Prof. dr Dragan - · PDF fileHladni rat je doneo novu vrstu terorizma – terorizam koji finansira država. SAD i SSSR su to činile veoma uspešno vodeći ratove preko svojih...

Prof. dr Dragan Ž. Đurđević

Doc. dr Mirolsav D. Stevanović

Uvod

Danas je ceo svet okrenut novcu i pitanjem kako ga steći za lične i druge namene.

NOVAC je životna žila kucavica terorizma = činjenica.

Sva istraživanja ukazuju, posle 11. septembra 2001, ekonomija je motor oružanih sukoba a ne ideologija ili politika.

Ovo je upravo neočikivana istina koju je otkrila ekonomska, finansijska, bezbednosna i politička analiza trendova terorizma tokom prethodnih 50 godina.

3/23 Pranje novca i terorizam

Hladni rat je doneo novu vrstu terorizma – terorizam koji finansira država. SAD i SSSR su to činile veoma uspešno vodeći ratove preko svojih “lokalnih predstavnika, filijala i ispostava.” U te svrhe su mnoge vlade koristile legalne i ilegalne izvore fondova. (Nikaragva, Kontraši, Iran-kontra afera). Sve su to plaćali poreski obveznici a da o tome nisu ništa znali.

Terorizam je oduvek bio skup. Američki pristup je bio primarno investirati novac dok je Sovjetski savez naglašavao tehničku pomoć i fizičke resurse. Samostalne terorističke grupe (Crvene brigade-Italija, Bader-Majnhof-Nemačka). Da bi teroristi mogli samostalno da funkcionišu bilo im je potrebno sofisticirano poznavanje menadžmenta. Očigledno da je poznavanje menadžmenta za teroriste postalo važnije od vojnih veština.


Teroristi raskidaju veze sa sponzorima. Po ocenama američkih analitičara Jaser Arafat je uspeo za relativno kratko vreme da pretvori PLO od državno sponzorisane terorističke grupe u ekonomski nezavisnu oružanu grupaciju, razvio je prvi model onog što je poznato kao privatizacija terorizma. Formirao je državu školju koja je bila u funkciji terorizma.

Ovaj obrazac slede – Kolumbija, Peru, Čečenija, Avganistan i Irak. Terorističke grupe prvo osvajaju i kontrolišu teritoriju, potom razaraju postojeći društveno-ekonomski milje. Nakon toga, uvode društvenu infrastrukturu naoružanih terorističkih grupa i ekonomski sistem koji je posebno kreiran da finansira nastavak ratnih operacija i terorizma.


Ključ uspeha terorista je menadžment finansija i oslanjanje na elemente tradicionalne privrede. Pojedine države (Palestina) oporezuje čak svoje građane na radu u inostranstvu po stopi od 5% čime finansiraju terorizam. U tome im pomažu arapske zemlje u kojima su rezidenti Palestinci. Koriste se kako legalni tokovi međunarodnih finansijskih tržišta, tako i ilegalni tokovi.

Partneri terorista su često mafija, organizovan i neorganizovan kriminal. Zbog indicija da je pranje novca u funkciji finansiranje terorizma globalni fenomen koji nije privremen, već je došao da bi ostao sa nama narednih 50 godina, potrebno je obratiti pažnju na ova istraživanja. Investicioni portfolio terorista je međunarodni i visoko diversifikovan (Osama Bin Laden).


Pranje novca

Prema radnoj definiciji IFAC-a, oni koji se bave pranjem novca zapravo se bave prikrivanjem svojih aktivnosti i prihoda, što dodatno otežava procenu, jer njihove transakcije nisu obelodanjene u okviru službenih nacionalnih finansijskih statistika, niti ih mogu evidentirati i o njima izveštavati nacionalni obračunski sistemi.

Aktivnosti i metode pranja novca postale su mnogo kompleksnije, "kreativnije" i uz to i dovitljivije, a "operacije-transakcije" se uobičajeno sastoje od tri segmentirane aktivnosti: a) plasman, b) uslojavanje i c) integracija.


Matrica pranja novca


Pranje novca

Oni koji se bave pranjem novca veoma vode računa o nacionalnim zakonima, regulativama, strukturi vlasti, trendovima i strategijama i tehnikama kriminalističkih službi, kako bi njihovi prihodi ostali sakriveni, njihove metode tajne, a njihovi identiteti i profesionalni izvori anonimni.

Elektronska trgovina hartijama od vrednosti, drugim robama i uslugama i elektronski platni promet, omogućavaju servisiranje znatno većeg obima veoma složenih transakcija, ali je istovremeno sve teže analitički pratiti, a još teže ući u prirodu svake pojedinačne transakcije i to samo onih koje prolaze kroz legalne kanale.


