa koja je ozna~ena perfektivnim glagolom realizuje se ujednom od momenata trajawa zavisne situacije, koja je ozna~ena zavi-snom klauzom sa imperfektivnim glagolom, gerundom ili deverbati-vom sa odgovaraju}im predlogom.

Gerund kao kondenzator vremenske re~enice ozna~ava zavisnusituaciju koja sluì kao temporalni fon za glavnu situaciju, iska-zanu perfektivnim predikatom. U srpskom jeziku, za razliku od ukra-jinskog, u konstrukcijama delimi~ne simultanosti sa gerundima mo-gu}e je nepodudarawe subjekata, odnosno raznoreferentnost gerundai predikata. U tom slu~aju re~ je o situacijama koje koreliraju sakontrolisanom ili nekontrolisanom, odnosno namernom ili nena-mernom radwom istog subjekta, pri ~emu je gerundom uvek ozna~enakontrolisana radwa, dok predikat ukazuje na nekontrolisanu situa-ciju, na koju subjekat ne moè uticati. Prisustvo logi~kog subjektagerunda u kosom padeù uz predikat poja~ava efekat nekontrolisano-sti radwe ozna~ene predikatom. Kontrolisana radwa predstavqa tem-poralni fon za nekontrolisanu, stoga odnos ovog tipa nesumwivospada u delimi~nu simultanost1. Gerund kao kondenzator vremenskeklauze ukazuje na namernu radwu koja je prekinuta nenamernom, satemporalnog aspekta neo~ekivanom situacijom, koja je semanti~kivezana za percepciju, mentalnu operaciju ili pojavu psihofiziolo-{ke prirode.

De l i m i ~ n a s i m u l t a n o s t 2 realizuje se u prototipi~nimvremenskim re~enicama sa veznikom kad(a), odnosno ukr. koli; àk,pri ~emu se u konstrukcijama sa ovim neprofilisanim veznicimamewa, u odnosu na konstrukcije delimi~ne simultanosti1, uzajamniodnos perfektivne i imperfektivne predikacije — subordiniranipredikat je svr{eni, a upravni nesvr{eni.

Zavisna klauza u konstrukcijama delimi~ne simultanosti2 popravilu se nalazi u prepoziciji u odnosu na upravnu re~enicu, aukoliko je postponirana, ukazuje na dodatno zna~ewe neo~ekivano-sti, iznenadnosti nastanka zavisne situacije ili na wenu posebnuva`nost.

Zna~ewe nepotpune simultanosti2 ~esto isti~e taksisni speci-fikator, koji se sme{ta u upravnu re~enicu. U ulozi specifikatoranastupaju adverbijali ve}; jo{, odnosno ukr. vè (‘ve}’); æe (‘jo{’)i vse æe (‘jo{ uvek’), koji zajedno sa predikatom formiraju poseban

Zakqu~ak 405

retrospektivni oblik, ~ija je funkcija isticawe ~iwenice postoja-wa situacije R2 u vremenu trajawa glavne situacije R1, koja je po~elaranije.

U konstrukcije sa taksisom p o s t e r i o r n o s t i, kada zavisnasituacija prekida glavnu, moèmo svrstati re~enice sa tzv. eksple-tivnom negacijom uz veznik dok + ne, odnosno ukr. poki; doki; dopoki+ ne. U navedenom tipu konstrukcija razlikujemo slede}a konkretnazna~ewa:— nastanak rezultativne faze R2 prekida postojawe R1, {to zna~i da

glagol u predikatu R1 spada u nelimitativne, koji uobi~ajenoprimaju imperfektivni oblik, u takvim konstrukcijama glavnapredikacija je prototipi~no imperfektivna, a zavisna, uz negaci-ju, samo perfektivna;

— situacija R2 prekida odsustvo radwe, odnosno odsustvo situacijesmewuje weno prisustvo;

— situacija R2 predstavqa rezultat procesa R1, fakti~ki, posredi surazli~ite faze iste situacije;

— situacija R2, prekidaju}i situaciju R1, u odre|enom smislu pred-stavqa jedan od wenih prirodnih nastavaka.

Tip posteriornosti kada zavisna situacija prekida glavnu mo-è biti realizovan i u vremenskim re~enicama sa veznicima kad(a);dok, odnosno ukr. àk; koli u postponiranoj klauzi. U predikatu uprav-ne re~enice nalazi se perfektivni ili imperfektivni glagol, dok jeu klauzi obavezna perfektivna predikacija. Perfektivni oblik upostponiranoj vremenskoj klauzi sa veznicima kad(a); dok; odnosnoukr. àk, koli signalizira iznenadnost nastanka zavisne situacije.Neophodno je naglasiti da je u navedenom tipu konstrukcija postpo-zicija zavisne klauze obavezna.

Posteriornost uz prekid glavne situacije realizuje se u ukra-jinskom jeziku i u zavisnosloènim konstrukcijama sa subordina-tivnim veznikom àk (‘kad(a)’), ako se u upravnoj re~enici na|e per-fektivni glagol poput vspšti; vstignuti; zmogti u zna~ewu ‘sti}i’uz negaciju. Takav glagol ukazuje na po~etak nerealizovane glavne si-tuacije, koju prekida iznenadna zavisna situacija, ozna~ena perfek-tivnim glagolom.

Primere prekinute posteriornosti neophodno je razlikovatiod wima veoma sli~nih konstrukcija nepotpune simultanosti2 kadaglavna situacija predstavqa temporalni fon za zavisnu. Oba tipakonstrukcija objediwuje parametar iznenadnosti nastanka zavisnesituacije pri razli~itom tipu taksisnog odnosa. Za razlikovawe


konstrukcija prekinute posteriornosti i delimi~ne simultanosti2sa zajedni~kim zna~ewem iznenadnog javqawa zavisne situacije odpresudne je va`nosti semantika glagola u predikatu zavisne klauze.U taksisnim konstrukcijama posteriornosti takav glagol mora se-manti~ki blokirati daqi razvoj glavne situacije (npr. glagoli: pro-buditi se, pasti, umreti, prekinuti i sl.), dok glagol u subordini-ranom predikatu konstrukcije delimi~ne simultanosti2 nije seman-ti~ki ograni~en.

Ako situacija R2 sledi iza glavne situacije R1 nakon wenogprirodnog zavr{etka, re~ je o posteriornosti, koju u zavisnosti odkonteksta moèmo posmatrati kao neutralnu (situacija R2 moè sle-diti iza situacije R1 po isteku neodre|enog perioda), kontaktnu (si-tuacija R2 sledi neposredno iza situacije R1) ili distalnu (izme|uzavisne i glavne situacije postoji odre|eni period). Kontaktna, neu-tralna ili distalna posteriornost u srpskom jeziku se realizuje uzpomo} zavisnosloènih re~enica sa vremenskom klauzom i subordi-niranim veznicima pre nego {to; pre no {to; pre nego. U prototi-pi~noj zavisnoj klauzi nalazi se perfektivni finitni oblik, koji sekombinuje sa perfektivnim i imperfektivnim u upravnoj re~enici.Na taksisni odnos posteriornosti u ukrajinskom jeziku ukazuju pro-filisani subordinirani veznici per{ nš` (‘pre nego {to’); peredtim àk (‘pre nego {to’) i do togo àk (‘pre nego {to’). Kao {to vidi-mo, repertoar veznika koji su predodre|eni za ozna~avawe taksisaposteriornosti u ukrajinskom jeziku je raznovrsniji, me|u wima po-stoje funkcionalne razlike. Recimo, veznik do togo àk ~e{}e se javqauz temporalne kvantifikatore distalne anteriornosti i ne moè uka-zivati na kontaktnu posteriornost, tj. uz wega nije mogu}e upotrebititaksisni specifikator kontaktne promene situacija. Posle veznikaper{ nš`; pered tim àk i do togo àk u ukrajinskom jeziku prete`nosledi oblik infinitiva, dok se u upravnoj re~enici moè na}i glagolu indikativu, imperativu ili uslovnom na~inu. U srpskom jeziku uzavisnoj klauzi konstrukcija navedenog tipa uz predlog pre nego{to obi~no se koristi oblik perfektivnog futura Ç.

Taksisni odnos posteriornosti moè se realizovati i pomo}uzavisnosloènih re~enica sa neprofilisanim veznicima dok; dokle,odnosno ukr. poki; doki; dopoki ako se u predikatima upravne re~e-nice i zavisne klauze nalaze oblici perfektivnih glagola. U timkonstrukcijama navedeni veznici su komutativni veznicima pre nego{to, odnosno ukr. per{ nš`; pered tim àk i do togo àk.

U srpskom i ukrajinskom jeziku taksisni odnos posteriornostimoè se realizovati i u zavisnosloènim re~enicama sa neprofili-

Zakqu~ak 407

sanim veznikom kad(a); ukr. koli. Ukoliko je u upravnoj re~enici da-tog tipa konstrukcije sme{tena re~ca ve}, odnosno vè, ona je u sta-wu da uz perfektivni preterit u predikatu upravne re~enice signa-lizira ~iwenicu svr{enosti glavne situacije R1 pre nastupawa za-visne R2, tj. vr{i funkciju taksisnog specifikatora.

Pluskvamperfekat u predikatu upravne re~enice u oba jezikapredstavqa osnovno morfolo{ko sredstvo realizacije taksisa po-steriornosti. U pitawu je jedinstven slu~aj upotrebe pluskvamper-fekta, kada on sam, bez oslonca na druge pokazateqe semanti~ke, sin-taksi~ke ili morfolo{ke prirode, ostvaruje funkciju temporalneorijentacije.

Na kontaktnu posteriornost iznimno mogu ukazivati i konstruk-cije sa perfektivnim g e r u n d i m a. Distribucija gerunda prete`noodslikava hronologiju doga|aja, tj. on u ve}ini slu~ajeva sledi izapredikata. Finitni glagol u konstrukcijama navedenog tipa uvek ko-relira sa temporalnom zonom koja prethodi govornoj situaciji.

Proste re~enice sa d e v e r b a t i v i m a i taksisno specifiko-vanim predlozima pre, uo~i + GEN; pred + ACC spadaju u veoma ras-prostraweno sredstvo realizacije taksisa posteriornosti u srpskomjeziku, dok u ukrajinskom jeziku wima odgovaraju konstrukcije pered(‘pre’/‘pred’) + instrumental; do (‘pre’); naperedodnš (‘uo~i’); upereddenâ (‘uo~i’) + genitiv. Glagol u predikatu moè biti kako im-perfektivan, tako i perfektivan, dok se aspektualne karakteristikeglagolskih osnova od kojih se gradi deverbativ zanemaruju. Deverba-tivi mogu nastati od nesvr{enih osnova, ali prilikom transforma-cije u vremensku re~enicu, zavisni predikati uvek primaju perfek-tivni oblik.

Potencijal I u srpskom jeziku predstavqa osnovno sredstvo re-alizacije taksisnog odnosa pri ponavqawu situacija u pro{losti,dok u ukrajinskom jeziku wemu u istoj funkciji odgovara svr{enifutur uz temporalni determinativ bulo, buvalo. Ovaj glagolski ob-lik u upravnom predikatu moè biti perfektivan i imperfektivan,dok je u zavisnoj klauzi samo perfektivan.

Prisustvo vezni~kog kompleksa kad god omogu}uje upotrebu per-fekta u predikatu upravne re~enice i zavisne klauze taksisnih kon-strukcija koje ukazuju na ponavqanost situacije u pro{losti. Prikombinaciji dvaju perfekata predikat u zavisnoj klauzi obavezno jesvr{enog vida, dok je upravni predikat aspektualno varijabilan.

Taksis anteriornosti pri regularnosti situacija u sada{wo-sti u srpskom jeziku realizuje se uz pomo} oblika perfektivnog pre-zenta u zavisnom delu vremenske re~enice. U konstrukcijama navede-


nog tipa svr{eni prezent u zavisnoj klauzi moè se kombinovati sasvr{enim ili nesvr{enim prezentom u upravnoj re~enici. U ukra-jinskom jeziku se u iste svrhe koristi imperfektivni prezent u obadela konstrukcije.

Perfektivni prezent u srpskom jeziku, imaju}i iskqu~ivo re-lativnu upotrebu, nastupa kao regularno sredstvo realizacije zna~e-wa istorijskog ili narativnog prezenta. Tu svoju funkciju ovaj vre-menski oblik vr{i kako u zavisnoj, tako i u upravnoj re~enici, ozna-~avaju}i taksisni odnos anteriornosti, nepotpune simultanosti iposteriornosti, uz odgovaraja}i veznik i oblik drugog predikata.Kombinacija svr{enog prezenta s perfektivnim preteritalnim vre-menima ili drugim oblikom svr{enog prezenta ukazuje na odnos an-teriornosti (ukqu~uju}i kontaktnu anteriornost) u istorijskomprezentu. Uz imperfektivni prezent u upravnoj re~enici ili ge-rund, svr{eni prezent u predikatu ukazuje na razli~ite vrste nepot-pune simultanosti, dok uz svr{eni futur u zavisnoj klauzi signali-zira posteriornost u istorijskom prezentu.

Imperfektivni prezent u upravnoj re~enici konstrukcije saveznikom pre nego {to tako|e moè ozna~iti posteriornost, kojapripada planu pro{losti.

U ukrajinskom jeziku za realizaciju taksisnog odnosa u isto-rijskom prezentu koristi se imperfektivni prezent — pri anterior-nosti i potpunoj simultanosti, uz odgovaraju}i veznik, u oba delakonstrukcije, a u slu~aju posteriornosti — samo u upravnoj re~eni-ci, dok se u zavisnoj klauzi sa veznicima per{ nš`; pered tim àk; dotogo àk koristi infinitiv.

Nevalentne taksisne konstrukcije u srpskom i ukrajinskom je-ziku mogu istovremeno da realizuju n e t e m p o r a l n e odnose —uzro~ne, namerne, posledi~ne, uslovne, dopusne i sl. Takva zna~ewapodjednako realizuju konstrukcije sa finitnim i nefinitnim gla-golskim oblicima. Netemporalna zna~ewa su primarna za date kon-strukcije, dok je taksisno zna~ewe u wima propratno, stoga se takavtip taksisa odre|uje kao sekundarni taksis.

Uzro~ne, namerne, posledi~ne, uslovne i sl. re~enice, u kojima jetaksis samo pozadina na kojoj se realizuju osnovana zna~ewa datih kon-strukcija, mogu imati razli~itu taksisnu interpretaciju, u zavisnostiod veznika, vidsko-vremenskih pokazateqa glagolskih oblika, kao i na-~ina wihovog kombinovawa. Konkretno taksisno zna~ewe u konstrukci-jama sekundarnog taksisa sa deverbativima markiraju predlozi.

Veznici koji su u srpskim konstrukcijama primarnog taksisaspecijalizovani za iskazivawe anteriornosti — po{to; ~im; tek;

Zakqu~ak 409

kako — mogu u uzro~nim re~enicama ukazivati na sekundarni taksissimultanosti, nepotpune simultanosti, anteriornosti i posterior-nosti. Ukrajinske konstrukcije sekundarnog taksisa sa uzro~nom kla-uzom mogu sadràti neprofilisane taksisne veznike koli; àk (‘kad(a)’).Takve re~enice su oslo`wene semanti~ko-sintaksi~kim uslovnim od-nosima i realizuju sekundarni taksis anteriornosti.

