Ја- сна-Пе- тро- вић-Сто- ја- но- вић- О сим породичне, која им по закону припада, право на сопствену пензи- ју могли би да остваре и старији који никада нису радили, нису испунили минимум услова за пензију или ни- су били у прилици да себи сами уплаћују допри- носе у државни или неки од приватних пензиј- ских фондова. Предлог како помоћи грађанима без икаквих примања разрађен је и у студији „Со- цијална заштита у старости – дуготрајна нега и социјалне пензије”, ауторки Катарине Станић и Гордане Матковић, где се наводе три могуће оп- ције које би могле да се размотре и у Србији. То су подизање породичне пензије до најниже ин- валидске, односно старосне пензије, увођење га- рантоване пензије и посебног модула социјалне помоћи, каже у разговору за „Политику” др Гор- дана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику и бивши министар рада. Прва опција је подизања најнижих породич- них пензија на ниво најниже старосне пензије из осигурања пољопривредника. – У основи то су лица која нису радила, нису испунили услове за пензионисање и они који остварују право на породичну пензију (по би- ло ком основу), а за које не важи правило о ми- нималном износу. Ова опција би обухватила, дакле, ограничен број старих без права на соп- ствену пензију – објашњава Матковић. Друга могућност предвиђа гарантовану пен- зију и могла би да се додељује свим старијим особама чији приходи од пензије не прелазе унапред дефинисан износ. А то значи и они- ма који остварују право на пензију по основу осигурања, али и онима који никада нису би- ли осигурани. – Ширење програма новчане социјалне помо- ћи је трећа варијанта, при чему би се за старије од 65 поједини критеријуми, а пре свега имо- вински, релаксирали. Износи помоћи били би нешто већи уколико је у питању старачко дома- ћинство – објашњава Матковић. Имајући у виду расходе, као и друге пози- тивне и негативне стране појединих опција и посебно важно начело да нови програм не тре- ба да дестимулише уплату доприноса за ПИО, определили смо се за трећу опцију. – Стари који нису били осигурани могу да остваре право на породичну пензију (ако је из- државалац који је умро био корисник пензије), а ако су то сиромашни могу да остваре право на новчану социјалну помоћ, под истим усло- вима као и сви други социјално угрожени – об- јашњава она. Предлажемо, додаје Матковић, да се у оквиру програма новчане социјалне помоћи дефини- шу посебни услови за старе, да се релаксирају имовински услови и одреде повољни приходни критеријуми за старачка домаћинства, како би се најугроженијима након достизања одређене старосне границе олакшао приступ овом соци- јалном давању. Упитана да ли ове пензије за сиромашне ва- же само за богате земље, и одакле се обезбеђује новац за њихову исплату, одговара да се новац за исплату обезбеђује из буџета. – Највећи број земаља Источне Европе шти- ти старе који нису били осигурани кроз опште програме социјалне помоћи. У неразвијенијим земљама програми се веома разликују у зави- сности од основне поставке пензијског система. У државама чије системско наслеђе не башти- нимо постоје такозване универзалне пензије које се финансирају из буџета и на које могу да остваре право сви држављани (уз бројне специ- фичности). Велики број земаља развио је про- граме којима штите и старе без права на пензију по основу доприноса – додаје Матковић. ¶ Четвртак 22. јун 2017. 12 ТРЕЋЕ ДОБА [email protected] Ду- го- веч- ност-за- ви- си-од-ге- на Аме- рич- ки-на- уч- ни- ци-са-Уни- вер- зи- те- та-Стен- форд-от- кри- ли-су- че- ти- ри-ге- на-ко- ји-има- ју-кључ- ну-уло- гу-у-про- це- су-ста- ре- ња,-а-за- хва- љу- ју- ћи-ко- ји- ма-мо- же-да-се-от- кри- је-ко- ли- ко-ће-ду- го-не- ко-да- жи- ви.