Ekonomija i terorizam

Nastala je nova grana ekonomske nauke – Nova ekonomija terorizma. Slabašne nacionalne ekonomije terorističkih država i grupa su usko povezane za novom ekonomijom terorizma. Vode ih terorističke organizacije koje se “samofinansiraju”. Izvori finansiranja terorizma su i legalni – donacije, raspodela profita. Često su legalne firme primorane da trguju sa teroristima.

Procene analitičara su da je stapanje nove ekonomije terorizma sa međunarodnom ilegalnom i kriminalnom ekonomijom pokrenulo godišnji obrt od 1.500 milijardi dolara što je jednako bruto društvenom proizvodu Velike Britanije.


Ekonomija i terorizam Ovaj novac se deli u tri sektora, odnosno kanala;

a) 500 milijardi otpada na dolarsko bekstvo kapitala koji se nelegalno seli između zemalja – nije ni detektovan niti se o njemu izveštava; b) 500 milijardi dolara – Bruto kriminalni proizvod, je novac koji generišu kriminalne organizacije; c) 500 milijardi dolara – Nova ekonomija terora, novac koji pokreću terorističke organizacije (proporcija 1/3 iz legalnih izvora, 2/3 nelegalni - droga, kriminal, šverc). Taj novac se potom reciklira u zapadne ekonomije, primarno SAD i zemlje EU, gde postaje veoma kvalitetan novčani priliv.

Raste zavisnost legalnih nacionalnih ekonomija i terorističkih/nelegalnih privreda. SAD dolar je postao praktično zakonsko sredstvo plaćanja nelegalnih terorističkih ekonomija.


Ekonomija i terorizam Za pranje novca se interesuju naučni istraživači, agencije, finansijske institucije, političari i javnost, mada su i te kako zainteresovani biznismeni i teroristi. U fokusu su:

Prljav novac: kreiranje, tokovi, destinacije, upotrebe, skrivanje, poreklo i izvori (prostitucija, droga, reketi, kriminal, i sl.).

Kako identifikovati nelegalno korišćenje takozvanog čistog novca? Lakše je reći kako implementirati! Cilj je regulisati pojedinca, zatim, institucije koje su direktno ili indirektno involvirane u transakcijama koje mogu ali ne moraju biti mehanizmi pranja novca u funkciji finansiranja terorizma. Oni koji su sposobni da organizuju kriminal, znaju i kako da skrivaju novac, posebno knjigovodstvene evidencije, i sve što je vezano za transfer novca i njegovo korišćenje.


Indikatori pranja “elektronskog novca”

Struktuirana plaćanja u gotovom za neizmirene iznose kredita, odnosno salda na kreditnim karticama – (kreditna salda su bila najrasprostranjeniji oblik aktivnosti koji je detektovan, često sa relativno velikim sumama kao plaćanjem).

Pokušaj "treće strane" da plati u gotovom u ime vlasnika kartica.

Zloupotrebe kreditnih kartica, (korišćenje izgubljenih ili ukradenih kartica od strane trećih lica).

Korišćenje avansa u gotovom sa računa kreditne kartice, da bi se kupili čekovi na donosioca,

Korišćenje avansa u gotovom sa računa kreditne kartice, da se elektronski prebace fondovi na inostrane destinacije,

Ulaganja avansnih depozita na štedne ili tekuće račune.


Indikatori pranja “elektronskog novca”

Pranje novca nije ograničeno samo na transakcije u gotovini. To mogu biti i nekretnine, umetnička dela, hartije od vrednosti, drago kamenje i plemeniti metali, pa čak i trgovina ljudskim organima.

Granice i demarkacione linije između onih, koji su, mogli bi smo ih definisati kao “perači novca za terorističke svrhe” i drugih perača, nisu ni tako jasne ni očigledne, tako da je jedan od veoma značajnih zaključaka da u ovoj borbi mora vladati samo jedno pravilo:

„Sve ili ništa, nema dobrih perača i “naših perača”, jer su u 100% slučajeva “naši” perači istovremeno i “njihov” lokalni uslužni servis za pranje novca“.


Informacione tehnologije

Ogroman napredak u razvoju informacionih tehnologija, internet, e-poslovanje, relativno jeftini informatički resursi (lakoća nabavke i korišćenje personalnog računara od strane pojedinca, zakup i usluge internet provajdinga), kao i ostvarivanje dugogodišnjeg sna "kupovina iz fotelјe" preko mreže, uz posedovanje platne kartice za plaćanje elektronskim novcem ili kripto valutama, stvorili su i preduslove da se u glavama pojedinaca stvori ideja za zloupotrebu istih:

bitkoin se koristi za finansiranje terorizma;

nabavka oružja putem darkneta i plaćanje bitkoinom;

zloupotrebu PayPal servisa za „online“ plaćanje i Facebook-a.