Veznici koji su specijalizovani za iskazivawe uzro~nih odno-sa ukazuju na sekundarni taksis svih tipova — anteriornosti, simul-tanosti, posteriornosti, u zavisnosti od kombinacije vidsko-vre-menskih oblika predikata.

Sekundarni taksis sa uzro~nom semantikom regularno se zapa-à u konstrukcijama sa perfektivnim i imperfektivnim gerundima.

U oba jezika postoji veliki izbor konstrukcija sa predlozima ideverbativima koje prenose zna~ewe uzroka, istovremeno realizuju-}i sekundarni taksis anteriornosti ili simultanosti — potpune idelimi~ne1.

U oba jezika namerne re~enice sa veznicima koji su specijali-zovani za taj tip konstrukcije ukazuju na sekundarni taksis posteri-ornosti. Glagolski oblik u upravnom predikatu nije ograni~en odre-|enim temporalnim planom, vidom ili na~inom. Izuzetak u tom po-gledu u srpskom jeziku predstavqa specijalizovani veznik neka, uzkoji je obavezan imperativ u upravnom predikatu. U ukrajinskom je-ziku neprofilisani taksisni veznik koli (‘kad(a)’) u konstrukcija-ma navedenog tipa regularno realizuje taksis posteriornosti uz uka-zivawe na namerni odnos kada je u predikatu upravne re~enice upo-trebqen glagol ~ekati (‘~ekati’), ~ija je semantika okrenuta ka pla-nu budu}nosti. U srpskom jeziku taksisni veznik kako, koji u kon-strukcijama primarnog taksisa ukazuje na anteriornost, a u komplek-su sa prilo{kom zamenicom tako na potpunu simultanost, u namer-nim re~enicama delimi~no realizuje temporalno zna~ewe ukazuju}ina posteriornost. Sekundarni taksis posteriornosti uz namerno zna-~ewe realizuju imperfektivni gerundi, kao i proste re~enice sa de-verbativima.

U skladu sa logikom uzro~no-posledi~nih odnosa taksisno zna-~ewe posteriornosti u srpskom jeziku moè se realizovati i u napo-rednosloènoj zakqu~noj ili zavisnosloènoj posledi~noj re~eni-ci. U ukrajinskom jeziku isto zna~ewe se realizuje samo u posle-di~noj re~enici. U srbistici i ukrajinistici postoje o~igledna ne-podudarawa kada je u pitawu definisawe posledi~nih re~enica. Re-~enice koje realizuju sekundarni taksis posteriornosti u srpskojlingvistici se tradicionalno svrstavaju u zakqu~ne naporednoslo-


ène, dok se kao posledi~ne opisuju konstrukcije sa korelativnimkompleksima tako … da; toliko … da i sl., u kojima je zapravo re~ ona~inskom ili poredbenom odnosu. U ukrajinisti~koj lingvisticiop{teprihva}eno je drugo mi{qewe, prema kojem se analozi srpskihnaporednosloènih zakqu~nih re~enica defini{u kao posledi~ne,dok se re~enice koje su identi~ne srpskim primerima sa korelativ-nim kompleksima tako … da; toliko … da; tako … kako; toliko …kako; takav … da; toliki … da i sl. svrstavaju u poseban tip na~in-skih re~enica za meru i intenzitet, u kojima zavisna situacija uka-zuje na na~in wenog odvijawa sa aspekta mere i intenziteta.

Razlikovawu sekundarnog taksisa posteriornosti ili simulta-nosti u srpskim konstrukcijama sa veznikom da, re|e kako, uz koje seu upravnoj re~enici javqaju korelativni adverbijali tako; tolikoili pokazne zamenice takav; toliki i sl. doprinose vidsko-vremen-ski oblici predikata. Pri posteriornosti, u upravnom predikatu senalazi oblik koji vremenski i aspektualno ukazuje na svr{enu rezul-tativnost, dok subordinirani predikat signalizira stawe koje pro-isti~e iz tog rezultata. Sekundarna simultanost uz posledi~no zna-~ewe realizuje se uz imperfektivne glagole u oba predikata.

U ukrajinskom jeziku veznici tak æo (‘tako da’; ‘te’); vnaslšdok~ogo (‘usled ~ega’); v rezulâtatš ~ogo (‘usled ~ega’), koji funkcioni-{u u posledi~noj zavisnoj re~enici, ukazuju na taksisno zna~ewe si-multanosti. Veznik tak æo (‘tako da’) predstavqa spoj veznika i ko-relativnog antecedenta u obliku zameni~kog priloga, koji je prestaoto da bude i u{ao u sastav nera{~lawenog sloènog veznika. Ukoli-ko se sloèni veznik tak, æo ra{~lani, adverbijal tak (‘tako’) po-~iwe da vr{i funkciju antecedenta, a zavisna klauza iz posledi~nepostaje poredbena klauza za meru i stepen. Osim priloga tak (‘ta-ko‘), u funkciji antecedenta uz veznik æo (‘da’) moè se upotrebitii zameni~ki prilog nastšlâki (‘toliko’), koji pripada upravnoj re-~enici. Zameni~ki prilozi za meru i stepen tak (‘tako’) i nastšlâki(‘toliko’), formiraju}i sa veznikom æo (‘da’) korelativni kompleks,ukazuju na na~in odvijawa radwe glavne situacije, kao i na wen in-tenzitet. Oni se koriste u zavisnoj re~enici za meru i stepen prili-kom pore|ewa jednog kvaliteta sa drugim, koji predstavqa posledicuprvog. U navedenim konstrukcijama moè se realizovati taksis pot-pune simultanosti ukoliko su oba predikata imperfektivna, ili tak-sis posteriornosti ako su predikati iskazani perfektivnim glago-lima.

Korelativni ukrajinski veznici ~im …, tim … (‘{to …’, ‘to…’); æo …, to… (‘{to’, ‘to …’), koji se nalaze u poredbenim klauza-

Zakqu~ak 411

ma, istovremeno ukazuju na taksisno zna~ewe simultanosti koje jeobeleèno semom evolutivnog razvoja, odvijawa radwe jednog dela uzavisnosti od dinamike razvoja radwe drugog dela. Wima u srpskomjeziku odgovara evolutivni kompleks {to … to. Postepeni razvojsituacija isti~u i komparativni oblici priloga za na~in, koji seobi~no javqaju u takvim re~enicama. Evolutivna simultanost u kon-strukcijama primarnog i sekundarnog taksisa iskazuje se istimsredstvima. U ukrajinskom jeziku u pitawu je predlo{ko-pade`nakonstrukcija sa deverbativom i predlogom v mšru uz imperfektivnipredikat, dok u srpskom jeziku navedenom tipu konstrukcije odgova-ra zavisna poredbena re~enica sa veznikom kako … tako.

Svr{eni gerundi, koji su obavezno postponirani u odnosu napredikat, kao i predlo{ko-pade`ne konstrukcije, tako|e mogu ukazi-vati na sekundarni taksis posteriornosti uz netemporalno posle-di~no zna~ewe.

Zna~ewe sekundarnog taksisa uz primarno zna~ewe pore|ewa na-~ina radwe, odnosno kvaliteta ili stepena glavne situacije sa okol-nostima zavisne situacije u srpskom jeziku realizuju konstrukcijesa veznicima kao {to; kako; koliko zajedno sa korelativnim adver-bijalima tako; onako i toliko; onoliko. Kada navedeni vezni~kikompleksi u funkciji iskazivawa poredbene jednakosti ukazuju napore|ewe sa realnom situacijom, realizuje se taksisni odnos anteri-ornosti ili simultanosti, u zavisnosti od vidsko-vremenskih obli-ka u predikatima.

U srpskom jeziku prilikom iskazivawa zna~ewa na~ina radwe uprostim re~enicama koje su uslo`wene perfektivnim i imperfek-tivnim gerundima moè se realizovati sekundarni taksis simulta-nosti.

Zna~ewe sekundarnog taksisa anteriornosti u ukrajinskom jezi-ku uz zna~ewe na~ina radwe realizuju zavisnosloène re~enice saveznikom àk (‘kako’), koji zajedno sa adverbijalom tak (‘tako’) for-mira korelativni kompleks.

Taksisni odnosi mogu se realizovati paralelno sa uslovnim.Takvu kombinaciju funkcija zapaàmo u zavisnim pogodbenim re~e-nicama sa neprofilisanim taksisnim veznicima kada; ~im, odnosnoukr. koli i àk, ili netemporalnim profilisanim veznicima. Navede-ni veznici prototipi~no ukazuju na sekundarni taksis anteriorno-sti sa pogodbenim zna~ewem. Ukoliko su predikati upravne re~eni-ce i uslovne klauze iskazani svr{enim perfektom, temporalne ve-znike nije mogu}e upotrebiti, jer bi se takva re~enica pretvorila uvremensku sa primarnim taksisom anteriornosti. Pri transponova-


noj upotrebi imperfektivnog prezenta u srpskom jeziku (prezent zabudu}nost) u oba predikata, nije mogu}e upotrebiti veznik kad(a),jer bi se konstrukcija u tom slu~aju transformisala u vremensku re-~enicu sa primarnim taksisom simultanosti situacija koje se regu-larno ponavqaju. U slu~aju realnog uslova u protazi, taksisni ve-znici u oba jezika ukazuju iskqu~ivo na temporalno zna~ewe.

Sekundarni taksis uz osnovno uslovno zna~ewe realizuju i ne-finitni glagolski oblici imperfektivnog i perfektivnog gerunda,kao i deverbativi.

Dopusno zna~ewe i sekundarni taksis anteriornosti ili si-multanosti realizuju se u konstrukcijama sa netemporalnim vezni-cima, gerundima ili deverbativima.

Zavisne klauze naknadnog komentara mogu usput da realizuju se-kundarni taksis. Subordinirani deo konstrukcije ovog tipa, kojiodre|uje upravnu re~enicu u celini, uvodi se u re~enicu vezni~komre~ju {to, odnosno ukr. æo u jednom od pade`nih oblika — sa pred-logom ili bez wega. Tip taksisnog zna~ewa precizira taksisni spe-cifikator u zavisnoj klauzi.

Iz analize sekundarnog taksisa, koja je oteàna nepodudarawemparametara izdvajawa semanti~ko-strukturnih tipova zavisnosloè-ne re~enice u oba jezika, sledi da temporalni veznici koji se sre}uu uzro~nim, namernim i uslovnim re~enicama mewaju svoju taksisnufunkciju, obi~no u pravcu iskazivawa razli~itih podtipova simul-tanosti uz anteriornost (uzro~na i uslovna re~enica) i posterior-nost (posledi~na), {to svedo~i o wihovoj taksisnoj desemantizaci-ji. Restrikcija upotrebe odre|enih glagola u predikatu — perfek-tivnih ili imperfektivnih — u uslovnoj re~enici, kao i zabranaupotrebe temporalnih veznika u protazi sa realnim uslovom, svedo-~e o tome da taksisni veznici mogu ozna~avati temporalne odnose uuslovnoj konstrukciji veoma ograni~eno — uz nereferencijalno upo-trebqene predikate i bez vidsko-vremenske tautologije upravnog izavisnog predikata, u suprotnom se re~enica pretvara u temporalnu.

Zavisni finitni oblici mogu imati funkciju predikatskog ak-tanta. Spoqni predikat i predikat u funkciji wegovog aktanta moguiskazivati v a l e n t n i taksisni odnos ukoliko ozna~avaju kvalita-tivno razli~ite situacije.

Sve glagole koji otvaraju poziciju predikatskog aktanta u srp-skom jeziku moèmo razvrstati u pet grupa s obzirom na temporalnekarakteristike wihovih aktanata — unutra{wih predikata. Prvugrupu formiraju glagoli koji u predikatu upravne re~enice otvarajupoziciju za unutra{wi predikat bez aspekatsko-temporalnog ograni-

Zakqu~ak 413

~ewa. U drugu grupu spadaju oni glagoli koji imaju ograni~enu spo-jivost sa predikatom klauze u perfektu i futuru, u tre}u glagoli ko-ji mogu uvoditi unutra{we predikate samo jednog vremenskog plana— prezenta. Glagoli iz ~etvrte grupe otvaraju poziciju za unutra-{wi predikat u obliku prezenta i futura, dok glagoli pete grupemogu upravqati predikatima klauze koji imaju oblik prezenta iliperfekta.

Glagoli iz prve grupe, sa semantikom preno{ewa informacije,mi{qewa, ose}awa i opaàwa u zna~ewu mi{qewa, mogu u upravnompredikatu da ukazuju na taksis anteriornosti, simultanosti — pot-pune i delimi~ne, kao i posteriornosti, u zavisnosti od vidsko-vre-menskih korelacija upravnog i subordiniranog predikata. Glagoliiz druge grupe, sa semantikom neposrednog opaàwa, uvek u upravnompredikatu realizuju taksis potpune simultanosti. Glagoli iz tre}egrupe, koji realizuju direktivnu semantiku ili ukazuju na sprem-nost/nespremnost subjekta da obavi neku fizi~ku ili drugu aktiv-nost, kao i glagoli emocionalnog odnosa prema neostvarenoj radwi,kada se na|u u upravnom predikatu, prete`no realizuju taksis poste-riornosti (glagoli u~iti i pomagati, koji ukazuju na implicitnopoticawe, mogu ukazivati na simultanost ili posteriornost u zavi-snosti od vidsko-vremenskih karakteristika predikata). Glagoli emo-tivnog stawa u upravnom predikatu otvaraju poziciju za klauzu spredikatom u prezentu i uvek ukazuju na simultanost obeju situaci-ja. Glagoli iz ~etvrte grupe sa prospektivno orijentisanom semanti-kom ukazuju na taksis posteriornosti, dok glagoli sloène rekcijeiz pete grupe, sa semantikom pohvale, pokude ili optu`be, ukazuju nataksis anteriornosti ili simultanosti u zavisnosti od vida glagolau predikatu (imperfektivni glagoli ukazuju na simultanost, dok per-fektivni glagoli u predikatu klauze ukazuju na anteriornost).

U ukrajinskom jeziku izdvajamo ~etiri grupe glagola koji premasvojim semanti~kim karakteristikama odre|uju tip taksisne konstruk-cije. U prvu grupu spadaju glagoli koji mogu imati predikatski ak-tant ozna~en svim vidsko-vremenskim oblicima glagola, bez ograni-~ewa. Drugi tip formiraju glagoli koji u funkciji spoqnog predi-kata re~enice sa komplementnom klauzom zahtevaju paralelni vre-menski oblik subordiniranog predikata u futuru i preteritu. Tre-}em tipu pripadaju glagoli koji imaju aktant u obliku infinitiva,dok glagoli iz ~etvrte grupe sa semantikom pokude ili optu`beotvaraju poziciju za glagole u preteritu i prezentu.

