Procena medjunarodne pomo ći u srpskom zdravstvenom sektoru · Procena medjunarodne pomo ći u srpskom ... 6.1.3 Tipovi i metode intervencija tehni čke pomo ći u izgradnji kapaciteta

Fiinansirano od strane Evropske Unije

Procena medjunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru

EUROPEAID/ 127054/C/SER/Ugovorni korisnici višestrukog okvira –

Serija br. 8 – Zdravlje

Ugovor za usluge br. A90044 - Srbija - 2009/225-363

ZAVRŠNI IZVEŠTAJ

Klijent: Delegacija Evropske Komisije u Srbiji

ECORYS zdravstveni konzorcijum

Sprovedeno od strane:

Dineke Venekamp, doktor medicine

Tatyana Makarova, doktor nauka, magistar farmacije

Malcolm McGreevy magistar farmaceutskih nauka, CMC

Roterdam, april 2010. godine

ECORYS zdravstveni konzorcijum:

ECORYS, Holandija CESO-CI Consultores Internacionais SA, Portugalija “Alter Santé International & Développement SARL”, Francuska EPOS, Nemačka

« CEEN Consulting », Austrija Europe Ltd., Madjarska

CECOFORMA SA, Belgija “Health Partnera International”

(Medjunarodni zdravstveni partneri), Ujedinjeno Kr aljevstvo

ECORYS-NEI

P.O. Rubrika 4175

3006 AD Roterdam Watermanweg 44 3067 GG Roterdam Holandija

T +31 10 453 88 00 F +31 10 453 07 68 E [email protected] www.ecorys.nl

Br. registracije 24316726

Sadržaj

Priznanja

Skraćenice i akronimi

Izvršni siže

1. Uvod

7

8

10

1.1 Ciljevi i logika intervencije EU pomoći Srbiji 16

1.2 Medjunarodna pomoć srpskom zdravstvenom sektoru 17

1.3 Kontekst za procenu 20

1.4 Svrha procene 22

2 Metodologija 23

2.1 Delokrug procene 23

2.2 Ključna pitanja za procenu 23

2.3 Ključna ograničenja 25

3 Glavni nalazi 26

3.1 Promene u zdravlju stanovništva 26

3.2 Zakonodavstvo u zdravstvu 28

3.3 Priroda i delokrug EU CARDS-a u srpskom zdravstvenom sektoru 29

3.4 Značaj

Značaj, uticaj i održivost šest glavnih oblasti EU CARDS intervencija

37 3.4.1 Snabdevanje farmaceutskim sredstvima, opremom, predmetima snabdevanja i proizvodima 37 3.4.2 Informacije i informacioni sistem 38 3.4.3 Vodjstvo i upravljanje 38 3.4.4 Upravljanje zdravstvom 39

3.4.5 Javna zdravstvena zaštita 40

3.4.6 Isporuka usluge 41 3.5 Zajednički obrazac 42

3.5.1 Zajednički obrazac u odnosu na značaj 42 3.5.2 Zajednički obrazac u odnosu na uticaj 44 3.5.3 Zajednički obrazac u odnosu na održivost 54 3.5.4 Zajednički obrazac (celokupan CARDS portfolio) 58

3.6 Koordinacija, uskladjivanje i saradnja u medjunarodnoj pomoći 60 3.7 Praćenje i vrednovanje reforme zdravstva i CARDS-a 62

4 Zaključci 63

4.1 Ključni zaključci o značaju, uticaju i održivosti 65 4.2 Ključni zaključci o medjunarodnoj saradnji 66

Paraf urednika/ENCIS br.završni izveštaj 1 [ECORYS će ovo popuniti]

4.3 Ključni zaključci o statusu praćenja i vrednovanja 66 4.4 Načelni zaključci o promeni srpskog zdravstvenog sistema 66

5 Naučene lekcije 69

5.1 Programiranje pomoći EU 69 5.2 Lekcije o značaju, uticaju i održivosti 70 5.3 Naučene lekcije o praćenju i vrednovanju 70

6 Klju čne preporuke 72 6.1 Preporuke za EU i Delegaciju EU u Srbiji 72

6.1.1 Projektovanje i mobilizacija pomoći 72 6.1.2 Oblasti i teme za dalju pomoć u jačanju zdravstvenog sistema 73

6.1.3 Tipovi i metode intervencija tehničke pomoći u izgradnji kapaciteta 75 6.2 Preporuke za Ministarstvo zdravlja i srpski zdravstveni sistem 75

7 Lista aneksa 77

Aneks I Projektni zadaci 79

Aneks II Lista projekata pomoći finansiranih od strane EU (CARDS 2000-2006. godine) 83

Aneks III Lista zaklju čenih i tekućih medjunarodnih projekata pomoći Ministarstva zdravlja 87

Aneks IV Ciljevi zdravstvene politike za Srbiju 2002. godine 91

Aneks V Dokumentacija za preglede projekata 93

Aneks VI Instrumenti za procenu 108

Aneks VII Detalji o sakupljanju podataka: pregledani dokumenti i posećene lokacije 113

Aneks VIII Dokumenti za diskusiju o upravljanju u činkom 114

Aneks IX Logički okvir EU za CARDS 2000-2006, uključujući MIP-ove 121

Aneks X Sadržaj i rezultati praćenja i vrednovanja EU CARDS projekata pod okvirom za praćenje i vrednovanje EU od 2008. godine 123

Aneks XI Upoznate osobe 125

Aneks XIII Reference 142

Priznanja

Ova procena je sprovedena sa glavnim doprinosima od Ministarstva zdravlja, zdravstvenih agencija i institucija, razvojnih partnera i projektnih timova. Tim za procenu bi želeo da oda priznanje institucionalnom odobrenju i neumornoj podršci pruženoj ovoj proceni od strane Ministarstva zdravlja Srbije, naime od strane Ministra dr Tomice Milosavljevića pomoćnika ministra dr Ivane Mišić i Šefa jedinice, dr Elizabet Paunović.

Želeli bi da izrazimo našu zahvalnost svim ljudima koji su intervjuisani, za njihovo vreme i besplatno dat savet. Ta lista ljudi je uključena u Aneks XI ovog izveštaja i uključuje direktore i osoblje Ministarstva zdravlja i njegove Jedinice za sprovodjenje projekta, Fond zdravstvenog osiguranja (centralnu kancelariju) i Regionalni ogranak u Novom Sadu; Nacionalni institut za javnu zdravstvenu zaštitu Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, regionalne institute za javnu zdravstvenu zaštitu Beograd i Niš; Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije; Dom zdravlja u Beogradu (Stari Grad) i Dom zdravlja u Nišu; Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Niš, Opštu bolnicu Smederevo, Nacionalni institut za transfuziju krvi u Beogradu, Institut za transfuziju krvi u Nišu i Novom Sadu, Torlak institut za virusologiju, vakcine i serume, Centar škole za javnu zdravstvenu zaštitu, Centar za upravljanje zdravstvom.

Naša zahvalnost kolegama i stručnjacima iz Regionalne kancelarije SZO, Kancelarije za evropske zemlje u Srbiji, EURO zdravstvenoj grupi, Podršci za sprovodjenje plaćanja za kapitaciju u projektu primarne zdravstvene zaštite, Podršci obrazovnom projektu upravljanja zdravstvom, osnivanju Projekta Javne agencije za akreditaciju i kontinuirano poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, čiji su uvidi bili vrlo vredni za ovu procenu.

U dodatku, želeli bi da se zahvalimo timu podrške za Sprovodjenje plaćanja kapitacijom u projektu primarne zdravstvene zaštite, vodjenom od strane dr Brian Potter-a za smeštaj Tima za procenu i za voljno davanje podrške i pomoći Timu tokom izvršavanja ove procene.

Konačno, odajemo priznanje za savet i podršku datu nama od strane Direktora projekta EUD u Srbiji, dr Maje Vučković-Krčmar.

Dok su tačnost i jasnoća bili prvenstvena briga autora u prikazivanju rezultata procene, mi preuzimamo potpunu odgovornost za bilo kakve greške otkrivene u ovom izveštaju. Nadamo se da izveštaj medjutim odgovarajuće odslikava neku tačnu i dobro zasnovanu procenu tekuće situacije i da će se to pokazati korisnim za tekuće i buduće napore u jačanju zdravstvenog sistema Srbije.

Procena medjunarodne pomoći u srpskom sektoru zdravstva - Završni izveštaj. 7

Skraćenice i akronimi

ABC (ACTIVITY BASED COSTING) FORMIRANJE TROŠKA NA OSNOVU AKTIVNOSTI

ALIMS AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE

ALOS (AVERAGE LENGTH OF STAY) PROSEČNA DUŽINA BORAVKA

AT (ASSESSMENT TEAM) TIM ZA PROCENU

CARDS (C O M M U N I T Y A S S I S T A N C E F O R R E C O N S T R U C T I O N DEVELOPMENT AND STABILIZATION) POMOĆ ZAJEDNICE ZA IZGRADNJU, RAZVOJ I STABILIZACIJU

CB (CAPACITY BUILDING ) IZGRADNJA KAPACITETA

CIDA (CANADIAN INTERNATIONAL DEVELOPMENT AGENCY)

KANADSKA AGENCIJA ZA MEDJUNARODNI RAZVOJ

CP (CAPITATION PAYMENT) PLAĆANJE KAPITACIJOM

CPHS (CENTER FOR PREVENTIVE HEALTH SERVICES) CENTAR ZA

PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE USLUGE

DALY (DISABILITY ADJUSTED LIFE YEARS) GODINE ŽIVOTA

KORIGOVANE ZBOG INVALIDNOSTI

DZ DOM ZDRAVLJA (PRIMARY HEALTH CARE CENTER)

EUD DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE

DRG (DIAGNOSIS RELATED GROUP) GRUPA VEZANA ZA DIJAGNOZU

EA (EMERGENCY ASSISTANCE)HITNA POMOĆ

EAR EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU

EIB EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

EU (EUROPEAN UNION) EVROPSKA UNIJA

FRY (FORMER REPUBLIC YUGOSLAVIA) BIVŠA REPUBLIKA

JUGOSLAVIJA

GDP (GROSS DOMESTIC PRODUCT) BRUTO DOMAĆI PROIZVOD

GMP (GOOD MANUFACTURING PRACTICE) DOBRA PROIZVODJAČKA

PRAKSA

GOS (GOVERNMENT OF SERBIA) VLADA SRBIJE

HCW (HEALTH CARE WASTE) ZDRAVSTVENI OTPAD

HCWM (HEALTH CARE WASTE MANAGEMENT) UPRAVLJANJE

ZDRAVSTVENIM OTPADOM

HIF (HEALTH INSURANCE FUND) FOND ZDRAVSTVENOG

OSIGURANJA

HIS (HEALTH INFORMATION SYSTEM) ZDRAVSTVENI

INFORMACIONI SISTEM

HM (HEALTH MANAGEMENT) UPRAVLJANJE ZDRAVSTVOM

IMR (INFANT MORTALITY RATE) STOPA SMRTNOSTI ODOJČADI IPA (INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE) INSTRUMENT ZA PREDPRISTUPNU POMOĆ

IPH (INSTITUT FOR PUBLIC HEALTH) INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE

JE INFORMACIONI SISTEM

IT INFORMACIONA TEHNOLOGIJA

LF (LOGICAL FRAMEWORK - LOGFRAME) LOGIČKI OKVIR

MIPD (MULTI-ANNUAL INDICATIVE PLANNNING DOCUMENT) VIŠEGODIŠNJI

POKAZNI DOKUMENT ZA PLANIRANJE

M&E (MONITORING AND EVALUATION) PRAĆENJE I VREDNOVANJE

MPH (MASTER OF PUBLIC HEALTH) MAGISTAR JAVNE ZDRAVSTVENE

ZAŠTITE

MOE (MINISTRY OF ENVIRONMENT) MINISTARSTVO ZA ŽIVOTNU SREDINU

MOL (MINISTRY OF LABOR) MINISTARSTVO RADA

MOF (MINISTRY OF FINANCE) MINISTARSTVO FINANSIJA

MOH (MINISTRY OF HEALTH) MINISTARSTVO ZDRAVLJA

NGO (NON GOVERNMENTAL ORGANIZATION) NEVLADINA ORGANIZACIJA

NHA (NATIONAL HEALTH ACCOUNTS) RAČUNI NACIONALNOG ZDRAVSTVA

OOP (OUT OF POCKET PAYMENT) PLAĆANJE IZ DŽEPA

PIU (PROJECT IMPLEMENTATION UNIT) JEDINICA ZA SPROVODJENJE

PROJEKTA

PH (PUBLIC HEALTH) JAVNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

PHC (PRIMARY HEALTH CARE) PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

RIPH (REPUBLICAN (OR NATIONAL) INSTITUT OF PUBLIC HEALTH) REPUBLIČKI (ILI NACIONALNI) INSTITUT ZA JAVNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

SAP (STABILISATION AND ASSOCIATION PROCESS) PROCES STABILIZACIJE I

PRIDRUŽIVANJA

SBDS (SERBIAN BURDEN OF DISEASE STUDY) SRPSKA STUDIJA OPTEREĆENJA

BOLEŠĆU

SHP (SERBIA HEALTH PROJECT) PROJEKAT SRPSKOG ZDRAVSTVA

(C)SPH ((CENTAR) SCHOOL OF PUBLIC HEALTH (BELGRADE)) (CENTAR) ŠKOLA

JAVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE (BEOGRAD)

TA (TECHNICAL ASSISTANCE) TEHNIČKA POMOĆ

TOR (TERMS OF REFERENCE) PROJEKTNI ZADATAK

TQM (TOTAL QUALITY MANAGEMENT) POTPUNO UPRAVLJANJE KVALITETOM

WB (WORLD BANK) SVETSKA BANKA

WHO (WORLD HEALTH ORGANIZATION) SVETSKA ZDRAVSTVENA

ORGANIZACIJA

UNICEF (THE UNITED NATIONS CHILDREN'S FOND) FOND ZA DECU UJEDINJENIH NACIJA

Procena medjunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru - Završni izveštaj 9

Izvršni siže

Ovaj izveštaj teži da pruži Delegaciji Evropske Unije u Srbiji neki pregled prošle EU i medjunarodne (SZO, Svetska banka, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj i drugi) pomoći u Srbiji, sa naučenim lekcijama koje će biti upotrebljene u toku IPA implementacije. Specifičan cilj procene je da proceni značaj i uticaj prethodne EU i pomoći drugih medjunarodnih donatora na ukupni proces reforme zdravstvenog sektora u Srbiji. On obradjuje nekih 30 projekata preduzetih izmedju 2000. i 2010. godine, koji su bili projektovani da se prvo bave hitnom pomoći, a kasnije tehničkom pomoći za izgradnju kapaciteta i/ili jačanje sistema u zdravstvenom sektoru. Budžet EAR zdravstvenog CARDS programa izmedju 2000. i 2006. godine se sastojao od 115 ugovora koji su doprinosili €108 miliona ili 8,5% raspoloživog CARDS finansiranja zdravstvenog sistema i reforme zdravstvenog sektora u Srbiji.

Tim za procenu od 3 stručnjaka je procenio značaj, održivost i uticaj nekog ukupnog procesa reforme u zdravstvenom sektoru, prethodne EU i medjunarodne donatorske pomoći u Srbiji. Potonji je bio neki složeni program promene koji se odvijao paralelno i u serijama. Tim je pregledao sve CARDS projekte zdravstvenog sektora i intervjuisao predstavnike drugih donatora, bitne predstavnike interesnih grupa uključene u CARDS projekte i neki veliki opseg predstavnika institucija i profesija vezanih za zdravlje.

Glavni nalazi Tima za procenu o uticaju povezanim sa EU pomoći su kako sledi.

Uticaj na zdravstvenu reformu

Medjunarodna pomoć je ubrzala korak promene i dokazala se kao neki stimulans aktivnosti, tj. donošenje zdravstvenog zakonodavstva i povećano ulaganje kapitala; slabosti u zdravstvenom sistemu koje nisu na početku prepoznate su otkrivene i postepeno su rešavane.

Uticaj na kapacitet zdravstvenog sistema

. Hitna pomoć je doprinela sprečavanju kolapsa zdravstvenog sistema početkom 2000-ih i stvorila je mogućnosti za njegov oporavak i buduće jačanje;

. Poboljšano upravljanje putem obnove i unapredjenja zakonodavstva i propisa, strategija i nacionalnih programa, popunjavanja raskoraka i uskladjivanja sa zahtevima EU;

. Osigurana raspoloživost suštinskih farmaceutskih lekova, vakcina i proizvoda od krvi; olakšano korišćenje pacijentovih prava, tj. u izboru pružalaca usluge.

Uticaj na učinak zdravstvene službe

. Poboljšan pristup i obuhvat preventivnih službi i rano otkrivanje bolesti;

. Poboljšan kvalitet javnih laboratorijskih službi, farmaceutskih proizvoda, vakcina i proizvoda od krvi;

. Izazvane su promene u praksi primarne zdravstvene zaštite ka većoj produktivnosti, ponovnom fokusiranju na prevenciju i centriranje na pacijente;

. Obogaćeno je i prošireno obrazovanje pacijenta i promovisanje zdravlja vezano sa nekim sporim ali stabilnim trendom smanjenja prevalence pušenja, ranim otkrivanjem ključnih faktora rizika i bolesti.

Drugi uticaj

. Doprineto je projekciji prema životnoj sredini tj. upravljanje zdravstvenim otpadom; . Poboljšana medicinska i ne-medicinska tehnologija; . Povišen je individualni kapacitet putem ažuriranja i unapredjenja znanja i veština, . Povećan je broj kvalifikovanih ljudi i obogaćen je sistem obrazovanja ugradjivanjem novog

nastavnog plana i osnivanjem institucija za obuku (Magistar javne zdravstvene zaštite i Magistar upravljanja zdravstvenom zaštitom);

. Osnovana su higijenskija i udobnija radna mesta i prostorije u velikom broju objekata zdravstvene zaštite i stoga bezbednije okruženje za pacijente i zdravstvene radnike.

Nalazi vezani za glavni projekat uključuju:

Postoji neki početni nedostatak vlasništva nad medjunarodnom pomoći ranih 2000-ih, kada je srpski zdravstveni sistem bio uglavnom onesposobljen i morao da se oslanja na savet i direktnu podršku da bi preživeo i izvršavao ključne funkcije;

Prvi projekti za izgradnju kapaciteta u 2003. godini su se smatrali kao uglavnom pokrenuti od strane donatora i sagledani od strane nekih korisnika kao da su marginalne vrednosti za lokalne potrebe, ali u toj fazi je bilo upredno malo ljudi za donatore da saradjuju sa njima, iako je postojao proces konsultacija izmedju donatora i korisnika; značaj projekata je izgledalo da raste kako je vreme prolazilo i predstavnici interesnih grupa su se osećali sve više uključeni u dizajn projekta i izvršenje;

Projekti koji su uspešno završeni su češće nego što nisu uključili izdatak za zgrade ili opremu ili za osnivanje neke institucije pre nego trraženu sistemsku promenu celokupnog sistema;

Mnogo manje je promenjeno u odnosu na ne-kapitalnu ili institucionalnu/pojedinačnu izgradnju kapaciteta i učinak, što znači da se sistem nije mnoto promenio – neki faktor sumiran sažeto od strane nekog direktora bolnice koji je rekao “sva ova obuka i ništa se ne dogadja”. Druga osoba je to opisala kao “plod koji je porastao, ali još nije ubran”, drugim rečima kapacitet je povećan, ali okruženje se nije dovoljno promenilo da bi dozvolilo ovom latentnom kapacitetu da se iskoristi. Može se reći za zdravstveni sistem da je na “prekretnici” i čeka da se postignu stvarne koristi od zdravstvenih reformi; Više projekata je podržalo reformu javne zdravstvene zaštite, ali nameravane promene nisu

rezultovale nekom potpunom reformom mreže javnog zdravstva i drugim strukturnim i funkcionalnim promenama. Instituti za javno zdravlje osećaju da su izgubili njihovu tradicionalnu ulogu, ali još uvek ne shvataju njihov potencijal i značajnu ulogu u savetovanju Ministarstva zdravlja o zdravstvenoj politici, zdravstvenim prioritetima i strategijama, razvoju i davanju podrške sprovodjenju nacionalnih zdravstvenih programa.


Neki pravilan sistem sakupljanja podataka i analize i javne zdravstvene zaštite zasnovane na dokazu za istraživanje još uvek nedostaje;

CARDS praćenje i vrednovanje (M&E – Monitoring & Evaluation) je bio na početku neki tradicionalni sistem koji se fokusira na procese i razmatra izlaze kao rezultate; CARDS projekti su značajno varirali u dubini i kvalitetu njihovih internih okvira za praćenje i vrednovanje. U kasnijim fazama, ishodi su planirani u projektima sa objektivno potvrdivim pokazateljima (objective verifiable indicators - OVIs) uključujući merenje;

Često je održivost bila osigurana serijama CARDS projekata u nekoj datoj tehničkoj oblasti i putem kooridnisanih sporazuma sa drugim donatorima i medjunarodnim programima partnerstva da se nastavi i nadgradi na prethodno uradjeno;

Postupci EU tokom CARDS perioda su sagledani kao preterano strogi i održivost nije bila neki preduslov CARDS projekata. Ovo je promenjeno u IPA fazi;

Geografski obuhvat putem medjunarodnih aktivnosti je puno varirao. Iako su svi regioni primili pomoć, ona je bila nejednako rasporedjena od strane regiona medju opštinama, što je značilo da je za neke podrška sagledana kao periferna ili beznačajna. Značajno je napredovanje da se poboljša pokriće i da se oni koji su prethodno “ignorisani ili izuzeti” mnogo više uključe u talasima promene i da se izbegne optuživanje za centralizaciju Beograda.

Nalazi vezani za razvoj zdravstvenog sistema:

. Srpski zdravstveni sistem je pokušao da sprovede neki ambiciozni program promene da ispuni ciljeve zdravstvene politike za 2002. godinu;

. Tokom godina sprovodjenja CARDS-a, Ministarstvo zdravlja je sazrelo od toga da je samo primalac pomoći do nekog aktivnog partnera i programera iste;

. Ministarstvo zdravlja je načinilo napore da koordiniše aktivnosti donatora, ali im je trebala veća podrška da osiguraju koordinisan medjunarodni savet; skorašnje smanjenje Jedinice za integraciju u EU prdstavlja izvesnu brigu;

. Vodjstvo i upravljanje su trenutno slabi i postoji neki nedostatak kadra dobro obučenih i iskusnih profesionalnih menadžera širom različitih nivoa i pozicija, koji su sposobni da primene moderne menadžerske i veštine vodjstva;

. Dvosmislenost postoji u vezi linija delegiranih odgovornosti naniže i odgovornosti naviše sa uključenjem tri agencije – Ministarstva zdravlja, opština i Fonda zdravstvenog osiguranja za različite funkcije koje vode konfuziji i nesigurnosti i nekom načelnom nedostatku kontrole.Kapacitet lokalnih vlasti nije dovoljan da budu neki odgovarajući akter u decentralizovanom okruženju i da isporuče podršku i aktivnost u razvoju i reformi zdravstvene zaštite;

. Jedan od glavnih problema sa sprovodjenjem politika i strategija u sektoru zdravstva je nedostatak nekog mehanizma za praćenje i procenjivanje poslovanja i planova aktivnosti i vrednovanje rezultata i uticaja promene. Donošenje politike se ne oslanja na dokaz kakav je potreban da bi on bio neki sistem dobro informisanih odluka;

. Ministarstvu i njegovim partnerima su nedostajali dokazi o stvarnom napretku u zdravstvenoj reformi i odgovori na pitanja kao “da li radimo prave stvari” i “da li stvari radimo pravilno?” Ovo je trebalo da bude neka ključna uloga za Ministarstvo zdravlja, podržana od strane Republičkog instituta za javno zdravlje i Fonda zdravstvenog osiguranja;

Promene u finansiranju zdravstva su bile skromne. Dok je nivo finansiranja zdravstva iz svih resursa stalno povećavan od 2000-2008. godine, raspodela sredstava iz Fonda zdravstvenog osiguranja trenutno ne odslikava zahteve reforme finansiranja zdravstva. Sistem plaćanja pružalaca usluge trenutno ostaje zanovan na unosima, ne na ishodima. Pokušaji da se uvedu metodi plaćanja zasnovani na ishodu i učinku za bolnice putem Grupa vezanih za dijagnozu i kapitacije u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti nisu do sada bili uspešni, ali postoji neki dokaz da se

Ministarstvo finansija kreće ka računovodstvu zasnovanom na rezultatu, što bi trebalo da obezbedi neophodan podsticaj za promene sistemu finansiranja zdravstva.

Neka serija je završena za ažuriranje i promovisanje informacionog sistema u zdravstvenom sektoru, ali to je bilo još uvek veoma orijentisano ka zadovoljavanju potreba eksternih korisnika, pre nego pružalaca zdravstvenih usluga i kvalitet podataka i verodostojnost proizvedenih informacija ostaje pitanje za zabrinutost;

Zdravlje srpskog stanovništva je značajno poboljšano tokom decenije u pitanju, ali nije moguće utvrditi neki uzročni odnos izmedju toga i EU CARDS pomoći, sem možda u odnosu na stvoreni/održani kapacitet putem hitne pomoći koja je omogućila pacijentima da se ispituju i leče.

Tim za procenu izvlači izvestan broj zaključaka i donosi izvestan broj preporuka za budućnost, od kojih su neke za interno razmatranje od strane ključnih predstavnika interesnih grupa u Srbiji i drugih koji su se podvrgli daljoj medjunarodnoj pomoći, uključujući:

Za EU i Delegaciju EU u Srbiji:

. Svi ključni predstavnici interesnih grupa u reformama zdravstva treba da budu mnogo više uključeni u dizajn projekta i izvršenje i da imaju realne moći koje su im delegirane iz centra, sa većom odgovornošću naviše, jednom kada su kapacitet i sposobnost povećani; ova lekcija je naučena i sada taj pristup karakteriše IPA projekte;

. Neko posvećenje finansijskoj održivosti treba da bude ugradjeno u budući dizajn projekta kao neki preduslov za buduću medjunarodnu pomoć; neki preduslov za eksterno ulaganje ili zajmove mora biti neka stvarna i isporučiva finansijska obaveza sa strane Ministarstva zdravlja tokom i posle projekta;

. Treba prepoznati da neki projekat ne može biti zaključen dok se ne uspostavi zakonodavstvo (iako su neki projekti potpomogli u razvoju odgovarajućeg zakonodavstva) koje može zahtevati da trajanje projekta bude možda duže, ali će verovatno uvećati verovatnoću da predlozi budu ugradjeni;

. Delegacija EU treba da obezbedi da se koristi neki Zajednički okvir za praćenje i vrednovanje za buduće projekte i EU pomoć u načelu. Pod takvim nekim pristupom pokazatelji iz EU okvirza za praćenje i vrednovanje zdravstva treba da budu uključeni u sve Projektne zadatke za sve buduće projekte i timovi za tehničku pomoć treba da budu obavezani da sprovedu neki sistem praćenja i vrednovanja koji podržava merenja praćenih pokazatelja širom projekata;

. Delegacija EU treba da pruži podršku i savet koji je potreban od Ministarstva zdravlja da se mogućnosti za koordinisanu pomoć sa donatorima i medjunarodnim partnerima maksimizuju.

Za Ministarstvo zdravlja i institucije zdravstvenog sistema: . Postoji neka potreba za razvojem neke kulture u zdravstvenoj službi koja odslikava neki stvarni naglasak na učinku i postignuću sa uvodjenjem nekog sistema ciljeva, rezultata i ishoda u kojem su svi zdravstveni menadžeri i profesionalci u zdravstvu načinjeni odgovornim za isporuku visokokvalitetnih zdravstvenih službi;


Treba razmotriti uvodjenje nekog sistema upravljanja učinkom na svim nivoima, podržanog putem nekog metoda redovnog praćenja napretka, tj. uravnoteženih pokazatlja na svim nivoima za kontrolu sprovodjenja strategije i planiranja;

Neki integrisani sistema praćenja i procene treba da se utvrdi na nacionalnom, regionalnom i lokalnom/institucionalnom nivou, tako da se napredak i rezultati u odnosu na reforme zdravstva mogu meriti i pratiti; sa nekom vodećom ulogom Ministarstva zdravlja. Ovaj rad treba da koristi resurse i ekspertizu Republičkog instituta za javnu zdravstvenu zaštitu i Fonda zdravstvenog osiguranja i da bude neki sastavni deo izgradnje nekog sistema za upravljanje na osnovu rezultata u Ministarstvu zdravlja i širom nivoa zdravstvenog sistema;

Kalibar upravljanja i vodjstva treba da se poboljša značajno ako srpski zdravstveni sektor treba da se transformiše; sposobnost vodja i menadžera treba da se poveća putem početne obuke i stalnog profesionalnog razvoja i mogućeg mentorstva, radi stvaranja kapaciteta za nastavljanje upravljanja budućim promenama u nastanku;

Posedovanje priznatih kvalifikacija kao što je Magistar upravljanja zdravstvom i Magistar javne zdravstvene zaštite treba da budu ulazni zahtevi za postavljenja na više upravne pozicije u zdravstvu i upravljanju javnom zdravstvenom zaštitom.

Prevencija treba da se sagleda i da se njome upravlja kao nekim integrisanim sistemom. Taj sistem treba da definiše i uključi sva tri nivoa prevencije – primarni, sekundarni i tercijarni. Može postojati neki slučaj da se Srbija pridruži Šemi SZO za promovisanje zdravlja u bolnicama.

Ministarstvo zdravlja treba da se obaveže da obezbedi da se projekti sprovode brzo, sa nekom jasnom posvećenošću da se preduzme aktivnost, uključujući uspostavljanje ličnih ili organizacionih ciljeva, realistične vremenske skale i dodelu osoblja da započne i nastavi traženu akciju;

Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvenog osiguranja treba da obezbede promene u postupcima obračuna troškova i finansijskog računovodstva, praksama naknade (naknade troškova) za neki iznos koji treba da se uključi obezbedjenje održavanja i tamo gde je to podesno, zamenu kapitala/imovine;

Postoji neka potreba da se uspostavi neki funkcionalni mehanizam za promovisanje efikasne konsultacije sa donatorima i koordinacije, što treba da bude neka stvar koju Ministarstvo zdravlja treba da inicira u konsultacijama sa donatorima i medjunarodnim partnerima;

Postoji neka potreba da se ojača praćenje projekata putem nekog procesa praćenja, tj. upravljanja učinkom, gde Ministarstvo zdravlja igra neku ispitivačku ulogu.

Tim za procenu predlaže da treba razmotriti dalju medjunarodnu pomoć da se preduzmu studije izvodljivosti ili pripremne studije za:

. Načine razjašnjavanja uloga unutar svakog sloja zdravstvenog sektora radi prevazilaženja tekuće dvosmislenosti; ovo može formirati deo decentralizovane politike Vlade Srbije i zahtevaće jasnu definiciju nivoa delegiranog ovlašćenja i odgovornosti naviše, ka Ministarstvu zdravlja, gde Ministarstvo zdravlja postupa u nekoj ispitivačkoj ulozi;

. Uvodjenje nekog sistema upravljanja učinkom, verovatno podržano izbalansiranim pokazateljima (opisanim u Aneksu VIII);

. Poboljšanje planiranja zdravstvene radne snage i uvodjenje praksi ljudskih resursa u zdravstveni sektor, uključujući preporuke date u izgradnji kapaciteta Ministarstva zdravlja za Završni izveštaj projekta tercijarne zdravstvene zaštite;

Potrebna je dalja podrška za nastavak reforme mreže Instituta za javno zdravlje, naročito

Republičkog instituta za javno zdravlje, da se stimuliše i ojača njihova uloga u pružanju saveta Ministarstvu zdravlja i lokalnim organima u vezi zdravstvene politike, zdravstvenih prioriteta i strategija, za koje se traži neki pravilan sistem sakupljanja i analize podataka,

uključujući istraživanje zasnovano na dokazu u javnom zdravstvu; Razvoj i sprovodjenje nekog jasnog koncepta i programa za integrisani sistem unapredjenja

zdravlja i prevencije bolesti, od primarne do tercijarne, da se povežu različite učestvujuće institucije i pružaoci usluga i da se usmerava javnost i pacijenti.

Tokom svega ovog, Tim za procenu je bio svestan potrebe da se proizvede rad koji je strogo istraživan, dobro osnovan i koji će se, nadamo se, dokazati od semenske vrednosti u daljem razvoju zdravstvenog sektora u Srbiji.


1. Uvod

1.1 Ciljevi i logika intervencije EU pomoći Srbiji

Neki ključni prioritet eksternih odnosa za EU je da unapredi stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu, ne samo na humanitarnim osnovama, već takodje zato što su sukobi u regionu takodje u suprotnosti sa širim ciljem bezbednosti i prosperiteta širom evropskog kontinenta. U ovu svrhu je bio projektovan Proces stabilizacije i pridruživanja (Stabilisation and Association Process - SAP), sa ciljem da unapredi stabilnost unutar regiona istovremeno olakšavajući bliže povezivanje sa Evropskom Unijom. Neki ključni element Procesa stabilizacije i pridruživanja, za zemlje koje su načinile značajan napredak u smislu političke i ekonomske reforme i administrativnog kapaciteta, je bio neki formalni ugovorni odnos sa EU u obliku nekog Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. Proces stabilizacije i pridruživanja je bio projektovan da pomogne svakoj zemlji da napreduje njenim sopstvenim tempom ka većoj evropskoj integraciji.

Od 1991. godine EU je isporučila Zapadnom Balkanu € 6,8 milijardi, putem različitih programa pomoći. U 2000. godini ona je bila usmerena regionu putem nekog novog programa pod nazivom CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation) usvojenog na osnovu Uredbe Saveta (EZ) br. 2666/2000 od 5. decembra 2000. godine.

Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je bila odgovorna za upravljanje CARDS sredstvima do 2008. godine. Od 2000-2008. godine rashod EAR u Srbiji je iznosio €1,3 milijarde. CARDS program za zdravlje Evropske agencije za rekonstrukciju se sastojao od 115 ugovora, vrednih skoro €108 miliona ili 8,5% raspoloživog CARDS finansiranja tokom tog 8-godišnjeg perioda. Posle Evropske agencije za rekonstrukciju, Delegacija Evropske Unije je upravljala sa EU pomoći. EU pomoć zdravstvenom sektoru putem CARDS programa izmedju 2000. i 2008. godine je bila sprovedena putem različitih programa tehničke pomoći, rekonstrukcije zdravstvene infrastrukture i nabavke opreme.

Cilj CARDS programa je bio podrška zemljama korisnicama koje učestvuju u Procesu stabilizacije i pridruživanja. CARDS program je podupro ciljeve i mehanizme Procesa stabilizacije i pridruživanja i kako se svaka zemlja dublje kretala u tom procesu, pomoć se fokusirala sve više na podršku reformama i institucijama neophodnim da se sprovedu obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Projekat CARDS programa od strane EU je bio informisan razumevanjem zdravstvenih potreba u Srbiji. Sektor zdravstvene zaštite je bio u krizi i dnevni red politike bivše vlade Jugoslavije (Savezne Republike Jugoslavije) je bio da smanji njegov trenutno neodrživ teret na javnu potrošnju istovremeno obezbedjujući isporuku usluga najugroženijima. Mere koje je trebalo ispitati su uključile modernizovanje regulatornih okvira za finansiranje zdravstvenog sistema, ponovno lansiranje farmaceutskog sektora, mere za poboljšanje formulisanja politike, upravljanje javnim zdravstvom, ulaganje radi modernizacije isporuke zdravstvene zaštite i obuka lekara i paramedicinskog osoblja.1

Načelni okvir strateškog programiranja CARDS programa je bio uključen u Strateški dokument zemlje (Country Strategy Paper - CSP) 2002-2006. godine i bio je dopunjen Višegodišnjim

pokaznim programima (Multi-annual Indicative Programs - MIPs) 2002-2004. i 2005-2006. godine, što je predstavljeno u tabeli u Aneksu. Očito se pristup razvoju Višegodišnjeg pokaznog programa promenio tokom vremena i u drugom Višegodišnjem pokaznom programu podrška sektoru zdravstva je bila specifikovana po ciljevima, očekivanim rezultatima, merama ili pokazateljima, stavkama koje su medjusobno ukrštene, vezana sa CARDS strategijom u regionu, rizicima i pretpostavkama.

4. aprila 2008. godine Vlada Srbije je potpisala ugovor o finansiranju sa Evropskom Komisijom, vezan za Instrument predpristupne pomoći (Instrument of Pre-Accession Assistance - IPA). Svrha tog ugovora je da se pruži podrška EZ pod nekim novim instrumentom za predpristupnu pomoć, koji treba da nastavi podršku Srbiji u njenim naporima da ojača demokratske institucije i vladavinu prava, reformu javne administracije, da sprovede ekonomske reforme, da poštuje ljudska kao i manjinska prava i za povezivanje sa pravnim tekovinama Evropske Unije, izmedju mnogo drugoga.

1.2 Medjunarodna pomoć srpskom zdravstvenom sektoru

Projekti podržani od strane medjunarodnih partnera su pomogli da se ubrza reforma sistema zdravstvene zaštite: donatori uključuju Svetsku banku, Evropsku Uniju putem Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF, Kanadsku agenciju za medjunarodni razvoj (Canadian International Development Agency - CIDA) i izvestan broj bilateralnih donatora – gde su Norveška, Kina i Japan najznačajniji. Projekti su usmerenika promovisanjuprimarne zdravstvene zaštite, rekonstrukciji opših bolnica, opremanju zdravstvenih institucija, obezbedjivanju opreme za zdravstvene institucije, reformi finansiranja zdravstvenog osiguranja, promovisanju politike upravljanja lekovima, razvoju osnovnih paketa zdravstvenih službi, uvodjenju novih modela plaćanja zdravstvenih radnika - prvenstveno uvodjenju kapitacije i razvoju nekog integrisanog IT sistema u zdravstvenoj zaštiti.

U skladu sa Vladom2 najznačajniji projekti u polju zdravstva od 2000-2007. godine su bili, mimo projekata finansiranih od strane EU, sledeći projekti Svetske banke i Kanadske agencije za medjunarodni razvoj:

I. Projekti finansirani od strane Svetske banke

1. Projekat zdravstva Srbije (€17,4 M od čega je doprinos Vlade Srbije €7,5 M za 2003- 2009. godinu) Cilj Projekta zdravsta Srbije je bio da se izgradi kapacitet da se razvije neki održiv sistem zdravstvene zaštite orijentisan ka učinku, gde su pružaoci usluga nagradjeni za kvalitet i efikasnost i gde zdravstveno osiguranje obezbedjuje pristup priuštivoj i efikasnoj zaštiti. Postojale su dve glavne komponente projekta:

Restrukturisanje zdravstvenih službi, finansiranje .

zdravstva, politika i upravljanje

1 EAR, Politički dnevni red Savezne Republike Jugoslavije, socijalna pomoć i gradjansko društvo na http://EZ.europa.eu/enlargement/archives/ear/Serbia/glavni/ser-csp 2002-2006 civil society.htm 2 Vlada Republke Srbije. Potrebe Republike Srbije za medjunarodnom pomoći u periodu 2009-2011. godina. Beograd,

septembar 2009. godine.


2. Proširenje Projekta zdravstva Srbije (€10,5 M, čega je doprinos Vlade Srbije € 2 M za 2009-2011. godinu). Dopunske aktivnosti zajma za finansiranje su počele pod Projektom zdravstva Srbije (Serbia Health Project - SHP) da se reformišu metodi plaćanja bolnice i da se poboljša kvalitet službi zdravstvene zaštite. Zajam će finansirati snabdevanje: (i) upravljanja informacionim tehnologijama (hardver i softver) za bolnice i Fond zdravstvenog osiguranja; (ii) tehničke pomoći bolnicama, Fondu zdravstvenog osiguranja i Ministarstvu zdravlja (MOH) radi podrške institucionalnim i reformama upravljanja u nekom sektoru i na nivou bolnice, tako da bolnice mogu reagovati na nove finansijske podsticaje upostavljenje na osnovu sistema plaćanja zasnovanih na slučaju kao što su Grupe vezane za dijagnozu i možda da poboljšaju produktivnost i efikasnost bolnice i (iii) tehničke pomoći za podršku praćenju i vrednovanju reforme plaćanja unutar bolnice i Fonda zdravstvenog osiguranja i na nekom sektorskom nivou, da bi se vrednovao i prilagodio uticaj promene plaćanja i za sprečavanje nepovoljnih efekata i eskalacija troška. Te aktivnosti će doprineti efikasnosti i finansijskoj održivosti zdravstvenog sistema.