-Из- дво- ји- ли-су-ве- ли- ку-гру- пу-од-800-сто- го- ди- шња- ка-и- 5.400-осо- ба-ко- је-има- ју-90-го- ди- на,-па-су-код-њих-по- тра- жи- ли- ге- не-ко- ји-би-мо- гли-би- ти-кључ-њи- хо- вог-здра- вља-и-ду- го- веч- но- сти.-На-по- чет- ку-сту- ди- је-на- уч- ни- ци-су-по- твр- ди- ли-и-прет- по- став- ку-да-по- сто- ји-ве- ли- ко-пре- кла- па- ње-из- ме- ђу-ге- на-ко- ји-се-од- но- се-на-бо- ле- сти-ста- ри- јих-и-ге- на-по- ве- за- них-са-екс- трем- но-ду- гим- жи- во- том.-Сна- га-ути- ца- ја-че- ти- ри-ге- на-ана- ли- зи- ра- на-је-ка- сни- је- у-за- себ- ној-сту- ди- ји-спро- ве- де- ној-на-узор- ку-од-1.000-сто- го- ди- шња- ка.-- М.-Р.-Б.- Ни- же-хр- ват- ске-пен- зи- је-за-ро- ђе- не-по- сле-1962.- Ло- ша-вест-сти- же-за-хр- ват- ске-пен- зи- о- не- ре,-јер-ће-сви-ко- ји-су-ро- ђе- ни-1962.- и-ка- сни- је-има- ти-27-од- сто-ни- же-пен- зи- је.-Пр- ве-на-уда- ру-мо- гле-би-се-на- ћи-же- не-ро- ђе- не-1962.-Ако-бу- ду-има- ле-до- вољ- но-ста- жа,-мо- ћи-ће-у-пре- вре- ме- ну-пен- зи- ју-већ-2019.-го- ди- не,-али-им-се-не- ће-ис- пла- ти- ти-до- да- так-од-27-од- сто.-Све- то-про- из- и- ла- зи-из-Про- гра- ма-кон- вер- ген- ци- је-ко- ји-је-хр- ват- ска-вла- да-не- дав- но- усво- ји- ла.-Знат- не-уште- де-у-пен- зиј- ским-тро- шко- ви- ма-у-не-та- ко-да- ле- кој-бу- дућ- но- сти-тре- ба- ло-би-да-бу- ду-по- стиг- ну- те-сма- ње- њем-бу- ду- ћих-пен- зи- ја-свих-ко- ји- су-са- да-мла- ђи-од-55-го- ди- на,-од- но- сно-ро- ђе- них-1962.-и-ка- сни- јих-го- ди- на,-пре- но- се-хр- ват- ски-ме- ди- ји.-Сви-су-они-оба- ве- зни-оси- гу- ра- ни- ци-дру- гог-пен- зиј- ског- сту- ба,-ко- ји-15-од- сто-сво- јих-пен- зиј- ских-до- при- но- са-упла- ћу- ју-у-пр- ви-стуб,-што- је-оба- ве- зно-пен- зиј- ско-оси- гу- ра- ње,-а-пет-про- це- на- та-у-та- ко- зва- ни-дру- ги-пен- зиј- ски-стуб,-то-јест-оба- ве- зно-до- дат- но-пен- зиј- ско-оси- гу- ра- ње.-- М.-Р.-Б. Фо-то-Пиксабеј Фо-то-Пиксабеј Помоћ за оне без примања Предлози у студији „Социјална заштита у старости – дуготрајна нега и социјалне пензије”: подизање породичне пензије до најниже инвалидске, односно старосне пензије, увођење гарантоване пензије и посебног модула социјалне помоћи Да- ва- ње-усме- ре- но-- на-нај- си- ро- ма- шни- је Ка- ко-би-на-пред- ло- ге-ре- а- го- вао-ММФ-ко- ји-се- нај- ве- ћим-де- лом-и-пи- та-за-срп- ске-пен- зи- је?- Гор- да- на-Мат- ко- вић-ве- ру- је-да-ММФ-у-ово-не-би- би- ло-не- при- хва- тљи- во,-тим-пре-што-је-ово- да- ва- ње-усме- ре- но-на-нај- си- ро- ма- шни- је,-уз-про- ве- ру-ма- те- ри- јал- ног-ста- ња.-На- рав- но-да-им- пле- мен- та- ци- ја-не-би-мо- ра- ла-да-за- поч- не-од- мах,- до- да- је-она,-али-би--нај- пре-тре- ба- ло-да-се-ре- ши- пи- та- ње-при- вре- ме- ног-сма- ње- ња-пен- зи- ја-ко- ја- се-оства- ру- ју-по-осно- ву-до- при- но- са.- –-Оно-је-нео- др- жи- во-и-на- ру- ша- ва-ло- ги- ку-и-пра- вич- ност-по- сто- је- ћег-пен- зиј- ског-си- сте- ма,-а- под- сти- че-и-си- ву-еко- но- ми- ју-и-из- бе- га- ва- ње-пла- ћа- ња-до- при- но- са-–-ка- же-Мат- ко- ви- ће- ва-и-до- да- је-да-би-у-пр- вој-фа- зи-мо- гло-да-се-при- хва- ти- ре- ше- ње-ко- је-не-би-пред- ста- вља- ло-зна- чај- но- оп- те- ре- ће- ње-бу- џе- та.-Пред- лог-о-по- мо- ћи-ста- ри- ма-без-при- ма- ња-ни- ка- да-ни- је-за- жи- вео-у-Ср- би- ји,-јер-су-ста- ри-си- ро- ма- шни-об- у- хва- ће- ни-истим- про- гра- мом-ко- ји-ва- жи-и-за-све-дру- ге-угро- же- не-гра- ђа- не.-У-Ср- би- ји-има-око-250.000-оних- ко- ји-има- ју-из- над-65-и-жи- ве-без-пен- зи- је.-У- те- жем-по- ло- жа- ју-су-же- не,-јер-у-чак-85-од- сто- слу- ча- је- ва-не- ма- ју-ни- ка- ква-при- ма- ња. Биће-помоћи-и-за-најугроженије Гор- да- на-- Мат- ко- вић Фо- то-Ж.-Јовановић Фо- то-Д.