Prva i druga grupa u srpskom i ukrajinskom jeziku se podudara-ju. Prvu ~ine glagoli preno{ewa informacije, mi{qewa, ose}awa i


opaàwa u funkciji mi{qewa, a u drugu spadaju glagoli neposred-nog opaàwa. Glagoli iz tre}e grupe odgovaraju glagolima iz tre}e i~etvrte grupe u srpskom jeziku — u pitawu su glagoli poticawa, pro-hibitivni i permisivni, glagoli planirawa i komisivne semantike,kao i glagoli emotivnog stawa i emocionalnog odnosa prema neo-stvarenoj radwi. êtvrtoj grupi u ukrajinskom jeziku (glagoli sa se-mantikom pohvale, pokude i optu`be) odgovara peta grupa u srpskomjeziku.

Poseban slu~aj realizacije valentnog (aktantnog) taksisa u srp-skom i ukrajinskom jeziku predstavqaju konstrukcije u kojima situa-cije R1 i R2 zauzimaju valentne pozicije specijalizovanog taksisnogglagola. To su glagoli prethoditi; slediti/uslediti; pratiti/pro-pratiti, odnosno ukr. pereduvati; slšduvati; suprovodùvati. Skre-}e na sebe pa`wu ~iwenica da su navedeni glagoli u ukrajinskom je-ziku dvovidski.

Evidencijalnost kao semanti~ka kategorija koja obuhvata stra-tegije i operacije lingvisti~kog kodirawa informacije u vezi sa iz-vorom onoga {to ~ini su{tinu propozicije ima svoju semanti~kustrukturu koja se sastoji od obaveznih i fakultativnih ~inilaca.Kombinacija ~inilaca odre|uje vrstu evidencijalnog markera, kojise mogu razvrstati u pokazateqe nulte evidencijalnosti, inferenci-jalne i raportivne markere.

Pri nultoj evidencijalnosti, informacija koja se prenosi mar-kira se kao posvedo~ena, odnosno neposredno doìvqena. Idealanprimer nulte evidencijalnosti predstavqa referisawe o situacijikoja proti~e paralelno sa procesom wene percepcije. Nulta eviden-cijalnost svedo~i o preno{ewu informacije „iz prve ruke“.

Pri inferencijalnoj evidencijalnosti informacija se marki-ra kao takva do koje se stiè putem logi~kog razmi{qawa i zakqu~i-vawa na osnovu raspoloìvih simptoma situacije koje govorno licepercipira li~no ili do wih dolazi saznajnim putem. Razlika izme|unulte evidencijalnosti i inferencijalnosti moè biti potvr|enana leksi~kom nivou — mogu}no{}u upotrebe u inferencijalnim is-kazima modalnih operatora, koji odslikavaju ve}u ili mawu episte-mi~ku distancu govornika prema saop{tavanom, s obzirom na stepenwegove ube|enosti u istinitost vlastitih zakqu~aka.

Jezi~ki pokazateqi istinitosti informacije koja ~ini osnovupropozicije pripadaju sredstvima epistemi~ke modalnosti i ~inefakultativne elemente u strukturi evidencijalnog iskaza. Eviden-cijalni markeri su obeleèni epistemi~kim obertonovima u ve}ojili mawoj meri. Isti marker (npr. srp. navodno) moè predstavqati

Zakqu~ak 415

pokazateq evidencijalnosti, ako upu}uje na izvor informacije samo-stalno, ili sredstvo iskazivawa epistemi~ke modalnosti, ako se ko-risti uz drugo evidencijalno sredstvo (up. navodno je rekao).

Poseban slu~aj inferencijalne evidencijalnosti predstavqaendofori~ka evidencijalnost, koja je zasnovana na preno{ewu in-formacije o promenama u govornikovom organizmu, tj. direktnog go-vornikovog iskustva koje je zasnovano na opaàwu odgovaraju}ihsimptoma. Za preno{ewe endofori~ke informacije koriste se istasredstva, kao i za preno{ewe senzori~ke, do koje se stiè opaàwemsimptoma u okolnoj sredini. U oba slu~aja se koriste iste evidenci-jale, s tim {to prilikom preno{ewa endofori~ke informacije do-miniraju bezli~ne konstrukcije, {to ukazuje na potrebu projektova-wa unutra{wih simptoma qudskog organizma u spoqni svet, kako bise informacija u epistemi~koj ravni maksimalno izjedna~ila sa bi-lo kojim spoqnim opaàwem.

Bilo koji iskaz evaluativne prirode koji podrazumeva da je go-vorno lice doìvqava~ onoga {to ocewuje obavezno predstavqa iliiskaz koji je zasnovan na nultoj evidencijalnosti, kada govornik pre-nosi informaciju koju je percipirao/percipira li~no, ili na infe-rencijalnoj, kada je govornikova ocena situacije odraz logi~kog za-kqu~ivawa na osnovu raspoloìvih premisa ili odgovaraju}ih lo-gi~kih pretpostavki. Vrstu ocene koja je u celini zasnovana na merizadovoqstva u~iwenim, koriste}i izraz N. D. Arutjunove (ARUTÄNOVA

1985: 15), zovemo senzorna ili hedonisti~ka ocena. U slu~aju evi-dencijalnosti moèmo zapaziti da se senzorna (hedonisti~ka) ocenajavqa iskqu~ivo u iskazima sa nultom evidencijalno{}u, dok se oce-na zasnovana na pore|ewu sa odre|enim normama javqa u iskazima sarealizovanom inferencijalnom evidencijalno{}u.

U okviru raportivnih iskaza izdvajamo iskaze sa autocitira-wem, konkretnim, neodre|enim i uop{tenim izvorom informacije.Ista leksi~ka sredstva mogu vr{iti evidencijalnu ili epistemi~kufunkciju u iskazu u zavisnosti od tipa izvora informacije. U ukra-jinskom jeziku, za razliku od srpskog, postoje specifikovane eviden-cijalne re~ce mov, movlàv, koje vode poreklo od glagola govorewa ikoriste se iskqu~ivo kao pokazateqi raportivne evidencijalnosti.Navedene re~ce mogu se koristiti u slu~aju autoraportivnosti, kadase aktualni i primarni govornik podudaraju u jednom licu. U auto-raportivnom iskazu ukrajinske re~ce mov, movlàv apsolutno su li-{ene epistemi~kih obertonova. Pri preno{ewu tu|ih re~i navedenimarkeri mogu izraàvati odre|enu distancu u pogledu istinitostiinformacije, polemi~ki intonirati iskaz ili upu}ivati na inter-


pretaciju neverbalnog pona{awa, {to svedo~i o wihovoj funkcio-nalnoj vi{ezna~nosti. U srpskom jeziku svaka od navedenih funkci-ja se prenosi posebnim sredstvom.

U srpskom jeziku registruje se ve}i spektar markera za infe-rencijalnu evidencijalnost, dok u ukrajinskom jeziku marker napev-no zbog svoje semanti~ke razu|enosti obavqa nekoliko funkcija, zakoje u srpskom jeziku postoje posebni markeri: izgleda, sigurno i sa-svim sigurno. S druge strane, u ukrajinskom jeziku postoje specijali-zovani markeri za raportivnost sa neodre|enim i uop{tenim izvo-rom informacije, kojima u srpskom jeziku odgovaraju pluralni obli-ci verba dicendi. U ciqu preglednijeg sagledavawa takvih sli~nostii razlika prilaèmo tabelarni prikaz osnovnih leksi~kih markeraevidencijalnosti u oba jezika.

Evidencijalnost u srpskom i ukrajinskom jeziku prete`no serealizuje leksi~ki — pomo}u odgovaraju}ih uvodnih konstrukcija ire~i, posredstvom re~i-morfema (veznika i partikula), modalnih gla-gola, koji imaju poseban gramati~ki status u svim jezicima. Porednavedenih sredstava, evidencijalno zna~ewe u wima kao sekundarnorealizuju gramati~ke kategorije. Evidencijalne ekstenzije gramati~kihkategorija u srpskom i ukrajinskom jeziku pripadaju periferiji po-qa evidencijalnosti. One dolaze do izraàja kada su u pitawu slede-}i pokazateqi gramati~ke prirode:

— komplementna klauza;— glagolska kategorija vida;— kategorija vremena;— Aktionsart;— nominalizacija;— pasivne konstrukcije;— deiksa.

Komplementna klauza uz glagole percepcije u srpskom i ukra-jinskom jeziku predstavqa sferu preklapawa taksisnih i evidenci-jalnih zna~ewa. Izbor komplementne klauze, odnosno komplementi-zatora, svedo~i o vrsti informacije koja se prenosi, ali i odre|ujetip taksisnog odnosa — simultani ili asimultani. U konstrukcija-ma simultanog taksisa javqa se komplementizator kako, odnosno ukr.àk, koji na sintaksi~kom nivou potvr|uje nultu evidencijalnost uzspoqne predikate ozna~ene imperfektivnim glagolima percepcije.

Pri nultoj evidencijalnosti glagoli u slu`bi spoqnog predi-kata u oba jezika primaju iskqu~ivo imperfektivni vid, {to potvr-|uje ~iwenicu da proces percepcije o kojoj se referi{e traje dok

Zakqu~ak 417

traje situacija ozna~ena predikatom klauze. Pri simultanom taksi-su, subjekat unutra{weg predikata moè se izmestiti na poloàjobjekta upravnog predikata, iza kog u srpskom jeziku sledi relativnaklauza sa vezni~kom re~i kako, dok se u ukrajinskom jeziku javqa re-lativna klauza sa vezni~kom re~i æo.

Uvo|ewe perfektivnog glagola u funkciji upravnog predikatazahteva neobeleèni komplementizator — u srpskom jeziku da, uukrajinskom æo. Takav tip konstrukcije ukazuje na inferencijalnuevidencijalnost, ali istovremeno sadrì i admirativne obertonove.Kada je spoqni predikat perfektivni, mogu} je asimultani taksis uzinferencijalne i admirativne obertonove. U konstrukcijama infe-rencijalne evidencijalnosti nemogu}e je izmestiti subjekat unutra-{weg predikata na poziciju objekta spoqnog predikata.

Ukoliko iza perfektivnog glagola spoqnog predikata sledi ve-zni~ka re~ kako/àk, ona vr{i sintaksi~ku funkciju odredbe i odgo-vara na pitawe „na koji na~in?“. Veznik àk u navedenom tipu kon-strukcija u ukrajinskom jeziku uvodi vremensku klauzu, koja obave-zno sadrì korelativnu zameni~ku re~. U posledwem slu~aju obave-zan je paralelizam vidsko-vremenskih oblika oba predikata.

Iz navedenog sledi da se u komplementnoj klauzi ne samo pre-klapaju evidencijalna i taksisna zna~ewa ve} dolaze do izraàja ievidencijalni obertonovi kategorije glagolskog vida. Kada spoqnii unutra{wi predikat primaju imperfektivni vid, re~ je o simulta-nom taksisu. Kada je spoqni predikat perfektivan, mogu} je asimul-tani taksis uz inferencijalne i admirativne obertonove. Zamena im-perfektivnog spoqnog predikata perfektivnim vodi pomerawu mo-dalnog plana re~enice — veznik da; ukr. æo, uz perfektivni upravnipredikat implicira da situacija koju ozna~ava predikat klauze ra-nije nije bila poznata subjektu iskaza, tj. sadrì i admirativnu eks-tenziju.

U gramati~kim opisima srpskog jezika imperfekat, aorist, kaoi pluskvamperfekat sa kopulativnim glagolom u imperfektu, marki-raju se kao vremena koja imaju evidencijalne ekstenzije, tj. prenoseinformaciju o tzv. posvedo~enim radwama kojima je govornik (odno-sno sagovornik) neposredno prisustvovao ili ih je na neki na~in do-ìveo. Navedeno evidencijalno zna~ewe preteritalnih oblika u srp-skom jeziku nije regularno, ono se moè izraziti i drugim vremen-skim oblicima. Aorist, delimi~no krwi perfekat, imperfekat ipluskvamperfekat I u srpskom jeziku jesu vremena koja su obeleènau odnosu na perfekat, koji nema evidencijalnu ekstenziju posvedo~e-nosti. U ukrajinskom jeziku okrweni sistem preteritalnih oblika


ne prenosi zna~ewe posvedo~enosti, ve} se u tu svhu koriste iskqu-~ivo leksi~ka i sintaksi~ka sredstva — prvenstveno komplementnaklauza sa veznikom àk uz verba sentiendi.

S druge strane, rezultativni perfekat u oba jezika ukazuje nainferencijalnu evidencijalnost jer percipirawe rezultata radweili procesa zahteva od govornika mentalno rekonstruisawe sameradwe ili procesa koji su vodili rezultatu, {to podrazumeva retro-spektivnu orijentaciju rezultativa.

Analiza pitawa o povezanosti pokazateqa posvedo~enosti rad-we sa razli~itim aspektualnim karakteristikama glagola, koje seprou~avaju u okviru semanti~ko-tvorbene kategorije akcionalnosti,odnosno kategorije na~ina glagolske radwe, pokazuje da nije mogu}eprenositi informaciju koja sadrì hedonisti~ku ocenu, koja je za-snovana na govornikovom zadovoqstvu postignutim ako se doìvqa-va~ ne podudara sa govornim licem, osim u slu~aju citirawa. Uz po-kazateq hedonisti~ke ocene u srpskom i ukrajinskom jeziku ~esto sejavqaju delimitativni glagoli, koji na semanti~ko-tvorbenom nivourealizuju evidencijalno zna~ewe posvedo~enosti radwe.

Akcionalni tip glagola svojom dopunskom semom, koja ima mor-folo{ki izraz ukoliko je re~ o tzv. karakterizovanim glagolima, ~e-sto upu}uje na izvor informacije koja se prenosi.

Nominalizacije u srpskom i ukrajinskom jeziku mogu imatievidencijalne ekstenzije ukoliko vr{e funkciju subjekatske klauze.U tom slu~aju od presudnog zna~aja za realizaciju konkretnog evi-dencijalnog zna~ewa je to da li su nominalizacije potpune ili ne-potpune. Procesualnost potpunih nominalizacija dopu{ta nultuevidencijalnost, nominalizacije-propozicije sa veznikom da u srp-skom jeziku ukazuju na raportivnu evidencijalnost, dok se nominali-zacije-propozicije sa veznikom {to mogu dovesti u vezu sa inferen-cijalnom evidencijalno{}u. Nominalizacije-propozicije u ukrajin-skom jeziku imaju jedan veznik æo, koji u zavisnosti od predikataukazuje na raportivnost ili inferencijalnost — ako je posredi pre-dikat ocene, re~ je o inferencijalnoj evidencijalnosti, predikatepistemi~ke prirode uz nominalizaciju-propoziciju svedo~i o ra-portivnosti.