3. Projekat isporuke poboljšanih lokalnih usluga (Delivery of Improved Lokalni Services - DILS) (€13 M za zdravstvo, 2009-2012. godina). Projekat isporuke poboljšanih lokalnih usluga (DILS) teži da pomogne Vladi da uveća kapacitet institucionalnih aktera da bi poboljšala pristup i efikasnost, jednakost i kvalitet lokalne isporuke zdravstvenih, obrazovnih i usluga socijalne zaštite u nekom decentralizovanom okruženju. Projekat će postići ovaj cilj pomažući sprovodjenje sistema za kompenzovanje nejednakosti širom opština; poboljšanjem dosezanja i pristupa putem inovacije u isporuci socijalnih usluga; pružanjem podrške novim regulatornim, nadzornim i ulogama obezbedjenja kvaliteta za ministarstva na državnom nivou; i izgradnja kapaciteta medju lokalnim samoupravama (local self governments - LSGs) i drugim lokalnim pružaocima usluga.

II. Projekti finansirani od Kanadske agencije za medjunarodni razvoj

1. Projekat Omladina Balkana i zdravlje (C$ 3,5 M, 2005-2009. godine za Srbiju) Ovaj projekat je bio jedan od projekata u Okviru programa zdravlje na Balkanu. Ovaj projekat za "projekovanje i isporuku" teži da izgradi kapacitet u sistemima isporuke primarne zdravstvene zaštite za projektovanje i isporuku 1) omladini naklonjeni modeli zdravstvenog savetovanja, dijagnoze i lečenja i 2) inicijative za obrazovanje i domet usmerene ka promovisanju izbora zdravog životnog stila koji će doprineti smanjenju pojave i prevalence zloupotrebe supstanci, seksualno prenosivih infekcija i mentalne bolesti medju mladim ljudima. Specifično, projekat ima tri izrazite, ali medjupovezane komponente: 1) pomoć u pripremi Nacionalnog plana aktivnosti za mlade (National Action Plan for Youth - NPAY); 2) podrška projektovanju i sprovodjenju pilot programa primarne zdravstvene zaštite orijentisane na mlade, prema Nacionalnim planovima aktivnosti za mlade; i 3) savet u reformi primarne zdravstvene zaštite orijentisane na mlade.

2. Reforma politike primarne zdravstvene zaštite (C$ 3,5 M, 2006-2009. godine za Srbiju) Ovaj projekat je doprino uskladjenim politikama primarne zdravstvene zaštite i poboljšanim, efikasnim i efektnim sistemima primarne zdravstvene zaštite gde ranjive grupe imaju bolji pristup rodno-povezanim službama primarne zdravstvene zaštite. Projekat politike primarne zdravstvene zaštite na Balkanu je bio usmeren na vodjenje i isporuku primarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji i fokusirao se na jačanje politike primarne zdravstvene zaštite; kvalitet službi primarne zdravstvene zaštite; ulogu pružalaca usluga; i glas potrošača.

3. Jačanje glasa gradjanskog društva u javnoj zdravstvenoj zaštiti (C$ 1,5 M, 2005-2009.

godine za Srbiju)3 Svrha ovog projektaKanadskog udruženja za javnu zdravstvenu zaštitu (Canadian Public Health Association - CPHA) je bila da se ojačaju novostvorena udruženja za javnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji, da bi oni mogli delovati kao zastupnici za javnu zdravstvenu zaštitu i psi čuvari u praćenju uticaja zdravstvene reforme na primarnu zdravstvenu zaštitu. Ovaj projekat će se graditi nad jednom od njihovih ranijih inicijativa, od $3 miliona, finansiranom od Kanadske agencije za medjunarodni razvoj- pod naslovom Projekat jačanja funkcija javne zdravstvene zaštite na Balkanu (2001-2004. godine), čiji je cilj bio da se ojača institucionalni kapacitet Instituta za javnu zdravstvenu zaštitu kojima rukovodi vlada, da se obezbedi obuka/isporuka efikasnih programa za promovisanje zdravlja, zdravstveni informacioni sistemi i suštinske funkcije javne zdravstvene zaštite.

3 Ovaj projekat nije bio spomenut u vladinom dokumentu.

Procena medjunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru - Završni izveštaj. 19

1.3 Kontekst za vrednovanje

Srpski zdravstveni sistem: potrebe za poboljšanim upravljanjem

Srpski sektor zdravstvene zaštite je bio jedan od sektora koji su najlošije pogodjeni ratom, hiperinflacijom, sankcijama i NATO bombardovanjem, koji su počeli po raspadu bivše Jugoslavije. Politički problemi koji su nepovoljno uticali na ekonomski rezultat zemlje su takodje rezultovali nekim značajnim smanjenjem resursa raspoloživih za zdravstveni sistem, do tačke gde je njegova održivost bila izazvana. Lekovi i energija za grejanje i osvetljenje zgrada su bili veoma nedovoljni, što je ozbiljno ograničilo sposobnost za funkcionisanje bolnica i centara primarne zdravstvene zaštite.

Kultura upravljanja je načelno smatrana slabom, a upravljanje se sagledavalo uglavnom u terminima upravljanja novcem i održavanja odnosa sa radnom snagom. Postojalo je malo razumevanja upravljanja zdravstvenim sistemima i malo dokaza o strateškoj viziji. Drugi problemi identifikovani u sistemu zdravstvene zaštite i bolnicama naročito u periodu 2002- 2006. godine su uključili 4:

. Stroge propise koji ograničavaju autonomiju i donošenje upravljačkih odluka, naročito za menadžere sa ograničenim veštinama;

. Razvoj zdravstvenih objekata mimo nekog ekonomskog nivoa izvodljivog za društvo, što rezultuje dupliciranjem objekata i nedostatkom koordinacije aktivnosti i organizacije;

. Slabo održavanje opreme i zgrada;

. Preterana specijalizacija lekara i neka preterana ponuda zdravstvenog osoblja, ali takodje i loša raspodela radne snage sa nedostatkom ključnog osoblja u nekim regionima.

. Neki sistem zdravstvene zaštite orijentisan na lečenje gde je prioritet dat razvoju sekundarnih i tercijarnih nivoa zaštite, uprkos objavljenoj podršci za primarnu zdravstvenu zaštitu.

. Nedostatak politika za tehnološku procenu i ekonomsko vrednovanje. Slabo razvijeni sistemi kvaliteta i mala upotreba pristupa zasnovanih na dokazu i najboljim medjunarodnim praksama.

Reforma srpskog zdravstvenog sektora

Reforma sistema zdravstvene zaštite je lansirana 2002. godine. Zdravstvenim institucijama je data moderna oprema i neka bolja nabavka lekova i drugih predmeta snabdevanja, istovremeno sa uvodjenjem mera za racionalizaciju potrošnje. One su bile neposredan rezultat CARDS programa. Neka serija inicijativa projektovanih da se razvije sistem zdravstvene zaštite i zdravlje stanovništva je uvedena, koja je formirala temelj za reformu zdravstvenog sektora, uključujući artikulaciju neke zdravstvene politike, neke vizije za razvoj sistema i neke strategije za reformu sistema zdravstvene zaštite

Republike Srbije.

4 Centar za administraciju i inovaciju u Evro-mediteranskom regionu (Center for

Administration and Innovation in the Euro Mediterranean Region - CAIMED). Socijalna zaštita u zemljama Mediterana.

D’Antello L. 2004. godina.

U 2004. i 2005. godini je proces reforme u zdravstvenom sektoru bio intenziviran. Usvajanje Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti u 2005. godini je ubrzalo reformu sistema zdravstvene zaštite. Reforma je uključila neku potrebu za smanjenjem državnih izdataka, što je značilo da je obavezno osiguranje zasnovano na pravima moralo da se prilagodi finansijskim sposobnostima društva da za to plati. Potreba da se osigura i poboljša zdravstvena zaštita stanovništva, zahtevala je uvodjenje nekog racionalnijeg i bolje organizovanog sistema rada u zdravstvenom sektoru.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je usvojen u novembru 2005. godine, opisuje potrebu za nekim novim Planom mreže zdravstvenih institucija na osnovu kojeg treba da se zasnivaju ulaganja u institucije za zdravstvenu zaštitu i potrebu za nekim razvojnim planom projektovanim da definiše snabdevanje zdravstvenom zaštitom u Srbiji. Ovaj plan je bio namenjen da uključi prioritete za zdravstveni sektor, kao i ciljeve zdravstvene zaštite, kriterijume za odredjivanje mreže institucija zdravstvene zaštite (healthcare network institutions - HCI) i elemente planiranja za zdravstveno osoblje i infrastrukturu5. Takodje u 2005. godini, Vlada je krenula sa nekim planom restrukturacije zdravstvenog sektora u cilju povećanja efikasnosti zdravstvenog sektora i zadržavanja troška rasta u zdravstvenom sektoru, da bi ojačala njegovu finansijsku održivost.

Zdravstvena politika Srbije

Reforma sistema zdravstvene zaštite kako je navedena u dokumentu Ministarstva zdravlja Srbije,6 je bila projektovana da unapredi poboljšanja u izvesnom broju ključnih pokazatelja učinka koji vode:

. Poboljšanom zdravstvenom statusu stanovništva;

. Smanjenom trošku putem povećane efikasnosti u pružanju zdravstvene zaštite;

. Povećanom zadovoljstvu pacijenta zdravstvenim službama kao nekoj dimenziji kvaliteta; . Povećan je izbor mogućnosti i za korisnike i za pružaoce zdravstvenih usluga.

Dokument o zdravstvenoj politici je bio usvojen od strane Vlade Srbije u januaru 2002. godine i identifikuje i globalne i specifične ciljeve koje treba postići reformom sistema zdravstvene zaštite. Globalni i specifični ciljevi dokumenta zdravstvene politike su pripojeni kao Aneks III.

Dugoročno jačanje finansijske održivosti sektora je sagledano kao da zahteva: . potrebu da se obrade hiperkapaciteti u bolničkom sektoru, . uvodjenje mera koje unapredjuju efikasnost u organizaciju bolničke saradnje izmedju specijalnih i opštih bolnica, . davanje podrške nekoj referentnoj mreži na nekom regionalnom i nacionalnom

nivou izmedju bolnice i ambulanti, da se unapredi efikasnost i neki kontinuum nege, kao i pristup nezi,

. neku potrebu za infrastrukturnim ulaganjem,

Vidi: Zakon o zdravstvenom sektoru (2005): članovi 13 i 16/17. 5 6 Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu, Strategija i akcioni plan reforme sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.


. regulisanje skupe medicinske tehnologije, kao i

. obradu niske produktivnosti izazvane preteranim osobljem u zdravstvenim objektima, u poredjenju sa slabim korišćenjem službi.

Da bi se poboljšala efikasnost u zdravstvenom sektoru na srednji rok, Ministarstvo zdravlja je razvilo neki petogodišnji Plan aktivnosti za zdravlje7 (2006-2010. godine), koji je potpisan od strane srpske vlade u septembru 2005. godine. Plan aktivnosti Ministarstva zdravlja je zasnovan na više postojećih dokumenata i analiza, uključujući od Ministarstva zdravlja: Dokument o zdravstvenoj politici, Viziju razvoja sistema zdravstvene zaštite i Nacrt strategije za reformu sistema zdravstvene zaštite do 2015. godine sa njegovim povezanim Akcionim planom.

1.4 Svrha vrednovanja

U skladu sa Projektnim zadatkom globalni cilj ove procene je da se Delegaciji Evropske Unije u Srbiji pruži neki uvid u prošlu EU i medjunarodnu pomoć u Srbiji, sa odgovarajućim naučenim lekcijama koje će biti upotrebljene u toku sprovodjenja IPA. Specifični cilj procene je bio da se proceni značaj i uticaj prethodne EU pomoći u Srbiji i pomoći medjunarodnih donatora u opštem procesu reforme zdravstvenog sektora u Srbiji.

EU CARDS portfolio u zdravstvu je zastupljen putem 30 projekata (onih od preko 40.000 EUR vrednosti svaki) koji su predmet ove procene. Oni obuhvataju neki širi opseg intervencija sa različitim ciljevima, temama, vremenom i trajanjem i tip pomoći varira u smislu intervencija, sadržaja i delokruga rada, očekivanih rizika i rezultata, potencijala za i stvarnog značaja, uticaja (rezultata) i održivosti. Glavna lista EU projekata se može naći u Aneksu II izveštaja. 8

7 Ministarstvo zdravlja: Akcioni plan za restrukturaciju zdravstvenih službi, 28.

septembar 2005. godine.

8 Svaki projekat ima neki dodeljeni broj koji se koristi u celom izveštaju, kao neko upućivanje na neki naročiti projekat.

2 Metodologija

2.1 Delokrug procene

Procena se bavila CARDS projektima unutar okvira budžeta za 2000-2006. godinu i nekim vremenskim okvirom za sprovodjenje od 2000-2011. godine, koji obuhvata 30 EU-finansiranih projekata od kojih je većina projekata već bila završena početkom 2010. godine, sem dva. Na svaki projekat se upućivalo korišćenjem nekog jedinstvenog broja kako je dodeljen u glavnoj listi od strane Delegacije EU (vidi Aneks II izveštaja). IPA projekti nisu podvrgnuti ovoj proceni iako se procena odnosi na IPA propise i praksu kao neku novu fazu EU pomoći srpskom zdravstvenom sektoru.

Tim za procenu je utvrdio da drugi razvojni partnerski projekti i programi nisu subjekti za neposrednu procenu, već su pre razvojne inicijative koje treba uzeti u obzir u istraživanju komplementarnih ili sinergizovanih akcija, koordinacije i komunikacije sa EU, za postizanje najboljih mogućih rezultata i održivosti. Tim za procenu je otkrio da je Kanadska agencija za medjunarodni razvoj završila njenu sopstvenu procenu Tehničke pomoći zemljama balkanskog regiona, uključujući takvu i za Srbiju: stoga njeno vrednovanje nema potrebe da se ponovi u ovoj proceni. Bitni projekti Svetske banke su istraženi do nekog stepena, sa nekim gledištem o saradnji sa EU i korišćenju mogućnosti za veći uticaj i održivost. Komunikacija i saradnja sa SZO su takodje bili obradjeni, medjutim, u nekom ograničenom delokrugu, da se prikažu pitanja uspostavljenih linija komunikacije i saradnje u fazama projektovanja, sprovodjenja i vrednovanja projekata.

2.2 Ključna pitanja za vrednovanje

Ključno postavljeno pitanje je bilo, do kog opsega CARDS zdravstveni projekti jesu/imaju 1) značaj; 2) uticaj; 3) održivost za zdravstvenu politiku Srbije i sprovodjenje zdravstvenih reformi.

Upotrebljene su sledeće definicije:

Značaj je bio definisan kao opseg do koga su ciljevi razvojnih intervencija dosledni zahtevima korisnika, potrebama zemlje, globalnim prioritetima i politikama partnera i EZ. Glavne dimenzije procene značaja subjekta su bile značaj za:

- zdravstvene potrebe stanovništva Srbije, - srpsku zdravstvenu politiku i povezane prioritete zdravstvenog sistema i brige,

kako su definisani od strane vlade/Ministarstva zdravlja, i


- EU misiju u Srbiji.

U dodatku, Tim za procenu je takodje definisao takozvani “Značaj pristupa” uključujući takve dimenzije kao što su: -Značaj intervencije (a) za nivo institucionalnog i individualnog kapaciteta srpskih partnera i implementirajućih strana;

- Značaj tempa intervencije(a) za postojeće potrebe, očekivanja i mogućnosti da se proizvedu rezultati.

- Značaj pokrića od strane projekta/intervencije, uključujući odabir kriterijuma za pilot projekte.

- Značaj kombinacije intervencije(a) i/ili niza intervencija. - Značaj za prisustvo i aktivnosti drugih razvojnih partnera koji pomažu srpskom

zdravstvenom sektoru.

Uticaj je bio definisan kao pozitivan i negativan, primarni i sekundarni efekti proizvedeni putem neke razvojne intervencije, neposredno ili posredno, namerni ili nenamerni. Efekti mogu biti trenutni, srednjeročni i dugoročni.

Tim za procenu je primenio najširu definiciju uticaja, koja obuhvata sva tri nivoa rezultata: izlaze ili trenutne efekte/rezultate aktivnosti; ishode kao kratkoročne ili srednjoročne efekte koji rezultuju iz izlaza i uticaj kao dugoročne efekte koji proističu iz ishoda.

Održivost koja je bila definisana kao nastavak koristi od neke razvojne intervencije pošto je završena glavna razvojna pomoć; verovatnoća nastavljenih dugoročnih koristi i elastičnost za rizik neto toka koristi tokom vremena.

Tim za procenu je procenio održivost posmatranjem tri dimenzije: a) nastavak intervencije ili prakse koja je uvedena medjunarodnom pomoći; b) dodavanje pristupa, karakteristika i sistema koji će voditi do očuvanja i dalje evolucije/poboljšanja uvedenih inovacija; c) prilagodljivost na promenljivo okruženje.

Opis metodologije Metodologija je bila neka prilagodjena metodologija za brzu procenu, koja kombinuje izvestan broj metoda za sakupljanje podataka:

- Pregled sekundarnih podataka – pregled dokumenta. Ključni dokumenti uključujući Završne izveštaje o projekatu za završene projekte, privremene izveštaje za tekuće projekte, izveštaje o praćenju za projekte sprovedene od 2008. godine;

- Pregled sekundarnih kvantitativnih podataka i informacija: zdravstvena statistika, finansijska statistika o nacionalnim zdravstvenim računima, statistika o odredjenim objektima – tj. centrima za transfuziju krvi, statistika o upisu lekara za primarnu zdravstvenu zaštitu u domovima zdravlja.

- Polu-strukturisani razgovori sa ključnim predstavnicima interesnih grupa: razgovori sa činovnicima Ministarstva zdravlja, Fonda zdravstvenog osiguranja, Instituta za javno zdravlje, Jedinica za sprovodjenje projekta koji su imali koristi od pomoći zdravstvenim objektima, medjunarodnim stručnjacima uključenim u završene i tekuće CARDS projekte; specijalistima Kanadske agencije za razvoj medjunarodnih projekata i kancelarijom SZO.

- Diskusija sa grupom u fokusu– sa studentima i diplomcima za Magistra javne zdravstvene zaštite i programa za doktorat.

- Terenske posete i zapažanja – lokacije u Beogradu, Nišu, Novom Sadu. - Pregledi malog obima – sakupljanje i analiza primarnih podataka: istraživanje -

i sticanje odredjenih podataka iz centara za prevenciju i rehabilitovanih bolnica; i pregled Jedinice za sprovodjenje projekta Svetske banke i kancelarije SZO u Srbiji o saradnji za povećani značaj, uticaj i održivost. Stručno mišljenje– širom pitanja za procenu, mišljenje domaćih stručnjaka. Analiza i tumačenje podataka: Analiza je uključila i – kvalitativne i kvantitativne podatke. Sadržaj analiza je primenjen na kvalitativne podatke i podržan je stručnim mišljenjem za tumačenje. Neki kvalitativni podaci su kvanitifikovani korišćenjem rezultata (tj. značaj, tipovi izlaza po projektima, itd.). Sekundarni kvalitativni podaci su upotrebljeni za uporednu analizu.

2.3 Ključna ograničenja

Dve glavne grupe ograničenja projektovanja i vodjenja ove procene su rano identifikovane od strane Tima za procenu. Ta ograničenja su informisala timske odluke u vezi nekog prihvatljivog projekta i metodologije procene.

Ograničenja resursa - trajanje procene je bilo relativno kratko za: - Za lociranje, sticanje i pregled svih bitnih dokumenata; - Za razgovor sa potencijalno raspoloživim doušnicima, naročito u vezi projekata koji su se davno završili i doušnicima za druge razvojne partnerske projekte; - Za korišćenje eksperimentalnog ili kvazi-eksperimentalnog projekta za procenu uticaja pomoći EU, za utvrdjivanje kauzalnog efekta i hipotetičnih odnosa; - Za sticanje i analiziranje velikih skupova kvantitativnih podataka.

Ograničenja podataka: - Raspoloživost podataka za Tim za procenu je bila veoma ograničena, na primer: -izveštaji su bili na raspolaganju za samo 14 od 28 završenih CARDS projekata,

- Vrednovanje izveštaja za završene CARDS projekte, izveštaja o proceni uticaja EU pomoći (izvršeno u 2006. godini) i izveštaja o skoro obavljenom vrednovanju od strane Kanadske agencije za medjunarodni razvoj nisu bili na raspolaganju;

- Specifična statistika Republičkog instituta ja zavnu zdravstvenu zaštitu “Batut” koja je tražena nije dostavljena od strane tog Republičkog instituta ja zavnu zdravstvenu zaštitu. - Podaci/informacije o pokazateljima za praćenje i vrednovanje Višestrukog pokaznog

programa (Multi Indicative Program - MIP) 2002-2004. i 2005-2006. godine nisu bili na raspolaganju;

- Vrednovanje Kanadske agencije za razvoj medjunarodnih projekata i Završni izveštaj sprskog zdravstvenog projekta još uvek nisu bili na raspolaganju, ali će biti prikazani na konferenciji 21. aprila 2010. godine.


3 Glavni nalazi

3.1 Promene u zdravlju stanovništva

Iako nikakav neposredan odnos ne može da se ustanovi izmedju poboljšanog zdravlja stanovništva i medjunarodne pomoći, pošto poboljšano zdravlje takodje zavisi od mnogo drugih faktora, kao što su ekonomski i društveni uslovi, stanovanje, obrazovanje, stabilnost, itd., barem se može uočiti da je zdravlje srpskog stanovništva značajno poboljšano tokom poslednje decenije.

Demografija Veličina stanovništva je pokazala neko oštro smanjenje 1998. godine i od tada je uočen neki stabilan negativni rast stanovništva. Procenjeno stanovništvo je u 2008. godini bilo 7,3 miliona, uključujući neki rastući broj starijih ljudi i velike brojeve izbeglica i inreno raseljenih lica.

Prirodni priraštaj u Republici Srbiji 2004-2008. godina. Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije. Zdravstveni statistički godišnjak Republike Srbije, 2008. godina.

Srbija ima stareće stanovništvo pošto je broj živorodjenih na 100 smrti smanjen sa 75 u 2004. godini na 67,3 u 2008. godini.

Zdravstveni status

Očekivani životni vek na rodjenju HFA baza podataka SZO 2010. godina

Zdravstveni status srpskog stanovništva je uporediv sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, ali Srbija ima slabije zdravstvene pokazatelje nego većina Evrope. Kumulativni efekat svih katastrofalnih dogadjaja koje je zemlja iskusila u 1980-im i 1990-im je izazvao neko značajno opadanje zdravstvenog statusa stanovništva, šireći jaz izmedju srpskog i stanovništva EU, iako je neki napredni oporavak uočen tokom poslednje decenije. Očekivani životni vek na rodjenju u Srbiji je 1998. godine bio 72 godine bez bilo kakvih suštinskih poboljšanja za nekoliko godina. Od početka 2000. godine on je postepeno poboljšan na 74 godine u 2008. godini (71 godina za muškarce i 76 godina za žene) u poredjenju sa nekim prosekom od 79 godina u zemljama EU. 9

Stopa smrtnosti odojčadi kao neki značajan i osetljiv pokazatelj zdravstvenog statusa i zdravstvene zaštite stanovništva kao i socio-ekonomskih i povezanih uslova u Srbiji pokazuje neki uporno opadajući trend.

Stopa smrtnosti odojčadi/100 živorodjenih HFA baza podataka SZO 2010. godina

Smrtnosti odojčadi u Srbiji je opala od 11,6 na 100.000 živorodjenih na 6,7 u 2008. godini i približava se proseku EU od 4,4 na 100.000 živorodjenih. Iako još uvek postoje visoke zabeležene stope smrtnosti odojčadi medju Romima u Romskim naseljima.10

9 HFA baza podataka SZO 2010. godina 10 Institut za javno zdravlje. Zdravlje srpskog stanovništva. Analitička studija 1997-2007. godine.


Sirove stope smrtnosti su blago povećane od 13,1 na 1000 stanovnika u 1998. godini na 14 na 1000 stanovnika u 2008. godini (14,48 za muškarce i 13,49 za žene), u poredjenju sa nekim prosekom od 9,7 na 1000 stanovnika EU.

U skladu sa srpskom Studijom o opterećenju bolešću 2002- 2003. godine11 najveća poboljšanja očekivanog životnog veka na rodjenju u 2000. godini će se dogoditi eliminacijom smrtnosti od ischemijske bolesti srca kod muškaraca (2,4 godine) i eliminacijom cerebro-vaskularnih oboljanja kod žena (2,1 godina). Kardiovaskularne bolesti, kanceri i povrede su bili odgovorni za 80% ukupnog opterećenja smrtnošću i za muškarce i za žene.

Ukupno opterećenje od 18 odabranih bolesti i povreda u Srbiji u 2000. godini je procenjno na 82 Godine života prilagodjene za invalidnost (DALYs - Disability Adjusted Life Years12) izgubljene godišnje na 1000 stanovnika. Rangiranje ukupnog opterećenja u Srbiji je bilo najveće za ishemijsku bolest srca, propraćeno cerebro-vaskularnim bolestima, rakom pluća i unipolarnim depresivnim poremećajima. Diabetes mellitus je zauzeo peto mesto u Srbiji, dok je u Beogradu rak dojke bio na istoj poziciji.

Najveći deo opterećenja pripisan faktorima rizika za odabrana stanja je bio zbog smrtnosti. Pušenje duvana (sa nekom prevalencom od 33,6% stanovništva u 2006. godini) je faktor rizika odgovoran za najveće opterećenje, praćen hipertenzijom, fizičkom neaktivnošću i gojaznošću.

Rezultati ove studije su sugerisali da oblasti od nacionalnog zdravstvenog prioriteta treba da obuhvate kardiovaskularne bolesti, kancere, povrede, mentalno zdravlje, diabetes mellitus, pulmonarne (hronična opsruktivna bolest i astma), genitalno-urinarne (nefritis i nefroza) i digestivne bolesti (ciroza jetre), kao i odabrana peri-natalna stanja i infekcije donjeg respiratornog trakta.

3.2 Zakonodavstvo u zdravstvu

Barem 17 zakona je doneto od strane Vlade Srbije u poslednjih 5 godina, koji imaju značaj za razvoj i organizaciju zdravstvenog sektora, zdravlje radnika i životnu sredinu. Projekti potpomognuti od strane EU su doprineli za 4 od tih zakona. Medjutim zakoni treba da se sprovedu, tako da se može realizovati puna vrednost reformi u zdravstvenoj službi.

11 Srpska studija opterećenja bolešću je neki projekat finansiran od strane EU

preduzet izmedju oktobra 2002. i septembra 2003. godine od strane Evropske agencije za rekonstrukciju.

12 Definicija Godina života prilagodjenih za invalidnost (DALY - Disability Adjusted Life Years): Suma godina potencijalnog života izgubljenih zbog prevremene smrti i godina produktivnog života izgubljenih zbog invalidnosti.

Zakonodavni okvir

- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (i Ministarstvo rada) usvojen 14.11.2005, stupio na snagu 29.11.2005. godine;

- Zakon o zdravstvenoj zaštiti usvojen 28.11.2005, stupio na snagu 10.12.2005; - Zakon o zdravstvenom osiguranju usvojen 28.11.2005, stupio na snagu 10.12.2005; - Zakon o sanitarnom nadzoru usvojen 15.11.2004, stupio na snagu 30.11.2004;

- Zakon o zašt i t i stanovništva od zaraznih bolest i usvojen 15.11.2004, stupio na snagu 30.11.2004;

- Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima usvojen 23.07.2004, stupio na snagu 01.08.2004, doprinos EU projekta;

- Zakon o zdravstvenoj zaštiti radničkih komora usvojen 28.11.2005, stupio na snagu 10.12.2005;

- Zakon o supstancama koje se koriste za nezakonitu proizvodnju narkotika i psihotropnih supstanci usvojen 28.11.2005, stupio na snagu 10.12.2005;

- Zakon o veterinarskoj medicini –usvojen 20.10.2005, stupio na snagu 02.11.2005; - Zakon on sprečavanju dopinga u sportovima usvojen 14.11.2005, stupio na snagu

29.11.2005;

- Zakon o transfuzijskoj medicini usvojen 31.08.2009, stupio na snagu 11.09.2009, primenjiv počev od 1. januara 2010. godine, doprinos EU projekta;

- Zakon o transplantaciji organa usvojen 31.08.2009, stupio na snagu 11.09.2009, primenjiv počev od 1. januara 2010. godine);

- Zakon o transplantaciji ćelije i tkiva usvojen 31.08.2009, stupio na snagu 11.09.2009, primenjiv počev od 1. januara 2010. godine;

- Zakon o javnoj zdravstvenoj zaštiti usvojen 31.08.2009, stupio na snagu 11.09.2009, doprinos EU projekta;

- Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja usvojen 31.08.2009, stupio na snagu 11.09.2009, primenjiv počev od januara 2010. godine

- Zakon o upravljanju otpadom (Ministarstvo privrede), usvojen 12.05.2009, stupio na snagu 23.05.2009. godine;

Čeka na odobrenje podzakonski akt Zakona o upravljanju zdravstvenim otpadom od strane Ministarstva zdravlja; - Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (Ministarstvo privrede), usvojen 12.05.2009, stupio na snagu 23.05.2009. godine.

3.3 Priroda i delokrug EU CARDS-a u srpskom zdravstvenom sektoru

EU CARDS portfolio u zdravstvu obuhvata 30 glavnih projekata (onih od 40.000 EUR vrednosti svaki) koji su postali predmet ove procene. Oni pokrivaju neki širok opseg pomoći ciljevima i temama, tempiranju i trajanju, tipove intervencija putem pomoći, sadržaj i delokrug rada, očekivane rizike i rezultate, potencijal za i stvarni značaj, uticaj (rezultate) i održivost. Master lista EU projekata može da se nadje u Aneksu II izveštaja. 13

Glavne karakteristike EU CARDS portfolija su prikazane dole.

13 Svaki projekat ima neki dodeljeni broj koji se koristi širom izveštaja, kao neko upućivanje na neki naročiti projekat.


CARDS period može da se podeli u tri glavne faze pomoći. Prva faza – pružanje hitne pomoći (EA), faza dva – izgradnja kapaciteta i faza tri jačanje sistema. Poslednje dve predstavljaju tehničku pomoć (TA). Faza jedan hitne pomoći je trajala od 2000. godine do 2003.14 Ona je obuhvatila prve godine nakon što su povučene medjunarodne sankcije za Srbiju i kada je najpotrebnija bila pomoć u zadovoljavanju trenutnih potreba u obliku humanitarne pomoći i upravljanja krizom. U toj fazi, glavni cilj pomoći je bio da zadovolji suštinske potrebe za farmaceutskim sredstvima, predmetima snabdevanja medicinskom opremom, stavljajući ih na raspolaganje zdravstvenom sistemu i stoga sprečavajući sistem od funkcionalnog kolapsa, vezanog sa ozbiljnom nestašicom suštinskih unosa. Projekti 1, 2, 3, 7, 12 uglavnom predstavljaju ovu fazu EU pomoći .

Faza dva je bila lansirana unutar godine posle prve faze, koja je pružila tehničku pomoć, da se izgradi kapacitet putem profesionalnog saveta da se prevazidje ideološka/konceptualna, finansijska, kriza upravljanja i tehnološka kriza, da se formulišu opcije za reformisanje sistema i da se uvedu procesi i prakse koji predstavljaju mogućnosti za efikasnije i efektivnije korišćenje materijala, predmeta snabdevanja i opreme. Faza tri EU pomoći je onda izvršila premošćavanje u prošireni delokrug za jačanje zdravstvenog sistema.

Dijagram 1: Evolucija fokusa na prioritet u EU pomoći

Zadovoljavanje neposrednih potreba (od 2000. godine) Izgradnja kapaciteta (pojedinačnog i organizacionog) (od 2002. godine) Jačanje zdravstvenog sistema (od 2004. godine) Izgradnja kapaciteta Neki prihvaćeni princip za eksternu medjunarodnu podršku za razvoj je da on ne treba da vodi večitoj zavisnosti; zaista, sam koncept razvoja ukazuje na nezavisnost, zbog čega je efikasna izgradnja kapaciteta u zdravstvenim sektorima od suštinskog značaja.

Svaki od projekata je pregledan da se proceni da li je on bio bitan, imao uticaj i da li je bio održiv, drugim rečima da li je kapacitet u stvari izgradjen, kao neki rezultat donatorske pomoći. Nalazi ukazuju na obeležene razlike izmedju projekata i kasnije su neki od razloga za to istraženi i identifikovane su lekcije koje treba naučiti.

Literatura o izgradnji kapaciteta je prosvetljujuća. - “..razli čiti predstavnici interesnih grupa – da kažemo neka nacionalna vlada i neki razvojni partner (donatorska agencija) – se mogu oboje složiti da postoji neki nedostatak ‘kapaciteta’ i složiti se da ulaganje u ‘izgradnju kapaciteta’ treba da se dogodi, ali oni mogu imati potpuno različita razumevanja onoga šta se mislilo tim izrazom, o tome kako se nedostatak kapaciteta manifestuje (na primer ‘nedostatak vremena, ‘nedovoljno moći’ ili ‘nedovoljna tehnologija proizvodnje’), ili o tome kako on utiče na program u razmatranju. Posledično tome, oni mogu imati potpuno različite ideje o korektivnim akcijama koje treba preduzeti ili o ulaganjima koja su potrebna da se ispravi problem. Štaviše, predložene intervencije mogu biti dalje iskrivljene zahtevima upravljanja projektom za

merljive unose i hitnost tesnih krajnjih rokova i pritiske

14 Vremenska linija je bila duža za proizvode od krvi i za hitnu podršku transfuziji – trajala je tokom cele 2005. godine.

da se isplate sredstva koja mogu govoriti protiv hvatanja ukoštac sa dugoročnim osnovnim stavkama”15.

Sada je načelno prihvaćeno da stvaranje ili jačanje kapaciteta treba da bude nezavisno od stvaranja neke institucije i treba da omogući projektu da se izvrši nezavisno od promene ličnosti, tehnologija, društvenih struktura i resursa, tj. razvojem održivih i robusnih sistema putem sistemske promene.

Medjutim, isuviše često izgradnja kapaciteta postaje samo neki eufemizam za obuku i malo toga drugog, pre nego neki pristup izgradnji kapaciteta sistema, uključujući četiri ključna aspekta, naime: a) strukture, sisteme i uloge; b) osoblje i objekte; c) veštine; d) alate.

Opseg do kojeg je ovaj opšti nalaz o izgradnji kapaciteta širom mnogih zemalja merodavan je specifično bio istražen u srpskoj situaciji i izvučeni su neki specifični zaključci.

Jačanje zdravstvenog sistema

Neki rastući broj država članica SZO i svetskih političkih i lidera medjunarodnog zdravstva prepoznaju hitnu potrebu da se načini pretežno, održivo posvećenje jačanju zdravstvenih sistema. Ovaj obnovljeni politički interes predstavlja značajnu mogućnost potrebnu da se načine održiva poboljšanja od koristi širom obolele oblasti i zdravstvenih programa i da se udvostruče globalni napori da se zadovolje izazovi postizanja Milenijumskih ciljeva razvoja. Milenijumski ciljevi razvoja Ujedinjenih Nacija su osam ciljeva za koje su se svih 191 država članica Ujedinjenih Nacija dogovorile da pokušaju da ih dostignu do 2015. godine. Milenijumska deklaracija Ujedinjenih Nacija, potpisana u septembru 2000. godine obavezuje svetske vodje da se bore protiv siromaštva, gladi,bolesti, nepismenosti, degradacije životne sredine i diskriminacije žena. Milenijumski ciljevi razvoja su izvedeni iz ove Deklaracije i svi imaju specifične ciljeve i pokazatelje. Srbija je potpisala za te ciljeve kako je osvedočeno putem programa nacionalnih inicijativa za rak i palijativnu negu, na koji se upućuje gore.

Izvestan broj najskorijih projekata su više u vezi jačanja sistema nego čista izgradnja kapaciteta. U zaključcima i preporuci ka kraju ovog izveštaja izneli smo izvestan broj predloga koji treba da se izgradjuju na tim sistemima i da dalje jačaju srpski zdravstveni sistem u skladu sa usmerenjem koje promoviše SZO.

Tabela dole prikazuje svih 30 projekata kao hronološki tok u formatu Gantograma sa markerima u boji za hitnu pomoć (crveno), tehničku pomoć (žuto) ili njihovu mešavinu (narandžasto), zeleno ukazuje na projekte sa širim delokrugom jačanja zdravstvenog sistema. Tabela ukazuje na grozotu promene kroz koju je srpski zdravstveni sektor prošao u poslednjih 10 godina. Po bilo kojem merilu ovo predstavlja neki složeni program promene koji teče i paralelno i u serijama. EU pomoć zdravstvenom sektoru putem CARDS programa je bio neki evolucijski proces koji je integrisao hitnu i tehničku pomoć i težio da odgovori na potrebe srpskog zdravstvenog sektora.

Izgradnja sistemskih kapaciteta: neka hijerarhija potreba za zdravstvenu politku i planiranje; 19(5): 336–345 © „Oxford Univeristy Press“, 2004. Christopher Potter i Richard Brough.


Tabela 1: Hronološki tok CARDS projekata od hitne pomoći do tehničke pomoći

Naslov i kratak opis

Početni datum

Krajnji datum Ugovor 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2

1

Nabavka osnovnih lekova i predmeta medicinskog snabdevanja za javne apoteke i zdravstvene institucije u Srbiji.

12/12/2000. 8/8/2001. 00SER03/

02/001

2 Podrška srpskom farmaceutskom sektoru 7/17/2001. 6/16/2003.

01SER01/

04/001 3

Procena potrebe za opremom u bolnicama i zdravstvenim centrima. 7/15/2001. 1/31/2002. 00SER03/ 06/029

4

Tehnička pomoć za racionalizaciju propisivanja i korišćenja lekova u Srbiji.

10/17/2001. 12/16/2002. 01SER01/ 04/003 5 Racionalizacija lokalne

farmaceutske industrije. 11/19/2001. 11/18/2002. 01SER01/ 04/004

6 Podrška regulatornom okviru farmaceutskog sektora 1/15/2002. 7/14/2003.

01SER01/ 04/002

7 Rehabilitacija bolničke i opreme u zdravstvenom centru. 4/2/2002. 7/1/2003.

01SER03/ 02/001

8 Procena kapaciteta Ministarstva zdravlja Srbije 8/18/2002. 9/7/2002. 01SER03/ 06/013

9 Procena praksi upravljanja lekovima u Srbiji 8/18/2002. 9/12/2002. 01SER01/ 04/006

10 Procena mreže Instituta za javno zdravlje u Srbiji 4/7/2002. 9/26/2002.

01SER03/ 06/009

12 Reorganizacija službi xa transfuziju krvi

10/15/2002. 4/14/2005. 02SER01/

02/001 13 Srpsko opterećenje bolešću 9/29/2002. 9/29/2003.

02SER01/ 10/004

11 Procena zdravstvenih službi 1/15/2003. 7/14/2003. 01SER03/ 06/004

14 Procena odabranih bolnica u Srbiji 1/20/2003. 7/19/2003. 02SER01/ 10/013

15 Procena kliničkih centara u Srbiji

7/21/2003. 3/20/2004. 02SER01/

10/004 16

Poboljšanje upravljanja lekovima u Srbiji 8/1/2003. 7/31/2005.