Virtuelne valute


Bitcoin,

Namecoin,

Blackcoin,

Darkcoin ...

Litecoin,

Peercoin,

Dogecoin,

Bitkoin - digitalna valuta, se pojavila 2009. god.

Terorizam?


Špekuliše se, da je oružje za izvršenje, terorističkog akta, poznatog kao Šarli Ebdo masakr, nabavlјeno putem darkneta i plaćeno bitkoinom.

CHARLIE HEBDO ATTACK

The three days that shook France

Odgovor države

Vladine agencije, poreske i carinske vlasti, specijalisti za suzbijanje pranja novca, vladina regulatorna tela. Odgovor vlade / države treba biti:

Formiranje efikasnih režima izveštavanja o pranju novca;

Obuhvatnost i efikasnost finansijske kontrole;

Transparentnost finansijskog i bankarskog sistema.

Inoviranje zakona i šire posmatrano regulativa (podzakonska akta, prateći propisi, odluke i praksa regulatornih tela).

Mehanizmi i instrumenti zamrzavanja sredstava, od praćenja i eventualnog negiranja da je to novac za finansiranje terorizma ka povraćaju nelagalnog novca u legalne tokove (konfiskacija).


Odgovor države

Veza između terorizma, šverca, droge i organizovanog kriminala je sasvim jasna i nije nešto što tek treba dokazivati. Od trenutka identifikovanja kvalitetnih i relativno pouzdanih finansijskih informacija obaveštajne odnosno istražne prirode potrebno je takve konkretne tragove pratiti u oba pravca:

ka budućem terorističkom cilјu;

unazad – ka poreklu i logističkoj potpori.

Međunarodna diplomatija na mehanizme pranja novca gleda kao na izvore finansiranja terorizma koji istovremeno štete stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema, ugrožavaju ekonomsko blagostanje, podrivaju demokratiju i lјudske slobode i protiv su nacionalnih interesa.


Pravci borbe

Buduća borba protiv pranja novca kojim bi se finansirao terorizam mogla bi se kretati u sledećim strateškim pravcima:

1. Zatvaranje kanala i mehanizama pranja i transfera novca;

2. Preventivno zastrašivanje već uklјučenih ili onih koji to nisu da ne bi finansirali terorizam na taj način;

3. Informisanje neupućenih koji bi mogli biti potencijalni donatori čemu to vodi i kakve su posledice po sve uklјučene;

4. Primoravanja terorista da koriste potencijalno skuplјe mehanizme i kanale pranja novca, koje je istovremeno relativno lakše identifikovati.


Zaključak




Unutrašnja borba protiv kriminala i korupcije je istovremeno i unutrašnja i spolјna borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Suprotstavlјanje pranju novca u funkciji borbe protiv terorizma je moguće, efikasno, i jedino delotvorno rešenje, strateški i operativni pristup koji može usvojiti Republika Srbija u pristupu formulisanja i sprovođenja adekvatne nacionalne strategije u ovoj sferi.

Redovnim ažuriranjem liste indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za banke, i njenom implementacijom i prilagođavanjem u svojim softverima, banke se svakako približavaju svetskim normama u ovoj oblasti, budućnost je verovatno u standardizaciji i primeni jedinstvenog softvera od strane svih banaka.

Zaključak




Pitanja perspektive i problema koje sa sobom donosi pranje novca otvaraju nove frontove prema, društvenim mrežama, kripto valutama i IT revizije, sa kojima će se IT revizori – forenzičari morati susretati i rešavati ih u budućnosti, od čega će u velikoj meri zavisiti i opstanak njihove profesije.

Pred eksperte će se postavljati sve teži i ozbiljniji zadaci, koje je moguće rešiti jedino uključenjem u međunarodne tokove, praćenjem najnovijih saznanja o mehanizmima prevencije, detekcije, suzbijanja i represije. Na osnovu svega izloženog nameće se potreba za edukacijom kadrova i povećanom kontrolom društvenih i državnih činilaca nad pojavama virtuelnih platnih šema, pranjem novca i sprečavanjem zloupotrebe informacionih tehnologija.

H V A L A N A

P A Ž N J I


Prof. dr Dragan - · PDF fileHladni rat je doneo novu vrstu terorizma – terorizam koji finansira država. SAD i SSSR su to činile veoma uspešno vodeći ratove preko svojih...

Documents