Posebno je razmotreno pitawe o povezanosti pasivnih i kvazi-pasivnih konstrukcija u oba jezika sa iskazivawem evidencijalno-sti. Pasivna konstrukcija je obavezna u ukrajinskom jeziku u slu`bitzv. revelativne evidencijalnosti (kada je u pitawu preno{ewe in-formacije ~iji je izvor u snovima, proro~anstvima i sl.). Uz pasivneglagole snitisà/prisnitisà u slu`bi predikata, koji se javqaju u

Zakqu~ak 419

revelativnom iskazu, kao marker evidencijalnosti nastupa i komple-mentizator klauze. Pasivizacija konstrukcije nalaè epistemi~ku dis-tancu prema sadràju propozicije, stoga se u klauzama, osim neobe-leènog veznika æo, ~esto javqaju i veznici nšbi, nemov, na~e i sl.,koji su ~esti u iskazima raportivne evidencijalnosti, tj. prilikomprepri~avawa tu|ih iskaza prema kojima govorno lice izraàva re-zervu. Time se ne{to {to je neposredno doìvqeno predstavqa kaone~ije tu|e iskustvo, {to je glavna semanti~ka odlika revelativneevidencijalnosti, pri ~emu se takvo iskustvo prepri~ava u istorij-skom prezentu, ~ime se pro{lost projektuje u sada{wost i govornikponovo, ali sa epistemi~ke distance doìvqava svoju viziju, ~estonesvesno mewaju}i wen sadràj. U srpskom jeziku pri prepri~avawusnova koji su „upravo odgledani“ kao regularan veznik uz predikatsawati nastupa kako, koji svedo~i o evidencijalnosti koja je bliskanultoj, gde se doìvqeno ne relativizuje, dok se veznik da javqa uonim iskazima u kojima san ne samo da se prepri~ava ve} se i anali-zira, dakle, svedo~i o inferencijalnoj evidencijalnosti. Analizapokazuje da se pasivnom konstrukcijom iskazuje informacija „iz dru-ge ruke“, dok se ona u aktivnoj konstrukciji prenosi kao posvedo~ena.

Kvazipasivni glagoli u oba jezika obeleàvaju izvor informa-cije koja ne moè biti zasnovana na neposrednoj percepciji, ve} uka-zuju na raportivnu evidencijalnost. U srpskom jeziku kvazipasivnekonstrukcije, koje upu}uju na indirektnu evidencijalnost, sadrèglagole zvati se, krstiti se, smatrati se, ceniti se, predstavqa-ti se, prikazivati se, ispostavqati se, predvi|ati se i sl., dok uukrajinskom jeziku u tu grupu spadaju kvazipasivni glagoli: naziva-tisà, zvatisà, šmenuvatisà, vvaàtisà, uàvlàtisà, ocšnävatisà,viàvlàtisà, peredba~atisà i dr.

U srpskom i ukrajinskom jeziku evidencijalno zna~ewe ispoqa-vaju pojedini modalni glagoli u sintaksi~ki vezanim strukturama,kao i modalni prilozi i re~ce koji funkcioni{u kao uvodne re~i.

Srpski modalni glagol morati u bezli~noj upotrebi uz da-re-~enicu moèmo svrstati u pokazateqe inferencijalne evidencijal-nosti, dok ukrajinska konstrukcija mati + infinitiv, pored {iro-ke palete deonti~kih modalnih zna~ewa (u rasponu od ‘mo}i’ do ‘mo-rati’), vr{i i evidencijalnu funkciju upu}ivawa na autoritetniizvor naredbe, odnosno instrukcije, koji se ne nominuje, ali se deko-dira polaze}i od konteksta.

Evidencijalnost se moè dovesti u vezu sa deiksom, pod kojomse podrazumeva pojava prostorne lokalizacije prema osnovnom prin-cipu odbrojavawa koordinata od nulte ta~ke, koja se podudara sa me-


stom i vremenom govorne situacije. Ukoliko se govornik identifi-kuje sa posmatra~em i referi{e o pojavama iz perceptivnog poqa ko-je deli sa drugim u~esnikom komunikacije, realizuje se nulta evi-dencijalnost, {to zna~i da kao izvor informacije sluì neposrednoiskustvo govornog lica.

Deikti~ke re~ce evo i eno u srpskom jeziku, odnosno osâ i on uukrajinskom, svedo~e o nultoj evidencijalnosti jer potvr|uju da go-vorno lice crpe informaciju iz denotativnog prostora koji se podu-dara sa prostorom govorne situacije. Na pragmati~kom nivou deik-ti~ke re~ce odgovaraju imperativima glagola vizuelne percepcije:vidi; gledaj/pogledaj i sl.

S druge strane, kod glagola sa semantikom prostirawa, proteza-wa u srpskom i ukrajinskom jeziku korelativni vidski par pokazujetendenciju ka diferencijaciji nulte evidencijalnosti (govornikovoneposredno perceptivno iskustvo) prema neobeleènosti izvora in-formacije koja se prenosi imperfektivnim oblikom predikata. Zna-~ewe perfektivne grameme kod glagola sa prostornom ekstenzijomimplicira nultu evidencijalnost, dok je imperfektivna gramema utom pogledu vezana za druge tipove evidencijalnosti — inferenci-jalne ili raportivne.

Evidencijalnu funkciju u srpskom i ukrajinskom jeziku ~estovr{e uvodne re~i i konstrukcije. Kao takve funkcioni{u glagoli iprilozi u parenteti~koj upotrebi. Glagoli u uvodnim konstrukcija-ma pripadaju semanti~kim grupama verba dicendi, cogitandi i sentiendi.Uobi~ajene i predlo{ko-pade`ne konstrukcije koje mogu ukazivatikako na inferencijalnu evidencijalnost (po meni, po mom mi{qewu,odnosno ukr. àk na mene, na moä dumku), tako i na raportivnu (po te-bi/nama/vama/wima, odnosno na tvoä/va{u/ dumku). Eksponirawe se-manti~kog subjekta u dativu uz takve glagole modeluje wihovo evi-dencijalno zna~ewe, up. ~initi se, izgledati, odnosno ukr. zdavati-sà, u parenteti~koj upotrebi mogu ukazivati na raportivnu eviden-cijalnost, dok u uvodnoj konstrukciji, uz dativ li~ne zamenice, ima-ju funkciju inferencijalnih pokazateqa.

Uvodne re~i i konstrukcije predstavqaju osnovno sredstvo rea-lizacije raportivne evidencijalnosti. U oba jezika su najrazvijenijasredstva iskazivawa porekla indirektne informacije koja se vezujeza auditivnu percepciju. U ukrajinskom jeziku su posebno razvijenipokazateqi neodre|enoli~ne raportivne evidencijalnosti.

* * *

Zakqu~ak 421

Kompleksno sagledavawe kategorije taksisa obuhvata jedinicerazli~itih nivoa — od temporalnih re~enica, preko gerundivnih ideverbativnih konstrukcija, do netemporalnih zavisnosloènih re-~enica sa iskazanim taksisnim odnosom ili taksisnih konstrukcijauslovqenih valentno{}u predikata. U analizi tih konstrukcija po-lazi se od pitawa vidsko-vremenskog slagawa predikata, akcional-nih i modalnih karakteristika glagola, leksi~kih konkretizatorataksisnog zna~ewa, uo~avawa pragmati~kih uslova realizacije iska-za i sl., kako bi se sve na kraju sklopilo u jedan harmoni~ni mozaik,koji predstavqa iskazivawe temporalne orijentacije dveju ili vi{epredikacija u iskazu. Ve} letimi~ni pogled na to poqe pokazuje da jere~ o pitawima koja nadilaze jednu sintaksi~ku, morfolo{ku ilileksi~ko-semanti~ku oblast istraìvawa i predstavqaju celokupanleksi~ko-gramati~ki kontinuum sa aspekta iskazivawa unutra{wehronologije predikacija u sintaksi~koj konstrukciji.

Sa kategorijom evidencijalnosti taj kontinuum dobija jo{ jed-nu dimenziju, koja nadilazi okvire jezika i dodiruje stvarnost. Po-put taksisnih, evidencijalni pokazateqi u srpskom i ukrajinskomjeziku nisu razmatrani u okviru jednog kompleksnog istraìvawa. Una{em istraìvawu suo~ili smo se sa dvostrukim izazovom — dauobli~imo saznawa iz oblasti taksisnih i evidencijalnih prou~ava-wa srpskog i ukrajinskog jezika u odre|ene sisteme, a zatim da upore-dimo te sisteme, {to je zahtevalo napore kako teorijsko-metodolo-{ke, tako i deskriptivne prirode.

Uporednom analizom funkcionalnosemanti~kih kategorija tak-sisa i evidencijalnosti u srpskom i ukrajinskom jeziku stiglo se domnogih zapaàwa, koja predstavqaju novinu u wihovom istraìvawu,mada smo svesni ~iwenice da su mnoga pitawa, posebno u domenu is-kazivawa evidencijalnosti, tek nazna~ena i nadamo se da }e ona do-~ekati u najbliòj budu}nosti nove i plodne interpretacije.


Prilog I.ra

port

ivna

evid

enci

jaln

ost

uop{teni izvorinformacije verba dicendi + dopuna sa predlogom u

neodre|eni izvorinformacije

ukr.

a) plštuätâ; podeèkuätâ; ~uti æo;hodàtâ ~utki (plštki); àkæo všriti~utkam; za ~utkami, zgšdno z ~utkami;

b) zdaótâsà; napevno; movlàv; shoè;nšbi; nšbito; bucšm (bucšmto) — beznavedenog izvora informacije

srp.

a) pri~a se; kaù; govore; vele; izgleda;ako je verovati pri~ama; kolaju pri~e;

b) navodno; ~ini se; izgleda; tobo`(e);bajagi; kao — bez navedenog izvorainformacije

epistemi~kiapmplifikator uzkonkretni izvorinformacije

ukr. àk + stverdùvati; zapere~uvati; movlàv;

shoè; nšbi; nšbito; bucšm (bucšmto)…

srp. kako + tvrditi; negirati; navodno; kao;

bajagi; tobo`(e); kao bajagi (kobajagi)…

konkretni izvorinformacije

ukr.

àk + govoriti/kazati/skazati;povšdomiti/povšdomlàti;peredavati/peredati… + NOM; zavislovom. na dumku/za slovami/zš slšv +GEN; zgšdno z + INSTR…

srp.

kako + kazati/re}i, javqati/javiti,saop{tavati/saop{titi, preno-siti/preneti… + NOM; prema re~ima,prema mi{qewu + GEN, saglasno + DAT;u skladu sa + INSTR; prema, po + LOC…

autocitirawe

ukr. àk à vè + skazati; zazna~iti;

pšdkresliti…

prigaduóte (u kw. delu sa naracijom u 1. l.)

srp. kao {to sam + re}i; ista}i; naglasiti…

se}ate se (u kw. delu sa naracijom u 1. l.)

Zakqu~ak 423

inferencijalnaevidencijalnost

ukr.

glagoli percepcijeu indikativu uzkomplementnuklauzu sa veznikomæo: ba~u/~uä æo…

vvaàä; na moädumku; menšzdaótâsà; napevno;vidno; o~evidno;vse-taki; ho~e{ všr;ho~e{ ne všr; vse;æe; àk všdomo…

srp.

glagoli percepcijeu indikativu uzkomplementnuklauzu sa veznikomda: vidim/ ose}amda…

smatram; po meni;po mom mi{qewu;~ini mi se; izgledami; (sasvim)sigurno; mora da;vidi se; o~igledno;ipak; verovali iline; jo{; ve}; kao{to je poznato…

nulta evidencijalnost

ukr.

glagoli percepcije u indikativu iimperativu uz komplementnu klauzu saveznikom àk: divitisà; ba~iti; sluhati;~uti…

srp.

glagoli percepcije u indikativu iimperativu uz komplementnu klauzu saveznikom kako:gledati; videti kako/gde…; slu{ati;~uti; ose}ati…


CONTRASTIVE GRAMMAR OF SERBIANAND UKRAINIAN: TAXIS AND EVIDENTIALITY

Summary: Contrastive Grammar of Serbian and Ukrainian taxis

SUMMARY

The subject of the research presented in this book are functional-se-mantic categories of taxis and evidentiality, which are grammaticalized toa different extent in Serbian and Ukrainian languages. In the paper, the ac-cepted taxis theory is that of V. S. Chrakovski, according to which taxis is„a category realized in bipredicative (and polypredicative) constructions,in which grammatical agents are used to mark temporal localization (si-multaneity/non-simultaneity: anteriority/posteriority) of a situation P1 inrelation to another situation P2, which temporal localization is determinedin relation to the time of utterance, i.e. independently of any situation Pn“(HRAKOVSKIÈ 2003: 37).

The category of taxis encompasses agents of morphological, lexico--semantic and syntactic levels in the function of expressing mutual tempo-ral orientation of main and dependent situation, which can be temporallycongruent and incongruent. Situations are indicated by predicates, whichis why taxis is a wider category, encompassing issues of concord of predi-cates in a complex construction, usage of relative verb forms, as well asdifferent condensers of dependent clause — gerund, participle or preposi-tional-case constructions.

Evidentiality is considered as a functional-semantic category whichencompasses linguistic agents of different levels in the function of indicat-ing the source of information being conveyed. Such functional-semanticfield in Serbian and Ukrainian languages lacks a morphological core.Evidentiality in the analyzed languages is primarily realized lexically — byway of suitable introductory constructions and words, through grammati-cal words (connectors and particles), modal verbs, which have a particulargrammatical status in all languages, as well as certain types of syntacticconstructions.

Taxis and evidentiality categories have a shared sphere of realizationin complex relative syntactic constructions with complement clause, whichpredicate establishes a taxis relation with the basic predicate of the sen-

tence. If the basic predicate belongs to the semantic class of so called per-ceptive verbs, the complementizer indicates the source of information be-ing conveyed — typical, unmarked, the most frequently used generalcomplementizer in the complement clause indicates the conveying ofnon-firsthand information, whereas a complementizer with a narrowersphere of functioning tells about having witnessed the situation which isbeing reported. The paper also explores evidential extensions of certaingrammatical categories, which units, alongside realization of primary mor-phological-syntactic function, indicate the origin of information beingconveyed, primarily from the standpoint of it having been witnessed/un-witnessed.

The category of taxisis expressed in complex syntactic constructions— temporal sentences, but also complex relative sentences of another type,in which the taxis meaning is realized as secondary along with the basicone, as well as in simple sentences with gerunds and prepositional-caseconstructions. Taking into account the outspread categorization of taxisconstructions, the analysis of taxis in Serbian and Ukrainian languages isexpounded in separate chapters, which match in structure so as to facilitatefollowing of the analysis.

We have considered taxis relations primarily as simultaneous andasimultaneous. In the case of simultaneous taxis relation, the dependentsituation (R2) can be temporally congruent with the main one (R1) or repre-sent the temporal background for the main situation. Cases are rarer inwhich the main situation imposes itself as the temporal background for thesimultaneous dependent one.

When determining the type of asimultaneous taxis relation, our start-ing point was the assumption that the main situation (R1) always representsthe localizer in relation to which the dependent situation (R2) can be deter-mined anteriorly (preceding the main situation) or posteriorly (followingthe main situation). In the first case, the asimultaneous taxis relation wedetermined as anterior, while in the second as posterior.