03SER01/ 04/001

17 Podrška razvoju javne zdravstvene zaštite

8/1/2003. 7/31/2005. 03SER01/ 04/003

20 Funkcionalna analiza zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji 8/27/2003. 2/27/2004. 03SER01/ 15/002

18 Izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja 1/12/2004. 1/11/2006.

03SER01/ 04/009

19 Procena Fonda zdravstvenog osiguranja 8/30/2004. 5/30/2005.

03SER01/ 15/028

23 Poboljšanje preventivnih zdravstvenih službi 9/1/2004. 8/31/2006.

04SER01/ 03/001

21 Jačanje javnih zdravstvenih laboratorija u Srbiji 10/11/2004. 7/4/2005. 04SER01/ 16/004

22 Razvoj nekog zdravstvenog informacionog sis tema za osnovne zdravs tvene i farmaceutske službe s

11/15/2004. 11/14/2006. 04SER01/

03/024

27 Tehnička pomoć za podršku razvoja javnih zdravstvenih laboratorija

4/5/2005. 4/5/2008. 05SER01/ 15/002

25 Tehnička pomoć za podršku reorganizaciji i izgradnji kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja

19/09/2005. 18/12/2008. 05SER01/ 15/001

24 Izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja za tercijarnu zdravstenu zaštitu

2/15/2006. 15/02/2009. 04SER01/ 03/004

26 Tvining za Agenciju za medicinske proizvode 1/11/2006. 3/6/2009.

05SER01/ 15/005

30 Tehnička pomoć za upravljanje medicinskim otpadom u Srbiji 6/7/2007. 6/7/2009.

04SER01/ 08/001

29

Podrška sprovodjenju plaćanja kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

9/1/2007. 12/31/2010. 06SER01/ 10/001

28 Procena medjunarodne podrške upravljanju zdravstvenim obrazovanjem. 1/1/2008.

1/1/2011. 06SER01/ 10/002


Tim za procenu je zaključio da CARDS portfolio zdravstvenih projekata može da se grupiše u 6 velikih tematskih oblasti: Snabdevanje farmaceutskim sredstvima, opremama, predmetima snabdevanja i proizvodima. - Informacije i informacioni sistem; - Vodjstvo i upravljanje; - Upravljanje zdravstvom;

- Javna zdravstvena zaštita;

- Isporuka usluge.

Tih šest polja ili tematskih oblasti se dalje razmatraju u odeljku 3.2 Izveštaja.

Druga karakteristika CARDS portfolia u zdravstvu je njegova tipologija ili spektar intervencija. U toku pregleda projekata postalo je moguće identifikovati osam glavnih tipova intervencija koje su upotrebljene od strane CARDS projekata:

1. Procene; 2. Nabavke;

3. Fizička rehabilitacija; 4. Obuka osoblja; 5. Revizija ili razvoj novog zakonodavstva i propisa, politika i strategija; 6. Osnivanje novih organizacija; 7. Razvoj i uvodjenje novih metoda, tehnika i tehnologije; 8. Uvodjenje novih praksi i ponašanja.

Svaki projekat je imao njegovu specifičnu kombinaciju intervencija po tipovima, redosledu i učešću. Dijagram 4 dole opisuje intervencije EU pomoći po svakom od 6 glavnih polja ili oblasti sa upućivanjem na uključene projekte. Kao što se može videti u dijagramu, oblasti 1) Snabdevanje farmaceutskim sredstvima, opremama, predmetima snabdevanja i proizvodima; 5) javno zdravlje i 6) isporuka usluge predstavljaju one sa najširom raznovrsnošću uključenih intervencija. Tri tipa intervencija – procene, obuka osoblja i nabavka su bili upošljeni u svakoj tehničkoj oblasti.

33

DIJAGRAM 2: OBLASTI INTERVENCIJA PO ŠEST KLJUČNIH POLJA PODRŽANIH OD STRANE EU OD 2000. GODINE

1.6 Nova praksa – proizvodnja i korišćenje

(Pr 4, 5, 16)

1.4 Nova organizacija: ALIMS (Pr 6, 16)

1.2 Nabavke (Pr 1, 2, 6, 7, 12, 16, 26)

1.3 Zakonodavstvo i propis (Pr 5, 6)

1. Farmaceutska sredstva, oprema,

predmeti snabdevanja i proizvodi

1.5 Obuka (Pr 2, 4, 5, 12, 16)

1.1 Procene

(Pr 3, 9)

2.3 Nove metode i tehnologija

(Pr 22)

2.2 Nabavke (Pr 22)

2. Informacije i informacioni sistem

2.1 Procene

(Pr 20)

2.2 Obuka

(Pr 22)

3.4 Nove metode i prakse

(Pr 18, 24, 25)

3.3 Nabavke (Pr 25)

3.1 Procene (Pr 8, 15, 19)

3. Vodjstvo i upravljanje

(Ministarstvo zdravlja, HIF)

3.2 Obuka (Pr 18, 24, 25)

4.1 Novi organizacioni centar

HM-a

4. Upravljanje zdravljem

4.4 Nove metode i tehinke u obuci

(Pr 28)

4.2 Nabavke (Pr 28)

4.3 Obuka (Pr 28)

5. Javno zravlje (SBDS, Institut za javno zdravlje,

laboratorije, SPH, upravljanje

otpadom )

5.3 Nove organizacije – Škola javne zdravstene

zaštite, referentne laboratorije)

5.6 Nove metode, tehnike i prakse

(Pr 13, 17, 27, 30)

5.2. Donošenje politike i strateško

planiranje

5.1 Procene Pr 10, 21)

5.5 Nabavke (Pr 13, 17, 27, 30)

5.4 Obuka (Pr 13, 17, 27, 30)

6. Isporuka usluge (Preventivne službe,

PHC, bolničla mega )

6.2 Nabavke (Pr 23, 29)

6.5 Nove metode prakse

(Pr 23, 29)

6.6 Novo ponašanje pacijenata (Pr 23, 29)

6.1 Procene (Pr 11, 14,)

6.3 Fizička rehabilitacija (Pr 24 treba da se sprovede )

6.4 Obuka (Pr 23, 29)ii

Tipovi medjunarodnih intervencija

Procena medjunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru - Završni izveštaj

3.4 Značaj, uticaj i održivost šest glavnih oblasti EU CARDS intervencija

Tim za procenu je pregledao CARDS projekte u odnosu na značaj, uticaj i održivost unutar svake od 6 tehničkih oblasti:

. Snabdevanje farmaceutskim proizvodima, opremama, predmetima snabdevanja i proizvodima;

. Informacije i informacioni sistem;

. Vodjstvo i upravljanje;

. Upravljanje zdravstvom;

. Javno zdravl je;

. Isporuka usluge.

3.4.1 Snabdevanje farmaceutskim proizvodima, opremama, predmetima snabdevanja i proizvodima

Ukupan budžet za tih 30 projekata je iznosio €107 M za projekte, prevazišavši €40.000. Za više detalja vidi Aneks V.

Portfolio ovog polja se sastoji od 11 CARDS zastupnika-projekata. Značajna sredstva od blizu 65 M EURO su bila usmerena na ovu oblast pomoći i apsorbovala su oko 61 % finansiranja CARDS-a u zdravstvu.

Siže nalaza unutar polja /oblasti pomoći (Projekti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 12, 16, 26)

Značaj predmeta: Načelno bitna pomoć, povezana sa prioritetima vlade u poboljšanju pristupa lekovima, naročito u bolnicama, uvećava nabavku kvarljivih stavki medicinske opreme i rehabilitovanje odabranih zdravstvenih institucija.

Značaj pristupa: Hitna pomoć je prerasla u tehničku pomoć u ranoj fazi, sa ulaganjima načinjenim u izgradnju kapaciteta ka praksi saobraznoj sa najboljim medjunarodnim i EU praksama. BTS projekat je naročito bio projektovan da dovede Srbiju u sklad sa najboljom medjunarodnom praksom u odnosu na donaciju krvi, skladištenje i korišćenje proizvoda od krvi.

Uticaj: a) Proizvedeni izlazi: predstavljaju neko polje sa značajnim izlazima u naturi (lekovi, medicinska i ne-medicinska

oprema, proizvodi i predmeti snabdevanja) i medicinska i ne-medicinska oprema, tj. ključna oprema za tri BTS-a; formiranje i jačanje ALIMS-a, zakonodavne i inicijative i proizvodi u oblasti farmaceutskih proizvoda i proizvoda od krvi i u transfuziji; profesionalci obučeni za neku široku raznovrsnost tema i disciplina, uključujući one nove (tj.dobra proizvodjačka praksa) i unapredjeni sadržaj kontinuiranog obrazovanja; nove metode u obezbedjivanju kvaliteta i efikasnosti u proizvodnji farmaceutskih proizvoda (revizije, strateški planovi, itd.). BTS službe u sada akreditovanim ISO 9001. 14001 i 18001.

b) Povezani ishodi – izbegnute ozbiljne i dugotrajne nestašice osnovnih lekova, proizvoda od krvi, opreme i predmeta snabdevanja; zakonodavstvo i propisi su približeni EU standardima, treba da se usklade sa njihovim zahtevima, smanjene su prepreke za pacijente u pristupanju osnovnim lekovima, materijalima, proizvodima i dijagnostičkim službama. Saobraznost sa dobrom proizvodjačkom praksom postaje sve pretežnija, kvalitet i bezbednost farmaceutskih i medicinskih proizvoda se poboljšava.

c) Povezani dugoročni efekti – povezani uticaj na ublažavanje rizika od funkcionalnog kolapsa sistema za isporuku usluge; potencijalna prevencija gubitka u pozitivnom zdravstvenom ishodu za one pojedince i uslove koji su zahtevali pravilne i pravovremene diagnostičke postupke, krv i lekove. Uticaj na manufakture u sticanju sposobnosti da proizvedu kvalitetne, medjunarodno priznate i konkurentne proizvode; uticaj na regulatore - je prepoznat od strane EU i potencijalno je integrisan i poseduje veću sposobnost da obezbedi bezbednije i kvalitetnije lekove i medicinske uredjaje koji ulaze na tržište i dosežu do pacijenta, uticaj na kvalitet usluga pruženih od strane onih koji praktikuju zdravstvo putem njihovog kapaciteta i aktivnosti da koriste odgovarajuću dijagnostiku, da propisuju rentabilnije lekove i da saradjuju u praćenju nepovoljnih efekata lekova.

Održivost: je bila uveliko osigurana od strane EU putem nekog lanca projekata (naročito u oblasti proizvodnje farmaceutskih sredstava, registracije i kontrole kvaliteta lekova i uredjaja, praksi racionalnog upravljanja lekovima i pristupu kvalitetnim i bezbednim lekovima). Funkcija kliničkog vrednovanja ALIMS-a ostaje nova i nerazvijena i zahteva dalju pažnju i podršku. Saobraznost sa dobrom proizvodjačkom praksom postaje obavezna samo u proleće 2010. godine, što treba da dovede do veće potražnje za održivošću aktivnosti ponudjenih od strane projekata finansiranih od strane EU ka sticanju certifikacije za dobru proizvodjačku praksu od strane domaćih proizvodjača. Institut Torlak prima dalju podršku Evropske investicione banke i Svetske banke i predvidja dalju finansijsku podršku za proizvodnju medjunarodno sertifikovanih vakcina saobraznih sa dobrom proizvodjačkom praksom.

3

3.4.2 Informacije i informacioni sistem

Portfolio ovog polja se sastoji od 2 CARDS zastupnika-projekata sa nekim ukupnim budžetom od €3,6 M i nekim udelom od oko 3 % u CARDS pomoći finansiranju zdravstvenog sektora.

Siže nalaza unutar datog polja/oblasti pomoći (Projekti 20, 22)

Značaj predmeta: projekat je težio da doprinese odgovornosti zdravstvenog sistema u Srbiji i sprovodjenju procesa zdravstvene reforme. To je bio neko sredstvo da se obezbede zdravi sistemi za administriranje pacijenata. Značaj pristupa: Jedan od glavnih ciljeva je bio da se proizvede neka elektronska zdravstvena beleška za svakog gradjanina u Srbiji, što je neki ambiciozni cilj. Originalni pristup preduzet u Fazi 1 se dokazao problematičnim, prikazujući neki preterano ambiciozan lokalni pristup kombinovan sa neodgovarajućim eksternim savetom.

Uticaj: a) Proizvedeni izlazi: Faza 1 je ušla u uzastopna kašnjenja u nabavci opreme i to je dovelo do neke promene operacija.

Postojale su takodje promene osoblja na projektu. Završni izveštaj tvrdi da su postignuti svi planirani rezultati. Najznačajniji rezultat je bio stvaranje nekog definisanog minimalnog skupa podataka (minimal data set - MDS) koji je neki preduslov za budući razvoj sistema. Minimalni skup podataka boravi u Fondu zdravstvenog osiguranja i treba da se dokaže vrednim razvojem budućeg sistema naknade. Kao takav on je bio značajan preliminarni rad.. Elektronski zdravstveni karton (electronic health record -EHR) koji je bio neki glavni cilj projekta se trenutno ne koristi. b) Povezani ishodi: Drugi značajni rezultati su stvaranje nekog sistema šifrovanja i identifikatora pacijenta koji će biti

vitalni za podršku formiranja cene na osnovu aktivnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i bolničkim Grupama vezanim za dijagnozu. c) Povezani dugoročni efekti – pod uslovom da je projekat Svetske banke uspešan, dugoročni rezultati treba da dokažu

vrednost i da budu neki sastavni deo procesa reforme.

Održivost: Nastavak od strane Ministarstva zdravlja, Fonda zdravstvenog osiguranja, srpskog zdravstvenog sektora i EU će biti sredstvo novog projekta da obezbedi tehničku pomoć za sprovodjenje Sistema bolničkih informacija u Srbiji 08 SER 01/15/11. Cilj ovog projekta je da poboljša efikasnost i kvalitet isporuke zdravstvene zaštite u Srbiji putem daljeg razvoja i sprovodjenja nekog standardizovanog i održivog Sistema bolničkih informacija na sekundarnom/tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, koji će doprineti osnivanju nekog integrisanog nacionalngo sistema za zdravstvene informacije. Taj projekat će nastaviti poboljšanja Elektronskog zdravstvenog kartona razvijenog putem CARDS 2004 projekta, promovisanje i sprovodjenje nekog prilagodjenog sistema bolničkih informacija u barem 10 bolnica, koje pokrivaju potrebe 30 % stanovništva Srbije.

Komentari: Ovaj projekat je bio skoro neka katastrofa i on je svedočenje o profesionalizmu tima koji je radio u Fazi 2, da je on uopšte proizveo bilo kakve rezultate. Zaključci Završnog izveštaja su realistični u ukazivanju na potrebu da se proizvede neki praktični plan migracije, da se pokrene na neki izmereni način ka potpunoj funkcionalnosti, prateći upravljano uvodjenje novog IT hardvera i integrisanog softvera i Zdravstveni informacioni sistem i na nivou bolnice. Projekat naslednik izgleda da je sposoban za uspeh.

3.4.3 Vodjstvo i upravljanje

Portfolio ovog polja se sastoji od šest CARDS zastupnika-projekata sa nekim ukupnim budžetom od skoro €8,8 M i nekim udelom od oko 8 % u CARDS pomoći za finansiranje zdravstvenog sektora.

Siže nalaza unutar datog polja/oblasti pomoći (Projekti 15&24, 18, 19&25)

Značaj predmeta: Načelno bitan za potrebe jačanja upravljanja incijativama za restrukturisanje zdravstvenog sistema i za sprovodjenje politike Vlade Srbije za reformu finansiranja zdravstva u Srbiji. Ministarstvo zdravlja putem novo-osnovane Jedinice za sprovodjenje projekta je razvilo kapacitet za prijem i upravljanje zajmom Evropske investicione banke. Podrška ulogama upravljanja i vodjstva Fonda zdravstvenog osiguranja se uskladjuje sa MIP-om 2004- 2006, uklapa se u strategiju reforme zdravstva i u novi Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Značaj pristupa: Raznovrstan po projektima. Priprema Ministarstva zdravlja za zajam Evropske investicione banke je bila bitna za potrebe u kapitalnim investicijama, medjutim poslovno planiranje i promovisanje 'modernizacije' gde je to moguće, sa naglaskom na dnevnoj ambulantnoj zaštiti i poboljšanjima za pacijenta su bili ograničeni. Korisnici nisu bili dovoljno uključeni u podršku Fondu zdravstvenog osiguranja u fazi projekta, nisu upseli da u potpunosti razumeju ciljeve i nisu prihvatili njihovu presudnu ulogu u projektu. Ciljevi, rezultati i izlazi nisu se uklopili sa sagledavanjem od strane korisnika i potrebama i postojećim kapacitetima. Naknadni delokrug je bio redefinisan i trajanje je bilo produženo, projekat je ostao preuranjen i preterano ambiciozan za nivo pripremljenosti za promene Fonda zdravstvenog osiguranja.

Uticaj: a) Proizvedeni izlazi: Dve studije su podržale diskusije o zajmu Ministarstva zdravlja/Evropske investicione

banke; Projektni zadatak Ministarstva zdravlja za Projekat tercijarne zaštite se pojavio i skoro postao deo

'uslovljenosti' za zajam; osnovana je Jedinica za sprovodjenje projekta i obučeno osoblje Ministarstva zdravlja; dodeljeni su i potpisani 70 ugovora za rehabilitaciju više od 20 bolnica i načelno, nekih 34 tendera su završeni kako je planirano juna 2007. godine. Podrška Fondu zdravstvenog osiguranja je rezultovala višestrukim izlazima, ali samo su neki prepoznati od strane korisnika (i) ugovori sa pružaocima zdravstvene zaštite i bitan pravilnik je finalizovan na zadovoljstvo korisnika, (ii) obuka i radionice su obezbedjeni za brojno osoblje Fonda zdravstvenog osiguranja i ogranaka Fonda zdravstvenog osiguranja kao i za ciljno osoblje domova zdravlja i (iii) brojne analize, nacrti dokumenata i predlozi, ali su mala očekivanja za njihovo sprovodjenje. b) Ishodi: Vlada Srbije je uspešno zaključila neki Kreditni ugovor sa Evropskom investicionom bankom za €200M

uloženih u rekonstrukciju THC-a; Jedinica za sprovodjenje projekta je bez sumnje ojačala u smislu tenderskog procesa, nabavke i postupaka ugovaranja. Podržana je Stručnim komitetom THC-a. Odredjeni su buduća uloga i organizacija neke moderne bolnice za obuku u Srbiji, naročito u sadržaju, ulozi i prirodi nekog tercijarnog centra koji pruža visoko specijalizovane usluge i više rutinske lokalne službe da podrže dodiplomsku i postdiplomsku obuku, istraživanje i nadzor. Podrška Fondu zdravstvenog osiguranja je rezultovala povišenim nivoom kompetencije obučenog osoblja (ogranak Zdravstvenog informacionog sistema u Novom Sadu je najbolje ocenio ovaj ishod); korišćenje i promovisanje IT-ja što dozvoljava veću uverljivost podataka, bržu obradu podataka i analizu i uštedu troška zbog pravovremene provere podobnosti i tačnosti fakturisanja.

c) Dugoročni efekti: Rad u THC-u je trenutno u toku i očekuje se da učinak u THC-u poboljša do 2012. godine putem efikasnije organizacije odseka i upravljanjem tokom pacijenata, Povećana je produktivnost, poboljšan kapacitet službi i efikasnost putem centralizacije različitih službi, poboljšana je interna komunikacija, poboljšani su uslovi u ambulantnim odeljenjima, poboljšan pristup i koordinacija nege pacijenta. Očekivani ciljni nivoi za pokazatelje dužeg efekta mogu se naći u Aneksu V (rubrika Pr. 24). Ako ti rezultati budu postignuti oni će značiti da je napravljen značajan napredak ka postizanju nekih od ciljeva procesa reforme. Dugoročni efekti za Fond zdravstvenog osiguranja su većinom u oblasti IT-ja. U dodatku, izgradnja kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja je pomogla da se ojača značaj reforme finansiranja zdravstva i neka presudna uloga zdravstvenog osiguranju u ovom procesu.

Održivost: Za rekonstruisanje THC-a - raspolaganje imovinom, naročito centralni višak nekretnine u Beogradu je bilo predloženo kao neko sredstvo održivosti faznih razvoja CC-a mimo početne faze 'sipanja pokretačke vode u pumpu, omogućene putem zajma. Održivost je bila izgradjena sa 'uslovljenošću' za zajam, koji je bio da se podrži Ministarstvo zdravlja u sprovodjenju takvog nekog složenog skupa predloga. Održivost će zahtevati promene u plaćanjima Fonda zdravstvenog osiguranja, da bude zasnovan na ABC-u i Grupama vezanim za dijagnozu i odgovarajućim tokovima pacijenata. Da se to podrži može biti neophodna dalja pomoć od EU i ili Svetske banke. Funkcionalna održivost Jedinica za sprovodjenje projekta i finansijska održivost projekata za rehabilitaciju je neizvesna. Ukupna održivost podrške Fondu zdravstvenog osiguranja je bila ograničena na nastavak razvoja u IT-ju i ugovaranje. To je bilo ugroženo projektovanjem projekta i sprovodjenjem, konceptualnim nesporazumima, nedostatkom uključenja lokalnih stručnjaka i pasivnom aktivnošću korisnika.

Komentari: Upravljanje projektima je pretpostavilo izazovnost. Delegacija EU MR-a zaključuje da je Projekat 24 već postigao najviše rezultata predvidjenih izmenjenim planom, tj. korisnici imaju poboljšane kapacitete u vezi planiranja THC-a, modernizacije bolnice, različitih aspekata upravljanja bolnicom, upravljanje investicionim zajmovima i brojne druge stavke. Medjutim, ključni predstavnici interesnih grupa ukazuju da se vrlo malo suštinskog u stvari promenilo. Izgradnja kapaciteta za Fond zdravstvenog osiguranja je bio jedan od projekata sa malim uspehom. Tim za sprovodjenje projekta je zaključio da je neka serija nezavršenih poslova ostavljena Fondu zdravstvenog osiguranja, da bi on bio sposoban da funkcioniše u skladu sa njegovom ulogom i da postane neki efikasan kupac zdravstvenih usluga za osiguranike. Fond zdravstvenog osiguranja treba dalju tehničku pomoć da ojača njegovu uloge i operacije; medjutim ograničen uspeh ovog projekta može rezultovati da Fond zdravstvenog osiguranja traži tehničku pomoć od drugih, mimo EU.

3.4.4 Upravljanje zdravstvom

Portfolio ovog polja se sastoji od jednog zastupnika CARDS projekta sa nekim ukupnim budžetom od €5 M i nekim udelom od skoro 5 % u CARDS pomoći za finansiranje zdravstvenog sektora.

Siže nalaza unutar datog polja/oblasti pomoći (Projekt 28)

Značaj predmeta: vrlo bitan: identifikovano je da su kapacitet i sposobnost upravljanja zdravjem bili nedovoljni da podrže zdravstvene reforme koje su uvedene u Srbiju.

Značaj pristupa: Preuzeti pristup je potpuno bitan i u skladu sa najboljom medjunarodnom praksom.

Uticaj: a) Proizvedeni izlazi: projekat je tekući i prikazuje da on podržava osnivanje nekog održivog institucionalnog modela

obrazovanja za upravljanje zdravstvom (HME); Povećan je lokalni kapacitet za obuku za isporuku obrazovanja za upravljanje zdravstvom i obuke za Magistre upravljanja zdravljem (Masters of Health Management - MHM) kao i kratko- i srednjeročnih kurseva za upravljanje zdravstvom i povezane teme.

b) Povezani ishodi: Projekat se fokusira na obuku za 2010. godinu, uključujući kratkoročnu obuku i radionice za ciljne grupe u zdravstvenom sektoru, naročito za negu, kao i za dopunsku obuku u inostranstvu. Projektne informacije i PR strategija su dobro razvijani i stalno sprovodjeni putem projektnih aktivnosti, marketing je uočljivo istaknut i ključni igrači su redovno kontaktirani i angažovani na projektu.

c) Povezani dugoročni efekti Jednom uspostavljen na duži rok CSPHHM je mogao biti centralna inicijativa preduzeta da se

uvede upravljanje znanjem i upravljanje talentom povezano sa Planom razvoja radne snage, koji treba da formira deo Inicijative za planiranje radne snage, koja se zahteva na nekoj nacionalnoj osnovi od strane Tercijarnog projekta br. 24.

Održivost: Stvaranje integrisane Centralne škole za javno zdravlje i upravljanje zdravstvom, nekog kombinovanog Centra sa nekim jedinstvenim upravljanjem i dva zasebna toka: Javno zdravlje i upravljanje zdravstvom sa vezama u smislu zajedničkog osoblja i potencijalno zajedničkog jezgra i izbornih kurseva. Ovo je neka presudna strukturna komponenta održivosti programa zato što neka zgrada sa objektima, opremom i nekim mandatom da se razvije upravljački kadar u Srbiji u obe discipline, će stvoriti njegov sopstveni budući zamah i povećati izglede dugoročne održivosti. Projekat ima finansijsku podršku EU da obnovi prostor potkrovlja zgrade Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta, da se smesti budući CSPHHM. Položaj EU je jasan, tj. ona želi da vidi jačanje upravljanja u srpskom zdravstvenom sektoru. Položaj Ministarstva zdravlja je manje jasan. Na primer, Zakon o zdravstvenim službama iz 2005. godine je načinio obaveznom menadžersku obuku za nemedicinske menadžere, ali velika većina menadžera su medicinari i stoga nisu obuhvaćeni zakonom. Zakon treba da bude izmenjen i dopunjen od strane Ministarstva zdravlja da načini njegovu posvećenost razvoju i održavanje profesionalnog upravljanja u zdravstvenom sektoru nedvosmislenim.

Komentari: Više treba uraditi da se gradi na početnom radu projekta. Kontinuirani profesionalni razvoj (Continued professional development - CPD) treba da se primeni na menadžere na isti način kao i na druge zdravstvene profesije. Ovo treba da se istraži od strane Šefa CSPHHM,-a sa odgovarajućim komorama, čim se CSPHHM osnuje. Treba razmotriti razvoj srednjih menadžera koji su kičma bilo koje institucije. Oni treba da budu ohrabreni da preduzmu Kontinuirani profesionalni razvoj pohadjanjem kratkih kurseva, učenjem na daljinu, e-učenjem ili mešovitim učenjem. Planiranje nasledjivanja je neka kritična stavka sa razvojem sledeće generacije zdravstvenih menadžera. Rad je jasno signalizirao u oblasti planiranja radne snage za celokupan zdravstveni sektor u Srbiji i treba da uključi upravljanje zdravljem kao neku ključnu komponentu, kao i ulaganje u omladinu; pravovremeno treba uzeti u razmatranje ideju neke šeme dodiplomske obuke slične onoj koja se obavlja u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao neko odlično sredstvo proizvodnje nekog kadra mladjih, srednjih i viših menadžera sa poznavanjem veština i ponašanja neophodnih da se načini vrsta promene neophodna da se transformiše zdravstveni sektor u Srbiji u budućnosti.

3.4.5 Javno zdravlje

Portfolio ovog polja se sastoji od 6 CARDS projekata, sa a ukupnim budžetom od €15,9 M, apsorbujući oko 15% CARDS finansiranja u zdravstvu.

Siže nalaza unutar datog polja/oblasti pomoći (Projekti 10, 13, 17, 21, 27, 30)

Značaj predmeta: Sve je bilo veoma bitno u obradi zdravstvenih potreba i u prevenciji bolest (uključujući upravljanje zdravstvenim otpadom (Health Care Waste Management - HCWM)). On je bio bitno za Ministarstvo zdravlja da uspostavi prioritete i usvoji zakone u skladu sa zahtevima EU.

Značaj pristupa: Veliko uključenje svih predstavnika interesnih grupa (uključujući druga ministarstva) doprinelo je uspehu HCWM projekta, dok je za osnivanje i funkcionisanje Centralne škole za javno zdravlje (Central School for Public Health - CSPH) postojalo malo uključenje i žalbe medicinskih fakulteta van Beograda (tj. Niš). Republički institut za javno zdravlje nije bio uključen u Studiju srpskog opterećenja bolešću (Serbian Burden of Disease Study - SBDS). Trajanje podrške javnim zdravstvenim laboratorijama je bilo prekratko, pošto referentne laboratorije za regulisanje i okvir finansiranja nisu dogovorene od strane Ministarstva zdravlja na kraju projekta.

Uticaj: a) Proizvedeni izlazi: Studija srpskog opterećenja bolešću je na raspolaganju zainteresovanim stranama. Institucije

javnog zdravstva su restrukturisane i uspostavljen je Centar za preventivne zdravstvene usluge. Javne zdravstvene laboratorije su unapredjene, ali nije se uspelo u planu sprovodjenja za referentne laboratorije. Sistem za upravljanje zdravstvenim otpadom je operativan u 25 oblasti.

b) Povezani ishodi: Zdravstveni prioriteti navedeni u Studija srpskog opterećenja bolešću su obradjeni od strane Ministarstva zdravlja u razvoju nacionalnih programa. Namenske i strukturne promene nisu se još materijalizovale u reformisanom javnom zdravstvu. Instituti za javno zdravlje osećaju da su izgubili njihovu tradicionalnu ulogu, ali još uvek ne shvataju njihovu potencijalnu ulogu u savetovanju Ministarstva zdravlja o zdravstvenoj politici, zdravstvenim prioritetima i strategijama, istraživanju, itd. Sakupljanje podataka i analiza ostaju problem. Škola za javno zdravlje je nacionalno akreditovana i član je ASPHER-a. Kvalitet laboratorija je značajno poboljšan i metodi su povezani sa EU i medjunarodnim standardima. Prema korisnicima, postojao je veliki uticaj na pojedinačnom profesionalnom nivou i za laboratorije i za studente Centralne škole za javno zdravlje. Postoji manje zagadjenja od medicinskog otpada i 40% manje zapremine.

c) Povezani dugoročni efekti: Centralna škola za javno zdravlje stvara neki skup diplomaca, koji imaju neku viziju i volju da promene javni zdravstveni sistem. Upravljanje zdravstvenim otpadom – očekuje se važan uticaj na javno zdravlje u smislu smanjene pojave povezanih infekcija.

Održivost: Srpska studija opterećenja bolešću je bila jednokratna studija i slaba u vezi institucionalnog ugradjivanja. Razvoj javne zdravstvene zaštite je bio slab u vezi propisa, okvira finansiranja i popunjavanja osobljem. Ministarstvo zdravlja nije podnelo neki dekret za obavezan stepen Magistra javnog zdravlja za one koji rade u polju javnog zdravlja i ovo može zapretiti održivosti. Ali skorašnje odluke Medicinskog fakulteta u Beogradu o povezivanju Centralne škole za javno zdravlje sa obrazovanjem u upravljanju zdravstvom i stalnim zadacima osoblja zvuči obećavajuće. Održivost laboratorijskog projekta je bila slaba u vezi nedostatka

modela finansiranja za referentne laboratorije i nedostatka finansiranja za održavanje i novu opremu i potrošna dobra. Nepoznato je praćenje preporuka iz izveštaja od strane koordinacionog tela (Republičkog instituta za javno zdravlje i Medicinskog fakulteta). Upravljanje zdravstvenim otpadom – iako je to neki uspešan funkcionalni sistem- podzakonski akt za medicinski otpad nije odobren od strane Ministarstva zdravlja (Info mart 2010. godine) i za 2010. Fond zdravstvenog osiguranja nije namenio zasebne budžetske linije za upravljanje zdravstvenim otpadom kako je bilo očekivano, što je stvorilo neko ekstra opterećenje budžeta za zdravstvene institucije (info domovi zdravlja).

Komentari: Cilj je široko učešće svih (potencijalnih) korisnika ili implementatora. Treba da postoji neka zakonska obaveza da se zahteva neki Magistar javnog zdravlja, MHPM ili doktor nauka za funkcije unutar javnog zdravlja ili za zdravstvenu politiku i funkcije upravljanja. Dalja podrška je potrebna da se nastavi reforma mreže Instituta za javno zdravlje, ako vlada i korisnici shvataju značaj i potrebu za postizanjem njihove potencijalne i promenjene uloge. Laboratorije Instituta za javno zdravlje od sada moraju da se takmiče sa privatnim laboratorijama i da pokažu njihovu kompetentnost i efikasnost. Ovo zahteva neku promenu u organizaciji i upravljanju. Potreban je neki pregled sadašnjih organizacionih i modela finansiranja i Instituta za javno zdravlje i (referentnih) laboratorija i neko praćenje preporuke projekta. Upravljanje zdravstvenim otpadom je bio neki uspešan projekat, ali potrebno je praćenje u vezi odobrenja podzakonskog akta za zdravstveni otpad i Fond zdravstvenog osiguranja treba da dodeli budžetske linije za potrošna dobra i druge tekuće troškove.

3.4.6 Isporuka usluge

Portfolio ovog polja se sastoji od 4 CARDS projekta, sa nekim ukupnim budžetom od €9,4 M, apsorbujući skoro 9% CARDS finansiranja u zdravstvu.

Siže nalaza unutar datog polja/oblasti pomoći (Projekti 11, 14, 23, 29)

Značaj predmeta: Projekat procene zdravstvenih službi i stvaranje neke baze podataka unutar projekta je bilo vrlo bitno za svrhe planiranja zdravstva. Procena odabrane bolnice za zajam Evropske investicione banke je bila bitna u svetlu velikog zaostajanja u ulaganju u bolnice, Projekat u vezi poboljšanja preventivnih službi je obradio najznačajnije zdravstvene probleme kako su izneti u Srpskoj studiji opterećenja bolešću i naglasio je značaj preventivnih i aktivnosti na unapredjenju zdravlja. Tekuće plaćanje kapitacijom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je bitno u vezi politike Vlade Srbije za primarnu zdravstvenu zaštitu i reformu finansiranja zdravstva u Srbiji i povezano je sa prioritetima Evropskog partnerstva (European Partnership - EP) za Srbiju u delu Ekonomskih kriterijuma.

Značaj pristupa: Procena zdravstvenih službi je sagledana kao projekat pokrenut od strane donatora i nikada nije zaista vidjena kao bitna za primaoce. Preventivni centri su služili kao neki model, iako još uvek ne postoji integracija u strukturne funkcije zdravstvenih službi. Projekat kapitacije trpi od nedostatka spremnosti domaćih partnera za praktične promene u mehanizmima finansiranja i nagradjivanja.

Uticaj: a) Proizvedeni izlazi: Projekat procene zdravstvenih službi je proizveo ograničene kratkoročne izlaze. Projekat o

preventivnim službama je proizveo neki veliki izlaz osnivanjem 25 Centara za prevenciju i promovisanje zdravlja (Centers for Preventive Health Services - CPHS) nacionalnim kampanjama za promovisanje zdravlja, razvoj skrining programa, smernice za prevenciju, obukom više od 3000 zdravstvenih profesionalaca, itd. Sem pripreme i obuke za projekat plaćanja kapitacijom, takodje je obezbedio i nacionalno unapredjen softver za fakturisanje i registraciju pacijenta; softver za e-zdravstveni karton sa pojedinačnim uslugama i propisivanje u korišćenju.

b) Povezani ishodi: Projekat procene baze podataka zdravstvenih službi nikada nije bio korišćen i vebsajt je bio raspušten brzo po završetku projekta. Projekat preventivnih službi je doprineo za 4 nacionalna programa prevencije raka i dijabetesa, nacionalnim aktivnsotima za promovisanje zdravlja i povećana je zdravstvena prevencija i promovisanje u domovima zdravlja.

Do danas se može uočiti jedan od nastajućih ishoda – ubrazana registracija (upis) pacijenta kod timova primarne zdravstvene zašite tokom poslednjih 24 meseca zbog podrške projektu kapitacije.

c) Povezani dugoročni efekti: Ništa za Projekat procene zdravstvenih službi. Uticaj renoviranja bolnica je označen povećanim protokom, poboljšanom sterilizacijom, vodeći višim nivoima zadovoljstva pacijenta. Dugoročni uticaj projekta preventivnih službi zavisi od nastavka unapredjenja i sprovodjenja preventivne zaštite (uključujući skrining) i aktivnosti na unapredjenju zdravlja od strane Ministarstva zdravlja. Ali pozitivni efekti treba da se očekuju i budu vidljivi na primer u sporom ali stabilnom trendu smanjenja prevalence pušenja, povećanoj svesti o ključnim faktorima rizika, spremnosti zdravstvenih službi da ih obrade. Dugoročni efekat projekta plaćanja kapitacijom je nepoznat (tekući projekat), ali napori u uvodjenju nove IT i poboljšanju kliničkih praksi koje naglašavaju prevenciju imaju neki potencijal da proizvedu pozitivan uticaj. Efekti u finansiranju zdravstva su verovatno ograničeni i zavise od mogućnosti da se lansira novi sistem u 2010. godini, unutar životnog veka projekta.

Održivost: Rezultati Projekta procene zdravstvenih službi nisu održani i zaista su pušteni da atrofiraju vrlo rano zbog nekog potpunog nedostatka uključenosti ili vlasništva sa strane potencijalnih korisnika. Zajam Evropske investicione banke od €50m je bio materijalizovan bez bilo kakve fundamentalne promene u sistemu isporuke bolnica, ali onda je originalni rad u ovom prohektu nastavljen sa tehničkom pomoći za izgradnju kapaciteta za službe tercijarne zaštite i obezbedio je neku platformu za dalja rad na razvoju. Projekat preventivnih službi je bio slab u vezi praćenja i šeme finansiranja, ali onda bi Centri za prevenciju služili kao neki model sa ciljem pružanja boljeg kvaliteta službi stanovništvu. Iako je projekat doprineo razvoju nacionalnih skrining programa, ti programi ipak nisu sprovedeni zbog nedostatka

finansiranja i kapaciteta. Praćenje je učinjeno od strane Projekta plaćanja kapitacijom, finansiranim od strane EU.

Komentari: Iskustvo projekata zdravstvene procene ukazuje na neku ključnu lekciju u vezi promene i održivosti koja je da ključni predstavnici interesnih grupa treba da budu uključeni od početka u projekat i izvršenje projekata. Jako posvećenje Ministarstva zdravlja je potrebno da nametne, zakonski uredi i finansira preventivnu zaštitu i promovisanje zdravlja. Načelna preporuka je da se uloži više u primarno zdravstvo za jačanje i da se programira takva podrška za neko duže trajanje nego što je životni vek jednog projekta. Ovaj pristup postaje naročito značajan sada, kad je Kanadska agencija za medjunarodni razvoj završila u regionu sa njenom podrškom reformama i inovacijama u primarnom zdravstvu.

3.5 Zajednički obrazac

3.5.1 Zajednički obrazac u odnosu na značaj

Upućivanje na Gantogram u Odeljku 3.1 ukazuje na grozotu promene kroz koju je srpski zdravstveni sektor prošao u poslednjih 10 godina. Po bilo kojem merilu ovo predstavlja neki složeni program promene koji teče paralelno i u serijama. EU pomoć zdravstvenom sektoru putem CARDS programa je bio neki evolutivni proces koji je integrisao hitnu i tehničku pomoć i težio da odgovori na potrebe srpskog zdravstvenog sektora. Mišljenja variraju o značaju CARDS projekata sa jednim gledištem koje drži Ministarstvo zdravlja, da su svi projekti bili bitni dok je gledište u široj zdravstvenoj službi to da su oni od marginalne vrednosti. Gledište do koga je došao Tim za procenu je da je u nekom apsolutnom smislu sav rad bio bitan za predmet, na jedan način ili drugi, ali kako su se sagledavanja korisnika razlikovala, mnogo od potencijalnog uticaja CARDS projekata nije realizovano i kao neki rezultat, održivost se u nekim slučajevima može dovesti u pitanje.

