Psihometrijski pristup proučavanju inteligencije

Psihometrijski pristup proučavanju inteligencije

1. Pokret za mentalno testiranje2. Faktorske teorije inteligencije

• Pristup proučavanju inteligencije koji se zasniva na primeni standardizovanih testova za utvrđivanje individualnih razlika među ljudima

• Šta je standardizovan test inteligencije?

Standardizovan test inteligencije

Merni instrument ,sastavljen od niza brižljivo odabranih zadataka, kojim se meri intelektualna sposobnost. Standardizovan test ima određen način zadavanja i ocenjivanja (čime se postiže objektivnost) i tumačenja rezultata testa, kao i metrijske karakteristike : valjanost, pouzdanost i diskriminativnost.

Određivanje načina tumačenja testa vrši se baždarenjem. To je postupak kojim se pomoću određenog statističkog modela sirovi skorovi dobijeni na testu transformišu u skorove neke druge, pogodne i poznate merne skale (percentili, z skorovi)Norme se dobijaju na osnovu reprezentativnog uzorka.

Distribucija količnika inteligencije

Pokret za mentalno testiranjeKonstrukcija mernih instrumenata

namenjenih merenjima u praktične svrhe

• Prvi “mentalni testovi”Pokušaj da se merenjem prostih psihičkih

funkcija (vreme reakcije, diferencijalni prag, brzina kucanja rukom, pamćenje tonova i brojeva) istražuju individualne razlike u inteligenciji.

Kritika: Istraživanja su pokazala da merenje prostih mentalnih funkcija nema prognostičku vrednost (Wissler, 1901)

Rad Alfreda Binea (novi princip u testiranju inteligencije)

Bine-Simonova skala (1905)• Меrenje viših psihičkih funkcija• Kompozitni test opšte intelektualne sposobnosti

(pretpostavka da raznovrsni testovi mere opštu intelektualnu sposobnost)

• Mentalni uzrast (MU) je pokazatelj uspeha na testu

• MU predstavlja prosečno postignuće dece određenog kalendarskog uzrasta

Primeri zadataka iz Nove beogradske revizije Bine-Simonove skale (1973)

• Docrtavanje praznina na crtežu čoveka (4)• Ponavljanje rečenica (4)• Definicije upotrebe (5)• Pojam brojeva 3, 5, 7 i 9 (6)• Precrtavanje romba (7)• Dani u sedmici (8)• Verbalne apsurdnosti (9)• Apstraktni pojmovi (11)

* U zagradama su navedeni uzrasti na kojima se test nalazi

Principi merenja inteligencije u razvoju

- Mentalni uzrast –prosečno postignuće dece određenog kalendarskog uzrasta

- Umni količnik IQ = MU / KU (Štern)- Devijacioni umni količnik – relativni

položaj deteta unutar njegove uzrasne grupe (Veksler)

BSS kao razvojna skala inteligencije

Ne možemo ispitivati inteligenciju istim testovima na svim uzrastima, jer inteligencija tokom razvoja menja oblik i oblast ispoljavanja

- U BSS je korišćen statistički kriterijum za smešatanje testova na pojedine uzraste

- BSS ne uzima u obzir postojanje razvojnih stupnjeva

- Mentalni uzrast (MU) je kvantitavni pokazatelj postignuća, a ne kvalitativno definisan razvojni stupanj

BSS i mentalna zaostalost

• Kvantitavna procena mentalne zaostalosti- Idiot do nivoa normalnog dvogodišnjeg deteta- Imbecil do nivoa 2-7 godina- Debil do nivoa između 7 i 11 godina• Kvalitativni kriterijumi- Idiot ne ovladava govorom- Imbecil ne ovladava pisanim govorom- Debil nema sposobnost samostalnog snalaženja u

socijalnom okruženju

- Testovi koje uspešno rešavaju deca normalne inteligencije su u većoj meri povezani sa opštim faktorom inteligencije od testova koje uspešno rešavaju mentalno zaostala deca

- Heterohronija: raskorak u pogledu ritma razvoja pojedinih saznajnih funkcija kod mentalno zaostale dece

Razvoj mentalnog testiranja posle Binea

• Revizije Bine-Simonove skale su imale za cilj poboljšanje metrijskih karakteristika skale (diskriminativnost, pouzdanost, validnost)

• Skale psihomotornog razvoja (Baby-tests)• Neverbalni testovi (Kosove kocke, Ravenove

matrice, Gudinaf test)• WISC (Veksler)-procena verbalne i

manipulativne inteligencije

Novi britanski test inteligencije

• Objedinjuje saznanja pokreta za mentalno testiranje, faktorskih teorija o strukturi inteligencije i Pijažeove teorije