Having marked the main situation as R1 and the dependent one as R2,their mutual temporal relation we described by singling out the followingtaxis types:

— anteriority (dependent situation R2 precedes main situation R1):a) neutral anteriority;b) distal anteriority;c) contact anteriority;d) interrupted (main situation R1 interrupts dependent situation R2);


— simultaneity (situation R2 unfolds at the same time as situation R1):a) complete simultaneity;b) partial simultaneity1 (action of dependent situation R2 serves as thetemporal background for main situation R1, situation R1 is localizedwithin situation R2);c) partial simultaneity2 (action of main situation R1 serves as the tem-poral background for dependent situation R2, situation R2 is localizedwithin situation R1);

— posteriority (situation R2 follows situation R1):a) neutral posteriority;b) posteriority with interruption (situation R2 interrupts situation R1);c) contact posteriority;d) distal posteriority.

Analysis of taxis meanings is valid if it relies on numerous factors ofvarious linguistic levels, from which we may single out the following:

— type of conjunction, which can be taxis profiled, i.e. specified for ex-pressing just one type of taxis relation (e.g. po{to; nakon {to; prenego {to etc. in the Serbian language, whereas in Ukrainian pšslàtogo àk; pered tim àk; do togo àk etc.) or indicates, at the sametime, different types of taxis relations, depending on aspectual-tempo-ral characteristics of predicate and semantics of lexical taxis markers(e.g. kad(a); dok; otkako etc., i.e. koli; àk; poki; všdkoli etc.);

— type of preposition in prepositional-case constructions — temporaltaxis specified (posle; nakon; tokom etc., that is pšslà; pšd ~as;protàgom etc.), as well as non-temporal in taxis function (sa; u; na;pred, i.e. z; za; u(v); na; pered etc.);

— aspectual-temporal characteristics of predicate which are sometimesself-sufficient for expressing a specific taxis relation (e.g. pluperfectin constructions of posteriority: Kada su doma}ini stigli, mi smo

bili oti{li), but more frequently they render more specific thetaxis meaning of unprofiled conjunction;

— adverbs, particles and other agents in the function of taxis markers —temporal reference points and quantifiers that sometimes shift the as-pectual-temporal characteristics of predicate to the background andtogether with conjunctions determine the type of taxis (Kada sudoma}ini stigli, mi smo ve} oti{li);

Summary: Contrastive Grammar of Serbian and Ukrainian taxis 427

— linearization of syntactic structure, position of relative clause or ger-und which significantly impacts on the type of realized taxis (e.g.mandatory postponing of the clause in posterior constructions withconjunctions kada, dok, i.e. koli in Ukrainian, when the dependentsituation interrupts the main one: Samo {to je zaspala, kad nekozakuca na vrata; as well as mandatory postposition of perfect gerundin constructions of posteriority: Poqubila ga je ostaviv{i tragkarmina na obrazu etc.);

— actional (Aktionsart) characteristics of a verb in the predicate, i.e.markedness with an additional aspectual seme that indicates a certainway in which action unfolds, for instance, initial phase, cumulative,momentary and other perfect verbs, which can signify the type oftaxis relations for which the usage of imperfect verbs is customary,e.g. expressing complete continuous simultaneity with imperfect sub-ordinate predicate and perfect form of cumulative verb in the directpredicate — Dok sam bio u vojsci, sva~ega sam se nagledao);

— modal characteristics a the verb in the predicate, which shift to thebackground aspectual and temporal indicators etc.

It is solely when all the listed factors are taken into account simulta-neously that it is possible to determine the type of taxis relation which isrealized in each specific construction.

Evidentiality as a semantic category which encompasses strategiesand operations of linguistic coding of information pertaining to the sourceof what makes the essence of the proposition has its semantic structurewhich consists of mandatory and optional factors. Combination of factorsdetermines the type of evidentiality marker which can be divided into di-rect “zero” evidentials, inferred evidentials and reported markers.

Linguistic indicators of veracity of information which makes the ba-sis of the proposition belong to agents of epistemic modality and make op-tional elements in the structure of the evidential statement. Evidentialmarkers are marked by epistemic overtones to a greater or lesser extent.The same marker (e.g. Serb. navodno) can represent an indicator ofevidentiality if it designates the source of information independently, ormeans of expressing epistemic modality, if used alongside another eviden-tial agent (cf. on je navodno rekao).

Evidentiality in Serbian and Ukrainian languages is primarily real-ized lexically — by way of suitable introductory constructions and words,through grammatical words (connectors and particles), modal verbs, which


have a particular grammatical status in all languages. In addition to thelisted agents, evidential meaning in them as secondary is realized by gram-matical categories. Evidential extensions of non-evidential grammaticalcategories in Serbian and Ukrainian languages belong to the periphery ofevidentiality field. They become prominent when it comes to the follow-ing indicators of grammatical nature:

— complement clause;— verb category of aspect;— category of tense;— Aktionsart;— nominalization;— passives;— demonstratives and aspect.

Evidential function in Serbian and Ukrainian languages is frequentlyperformed by introductory words and constructions. Verbs and adverbs inparenthetic usage function as such. Verbs in introductory constructions be-long to semantic groups of verba dicendi, cogitandi and sentiendi. Cus-tomary and prepositional-case constructions may indicate not only inferen-tial evidentiality (po meni, po mom mi{qewu, or Ukr. àk na mene, na moädumku), but also reporting one (po tebi/nama/vama/wima, and natvoä/va{u/ dumku respectively). Exposure of semantic subject in the da-tive with such verbs models their evidential meaning, cf. ~initi se, iz-gledati, i.e. Ukr. zdavatisà, in parenthetic usage they can indicate re-porting evidentiality, whereas in introductory construction, with the dativeof personal pronoun, they have the function of inferential indicators.

Introductory words and constructions represent the major agent ofrealizing reporting evidentiality. In both languages they are the most de-veloped agents of expressing the origin of indirect information linked toauditory perception. In the Ukrainian language, markers of impersonal re-porting evidentiality are especially developed.

* * *

Complex consideration of the taxis category encompasses units ofdifferent levels — from temporal sentences, through gerund and deverbativeconstructions, to non-temporal complex relative sentences with expressedtaxis relation or taxis constructions determined by predicate valence. Inthe analysis of those constructions, the starting point is the issue of as-pect-tense congruence of the predicate, actional and modal characteristicsof verbs, lexical specifiers of taxis meaning, noticing pragmatic conditions

Summary: Contrastive Grammar of Serbian and Ukrainian taxis 429

of statement realization etc., so as for all of that to ultimately fall intoplace in a harmonious mosaic which represents expressing temporal orien-tation of two or more predications in the statement. A glance at that fieldsuffices to show that these are issues surpassing a syntactic, morphologicalor lexico-semantic field of research and represent the entire lexico-gram-matical continuum from the aspect of expressing inner chronology ofpredications in a syntactic construction.

With the category of evidentiality, that continuum gains another di-mension, which surpasses the framework of language and touches upon re-ality. Much like the taxis ones, evidentiality indicators in Serbian andUkrainian languages aren’t considered within one complex research. Inour research, we have faced a twofold challenge — to shape the knowledgefrom the field of taxis and evidentiality studies of Serbian and Ukrainianlanguages into certain systems, then to compare those systems, which en-tailed efforts not only of theoretico-methodological, but also of descriptivenature.

Contrastive analysis of functional-semantic categories of taxis andevidentiality in Serbian and Ukrainian languages has yielded many obser-vations which represent an innovation in their research, although we areaware of the fact that many issues, especially in the domain of expressingevidentiality, have just been hinted at and we hope they will receive newand prolific interpretations in the nearest future.


LITERATURA

Literatura

AKIMOVA, KOZINCEVA 1987: Akimova, Tatâàna G.; Kozinceva, Natalià A.Aspektualâno-taksisnáe situacii. Zavisimáè taksis (na materiale de-epri~astnáh konstrukciè) // Teorià funkcionalânoè grammatiki. Vvede-nie. Aspektualânostâ. Vremennaà lokalizovannostâ. Taksis. Otv. red. A.V. Bondarko. Leningrad, 256–274.

ANTONI] 2001: Antoni}, Ivana. Vremenska re~enica. Sremski Karlovci — Novi Sad:Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a.

APRESÀN 1997: Apresàn, Äriè D. Deèksis v leksike i grammatike i naivnaàmodelâ mira // Semiotika i informatika. Opera selecta, 35. Moskva:Àzáki russkoè kulâturá, Russkie slovari, 272–298.

ARUTÄNOVA 1976: Arutänova, Nina D. Principá i metodá semanti~eskihissledovaniè. Moskva: Nauka.

ARUTÄNOVA 1985: Arutänova, Nina D. Ob obãekte obæeè ocenki, Voprosáàzákoznanià, 3. Moskva, 13–25.

ARUTÄNOVA 1988: Arutänova, Nina D. Tipá àzákováh zna~eniè: ocenka,sobátie, fakt. Moskva: Nauka.

ARUTÄNOVA 1992: Arutänova, Nina D. Dialogi~eskaà modalânostâ v àzáke iàvlenie citacii // êlove~eskiè faktor v àzáke. Kommuniacià. Modalâ-nostâ. Deèksis. Red. T. V. Bulágina. Moskva.

BARENTSEN 1998: Barentsen, Adrian. Priznak ¼sekventnaà svàzâ½ i vidovoeprotivopostavlenie v russkom àzáke // Tipologià vida. Problemá, po-iski, re{enià. Otv. red. Ä. M. êrtkova. Moskva, 43–58.

BARENTSEN 2001: Barentsen, Adrian. O taksisnáh otno{eniàh v slo`no-pod~inennáh predloèniàh s glagolami vospriàtià // Functional Gram-mar: Aspect and Aspectuality. Tense and Temporality. Essays in Honour of Ale-xander Bondarko. Ed. Adrian Barentsen & Youri Poupynin. Munchen, 1–22.

BARENTSEN 2007: Barentsen, Adrian. Ob ograni~itelânáh vremennáh soäzahv serbskom, russkom i polâskom àzákah, Zbornik Matice srpske za slavi-stiku, 71–72, 237–253.

BARENTSEN 2011: Barentsen, Adrian. O shodstvah i razli~iàh v upotrebleniiograni~itelânáh vremennáh soäzov v slavànskih àzákah // Gramatika ileksika u slovenskim jezicima. Zbornik radova s me|unarodnog simpoziju-ma. Beograd — Novi Sad: Matica srpska, Institut za srpski jezik SANU,32–54.

BEVZENKO 2005: Bevzenko, S. P.; Litvin, L. P.; Semerenko, G. V. ta šn. Su~asnaukraònsâka mova: Sintaksis: Nav~alâniè posšbnik. Kiòv: Viæa {kola.

BELI] 1928: Beli}, Aleksandar. O sintaksi~kom indikativu i „relativu“ //Symbolae gramaticae in honorem Joanis Rozwadowski, II. Krakow.

BELI] 1941/1998: Beli}, Aleksandar. O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku.Kw. Ç i ÇÇ. Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

BELI] 1933/1934: Beli}, Aleksandar. Musi} d-r A. Zna~ewe i upotreba parti-cipa u srpskohrvatskom jeziku, Rad, JAZU, 1934, 250, 127–157, Ju`noslo-venski filolog, XIII, 195–202.

BELI] 1973: Beli}, Aleksandar. Istorija srpskohrvatskog jezika, kw. 2, sv. 2,Re~i sa konjugacijom. Beograd.

BONDAR 1986: Bondar, Oleksandr Ç. Lšngvšsti~na kategoršà ~asu àk všdobra-ènnà realânogo ~asu, Movoznavstvo, 2, 41–45.

BONDAR 1991: Bondar, Oleksandr Ç. Morfologš~nš zasobi viraènnà taksisu vukraònsâkšè mov, Movoznavstvo, 6, 51–55.

BONDAR 1996: Bondar, Oleksandr Ç. Temporalânš všdno{ennà v su~asnšè ukraòn-sâkšè lšteraturnšè movš: Sistema zasobšv viraènnà. Odesa: Odesâkièderàvniè unšversitet šm. Ç. Me~nikova, Astroprint.

BONDARKO 1971: Bondarko, Aleksandr V. Grammati~eskaà kategorià i kon-tekst. Leningrad.

BONDARKO 1976: Bondarko, Aleksandr V. Teorià morfologi~eskih kategoriè.Leningrad.

BONDARKO 1984: Bondarko, Aleksandr V. Funkcionalânaà grammatika. Le-ningrad.

BONDARKO 1987: Bondarko, Aleksandr V. Obæaà harakteristika semantiki istrukturá polà taksisa // Teorià funkcionalânoè grammatiki. Vvedenie.Aspektualânostâ. Vremennaà lokalizovannostâ. Taksis. Otv. red. A. V.Bondarko. Leningrad, 234–242.

BONDARKO 1996: Bondarko, Aleksandr V. Problemá grammati~eskoè semanti-ki i russkoè aspektologii. Sankt-Peterburg.

BONDARKO 1999: Bondarko, Aleksandr V. Osnová funkcionalânoè grammati-ki. Sankt-Peterburg.

BULÁGINA, [MELEV 1997: Bulágina, Tatâàna; [melev, Alekseè. Àzákovaàkonceptualizacià mira (na materiale russkoè grammatiki). Moskva:[kola „Àzáki russkoè kulâturá“.

VER@BICÂKIÈ 1951: Ver`bicâkiè, O. Ó. Skladne re~ennà // Kurs su~asnoòukraònsâkoò lšteraturnoò movi: Sintaksis. Red. L. A. Bulahovsâkiè.Kiòv: Radànsâka {kola, t. 2, 231–269.

VIHOVANECÂ 1980: Vihovanecâ, Çvan R. Prièmennikova sistema ukraònsâkoòmovi. Kiòv: Naukova dumka.

VIHOVANECÂ 1983: Vihovanecâ, Çvan R.; Gorodensâka, Katerina G.; Rusanšv-sâkiè, Vštalšè M. Semantiko-sintaksi~na struktura re~ennà. Kiòv: Na-ukova dumka.

VIHOVANECÂ 1987: Vihovanecâ, Çvan R. Sistema všdmšnkšv ukraònsâkoò movi.Kiòv: Naukova dumka.

VIHOVANECÂ 1988: Vihovanecâ, Çvan R. âstini movi v semantiko-gramati~-nomu aspektš. Kiòv: Naukova dumka.

VIHOVANECÂ 1992: Vihovanecâ, Çvan R. Narisi z funkcšonalânogo sintaksisuukraònsâkoò movi. Kiòv: Naukova dumka.

VIHOVANECÂ 1993: Vihovanecâ, Çvan R. Gramatika ukraònsâkoò movi. Sintak-sis: Pšdru~nik. Kiòv: Libšdâ.


VIHOVANECÂ 2004: Vihovanecâ, Çvan R. Temporalânšstâ // Ukraònsâka mova:Enciklopedšà. Redkol.: V. M. Rusanšvsâkiè (spšvgolova), O. O. Taranenko(spšvgolova), M. P. Zàbläk ta šn. 2-ge vid., vipr. š dop. Kiòv: Ukr. encikl.šm. M. P. Baàna.