Većina projekata su zasnovani na pripremnim studijama pre projekta i procenama koje su izgledale da ukazuju na neku potrebu i programirane su da obezbede da je projektovanje završnih projekata bilo zasnovano na nekom informisanom obrazloženju i logici i dizajniranju projekata. Dok je pripremni rad uglavnom bio sproveden u nekom formatu projekta, on je bio više pokrenut od strane donatora i zavisio od medjunarodnih stručnjaka nego drugačije. Mnogi od korisnika sa kojima je Tim za procenu govorio su ukazali da su se neki od ranih projekata smatrali pokrenutnim od strane donatora i sagledani su od strane korisnika da su od marginalne vrednosti za sagledane lokalne potrebe. Ovo sagledavanje može da ukaže na nekada nedostajući značaj pristupa, kada je sprovodjenje projekata bilo nedogovarajuće za nivo kapaciteta lokalnih partnera; tempiranje, tempo i redosled intervencija nisu dobro osmišljeni, planirani i upravljani i zakonodavno i regulatorno okruženje bi sprečavalo neophodne odluke, akcije i promenu.

Tabela 2 dole ukazuje na značaj različitih projekata od kojih se može videti da izgleda značaj projekata raste protokom vremena. Ovo izgleda da sugeriše da su gledišta lokalnih korisnika uzeta više u obzir u projektu i sprovodjenju u kasnijem delu decenije, iako je podjednako moguće da je postojalo veće prihvatanje od strane korisnika da su promene bile neizbežne i da i ta podrška treba bolje da se upotrebi.

Zaklju čak:

Zaključak koji Tim za procenu izvlači iz ovog dokaza je da značaj projekata mora biti prepoznat i prihvaćen lokalno, kao da zadovoljava neku stvarnu potrebu, inače će on rezultovati nekim suvišnim troškom i proizvesti malo trajne vrednosti. Lekcije izvučene iz ovoga su uključene u naučene lekcije u odeljku 5 dole.


Tabela 2: Procena projekata finansiranih od strane EU putem ključne dimenzije značaja

Značaj (po

tipovima)

Projekti finansirani od strane EU po brojčanim šiframa u Master listi

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Značaj predmeta:

Bitno za zdravstvene potrebe srpskog stanovništva /potrebe zemlje

A A A B B A A N

A

N

A

N

A

N

A

A A A A A A N

A

A A B A A U A A

Bitno za srpsku zdravstvenu politiku i povezane prioritete i brige zdravstvenog sistema, kako su definisani od strane Vlade Ministarstva zdravlja i/ili njegovih agencija.

NA NA NA NA N

A

N

A

N

A

A B B C A A A B A A B A A A A A A A A

Bitno za strategiju EU/Misiju EU u Srbiji.

A A NA U A A N

A

A B N

A

B A A B A A C A A A B A A A A

Značaj pristupa:

Značaj za postojeći nivo kapaciteta srpskih partnera (institucionalni i pojedinačni)

U U U U B B B C U U C A C A B C C C A C A C A D A

Značaj tempiranja intervencije / projekta U U U U B B A B U U C A A B B A B C B D B A A D A

Značaj tempa intervencija U U U U C C B C U U C B D C B D C D C D B D A C A

Značaj pokrića (geografski, institucionalni) U U U U A A B B U U C A D B B A B D B C A A B A A

Značaj redosleda ili kombinacije intervencija

U U U U B B B B U U C A N

A

A B A B A A D A A A B A

Bitno za postojeće zakonsko i regulatorno okruženje.

U U U U C B N

A

B U U N

A

A N

A

B B C B B B D A C D D A

Ocena A

Vrlo dobar B

Dobar C

Problematičan D

Ozbiljni nedostaci U

Nepoznato NA

Nije merodavno

Zaklju čak: Značaj projekta izgleda da raste protokom vremena. Značaj pristupa je prikazao neku veću brigu nego značaj predmeta.

41

3.5.2 Zajednički obrazac u odnosu na uticaj

Uticaj različitih projekata veoma varira kako se može videti upućivanjem na Tabele 3-6 dole, koje prikazuju različite izlaze i ishode. Kako uticaj CARDS projekata nije strogo definisan i meren i studije pripisivanja nisu postale pohvalne, Tim za procenu je to formulisao kao uticaj na tekuću situaciju ili potencijal stvoren za dugotrajne efekte – tako je to “povezani uticaj”. Jasno je u retrospektivi da je veći uticaj povezan sa više uspešnih projekata, gde su izlazi prepoznati od strane korisnika i uporebljeni od strane zdravstvenog sistema na nekoj kontinuiranoj osnovi ili na neki održivi način. Tim za procenu je otkrio da bitne intervencije imaju mnogo veću šansu da proizvedu uticaje i da se održe i da one intervencije koje su održane imaju neku veću šansu da isporuče stvaran uticaj.

Uticaj povezan sa CARDS projektima se može grupisati u pet tipova koji imaju potencijal da stvore neki pozitivni uticaj na zdravlje srpskog stanovništva:

1) Uticaj na zdravstvenu reformu; 2) Uticaj na kapacitete sistema; 3) Uticaj na učinak zdravstvenog sistema; 4) Uticaj na životnu sredinu; 5) Drugi uticaj - u zavisnosti od tehničke oblasti i delokruga CARDS projekata.

Podrška medjunarodnih projekata/pomoć zdravstvenom sektoru se dokazala kao neki stimulus za šire reforme zdravstvenog sistema koje se traže, u smislu da su otkrivene slabosti u zdravstvenom sistemu koje nisu prepoznate na početku i da se postepeno rešavaju. Činjenica da je medjunarodna podrška bila kontinuirana može se videti da je doprinela obezbedjivanju postepenih koraka i preduzeta je inkrementalna reforma zdravstva, ako za sada nije potpuno uspešna. Može se videti da je pomoć ubrzala tempo promene. Zaista, Ministar zdravlja je ukazao da bez medjunarodne podrške, načinjeni napredak bi bio mnogo sporiji i verovatno problematičniji bez delokruga ili pokrića koje je pružila medjunarodna perspektiva. Medjunarodna pomoć je doprinela sposobnosti zdravstvenog sistema da poboljša njegove rutinske administrativno-zdravstvene funkcije, pre nego da nastavi sa onim što je bilo opisano Timu za procenu kao neki pristup upravljanju krizom.

Neki projekti izgleda da su napravili značajan uticaj tj. upravljanje otpadom (HCWM projekat 30), BTS (projekat 12) i upravljanje lekovima (projekat 16) dok su drugi jedva imali bilo kakav uticaj do sada u smislu materijalnih uticaja do danas tj. tercijarni projekat (projekat 24) i neki su bez uticaja uopšte tj. Procena zdravstvene službe, projekat 11. Većina projekata koji su imali najveći uticaj su bili oni koji s imali primarni uticaj na jačanje kapaciteta neke institucije, ali takodje sekundarne uticaje širom celokupnog sistema tokom vremena. Na primer, nabavka bezbedne krvi u dovoljnim količinama je od vitalnog značaja za bezbednost hirurgije u bolnicama i poboljšanja u upravljanju otpadom nisu samo poboljšala higijenu u različitim institucijama, već takodje imaju neki uticaj na životnu sredinu i konačno na zdravstveni status.

Novi sistem upravljanja zdravstvenim otpadom je značajno promenio situaciju u vezi infektivnog otpada. Broj nesreća vezanih za iglu unutar zdravstvenih objekata je bio značajno smanjen, kao i druge povezane unutar-bolničke infekcije. Mogućnost prenošenja bolesti putem insekata i životinja je takodje značajno smanjena. Dugoročno se očekuje neki značajan uticaj na javno zdravlje, u smislu smanjene pojave povezanih infekcija. Veliki uticaj projekta u smislu zaštite životne sredine je već očit. Zdravstveni otpad više ne zagadjuje životnu sredinu oko zdravstvenih objekata ciljnih institucija i zapremina zdravstvenog otpada je smanjena za više od 40% putem seckanja, koje značajno smanjuje količine koje se odlažu u deponije. Konačno, uspeh sa zdravstvenim otpadom je takodje izazvao druge institucije da počnu preduzimanje odgovarajuće zaštite od otpada uopšte, dalje jačajući time sistem upravljanja otpadom.


Upravljanje zdravstvenim otpadom pre EU pomoći

Uticaj početnih projekata hitne rekonstrukcije je bio očit u raspoloživosti predmeta snabdevanja i materijala, redovne raspoloživosti osnovnih materijala i lekova i osnovne medicinske tehnologije/opreme. Uticaj na uslove rada i životnu sredinu je poslužio da se poveća produktivnost i efikasnost putem obezbedjenja više higijenskih i udobnih radnih mesta, kako se može videti u rehabilitovanim bolnicama.

.

Zahtev za sličnim ciframa dostavljen Republičkom institutu za javno zdravlje nije proizveo bitnu statistiku u vremenu na raspolaganju, pa nije moguće izvući opštije zaključke o uticaju na učinak bolnice kao neki rezultat podrške primljene od strane 20 bolnica.

Jedan od najuspešnijih projekata je onaj za transfuzijske službe za krv, gde su tri centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu svi imali koristi od nove opreme i metoda i mogu da pokažu poboljšani učinak u smislu kvaliteta sa ISO 9001, 14001 i 18001 akreditacijom i povećanjem donacija krvi.

Centar za transfuziju krvi Novi Sad posle EU pomoći za Centre za transfuziju krvi (2006. godina)

43

Zatim je raspoloživost moderne IT i zamena kompjuterizacijom prethodno manuelnih procesa imala uticaj na promovisanje informacionog sistema i analitički kapacitet i zauzvrat olakšala mnoge osnovne administrativne funkcije koje bi inače bile odložene ili neizvodljive. Dijagram 5 dole proizveden od strane EPOS projekta o akreditaciji mapira tok podataka ukazujući na tekuću konfiguraciju. Treba da je moguće upotrebiti ovo kao neko osnovno štivo za identifikovanje migracione putanje potrebne za razvoj IT sistema unutar DILS projekta Svetske banke, kao i naknade Fonda zdravstvenog osiguranja u skladu sa kapitacijom i napretcima Grupa vezanih za dijagnozu.

Uticaj na promovisanje zdravlja i prevenciju bolesti je bio pozitivan sa sporim ali stabilnim trendom smanjenja prevalence pušenja i nekom povišenom svešću o ključnim faktorima rizika i spremnosti zdravstvene službe da ih obradi.

EU pomoć je poslužila u izvesnom broju uloga delujući kao: a) Pružalac saveta, znanja i tehnologije; b) katalizator ili inicijator; c) istražitelj; d) ubrzavač i e) mentor, trener i podržavalac.

CARDS projekti su proizveli izvestan broj izlaza i ishoda putem tehničke pomoći i podrške u naturi, uključujući:

Izlaze tehničke pomoći - bitniji za drugu fazu CARDS-a: - Zakonodavni akti – razvijanje i/ili usvajanje - Regulatorni (podzakonski) akti/dokumenti – razvijani i/ili usvojeni- Osnovane su nove agencije, institucije, pravna lica, NVO - Nove discipline su uvedene u obrazovanje radne snage za zdravstveni sektor tj. Magistar upravljanja zdravljem. - Obučeni/ponovno obučeni profesionalci. - Nove metode i sistemi su razvijeni, uključujući softver - Drugo (uključujući baze podataka, zalihe, itd.) Izlazi pomoći u naturi - bitniji za prvu fazu CARDS-a: - Dostavljena je medicinska i druga oprema. - Dostavljeni su farmaceutski i predmeti snabdevanja. - Objekti (ili njihovi delovi) su renovirani.

Tabela 3 dole prikazuje sastav i obrasce CARDS izlaza, a Tabele 4 i 5 razradjuju takve izlaze kao zakone, propise i osnivanje novih institucija i tela koja pokazuju neki veći uticaj na reformu zdravstvenog sistema.

Efekti i posledice izlaza su se pojavili u CARDS ishodima, čak iako tu nije postojalo neko sistematsko merenje istih. Tabela 6 dole prikazuje neki uzorak indikativnih ishoda, vezanih za promene u kapacitetu i praksi agencija i objekata koji su primili pomoć EU. Samo neki mali broj tih pokazatelja ishoda Tabeli 6 ima neku brojčanu vrednost, pošto zbog vremenskih ograničenja nisu svi podaci mogli biti na raspolaganju. Medjutim svi pokazatelji u Tabeli 6 mogu poslužiti kao neki koristan prikaz tipologije ishoda povezanih sa CARDS-om. Ti pokazatelji CARDS ishoda mogu poslužiti kao neki punomoćnik za ishode za širi zdravstveni sistem, takve kao što su efikasnost zdravstvenog sistema, efikasno upravljanje, pristup, kvalitet i bezbednost službi i proizvoda (farmaceutska sredstva, vakcine i proizvodi od krvi), kvalitet informacija, spremnost za promene, raspoloživost proizvoda i informacija, itd. Na primer, Projekti 5 i 16 su rezultovali nekim povećanjem dobre proizvodjačke prakse proizvoda koji su bezbedni i pouzdani i stoga su povećali bezbednost i sigurnost pacijenta.


Tabela 3: Sastav trenutnih rezultata po ključnim tipovima izlaza proizvedenim od strane CARDS projekata finansiranih od EU Proizvedeni izlazi

(po tipovima) EU-fiinansirani projekti po broju šifre u Master l isti

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Ukupno

1. Izlazi tehničke pomoći 1.1 Zakonodavni i regulatorni akti (podzakonska akta) inicirani, za koje je donet nacrt, itd.

+ + + + + + + + 8

1.2 Nacionalna politika, strategija i program inicirani, za koje je donet nacrt, itd.

+ + + + + + 6

1.3 Podrška osnivanju novih pravnih lica/agencija

+ + + + + + + 7

1.4 Institucionalno obezbedjena izgradnja kapaciteta.

+ + + + + + + + + + + + + + + 15

1.5 Pojedinačno obezbedjena izgradnja kapaciteta + + + + + + + + + + + + + + + + + + 18

1.6 Nove discipline (nastavni plan) uvedene u zvaničan obrazovni sistem

+ + + + 4

1.7 Obučeni/ponovno obučeni profesionalci (samo sertifikovani – drugačije vidi 1.5)

+ + + + + + + 7 7

1.8 Nove metode, tehnike i sistemi razvijeni, uvedeni, itd.

+ + + + + + + + + + + + + + + + + 17

1.9 Drugo (tj. baze podataka, zalihe, opisi, itd.) + + + + + + + + + 9 2. Izlazi pomoći u naturi 2.1 Medicinska i drugi oprema (tj. hardver) obezbedjena

+ + + + + + + + + + + + + 13

2.2 Obezbedjeni farmaceutski i medicinski predmeti snabdevanja

+ + 2

2.3 Objekti (ili njihovi delovi) renovirani + + + + + + + + 8

2.4 Drugo Ukupan br. tipova izlaza 1 3 1 2 3 7 1 3 1 1 3 9 4 3 1 10 10 5 1 1 ? 1 8 5 4 4 3 6 7 6

Zaklju čak: Najpretežniji proizvedeni izlazi su bili pojedinačna izgradnja kapaciteta (obuka), izgradnja institucionalnog kapaciteta (reorganizacija, izmena uloga/funkcija, itd.) i snabdevanje medicinskom i drugom opremom. Medjutim, širok opseg i broj izlaza nije nužno u korelaciji sa proizvedenim nivoom uticaja.

45

Tabela 4: EU pomoć i podrška razvoju zakonodavnih i regulatornih akata i nacionalnih strategija i programa u zdravstvu № Naziv zakona ili podzakonskog akta, strategije ili

nacionalnog programa Tip Projekat koji podržava

razvoj Potpis od strane Vlade Srbijei/ili

Parlamenta Komentari. Vreme završetka projekta

1 Zakon o lekovima i medicinskim uredjajima i 8 regulatornih akata (2003) za sprovodjenje Zakona

Zakon 01SER01/04/002, br. 6 03SER01/04/001 br. 16

Službeni list Republike Srbije br.. 84/2004, jul 2004. godine

Avgust 2003. godine Juli 2005. godine

1A Dokument o politici za lekove . Politika 01SER01/04/002, br. 6 Verovatno je dobio potpis na nivou Ministarstva zdravlja, ako je to uradjenotreba da se verifikuje od strane Ministarstva zdravlja.

Avgust 2003. godine

1B Izmene i dopune Zakona o lekovima i medicinskim uredjajima (donet jula 2004. godine) zakonodavstvo za uredjaje

Zakon 05SER01/15/005 U toku je službeni pregled i saslušanja, očekuje se potpis – 2010. godine.

April 2009. godine

2 Zakon o transfuziji krvi Zakon br.. 02SER01 /02/001 br. 12 Avgust 2009. godine April 2005. godine 2 A Nacionalna strategija o transfuziji krvi Strategija br.. 02SER01 /02/001 br. 12 April 2005. godine April 2005. godine 3 Strategija javnog zdravlja

U skladu sa članom 45, stav 1 Zakona o vladi, br. 55/05, 71/05 ispravka , 101/07 i 65/08 (uključujući Akcioni plan)

Strategija O3/SER/01/04/003 br. 17 26. mart 2009. godine Decembar 2005. godine

3 A Zakon o javnom zdravlju Zakon O3/SER/01/04/003 br. 17 31. avugust 2009. godine Decembar 2005. godine 4 Dekret o zdravstvenoj zaštiti“Instrukcije za otvaranje i

funkcionisanje institucija zdravstvene zaštite u Srbiji”

Dekret 04/SER01/03/001 br. 23 Objavljen od strane Ministarstva zdravlja, 23. maja 2006. godine, Centar za preventivne službe je uključen

Avgust 2007. godine

4 A Ratifikacija novog akta o zdravstvenom osiguranju (uključujući preventivne službe kao deo osnovnog paketa službi finansiranih iz Fonda zdravstvenog osiguranja)

Akt 04/SER01/03/001 br. 23 Januar 2007. godine Avgust 2007. godine

4 B Nacionalni program 1. Uvodjenje nekog skriniga u prvom trimestru za rano

otkrivanje genetskih abnormalnosti tokom trudnoće uključen u osnovni paket službi dodeljenih od strane Fonda zdravstvenog osiguranja. 2. Prevencija i tretman dijabetesa tip 2. 3.Borba protiv raka i tri nacionalna programa za prevenciju raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka.

Nacionalni program

04/SER01/03/001 br. 23 Projekat je doprineo razvoju nacionalnog programa.

2009. godina Avgust 2007. godine

5 Zakon o upravljanju otpadom. Zakon (Ministarstvo privrede)

04SER01/08/001 br. 30 12. maj 2009. godine Komentari: Podzakonski akt za upravljanje zdravstvenim otpadom još uvek nije odobren od strane Ministarstva zdravlja (mart 2010. godine)..

Jun 2009. godine

Zaklju čak: Barem 4 zakonska akta su rezultovali iz projekata potpomognutih od strane EU, iako su neki doneti godinu dana posle završetka projekata.


Tabela 5: EU pomoć i podrška osnivanju pravnih lica u zdravstvenom sektoru (institucije, jedinice) i stalni komiteti/komisije Br. Naziv institucije /centra Projekat

podržan Unosi od strane projekta Odluka o

osnivanju Tekući status

Početni datum / Otvaranje

Komentari. Vreme završetka projekta

Institucionalni vebsajt

1 Agencija za lekove i medicinske uredjaje Srbije, uključuje Nacionalnu laboratoriju za kontrolu lekova koja zamenjuje Farmaceutski institut Srbije

01SER01/04/002, Ne 6

Povelja, tehnička pomoć za budžet, kancelarijski prostor – nova zgrada, oprema, tehnička pomoć za funkcionisanje, metodologija.

Zakon o lekovima i medicinskim uredjajima (Službeni list Republike Srbije br.. 84/2004, juli 2004. godinea)

Funkcionalan Januar 2002. godine

Juli 2003. godine http://www.alims.

sr.gov.yu/eng/oa

genciji/index.php

03SER01/04/001 Ne 16

Obuka osoblja, umrežavanje sa nacionalnom agencijom za lekove u drugim zemljama.

Avgust 2003. godine

Juli 2005. godine

2 Republički komitet za razvoj i sprovodjenje Nacionalnih kliničkih smernica (RSK)

03SER01/04/001 Ne 16

Tehnička pomoć u organizacionim pitanjima, uključujući donošenje nacrta “internih propisa”, identifikovanje tema za nove smernice.

Osnovana u skladu sa Zakonom o zdravstvu (2005. godina)

Nefunkcionalan, neko pitanje će biti obradjeno od strane Ministarstva zdravlja u 2010. godini

Avgust 2003. godine

Juli 2005. godine Nema.

3 Centralna škola za javno zdravlje (CSPH) O3/SER/01/04/003 Ne 17

Pozicioni dokument, predložena struktura, rekonstrukcija, oprema, nameštaj, nastavna sredstva, itd.

Odlukao osnivanju i radu od strane naučno-nastavnog odbora Medic inskog fakulteta, Univerzitet u Brogradu, 25. jun 2004. godine. Za promene vidi takodje 6

Funkcionalan 28. februar 2005. godine

31. decembar 2005. godine http://www.sph.m

ed.bg.ac.yu/

4 Udruženje Srbije za javno zdravlje (PHAS) O3/SER/01/04/003 Ne 17 i Kanadska agencija za medjunarodni razvoj, podrška razvojnog partnera.

U martu 2004. godine, PHAS je bio registrovan kod Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Funkcionalan 28. oktobar 2003. godine

31. decembar 2005. godine http://www.ujzs.o

rg/jezičke/en/

5 25 Preventivni centri (PC) u 25 domova zdravlja za zdravstvenu prevenciju i aktivnosti dosezanja u promovisanju zdravlja, osnovani putem projekta. Dopunskih 10 osnovano od strane Instituta za javno zdravlje Grada Beograda. Posle toga dekretom Ministarstva zdravlja sve opštine sa više od 50.000 osiguranih moraju imati neki Preventivni centar.

04/SER01/03/001 Ne 23

Nameštaj, medicinska i IT oprema, pet vozila.

Novi dekret o zdravstvenoj zaštiti “ Instrukcije za otvaranje i funkcionisanje inst ituci ja zdravs tvene zaštite u Srbiji” objavljen od strane Ministarstva zdravlja 23. maja 2006. godine

Funkcionalni svi preventivni centri do aprila 2010. godine

Prvi je otvoren u DZ Niš 16. maja

2006. godine

31. avgust 2007. godine Nema.

6 Centar za upravljanje zdravstvom 06 SER 01/10/002 Ne 28

Definicija funkcionalnog sadržaja i upotrebe, (buduće) renoviranje i ponovno opremanje.

Odluka o osnivanju nekog Centra za upravljanje zdravstvom u kombinaciji sa SPH preduzetim od strane Višeg osoblja Medicinskog fakulteta . 6. aprila 2010. godine

Faza izvodljivosti ? Jun 2011. godine

Januar 2011. godine Nema.

7 Biomedicinski komitet Ministarstva zdravlja/Regulatorna agencija za krv

02 SER 01 /02/001 Ne 12

Zakon o transfuziji krvi, avgust 2009. godine

Funkcionalan Jun 2010. godine Umesto BRA organa za regulisanje krvi.

Nema.

8 Udruženje menadžera primarne zdravstvene zaštite u Srbiji.

06SER01/10/001, Ne 29

Razvoj Statuta, tehnička pomoć u donošenju nacrta strateškog i poslovnog plana za 2010. godinu, logistička podrška.

Priprema za zakonsko osnivanje,/formiranje u toku.

Aktivnosti pred-

osnivanje. U toku. Produžen do decembra

2010. godine. Nema.


Zaklju čak: 8 različitih tipova pravnih lica je osnovano uz pomoć EU, koji izgleda da imaju sve izglede da budu dugoročno održivi, bilo da sada posluju, ili zato što postoji neko jako posvećenje da se oni načine održivim u budućnosti.


Dijagram 3: Tok podataka bitnih za kvalitet nege i bezbednost pacijenta u srpskom zdravstvenom sistemu 16

16 Izvor: Februar 2010. godine, Osnivanje Javne agencije za akreditaciju i kontinuirano poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji.


Dijagram 3: MAPIRANJE TOKA PODATAKA BITNIH ZA KVALITET I BEZBEDNOST PACIJENTA U ZDRAVSTVENOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE Opštinska mati čna služba ← Institucija zdravstvene zaštite Rodjenja/smrti Okružni, gradski i regionalni Instituti za javno zd ravlje ← Medicinska dokumentacija ↓ ↕ Administrativni i finansijski podaci Stastisti čka služba Republike Srbije ---------- → Nacionalni institut za javno zdravlje Zakon o elektronskom zdravstvu Pojedinačni i zbirni izveštaji Baza podataka stanovništva Metodološke smernice Unutarbolničke infekcije Baze podataka, registri Zadovoljstvo potrošača Publikacije Profesionalno zadovoljstvo Razvoj IHIS-a Pokazatelji kvaliteta Nadzor Podaci o kvalitetu i bezbednosti pacijenta -----------→ Ogranci Fonda zdravstvenog osiguranja Centar za analizu, planiranje i organizaciju službi Nepovoljni efekti lekova ↕ zdravstvene zaštite ↔Fond zdravstvenog osiguranja Sudovi Centar za zdravstvenu informatiku i Baza podataka osiguranika

biostatistiku ↕ Izveštaji Publikacije ←-------------------------------------------------------------Inspekcija: Centralna informaciona služba ↕ Liste čekanja↕

Zdravstvena, sanitarna i farmaceutska Odeljenje za organizaciju službi zdravstvene zaštite Odeljenje za zdravstveno osiguranje i finansiranje službi zdravstvene zaštite

Republičke profesionalne komisije

Ministarstvo zdravlja (Nacionalna konferencija o CQ I) ↕ Vlada RS (strategije, programi, podzakonska akta) A gencija za lekove Agencija za akreditaciju i CQI Parlament RS (zakoni) Metodološke smernice Metodološke smernice

Publikacije Publikacije ↔Štetna dejstva lekova↓ Izveštaji o akreditaciji

↔CQI izveštaji↓ ↔Institut za standardizaciju Srbije

Standardi Publikacije


Tabela 6 : Odabrani rezultati CARDS-a za prirodu ishoda kao promene u kapacitetu i praksi agencija i objekata povezani sa pomoći EU Pokazatelji ishoda –

koji rezultuju iz različitih izlaza Jedinica vrednosti

Osnovna linija (pre)

Posle Komentari Odnos prema željenom zdravstvenom

sistemu ili organizacionom ishodu

Šifra i broj projekta (projekata) uglavnom povezanih sa

rezultatom(ima)

Ministarstvo zdravlja

2000. godina 2009. godina Unapredjena zakonodavna i regulatorna osnova za aktivnosti ka jačanju sistema zdravstvene zaštite i poboljšanju zdravlja stanovništva.

- Ograničena Unapredjena Opunomoćeni pokazatelj efikasnog upravljanja

01SER01/04/002 № 6 03SER01/04/001 №16 02SER01 /02/001 №12 03SER/01/04/003 №17 04SER01/03/001 №23 04SER01/08/001 № 30

Povećan je kapacitet za upravljanje višestrukim projektima i zajmovima putem Jedinica za sprovodjenje projekta i drugih instrumenata

- Ograničena Razvijena 03SER01/04/009, № 18 04SER01/03/004, № 24

Povećana je sposobnosti i kapacitet za procenu situacije, za planiranje i projektovanje programa i projekata.

- Ograničena Razvijena Svi CARDS projekti

Fond za zdravstveno osiguranje

2005. godina 2009. godina Poboljšana verodostojnost informacije o pruženim uslugama i prepisivanju (modul za fakturisanje JE-a).

- Ograničena Povišena Automatizacija i standardizacija baze podataka Fonda zdravstvenog osiguranja- o službama, receptima lekara i radnom opterećenju omogućava brže sakupljanje, detaljnije potvrdjivanje podataka i njihovo korišćenje za obavljanje pravovremenih finansijskih transakcija za objekte.

Opunomoćeni pokazatelj finansiranja na osnovu dokaza

03SER01/04/001, № 16 05SER01/15/001 № 25 06SER01/10/001,№ 29

Povećane su mogućnosti za smanjenje rizika od prevare i povezane greške u raspodeli sredstava (zbog nivoa razvoja IT-ja)

- Ograničena Povišena Povezani sa novom IT sposobnom da potvrdi aplikacije i izuzme suvišne i primaoce koji nisu podobni.

Opunomoćeni pokazatelj efikasnosti

05SER01/15/001,№ 25 06SER01/10/001,№ 29

Povećano je znanje pružalaca zdravstvenih usluga o neophodnosti i načinima promene metoda plaćanja prema učinku i onih zasnovanih na ishodu.

- Ograničena Povišena Opunomoćeni pokazatelji spremnosti za promene

Stavljanje specijalnog naglaska na ubrzanje napora u jačanje sistema plaćanja za proizvodjača, podržanog održivom metodologijom (za osoblje Fonda zdravstvenog osiguranja).

- Ograničena Povišena Opunomoćeni pokazatelji spremnosti za promene

Agencija za lekove i medicinske uredjaje Srbije (Agency of Drugs and Medical Devices of Serbia - ALIMS)

2005. godina 2009. godina Sveobuhvatni paket službi i funkcija isporučen od strane neke profesionalne organizacije sa odgovarajućim kapacitetom

Da/Ne. Nema Da U 2002-2004. godini (neka) funkcija Instituta za farmaciju i Ministarstva zdravlja je bila integrisana unutar neke nove Agencije. Od 2006. godine ALIMS je podržan u unapredjenju njegovog kapaciteta i internih sistema/metoda

Opunomoćeni pokazatelj efikasno organizovane funkcije u zdravstvenom sektoru

01SER01/04/002, № 6 03SER01/04/001, № 16 05SER01/15/005, № 26

Učinak Agencije je jasno definisan i usmeravan putem okvira za upravljanje rezultatima i EU standarda

Da/Ne. Nema Da ALIMS je pripremio i nosio oko prve 3 godine razvojni plan i HR strategiju. Sistem praćenja sprovodjenja razvojnog plana je u toku.

Opunomoćeni pokazatelj efikasnog izvršavanja organizacije kojom se upravlja za rezultate

05SER01/15/005, № 26


Pravovremena i kvalitetna formalna procena dokumentacije podnosilaca prijava sa smanjenim vremenom zaostataka za registraciju proizvoda .

Da/Ne. Nema Da Opunomoćeni pokazatelj efikasnosti

Poboljšan kvalitet prijavljivanja farmakovigilansi od strane pružalaca zdravstvenih usluga.

- Niža Viša Opunomoćeni pokazatelj kvaliteta informacije o upotrebi.

Pravovremena i brža proizvodnja sveobuhvatnih informacija dostupnih korisnicima.

- Opunomoćeni pokazatelj raspoloživosti informacija i njihovog kvaliteta.

Institut za javno zdravlje

2004. godina 2009. godina Poboljšan pojedinačni kapacitet za doprinos unapredjenju zdravlja na osnovu stanovništva i prevenciji bolesti

- Niža Viša Samo-objašnjavajuće 02SER01/10/004, № 13 03SER01/04/003, № 17 05SER01/15/002, № 27

Poboljšan kvalitet laboratorijskih službi (u poredjenju sa EU standardima).

- Ograničena Povišena Samo-objašnjavajuće. 05SER01/15/002, № 27

Domovi zdravlja (pilot projekti)

2007. godina 2009. godina Povećan je nivo registracija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za odabranog lekara (28 lokacija projekta) 17

% 18,69 64,07 Četvorostruko uvećanje od januara 2008. godine do decembra 2009. godine.

Opunomoćeni pokazatelj pristupa primarnoj zdravstvenoj zaštiti i korišćenju prava pacijenta.

06SER01/10/001, № 29

Povećana je proporcija preventivnih poseta i delokrug skrininga u službama doma zdravlja.

% - - Opunomoćeni pokazatelji pristupa službama i efikasnosti trošenja na zdravstvenu zaštitu.

Centar za preventivne zdravstvene službe – sa osnovom u domovima zdravlja (CPHS)

2006. godina 2009. godina Povećan je broj Centara za preventivne zdravstvene službe, što vodi povećanom pokriću stanovništva njihovim službama18

# 25 49 Podaci iz odabranih preventivnih centara sugerišu da se poboljšanja dešavaju.

Opunomoćeni pokazatelji pristupa preventivnim službama

04SER01/03/001, № 23

Povećan je udeo PC pacijenata koji su po prvi put dijagnostikovani

% - - Opunomoćeni pokazatelji

efikasnosti preventivnih službi. Povećana je proporcija slučajeva % - - Bolnice koje su procenjene za i koje su prošle rehabilitaciju finansiranu od strane Evropske investicione banke Povećana je hirurška aktivvnost: povećan je broj hirurških operacija

# - - Tamo gde su operacione sale renovirane i ponovno opremljene.

Opunomoćeni pokazatelji povećanog pristupa efikasnim službama

02SER01/10/013, № 14 03SER01/04/009, № 18 Zajam Evropske investicione banke. Povećana je efikasnost korišćenja vode, grejanja i

drugih komunalnih službi - - - Zbogr ehabilitacije komunalnog sistema putem

instalacije nove efikasnije opreme Samo-objašnjavajuće

Povećana je higijena i bezbednost radnih mesta i drugih prostorija

- - - Zbog instalacija nove opreme za sterilizaciju i drugih poboljšanja higijene.

Samo-objašnjavajuće.

Centar za transfuziju krvi

2006. godina 2009. godina Povećan je broj davalaštva krvi19 Br. of jedinica 121,543 133,278 Oko 10 procenata uvećanja broja sakupljenih

i testiranih jedinica krvi Opunomoćeni pokazatelj veće raspoloživosti

02SER01/02/001, № 12

Povišen je kvalitet i bezbednost date krvi i proizvoda od krvi

- Niža Viša Upotreba nove opreme je omogućila obezbedjenje višeg kvaliteta i bezbednosti

Samo-objašnjavajuće

Zdravstveni radnici u praksi su informisani i usmerenavani za korišćenje proizvoda od krvi

Da/Ne. Ne. Da Smernice za zdravstvene radnike u praksi su razvijene i široko distribuirane.

Opunomoćeni pokazatelj bezbednosti i kvaliteta korišćenja krvi.

Upravljanje otpadom (WS) - centralna institucija za tretman 2007. godina 2009. godina


Ta

Sistem upravljanja otpadom je prisutan sa funkcionalnim instirtucijama za centralni tretman

Da/Ne. Ne. Da Uvedeni WS je neki nov pristup, tehnologija i sistem

Opunomoćeni pokazatelj kapaciteta i raspoloživosti WS-a

04SER01/08/001, № 30

Smanjen broj nesreća vezanih za iglu u zdravstvenim objektima

# - - Opunomoćeni pokazatelj potencijalnog smanjenja pojave povezanih infektivnih bolesti

Smanjena mogućnost prenošenja bolesti putem insekata i životinja

% - - Smanjena zapremina otpada iz zdravstva20

- - za 40% Putem seckanja, koje značajno smanjuje zapreminu otpada odloženog na deponije

Opunomoćeni pokazatelji efikasnosti i bezbednosti životne sredine

Dalje jačanje sistema upravljanja otpadom. - - - Izazvao je mnoge da preduzmu odgovarajuću zaštitu otpada uopšte.

Opunomoćeni pokazatelj potencijalnog širenja pristupa WS-u.

Farmaceutska i preduzeća za proizvodnju vakcine

2000. godina 2009. godina Povećan je kapacitet farmaceutske proizvodnje i tržišta

Miliona dinara

~€100 ~€60021 Opunomoćeni pokazatelj raspoloživosti domaćih proizvoda.

Svi projekti iz oblasti farmaceutskih sredstava i medicinskih proizvoda.

Uvodjenje sertifikacije za Dobru proizvodjačku praksu i povećani broj proizvodjača saobraznih sa Dobrom proizvodjačkom praksom – preduzeća i njihovi proizvodi22

Br..sertifikata u br. preduzeća

Malo 51 u 8 preduzeća

Pokazatelj proizvodnje bezbednih, kvalitetnih i rentabilnih farmaceutskih sredstava i vakcina.

01SER01/04/004, №5

Povišena je spremnosti Torlaka za sertifikaciju od strane SZO za proizvodjenje vakcine protiv gripa – očekuje se u 2010. godini.

Nisko/Visoko Niža Visoka Iako je postojao neki napor početno planiran za polio vakcinu, Torlak ubrzava spremnost za medjunarodno priznatu proizvodnju vakcina protiv gripa i nove proizvodne linije su saobrazne sa Dobrom proizvodjačkom praksom.

01SER01/04/004, №5 03SER01/04/001, № 16 Dalja podrška Evropske investicione banke.

Podaci iz Fonda zdravstvenog osiguranja kako su zabeleženi od strane Projekta №29. 18 Informacije iz Ministarstva zdravlja. 19 Kombinovani podaci iz Nacionalnog instituta za transfuziju krvi Beograd i Niš i Novi Sad, Centar za transfuziju krvi.

20 Podaci iz Projekta №30 Praćenje izveštaja Specijaliste za praćenje i vrednovanje, Melite Pavlović 21 Podaci iz Ministarstva zdravlja

22 Podaci iz Ministarstva zdravlja.

53

3.5.3 Zajednički obrazac u odnosu na održivost

Održivost zahteva neki prenos posvećenosti da se obezbede resursi i da se preduzmu aktivnosti za zemlju/vladu, jednom kada se medjunarodna pomoć završi. Stepen do kojega se taj prenos dogodio varira i ostaje neka briga i za medjunarodne i za domaće partnere. To je postala jedna od vodećih tema u reformi zdravstva. Ministarstvo zdravlja Srbije prihvata njegovu odgovornost za održavanje reformi zdravstva ali ostaje pitanje oko toga kako ovo treba uraditi. Sposobnosti Ministarstva zdravlja i drugih agenata zdravstvenog sistema da održe inovacije i promene je evoluirala i poboljšala se tokom poslednje decenije, zajedno sa vlasništvom od strane korisnika zdravstvene reforme.

Tim za procenu smatra da postoje tri ključne dimenzije održivosti koje su;

. nastavak intervencije ili prakse lansirane/uvedene sa medjunarodnom pomoći;

. dodavanje pristupa, karakteristika i sistema koji će voditi očuvanju i daljoj evoluciji/ poboljšanju uvedenih inovacija i

. sposobnost da se prilagodi nekoj promenljivoj životnoj sredini.

Tim za procenu je obratio naročitu pažnju na projektovanje projekta i na Završne izveštaje projekta pri proceni da li je obezbedjenje održivosti bilo razmatrano kao jedan od unapred projektovanih zadataka projekta ili da li je ono evoluiračo kao neki pristup sa implementirajuće strane i/ili da li se to razmatralo na kraju projekta, tj. napuštanjem specifičnih preporuka o tome kako održati postignuto i proširiti pozitivne promene. Ova materija je bila dalje procenjena putem konsultacija oko prirode šire medjunarodne saradnje i nastavka inovacija i praksi praćenjem projekata bilo od strane istog ili drugog donatora/medjunarodnog partnera.

Tim za procenu je identifikovao specifične grupe/kategorije ključnih faktora za održivost kao markera za procenu održivosti projekta i intervencije koje su sažete u Tabeli 6:

“Strukturna” održivost: . Zakonodavstvo i uspostavljeno dosledno regulisanje; . Uspostavljen sistem da odgovarajuće zadovolji evoluirajuće potrebe za kapacitetom;

Institucionalizacija novih modela i praksi; . Dosledno korišćenje koristi od inovacija.

Finansijska održivost . Ugradjenost (tj. tokom životnog veka projekta); . Uspostavljeni finansijski aranžmani i postupci da zadovolje nove finansijske zahteve;.

Uspostavljeni naknada troškova, održavanje i zamena.

Održivost “ponašanja”: . Kultura i ponašanje odgovarajući za podršku novoj/obnovljenoj praksi; .

Stvaranje potražnje za uspostavljenom održivom aktivnošću; . Uspostavljena motivacija za održivom aktivnošću.


Tabela 7: Procena održivosti CARDS projekata finansiranih od strane EU

Projekti finansirani od strane EU po brojčanim šiframa u Master listi Faktori održivosti factors(by types)

15 Ukupno 4 5 1 1 1 2 1 3 1 4 2 4 2 5 2 6 2 7 2 8 2 9 3 0 1 2 3 6 7 8 9 10 16 17 18 19 20 21 22 23 + 1. Strukturna održivost

+ - + + + +- + + NA NA NA 8 + 1.1 Zakonodavni i regulatorni akti (podzakonska akta) su inicirani, donet je nacrt , itd.