-Јевремовић Фо- то-Бета Занемаривање старих особа, као и насиље над њима, тешко су препознатљиви, а посебно су присутни у удаљеним планинским селима Кра- ље- во- – Краљевачко подручје је старо не само по настанку насеља, већ и према статистичким подацима о просечној старости становништва ко- ја се креће око 42 године. Од укупно 125.000 становника 23.000 њих је ста- рости изнад 65 година и скоро поло- вина је настањена на селу. Удаљеност појединих села од урбаног центра, тј. града Краљева је чак већа од стотину километара, а укупна површина на ко- јој се простире ова локална заједница је једна од највећих у Србији, па је на десетине планинских села. Тамо, насе- ља најчешће броје стотину, две домо- ва у којима је понајвише једно чељаде или остарели брачни пар. Они су од де- це или других сродника често занема- рени, што је чак и комшијама тешко препознатљиво или чак трпе и наси- ље о коме се понајмање зна, пошто жр- тве од стида то скривају. Углавном је ту реч о економској врсти насиља, од де- це или рођака у смислу одузетих права да својим располажу приходима. Они свој новац најчешће од пензије и не ви- де, он се често исплаћује деци и троши за друге сврхе а старци остају без мо- гућности за куповину лекова, па и до- вољно хране. Другачије речено, пен- зија им је код деце у граду а они су без пара заборављени у забитим селима. А, када то уочи неко од комшија или запослених у надлежним установама, понекад буде и касно. – Често то запазимо тек када неко од њих дође за помоћ ради куповине лекова иако имају и децу и примања, а било је случајева да чак зет и кћер- ка од нас траже збрињавање. Разуме се та ситуација којој је узрок економ- ско стање у држави, па су деца без ика- квих прихода, али има случајева да ро- дитељске пензије уместо за куповину лекова иду деци, примера ради, зарад прибављања најскупљих патика. Ми, наравно, предузимамо мере збриња- вања, али је то јако стресно за старе особе, посебно када је реч о измешта- њу из њихових кућа. Уз то, ради се и о компликованој и подужој процедури, а све је више случајева када треба хит- но реаговати, нарочито током зиме – каже Светлана Дражовић, директорка Центра за социјални рад у Краљеву. Ова установа, објашњава нам да- ље директорка Дражовић, ради на превентиви па бар једном месечно и поред редовног праћења, имају из- мештене канцеларије у удаљеном ушћанском и студеничком крају, за- тим на почетку сваке године а обаве- зно пред зиму успостављају контакт са свим председницима месних зајед- ница како би дознали за све тамошње социјалне проблеме. – Упркос томе, имамо по једно ур- гентно место за збрињавање старих и усамљених особа у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи, једно та- кво место у сличној установи у Кра- гујевцу и посебно нам је од користи хранитељска породица за ургентне случајеве. Ми имамо и сталне храни- тељске породице за старе, што је доне- кле посебност Краљева, јер стари више желе збрињавање у амбијенту дома- ћинства него у старачким домовима. Циљ нам је, такође, да развијамо срод- ничко хранитељство како би се стари збрињавали тамо где живе а ту бригу држава плаћа онима који их прихвата- ју. Морамо радити и на мери привреме- ног издвајања старих и немоћних код хранитеља, рецимо само током зиме – наглашава Светлана Дражовић. Иначе, Центар за социјални рад у Краљеву током једне године пружи разне врсте помоћи за око 13.000 ста- новника овог града, а од тога је у про- шлој години помогнуто 2.220 старих усамљених или од деце и других бли- ских рођака заборављених особа. М.-Ду- га- лић Стари-на-селу-често-занемарени Ве- ћи- на- зе- ма- ља- раз- ви- ла- про- грам- ко- јим- шти- ти-и-оне- без-пра- ва-на- пен- зи- ју- по-осно- ву- до- при- но- са,- а-у-не- ки- ма- по- сто- је-и- уни- вер- зал- не- пен- зи- је Пен- зи- ја-у-гра- ду,-а- пен- зи- о- нер-на-се- лу