VUKOVI] 1969: Vukovi}, Gordana. Prilog vremena sada{weg u delima Dobrice]osi}a, Prilozi prou~avawu jezika, 5, 61–79.

GNATÄK 1982: Gnatäk, Galina M. Dšóprikmetnik u su~asnšè ukraònsâkšè lšte-raturnšè movš. Kiòv: Naukova dumka.

GORODENSÂKA 1991: Gorodensâka, Katerina G. Derivacšà sintaksi~nih odi-nicâ. Kiòv: Naukova dumka.

GRIÆENKO 1986: Griæenko, Arnolâd P. Sintaksis // Ukrainskaà grammatika.Otv. red. V. M. Rusanovskiè. Kiòv: Naukova dumka, 252–338.

GRICKAT 1952: Grickat, Irena. O jednom slu~aju me{awa sveza DA i [TO, Na{jezik, ÇÇÇ/5–6, 196–207.

DORO[ENKO 1980: Doro{enko, Sergšè Ç. Skladnš bezspolu~nikovš konstrukcšòv su~asnšè ukraònsâkšè movš. Harkšv: Viæa {kola.

ZAGNÇTKO 1991: Zagnštko, Anatolšè P. Osnovi funkcšonalânoò morfologšò ukra-ònsâkoò movi. Kiòv: Vi{a {kola.

ZAGNÇTKO 2001: Zagnštko, Anatolšè P. Teoreti~na gramatika ukraònsâkoò movi:Sintaksis. Donecâk: DonNU.

ZAGNÇTKO 2007: Zagnštko, Anatolšè P.; Daniläk, Çllà G.; Sitar, Ganna V.;Æukšna, Çnna A. Slovnik ukraònsâkih prièmennikšv. Donecâk: Bao.

ZAGNÇTKO 2011: Zagnštko, Anatolšè P. Teoreti~na gramatika ukraònsâkoò movi:Morfologšà — Sintaksis. Donecâk: Bao.

ZOLOTOVA 1973: Zolotova, Galina A. O~erk funkcionalânogo sintaksisa rus-skogo àzáka. Moskva: Nauka.

IVI] 1954/2005: Ivi}, Milka. Zna~ewa srpskohrvatskog instrumentala i wi-hov razvoj. Beograd: SANU, Beogradska kwiga, Institut za srpski jezikSANU.

IVI] 1954/2005: Ivi}, Milka. Sistem predlo{kih konstrukcija u srpskohr-vatskom jeziku, Ju`noslovenski filolog, XXII, 141–166.

IVI] 1970: Ivi}, Milka. O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj re~enici:prezent u re~enici s veznikom DA, Zbornik za filologiju i lingvistiku, XIÇÇ/1,43–54.

IVI] 1972: Ivi}, Milka. Problematika srpskohrvatskog infinitiva, Zbornik za filolo-giju i lingvistiku, XV/2, 117–138.

IVI] 1976: Ivi}, Milka. Problem perspektivizacije u sintaksi, Ju`noslo-venski filolog, XXXII, 29–46.

IVI] 1977: Ivi}, Milka. Teorijsko-metodolo{ki problemi slovenske sintak-se vezani za koncept „faktivnosti“, Ju`noslovenski filolog, XXXIÇI,1–15.

IVI] 1980: Ivi} Milka. O zna~ewu srpskohrvatskog pluskvamperfekta, Zbor-nik za filologiju i lingvistiku, XXIII/1, 93–100.

IVI] 1983: Ivi}, Milka. Lingvisti~ki ogledi. Beograd: Prosveta, Biblioteka XX vek.IVI] 1995: Ivi}, Milka. Lingvisti~ki ogledi. 2. izdanje. Beograd: Slovograf, Bibliote-

ka XX vek.

Literatura 433

IVI] 2002: Ivi}, Milka. Jedno davno postavljeno pitanje: zna~e li otkad i otkako isto?// Red re~i: Lingvisti~ki ogledi, ~etiri. Beograd: Biblioteka XX vek, îgoja{tampa, Knjiàra „Krug“, 87–92.

IVI] 2008: Ivi}, Milka. O srpskohrvatskim gerundima // Lingvisti~ki ogledi — 3. do-punjeno izdanje. Beograd: Biblioteka XX vek, Knjiàra „Krug“, 209–229.

KADOMCEVA 1985: Kadomceva, Larisa O. Ukraònsâka mova: Sintaksis prosto-go re~ennà. Kiòv: Vi{a {kola.

KARANSÂKA 1992: Karansâka, Maršà U. Sintaksis su~asnoò ukraònsâkoò lštera-turnoò movi: Nav~alâniè posšbnik. Kiòv: NMK VO.

KLAJN 2003: Klajn, Ivan. Tvorba re~i u savremenom srpskom jeziku 2. Sufiksa-cija i konverzija. Beograd: Matica srpska, Institut za srpski jezikSANU.

KOVAÊVI] 1998: Kova~evi}, Milo{. Sloèna re~enica s kontrastnom zavi-snom klauzom // Sintaksa sloène re~enice. Beograd: Ra{ka {kola,151–157.

KOVAÊVI] 2008: Kova~evi}, Milo{. Konkurentnost dvaju futura i perfek-tivnog prezenta u savremenom srpskom jeziku, Zbornik Matice srpske zaslavistiku, 73, 195–212.

KORDI 2007: Kordi, E. E. Kategorià åvidencialânosti vo francuzskom àzáke //Åvidencialânostâ v àzákah Evropá i Azii (Sbornik stateè pamàti Na-talii Andreevná Kozincevoè). Red. V. S. Hrakovskiè. Sankt-Peterburg:Nauka, 253–291.

KOSTI] 1986: Kosti}, Mirjana. Poqski participi i wihovi srpski ekviva-lenti, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 15/1, 165–178.

KOCÂ 1964: Kocâ, Lšdšà M. Dšóprislšvnik u su~asnšè ukraònsâkšè lšteraturnšèmovš: Specifška zv'àzkšv ta òh zna~enâ. Kiòv: Vid-vo AN URSR.

KULIK 1965: Kulik, Boris M. Kurs su~asnoò ukraònsâkoò lšteraturnoò movi:Sintaksis. Kiòv: Rad. {kola, ~. 2.

KUCAROV 1976: Kucarov, Ivan. Preiskaznite formi v sãvremennià kniòvenbãlgarski ezik i sãotvetstviàta v polski ezik, Bäletin za sãpostavi-telno izsledvane na bãlgarskià ezik s drugi ezici, 2, 56–64.

KUCAROV 1978a: Kucarov, Ivan. Preiskazni modifikatori v zapadnite slavàn-ski Ezici, Sãpostavitelno ezikoznanie, 3/6, 47–54.

KUCAROV 1978b: Kucarov, Ivan. Funkcionalno-semanti~ki poleta na katego-riàta preiskaznost v slavànskite ezici, Slavànska filologià, 15, 391–401.

KUCAROV 1984: Kucarov, Ivan. Preiskazvaneto v bãlgarskià ezik. Sofià.KUÊRENKO 1967: Ku~erenko, Illà K. Gramati~na harakteristika dšóprikmet-

nika š èogo mšsce v sistemš ~astin movi, Movoznavstvo, 4, 12–20.MALÂÛKOV 2001: Malâ~ukov, Andreè L. Opát is~islenià taksisnáh zna~e-

niè (na materiale tungusskih àzákov) // Issledovanià po àzákoznaniä. K70-letiä ~lena-korrespondenta RAN Aleksandra Vasilâevi~a Bondarko.Sankt-Peterburg.

MARI] 2009: Mari}, Biqana. Sintaksi~ki argumenti deverbativnih imenica uruskom u pore|ewu sa srpskim // I nau~ni skup mladih filologa Srbije. Sa-vremena prou~avawa jezika i kwièvnosti. Kragujevac: FILUM, 15–34.

MARI] 2010: Mari}, Biqana. Nominalizacii (deadãektivá i deverbativá) vroli obãektnogo argumenta predikata (v russkom i serbskom àzákah) //


Desàtáè me`dunarodnáè simpozium — MAPRÀL 2010, ¼Teoreti~eskie imetodi~eskie problemá russkogo àzáka kak inostrannogo v tradicion-noè i korpusnoè lingvistike½. Veliko Tárnovo, 224–228.

MARI] 2011: Mari}, Biqana. Sintaksi~ka derivacija u savremenom ruskomkwièvnom jeziku u pore|ewu sa srpskim. Doktorska disertacija odbra-wena 2011. godine na Filolo{kom fakultetu u Beogradu.

MARI] 2012: Mari}, Biqana. Deverbativne/deadjektivne konstrukcije sa vre-menskim zna~ewem kao sredstvo zavisnog taksisa (u ruskom jeziku u pore-|ewu sa srpskim), Slavistika, u {tampi.

MILO[EVI] 1973: Milo{evi}, Ksenija. Futur II i sinonimijski oblici u savremnomsrpskohrvatskom knjièvnom jeziku. Sarajevo: ANUBiH, Djela, Knjiga XXXIX,Odjeljenje dru{tvenih nauka, knjiga 24.

MILO[EVI] 1973a: Milo{evi}, Ksenija. Temporalno zna~ewe i sintaksi~kavrijednost konstrukcija Cop/praes., perf./ + part. pass. u srpskohrvatskomjeziku, Ju`noslovenski filolog, XXX/1–2, 423–437.

MILO[EVI] 1973b: Milo{evi}, Ksenija. Uloga imperfektivnog vida i nekih drugihelemenata glagolskog zna~enja u semanti~kom konstituisanju i interpretacijijednog tipa predikata, Zbornik za filologiju i lingvistiku, XVII/1, 139–171.

MILO[EVI] 1978: Milo{evi}, Ksenija. O prou~avanju vremenskih oblika u serbo-kroatistici, Zbornik za filologiju i lingvistiku, XXI/2, 93–121.

MILO[EVI] 1982: Milo{evi}, Ksenija. Uloga glagolskih oblika u sloènojre~enici sa temporalnom klauzom u savremenom srpskohrvatskom jeziku,Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 11/2, 125–138.

MILO[EVI] 1985: Milo{evi}, Ksenija. Aspektualno-temporalne konfigu-racije u sistemu sloènih re~enica sa kauzalnom klauzom u srpskohrvat-skom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 14/2, 21–35.

MILO[EVI] 1986: Milo{evi}, Ksenija. Sintaksi~ki postupci za iskaziva-we koncesivnih relacija u sloènoj re~enici u srpskohrvatskom jeziku isemanti~ka struktura koja se pri tom ostvaruje, Nau~ni sastanak slavi-sta u Vukove dane, 15/1, 33–45.

MRAZOVI] 1987: Mrazovi}, Pavica; Vukadinovi}, Zora. Gramatika srpskohrvat-skog jezika za strance. Sremski Karlovci — Novi Sad: Izdava~ka knjiàrnicaZorana Stojanovi}a.

NICOLOVA 2007: Nicolova, Ruselina. Modalizovannaà åvidencialânaà siste-ma bolgarskogo àzáka // Åvidencialânostâ v àzákah Evropá i Azii (Sbor-nik stateè pamàti Natalii Andreevná Kozincevoè). Red. V. S. Hrakov-skiè. Sankt-Peterburg: Nauka, 107–196.

PADUÊVA 1986: Padu~eva, Elena V. Semantika vida i to~ka ots~eta, IzvestiàANSSSR, Serià literaturá i àzáka, 45/5, 413–424.

PADUÊVA 2007: Padu~eva, Elena V. O semantike sintaksisa. Materialá ktransformacionnoè grammatike russkogo àzáka. Izd. 2. Moskva: URSS.

PETROVI] 1989: Petrovi}, Vladislava; Dudi}, Kosta. Re~nik glagola sa dopu-nama. Beograd — Novi Sad.

PETROVI] 1994: Petrovi}, Vladislava. O dvofunkcionalnim re~enicama uzobjekat glagola percepcije, Godi{wak Filozofskog fakulteta u NovomSadu, XXIII, 53–59.

Literatura 435

PETROVI] 1994a: Petrovi}, Vladislava. Sintaksi~ke uloge imenice ~iweni-ca u sloènoj re~enici, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvi-stiku, XXXVII/1–2, 443–449.

PIPER 1982: Piper, Predrag. O tipovima kvantifikatora u srpskohrvatskomjeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 11/2, 93–104.

PIPER 1983a: Piper, Predrag. Zameni~ki prilozi: gramati~ki status i semanti~ki tipo-vi. Novi Sad: Institut za strane jezike i knjièvnosti.

PIPER 1983b: Piper, Predrag. Sinonimije i konverzije s glagolom MORATI,Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 12/1, 167–181.

PIPER 1986: Piper, Predrag. Vremenske transpozicije i zameni~ke re~i u srp-skohrvatskom i drugim slovenskim jezicima, Nau~ni sastanak slavistau Vukove dane, 14/2, 51–57.

PIPER 1988: Piper, Predrag. Zameni~ki prilozi u srpskohrvatskom, ruskom ipoqskom jeziku (semanti~ka studija). Beograd: Institut za srpskohrvat-ski jezik.

PIPER 1997: Piper, Predrag. Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.PIPER i dr. 2005: Piper, Predrag; Antoni}, Ivana; Ruì}, Vladislava; Tana-

si}, Sreto; Popovi}, Qudmila; To{ovi}, Branko. Sintaksa savremenogasrpskog jezika, Prosta re~enica. Red. Milka Ivi}. Beograd: Institut zasrpski jezik SANU, Beogradska kwiga, Matica srpska.

PIPER 2009: Malxijeva, Vjara; Topoliwska, Zuzana; \ukanovi}, Maja; Piper,Predrag. Ju`noslovenski jezici: gramati~ke strukture i funkcije. Red.Predrag Piper. Beograd: Beogradska kwiga.

POPOVI] 1973: Popovi}, Qubomir. O nekim tipovima adnominalnih re~eni-ca sa veznikom KAD, Ju`noslovenski filolog, XXX/1–2, 541–549.

POPOVI] 1996: Popovi}, Ljudmila. Imperceptivnost u epistolarnom diskursu ukra-jinskog i srpskog jezika // Konfrontativna jezi~ka istraìvanja. Novi Sad: Filo-zofski fakultet, 213–218.

POPOVI] 2000: Popovi}, Qudmila. Epistolarni diskurs ukrajinskog i srp-skog jezika. Beograd: Filolo{ki fakultet.

POPOVI] 2005: Popovi}, Qudmila. Komunikativne funkcije proste re~enice// Piper, Predrag; Antoni}, Ivana; Ruì}, Vladislava; Tanasi}, Sreto;Popovi}, Qudmila; To{ovi}, Branko. Sintaksa savremenoga srpskog je-zika, Prosta re~enica. Red. Milka Ivi}. Beograd: Institut za srpski je-zik SANU, Beogradska kwiga, Matica srpska, 983–1060.

POPOVI] 2008: Popovi}, Qudmila. Jezi~ka slika stvarnosti. Kognitivniaspekt kontrastivne analize. Beograd: Filolo{ki fakultet.