NA NA NA U ? + NA NA

NA NA NA U +- +- NA NA

NA NA NA U - __ NA NA

NA NA NA U - NA NA

NA + + U ? + + NA NA

NA NA NA U - - NA NA

NA NA NA U - NA NA

NA NA NA U ? NA NA

NA NA NA U ? NA NA

NA NA NA U ? NA NA

+ + + + - + + + ? + + NA NA NA + 10 1.2 Uspostavljeni su sistemi da na odgovarajući način zadovolje evoluirajuće potrebe za kapacitetom

+ + + + - + ? + + +- + +- NA NA NA + SPH

9 1.3 Institucionalizacija novih modela i praksi

+ + + + - ? + ? +- ? +- NA NA NA 6 + SPH

1.4 Dosledno korišćenje koristi od inovacija

2. Finansijska održivost + + + + + - + - - ? ? + NA NA NA 11 2.1 Ugradjenost (tj. unutar

životnog veka projekta

- + - ? - - ? ? - NA NA NA 1 2.2 Finansijski aranžmani i postupci su uspostavljeni da zadovolje nove finansijske zahteve

- + - - ? - ? ? - NA NA NA 1 2.3 Naknada troška, održavanje i zamena su uspostavljeni

3 Održivost “ponašanja” sustainability -

_ + + - + - + ? +- NA NA NA 4 3.1 Kultura i ponašanje

odgovarajući da se podrže nove/obnovljene prakse

+ + + + - + + + - ?_ + NA NA NA 9 + 3.2 Stvaranje potražnje za održivom aktivnošću je uspostavljeno

-_

+ + + - + ? ? +- - +/- NA NA NA 6 + 3.3Uspostavljena motivacija održivom aktivnošću

Ukupan br. tipova ishoda

Zaključak: Strukturna održivost je očiglednije postignuta nego održivost ponašanja ili finansijska održivost.

Legenda u Tabeli 7: “NA” Nije merodavno (procene ili pripremni projekti); “U”-nepoznato; “+” prisutno; “+-“ delimično prisutno; “?” pod znakom pitanja.

55

Stavke strukturne održivosti. Neki značajan iznos zakonodavstva je donet, koji je naveden u 1.3 gore, podržan putem bitnih propisa. Timu za procenu je saopštavano dosledno, medjutim da je doneto zakonodavstvo propisano za različite svrhe i u drugačija vremena i da je u nekim obzirima kontradiktorno. Ako je ovo zaista slučaj, postoji neka jasna potreba da se uskladi zakonodavstvo, da se načini da se ono uklapa u neki koherentan zakonski okvir koji rukovodi zdravstvenim sistemom.

Ovo je značajno zato što su Argyris i Schon (1978. godine) istakli gledište da organizacije nalaze teškim da se prilagode, jer se one grade u specijalnom sistemu i odbranama koje ih sprečavaju da uče i ispituju njihova osnovna verovanja i pretpostavke. Jedna od odbrana koje često pravimo za nas, zato što ne radimo je ta da nije postojao nikakav zakon koji utiče na projekat i tako ništa nije moglo da se uradi. Potpuno odvojeno od vremena koje je potrebno da se sprovede neki zakon, za koje smo mi našli da je u proseku 3 godine, odsustvo nekog zakona se često koristi kao neki razlog za nepreduzimanje aktivnosti. Ovo inhibira akciju i stoga održivost. Čak i tamo gde postoji neki zakon tj. Zakon iz 2005. godine koji zahteva od menadžera da pohadjaju menadžersku obuku, zdravstveni menadžeri koji čine većinu menadžera su specifično izuzeti i stoga zakon aktivno radi protiv reformi koje Ministarstvo zdravlja cija da sprovede. Ovo treba brzo promeniti.

Prema mnogim ljudima sa kojima je razgovarano većina projekata su manje održivi u regionima nego u glavnom gradu i regioni imaju manji pristup rezultatima projekta. Ovaj komentar se naročito odnosi na mogućnosti osoblja Instituta za javno zdravlje Niš da učestvuje u budućnosti u aktivnostima Centra za javno zdravlje i upravljanje zdravstvom. Tim za procenu je ovo našao u Kliničkom centru u Nišu i Novom Sadu gde su viši menadžeri bili nesvesni skale i prirode medjunarodne podrške koju je Srbija primila tokom poslednjih 10 godina, neki faktor koji odzvanja kao eho od Ministra zdravlja, koji je ukazao na problem odgovarajućeg saopštavanja promene nekom zdravom stanovništvu koje može biti nesklono promama koje se prate.

Primeri neodrživih rezultata su bili projekat procene zdravstvene službe i studija srpskog opterećenja bolešću. Ti projekti nisu uspeli da institucionalizuju rezultate i proizvode i nisu ugradjeni u neku strukturu ili nisu uspeli da podignu nove institucije da nastave započeti rad.

Iz ovog dokaza da svaki projekat treba da ima neki preduslov za bilo koji budući projekat, to je apsolutno neophodno za obezbedjivanje održivosti i odgovarajućeg pokrića.

Stavke finansijske održivosti. Pomoć od EU i drugih medjunarodnih donatora, naročito pomoć u naturi, stvara neki neizbežan zahtev da se finansiraju povratni troškovi. Tim za procenu je našao da finansijska održivost ne može da se garantuje za održavanje i zamenu opreme nabavljene kao neki rezultat CARDS projekata i štaviše računovodstveni sistem i naknade sistema ne dozvoljavaju da snabdevanje uključi naknadu ili otpisivanje/amortizaciju.

Na primer, cena krvi koja nije povećana za 3 godine treba da se uveća za 10% da se omogući snabdevanje za zamenu opreme kupljene pod BTS projektom №12. Slični obziri se odnose na finansiranje povratnog troška i akumulaciju sredstava za kapitalno ulaganje u rehabilitiovane bolnice i za finansiranje službi preventivnog centra sa osnovom u domu zdravlja, upravljanjr medicinskim otpadom i referentne laboratorije.

Tim za procenu je takodje uočio stvaranje institucija i planove za više. Zgrade i institucije su neka dobra osnova za održivost, pod uslovom da su oni osnovani na nekoj zdravoj finansijskoj i organizacionoj osnovi, inače oni podležu riziku da postanu beli slonovi ili samo-obnavljajuće oligarhije bez ikakvog razloga za postojanje. Ovo bi se moglo primeniti na mnoge projekte i ojačanu potrebu za zdravim poslovnim planiranjem kao nekom disciplinom širom zdravstvenog sistema.

Tim za procenu zaključuje iz ovog dokaza da svaki projekat koji uključuje ulaganje u zgrade i opremu treba da zahteva kao neki preduslov za bilo kakvo buduće ulaganje neki poslovni slučaj koji koristi zdrave principe poslovnog planiranja, tipa koji se uči u tercijarnom projektu (broj 24), da se obezbedi da je finansijska održivost obradjena na odgovarajući način.

56

Stavke održivosti ponašanja. Najviše uznemiravajuće od svega je bilo da smo našli malo dokaza o stvarnoj promeni ponašanja, sem u jednoj ili dve vodeće organizacije koje su u potpunosti imale korist od podrške koja im je data tj. BTS ili domovi zdravlja Nišu i Starom gradu.

Najviše uznemiravajuće od svega je bilo da smo našli malo dokaza o stvarnoj promeni ponašanja, sem u jednoj ili dve vodeće organizacije koje su u potpunosti imale korist od podrške koja im je data tj. BTS ili domovi zdravlja Nišu (podržan od strane više projekata-EU HM i preventivne službe i Kanadska agencija za medjunarodni razvoj - primarna zdravstvena zaštita) i dom zdravlja Stari grad. Sledeća tabela proizvedena od strane doma zdravlja Niš ukazuje na to šta energične i entuzijastične organizacije mogu postić,i jednom kada one preuzmu inicijativu i stvarno urade stvari bez da se to od njih traži.

Nove i unapredjene sposobnosti doma zdravlja Niš, koje prikazuju mogućnosti za druge

. Uradjena je neka analiza situacije. Analiza koja je uključila neku SWOT analizu i neku analizu predstavnika interesnih grupa. Takodje smo napravili neki moderan i održivi strateški plan koji prepoznaje potrebe korisnika zdravstvenih službi na najvišem mogućem nivou.

. Uspeli smo da dobijemo svu neophodnu podršku za sprovodjenje našeg strateškog plana od najvećeg značaja za predstavnike interesnih grupa.

. Sprovedeno je neko pravilno istraživanje u vezi motivacije i zadovoljstva poslom naših službenika. Uradili smo analizu rezultata istraživanja i počeli smo sprovodjenje odredjenih motivacionih

tehnika. Primenili smo timski rad na svim organizacionim nivoima i uspostavili ga kao naš princip rada i uveli alate kao Potpuno upravljanje kvalitetom i Aktivno učenje u našoj svakodnevnoj praksi. . Takodje smo prepoznali značaj komunikacije i organizovali smo izvestan broj kurseva za naše

službenike da bi poboljšali komunikaciju sa našim klijentima. . Ovaj način vodjenja Doma zdravlja Niš je praktično najavio sveobuhvatni pristup rešavanju problema i

formiranju buduće strukturne matrice organizacije. . Uspostavljen je nov način rada Komisije za kvalitet i ta činjenica je rezultovala izvesnim brojem novih

postupaka neophodnih za bolji kvalitet našeg rutinski stvorenog i sprovedenog rada. . U donošenje nacrta i sprovodjenje izvesnog broja projekat smo uključili i partnere u lokalnoj zajednici i

takodje smo aktivno učestvovali u razvoju strateških dokumenata bitnih za razvoj primarne zdravstvene zaštite na lokalnom nivou.

. Na nekoj širokoj skali smo se uključili u proces kontinuiranog medicinskog obrazovanja i postali držalac takve aktivnosti u regionu, što se tiče primarne zdravstvene zaštite, koja je značajna ne samo za službenike i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite u našoj instituciji, već takodje za izvestan broj zdravstvenih centara u okruženju.

Dom zdravlja Niš


Prečesto smo nalazili neki nedostatak inicijative, interesa i iznad svega znanja o onome što je bilo planirano “zato što mi nije rečeno”. Bez znanja koje dolazi od redovne i dosledne komunikacije i veštine da se isto protumači i primeni, postoji malo izgleda za promenu ponašanja te vrste koja je neophodna da se unapredi vrsta promene kulture potrebna da reforme uspeju.

Mnogi ljudi sa kojima smo pričali su ukazali da uz dati nivo isplaćenih plata teško da čudi da se ljudi nisu osetili motivisanim da promenje njihovo ponašanje. Dok su prepoznavali da ljudi treba da imaju dovoljno da od toga žive, dokaz sugeriše da je novac kao neki motivator efikasan u samo 14% slučajeva (IPM 2003. godine) i da su drugi faktori takvi kao priznanje, sposobnost da se načini doprinos, profesionalni standardi, itd. značajniji. Stoga može biti da neka kombinacija motivatora treba da bude uvedena prvo da unapredi promenu, a drugo da obezbedi da je ona dugoročno održiva. Ovo može uključiti gotovinske nagrade (ono šta se nagradjuje biva uradjeno) kao deo nekog razmatranja upravljanja radnom snagom u zdravstvenom sistemu duž linija sugerisanih u tercijarnom izveštaju broj 24. Može se zahtevati uvodjenje nekog sistema upravljanja učinkom (ono šta se meri biva uradjeno) ili to može zahtevati da sistem naknade finansiran od Fonda zdravstvenog osiguranja može zahtevati od organizacija da se ponašaju na neki naročiti način, da na primer proizvedu podatke koji zadovoljavaju standarde integriteta ili vremenske linije ili da kliničke promene sa zamenom dnevnih slučajeva hirurgije za tradicionalne metode budu nagradjene u ugovoru izmedju Fonda zdravstvenog osiguranja| i pružaoca usluge.

Tim za procenu zaključuje da promena ponašanja može biti održana samo ako se može ugraditi u strukturne procese neke organizacije putem mehanizama nagradjivanja, praćenja učinka i podsticaja/obeshrabrenja naknade.

3.5.4 Zajednički obrazac (celokupan CARDS portfolio)

Jedan glavni zaključak koji može biti izvučen iz procene je da projekti koj su uspešno završeni imaju češće nego što nemaju uključeni izdatak za zgradu ili opremu ili za osnivanje neke institucije, pre nego sistemsku promenu celokupnog sistema koji se traži za uspešno sprovodjenje reformi u zdravstvenom sektoru. Korisnicima je lakše da vide dokaz o promeni putem isporuke “materijalno vidljivih” rezultata, takvih kao što su zgrade ili oprema sa nekim logotipom EU prikazanim na istima, naročito uz dato slabo stanje zdravstvenih zgrada i opreme na početku CARDS projekata.

Dok su promene pokrenute kapitalom bez sumnje značajne za postizanje reformi, to očito nije jedina promena koja se traži. U odeljku o izgradnji kapaciteta, u odeljku 3.1 gore, napomenuto je da kapacitet, naravno, treba da se izgradi u objektima da bi se obezbedilo da je fizička imovina dovoljna za isporuku službe. Medjutim, samo po sebi to je nedovoljno i postoji neka potreba za nekom sistemskom promenom celokupnog sistema ako zdravstvene reforme treba da se uspešno završe. CARDS projekti su prilagodili delokrug pomoći zdravstvenom sektoru od hitne rekonstrukcije do pružanja tehničke pomoći za izgradnju kapaciteta i sposobnosti koja je svojstveno sve izazovnija i teška za postići.

Tim za procenu je našao da se mnogo manje promenilo u odnosu na ne-kapitalni ili institucionalni kapacitet i učinak. Ovo je bio sažeto sumirano od strane nekog direktora bolnice koji je rekao “sva ova obuka i ništa se ne dešava”. Rad u tercijarnom sektoru, projekat №24 namenio je neki veliki deo vremena i napora obuci nekih 300 menadžera u poslovnom planiranju, ali do danas nikakvo poslovno planiranje nije se dogodilo da primeni naučene principe. Umesto toga, stari normativni pristup planiranju nastavlja da se koristi sa svim njegovim nesavršenostima i netačnostima.

. U skladu sa svim merodavnim zakonskim i etičkim standardima, stvorili smo neki marketing plan I počeli njegovu primenu.

. Mi obezbedjujemo neki sistem kontinuiranog praćenja i vrednovanja svih aktivnosti sprovedenh u instituciji.


Ovo znači da sprovodjenje nekog širokog opsega promene širom celokupnog zdravstvenog sistema i njegovih službi uključujući sistemsko jačanje kapaciteta ostaje nezavršen posao – neki zadatak za budućnost, koji će zahtevati neku pravilnu i pravovremenu kombinaciju opsega sledećih komponenti izgradnje kapaciteta kako je dole definisano:

. Strukture, sistemi i uloge koje zahtevaju kapacitet sistema, strukturni kapacitet i kapacitet uloga koji zauzvrat podrazumevaju takve stvari kao što su inter-sektorski forumi, sistemi planiranja i moguće decentralizovane moći.

. Osoblje i objekti zahtevaju kapacitet za obim posla ili dovoljno osoblje, nadzorni kapacitet uključujući podsticaje i kazne, kapacitet objekta tj. krevete i klinike i kapacitet službe podrške tj. laboratorije, BTS itd.;

. Veštine zahtevaju promovisanje ličnog kapaciteta putem sticanja potrebnih tehničkih veština, znanja i ponašanja za vodjenje, upravljanje i razvoj osoblja i službe obezbedjenja;

. Alati, tj. oprema, tehnologija, sistemi, politike, postupci, itd.

Tu izgleda da postoji neka vrsta opšte tvrdoglavosti u radu, koja se protivi promeni i neizbežnosti promene koja predstoji, kako se prepoznaje puni uticaj reformi. Neki ljudi su ukazali Timu za procenu da je kultura u zdravstvenim službama u Srbiji takva da ljudi neće preduzeti akciju sem ako nisu usmereni da tako učine, ili zato što postoji neki zakon koji ih prinudjava da se saobraze. Velika je šteta da ne postoji neki “Zakon samo ti to uradi” koji bi opunomoćio ljude da preduzmu akciju po njihovoj sopstvenoj inicijativi. Postoji neka izreka koja se naširoko koristi u menadžerskim krugovima, u smislu “iako te boli ja ću to da uradim”.

Sistem traži mnogo vodjstva i usmerenja na svakom nivou. Nedostatak nekog dobro obučenog i iskusnog kadra profesionalnih menadžera je neka glavna mana u nekom sistemu koji se kreće od nekog centralno usmerenog administrativnog sistema do onoga u kome je moć decentralizovana kao neko sredstvo transformisanja zdravstvenog sistema kako se zdravstvene reforme postepeno uvode.

Bez kapaciteta i sposobnosti i u Centru i u regionima, reforme ne mogu biti uspešno sprovedene. Veoma je žalosno da još uvek puno ljudi koji treba da vode promene su oni najmanje opremljeni da to urade, sem ako oni dobiju potrebnu menadžersku i obuku za vodjstvo, putem tj. Magistra upravljanja zdravljem i da su oni stavljeni u neko okruženje koje zahteva i očekuje od njih da naprave promene za transformaciju zdravstvenog sistema.

Ključno je uspostaviti celokupan sistem promene, uključujući:

. Uspostaviti zakone i propise ili barem one koji su razmotreni u projektovanju projekta;

. Novac identifikovan posle projekta je upotpunjen da se obezbedi finansijska održivost tj. sa nekom budžetskom linijom za referentne laboratorije, upravljanje medicinskim otpadom, cenu krvi itd.

. Neki sistem za planiranje, za nabavku ili zamenu osnovne opreme;

. Mehanizmi za održavanje održivosti davno uspostavljenih i novo-osnovanih institucija i njihovih mreža;

59

. Mehanizmi za obezbedjivanje da su planovi sprovedeni efikasno, moguće uvodjenjem nekog pristupa upravljanja učinkom ili nekog sisteam praćenja i vrednovanja sprovodjenja promenom inicijative.

Ti nalazi utiču na preporuke kasnije u Odeljku 6.

3.6 Koordinacija, uskladjivanje i saradnja u medjunarodnoj pomoći

U poslednjoj deceniji srpski zdravstveni sistem je imao korist od podrške od neke široke grupe agencija i projekata. Kao u drugim zemljama, donatorska koordinacija prikazuje mogućnosti i izazove i načelno vodje projekta prikazuju neku voljnost i sposobnosti da usklade i povežu njihov rad da bi postigli rezultate koji imaju veći značaj, efikasnost, efektivnost, uticaj i održivost.

Ministarstvo zdravlja je igralo neku značajnu ulogu u koordinaciji medjunarodne pomoći, na početku putem Jedinice za evropsku integraciju i medjunarodnu saradnju, sa odgovornošću za pripremu i pregovor o projektima sa medjunarodnim zdravstvenim organizacijama; sprovodjenje saradnje sa organizacijama i institucijama drugih zemalja, učestvovanje u bilateralnoj saradnji sa predstavnicima EU i drugih zemalja. Skorašnje smanjenje ove Jedinice predstavlja izvesnu brigu.

Tim za procenu je obradio pitanje koordinacije i saradnje izmedju Ministarstva zdravlja i medjunarodnih partnera i izmedju EU i odabranih partnera, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i projekte kojima rukovodi EU, Svetska banka i druge agencije, takve kao što je Kanadska agencija za medjunarodni razvoj. Iako sve strane prepoznaju značaj saradnje i sagledavaju je kao neko prirodno stanje evolucije, jasno je da je iskustvo u ovom smislu manje od potpuno zadovoljavajućeg. Zaista, sinergija u programiranju i aktivnostima prikazuje izvesnu brigu.

U skladu sa gledištima izraženim Timu za procenu, saradnja Svetske banke sa EU varira širom projekata; više cenjena opcija je za saradnju i finansiranje mogućnosti za sinergiju, medjusobne akcije i zajedničke resurse, uključujući ugovore o nastavku naročitih napora, kao u slučaju sa Nacionalnom agencijom za akreditaciju. Koordinacija se dešava na dva nivoa, prvo sa Delegacijom EU i drugo sa naročitim projektom /timovima na projektu.

Ovde su primeri pozitivne saradnje izmedju projekata: . Sporazum o pristupanju kapitaciji u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti, razvijen unutar projekta

Svetske banke koji treba propratiti i nastaviti od strane projekta finansiranog od EU. . Projekat finansiran od strane EU za kapitaciji nije imao dovoljno sredstava za kampanje za

promovisanje zdravlja – on je bio obezbedjen iz sredstava projekta Svetske banke. . Projekat Svetske banke je obučio 90 lica za procenu zdravstvene tehnologije i njenu

institucionalizaciju i EU projekat o akreditaciji, ako treba da se pruži tehnička pomoć razvoju HTA strategije.

. Kampanja za javno zdravlje, gde su drugi partneri pozvani da komentarišu o Nacionalnom akcionom planu.

. Posle početne podrške EU, Evropske investicione banke i Svetske banke – fiinansiranje projekta, dalja podrška Institutu Torlak u pripremi za proizvodnju proizvoda-vakcina saobraznih Dobroj proizvodjačkoj praksi.

Medjutim, u skladu sa SZO, saradnja izmedju agencija/institucija bi mogla biti bolja i SZO ističe da ne postoji nikakav zvanični mehanizam za povezivanje/koordinaciju na nivou neke agencije. Komunikacija i koordinacija izmedju EU i SZO je bila ograničena na oblast vrednovanja. Osoblje SZO oseća da oni imaju mnogo bolju komunikaciju, saradnju i koordinaciju sa drugim donatorima i njihovim projektima nego što je slučaj sa Delegacijom EU i sa timovima i projektima finansiranim od strane EU.

Tabela 8 dole ilustruje više primera unakrsnih aktivnosti preduzetih od strane projekta Svetske banke i SZO sa varirajućim nivoom interakcije i saradnje sa EU i njenim projektnim partnerima i ponešto mešovitu sliku o skladu i sveobuhvatnosti saradnje i koordinacije napora.


Tabela 8: Saradnja donatora i razvojnih partnera

Donatorske agencije i ključne teme

Sporazum o projektu: Da/ne i činjenice Nastavak projekta (aktivnosti) od strane Ministarstva zdravlja,

Saradnja na datim temama

Potrebe/ Obrazloženje Projekat/Planiranje Sprovodjenje Svetska banka Činovnik/lice: Saša Rikanović (Direktor projekta Ministarstva zdravlja - Koordinator) Funkcionalna analiza sistema zdravstvenih informacija u Srbiji

Pre početka projekta Svetske banke Pre početka projekta Svetske banke Ne, pristup sprovodjenju je bio neka interna stvar projekta EU

Ne, koordinacija je bila interna stvar projekta EU

Procena je upotrebljena kao opravdanje za promovisanje softvera za primarnu zdravstvenu zaštitu, finansiranog iz kredita Svetske banke

Tehnička pomoć

podršci reorganizaciji i izgradnji kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja.

Da. Dogovoreno je obrazloženje za EU da podrži izgradnju kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja

Ne.. Medjutim, tokom sprovodjenja je bilo dogovoreno da će projekat finansiran od strane Svetske banke pružiti ITA za razvoj formule za kapitaciju i da će projekat EU raditi na kapacitetu Fonda zdravstvenog osiguranja za sprovodjenje te formule.

Ne, pristup sprovodjenju je bio neka interna stvar projekta EU

Fond zdravstvenog osiguranja je izgledao kao neki prvenstveni partner za nastavak

Kao što je ukazano, bio je načinjen pokušaj saradnje. Medjutim, neslaganje oko formulacije obrazloženja je bilo tako duboko da je dalja saradnja bila nemoguća.

Razvoj nekog zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske službe.

Ne..Upravljanje projektom Svetske banke je bilo nefunkcionalno tokom pripreme i početka projekta.

Da, ali samo tokom osnivanja i ponovnog dizajniranja projekta

Da. Dva člana projekta Svetske banke su postavljena u Upravni odbor projekta EU

Ministarstvo zdravlja i mreža Instituta za javno zdravlje je sagledana kao neki prvenstveni partner za nastavak

Saradnja je bila intenzivna, ali tempiranje EU projekta je bilo nepodesno. Projekat Svetske banke nije mogoao pravovremeno razviti odgovarajući softver za primarnu zdravstvenu zaštitu i bolnice i EU nije predvidela finansiranje za tu materiju.

Primarna zdravstvena zaštita.

Da. Dogovoreno je obrazloženje za EU da podrži kapitaciju primarne zdravstvene zaštite.

Da, ali samo tokom osnivanja poboljšanih kriterijuma za pilot projekte.

Ne, pristup sprovodjenju je bio interna stvar projekta EU.

Ministarstvo zdravlja (putem projekta finansiranog od Svetske banke) i Fond zdravstvenog osiguranja su prvenstvene strane za nastavak.

Redovna ažuriranja putem neposredne komunikacije, sporazum o zajedničkom strateškom pristupu, sastanak sa stručnjacima po potrebi.

SZO Činovnik/lice: Dr Dorit Nitzan Kaluski, Dr Melita Vujnović (u zavisnosti od aktivnosti) Donošenje zdravstvene politike

NCD prevencija i strategija kontrole 2009. godine, Strategija za kontrolu duvana 2007. godine, Nacionalni program za kontrolu tuberkuloze 2005. godine, Nacionalni razvojni plan za zdravstveni sistem 2009. godine

SZO, Ministarstvo zdravlja, GFATM SZO, Ministarstvo zdravlja, nacionalni duplikati i Institut za javno zdravlje Srbije

Da – SZO i Ministarstvo zdravlja (u svim aktivnostima)

Delimična saradnja sa EU – kontrola nezaraznih bolesti i preventivne aktivnosti, ništa drugo.

Primarna zdravstvena zaštita Potreba za vrednovanjem reformi u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti

SZO i Ministarstvo zdravlja SZO i Institut za javno zdravlje Srbije

Da, putem institucionalizacije alata od strane Instituta za javno zdravlje Srbije

Bez saradnje

Bolnička zaštita Pripremljenost bolnica za katastrofe – nedostatak takvih planova u bolnicama u Srbiji

SZO i Ministarstvo zdravlja SZO i Institut za javno zdravlje Srbije sa mrežom Instituta za javno zdravlje

Da, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije

Javno zdravlje Bezbednost hrane – rukovodstvo Ministarstva zdravlja, kontrola duvana – saobraznost sa FCTC-om, zdravlje životne sredine, pilot projekat za skrining raka grlića materice u jednom okrugu.

SZO i Ministarstvo zdravlja, SZO i Institut za javno zdravlje Srbije sa francuskim donatorima

SZO, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije, SZO i Ministarstvo zdravlja, SZO i Institut za javno zdravlje Srbije sa primarnom zdravstvenom zaštitom Pozarevac (skrining raka grlića materice)

Da – Delimična saradnja – diskusije sa EPOS-om – neslaganje o ključnim karakteristikama organizacije skrining službi u 2006. godini; saradnja je obnovljena tokom IPA projekta; tim za pripremu u 2010. godini – za sada vrlo dobro.

Drugo Mentalno zdravlje – razvoj pristupa mentalnom zdravlju sa osnovom u zajednici.

SZO, Ministarstvo zdravlja, Institut za mentalno zdravlje Beograd

SZO, Ministarstvo zdravlja, Institut za mentalno zdravlje, Nacionalni komitet za mentalno zdravlje, Karitas.

Da Da, putem Karitas projekta fiinansiranog od strane EU.

62

3.7 Praćenje i vrednovanje reforme zdravstva i CARDS

Praćenje i vrednovanje reforme zdravstva i CARDS prikazuju neku oblast za zabrinutost. Očito, na početku CARDS-a i na početku sprovodjenja zdravstvene politike (2002. godine) to je mogao biti pre svega neki tradicionalan sistem praćenja i vrednovanja koji se uglavnom fokusirao na procese. Medjutim, praćenje i vrednovanje reforme zdravstva nije uspostavljeno kao neki sistem i sistematske aktivnosti i CARDS je proživeo neku evoluciju njihovih okvira za praćenje i vrednovanje, koji nisu isporučili jedan koherentan okvir za praćenje i vrednovanje tokom celokupnog trajanja CARDS-a.

Praćenje i vrednovanje reforme zdravstva. Namera izneta u dokumentu Zdravstvena politika 2002. godine, je bila da se prati i vrednuje sprovodjenje srpske zdravstvene politike, ali to nije bilo prevedeno u akciju i kao neka posledica nije postojalo praćenje ili vrednovanje napretka napravljenog ka zadatim ciljevima, tempiranju, preduzetim aktivnostima, procesima i iznad svega, rezultatima. Sveobuhvatno praćenje i vrednovanje reforme zdravstva takodje nije bilo praktikovano na regionalnim nivoima i nivoima institucija i agencija. Izuzeci su bili projekti koji su razvijali njihove sopstvene okvire za praćenje i vrednovanje, uglavnom rukovodjeni pravilima i zahtevima njihovih agencija i koji su izvršavali odredjene aktivnosti praćenja i vrednovanja. Neki nacionalni programi su takodje imali njihove sopstvene okvire i planove za praćenje i vrednovanje. Ministarstvo zdravlja kao institucija prati izvršenje njegovih operativnih planova koji se uglavnom fokusiraju na proizvodnju regulatornih akata i raspodelu sredstava ka odobrenim nacionalnim zdravstvenim programima.

Ovo znači da tu nije bio unapred definisan i integrisan okvir za praćenje i vrednovanje sa pokazateljima praćenja i planiranim vrednovanjima i nikakvo sistematsko merenje napretka u sprovodjenje zdravstvene reforme kao neke celine.

Praćenje i vrednovanje CARDS-a. Rani CARDS projekti nisu imali neki logički okvir (LF) za budžeta godina od 2000-2006. Faza hitne pomoći zdravstvenih projekata je projektovana da se uskladi sa širim unakrst-sektorskim okvirom ciljeva i kasniji projekti su podržani putem višegodišnjih pokaznih programa (multi-annual indicative programs - MIPs). Projekti finansirani van budžeta za 2002-2004. godinu nisu imali specifične ciljeve i pokazatelje za zdravstveni sektor i samo su CARDS projekti finansirani iz budžeta za 2005-2006. godinu dobili njihovu sopstvenu definiciju ciljeva, očekivanih rezultata, mera ili pokazatelja, unakrsnih stavki, veza prema CARDS strategiji u regionu, rizika i pretpostavki.

Situacija se značajno poboljšala 2008. godine, kada je Delegacija EU (Delegacija EZ u to vreme) uposlila neki mehanizam zasnovan na rezultatima praćenja i vrednovanja, sa povremenim pregledima projekata od strane nezavisnih specijalista za praćenje i vrednovanje. Ovaj mehanizam je primenjen na 5 CARDS projekata (Br. 25-30), sumirajući značaj, efikasnost, efektivnost, potencijalni uticaj i održivost tih projekata. (Vidi Aneks X). Bitno, redovnost aktivnosti praćenja i upotreba nekog sistema povratne informacije za projekte je da omogući izvršenje pravovremenih ispravki u odnosu na dizajn projekta, pristup sprovodjenju i upravljanje projektom.

63

4 Zaklju čci

Jedan od glavnih ciljeva CARDS programa je bio da on treba da ima neki pozitivni uticaj na demokratizaciju i društveni razvoj. Posmatrajući period od 2000-2010. godine moguće je videti put koji se dogodio od neke zemlje u haosu ka onoj koja ima sve više poverenja u sebe i koja počinje da ispoljava njeno pravo da utiče na njenu sopstvenu sudbinu. Ovo je očito u načinu na koji su se projekti razvijali i u relativnom uspehu mnogih kasnijih projekata. Ovaj napredak je očit u sledećim ključnim zaključcima izvučenim u vezi uticaja značaja i podesnosti projekata.

Jedan od centralnih ciljeva bilo koje strateške promene je da poboljša organizacionu efikasnost i učinak (Storey 1995. godine). Osnovna očekivanja od takve promene su ta da će ona unaprediti organizacionu fleksibilnost, proizvesti kvalitet i efikasnost, smanjiti operativne troškove i značajno poboljšati organizacioni učinak. Medjutim literatura često ukazuje na neki drugačiji skup rezultata.

“ U nekim slučajevima, inicijative za promenom nikada ne proizvedu pozitivne ekonomske koristi, a u drugim, vredno radeći službenici iscede neka kratkoročna poboljšanja. Upravljanje najavljuje rezultate. Ipak, organizacija klizne nazad u njene stare načine obavljanja stvari. Učinak opada, poboljšanja procesa ne traju i vraćaju se nefunkcionalna ponašanja. Inicijativa ne uspeva da proizvede održive promene u procesima, ponašanjima ili učinku. Ukratko, ona ne menja suštinsku prirodu organizacije. Službenici je odbacuju kao samo još jedan ukus meseca i viši menadžment gubi verodostojnost. Buduće inicijative se susreću sa široko rasprostranjenim skepticizmom” (Roberto i Levesque, 2005. godina, str. 53-60).

Beer i Nohria (2000. godina) su istakli da je promena retko kada uspešna da tako mnogo kao dve trećine incijativa za promenu propada. Poznato je da je preko 90 procenata organizacija prošlo kroz promenu ove ili one vrste tokom poslednjih nekoliko godina, ali iz raznovrsnih razloga, 66 procenata programa promene nije funkcionisalo (Sturdy i Grey 2003. godine) ili nije isporučilo očekivane rezultate.

Ovo je očigledno u uticaju ovde pregledanih projekata, gde postoje primeri i uspeha i neuspeha i takodje, i možda najznačajnije, primeri gde porota još uvek zaseda, gde su rezultati latentni i nadamo se da će biti isporučeni u budućnosti.

Načelno, tehnička pomoć je našla da je efikasnost saradnje mogla biti bolja. U CARDS projektima naročito u periodu 2002-2005. godine, doprinos medjunarodnih donatora je bio smatran korisnim ali inicijative i projekti nisu uvek projektovani u saradnji sa Ministarstvom zdravlja ili korisnicima sistema na početku prelaznog perioda. Pre su EU ili drugi donatori iznosili ideje i Ministarstvo zdravlja se osećalo obaveznim da prihvati poklon. Tokom vremena ovo se toliko promenilo da sada sa IPA projektima ili Kanadskom agencijom za razvoj medjunarodnih projekata, projekat je neki zajednički napor sa Ministarstvom zdravlja ili uključenim ključnim predstavnicima interesnih grupa i ovaj pristup izgleda da stvara mnogo bolje rezultate u razvojima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Glavni faktori koji su ograničavali efikasnost CARDS projekata vezani su za: . EU postupke tokom CARDS-a koji su sagledani kao preterano ograničavajući; . Nivo kapaciteta/spremnosti Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sistema kao neke celine, kakav je bio

naročito u ranim godinama; . Održivost nije bila stavljena kao preduslov za CARDS projekte;


. Postojao je neki nedostatak vlasništva za programiranje pomoći, naročito ranih 2000-ih, kada je srpski zdravstveni sistem bio uveliko onesposobljen i morao je da se osloni na spoljni savet i neposrednu podršku da preživi i izvršava ključne funkcije.

Pokriće od strane medjunarodnih aktivnosti je puno variralo. Iako su svi regioni primili puno pomoći, dalja raspodela podrške ka opštinama je varirala i one koje su dobile malo ili ništa su videle tu podršku kao perifernu ili beznačajnu. Značajno je napredovanje radi poboljšanja pokrića, da bi se oni prethodno “ignorisani ili izuzeti” mnogo više uključili u talase promene i da se izbegne optuživanje za Beogrado-centrizaciju.

Tamo gde su inicijative za promenu funkcionisale, izgleda da je to putem nekog procesa u kome organizacije “odmrzavaju-promenu i ponovo se zaledjuju” (Lewin 1951, Kanter, 1992. godina) koji izgleda da proizvodi trajnu promenu u arhitekturi i tkanju organizacije (Roberto i Levesque, 2005. godina). Ovo zahteva da organizacije idu putem nekog procesa zaboravljanja i učenja da bi se prilagodile promenama u njihovim radnim okruženjima.


4.1 Ključni zaključci o značaju, uticaju i održivosti

Tim za procenu prikazuje njegove ključne zaključke o značaju, uticaju i održivosti CARDS zdravstvenog portfolia u Tabeli 9 dole.

Tabela 9 Ključni zaključci o značaju, uticaju i održivosti Značaj

Snage ili pozitivne karakteristike CARDS projekti u zdravstvu su uglavno bitni po predmetu Značaj pristupa je uvećavan tokom vremena kako je učešće korisnika u projektovanju projekta evoluiralo Značaj pristupa je zatim uvećavan prema rastućem stepenu lokalnog vlasništva Odredjena fleksibilnost u redefinisanju delokruga projekata je doprinela većem značaju predmeta i pristupa, iako ne uvek.

Slabosti ili negativne karakteristike Nisu svi CARDS projekti uvek bili bitni po pristupu Korisnici su sagledali beznačajnost kada je stručnjacima nedostajala bitna ekspertiza i iskustvo U odredjenim slučajevima značaj je mogao biti kompromitovan slabom komunikacijom sa korisnicima Značaj ne može uvek da se vrednuje, zbog odsustva efikasnog praćenja i vrednovanja.

Uticaj

Snage ili pozitivne karakteristike Ubrzan je tempo promene sistema. Dat je podsticaj za promenu sistema. Proširen je delokrug i širina inicijativa za reformu. Poboljšano je upravljanje putem obnove i unapredjenja zakonodavstva, regulisanja, strategija i nacionalnih programa, popunjavanjem raskoraka i uskladjivanjem sa zahtevima EU Osigurana je raspoloživost suštinskih farmaceutskih proizvoda, vakcina i proizvoda od krvi Olakšano je sprovodjenje pacijentovih prava, tj. u izboru pružalaca usluga

Poboljšan je pristup preventivnim službama i ranoj dijagnostici

Poboljšan je kvalitet laboratorijskih službi, farmaceutskih proizvoda, vakcina i proizvoda od krvi Izazvane su promene u praksi primarne zdravstvene zaštite ka većoj produktivnosti, ponovnom fokusiranju na prevenciju i centriranjem na pacijente. Obogaćeno i prošireno obrazovanje pacijenta i promovisanje zdravlja su povezani sa nekim sporim ali stabilnim trendom smanjenja prevalence pušenja, slučajevima ranog otkrivanja ključnih faktora rizika i bolesti i spremnosti da se oni obrade. Doprineto je zaštiti životne sredine (upravljanje otpadom) Poboljšana je medicinska i ne-medicinska tehnologija Promenjen je mentalitet profesionalaca proširenjem razumevanja mogućnosti za poboljšanja i opunomoćenjem za akciju Povišen je institucionalni kapacitet putem ažuriranja i unapredjenja znanja i veština, metoda i tehnika, internog sistema i upravljanja Povećan je broj kvalifikovanih ljudi i obogaćen obrazovni sistem, ugradjivanjem novog nastavnog plana i osnivanjem institucije za proizvodnju kvalifikovanih ljudskih resursa Osnovana su higijenskija i udobnija radna mesta i prostorije u nekom velikom broju objekata zdravstvene zaštite i stoga bezbednije okruženje za pacijente i zdravstvene radnike.

Slabosti ili negativne karakteristike

Očekivanja su razvijana uz oslanjanje na spoljnu podršku Neželjeni odliv mozgova iz redovne funkcije zdravstvenog sistema CARDS je prikazao neke izgubljene mogućnosti da se napravi veći uticaj zbog stavki u značaju pristupa, slabog prepoznavanja rezultata od strane korisnika, nedostatka sinergije u medjunarodnoj pomoći (tj. u izgradnji kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja i Republičkom institutu za javno zdravlje) Ishodi i uticaj nisu uvek planirani i uglavnom su bili hipotetični, bez sredstava za merenje efekata i sticanje zdravog dokaza o odsustvu integrisanih, sveobuhvatnih i efikasnih rezultata-zasnovanih na praćenju i vrednovanju.

Održivost Snage ili pozitivne karakteristike

Postaje neka stvar medjusobnog napora i uključenja i angažuje rastući broj organizacija i ljudi u svrhu te aktivnosti

Poboljšana tokom vremena sa većim uključenjem predstavnika interesnih grupa u svim fazama ciklusa nekog projekta Bila je obezbedjena od strane EU, praktikovanjem nekih serija projekata u jednoj tehničkoj oblasti, tako obezbedjujući kontinuiranu podršku Bila je bolja u organizacijama i slučajevima gde su menadžment i drugo osoblje tretirali ovu materiju kao jednu od njihovih uloga Ministarstvo zdravlja smatra da je održivost prioritet broj jedan i briga koju treba obraditi.