• Novi britanski test inteligencije pruža procenu a) Opšte mentalne sposobnosti izražene preko

devijacionog umnog količnikab) Procenu specijalnih sposobnosti Terstonovog tipac) Procenu razvojnog stupnja po Pijažeovoj teoriji

Korelacija

• Galton F. razradio osnovnu logiku računanja stepena povezanosti između dve varijable

• Pearson K. odredio računski postupak za izračunavanje stepena povezanosti i izrazio stepen povezanosti brojem koji je nazvao koeficijent korelacije

Maksimalna pozitivna korelacijar = +1

Maksimalna negativna korelacija

r = - 1

Niska pozitivna korelacija0 < r < 1

Niska negativna korelacija-1 < r < 0

Nema korelacijer = 0

Faktorska analiza

• Tvorac Čarls Spirman• Cilj faktorske analize je da veliki broj

korelacija između varijabli objasnimo manjim brojem latentnih varijabli (faktora)

Proces faktorske analizeFaktorska analiza ima 4 faze:

1.priprema-bira se skup varijabli (testova) koje će biti podvrgnute faktorskoj analizi, izračunavanje međusobnih korelacija varijabli-dobijanje korelacione matrice

2. faktorizacija-na osnovu korelacione matrice dobijaju se faktori

3. Rotacijaa)ortogonalna – faktori nisu u korelacijib) kosa rotacija – faktori su u korelaciji

4. interpretacija – tumačenje psihološke prirode faktora

Dvofaktorska teorija – Spirman

• g-opšti faktor inteligencije, s- specifični faktori. • Neogeneza: nastanak novog sadržaja u svesti• G faktor počiva na tri procesa:

- Zakon iskustva: postoje individualne razlike u jasnoći introspekcije i u brzini obrade informacija- Razumevanje odnosa: kada se u svesti pojave ideje postoje individualne raylike u sposobnosti da se uoče odnosi među njima- Uviđanje korelata: Kada se u svesti pojavi ideja i određeni odnos postoje razlike u sposobnosti da se uvidi korelativna ideja

Limun je kiseo, a šećer je ....

Teorija primarnih mentalnih sposobnosti-Terston

• S-prostorna sposobnost • P-perceptivni faktor • N-numerički faktor • V-verbalni faktor • M-faktor pamćenja • W-verbalna fluentnost • I-faktor induktivnog zaključivanja

Gilfordov model strukture inteligencije

• tri dimenzije inteligencije:1.operacije (kognicija, memorija, divergentno

mišljenje, konvergentno mišljenje, evaluacija) 2.sadržaji (figuralni, simbolički, semantički,

ponašajni)3. produkti (jedinice, klase, relacije, sistemi,

transformacije, implikacije)

Vernonova hijerarhijska teorija sposobnosti

Opšti faktor G

Širi grupni faktori V:ed K:m

Uži grupni faktori I I I I I I I I I I II

Specifični faktori IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Katel-Hornova teorija fluidne i kristalizovane inteligencije

Fluidna inteligencija nezavisna od edukacije i akulturacije – meri se testovima slobodnim od kulture, pokazuje tendenciju opadanja u odraslom dobu i starosti

Kristalizovana inteligencija – zavisi od učenja i akulturacije-testovi znanja, opšte informisanosti, verbalne sposobnosti

Gardnerova teorija o sedam vrsta inteligencije

• Howard Gardner koristi podatke o lokalizovanim oštećenjima mozga, o specifičnostima razvoja pojedinih sposobnosti, karakteristikama intelektualnog funkcionisanja mentalno zaostalih i intelektualno nadarenih...

Gardnerova teorija o sedam vrsta inteligencije

Vrsta inteligencije Aktivnosti u kojima se ispoljavaLingvistička inteligencija Razumevanje pojmova, čitanje,

pismeno izražavanje ideja

Logičko-matematička inteligencija Rešavanje matematičkih problema, logičko zaključivanje

Spacijalna inteligencija Snalaženje u prosoru, tumačenje mapa, raspored predmeta u prostoru

Muzička inteligencija Pevanje, sviranje, komponovanje, procena muzičkog dela

Telesno-kinestetička inteligencija Plesanje, sportske aktivnosti

Interpersonalna inteligencija Razumevanje ponašanja, emocija, motiva

Intrapersonalmna inteligencija Razumevanje sebe i sagledavanje mogućnosti menjanja sebe