POPOVI] 2010: Popovi}, Qudmila. Kategorija evidencijalnosti u srpskom iukrajinskom jeziku, Zbornik Matice srpske za slavistiku, 77, 17–47.

POPOVI^ 2011: Popovi~, Lädmila V. Taksisnáe zna~enià deepri~astià vserbskom àzáke, Ju`noslovenski filolog, LXVII, 135–162.

POPOVI] 2012: Popovi} Qudmila. Funkcije pluskvamperfekta u savremenomsrpskom i ukrajinskom jeziku, Ju`noslovenski filolog, LXVIII (u {tampi).

PRAWKOVI] 1986: Prawkovi}, Ivo. Zavisne re~enice u hrvatskom ili srp-skom jeziku — klasifikacijske nedoumice, Nau~ni sastanak slavista uVukove dane, 15/1, 57–66.


RADOVANOVI] 1977: Radovanovi}, Milorad. Imenica u funkciji kondenzato-ra Ç, Zbornik za filologiju i lingvistiku, 63–144; ÇÇ, HH/2, 81–160.

RADOVANOVI] 1975: Radovanovi}, Milorad. Zna~ewe i funkcije pluskvam-perfekta u „Romanu o Londonu“ Milo{a Crwanskog, Godi{wak Filozof-skog fakulteta u Novom Sadu, XVIII/1, 165–179.

RADOVANOVI] 1990: Radovanovi}, Milorad. Spisi iz sintakse i semantike. SremskiKarlovci — Novi Sad: Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a, „Dobra vest“.

RISTI] 2009: Risti}, Stana. Modifikacija zna~ewa i leksi~ki modifikatori usrpskom jeziku. Monografije 10. Beograd: Institut za srpski jezik SANU.

RU@I] 2006: Ruì}, Vladislava. Dopunske re~enice u savremenom srpskom jezi-ku (Ç/ÇÇ). Pos. otisak. Novi Sad: Matica srpska.

RU@I] 2008: Ruì}, Vladislava. Jedan vid gramatikalizacije re~eni~nog zna-~ewa, Ju`noslovenski filolog, LXIV, 419–435.

SAAVEDRA 1991: Saavedra, Dimka. Semanti~ko modelirawe kategorije „fak-tivnost“, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 20/2, 221–231.

SAVI] 1986: Savi}, Mom~ilo D. Pro{lo vreme u funkciji davnopro{log vre-mena u savremenom srpskohrvatskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista uVukove dane, 14/2, 59–65.

SIMI] 1996: Simi}, Radoje. Srpska gramatika za sredwe {kole ÇÇ. Sintaksa.Beograd.

SLINÂKO 1994: Slinâko Ç. Ç.; Guèvanäk N. V.; Kobilànsâka M. F. Sintaksis su-~asnoò ukraònsâkoò movi: Problemnš pitannà: Nav~alâniè Posšbnik. Kiòv:Viæa {kola.

STANOJÎ] i dr. 1989: Stanoj~i}, @ivojin; Popovi}, Qubomir; Mici}, Ste-fan. Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraàvawa. Beograd:Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

STANOJÎ], POPOVI] 1997: Stanoj~i}, @ivojin; Popovi}, Qubomir. Gra-matika srpskoga jezika. Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

STEVANOVI] 1974: Stevanovi}, Mihailo. Savremeni srpskohrvatski jezik.Gramati~ki sistemi i kwièvnojezi~ka norma. II. Sintaksa. Beograd:Narodna kwiga.

STOJANOVI] 1928/1929: Stojanovi}, Qubomir. Zna~ewe glagolskih partici-pa, Ju`noslovenski filolog, VIII, 1–12.

SUBOTI] 1977/1978: Suboti}, Qiqana. Zna~ewe i funkcija glagolskih prilo-ga u romanu „Usta puna zemqe“ Branimira [}epanovi}a, Prilozi prou~a-vawu jezika, 13–14, 53–67.

SUBOTI] 1986: Suboti}, Qiqana. Jedan oblik kondenzacije zavisnih re~eni-ca, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 15/1, 133–140.

SUM 1972: Su~asna ukraònsâka lšteraturna mova: Sintaksis. Red. Ç. K. Bšlodšda.Kiòv: Nauk. dumka.

TANASI] 1996: Tanasi}, Sreto. O perfektu i pluskvamperfektu imperfektivnihglagola, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XXXÇX/1,91–97.

TANASI] 2005: Tanasi}, Sreto. Sintaksa glagola // Piper, Predrag; Antoni},Ivana; Ruì}, Vladislava; Tanasi}, Sreto; Popovi}, Qudmila; To{ovi},Branko. Sintaksa savremenoga srpskog jezika, Prosta re~enica. Red.

Literatura 437

Milka Ivi}. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska kwiga,Matica srpska, 345–469.

TANASI] 2005a: Tanasi}, Sreto. Status pluskvamperfekta u savremenom srp-skom jeziku // [esti lingvisti~ki skup Bo{kovi}evi dani. Podgorica:CANU, 231–239.

TANASI] 2007: Tanasi}, Sreto. Iz problematike re~enica sa veznicima kad,dok i ~im, Na{ jezik, XXXVIII/1–4, 15–26.

TANASI] 2009: Tanasi}, Sreto. Sintaksi~ke teme. 2. izdawe. Beograd: Beo-gradska kwiga.

TANASI] 2011: Tanasi}, Sreto. Zavisne kontrastne re~enice, Ju`nosloven-ski filolog, LXVII, 120–134.

HANZEN 2007: Hanzen, Bâern. Åvidencialânostâ v nemeckom àzáke // Åvi-dencialânostâ v àzákah Evropá i Azii (Sbornik stateè pamàti Nata-lii Andreevná Kozincevoè). Red. V. S. Hrakovskiè, Sankt-Peterburg: Na-uka, 241–252.

HRAKOVSKIÈ 2001: Hrakovskiè, Viktor S. Taksis (Istorià voprosa, oprede-lenie i tipologià form) // Functional Grammar: Aspect and Aspectuality.Tense and Temporality. Essays in Honour of Alexander Bondarko. Ed. AdrianBarentsen & Youri Poupynin. Munchen.

HRAKOVSKIÈ 2003: Hrakovskiè, Viktor S. Kategorià taksisa (obæaà harakte-ristika), Voprosá àzákoznanià, 2, 32–53.

HRAKOVSKIÈ 2005: Hrakovskiè, Viktor S. Åvidencialânostâ i åpistemi~e-skaà modalânostâ // Modality in Slavonic Languages (New Perspective) / Sla-

volinguistica, 6. Ed. B. Hansen, P. Karlik. Munchen: Sagner, 87–94.HRAKOVSKIÈ 2007: Hrakovskiè, Viktor S. (red.). Åvidencialânostâ v àzákah

Evropá i Azii (Sbornik stateè pamàti Natalii Andreevná Kozince-voè). Sankt-Peterburg: Nauka.

HRISTÇANÇNOVA 2004: Hristšanšnova, Raòsa O. Konstruktivno-sintaksi~nšosoblivostš skladnopšdràdnih temporalânih re~enâ // Aktualânš proble-mi slov’ànsâkoò fšlologšò: Mš`vuz. zb. nauk. st. Redkol.: V. O. Sobolâ(všdp. red.) ta šn. Kiòv: Znannà Ukraòni, vip. 9, Lšngvšstika š lštera-turoznavstvo, 473–479.

HRISTÇANÇNOVA 2005: Hristšanšnova, Raòsa O. Formalâno-sintaksi~na orga-nšzacšà skladnopšdràdnih temporalânih re~enâ // Ukraònsâka fšlologšà: teo-reti~nš ta metodi~nš aspekti viv~ennà. Zbšrnik pracâ naukovo-prakti~nih~itanâ do 80-rš~~à G. R. Peredršè. êrkasi: Brama-Ukraòna, 264– 270.

HRISTÇANÇNOVA: Hristšanšnova, Raòsa O. Semanti~nš osoblivostš skladno-pšdràdnih temporalânih re~enâ // bdpu.org/scientific_published

HRISTÇANÇNOVA: Hristšanšnova, Raòsa O. Konstruktivno-sintaksi~nš osob-livostš skladnopšdràdnih temporalânih re~enâ // bdpu.org/scientific_pu-blished/akt_probl_sl_filol–9/66.doc.

[ULÂ@UK 2004: [ulâùk, Kalenik F. Sintaksis ukraònsâkoò movi: Pšdru~nik.Kiòv: Akademšà.


AIKHENVALD, DIXON 2003: Aikhenvald, Alexandra Y.; Dixon Robert M.W. (eds.).Studies in Evidentiality. Philadelphia: John Benjamins.

AIKHENVALD 2003a: Aikhenvald, Alexandra Y. Evidentiality in Typological Per-spective // A. Y. Aikhenvald, R. M. W. Dixon (eds.). Studies in Evidentiality.Philadelphia: John Benjamins, 1–31.

AIKHENVALD 2004: Aikhenvald, Alexandra Y. Evidentiality. Oxford: Oxford Uni-versity Press.

AIKHENVALD 2006: Aikhenvald, Alexandra Y. Serial Verb Constructions in Typo-logical Perspective // A. Y. Aikhenvald, R. M. W. Dixon (eds.). Serial VerbConstructions. Oxford: Oxford University Press, 1–68.

AKATSUKA 1985: Akatsuka, Noriko. Conditionals and the Epistemic Scale, Langua-ge, 61, 625–639.

BARENTSEN 1986: Barentsen, Adrie A. The use of the particle BÂÇLO, in modernRussian, Dutch Studies in Russian Linguistics, 8, 1–68.

BYBEE et al. 1994: Bybee, Joan; Perkins, Revere; Pagliuca, William. The Evolution ofGrammar: tense, aspect and modality in the languages of the world. Chicago:University of Chicago Press..

BYBEE, FLEISCHMAN 1995: Bybee, Joan; Fleischman, Suzanne (eds.). Introductionto Modality in Grammar and Discourse. Amsterdam: John Benjamins, 1–14

CHUNG, TIMBERLAKE 1985: Chung, Sandra; Timberlake, Alan. Tense, aspect andmood // T. Shopen (ed.). Language Typology and Syntactic Description, vol. III.Grammatical Categories and the Lexicon. Cambridge: Cambridge UniversityPress, 202–258.

COMRIE 1985: Comrie, Bernard. Tense. Cambridge: CUP.CORNILLIE 2009: Cornillie, Bert. Evidentiality and Epistemic Modality: On the Clo-

se Relationship between Two Different Categories, Functions of Language, 16,44–62.

DAHL 1985: Dahl, Osten. Tense and Aspect Systems. Oxford: Blackwell.DAHL 1997: Dahl, Osten. The relation between past time reference and counter-

factuality: a new look // A. Athanasiadou, R. Dirven (eds.). On ConditionalsAgain. Amsterdam: Benjamins, 97–114.

DAHL 2000: Dahl, Osten. The tense-aspect systems in European languages in atypo-logical perspective // O. Dahl (ed.). Tense and Aspect in the Languages of Eu-rope. Berlin — New York: Mouton de Gruyter, 3–25.

DANIELEWICZOWA 2002: Danielewiczowa, Magdalena. Wiedza i niewiedza (Stu-dium polskich czasownikow epistemicznych). Warszawa: Wydawnictwo Uni-wersytetu Warszawskiego.

DENDALE, TASMOWSKI 2001: Dendale, Patrick; Tasmowski, Liliane. Introduc-tion: Evidentiality and related notions, Journal of Pragmatics, 33, 339–348.

DIXON 1995: Dixon, Robert M. W. Comlement clause and complementation strategi-es // F. Palmer (ed.). Grammar and Meaning. Essays in Honour of Sir John Ly-ons. Cambridge: Cambridge University Press, 175–200.

EHRICH 1982: Ehrich, Veronika. Da and the System of Spacial Deixis in German // T.Wissenborn; W. Klein (eds.). Here and There, Cross-linguistic Studies on Dei-xis and Demonstration. Amsterdam — Philadelphia, 43–63.

Literatura 439

FALLER 2006: Faller, Martina T. Evidentiality Below and Above Speech Acts // per-sonalpages.manchester.ac.uk/staff/Martina.T.Faller/documents/Evidentia-lity.Above.Below.pdf

FELESZKO 1981: Feleszko, Kazimiersz, Srpskohrvatski prilo{ki participi —neke karakteristike, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 7, 139–146.

FLEISCHMAN 1989: Fleischman, Suzanne. Temporal distance: a basic linguisticmetaphor, Studies in Language, 13/1, 1–50.

FRIEDMAN 1978: Friedman, Victor A. On the Semantic and Morphological Influenceof Turkish on Balkan Slavic // D. Farkas et al. (eds.). Papers from the FourteenthRegional Meeting of the Chicago Linguistic Society. Chicago: Chicago Lingui-stic Society, 108–118.

FRIEDMAN 1980: Friedman, Victor A. The Study of Balkan Admirativity: Its Historyand Development, Balkanistica, 6, 7–30.

FRIEDMAN 1986: Friedman, Victor A. Evidentiality in the Balkans: Bulgarian, Mace-donian and Albanian // J. Nichols, W. Chafe (eds.). Evidentiality: The LinguisticCoding of Epistemology. Norwood New Jersey: Ablex.

FRIEDMAN 1988: Friedman, Victor A. The Category of Evidentiality in the Balkansand the Caucasus // A. M. Schenker (ed.). American Contributions to the TenthInternational Congress of Slavists: Linguistics. Columbus: Slavica, 121–139.

FRIEDMAN 2003: Friedman, Victor A. Evidentiality in the Balkans with Special At-tention to Macedonian and Albanian // A. Y. Aikhenvald; R. M. W. Dixon(eds.). Studies in Evidentiality. Philadelphia: John Benjamins, 189–218.

FRIEDMAN 2010: Friedman, Victor A. When is a Present not a Present? — TurkishImiô, Kazakh Eken, and the Albanian Admirative // M. Kappler; M. Kirchner; P.Zieme (eds.). Trans-Turkic Studies: Festschrift in Honour of Marcel Erdal. Is-tanbul: TDAD, 435–440.

GIVON 1982: Givon, Talmy. Evidentiality and epistemic space, Studies in Language,6, 23–49.

HAAN 1999: Haan, Ferdinand de. Evidentiality and Epistemic Modality: Setting Bo-undaries, Southwest Journal of Linguistics, 18, 83–101.

JAKOBSON 1948/1971: Jakobson, Roman. Shifters, verbal categories and the Russianverb // Selected Writings II, Word and Language. Hague — Paris: Mouton.

KORYTKOWSKA 1999: Korytkowska, Maágorzata. Imperceptywnos} i jej przejawyw zdaniach záozonych w jezyku polskim i buágarskim // Z. Gren; V. Kose-ska-Toszewa (eds.). Semantyka a konfrontacja jezykowa, 2. Warszawa: Sla-wistyczny Osrodek Wydawniczy, 165–173.