Slabosti ili negativne karakteristike

Nedostaje posvećenost u akciji da se održe rezultati u vezi zakonodavstva, finansija i osoblja, institucionalizacije Finansijska i održivost ponašanja su bili najslabije karike i mogu biti obradjeni obezbedjivanjem doslednosti u politici i akciji, odgovarajućim regulisanjem, finansiranjem i upravljanjem Održivost nije praćena na kontinuiranoj osnovi i ne može se uvek potvrditi zbog odsustva efikasnog praćenja i vrednovanja.


4.2 Ključni zaključci o medjunarodnoj saradnji

Prisutan način i nivo koordinacije, uskladjivanja i komunikacije izmedju medjunarodnih partnera mogu biti poboljšani da se izbegnu izgubljene mogućnosti u unapredjivanju značaja, efikasnosti, efektivnosti, uticaja i održivosti medjunarodne pomoći. Ključne zabrinutosti mogu biti sumirane kao:

. Neki nedostatak redovnog dijaloga da se razrade deljeni pristupi i metode, naročito pre komunikacije sa Ministarstvom zdravlja;

. Interakcije su sporadične i većinom su pokrenute pojedinačnom inicijativom i okolnostima, pre nego nekim unapred dogovorenim okvirom i/ili strategijom saradnje i komunikacije;

. SZO-u nedostaje uključenost u projektovanje projekta EU i u faze sprovodjenja;

. Postoji neka istorija nerešenih konceptualnih razlika koje su frustrirale strane (tj. metodologija za kapitaciju primarne zdravstvene zaštite)

. U nekoj skorašnjoj reorganizaciji u Ministarstvu zdravlja jedinica koja se bavila medjunarodnom saradnjom i njenom koordinacijom je smanjena, ostavljajući manji kapacitet nego što situacija izgleda da zahteva.

Uloga Ministarstva zdravlja i Delegacije EU su presudni u ovom smislu i Tim za procenu zaključuje da pitanje koordinacije, uskladjivanja i saradnje u medjunarodnoj pomoći treba da bude neka stvar prodiskutovana i rešena izmedju Delegacije EU i Ministarstva zdravlja pošto će sposobnost da se koordiniše i kanališe sva medjunarodna podrška u skladu sa promenama koje Ministarstvo zdravlja teži da postigne, biti veoma unapredjena i uvećaće šanse svih inicijativa koje vuku u istom smeru.

4.3 Ključni zaključci o statusu praćenja i vrednovanja

Praćenje i vrednovanje na nacionalnom nivou: Proces zdravstvene reforme, napredak i rezultati nisu praćeni i vrednovani na nacionalnom i regionalnim nivoima. U odsustvu nekog nacionalnog sistema za praćenje i vrednovanje da meri napredak i postignuće zdravstvenih reformi i druge razvoje u zdravstvenom sistemu, Ministarstvu i njegovim partnerimaa je nedostajao dokaz o stvarnom napretku u zdravstvenoj reformi, nedostajali su odgovori na pitanja u vezi “da li mi radimo prave stvari” i “da li ih pravilno radimo”. Svesnost o napretku i rezultatima zdravstvene reforme je bila niska i hipotetička. Takav neki nalaz je veoma tipičan za ovaj region i služi kao neki signal da je uvodjenje nekog praćenja i vrednovanja zasnovanog na rezultatima radi merenja napretka zdravstvene reforme i jačanje sistema ka boljem zdravlju stanovništva i stabilnosti neka neophodnost.

Praćenje i vrednovanje CARDS-a: Odsustvo nekog univerzalnog sistema za praćenje i vrednovanje CARDS-a je značilo da je tu postojao neki nedostatak mera dobrog kvaliteta da prikažu dokaz da su postignuti ciljevi. Okvir za praćenje i vrednovanje CARDS-a je na početku bio tradicionalan i definisao je rezultate kao izlaze, bio je menjan više puta u toku 2000-2008. godine vukući ka orijentaciji prema rezultatima. CARDS projekti su veoma varirali u dubini i kvalitetu njihovih internih okvira za praćenje i vrednovanje i nisu bili obavezni da prate bilokoji ujednačeni pristup. Upotreba zajedničkog EU sistema za praćenje i vrednovanje treba da poboljša praćenje u budućnosti, kako je prikazano u odnosu prema tekućim IPA projektima.

4.4 Načelni zaključci o promeni srpskog zdravstvenog sistema

Tim za procenu načelno zaključuje da je prilično toga promenjeno u nekom strukturnom smislu donošenjem zakona, uvodjenjem institucija i postojanjem nekog značajnog ulaganja u zgrade i opremu, ali ima mnogo manje da se zabeleži u nekom smislu sistemske promene, naročito u motivaciji i ponašanju osoblja.

Vodjstvo i upravljanje su trenutno slabi i spori u razvijanju sistema i sastavni elementi sistema su relativno slabi i nepovezani. Ne postoji istinska odgovornost unutar vertikalih linija ovlašćenja izmedju igrača u zdravstvenom sistemu, tj. izmedju Ministarstva zdravlja, lokalnih vlada i zdravstvenih institucija.


. Postoji neki glavni problem sa sprovodjenjem politika i strategija zdravstvenog sektora i nikakav mehanizam za praćenje i procenjivanje poslovanja i planova aktivnosti i procenjenih uticaja promene.

Regulisanje od strane Ministarstva zdravlja se smatra prestrogim, nefleksibilnim i kažnjivim i stvara prepreke i ograničenja pre nego da pruža podršku i mogućnosti da se postigne promena i načine poboljšanja. To je bilo opisano Timu za procenu kao “autoritet moći, ne moć autoriteta”.

Neki veliki posao tek treba da se uradi u definisanju sistema upravljanja kao takvog i u izgradnji kapaciteta uključenih institucija i pojedinaca. Dok DILS projekat Svetske banke podržava razvoj primarne zdravstvene zaštite putem lokalnih opštinskih vlasti u njihovoj ulozi u decentralizaciji, nema uporedivih planova da se decentralizuje kontrola bolnica u ovoj fazi. Ovo može postati neka mogućnost kao deo politike decentralizacije Vlade Srbije. Ako to treba tako da se uradi, to bi značajno smanjilo opseg kontrole Ministarstva zdravlja, koji je prevelik da bi bio efikasan i poslužio bi da se promeni priroda uloge Ministarstva zdravlja. Kapacitet lokalnih vlasti trenutno nije dovoljan da se mu se omogući da isporuči tu vrstu jasnog usmerenja i kontrole, koji su potrebni u nekom decentralizovanom okruženju da podrže i sprovedu razvoj i reformu zdravstvene zaštite. Ovo se kasnije razmatra u odnosu na moguću buduću podršku putem medjunarodne pomoći.

Promene u finansiranju zdravstva su prikazale izvestan izazov. Uprkos tehničkoj pomoći i podršci od različitih projekata, izdvajanjima iz Fonda zdravstvenog osiguranja je nedostajala prava reforma sistema plaćanja pružaoca usluge i oni ostaju orijentisani ka unosima ili zasnovani na njihovim normama. Pokušaji da se uvedu metode zasnovane na ishodu i učinku i kapitacija primarne zdravstvene zaštite do danas nisu uspeli, iz nekih razloga koji su u kontroli ne Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sistema, već Ministarstva finansija. Postoji neka potreba da se ozbiljno proceni celokupan spektar razloga sporog napretka reformisanju finansiranja zdravstva i da se oni efikasno obrade.

Restrukturisanje isporuke usluge na nivou politike i aktivnosti izgleda da je nedovršeni posao. Pokušaji da se restrukturiše sistem isporuke usluga su napravljeni u razdvojenim poljima, takvim kao što je reformisanje primarne zdravstvene zaštite i pomeranje nekih resursa ka ovom nivou isporuke usluga i tu su postojali neki načinjeni pokušaji da se optimizuje i unapredi kapacitet bolnice. Medjutim, ne postoji nikakav dokaz o nekom integrisanom pristupu i nikakva integrisana vizija restrukturacije, neki nedostatak razumevanja da rekonfiguracija i preoblikovanje primarne zdravstvene zaštite znači istovremeno aktivno rekonfigurisanje, preoblikovanje i restrukturisanje celokupnog sistema sa vertikalnim nivoima zaštite, uključujući neko ponovno definisanje podesnosti zaštite na svakom i svim od tih nivoa.

Dokaz sugeriše da Ministarstvo zdravlja nema neku jasnu definiciju delokruga službi za ambulantne specijalističje službe ili za rentabilne metode isporuke usluga, takve kao što su ambulantna hirurgija, kratkoročna bolnička (časovna) zaštita putem ambulantih specijalista i kratki ili ambulantni prijemi od strane bolnica. To nije trenutno finansirano od strane Fonda zdravstvenog osiguranja na bilo kom nivou, ali može i treba da bude uključeno kao neki ključni element u korišćenju leveridža procesa naknade da pokrene unapred poboljšanja u kliničkoj praksi i kvalitetu zaštite. Ovo izgleda da prikazuje neki nedostatak pravilne podrške u smislu regulisanja, organizacije, učinka i finansiranja.

Razvoj ljudskih resursa je neka oblast reforme kojom se nije na odgovarajući način bavilo i tu postoje ogromni raskoraci u smislu planiranja radne snage i prakse osoblja koje traže hitne aktivnosti na popravci, uključujući gde je moguće, izmene i dopune Zakona o radu. Ovo je bilo rasvetljeno tercijarnim izveštajem br. 24 i u nekom ranijem delu rada preduzetom od strane David Cochrane-a u 2003. godini, po kome nije reagovano. Ovo se takodje daje budućoj medjunarodnoj pomoći. Upravljanje zdravstvom. Preterana zavisnost od medicinskog modela i nekog sistema kojim rukovodi i upravlja lekar malo je verovanto da će proizvesti vrstu promenu koja je neophodna,dok oni ostaju putem zakona van delokruga menadžerske obuke. Uloga profesionalaca koji nisu lekari tj. epidemiolozi, ekonomisti i hemičari takodje treba da se razmotre unutar nekog koherentnog plana za radnu snagu za zdravstveni sektor. Uz izuzetak podrške primljene od SZO, zdravstveni sistem i Ministarstvo zdravlja naročito ne izgleda da dobija odgovarajući savet i podršku. Ovo se odslikava na svim nivoima menadžerske hijerarhije. Kao neki rezultat aktivnosti Ministarstva zdravlja izgledaju kao nepovezane inicijative koje ne čine deo neke koherentne integrisane strategije i ovo utiče na prihvatljivost promene od strane pružalaca usluge.


Sistem prevencije bolesti i preventivnih službi ima neki razumno iskustvo, pošto je puno uradjeno poslednje decenije; medjutim efektivnost i efikasnost tih aktivnosti su još uvek slabi. Prevencija se proširila u delokrugu i u broju uključenih strana, ali ova je dodalo dvosmislenosti i nesporazumima oko uloga i odgovornosti različitih strana i agenata, suvišnoj konkurenciji pre nego saradnji u ovom poslovanju i nekom nedostatku usmerenja za pacijente oko toga kako da reaguju i gde da idu sa potrebama ili interesovanjima za prevenciju. “Prevencija je neki pomodni izraz za mnogo donosioce politike, dok nikakva realna i odgovarajuća podrška nije obezbedjena u njenom regulisanju, finansiranju i organizaciji.”

Načelna situacija pronadjena od strane Tima za procenu u srpskom zdravstvenom sektoru može

da se sumira kako sledi: . postojeće organizacione kulture u Srbiji pokazuju otpor

promeni;

. Sprovodjenjem aktivnosti je teško upravljati širom zdravstvenog sektora;

. Ne postoji sistem učinka menadžmenta i praćenje;

. Postoji neki nedostatak podsticaja za službenike da se promene;

. Zakonodavstvo je neodgovarajuće u odredjenim poljima;

Sistem je izuzetno strog i stavlja neki ogroman administrativni teret na osoblje;

. Postojeći mehanizmi plaćanja pružaocima zdravstvenih usluga ne odslikavaju produktivnost ili ishode;

. Načelno postoji nedovoljna svesnost sa strane ključnih donosilaca odluka o neophodnosti promene na lokalnom nivou;

. U nekom sistemu koji želi da se fokusira na potrošača postoji nedovoljna “zdravstvena pismenost” od strane gradjana;

. Postoji neka potreba za identifikovanjem vodja unutar organizacije na svim nivoima, sposobnih da vode promenu na neki konstruktivan i svrsishodan način

Preporuke i predlozi za buduću medjunarodnu podršku dole, uzimaju te zaključke u obzir.


5 Naučene lekcije

5.1 Programiranje EU pomoći

Neki izveštaj Zajedničkom IPA komitetu za praćenje je zaključio da je iz mnogih godina uključenja u reformu zdravstvenog sektora i proces razvoja zdravstvene službe, naročito u Srbiji, Konzorcijum partnera naučio izvestan broj značajnih lekcija koje su da postoji neka potreba da:

. Se gradi na utvrdjenim sistemima i postupcima i da se modernizuje u pažljivo projektovanim koracima i fazama;

. Se predstavnici interesnih grupa uključe na nacionalnom i lokalnom nivou od početka i tokom celog procesa razvoja;

. Maksimalno upotrebi lokalno raspoloživo tehničko znanje i veštine;

. Stvori maksimalna izloženost razvojima vezanim za projekat u regionu i u evropskim zemljama uopšte, putem učešća u radionicama, konferencijama, vežbama zajedničke obuke i jačanjem institucionalnih veza i profesionalnih mreža širom regiona i EU;

. Se stavi specijalan naglasak na evropsku dimenziju zdravstvene zaštite i razvoja zdravstvenog sektora u Srbiji, uskladjivanjem sistema i procesa sa evropskim normama i standardima, stvaranjem razmene na evropskom nivou i povezivanjem razvojnog projekta sa dugoročnim ciljevima i procesima pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.

Tim za procenu se u potpunosti slaže sa tim zaključcima koji odzvanjaju sa sopstvenim nalazima Tima za procenu. Iz diskusije je Tim za procenu našao da je doprinos medjunarodnih donatora bio smatran korisnim, ali inicijative i projekti nisu uvek projektovani sa Ministarstvom zdravlja ili korisnicima sistema na početku prelaznog perioda.

U dodatku, Timu za procenu je rečeno da je smatrano da su EU CARDS projekti prekratki i teški za sprovodjenje. EU CARDS projekti su ponudjeni, pre nego da su se oni tražili i dok su oni bili u dobroj nameri, sagledavani su kao pokrenuti od strane EU bez logike očigledne za korisnike istih. EU ili drugi donatori su izneli ideje i Ministarstvo zdravlja se osećalo obaveznim da prihvati poklon.

Bilo je teško “gledati poklonjenom konju u zube” zato čak iako uticaj nije bio 100%, one je verovatno bio 10% i stoga je neki napredak od originalnog položaja. Teško je reći “ne” čak iako to nije pametno, zato što je projekte koji su pokrenuti od strane donatora teško održati”. Ako je nešto besplatno, težnja je da se to ne ceni tako mnogo, tako da može biti da će se partnersko plaćanje dokazati kao najbolja opcija u budućnosti. Kada su srpski profesionalci uključeni u projekat verovatnije je da će on ostati i očito postoji neka potreba da se nadje novac da se on održi. Ključna lekcija koja je naučena iz ovog dokaza je da projekti treba da budu zajednički dogovoreni izmedju donatora i Ministarstva zdravlja, pošto će to verovatno unaprediti njihovu održivost.

Ovo je bilo naročito istinito za projekat Kanadske agencije za medjunarodni razvoj u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, gde je projekat bio neki zajednički napor sa Ministarstvom zdravlja i ključnim predstavnicima interesnih grupa. Kanadska agencija za razvoj medjunarodnih projekata je uspostavila konsultativni proces putem nekog savetnika koji je radio na šemama projekta, glavnim problemima ili dilemama, dogovoreno je šta oni žele da se isporuči u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i uključili su lokalnu vlast


i pacijente u skladu sa zakonom iz 2005. godine. Ovo je rezultovalo nekom zajedničkom infrastrukturom za razvoj projekta koja je bila dobro uradjena i dobro konsultovana širom Srbije. Ovo je pod uslovom da je mogućnost da se razmeni znanje i iskustvo i da se preduzmu studijska putovanja u Kanadu da se vidi i iskusi primarna zdravstvena zaštita u praksi i to je bilo upotrebljeno kao instrument u oblikovanju “Strategije primarne zdravstvene zaštite u Srbiji” dokumenta za koji se očekuje da će biti usvojen u 2010. godini, iako će mu trebati neki sporazum o finansiranju primarne zdravstvene zaštite.

Lekcije koje izgleda da su već naučene iz IPA projekata se smatraju održivijim. One izgledaju bolje strateški postavljene i održive zato što su dobro ciljane i zasnovane na dobroj praksi. Ovo se odnosi na projekte za akreditaciju, IT i energetske službe. Značajnije je da su oni zajednički dogovoreni izmedju Ministarstva zdravlja i donatora i to je pomoglo njihovu održivost.

5.2 Lekcije o značaju, uticaju i održivosti

Nalazi procene sugerišu da su značaj, uticaj i održivost medjupovezani kvaliteti: bitne intervencije imaju veće mogućnosti da proizvedu uticaj/efekte i da se održe, dok održive intervencije imaju veće mogućnosti proizvedu uticaj/efekte.

Razgovori oko značaja su sugerisali da sagledani značaj obično zavisi od toga kako projekti medjusobno komuniciraju i koje odnose oni grade sa korisnicima i drugim predstavnicima interesnih grupa. Neodgovarajuća komunikacija i nedovoljno razvijeni odnosi sa korisnicima vode niskom prihvatanju obrazloženja za projekat, usvojenom pristupu i postignutim rezultatima, što zauzvrat ugrožava uticaj i održivost projekta.

Lekcije naučene u vezi uticaja sugerišu da on nije nužno načinjen takvim proizvodnjom nekog većeg broja izlaza, već pre proizvodnjom izlaza prepoznatih od strane korisnika koji mogu da se održe i koji vode razvoju ishoda. U dodatku, da bi se mogao identifikovati, uticaj treba da se unapred planira i da primi jasne mere (pokazatelje) koji imaju uzročno-posledične odnose sa unapred definisanim željenim ishodima.

Lekcije naučene o obezbedjivanju održivosti ukazuju da treba dati više pažnje: analiziranju osnovnih zahteva sistema;

. pravljenju neke realistične procene vremena potrebnog da se te promene naprave;

. usvajanju tranzicione strategije;

. osmišljavanju potreba za flksibilnošću promenom intervencije, uporedo sa reformom zdravstvenog sistema u skaldu sa promenljivim uslovima.

Održivost je neki cilj sam po sebi i treba da se planira projektovanjem i sprovodjenjem nekog programa aktivnosti koji može isporučiti željenu održivost u naročitim aspektima razvoja zdravstvenog sistema.

5.3 Naučene lekcije o praćenju i vrednovanju

Lekcije naučene o praćenju i vrednovanju zdravstvene reforme za Ministarstvo zdravlja i za celokupan zdravstveni sistem su da:

. Je praćenje i vrednovanje rascepkano na nacionalnom nivou i stoga nesposobno da informiše celokupan spektar procesa i promena kroz koje zdravstveni sistem prolazi;


. Zbog nedostatka verodostojnih informacija o praćenju i vrednovanju Ministarstvo zdravlja i njegovi partneri se oslanjaju na sudove pre nego na dokaz u proceni napretka i problemaa zdravstvene reforme i u donošenju odluka i upravljanju.

Lekcije naučene oko praćenja i vrednovanja CARDS-a za Delegaciju EU su sledeće: . Neko složeno vrednovanje nekog širokog opsega projekata sa različitim ciljevima, delokrugom,

korisnicima, tempiranjem i rezultatima i sa više pitanja za vrednovanje nije uvek izvodljivo i bolji kvalitet se može dobiti ako se koriste neke serije vrednovanja;

Kvalitet vrednovanja zavisi od kapaciteta i kvaliteta uspostavljenog sistema za praćenje i vrednovanje i od raspoloživosti verodostojnih informacija o praćenju i vrednovanju;

U slučajevima kada procena uticaja nije daleko unapred planirana za bilo koju od intervencija/projekata, mogućnost za primenu tehnike procene zdravog uticaja tj. eksperimentalni ili kvazi-dizajni su vrlo tanki ili odsutni;

. Bez nekog zdravog okvira za praćenje i vrednovanje zasnovanog na rezultatima, vrednovanje tekuće studije će se suočiti sa poteškoćama.


6 Ključne preporuke

6.1 Preporuke za EU i EUD u Srbiji

Tim za procenu pravi neku seriju preporuka na osnovu gornjih nalaza i zaključaka izvedenih iz njih za koje Tim za procenu veruje da će doprineti uspehu buduće donatorske pomoći. Neke od tih preporuka mogu doprineti zajedničkom projektovanju projekta izmedju Ministarstva zdravlja, ključnih lokalnih predstavnika interesnih grupa i pružalaca medjunarodne pomoći. U suštini to su:

6.1.1 Projektovanje i mobilisanje pomoći

. Svi ključni predstavnici interesnih grupa u zdravstvenim reformama treba da budu mnogo više uključeni u projektovanje projekta i izvršenje i da imaju stvarne moći koje su im delegirane od Centra sa većom odgovornošću naviše, jednom kada se kapacitet i sposobnosti povećaju; ova lekcija je naučena i taj pristup sada karakteriše IPA projekte;

. Neko posvećenje finansijskoj održivosti treba da bude ugradjeno u buduće projektovanje projekta kao neki preduslov za buduću medjunarodnu pomoć; Neki preduslov za eksterno ulaganje ili zajmove mora biti neka realna i isporučiva finansijska obaveza sa strane Ministarstva zdravlja tokom i posle projekta;

. Treba biti prepoznato da neki projekat ne može da se zaključi dok postoji zakonodavstvo (iako su neki projekti pomogli u razvoju odgovarajućeg zakonodavstva) koje može zahtevati da trajanje projekta može biti duže, je verovatnije da će uvećati verovatnoću ugradjivanja predloga;

. Značajno je idući napred, da se poboljša pokrivenost i da se oni prethodno “ignorisani ili izuzeti” mnogo više uključe u talalse promene i da se izbegne optuživanje za Beogrado-centričnost.

Snabdevanje treba da se uradi da obezbedi da se projekti sprovode brzo, sa nekom jasnom obavezom da se preduzme akcija, uključujući uspostavljanje ličnih ili organizacionih ciljeva, realističnih vremenskih skala i dodelu osoblja radi započinjanja i nastavka tražene aktivnosti;

Delegacija EU treba da obezbedi da se neki zajednički okvir praćenja i vrednovanja koristi za buduće zdravstvene projekte i EU pomoć u načelu. Pod takvim nekim pristupom pokazatelji EU okvira praćenja i vrednovanja treba da budu uključeni u sve Projektne zadatke za sve buduće projekte i Tim za tehničku pomoć treba da bude u obavezi da sprovede neki sistem praćenja i vrednovanja koji podržava merenja praćenih pokazatelja širom projekata i različitih formativnih i sumativnih vrednovanja, tj. dozvoljavajući poredjenje pre-posle, sa-bez, itd. Praćenje ishoda treba da se praktikuje od strane projekata;

Ministarstvo zdravlja treba da bude podržano da maksimizuje mogućnosti za koordinisanu pomoć sa donatorima i medjunarodnim partnerima. Ovo bi zahtevalo od medjunarodnih partnera da prošire njihov zajednički rad, da obezbede sinergiji i komplementarnost sa nekim gledištem ka unapredjenju značaja i održivosti njihovih preporuka.


6.1.2 Oblasti i teme za dalju pomoć u jačanju zdravstvenog sistema

Tim za procenu je istakao izvestan broj preporuka zasnovanih na njegovim zaključcima o potrebi jačanja zdravstvenog sistema i rezultatima i lekcijama naučenim u fazi izgradnje kapaciteta CARDS projekata. Te preporuke su informisane mapiranjem CARDS-a i drugih medjunarodnih pomoći nasuprot šest gradivnih blokova definisanih od strane SZO da bi zdravstveni sistem bio funkcionalan.

To sve treba da bude obradjeno i da funkcioniše u skladu sa svakim drugim da bi sistem efikasno radio. Dijagram 4 dole opisuje šest ključnih funkcija sistema i mapira podršku EU i drugih medjunarodnih pomoći istima. Za sada je učinak u odnosu na tih šest oblasti nejednak, tj. postoji malo postignutog u odnosu na zdravstvenu radnu snagu i mnogo što treba da se uradi u upravljanju i finansiranju zdravstva.

Na osnovu tih zaključaka i opažanja, Tim za procenu predlaže da treba razmotriti dalju medjunarodnu pomoć, da se preduzme studija izvodljivosti ili pripremna studija za:

. Načine razjašnjavanja uloga unutar svakog sloja zdravstvenog sektora, da se prevazidje tekuća dvosmislenost; ovo može formirati deo politike decentralizacije Vlade Srbije i zahtevaće jasnu definiciju nivoa delegiranog autoriteta i odgovornosti naviše ka Ministarstvu zdravlja, sa Ministarstvom zdravlja u nekoj ispitivačkoj ulozi;

. Uvodjenje nekog sistema upravljanja učinkom, moguće podržanog uravnoteženim pokazateljima (opisanim u Aneksu VIII);

. Poboljšanje planiranja zdravstvene radne snage i uvodjenje praksi ljudskih resursa u zdravstveni sektor, uključujući preporuke načinjene u izgradnji kapaciteta Ministarstva zdravlja za Završni izveštaj projekta tercijarne zdravstvene zaštite;

. Dalja podrška je potrebna da se nastavi reforma mreže Instituta za javno zdravlje naročito Republičkog instituta za javno zdravlje, da se stimuliše i jača njihova uloga u pružanju saveta Ministarstvu zdravlja i lokalnim organima za zdravstvenu politiku, zdravstvene prioritete i strategije, za šta se traži neki pravilan sistem za sakupljanje i analizu, uključujući istraživanje zasnovano na dokazu u javnom zdravstvu;

. Razvoj i sprovodjenje nekog jasnog koncepta i programa za integrisani sistem unapredjenja zdravlja i prevenciju bolesti, od primarnog do tercijarnog, da se povežu različite učestvujuće institucije i pružaoci usluga i da se usmeravaju javnost i pacijenti.


Dijagram 4: Mapiranje medjunarodne pomoći prema šest gradjevinskih blokova nekog zdravstvenog sistema

CARDS podrška: U ovu oblast se može svrstati do 8 projekata, uključujući 3 procene. Varirajuća polja: od preventivne zaštite i primarne zdravstvene zaštite do tercijarne bolničke zaštite, takodje mogu uključiti laboratorijske službe kao deo službi javnog zdravstva. Druga donatorska i podrška putem tehničke pomoći: SZO, UNICEF, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj. Vlada Norveške i Crveni krst, Evropska investiciona banka (rekonstrukcije), Svetska banka, Caritas Italiana, Globalni fond, USAID, Vlada Irske, SIDA, MDM (Francuska), Vlada Holandije /MATRA. Izgledi: tekućim IPA projektima. će trebati više podrške, naročito u primarnoj zdravstvenoj zaštiti , da bi izvršili neki uticaj.

CARDS podrška: Nema projekata koji se na ovo fokusiraju kao na glavnu stvar, ako se tiču obuke u upravljanju zdravstvom. Medjutim, skoro svaki projekat cilja izgradnju kapaciteta izmedju različitih grupa zdravstvenog otpada. Organizacija jedinica strateškog planiranja za zdravstveni otpad u Ministarstvu zdravlja je bilo predloženo 2009. godini. Potrebna je akcija. Druga donatorska i podrška putem tehničke pomoći: SZO Izgledi: Neophodna je neposredna i sistemska pažnja.

CARD podrška: Ovoj oblasti se može dodeliti 5 projekata, uključujući onie u oblasti javnog zdravlja (2 je procena) i komponente i/ili aktivnosti u više drugih projekata. Druga donatorska i podrška putem tehničke pomoći: SZO, UNICEF, Svetska banka, Vlada Švajcarske, SIDA, Vlada Irske.

Izgledi: Napredak je spor i varira. Potrebno je više podrške, naročito u analitičkoj funkciji JE, praćenju i vrednovanju, korišćenju informacija za politiku, donošenje odluka i upravljanje.

CARDS podrška: Jedno od najranije započetih i aktivnih polja, može mu se dodeliti 10 projekata i komponente i/ili aktivnosti u mnogim projektima. Puno j euloženo, na sveobuhvatan način. Druga donatorska i podrška putem tehničke pomoći: SZO, UNICEF, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj, J apan, Svetska banka, Globalni fond. Izgledi: Izgledi za uticaj su relativno visoki, preporučuje se nastavak podrške ALIMS-u.

CARDS podrška:Vrlo skromno posećeno polje/oblast: sa njim se mogu povezati 2 projekta. Druga donatorska i podrška putem tehničke pomoći: Svetska banka, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj, SZO. Izgledi: Izgleda da je to neka vrlo izazovna oblast, sa intervencija ma koje zahtevaju neposredno uključenje Ministarstva finansija. Stavke efikasnosti se i dalje sporo obradjuju, motivacija radne snage je niska. Domaće vlasništvo projekta i metodologija promene HF-a je suštinska da bi podrška bila bitnia, proizvela uticaj i postala održiva. .

CARDS podrška: Skromno posećeno polje/oblast: sa kojim mogu biti povezana 4 projekta (2 od njih - procene), Medjutim drugi projekti su imali aktivnosti u oblasti zakonodavstva i regulisanja.

Druga donatorska i podrška putem tehničke pomoći: SZO, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj, Svetska banka, UNI CEF

Izgledi: IPA projekti su u toku. Potrebe za daljom podrškom su prisutne, potrebni su novi pristupi izgradnji kapaciteta od strane vladinih agencija.

1 Prilagodjeno iz“Everybody business: Strenghtening health system to improve healht outcomes: WHO’s framework for action ”. Svetska zdravstvena organizacija . 2007. godine.

Medjunarodna pomo ć u srpskom zdravstvenom sektoru (2000-do danas)

1

The Six Building Blocks of a Health System

Isporuka usluge: isporučiti efikasne, bezbedne, kvalitetne lične I ne-lične zdravstvene intervencije onima kojima su potrebne, kada i gde su potrebne, sa minimalnim rasipanjem resoursa .

Zdravstvena radna snaga: dobar učinak je onaj koji radi na načine koji su responzivni, fer i efikasni da se postignu najbolji mogući zdravstveni ishodi, u date raspoložive resurse i okolnosti..

Informacija : sistem koji dobro funkcioniše je onaj koji obezbedjuje proizvodnju, analizu, širenje I korišćenje pouzdanih I pravovremenih informacija o odrednicama zdravlja, učinku zdravstvenog sistema i zdravstvenom statusu.

Medicinski proizvodi, vakcine i tehnologija: neki dobro funkcionišući zdravstveni sistem obezbedjuje jednak pristup osnovnim proizvodima, vakcinama i tehnologiji i obezbedjen kvalitet, bezbednost, efikasnost i rentabilnost i njihovu naučno zdravu i rentabilnu upotrebu..

Finansiranje: Neki dobar sistem finansiranja zdravstva sakuplja odgovarajuća sredstva za zdravstvo, na načine koji obezbedjuju da ljudi mogu da koriste potrebne usluge i da su zaštićeni od finansijske katastrofe ili osiromašenja vezanog za potrebu da se za njih plati. Ono obezbedjuje podsticaje za pružaoce usluga i buduće korisnike .

Vodjstvo i upravljanje

(Rukovodstvo): uključuje obezbedjivanje postojećih okvira za stratešku politiku i da se oni kombinuju sa efikasnim nadzorom, izgradnjom koalicije, regulacijom, pažnjom namenjenom projektovanju sistema I odgovornosti.


6.1.3 Tipovi i metode intervencija tehničke pomoći u izgradnji kapaciteta

Podrška izgradnji organizacionih i pojedinačnih kapaciteta treba da se nastavi. Sledeća faza tehničke pomoći će biti izazovnija u zadovoljavanju potreba i očekivanja potencijalnih korisnika.

Pošto korisnici variraju u njihovom nivou nadležnost, znanja i veština, tako buduća obuka treba da se zasnivana nekoj potpunoj proceni potreba i organizacionih i pojedinačnih zahteva. Ovo treba da informiše planove oko razvojne teme i da pomogne definisanju osnovnih i specifičnih veština koje treba da se unaprede da se obezbedi da su one praktične i izgledaju bitne za lokalnu situaciju.

Možda treba da se ponudi neka mešavina i osnovne i napredne obuke. Ovo može uzeti oblik neke obuke na poslu i izgradnje kapaciteta unutar-službe, putem nekog opsega efikasnih razvojnih intervencija uključujući praktična stažiranja u zemljama EU od 3-6 meseci trajanja, za identifikovanje tipova funkcija i specijalista kojima su potrebni specifični kriterijumi i koji su su se obavezali da se vrate na njihovo tekuće radno mesto, misije Zapadnih (EU) specijalista lekova u sprskim zdravstvenim objektima i pružanje usluga pacijentima zajedno sa srpskim lekarima i sestrama i mentorstvo, naročito viših menadžera koji treba da imaju veštine i znanje da transformišu zdravstveni sistem.

Tvining metode izgradnje kapaciteta i poboljšanja učinka su se dokazale efikasnim (tj. Tvining projekat sa ALIMS-om) i treba da se smatraju nekim poželjnim metodom jačanja kapaciteta za agencije i institucije srpskog zdravstvenog sistema.

6.2 Preporuke za Ministarstvo zdravlja i srpski zdravstveni sistem

. Ministarstvo zdravlja treba da se obaveže da obezbedi da se projekti sprovode brzo, sa nekim jasnim posvećenjem da se preduzme akcija, uključujući uspostavljanje ličnih ili organizacionih ciljeva, realistične vremenske skale i dodelu osoblja za započinjanje i nastavak tražene aktivnosti;

. Postoji neka potreba za Ministarstvo zdravlja da ojača praćenje projekata;

. Postoji neka potreba da se uspostavi neki funkcionalni mehanizam za promovisanje efikasnih donatorskih konsultacija i koordinacije, koji treba da budu neka stvar za Ministarstvo zdravlja da inicira, da se obezbedi sinergija i komplementarnosti;

. Treba uspostaviti neki integrisani sistem praćenja i vrednovanja nacionalno, regionalno i lokalno/institucionalo, tako da napredak i rezultati u odnosu na zdravstvene reforme mogu biti mereni i praćeni, sa nekom vodećom ulogom Ministarstva zdravlja . Ovaj rad treba da iskoristi resurse i ekspertizu Republičkog instituta za javno zdravlje i Fonda zdravstvenog osiguranja i da bude neki sastavni deo izgradnje nekog sistema upravljanja zasnovanog na rezultatima u Ministarstvu zdravlja i širom svih nivoa zdravstvenog sistema;

. Napredak je napravljen u Ministarstvu finansija u odnosu na uvodjenje finansijskog sistema na osnovu ishoda u javno finansiranim sektorima i programima koji treba da se uzmu u obzir kada se ubrzavaju procesi zasnovani na ishodu u zdravstvenom sektoru, takvi kao u uvodjenju kapitacije za primarnu zdravstvenu zaštitu i finansiranje na osnovu slučaja za bolničku negu;

. Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvenog osiguranja treba da predvide promene u trošku i postupcima finansijskog računovodstva, praksi naknade (naknadi troška) za neki iznos koji treba da se uključi da se obezbedi održavanje i tamo gde je podesno zamena kapitala/imovine;

. Postoji neka potreba za razvojem neke kulture u zdravstvenoj službi koja odslikava neki stvarni naglasak na učinku i postignuću sa uvodjenjem nekog sistema ciljeva, rezultata i ishoda u kojoj su svi zdravstveni menadžeri i zdravstveni profesionalci napravljeni odgovornim za isporuku nekih visoko kvalitetnih zdravstvenih usluga;

. Kalibar upravljanja i vodjstva treba da se značajno poboljša, ako srpski zdravstveni sektor treba da se transformiše; sposobnost vodja i menadžera treba da se poveća putem početnih


obuka i kontinuiranog profesionalnog razvoja i mogućeg mentorstva da se stvori kapacitet za nastavak upravljanja budućim nastajućim promenama.

. Posedovanje priznatih kvalifikacija takvih kao Magistar upravljanja zdravstvom i Magistar javnog zdravstva treba da budu ulazni zahtevi za postavljenje na više menadžerske položaje u zdravstvu i upravljanju javnim zdravljem.

. Treba razmotriti uvodjenje nekog sistem upravljanja učinkom na svim nivoima, podržanog nekom metodom redovnog praćenja napretka, tj. uravnoteženih pokazatelja na svim nivoima za kontrolu sprovodjenja strategije i planiranja;

. Prevencija treba da se sagleda i da se njome upravlja kao nekim integrisanim sistemom. Sistem treba da definiše i uključi sva tri nivoa prevencije – primarni, sekundarni i tercijarni. Tu može biti neki slučaj da se Srbija pridruži šemi unapredjenja bolnica od strane SZO;

. Sprovodjenje reorganizacije i optimizacije sistema isporuke usluga treba više integracije i sinergije i neki odgovarajući tempo promene u finansiranju zdravstvenih mehanizama. Promene u primarnom zdravstvenom sistemu treba da se dogode u integraciji sa ponovnim dizajnom i restrukturisanjem svih drugih segmenata i nivoa celokupnog sistema isporuke i da uključe neophodna prilagodjavanja definicije podesnosti zaštite na svakom i svim nivoima zdravstvene zaštite;

Uz date vrste promena osmišljene putem srpskih zdravstvenih reformi vredi uzeti u obzir rezultate skorog istraživanja (McGreevy 2009. godina) koje identifikuje neophodne uslove da bi promena bila uspešna, koji uključuju:

. Zdravo planiranje unapred;

. Ciljeve nacionalnog procesa promene povezane sa organizacionim ciljevima na svakom nivou;

. Obavezu vrha organizacije da obezbedi da su resursi na raspolaganju za efikasno upravljanje promenom;

. Komunikacije – objašnjavanje zašto su promene neophodne;

. Učešće u izvršenju promene putem delegiranog autoriteta naniže i odgovornosti naviše;

. Primenu upravljanja projektom preduzimanjem nekog merenog pristupa razvoju programa promene sa praćenjem napredovanja učinka, moguće korišćenjem uravnoteženih pokazatelja kao nekog alata za strategiju praćenja i sprovodjenje poslovnog plana.

Svo vreme, Tim za procenu je bio svestan potrebe da proizvedu rad koji je strogo istražen, dobro zasnovan i koji se nadamo se, će dokazati da je od semenske vrednosti u daljem razvoju zdravstvenog sektora u Srbiji.


7 Lista Aneksa

Aneks I Projektni zadaci Aneks II Lista projekata pomoći finansiranih od strane EU (CARDS 2000-2006. godine) Aneks III Lista Ministarstva zdravlja o svim zaključenim i tekućim projektima medjunarodne pomoći Aneks IV Ciljevi zdravstvene politike za Srbiju 2002. godine Aneks V Dokumentacija o pregledima projekata Aneks VI Instrumenti za procenu Aneks VII Detalji o sakupljanju podataka: pregledani dokumenti i posećene lokacije

Aneks VIII Dokument za diskusiju o upravljanju učinkom Aneks IX EU logički okvir za CARDS 2000-2006. godine uključujući MIP-ove Aneks X Sadržaj i rezultati praćenja i vrednovanja EU CARDS projekata od 2008. godine Aneks XI Ljudi sa kojima smo se sreli Aneks XII Dnevni red i zapisnik konferencije održane 21. aprila 2010. godine Aneks XIII Reference


Aneks I Projektni zadaci

Procena medjunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru

1. Potporne informacije

Opadanje zdravlja stanovništva u Republici Srbiji je neka posledica nekog kumulativnog efekta kritičnih dogadjaja u ekonomiji, političkih i socijalnih uticaja kojima je stanovništvo bilo izloženo tokom devedesetih. Nezavisno od navedenih negativnih efekata sledeći problemi takodje postoje: starenje stanovništva, neki veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica, zagadjenje i životnog i radnog okruženja, nezaposlenost, društveno siromaštvo i rizično ponašanje, naročito mladih. Postojeći sistem zdravstvene zaštite, sa njegovim strukturnim slabostima, nizak nivo zdravstvenog obrazovanja i nedovoljni napori da se unapredi zdravlje i istaknu rizici koji postoje u životnim i radnim okruženjima, nije bio sposoban da se suoči sa navedenim izazovima.

Sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji pripada grupi šema obaveznog zdravstvenog osiguranja, okarakterisanih skoro potpunim pokrićem stanovništva zdravstvenim osiguranjem, širokim delokrugom prava koja se odnose na zdravstveno osiguranje i nekim pretežno državnim vlasništvom nad zgradama i opremom. Upravljanje sistemom je visoko centralizovano na republičkom nivou. Privatni zdravstveni sektor nije razvijan.

Uprkos njegovom značajnom udelu u BNP-u i za državni zdravstveni sektor (6,6%) i za ukupne rashode procenjene na do 10% BNP-a, sistem se stalno suočava sa problemima u finansiranju. Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira postojeću strukturu- tj. neku dobro razvijenu mrežu zdravstvenih institucija koje zapošljavaju dovoljno i dobro obučeno medicinsko osoblje. Medjutim, pristup zdravstvenim službama je ograničen posle uvodjenja finansijske participacije korisnika, naročito za siromašne (uglavnom za starija lica, invalide, Rome, izbeglice i interno raseljena lica). Ova situacije preti osnovnim principima funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite.

Reforma sistema zdravstvene zaštite je bila lansirana u 2002. godini. Zdravstvenim institucijama je data moderna oprema i bolja nabavka lekova i drugih predmeta snabdevanja, istovremeno uvodeći mere za racionalizaciju potrošnje. Dokumenti za promovisanje sistema zdravstvene zaštite i zdravlja stanovništva su uvedeni, koji su stvorili neki temelj za sprovodjenje reforme u ovom sektoru: uvedeni su zdravstvena politika, vizija razvoja sistema i Strategija reforme sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije. U 2004. i 2005. godini proces reforme u zdravstvenom sektoru je bio intenziviran. Usvajanje Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti 2005. godine je ubrzalo reformu sistema zdravstvene zaštite. Reforma je uključila neku potreba da se smanje javni rashodi (potrošnja), što znači da su prava zasnovana na obaveznom osiguranju morala da se prilagode finansijskim sposobnostima društva. Potreba da se obezbedi i poboljša zdravstvena zaštita stanovništva će biti zadovoljena uvodjenjem racionalnijeg i bolje organizovanog rada u ovaj sektor. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je bilo uvedeno za prvo vreme. Uvodjenje nekog promenjenog modela finansiranja primarne zdravstvene zaštite je u toku; dok je uvodjenje nekog novog modela plaćanja za usluge doktora putem participacije započeto ( očekivani rezultat je neko smanjenje u prenosu od strane Republičke administracije za zdravstveno osiguranje oko 3 milijarde dinara).

Glavni cilj reforme sistema zdravstvene zaštite je da se obezbedi pristup neophodnim službama odgovarajućeg kvaliteta bez finansijskih prepreka za celokupno stanovništvo, uključujući socijalno ranjive i druge kategorije stanovništva, etničke manjine, izbeglice i interno raseljena lica, Rome, siromašne, itd. U tom cilju, usvojeni su brojni nacionalni programi i strategije sa akcionim planovima, kao i


paketi osnovnih zdravstvenih usluga, promena u plaćanju pružaocima zdravstvenih usluga, smanjenje ili izuzeće ličnog učešća osiguranih lica koji pripadaju ranjivim grupama i uključenje privatne prakse u sistem javne zdravstvene zaštite. Udeo zdravstvenog sektora u sprovodjenju medjunarodne pomoći je bio 5%. Projekti su sprovedeni u različitim poljima zdravstvenih aktivnosti: poboljšanja zdravstvene zaštite, strategija u borbi protiv različitih bolesti, reforma i rekonstrukcija zdravstvenih objekata, nabavka lekova, razvoj IT sistema i jačanje osnovnih funkcija javnog zdravstvenog sektora.

Projekti podržani od strane medjunarodnih partnera su pomogli da se ubrza reforma sistema zdravstvene zaštite: Svetska banka, Evropska Unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj i izvestan broj bilateralnih donatora– od kojih su Norveška , Kina i Japan najznačajniji. Projekti su usmereni na promovisanje primarne zdravstvene zaštite, rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih institucija, obezbedjivanje opreme zdravstvenim institucijama, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, promovisanje politike upravljanja lekovima, razvoj osnovnih paketa zdravstvenih usluga, uvodjenje novih modela plaćanja zdravstvenih radnika - prvenstveno uvodjenje kapitacije i razvoj nekog integrisanog IT sistema u zdravstvenu zaštitu.

Pomoć EU, sprovedena putem CARDS programa izmedju 2001. i 2008. godine, je doprinela sa više od €100M evra reformi zdravstvenog sektora u Srbiji. Pomoć je bila sprovedena putem različitih projekata tehničke pomoći i isporukom opreme. 4. aprila 2008. godine Vlada Srbije je potpisala ugovor o finansiranju sa Evropskom Komisijom, vezan za IPA pomoć (Predpristupni instrument). Svrha ugovora ej da pruži podršku EZ pod nekim novim instrumentom za predpristupnu pomoć, koji treba da nastavi da podržava Srbiju u njenim naporima da ojača demokratske institucije i vladavinu prava, reformu javne administracije, izvršenje ekonomskih reformi, poštovanje ljudskih kao i manjinskih prava, povezivanje sa Pravnim tekovinama EU, izmedju mnogo ostalog.

2. Opis zadatka 2.1 Globalni ciljevi Globalni cilj je da se Delegaciji Evropske Komisije u Srbiji pruži neki pregled prošlih EU i medjunarodnih (Svetska banka, UNDP, USAID, OSCE, DFID i drugi) pomoći u Srbiji sa odgovarajućim naučenim lekcijaam koje će biti upotrebljene u toku sprovodjenja IPA.

2.2 Specifični ciljevi projekta Specifičan cilj ovog projekta je da se: . Proceni značaj i uticaj na načelni proces reforme u zdravstvenom sektoru, od prethodne EU pomoći u

Srbiji; . Proceni značaj i uticaj pomoći medjunarodnih donatora na načelni proces reforme zdravstvenog

sektora u Srbiji; . Organizuje neka konferencija gde će nalazi misije biti prikazani EU Komisiji, Ministarstvu

zdravlja i medjunarodnim donatorima.

2.3 Tražene službe i aktivnosti 1. Pregled svih CARDS projekata u zdravstvenom sektoru (navedenih u Aneksu 1); 2. Odabir projekata sprovedenih od strane drugih donatora, zasnovanih na opegu i značaju; 3. Intervjuisati sve bitne predstavnike interesnih grupa direktno uključene u navedene projekte; 4. Ispitati obrazloženje, ciljeve i ishode projekata; 5. Intervjuisati neki veliki opseg zastupnika profesija vezanih za zdravstvo: farmaceute, lekare, sestre,

profesore iz Medicinske škole, administrativne službenike zdravstvenog sektora (Ministarstvo zdravlja, Instituti za javno zdravlje, Fond za zdravstveno osiguranje) i drugi korisnici zdravstvenog sistema (na primer pacijenti, studenti lekova...)

6. Definicija kriterijuma potrebnih za neku detaljnu procenu projekata;


7. Procena neposrednog i dugoročnog uticaja projekata – tj. poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite, poboljšana obuka medicinskih profesionalaca, promene u konceptualnim pristupima, inovacije, itd.;

8. Procena održivosti EU/medjunarodne pomoći. 9. Priprema Završnog izveštaja sa svim bitnim nalazima zasnovanim na gornjem; 10. Organizacija neke konferencije za prikazivanje Završnog izveštaja. Konferencija će se održati u

prostorijama Delegacije EZ, za ne više od 50 lica. Simultani prevod mora biti obezbedjen od strane konsultanata.

2.4. Traženi izlazi Glavni izlazi ovog ugovora su: Završni izveštaj je pripremljen i podnet Naručiocu posla, uključujući organizaciju konferencije za njegovu prezentaciju.

3. Profil stručnjaka

3.1 Broj traženih stručnjaka prema kategoriji i broj ljudi/dana po stru čnjaku • Stručnjak 1, viši stručnjak: 40 radnih dana (minimum 40 u zemlji) • Stručnjak 2, mladji stručnjak: 45 radnih dana (minimum 45 u zemlji) • Stručnjak 3, mladji stručnjak: 45 radnih dana (minimum 45 u zemlji).

3.2 Traženi profil (obrazovanje, iskustvo, reference i kategorija kako je podesno) Stručnjak 1, viši stručnjak , Vodja tima: Kvalifikacije i veštine • Obrazovanje: Medicinska diploma, neki magisterijum ili doktorat bi bio prednost; • Vešt u pravljenju nacrta izveštaja. Opšte profesionalno iskustvo • 10 godina profesionalnog radnog iskustva u projektima medjunarodne pomoći, po mogućstvu u

zdravstvenom sektoru;

• Prethodno iskustvo u zemljama u tranzicji bi bila neka prednost. Specifično profesionalno iskustvo • Specifično znanje i iskustvo u upravljanju medjunarodnim projektima; • Specifično iskustvo sa studijama uticaja, metodologijama i tehnikama; • Iskustvo i poznavanje procesa izgradnje institucija u zdravstvenom sektoru u zemljama u

tranziciji; Jezičke veštine • Tečno znanje engleskog jezika i pisanog i govornog;

Stručnjak 2, mladji stru čnjak : Kvalifikacije i veštine • Obrazovanje: Univerzitetska diploma u nekom polju vezanom za zdravstveni sektor. Neki

magisterijum, doktorat li ekvivalent bi bili neka prednost; • Vešt u pravljenju nacrta izveštaja. Opšte profesionalno iskustvo • 3 godine profesionalnog radnog iskustva u zdravstvenom sektoru. • Prethodno iskustvo u Srbiji ili balkanskim zemljama bi bila neka prednost. Specifično profesionalno iskustvo • Specifično iskustvo u zdravstvenom sektoru u zemljama u tranziciji; • Specifično iskustvo sa projektima medjunarodne pomoći; Jezičke veštine • Tečno znanje engleskog jezika i pisanog i govornog;

Stručnjak 3, mladji stru čnjak : Kvalifikacije i veštine

81

. Obrazovanje: Univerzitetska diploma u u nekom polju vezanom za zdravstveni sektor. Neki magisterijum, doktorat li ekvivalent bi bili neka prednost;

. Vešt u pravljenju nacrta izveštaja. Opšte profesionalno iskustvo . 3 godine profesionalnog radnog iskustva u zdravstvenom sektoru. . Prethodno iskustvo u Srbiji ili balkanskim zemljama bi bila neka prednost. Specifično profesionalno iskustvo . Specifično iskustvo i familijarnost sa srpskim zdravstvenim sistemom ili zdravstvenim sistemima u

zemljama u tranziciji; Jezičke veštine . Tečno znanje engleskog jezika i pisanog i govornog;

Značajno je napomenuti da nijedan od stručnjaka odabranih za zadatak ne treba da je radio u bilo kom od CARDS projekata u zdravstvenom sektoru koji treba da se vrednuju.

3.3 Radni jezik

Engleski jezik.

4. Lokacija i trajanje 4.1 Početni datum: Decembar 2009. godine. 4.2 Datum završetka: April 2009. godine ili ranije ako svi ishodi budu isporučeni. 4.3 Pokazno planiranje: Decembar 2009. – mart 2010. godine: Procene i razgovori;

April 2010. godine: Konferencija i Završni izveštaj. Raspored i broj dana (radnih) za zadatak: 135 radnih dana.

Stručnjak 1 45 Stručnjak 2 45

Stručnjak 3 45 UKUPNO 135

4.4 Lokacija zadatka: Srbija, Beograd.

5. Izveštavanje Projekat će poslovati pod upravom Naručioca posla. Svi izveštaji će biti na engleskom jeziku. Nacrt izveštaja će biti podnet Naručiocu posla za odobrenje. Završni izveštaj: Konačna verzija izveštaja će biti podneta ne kasnije od 05. maja 2010. godine, sem ako bude drugačije dogovoreno u toku aktivnosti. Izveštaj treba da navede – sažeto – preduzete aktivnosti, upotrebljene resurse i donete preporuke/zaključke.

Svaki dokument mora biti napisan na engleskom jeziku. Svi ti dokumenti treba da budu podneti u 5 štampanih kopija i jednoj elektronskoj verziji na CD-ROM-u.

6. Administrativne informacije 6.1 Druge odobrene stavke koje treba predvideti kao nadoknadive Od stručnjaka se očekuje da budu u potpunosti nezavisni u vezi kancelarijskog prostora, lokalnog prevoza, osoblja za podršku i pisanih prevoda za koje treba da se naprave rezervisanja u budžetu. Maksimalni iznos nadoknadivih troškova će biti €52.000. Neki maksimalni iznos od €47.000 će biti upotrebljen za dnevnice, medjunarodni i lokalni prevoz i za osoblje za podršku. Neki maksimalni iznos od €5.000 će biti isključivo dodeljen za organizaciju gorenavedene konferencije.

6.2 Poreski i PDV aranžmani Nije merodavno. 6.3 Načini privremenog plaćanja Nije merodavno. 6.4 Drug Od odabranih preduzeća se zahteva da podnesu neki nacrt metodologije rada pripojen finansijskoj ponudi i biografijama stručnjaka, sa nekim nacrtom vremenskog rasporeda.


Aneks II Lista projekata pomoći fiinansiranih od strane EU (CARDS 2000-2006. godine)

Naslov i kratak opis* Početni datum

Datum završetka

Budžet (€) Ugovor br. Izvodjač radova Tip

ugovora Raspoloživost

izveštaja

1

Nabavka osnovnih lekova i medicinskih predmeta snabdevanja za javne apoteke i zdravstvene institucije u Srbiji. Glavni cilj i postignuće projekta je bilo da se osnovni

lekovi načine raspoloživim velikom broju pacijenata, u nekom presudnom momentu,

istovremeno dajući neku veoma potrebnu injekciju gotovine u farmaceutsku industriju, koja

je bila posledično sposobna da kupi sirovine i ponovo otpočne proizvodnjua.

12-12-2000. godine

8-8-2001. godine

€ 20.000.000,00 00SER03/02/00

1 PSF Projekat Ne

2

Podrška srpskom farmaceutskom sektoru. Nabavka osnovnih lekova, reagenasa i

medicinskih potrošnih dobara (13,5M€) i medicinske opreme (7,5M€) i nabavka obuke i

tehničke pomoći. .

17-7-2001. godine

16-6-2003. godine

€ 23.700.000,00 01SER01/04/00

1 Crown Agents Projekat Ne

4

Tehnička pomoć za racionalizaciju propisivanja lekova i korišćenja u Srbiji , uklju čujući razvoj dijagnostičkih/protokola tretmana i razvoj nekog programa za

obrazovanje pacijenta.

17-10-2001. godine

16-12-2002. godine

€ 400.000,00 01SER01/04/00

3 EPOS Projekat Ne

5

Racionalizacija lokalne farmaceutske industrije. Pružanje tehničke pomoći lokalnoj

farmaceutskoj industriji, da se poboljša njen tehnički učinak i podigne opšti nivo

saobraznosti sa EU standardima Dobre proizvođačke prakse. Projekat uključuje neku

reviziju većine farmaceutskih proizvođača u zemlji, sa preporukama za poboljšanja.

19-11-2001. godine

18-11-2002. godine

€ 400.000,00 01SER01/04/00

4 Euro Health Projekat FR

6 Podrška regulatornom okviru farmaceutskog sektora. Pružanje tehničke pomoći za

regulisanje sektora, uključujući razvoj zakonodavstva, osnivanje neke Medicinske agencije, u

skladu sa praksom EU i promovisanje kvaliteta kontrolne laboratorije.

15-1-2002. godine

14-7-2002. godine

€ 2.000.000,00 01SER01/04/00

2 Euro Health Projekat FR

83

3

Procena potrebe za opremom u bolnicama i zdravstvenim centrima u Srbiji. Stvaranje nekog inventara podataka-baze sve postojeće opreme u srpskim zdravstvenim institucijama uključujući potrebe za popravkom.

15-7-2001. godine

31-1-2002. godine

€ 200.000,00 00SER03/06/02

9 MDM Greece

Pripremna

studija Ne

Rehabilitacija bolničke i opreme zdravstvenog centra. Poboljšanje kvaliteta osnovnih 01SER03/02/00 7 službi u bolnicama rehabilitovanjem prioritetne opreme putem nabavke rezervnih delova,

potrošnih dobara i nabavkom opreme. 2-4-2002. godine

1-7-2003. godine

€ 5.000.000,00 1 Prompt Projekat Ne

Procena zdravstvenih službi. Analiza postojećih podataka, sakupljanje i sastavljanje 01SER03/06/00

11 traženih podataka o infrastrukturi, ljudskim resursima i službama koje treba da se upotrebe za master- plan reforme zdravstvenog sistema.

15-1-2003. godine

14-7-2003. godine

€ 350.000,00 4

Euro Health Projekat FR

Reorganizacija službi za transfuziju krvi. Reformisanje/ pobojšanje postojećeg 02SER01/02/00

12 sistema transfuzije putem pružanja tehničke pomoći, uključujući nabavku bitne opreme i radova.

15-10-2002. godine

14-4-2005. godine

€ 5.500.000,00 1 Sofreco Projekat FR

Srpsko opterećenje bolešću. Uspostavljanje nacionalnog opterećenja bolešću i

producing

13 medjunarodno uporedivih zdravstvenih pokazatelja, kao nekog usmeravajućeg alata za

donosioce politike za osnivanje nekog osnovnog paketa službi.

29-9-2002. godine

29-9-2003. godine

€ 200.000,00 02SER01/10/00

4 BASNET Zasebna

studija Publikacija

Procena praksi upravljanja lekovima u Srbiji . Studije izvodljivosti za 01SER01/04/00 Pripremna

9 širenje postojećih inicijativa u upravljanju lekovima u drugim institucijama zdravstvene zaštite u Srbiji u toku sledeće dve godine.

18-8-2002. godine

12-9-2002. godine

€ 40.000,00 FAS studija Ne

6 Poboljšanje upravljanja lekovima u Srbiji. Poboljšanje korišćenja u

16 bolnicama, kompjuterizacija bolničkih apoteka, podrška Nacionalnoj agenciji za 1-8-2003. 31-7-2005. € 6.200.000,00 03SER01/04/00

Crown Agents Projekat FR

lekove i kontinuirani razvoj kliničkih smernica, uključujući nabavku bitne opreme i radova. godine godine 1

10 Procena mreže Instituta za javno zdravlje u Srbiji 7-4-2002.

godine 26-9-2002.

godine € 70.000,00

01SER03/06/00 9 BASNET

Pripremna studija

Ne.

17

Podrška razvoju javnog zdravlja. Razvoj politika za javno zdravlje,

strategija, ljudskih resursa i praksi, osnivanje nekog Centra za obuku resursa, 1-8-2003. godine

31-7-2005. € 2.750.000,00 03SER01/04/00 Euro Health Projekat FR

(prekursor neke Škole za javno zdravlje) i pružanje obuke osoblju Instituta za javno zdravlje, uključujući nabavku bitne opreme i radova.

godine Godine 3

Procena kapaciteta Ministarstva zdravlja Srbije. Procena činjeničnog statusa i organizacione strukture zdravstvenih organa, sa nekom jasnom definicijom mandata 01SER03/06/01 Pripremna

8 tih organa i njihove organizacione strukture i preporuke za reorganizaciju i iačanje

Ministarstva zdravlja.

18-8-2002. godine

7-9-2002. godine

€ 40.000,00 3 IBF studija FR


14

Procena odabranih bolnica u Srbiji. Priprema nekog zajma za hitnu pomoć od strane

Evropske investicione banke odabranim zdravstvenim institucijama, definisanje zahteva za

rehabilitaciju i povezanih strateških planova u 20 bolnica.

20-1-2003. godine

19-7-2003. godine

€ 200.000,0002SER01/10/01

3 FAS

Pripremna

studija FR

18

Izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja . Jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja

da vodi reformu zdravstvenog sistema uključujući sprovodjenje nekog zajma Evropske

investicione banke ciljanog za hitnu pomoć zdravstvenim institucijama.

12-1-2004. godine

11-1-2006. godine

€ 2.460.000,0003SER01/04/00

9 Carl Bro Projekat Ne

20

Funkcionalna analiza zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji 27-8-2003. godine

27-2-2004. godine

€ 200.000,0003SER01/15/00

2 IBF Pripremna

studija Ne

22

Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske

službe. Projekat će doprineti odgovornosti zdravstvenog sistema u Srbiji; olakšaće prelaz na

zdravstvenu zaštitu zasnovanu na dokazu, tako da obezbedi kontrolu rashoda i izbegne

duplikaciju kada se izdaju lekovi i osnovne zdravstvene usluge; i osnovati nacionalni

zdravstveni informacioni sistem na principima e-zdravstva i povezanim medicinsko

informatičkim standardima, uključujući nabavku bitne opreme.

15-11-2004. godine

14-11-2006. godine

€ 3.300.000,0004SER01/03/02

4

Euro Health Projekat Ne

23

Poboljšanje preventivnih zdravstvenih službi. Projekat će doprineti smanjenju

mortaliteta putem poboljšanja preventivnih zdravstvenih službi i jačanjem aktivnosti za

promovisanje zdravlja u Srbiji, uključujući nabavku bitne opreme.

1-9-2004. godine

31-8-2006. godine

€ 3.800.000,0004SER01/03/00

1 EPOS Projekat FR

15 Procena kliničkih centara u Srbiji . Procena zahteva za rehabilitacijom i preporuka za restrukturisanje kliničkih centara u Srbiji.

21-7-2003. godine

20-3-2004. godine

€ 300.000,0002SER01/10/00

4 Euro Health Pripremna

studija Ne

24

Izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja za tercijarn u zdravstvenu zaštitu. Projekat

će pružiti tehničku pomoć Ministarstvu zdravlja radi restrukturacije tercijarne zdravstvene

zaštite u Srbiji. On će takodje pomoći u sprovodjenju nekog potencijalnog 150 M€ + 50

M€ zajma Evropske investicione banke za rehabilitaciju/kompletiranje 4 klinička centra u

Srbiji.

15-2-2006. godine

15/02/2009. godine

€ 2.500.000,0004SER01/03/00

4 Sofreco Projekat FR

19

Procena Fonda zdravstvenog osiguranja 30-8-2004. godine

30-5-2005. godine

€ 200.000,0003SER01/15/02

8 BASNET

Agriconsulting Pripremna

studija Ne

25

Tehnička pomoć za podršku reorganizaciji i izgradnji kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja. Načelni cilj projekta je da se izgradi kapacitet Fonda

zdravstvenog osiguranja da bi funkcionisao kao neki efikasan poverenik zdravstva i službi

zdravstvene zaštite, koristeći ograničene resurse za maksimalnu korist (pristup, jednakost,

efikasnost, dobitak u zdravlju i kvalitet) osiguranog stanovništva u nekom brzo

promenljivom okruženju zdravstvene zaštite, uključujući nabavku bitne opreme.

19/09/20005. godine

18/12/2008. godine

€ 3.250.000,0005SER01/15/00

1 GVG Projekat FR


26

Tvining za Agenciju za medicinske proizvode. Projekat će doprineti razvoju sistema

zdravstvene zaštite u Srbiji i procesu zdravstvene reforme nabavkom bezbednih i

efikasnih lekova putem pomoći u razvijanju MPA, tako da on može pružiti kvalitetne

usluge zdravstvenih profesionalaca, pacijenata, farmaceuta, veleprodavaca i

farmaceutske industrije. Projekat će takodje predvideti administrativnu, tehničku i politiku

podrške MPA kao i Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu poljoprivrede.

39022 39753 € 1.500.000,00 05SER01/15/00

5 FCI Projekat FR

21

Jačanje javnih zdravstvenih laboratorija u Srbiji - projekat priprema i prvih koraka u

uspostavljanju srpske centralne referentne laboratorije za javno zdravlje. 11-10-2004.

godine 4-7-2005. godine

€ 200.000,00 04SER01/16/00

4 Ecotec Pripremna

studija Ne

27

Tehnička pomoć za podršku razvoju javnih zdravstvenih laboratorija . Projekat će

uspostaviti neke referentne laboratorije i centralizovati laboratorijske službe putem nekog

odabira i pobojšanja laboratorija koje se dokažu najkompetentnijim po kvalitetu podataka i

efikasnosti za odabrane usluge; i pomoći Nacionalnim organima u implementaciji

referentnih laboratorija za plan usluga javne zdravstvene laboratorije, uključujući nabavku

bitne opreme.

5-4-2005. godine

5-4-2008. godine

€ 5.500.000,00 05SER01/15/00

2 EPTISA Projekat FR

28

Podrška obrazovanju za upravljanje zdravljem u srpskom sistemu zdravstvene zaštite, uključujući nabavku bitne opreme i radova.

1-1-2008. godine

1-1-2011. godine

€ 5.000.000,00 06SER01/10/00

2 GVG Projekat IR

29

Podrška sprovodjenju plaćanja za kapitaciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, uključujući nabavku bitne opreme.

1-9-2007. godine

1-9-2010. godine

€ 5.000.000,00 06SER01/10/00

1 THL Projekat IR

30

Tehnička pomoć za upravljanje medicinskim otpadom u Srbiji 7-6-2007. godine

7-6-2009. godine

€ 7.170.000,00 04SER01/08/00

1 Grontmij Carl

Bro Projekat FR

*gore navedeni projekti su samo oni koji prevazilaze 40.000€ vrednosti.

FR= Završni izveštaj

IR=Privremeni izveštaj


Aneks III Lista završenih i tekućih projekata medjunarodne pomoći Ministarstva zdravlja

Lista završenih projekata Početni datum Datum završetka Izvodjač radova Vojda tima budžet Investitor

Naslov projekta Nabavka osnovnih lekova i medicinskih predmeta snabdevanja za javne apoteke i zdravstvene institucije u Srbiji

12/12/2000 08/08/2001. PSF Jan Komrska 20 M € EU

finansiranje

Podrška srpskom farmaceutskom sektoru 17/07/2001 16/06/2003. CROWN AGENTS Jan Komrska 23,7 M € EU finansiranje

Procena potrebe za opremom u bolnicama i zdravstvenim centrima u Srbiji

15/07/2001 31/01/2002. MDM Grčka Maria Athanasiou / Slaviša Matejić

0,2 M € EU finansiranje

Tehnička pomoć za racionalizaciju propisivanja i korišćenja lekova u Srbiji, uklju čujući razvoj dijagnostičkih/protokola o lečenju i razvoj nekog programa za obrazovanje pacijenta

17/10/2001 16/12/2002. EPOS Brian Potter/ Nadežda Sternić

0,4 M € EU

finansiranje

Racionalizacija lokalne farmaceutske industrije 19/11/2001 18/11/2002. EURO HEALTH Group Hans Persson 0,4 M€ EU Podrška regulatornom okviru farmaceutskog sektora

15/01/2002 14/07/2002. EURO HEALTH Group Ola Westbuy 2 M € EU finansiranje

Rehabilitacija bolničke i opreme zdravstvenog centra 02/04/2002 01/07/2003. PROMPT Roger Schmidt/ Zoran Jovanović

5 M € EU finansiranje

Procena kapaciteta Ministarstva zdravlja Srbije 18/08/2002 07/09/2002. IBF Linda Humphries/ Ivana Mišić


Procena praksi upravljanja lekovima u Srbiji 18/08/2002 12/09/2002. FAS Paul Spivey/ Stuart Cunningham

0,04 M € EU

finansiranje

Procena mreže Institut za javno zdravlje u Srbiji. 07/04/2002 26/09/2002. BASNET Paulina Aarva/ Vesna Bjegović


Procena zdravstvenih službi 15/01/2003 14/07/2003. EURO HEALTH Group Caroline Bayulken/ Mima Grozdanov


Reorganizacija službi za transfuziju krvi 15/10/2002 14/04/2005. SOFRECO Serge Heijnen/ Nada Vasiljević


Srpsko optetećenje bolešću 29/09/2002 29/09/2003. BASNET Ulrich Laaser 0,2 M € EU Procena odabranih bolnica u Srbiji . 20/01/2002 19/07/2003. FAS George Boulton 0,2 M € EU Procena klini čkih centara u Srbiji 21/07/2003 20/03/2004. EURO HEALTH Group George Boulton 0,3 M€ EU


Naslov projekta Početni datum Završni datum Izvodjač radova Vodja tima Budžet Investitor

Poboljšanje praksi upravljanja lekovima u Srbiji 01/08/2003. 31/07/2005. CROWN AGENTS Jan Komrska 6,2 M € EU

finansiranje

Podrška razvoju javnog zdravstva 01/08/2003. 31/07/2005. EURO HEALTH Group Ulrich Laaser 2,75 M € EU

Izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja 12/01/2004. 11/01/2006. CARL BRO Sten Bang Christensen 2,46 M € EU finansiranje

Procena Fonda zdravstvenog osiguranja 30/08/2004. 30/05/2005. BASNET Agriconsulting George Boulton 0,2 M € EU finansiranje

Funkcionalna analiza zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji

27/08/2003. 27/02/2004. IBF Luca Scalli/ Dimitrios Kalogeropoulos


Jačanje javnih zdravstvenih laboratorija u Srbiji 11/10/2004. 04/07/ 2005.

EPTISA Antoine Pierson 0,2 M € EU finansiranje

Razvoj zdravstvenog informacionog sistema (HIS) za osnovne zdravstvene i farmaceutske službe 15/11/2004. 14/11/2006.

EURO HEALTH Group Christine Chaloub-Janssen/ Michael Weinhara 3,3 M €

EU finansiranje

Poboljšanje preventivnih zdravstvenih službi 01/09/2004. 31/08/2006. EPOS Guido Nocker/ Brian Potter 3,8 M € EU finansiranje

Tehnička pomoć za upravljanje medicinskim otpadom 06/2007. 06/2009. Carl Bro/Grontmij/EHG/ETLog Scott Crosset 7,17 M EU

finansiranje Izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja za tercijarnu zdravstvenu zaštitu

15/02/2006. 15/02/2009. SOFRECO Heinrich Berg/ Sten Bang

Christensen 2,5 M€ EU

finansiranje

Tehnička pomoć za podršku reorganizaciji i izgradnji kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja 19/09/2005. 18/12/2008. EPOS /GVG,

Monika Gabanyi 3,25 M €

EU finansiranje

Tvining za Agenciju za medicinske proizvode 01/11/2006. 05/03/2009. IFC/AFSAPS, Francuska Ljiljana Kapetanović 1,5 M € EU finansiranje

Tehnička pomoć za podršku razvoju javnih zdravstvenih laboratorija

05/04/2005. 05/04/2008. EPTISA Antoine Pierson 5,5 M € EU finansiranje


Lista tekućih projekata Naziv projekta Datum početka

Datum

završetka Izvršilac Direktor projekta Budžet Finansijer

Isporuka poboljšanih lokalnih službi 03/09. 12/09. Jedinica poverničkih službi Saša Rikanović [email protected]

€ 32.000.000,00 13.000.000,00 za zdravstvo

Svetska banka-kredit Svetske banke 063/357497

Rekonstrukcije četiri klini čka centra u Srbiji 12/2006. 2011.

PIU – Jedinica za sprovodjenje projekta, Ministarstvo zdravlja

dr Vasilije Antić 063/8003114 [email protected]

€ 150.000.000,00 + 50.000.000,00

EIB-kredit Evropske investicione banke

Energetska efikasnost u Srbiji, 2 faza 12/2004. 04/2012. Zajednička jedinica za koordinaciju projekta za lokalnu zajednicu i MP

Aleksandar Durković [email protected]

28.000.000,00 USD Svetska banka-kredit Svetske banke

063/219944

Skaliranje nacionalnog odgovora na HIV/AIDS putem decentralizacije isporuke

01/2007. 2012. Globalni fond. Jedinica za sprovodjenje projekta.

Katarina Mitić 062/241752 [email protected]

€ 4.654.656,00 za fazu 1 € 9.000.000,00 za fazu 2

Donacija Globalnog fonda

Podrška obrazovanju za upravljanje zdravstvom u srpskom sistemu zdravstvene zaštite

01/08. 01/11. GVG

Vodja projekta Michael O~tourke, Direktor projekta Nina Lukić, [email protected] € 5.000.000,00 EU donacija –CARDS

064/1813435

Podrška sprovodjenju kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti 09/2007. 09/2011. STAKES/EUROHEALTH

Dr Brian Potter [email protected] € 5.000.000,00 EU donacija –CARDS

Eliminacija poremećaja zbog nedostatka joda

1998. 12/09. Institut za javno zdravlje Republike Srbije

Dr Dragana Jović, koordinator 064/5072308 [email protected]

350.000,00 USAID-Agencija Sjedinjenih Američkih Država za medjunarodni razvoj

Spremnost za ptičiji/pandemski grip 2006. Dec-09.

Institut za javno zdravlje Republike Srbije, marketinške agencije

Dr Nada Milić, koordinator [email protected] 250.000,00

USD UNICEF-Fond za decu Ujedinjenih Nacija, Vlada Japana, USAID

063/8648167

DevInfo 2004. 2010. Statistička služba Republike Srbije

Dr. Dragan Vukmirović [email protected] 011/2411836 Dragana Papić-Doković

350.000,00 USD

UNICEF, Vlada Švajcarske

Podrška dekretu i Akcionom planu za zaštitu zdravlja majke i deteta

2008. 2009. Ministarstvo zdravlja, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije

Dr Dubravka Šaranović, [email protected]

50.000,00 USD UNICEF

065/8200929 Dr Dragana Lozanović

[email protected]

064/1189853 Podrška sprovodjenju 2008. 2009. Ministarstvo zdravlja Republike Dr Elizabet Paunović 50.000,00 USD UNICEF


Protokola o zloupotrebi i zanemarivanju deteta u zdravstvenom sistemu

Srbije [email protected] 064/8811170

Podrška sprovodjenju novih standarda za praćenje rasta u Srbiji 2008. 2009.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Dr Dubravka Šaranović 17.000,00 USD UNICEF

Univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti u Južnoj Srbiji

2009. 2010. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Dr Dubravka Šaranović 300.000,00 USD

UNICEF

„Baby-Friendly“ Bolnice plus 1994-2004. 2009. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Republike Srbije

350.000,00 USD

UNICEF, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj, Vlada Irske

Jačanje nacionalnog odgovora na HIV i sistem praćenja i vrednovanja u Srbiji

2002. 2009. RAC (NAO), Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Republike Srbije

Dr Ivana Mišić, Ministarstvo zdravlja, 0648811199 Sladjana Baros, NAO, 0637344740 Dr Danijela Simić, Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanovic Batut” 063 85 63 111 Dr Miljana Grbić, UNAIDS, 064/1448868 Dr Viktorija Cucić JAZAS 063/7790781

430.000,00 USD

Kanadska agencija za medjunarodni razvoj do 2005. godine SIDA-Švedska agencija za medjunarodni razvoj, Irska

Prevencija prenosa HIV/AIDS-a sa majke na dete

2005.

2006.(subject to

fundsraspoloživos

t)

Republička komisija za AIDS, Radna grupa za PMTCT (GAK Narodni front)

Dr Spaso Andjelić, GAK Narodni Front, 063 204 387

100.000,00 USD

GFTAM-Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, Kanadska agencija za medjunarodni razvoj

Zdravstvene službe naklonjene mladima – Savetodavne službe za omladinu unutar centra primarne zdravstvene zaštite

2005. 2009

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Stručna grupa za razvoj i zdravlje omladine (neposredni partneri u sprovodjenju su Institut za zdravlje studenata, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, itd.)

Dragan Ilić, [email protected], 180.000,00

USD SIDA, Irska

063/ 238 261

Zdravstveno obrazovanje u školama zasnovano na životnim veštinama 2006.

2007(u skladu sa

raspoloživim sredstvima)

Ministarstvo za obrazovanje i Ministarstvo za omladinu i sport

Zora Desić, [email protected]

80.000,00 USD Irska 011/3631380, 064/2370715

Vršnjačko obrazovanje, komunikacija i domet za promovisanje zdravih životnih stilova i smanjenje rizika.

2005. 2009.

Y-PEER mreža –mreža vršnjačkih edukatora Ministarstvo zdravlja Srbije, Stručna grupa za razvoj i zdravlje omladine

Vojislav Arsić, Y_PEER nacionalni koordinator, [email protected]

380.000,00 USD

SIDA, Irska 064 2257907 Dragan Ilić [email protected], 063 238 261


Aneks IV Ciljevi zdravstvene politike za Srbiju 2002. godine

Global ciljevi Specifični ciljevi 1. Zaštita i

poboljšanje zdravstvenog Statusa stanovništva u Srbiji i jačanje zdravstvenog potencijala nacije.

1.1. Inter-sektorska saradnja i bolje povezivanje sa zajednicom i njenom strukturom (i vladinom i ne-vladinom) na svim nivoima sistema zdravstvene zaštite. 1.2. Sva obuhvatajuća kontinuirana i dostupna zdravstvena zaštita. 1.3. Podrška razvoju koncepta unapredjenja zdravlja putem:

- Razvoja socijalnog i organizacionog kapitala za poboljšanje zdravlja; - Razvoja zdravstvenih komunikacija zasnovanih na sistemu socijalnog marketinga; - Stvaranje infrastrukture pogodne za promovisanje zdravlja; - Razvijanje partnerstava u kontekstu infrastrukture za promovisanje zdravlja i naročito partnerstva izmedju javnog/privatnog sektora i nevladinih organizacija;

- Stimulisanje (putem poboljšanog finansiranja i vrednovanja) obrazovanja u vezi zdravlja kao neke neophodne, sastavne komponente angažmana svih profesionalaca za zdravstvenu zaštitu i u javnom i u privatnom sektoru;

- Stimulisanje, putem specijalnih mehanizama finansiranja, praktičnog sprovodjenja preventivne aktivnosti za koju je dokazano da je dovela do poboljšanja zdravstvenog statusa stanovništva i produženje očekivanog životnog veka (zdravstvena zaštita zasnovana na dokazu);

-Ljudski resurs, materijal, informatička, menadžerska i druga obuka osoblja u javnim zdravstvenim institucijama takvim kao što su Instituti za javno zdravlje kao i druge institucije od nacionalnog značaja za naročite oblasti zdravstvene zaštite, i

1.4. Učešće u programima i projektima promovisanja zdravlja, preduzetim u državama članicama EU.

2. Obezbedjivanje i poboljšanje pravične i podjednake dostupnosti zdravstvene zaštite za sve gradjane Srbije

2.1. Definisanju nacionalnih ciljeva za smanjenje nejednakosti u zdravstvenoj zaštiti u odnosu na: - Urbane i seoske teritorije; - Različite socio-ekonomske, obrazovne i druge slojeve društva;

-Grupe koje se smatraju da su u nekom nepovoljnom položaju i koje imaju specijalne potrebe i drugi delovi stanovništva. 2.2. Poboljšanje zdravstvene zaštite grupa koje se smatraju da su u nekom nepovoljnom položaju i koje imaju specijalne potrebe i drugi delovi stanovništva koji ih čine ranjivim, putem:

- Prepoznavanja specijalnih medicinskih potreba tih grupa, kao i korelacija takvih potreba sa postojećim socijalnim potrebama i usvajanje programa za sinhronizovanom akcijom na svim nivoima zajednice;

- Povezivanje institucija primarne zdravstvene zaštite (dom zdravlja) institucijama socijalne pomoći (centri za socijalnu pomoć) i razvoj rada multidisciplinarnog tima. -Povezivanje institucija primarne zdravstvene zaštite (dom zdravlja) sa obrazovnim i drugim institucijama.