KORYTKOWSKA, KOSESKA-TOSZEWA 1993: Korytkowska, Maágorzata; Kose-ska-Toszewa, Violetta. Z problematyki modalnosci imperceptywnej // V. Kose-ska-Toszewa; M. Korytkowska (eds.). Studia gramatyczne buágarsko-polskieV–VI: Konfrontacja jezykowa. Slowotworstwo. Wybrane kategorie semantyczne.Warszawa: Slawistyczny Osrodek Wydawniczy, 177–191.

KORYTKOWSKA, ROSZKO 1993: Korytkowska, Maágorzata; Roszko, Roman. Gra-matyka konfrontatywna rosyjsko-polska, t. 2, cz. 6: Modalnos} imperceptywna.Warszawa: Slawistyczny Osrodek Wydawniczy.

KOSESKA-TOSZEWA, MINDAK 1984: Koseska-Toszewa, Violetta; Mindak, Jolan-ta. O dwoch kategoriach modalnzch w jezyku buágarskim, polskim i serbo-chor-wackim // Studia konfrontatzwne polsko-poáudniowo-sáowianske. Wrocáaw,75–102.


KOSESKA-TOSZEWA, KOTSYBA 2007: Koseska-Toszewa, Violetta; Kotsyba, Na-talia. About imperceptivity in Bulgarian, Polish and Ukrainian // Prikladnalšngvšstika ta lšngvšsti~nš tehnologšò. MEGALING–2006. Kiòv, 162–175.

KOSESKA-TOSZEWA, KOTSYBA 2008: Koseska-Toszewa, Violetta; Kotsyba, Na-talia. What is Imperceptive Modality, Cognitive Studies, 8, 139–157.

LAZARD 1999: Lazard, Gilbert. Mirativity, Evidentiality, Mediativity, or Other. Lin-guistic Typology, 3, 91–109.

McCREDY, OGATA 2007: McCready, Eric; Ogata, Norry. Evidentiality, Modality,and Probability, Linguistics and Philosophy, 30, 147–206.

MIKKELSEN 1986: Mikkelsen, Hans Kristian. Vidska opozicija izme|u aorista iimperfekta u srpskohrvatskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vuko-ve dane, 14/2, 67–73.

NUORLUOTO 1986: Nuorluoto, Juhani. O nekim problemima korelacije izme|uzavisnih re~enica i glagolskih imenica, Nau~ni sastanak slavista uVukove dane, 15/1, 151–154.

NUYTS 2001: Nuyts, Jan. Subjectivity as an Evidential Dimension in Epistemic ModalExpressions, Journal of Pragmatics, 33, 383–400.

PALMER 1986: Palmer, Frank. Mood and Modality. Cambridge: Cambridge Univer-sity Press.

PLUNGIAN 2001: Plungian, Vladimir. The place of evidenciality within the universalgrammatical space, Journal of Pragmatics, 33, 349–357.

REICHANBACH 1947/1975: Reichenbach, Hans. Elements of Symbolic Logic. NewYork: Dover Publications.

ROSZKO 1993: Roszko, Roman. Wykáadniki modalnosci imperceptywnej w jezykupolskim i litewskim. Warszawa: Slawistyczny Osrodek Wydawniczy.

TALMY 1983: Talmy, Robert. How Language Structures Space // H. Pick; L. Acredolo(eds.). Spacial Orientation: Theory, Research and Application. New York: Ple-num, 225–282.

THOMAS 2004: Thomas, Pol-Luis. Pluskvamperfekat — ìva gramati~ka kate-gorija savremenog srpskog jezika?, Nau~ni sastanak slavista u Vukovedane, 33/1, 111–122.

TRBOJEVI] 2004: Trbojevi} Milo{evi}, Ivana. Modalnost. Sud. Iskaz. Epistemi~kamodalnost u engleskom i srpskom jeziku. Beograd: Filolo{ki fakultet.

WALTER 1986: Walter, Hilmar. Problemi opisivawa indirektnog govora u savre-menom srpskohrvatskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane,15/1, 67–74.

WHARF 1938/1956. Whorf, Benjamin L. Some Verbal Categories of Hopi // J. B. Car-roll (ed.). Language, thought, and reality: Selected writings of Benjamin LeeWhorf. Chicago: MIT Press, 112–124.

WIEMER 2005: Wiemer, Bjorn. Conceptual affinities and diachronic relationshipsbetween epistemic, inferential and quotative functions (preliminary observati-ons on lexical markers in Russian, Polish and Lithuanian) // B. Hansen; P. Kar-lik (eds.). Modality in Slavonic Languages (New Perspective) / Slavolinguisti-ca, 6. Munchen: Sagner, 107–131.

WIEMER 2006a: Wiemer, Bjorn. Grammatical evidentiality in Lithuanian (a typologi-cal assessment), Baltistica, 41/1, 33–49.

Literatura 441

WIEMER 2006b: Wiemer, Bjorn. Particles, parentheticals, conjunctions and prepositi-ons as evidentiality markers in contemporary Polish (A first exploratory study),Studies in Polish Linguistics, 3, 25–67.

WIEMER 2007: Wiemer, Bjorn. Kosvennaà zasvidetelâstvovannostâ v litovskomàzáke // Åvidencialânostâ v àzákah Evropá i Azii (Sbornik stateè pa-màti Natalii Andreevná Kozincevoè). Red. V. S. Hrakovskiè. Sankt-Pe-terburg: Nauka, 197–240.

WIERZBICKA 1970/1982: Wierzbicka, Anna. Descriptions or quotations? // Sign,Language, Culture, t. 1. The Hague — Paris, 1970, 627–644 // VE@BICKAÀ,Anna. Deskripcià ili citacià, Novoe v zarube`noè lingvistike, 13,237–262.

WILLET 1988: Willett, Thomas. A Cross-linguistic Survey of the Grammaticization ofEvidentiality, Studies in Language, 12, 51–97.


IZVORI

Izvori

Albahari, David. Senke. Beograd: Stubovi kulture, 2007.Andri}, Ivo. Andri}eva riznica // www.ivoandric.org.yuAndruhovi~, Äršè. Perverzšà // bookmate.comAntonenko-Davidovi~, Boris. Za {irmoä // www.ukrlib.com.uaBagràniè, Çvan. Tigrolovi // www.ukrlib.com.uaBarka, Vasilâ. @ovtiè knàzâ // www.ukrlib.com.uaBšblšà, pereklad Çvana Ogšónka // bibleonline.ru/bible/ukrVinni~enko, Volodimir. Z Kostem stalasà ~udna kumedšà // www.ukrlib.com.uaVinni~enko, Volodimir. Zapiski kirpatogo Mefšstofelà // www.ukrcenter.comVi{nà, Ostap. Dikiè kaban abo vepr // www.ukrlib.com.uaVov~ok, Marko. Proèdisvšt // www.ukrlib.com.uaVolk, Petar. Pisci nacionalnog teatra // www.rastko.rsGlšbov, Leonšd // www.ukrlib.com.uaGli{i}, Milovan. Drumska mehana // 25 klasi~nih i kratkih pri~a. Beograd:

Vajat, 1983, 155–165.Golovko, Andršè. Bur'àn; Pilipko // www.ukrlib.com.uaGon~ar, Olesâ. Sobor; Praporonoscš; Tronka; Bereg läbovš // www.ukrlib.com.uaGorak, Leonšd. Tri~š menš àvlàlasà läbov // www.ukrlib.com.uaGucalo, Óvgen. Golodomor // www.ukrlib.com.uaDereti}, Jovan. Kratka istorija srpske kwièvnosti // www.rastko.rsDovènko, Oleksandr. Za~arovana Desna // www.ukrlib.com.uaDomanovi}, Radoje. Stradija // Mrtvo more. Beograd: Narodna kwiga, 2005.Don~enko, Olesâ. Lšsni~iha // www.ukrlib.com.uaDu~i}, Jovan. Blago cara Radovana // www.tvorac-grada.comÓ{kšlšv, Volodimir. Çmperator povenš. Lâvšv: Pšramšda, 2004.Zagrebelâniè, Pavlo. Roksolana // www.ukrlib.com.uaÇvanenko, Oksana. Maršà // www.ukrlib.com.uaÇvani~uk, Roman. Malâvi // www.ukrlib.com.uaKaraxi}, Vuk St. Srpske narodne pripovijetke // www.rastko.rsKatrenko, Oleksandr. Lšsoviè dšd // javalibre.com.uaKvštka-Osnov'ànenko, Grigoršè. Marusà // www.ukrlib.com.uaKi{, Danilo. Rani jadi. Beograd: Prosveta, 1992.Ki{, Danilo. Ba{ta, pepeo. Beograd: Narodna kwiga, Alfa, 1999.Kni{, Zinovšè. Dalekiè pricšl // knysh.uaweb.orgKobilànsâka, Olâga. Zemlà // www.ukrlib.com.ua

Kocäbinsâkiè, Mihaèlo. Tšnš zabutih predkšv; Dorogoä Cšnoä; Malenâkiègrš{nik; Na všru; Podarunok na šmenini; Ho (Ranok u lšsš) // xbooks.com.ua

Kosinka, Georgiè. Polštika // storinka-m.kiev.uaKostenko, Lšna // www.ukrlib.com.uaLazarevi}, Laza. [vabica. Beograd: Narodna kwiga, 2005.Lazarevi}, Laza. Sve }e to narod pozlatiti // 25 klasi~nih i kratkih pri~a.

Beograd: Vajat, 1983, 225–238.Maksimovi}, Desanka. Pesme. Beograd: Srpska kwièvna zadruga, 1980.Ma{i}, Radomir. Signalizam u Oxacima // www.rastko.rsMirniè, Panas. Povšà; Hšba revutâ voli, àk àsla povnš // www.ukrlib.com.uaMu{ketik, Äršè. Àssa; Getmansâkiè skarb; Na brata brat // www.ukrlib.com.uaNomis, Matvšè (up.). Ukraònsâkš prikazki, prislšv’à š take šn{e. Kiòv: Libšdâ,

1993.Ne~uè-Levicâkiè, Çvan. Kaèda{eva sšm'à // www.ukrlib.com.uaOlesâ, Oleksandr // www.ukrlib.com.uaPavi}, Milorad. Hazarski re~nik. Beograd: Prosveta, 1984.Pavi}, Milorad. Predeo slikan ~ajem. Beograd: Prosveta, 1988.Pavi}, Milorad. Unutra{wa strana vetra. Beograd: Prosveta, 1992.Pavi}, Milorad. [e{ir od ribqe koè. Beograd: Dragani}, 1996.Pavi}, Milorad. Damaskin // www.rastko.rsPavi}, Milorad. Stakleni pu` // www.rastko.rsPagutàk, Galina. Uršzâka gotika // chtyvo.org.uaPeki}, Borislav. Besnilo. Beograd: BIGZ, 1985.Petrovi}, Goran. Razlike. Beograd: Narodna kwiga, 2006.Pi{talo, Vladimir. Tesla, mladost. Beograd: Narodna kwiga, 2006.Polonsâka-Vasilenko, Natalà. Çstoršà Ukraòni // www.infoukes.comRe~nik MSMH. Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, I–VI. Novi Sad —

Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska; IV–VI Novi Sad: Maticasrpska.

Re~nik SANU. Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika. Beograd:Srpska akademija nauka i umetnosti.

Rudansâkiè, Stepan // www.ukrlib.com.uaSamšèlenko, Volodimir // www.ukrlib.com.uaSam~uk, Ulas. Volinâ // www.ukrlib.com.uaSveto pismo // www.biblija.infoSelimovi}, Me{a. Dervi{ i smrt // www.tvorac-grada.com/knjige/selimovicSimonenko, Vasilâ // www.ukrlib.com.uaStankovi}, Borisav. Prva suza // 25 klasi~nih i kratkih pri~a. Beograd: Vajat,

1983, 105–115.Stankovi}, Bora. Ne~ista krv // www.rastko.rsStelâmah, Mihaèlo. Velika ršdnà // www.ukrlib.com.uaSuputnik, Zvenigoroda // sputnic-zven.com.uaTi~ina, Pavlo // www.ukrlib.com.uaTätännik, Grigšr. Vir; Klimko // www.ukrlib.com.ua


Ukraònka, Lesà. Lšsova pšsnà; Rufšn š Pršscšlla; U puæš // www.ukrlib.com.uaUkraònka, Lesà. Metelik // abetka.ukrlife.orgFranko, Çvan. Zahar Berkut // www.ukrlib.com.uaHvilâoviè, Mikola. Maèbutnš {ahtarš // ukrlit.orgHvilâoviè, Mikola. Valâd{nepi // www.ukrlib.com.uaHrapliva, Lesà. Kalinoviè listo~ok // abetka.ukrlife.orgâèkovsâkiè, Andršè. Sagaèda~niè // www.ukrlib.com.ua[anti}, Aleksa // www.aleksasantic.com[a{kevi~, Markšàn. Àroslav // www.ukrlib.com.ua[ev~enko, Taras // www.ukrlib.com.ua[ev~uk, Valeršè. Dšm na gorš // www.ukrlib.com.ua[ev~uk, Vasilâ. Sin volš // www.ukrlib.com.uaÀvornicâkiè, Dmitro. Çstoršà zaporšzâkih kozakšv // exlibris.org.uaÀkovenko, Natalà. Naris šstoršò Ukraòni z naèdavnš{ih ~asšv do kšncà 18 st. //

chtyvo.org.uaBlic // www.naslovi.netBravo // www.bravo.rsVesti RS // www.naslovi.netGlas Amerike na srpskom jeziku // www.naslovi.netGlas javnosti // www.naslovi.netDanas // www.naslovi.net24 sata // www.naslovi.nete-Novine // www.naslovi.netIlustrovana politika // www.ilustrovana.comKurir // www.naslovi.netPolitika // www.naslovi.netPolitikin zabavnik // www.politikin-zabavnik.rsPravda // www.naslovi.netS media // www.naslovi.netNovini // www.ukr.net/newsGazeta // gazeta.uaDzerkalo ti`nà // dt.uaKolo // kolo.poltava.uaLâvšvsâka gazeta // gazeta.lviv.uaNovinar // novynar.com.uaPoltavæina // www.poltava.pl.uaPoglàd // pohlyad.comSvoboda // www.svoboda-news.comStrièæina polšti~na // stryi-su.ucoz.uaUkraònsâka pravda // www.istpravda.com.ua

Izvori 445

SKRA]ENICE

NSV — nesvr{eni vidSV — svr{eni vidACT — aktivniAOR — aoristCONV — gerundCOP — kopulativni glagolIMP — imperativINDEF — bezli~ni ili neodre|eno-li~ni oblikIPFV — imperfektivniIPRF — imperfekatFUT — futurPASS — pasivniPOT — potencijalPRED — predikativPREP — predlogPRET — preteritPFV — perfektivniPRF — perfekatPRS — prezentPPRF — pluskvamperfekatPTCP — particip/ glagolski pridevTAX.SPEC — taksisni specifikatorTEMP.QUANT — temporalni kvantifikatorVN — deverbativ


Qudmila Popovi} KONTRASTIVNA GRAMATIKA SRPSKOG I ... · IX.7. Raportivna evidencijalnost i epistemi~ka modalnost . . . 326 Raportivna evidencijalnost i epistemi~ka modalnost . . .

Documents