3. Postavljanje korisnika (pacijenta) u Centar sistema zdravstvene zaštite

3.1 Obezbedjivanje socijalnih prava, da se realizuju putem: - Prava na jednaku dostupnost i pristup zdravstvenoj zaštiti, -Eliminacijom bilo kakvih diskriminatornih barijera (ekonomskih, geografskih, socijalnih, psiholoških) koje opstruiraju izvršenje gornjeg prava. 3.2. Obezbedjivanje pojedinačnih prava korisnika, takvih kao pravo na: - informacije, -davanje saglasnosti na neku medicinsku intervenciju, kao i pravo da izraze njihova gledišta i mišljenja,

Assessment of International Assistance in the Serbian Health Sector-Final Report 91

-poverljivost medicinskih informacija datih u instituciji zdravstvene zaštite, privatnost, -zdravstvena zaštita prilagodjena potrebama, -kvalitet zdravstva u skladu sa najvišim pretežnim standardima, -bezbednost unutar sistema zdravstvene zaštite -da postoji neka posvećena osoba u svakoj instituciji kojoj pacijent – korisnik može da se obrati za zaštitu pacijentovih prava (institucija “advokata za pacijenta”).

4. Održivost sistema zdravstvene zaštite istovremeno sa obezbedjivanjem transparentnosti i neke selektivne decentralizacije u polju upravljanja resursima i diverzifikacije izvora i metode finansiranja.

4.1. Postizanje nekog autonomnog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojim upravlja osigurano lice: 4.2. Obezbedjivanje neke aktivne uloge republičkog Instituta za zdravstveno osiguranje u formulisanju fiskalne politike i iznad svega, u uspostavljanju stopa doprinosa

za obavezno zdravstveno osiguranje; 4.3. Stvaranje uslova pogodnih za veću autonomiju Instituta i njegovih organizacionih jedinica (ogranaka) i uvodjenje drugih oblika osiguranja;

4.4. Jačanje računovodstvenog kontrolnog sistema i kontrole plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i praćenje ciljne potrošnje iz fonda, unutar fondova obaveznog osiguranja;

4.5. Povećanje učešća republičkog budžeta u strukturi prihoda opšteg zdravstvenog osiguranja, da bi se pokrio deo troškova za zdravstvenu zaštitu neosiguranih lica i druge državne obaveze kako su propisane zakonom;

4.6. Selektivno i postepeno povećanje učešća osiguranika, kao neki mehanizam kontrole korišćenja i delimično pokriće troška; 4.7. Uvodjenje novog izvora dohotka Republičkog instituta za zdravstveno osiguranje koji bi bio vezan za faktore rizika po zdravlje (deo poreza na promet goriva,

duvana i alkoholnih proizvoda, itd.) i 4.8. Razvijanje novih tipova zdravstvenog osiguranja (dopunsko, dobrovoljno/privatno) i priprema za njihovu institucionalizaciju na nekoj profitnoj i neprofitnoj osnovi.

4.9. Re-definisanje sadržaja i delokruga zdravstvene zaštite koja treba da se finansira od strane zdravstvenog osiguranja, uključujući neophodne ljudske resurse i njihovu ekspertizu, fizičke resurse (prostorije i oprema, lekovi i medicinski predmeti snabdevanja), kao i dopunski organizacioni i mehanizmi upravljanja.

4.10.Naknada za rad institucija zdravstvene zaštite će se zasnivati na: -Plaćanju po registrovanom gradjaninu (kapitacija) u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;

-Metod budžetskog plaćanja (potencijalni budžet) institucija zdravstvene zaštite, poliklinika, bolnica i javnog zdravstva i plaćanje honorara za službe za visoko specijalizovane zdravstvene usluge.

Poboljšanja funkcionisanja, efikasnosti i kvaliteta sistema zdravstvene zaštite i definisanja specijalizovanih nacionalnih programa vezanih za ljudske resurse, institucionalne mreže, tehnologiju i snabdevanje medicinskim predmetima snabdevanja.

5.1. Primarna zdravstvena zaštita, kao osnova sistema zdravstvene zaštite, će se zasnivati na nekom odabranom lekaru primarne zdravstvene zaštite i njegovom timu, koji postupaju kao “čuvari kapije” za ulaz u sistem.

5.2. Restrukturisanje bolničkih kapaciteta u skladu sa potrebama stanovništva. 5.3. Povećana efikasnost i efektivnost sistema zdravstvene zaštite putem:

- Razvoja i sprovodjenja smernica za dobru kliničku praksu; -Obezbedjivanja autonomije zdravstvenih institucija u upravljanju resursimaž; - Uvodjenje sistema interne i eksterne kontrole kvaliteta rada sistema akreditacije; - Povezivanja i saradnja izmedju opštih bolnica i primarne zdravstvene zaštite.

5.4.U stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, zdravstveno osiguranju će preduzeti da finansira preventivnu stomatološku zdravstvenu zaštitu i hitna stanja u javnom zdravstvenom sektoru.

5. U farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti biće stvorena neka “pozitivna lista lekova” i biće definisani načini i nivo učešća pacijenta u troškovima za lekove i medicinske predmete snabdevanja.

5. Definisanje uloge privatnog sektora u pružanju medicinskih usluga stanovništvu.

6.1. Razvoj saradnje i komplementarne aktivnosti javnog i privatnog sektora. 6.2. Transformacija vlasništva javnog zdravstvenog sektora. 6.3. Aktivna uloga države ka privatnom zdravstvenom sektoru i njegovo uključenje u proces finansiranja i pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu.


6. Poboljšanje baze ljudskih resursa zdravstvene zaštite (ljudski resursi za zdravlje).

7.1. Usvajanje neke nacionalne strategije za razvoj ljudskih resursa u sistemu zdravstvene zaštite. 7.2. Obrazovanje menadžera i službenika zdravstvenom sektoru, sa specijalnim naglaskom na upravljanju promenom u sistemu zdravstvene zaštite. 7.3. Uvodjenje odgovarajućih podsticaja za poboljšanja zadovoljstva i korisnika i pružalaca usluga i poboljšanje kvaliteta rada primenom ukupnog upravljanja kvalitetom (stalno poboljšanje kvaliteta).

Aneks V Kratki pregled projektnih dokumentacija

1. Nabavka farmaceutskih proizvoda, opreme, zaliha i proizvoda

Projekat 1: Dostava osnovnih lekova i medicinskih zaliha javnim apotekama i zdravstvenim ustanovama u Srbiji Projekat 2: Podrška srpskom farmaceutskom sektoru Projekat 4: Tehnička podrška za racionalizaciju propisivanja i korišćenja lekova u Srbija

Korisnici (ciljne grupe): nepoznato

Značaj predmeta: čini se bitnim za potrebe države i zdravlje stanovništva kao što se može videti na osnovu kratkih informacija o njima u Glavnoj listi iz Aneksa II. Ovi projekti su predstavljali prvi niz aktivnosti pružanja podrške farmaceutskom sektoru u vidu nabavke osnovnih lekova uz tehničku pomoć u cilju uvođenja nadgledanja nabavke lekova i informacionog sistema, garancije dobre prakse skladištenja i raspodele, poboljšanja lečenja i uspostavljanja dijagnoze kroz razvoj i primenu dijagnostičkih protokola, protokola lečenja i upućivanja, i poboljšanja načina primene leka i obrazovanja pacijenata.

Značaj pristupa: nije ocenjen detaljno, pokazatelji neprimenjivosti su nepoznati. Prema rečima jednog izvora (ALMIS) odabir i kvantifikacija potreba za farmaceutskim proizvodima obavljeni su

uz konsultacije sa lokalnim specijalistima (domaće vlasništvo u procesu odlučivanja kao faktor od značaja). Uticaj: ustanovljen na osnovu ocene eksperata a) Postignuti učinak: nabavka potrebnih najosnovnijih lekova, opreme i proizvoda; uspostavljanje racionalnih praksi upravljanja farmacutskim proizvodima u zdravstvenim ustanovama. b) Rezultati: trenutni i dugotrajniji efekti na dostupnost osnovnih farmaceutskih proizvoda, opreme i materijala, kao i mogućnost ponude pravilne dijagnostičke terapije i terapije lekovima

pacijentima kojima je ona potrebna. c) Dugoročni efekti: propratni uticaj na ublažavanje rizika funkcionalnog kolapsa sistema pružanja usluga; potencijalno sprečavanje gubitka pozitivnih zdravstvenih rezultata za one pojedince i uslove koji

zahtevaju pravilne i blagovremene dijagnostičke procedure i lekove.

Održivost: Niz ovih projekata su imali unutrašnju evoluciju od HP do TP kao sredstvo održivosti. U kasnijim godinama, nije bilo mnogo potrebe za održivošću u EP. Održivost racionalnog


farmaceutskog upravljačkog kapaciteta i prakse u zdravstvenim ustanovama Srbije je dodatno osigurana kroz nastavak projekta 16 (vidi o tome u nastavku). Druge indikacije održivosti su nepoznate.


Projekti 3 i 7: Sanacija bolnice i opreme zdravstvenog centra

Korisnici: razni

Značaj predmeta: Postojala je jasna potreba za sanaciju prioritetne opreme i za nabavku opreme od vitalnog značaja, npr. X-zraci i kardiološka oprema.

Značaj pristupa: Opšti cilj projekta bio je da se poboljša kvalitet osnovnih usluga u bolnici rehabilitacijom prioritetne opreme kroz nabavku rezervnih delova, potrošnog materijala i nabavku opreme. Ovo je apsolutno bio pravi pristup u to vreme kako bi se otklonili upadljivi nedostaci.

Uticaj: ustanovljen na osnovu ocene eksperata - značajan kratkoročni uticaj posle puštanja opreme u neposrednu upotrebu a) Postignuti učinak: Rehabilitacija prioritetne opreme i nabavka opreme od vitalnog značaja. b) Rezultati: korišćenje opreme. c) Dugoročni efekti: Ovo će biti beznačajno ukoliko se ne napravi odredba na nacionalnom nivou za plansku zamenu osnovne kapitalne opreme

Održivost: Ugrađena: Da - oprema odmah stavljena u upotrebu, ali potrebno je u obzir uzeti životni vek opreme. Nastavak od strane MZ: malo dokaza o planiranim programima zamene opreme.

Komentar: Postoji potreba za izradu planskog programa zamene kapitalne opreme od strane MZ, najbolje u JSP gde postoje stručnjaci za kapitalne nabavke

Projekat 5: Racionalizacija lokalne farmaceutske industrije

Ciljevi : Racionalizacija farmaceutske industrije kroz studije, izgradnju kapaciteta i tehničke savete.

Korisnici : 14 farmaceutskih kompanija, uključujući i Institut Torlak

Značaj predmeta: relevantno u zavisnosti od državnih potreba, zdravstvene politike 2002. godine i misije EU

Značaj pristupa: nije ocenjen detaljno, pokazatelji neprimenjivosti su nepoznati.

Uticaj: a) Postignuti učinak: razvijeno je 14 unapređenih planova na osnovu revizije kompanija koje pre projekta nisu bile u skladu sa EU-DPP; održana obuka za 5 puta više lica nego što je planirano (920

umesto 190) na temu Osnovne i napredne DPP, Testiranje stabilnosti lekova, Validacija, Investicije. Torlak za proizvodnju OPV vakcina na Torlaku; GK / KK sistemi za podršku na FanPharm; 4) TP za celu farmaceutsku industriju: DPP / inženjering kućne podrške za 8 preduzeća (6 njih u dva navrata), Validacija kućne podrške za 9 preduzeća (4 od njih u dva navrata); FanPharm je dobio najvažnije delove GK / KK sistema za podršku i time dobila veliku šansu da povrati svoj SZO sertifikat za proizvodnju OPV vakcine.

b) Rezultati: Revizije ishoda - jedna kompanija je zatvorila svoje LVP liniju za proizvodnju posle revizije; jedna kompanija je reorganizovala svoje prodavnice pošto je revizija otkrila veoma ozbiljanu grešku u rukovanju materijalom. Jedna kompanija je organizovala i DPP timove za detaljno planiranje rada, na osnovu strateškog plana unapređenja DPP. Obuka - poboljšano opšte razumevanje i svest o EU-DPP u celoj industriji. U oblasti validacije - Projekat je dao industriji dovoljno samopouzdanja da započnen primenu poboljšanja u praksi. Obuka za testiranje stabilnosti leka - ovo važno pitanje je novina sa kojom su se upoznali stručnjaci. Sve u svemu TP je rezultirala znanjem o tome kako uskladiti DPP i delanjem ka povećanju efikasnosti farmaceutskih poduhvata i efektivnošću svojih proizvoda. Do 2010. godine Torlak je bolje pripremljen za sertifikaciju SZO i planira da podnese zahtev SZO 2010. godine, i to neće biti OPV, već grip. Do 2010. godine 8 preduzeća imaju 51 sertifikat DPP. Izveštaji o stabilnosti visokog standarda moraju biti obavezan uslov za registraciju farmaceutskih proizvoda domaće proizvodnje.

c) Dugoročni efekti: poboljšana sposobnost domaće industrije za proizvodnju deklaracija kvalitetnih i efikasnih lekove do šest puta više na tržištu, od € 100 miliona u ranim 2000-itim do 600 miliona u 2009. godini, kvalitet i sigurniji farmaceutski proizvodi i vakcine imaju potencijal da utiču na postizanje boljih rezultata kod pacijenata u vezi sa zdravstvenom zaštitom.


Održivost: Kompanija za sprovođenje preporučila je obezbeđivanje održivosti nastavkom periodičnih revizija, obukom u oblasti DPP i upošljavanjem "pregovarača" da pomogne inspektoru DPP i industriji kako bi se postepeno razvilo zajedničko razumevanje primene DPP. Prateći projekat (№ 6) je trebao da obezbedi dodatnu TP u jačanju DPP u lokalnoj industriji i razvoj inspekcijskih službi DPP. Finansijska održivost podrške Institutu Torlak bila je neizvesna: završena je prva faza rekonstrukcije, ali nije bilo sredstava za drugu fazu. EIB i SB su pružali dalju podrške Torlaku, i sa ovim pristupom izgledi za održivost su poboljšani.

Projekat 6: Podrška regularatornom okviru farmaceutskog sektora

Ciljevi: Razvoj i jačanje regulatornog okvira farmaceutskog sektora; jačanje kontrolnih mehanizama kako bi se osiguralo da samo lekovi dobrog kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti dopru do stanovnika Srbije.

Korisnici: Ministarstvo zdravlja, Institut za farmaciju Srbije, Torlak Institut.

Značaj predmeta: nadogradnja na prethodne projekate u skladu sa zdravstvenim potrebama, zdravstvenom politikom 2002. godine i misijom EU.

Značaj pristupa: nije ocenjen detaljno, pokazatelji neprimenjivosti su nepoznati. Vremenski okvir ovog projekta je podbacio kada je reč o predlozima za novu Agenciju za lekove a Zakon o lekovima je bio suočen sa alternativama.

Uticaj: a) Postignuti učinak: New Zakon o lekovima izrađen sa 8 regulatornih akata, pokrenuta nova Agencija za lekove, izrađene organizacione i finansijske strukture, uz opremljenu i nameštenu zgradu, obezbeđena obuka, pravni osnov i tehničke prostorije za ridizajn Registracije medicinskih proizvoda; praćenje neželjenih reakcija na lekove (farmakovigilanci) od strane buduće ALIMS pripremljeno na obuci i pri umrežavanju sa SZO Upsala Centarom za nadgledanje, razvijen Dokument o politici lekova i dostavljen MZ; razvijen novi Plan za naknadu lekova za RZZO kako bi se zamenio centralizovani sistem za distribuciju lekova (sa nadoknadnim cenama, participacije pacijenata i kriterijuma za klasifikaciju lekova u okviru pozitivne liste); kontrola kvaliteta lekova - oprema i instrumenti nabavljeni za Institut za farmaciju Srbije - budućeg Nacionalne laboratorije za kontrolu lekova (NLKL) kao deo Agencije za lekove; predložena poboljšanja u skladu sa DPP Torlaku da proizvede oralnu vakcinu protiv dečije paralize (OPV) i razvijen strateški plan kako bi se Torlak pripremio za potencijalni kredit podrške od Svetske banke. b) Rezultati: Functional Agencija za lekove (ALIMS), uključujući i Farmakovigilansu i NMCL, sposobna za obavljanje testova slično kao i nacionalna laboratorija u bilo kojoj EU zemlji članici. c) Propratni dugoročni efekti/uticaj: pojačani kontrolni mehanizmi kako bi se osiguralo da samo lekovi dobrog kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti dopru do stanovnika Srbije.

Održivost: Agencija za lekove (ALIMS) je zvanično osnovana kasnije u 2004. godini i dobila je nove prostorije. Takođe je podržana kroz tvining projekat (№ 26) sa francuskim partnerom. Institutu Torlak bila je potrebna dalja pomoć da prođe sve potrebne rekonstrukcije i proizvode vakcine u skladu sa međunarodnim standardima i zahtevima.

Projekat 12: Uspostavljanje i podrška Nacionalnom servisu za transfuziju krvi u Srbiji

Korisnici: Nacionalni Institut za transfuziju krvi u Beogradu; niški i novosadski Zadov za transfuziju krvi

Značaj predmeta: Projekat je prilagođen da pomogne Srbiji da se pozabavi sledećim pitanjima 1. Potrebom da se nacionalni propisi, smernicame i standardi kvaliteta žuriraju i razvijaju, u skladu sa Direktivom 2002/98/EZ i drugim međunarodno priznatim standardima i preporukama; 2. Poteškoćama u ostvarivanju nacionalne samodovoljnosti u prikupljanju krvi; 3. Neadekvatnim i nedoslednim informacionim sistemima i stoga nedostatkom nacionalnih baza podataka; 4. Pretnjom stalnog smanjenja dobrovoljnog davanja krvi, što je predstavljalo kamen temeljac ideje bezbedne krvi u regionu u to vreme.

Značaj pristupa: Pravi pristup u pravo vreme.

Uticaj: Jak


a) Postignuti učinak: Zakon o transfuziji krvi na snazi od juna 2010. godine; Nacionalna strategija za transfuziju krvi - postavlja smernice za razvoj i implementaciju svih važnih segmenata sistema transfuzije krvi; minimalni standardi i smernice kliničke transfuzije; Nacionalni standardi i Standardne operativne procedure; primena propisa i koordinacije integrisane službe za transfuziju krvi; Nacionalna mreža informacionog sistema za transfuziju krvi; Nacionalni komitet za transfuziju krvi; Ulaganje u zgrade i opremu. Sva 3 centra imala su koristi od zamene opreme na kojoj sada ponosno stoji grb EU u svakom centru. b) Rezultati: konstantno povećanje proizvodnje kvalitetnih proizvoda od krvi (videti tabelu o ishodima) c) Dugoročni efekti: Program BTK ima sve elemente za dugogodišnje pružanje usluga sistema visokog kvaliteta, mada postoje problemi održivosti koji su istaknuti u daljem tekstu.

Održivost: Tri ključna strukturna elemenata koja garantuju održivost su Nacionalna strategija o transfuziji krvi, Zakon o transfuziji krvi i Biomedicinski odbor MZ. Održivost se takođe može obezbediti ako se nešto uradi da se reše nekoliko ključnih pitanja: 1. Upotreba tehnologije koja je prvobitno dobivena preko projekta, zajedno sa sistemom garncije kvaliteta u svrhu garancije konzistentnosti. 2U ovom trenutku cena krvi prodata regionalnim bolnicama nije dovoljna da bi popunila budžet za zamenu opreme. - povećanje od 10% bi trebalo da bude dovoljno da stvori fond za zamenu i održavanje opreme.3. Nacionalni mreža informacionih sistema za transfuziju krvi - Ne postoji konsenzus među 3 centara o potrebnom sistemu , ali je prepoznato da se sve može dobiti proizvodnjom konzistentne informacije. Na ovaj problem treba obratiti pažnju. 4. Prilagođena obuka i edukacija za menadžere na svim nivoima u cilju upravljanja sistemom kako bi sam napredovao značajno su podržali institucionalne i upravljačke strukture; 5. Stvaranje isplativog Sistema za transfuziju krvi treba da doprinese održivosti BTK kroz potencijal koji pruža za racionalno upravljanje raspoloživim finansijskim sredstvima. Osnovni elementi održivosti BTK projekta su evidentni, ali postoje rizici da prave dugoročne koristi od projekta ne mogu biti postignute bez odlučnosti i svrsishodnog vođstva neophodnih za potpuno sprovođenje promena.

Komentari: Nacionalna strategija ne uključuje pozivanje na stvaranje odeljenja za frakcionisanje plazme, iako je ta komponenta predviđena projektom. Postoje 4 predloga budućeg odeljenja za frakcionisanje krvi i to su: 1. Izgraditi novi centar sa kapacitetom od 100 000l plazme - procenjeni troškovi € 23 miliona; 2. Izgraditi deo za frakcionisanje (obrađena plazma u polu proizvod ( frakcionisanje testenine II, frakcionisanje testenine V, krioprecipitat testenine, faktori eluacije IX) Procenjeni troškovi € 13,5 miliona; 3. Izgraditi deo za frakcionisanje sa mogućnošću obrade poluproizvoda do gotovih proizvoda za distribuciju i u isto vreme drugi deo će biti obrađena plazma do poluproizvoda Procenjeni troškovi € 19,5 miliona; 4. Izgraditi deo koji će izvršiti obradu krioprecipitata i biti popunjen rastresitim materijalom, kao i pripremiti se za proizvode za distribuciju-procenjeni trošak € 16 miliona-svi troškovi podležu greške stopa +/-35%. To bi bio pogodan projekat za budući zajam od SB ili EIB. Projekat 9: Ocena Zdravstvene upravljačke prakse u Srbiji Projekat 16: Poboljšanje menadžmenta u zdravstvu u Srbiji

Cilj: da doprinese poboljšanju brige o pacijentima na osnovnim i srednjim nivoima zdravstvene zaštite kroz podršku državnih organa u razvoju održivog i efektivnog sistema upravljanja lekovima.

Korisnici (ciljne grupe): MZ, FZO, ALIMS, Republički Naučni odbora za razvoj i implementaciju kliničkih smernica (RSK), Institut Torlak, državne bolnice, primarni zdravstveni centri i javne apoteke, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; Farmaceutska komora Srbije, Ministarstvo poljoprivrede - inspektorat za veterinarsku medicinu.

Značaj predmeta: Izgleda da je od značaja za zdravstvene potrebe, odnosi se na zdravstvenu politiku 2002 u oblastima kao što su jačanje farmaceutskog sektora, proizvodnje vakcina, ljudskih resursa i kvaliteta usluga i institucija.

Značaj pristupa: nije ocenjen detaljno, ograničen broj pokazatelja neprimenjivosti, npr. Došlo je do problema u oblasti efektivnosti projekta (promena stručnjaka na zahtev Torlak Instituta), što može negativno uticati na značaj pristupa.

Značaj: a) Postignuti učinak: 1) Upravljanje lekovima: Uspostavljen sistem za upravljanje lekovima u 37 bolnica (57% od ukupnog broja bolničkih postelja); 1.115 bolničara su obučavani u oblasti

upravljanja lekovima, novi kurs iz farmaceutske nege na Fakultetu za farmaciju; obučeni farmaceuti, tutori farmaceuti (moderatori) položili su osnovni kurs o obrazovanju odraslih; 12 farmaceuta su postali nezavisni revizori za kvalitet (ISO9000: 2001) i standarde dobre farmaceutske prakse; Izrađena Strategija za neprekidni profesionalni razvoj i kontinuiranu edukaciju farmaceuta; Izrađen novi program za obrazovanje u oblasti farmacije; dokument Strategije o pred-diplomskom programu za obuku na farmaceutskoj praksi. 2) Informaciona tehnologija: Opremanje apoteka kompijuterskom opremom u 34 bolnica i 7 primarnih zdravstvenih centara; lokalne mreže za Farmaceutski fakultet; instaliran softver za upravljanje apotekama i osoblje obučeno u 34 bolničke apoteke. 3) Nacionalne smernice: uspostavljanje Republičkog Naučnog komiteta za razvoj i implementaciju kliničkih smernica (RSK), razvoj 15 nacionalnih smernica i njihovo prosleđivanje do skoro 5.500 lekara. 4) Podrška MZ: Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima odobren od strane parlamenta (jula 2004.godine), osnivanje Nacionalne agencije za lekove i medicinska sredstva; nacrti propisa o registraciji lekova, kliničkim ispitivanjima, kontroli kvaliteta, farmakovigilanse, farmakološkog testiranje lekova, proizvodnji i distribution of medicines;

97

Transplantaciji „dobre prakse“ – dobra klinička praksa (DKP), dobra distributivna praksa (DDP), dobra laboratorijska praksa (DLP), i dobra proizvođačka praksa (DPP); obuka inspektora u oblasti DPP i DDP; Nacrt nacioalne politike o lekovima. (5) Podrška Nacionalnoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS): obuka (na licu mesta, odlazak na konferencije i proučavanje studija); podrška ugradnji grejanja u prostorijama ALIMS. (6) Podrška Institutu Torlak: Obezbeđena tehnička podrška u cilju a) privlačenja dodatnih investicija, i b) program tranzicije (standardi kvaliteta, usmerenost ka tržištu i modernizacija menadžmenta). b) Rezultati: sistem upravljanja lekovima u bolnicama i korišćenje MBD kliničkih smernica dozvoljavaju poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite i imaju potencijal da doprinesu smanjenju ličnih

troškova za bolničke lekove. Nove procedure za ALMIS-ovo izdavanje dozvola za puštanje lekova u promet koje su u skladu sa evropskim propisima omogućavaju da inovativni i generički lekovi ulaze brže na srpsko tržište i ranije postaju dostupni za pacijente. ALIMS i farmaceutski inspektorat MZ su funkcionalni i njihovi poboljšani kapaciteti dozvoljavaju rad većeg kvaliteta i efikasnosti. Napomena: Nadgledani projekat je poboljšao propisivanje i korišćenje lekova u bolnicama koje su učestvovale u projektu što predstavlja dokaz pozitivnih ishoda, međutim, podaci za kasnije periode nisu bili dostupni, što ograničava zaključak o održivosti i dugoročnim efektima. c) Propratni dugoročni efekti – potencijal za uticaj na zdravlje kroz poboljšani kvalitet i bezbednost lekova i medicinskih sredstava i na taj način doprinese boljem zdravstvenom stanju pacijenta.

Održivost: Tim za implementaciju doveo je održivost projekta u vezu sa ulaganjem u razvoj ljudskih resursa (farmaceuti i osoblje ALIMS-a i MZ-a); sa uspostavljanjem jačih pravnih i regulatornih osnova boljih praksi - nacionalna medicinska politika, Zakon o lekovima, propisima i smernicama u skladu sa direktivom 2003/94/EZ i 91/412/EEZ Evropskog parlamenta i Saveta. Razrađene kliničke smernice, uvođenje ISO standarda u apotekama i grafikona lekova u bolnicama doprinelo je stvaranju uslova za održivost na polju poboljšanog farmaceutskog menadžmenta. Napori da se poveća kapacitet i poboljšaju performanse ALIMS-a su održani zbog sledećeg tvining projekta (№ 26). Projekat je pokušao da obezbedi održivost intervencija u Torlaku kroz potpisivanja ugovora sa investitorima za proizvodnju OPV vakcina i vakcina protiv gripa, promena pravnog statusa Torlaka, i usaglašavanje sa potrebama MZ kroz investicije, međutim, prema potonjem Institut nije dobio neophodna sredstva za završiti OPV projekat koji je pokrenut, tako da je finansijska održivost podrške Torlaku bila slaba.

Projekat 26: Tvining za Agenciju za medicinske proizvode

Ciljevi: Da obezbedi bezbedane i efikasne lekove zdravstvenim ustanovovama i pacijentima u Srbiji i sprovođenje vodećih principa propisa za medicinske proizvode Evropske

Unije.

Korisnici: Srpska Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), Farmaceutska inspekcija pod MZ

Značaj predmeta: nadogradnja na prethodne projekate u skladu sa zdravstvenim potrebama, zdravstvenom politikom 2002. godine i misijom EU u Srbiji i regionu.

Značaj pristupa: bio je veoma bitan, i predstavljao je jedan od najefikasnijih pristupa ka unapređenju kapaciteta i širenju najboljih praksi.

Uticaj: a) Postignuti učinak: u okviru uspostavljanja institucie - izrađeni su prvi srednjoročni plan razvoja (RP) i biznis plan (BP), uvedena je misija, vizija, nova organizaciona struktura i strategija Agencije koja je u skladu sa odgovarajućim propisima Evropske unije; izvršena je revizija budžeta i operativnih procedura, uvedeni su instrumenati garancije kvaliteta, razrađena je politika zapošljavanja i program razvoja ljudskih resursa, definisana je strategiju za saradnju i komunikaciju sa domaćim i međunarodnim organima (tu spadaju MZ, farmaceutske kompanije), osnovan servis za pružanje informacija na internetu i putem pisanih publikacija; a u oblasti izgradnje kapaciteta - osoblje je obučeno u 9 disciplina / oblasti.

b) Rezultati – Nadležna ALIMS dala je rezultate, ALIMS je u stanju da stalno poboljšava svoje performanse, bolja komunikacija sa MZ u cilju veće efikasnosti i produktivnosti, pristup za klijente i informacije o korisnicima, uključujući i bezbednosna upozorenja, pojednostavljenje predtržišnih aktivnosti, uspostavljen nadzor nad proizvodima po izlasku na tržište i pojačana budnost u nadgledanju medicinskih uređaja; poboljšan kvalitet usluga koje ALIMS pruža proizvođačima i trgovacima, posebno u vidu smanjenja kašnjenja i transparentnosti c) Propratni dugoročni efekti– progresivni rast nivoa kontrole tržišta, poboljšanje javnog zdravlja kroz bolju informisanost zdravstvenih radnika i javnosti; povećana efikasnost kroz bolju

organizaciju, menadžmenta i kvaliteta paralelno sa razvojem ljudskih resursa. Bolja komunikacija i obrazovanje će omogućiti domaćoj industriji progresivno napreduje u svom radu ka EU DPP i samim tim srpski proizvodi dolaze u mogućnost da budu plasirani na stranim tržištima.

Održivost: Prema zaposlenima u ALIMS, održivost se obezbeđuje kroz nastavak svih pokrenula aktivnosti, u velikoj meri zavisi od rukovodstva Agencije i posvećenosti zaposlenih da deluju u skladu sa steknutim znanjima i veštinama. Projekat je ostvario uslove za održivost u pogledu radnih grupa da deluju kao savetodavno telo pomažući Agenciji u cilju razvoja MP. Sada su spoljnih eksperati i interni procenjivači ALIMS-a sposobni i spremni da rade zajedno a ovaj zajednički rad može da proizvede dobre procene kvaliteta. Pored toga, grupa zadužena za sprovođenje ostavila je

jasne preporuke o budućim koracima i akcijama kojima bi se očuvao nivo dostignuća i praksi pkrenuti na projektu. Ovo je jedan od najuspešnijih projekata u EU CARDS portfoliju - bio je temeljno pripremljen uz direktno učešće zaposlenih u ALIMS-u, a francuska Agencija za lekove se pokazala kao veoma tehnički jak i posvećen partner. Saradnja se nastavlja i posle projekta što podiže održivost na viši nivo nego što bi inače bilo.

Komentari : jedan od najboljih projekata prema rezultatima koje su dali osmišljavanje i sprovođenje samog projekta.

2. Informacije i informacioni sistem Projekti: 22 (i 20 – Pripremna studija) Razvoj Zdravstvenog Informacionog Sistema za Osnovne Zdravstvene i Farmaceutske Usluge.

Korisnici: Novi model BIS je isproban u oblasti Pančeva, a dalje razrađivan u 4 dodatne oblasti

Značaj predmeta: Potrebe zemlje: ima za cilj da doprinese odgovornosti zdravstvenog sistema u Srbija i sprovođenju procesa reforme zdravstva. Zdravstveni status; od indirektnog značaja, jer je način da se osigura sistema prijema pacijenta stabilan. Politika MZ: ovo je u skladu sa opštim smernicama koje zdravstvene reforme prate.

Strategija EU: u skladu sa opštim smjernicama koje EU prati u pogledu sprovođenja procesa reforme zdravstva

Značaj pristupa: originalan pristup iz prve faz pokazao se kao problematičan zbog preambicioznog lokalnog pristupa u kombinaciji sa neodgovarajućim spoljnim savetima.

Uticaj: Fazu 1 su karakterisala uzastopna kašnjenja u pogledu nabavke opreme i to je dovelo do promene aktivnosti. Došlo je i do promena kadrova na projektu. U konačnom izveštaju se navodi da su ostvareni svi planirani rezultati. Najznačajniji rezultat je bio stvaranje definisanog minimalnog seta podataka (MSP), što je preduslov za budući razvoj sistema. MSP je na strani RZZO i treba da dokaže svoju vrednos u razvoju budućih sistema nadoknade. Kao takav, on predstavlja važan preliminarni rad. Drugi važni rezultati su stvaranje sistem kodiranja i identifikacije pacijenata koji će biti od vitalnog značaja za podršku obračuna troškova po aktivnostima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i bolničke grupe za klasifikaciju bolničkih slučajeva. Elektronski zdravstveni karton(EZK), koji je glavni cilj projekta, trenutno nije u upotrebi.

a) Postignuti učinak: Za sada ograničani i kratkoročni. b) Rezultati: Neidentifikovani. c) Dugoročni efekti: Prerano je o njima govoriti s obzirom na postojeći projekat SB koji radi na razvoju EZK.

Održivost: Nastavak od strane MZ, FZO, Zdravstvenog sektora Srbije i EU biće način da novi projekat obezbedi tehničku pdršku za sprovođenje bolničkog informacionog sistema u Srbiji u 08. SRB 01/15/11. Cilj ovog projekta je da poboljša efikasnost i kvalitet isporuke zdravstvene zaštite u Srbija kroz dalji razvoj i implementaciju standardizovanog i održivog bolničkog informacionog sistema na sekundarnom / tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, što će doprineti uspostavljanju integrisanog nacionalnog zdravstvenog informacionog sistema. Projekat će nastaviti unapređenje elektronskih zdravstvenih kartona kroz CARDS 2004 projekat, unapređenje i sprovođenje prilagođenog bolničkog informacionog sistema u najmanje 10 bolnica, koje pokrivaju potrebe 30% populacije Srbije.

Komentari: Ovaj projekat je bio skoro propao i predstavlja svedočanstvo profesionalnosti tima koji je radio u fazi 2 i koji je uopšte i uspeo da da nekakve rezultate. Zaključci završnog izveštaja su realni kada ukazuju na potrebu da se izradi praktičan plan migracije kretanja na odmeren način ka potpunoj funkcionalnosti praćenjem nadgledanog uvođenja novih IT hardvera i integrisanog softvera na nivou zdravstvenih usluga, kao i na nivou bolnica

2. Liderstvo i upravljanje

Projekti 15 i 24: Tehnička podrška izgradnji kapaciteta za pružanje tercijarnih zdravstvenih usluga

Korisnici: Projekat je osmišljen u saradnji sa MZ i na osnovu prethodno izvršene procene na Kliničkom centru (KC) u cilju izdvajanja potreba četiri KC - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.


Značaj predmeta: Kako bi se osvrnula na reforme i poboljšala isporuku tercijarne zdravstvene zaštite (TZZ), Vlada Srbije je zatražila od Evropske investicione banke (EIB) kredit od EUR 200 miliona. Kreditni sporazum iz 2006. godine zahteva uspostavljanje Jedinice za Ministarstva zdravlja i pružanje odgovarajuće tehničke podrške. Zvanični cilj Ministarstva zdravlja i Kliničkih centara u Beogradu, Vojvodini (Novi Sad), Nišu i Kragujevcu je da se razvije visok stepen modela klinipacijenta i u skladu sa evropskim standardima. Ovo je zahtevalo planiranje međusobno povezanih aktivnosti kao što su Politika tercijarne zaštite i biznis planiranje koje su započete ranije toku procesa kako bi se uspostavio okvir osnovnog plana za kredita kod EIB.

Značaj pristupa: Studija je bila skoncentrisana na fizičko stanje objekata i inženjerskih usluga i, a u nekim slučajevima i na kapacitet bolnica, jednostavno kako bi se odžao nivo usluga u toku renoviranja zgrade i zamene promocija "modernizacije", gde je to bilo moguće, sa akcentom na dnevno hitno zbrinjavanje, promocija kvalitativnih poboljšanja prema broju posećenosti u cilju smanja gužvi, povećanja privatnosti, dostojanstva itd., i promocija još efikasnijih rešenja koja bi mogla da imaju blagu korist njihovog uticaja na celokupni zdravstveni budžet. (Slično Projekatu 14 na kome je izvršena procena 20 bolnica)

Uticaj: prema mišljenju stručnjaka - Trenutačni uticaj projekta je da Vlada Srbije uspešno potpisala Kreditni sporazum sa EIB na € 200 miliona koji je uložen u rekonstrukciju u tercijarnim zdravstvenim ustanovama uz investicioni plan za razvoj infrastrukture, rehsa revidiranim dinamičkim planom. Projekat je takođe znatno podržao JUP koja je nesumnjivo bila ojačan u pogledu tendera, nabavki i ugovornih procedure a podržana od strane Stručne komisije tercijarnog zdravstvenog sektora.a) Postignuti učinak: Studija je izrodila zahtev za dodatnu studiju od strane EIB u kome se traži da se Klinički centri stave u širi kontekst srpskih zdravstvenih prioriteta, a kao rezultat toga, dve studije su podržale diskusije o kreditu izme

Projekata tercijarne zaštite i skoro su postali deo "uslovljavanja" za kredit - to jest za podršku Ministarstvu zdravlja u realizaciju tako složenog seta predloga i da pokrije neke od identifikovanih praznina u politici, npr. politike tercijarne zaštite,najveći broj predmeta tercijarne zaštite i ispuni zahteve kliničkog upravljanja. b) Rezultati: Identifikovana je potreba za više aerodinamičnim konfiguracijama koje služe svojoj svrsi što je postalo fokus investicionih predloga. Kao sredstvo za održavanje razvoja Kliničkih centara koji su prošli

viškom nekretnina u centralnom Beogradu, jer bi to uticati na održivost. Buduća uloga i organizacija savremene obrazovne bolnice u Srbija, posebno o sadržaju, ulozi i prirodi tercijarnog centra koji pruža visoko specijalistinadzor. c) Dugoročni efekti: Oočekuje se da će rad koji je trenutno u toku poboljšati performanse u TZZ do 2012. godine kroz efikasniju organizaciju odeljenja i upravljanja protokom pacijenata, povećanu produktivnost, poboljš

poboljšanje uslova u odeljenjima za zbrinjavanje pacijenata, bolju dostupnost i koordinaciju zbrinjavanja pacijenata. Ključni indikatori koji se od ovog projekta očukuju su 20-25% smanjenje prosečne dužine boravka, 10% prosena dan operacije i nege i povećanje stopa zauzetosti kreveta od 75% do 80%, Ako se ovi rezultati postignu to će značiti da je ostvaren značajan napredak u ostvarenju nekih od ciljeva reforme. Održivost: Kao sredstvo za održavanje razvoja Kliničkih centara koji su prošli početnu fazu "opipavanja terena" omogućena kreditom predloženo je raspolaganje imovinom, a naročito viškom nekretnina u centralnom Beogradutako složenog niza predloga. Održivost će zahtevati prevođenje takvih ideja u praksu od strane RZZO kroz procese nadoknade prema obračunskim troškova po aktivnostima koristeći grupe za klasifikaciju bolniZapadnog Balkana koja bi ovo podržala.

Komentari: MR je zaključio da je projekat već postigao najveći broj rezultata predviđenih revidiranim planom, odnosno da su kroz projekat korisnici poboljšanli kapacitete u vezi sa planiranjem terciarne zdravstvene zaštite, modernizacije bolnica, razlii brojnim drugim pitanjima. Visok procenat osoblja Klini čkih centara je obučeno i osvešćeno, dok su samo neki početni koraci preduzeti u pogledu upravljanja promenama i preusmeravanja ka novom tipu organizacije zasnovanom na protoku pacijendirektor bolnice je ukazao na činjenicu da "smo prošli sve ove obuke, ali se ništa nije promenilo", i zaista diskusije sa ključnim akterima pokazuju da je vrlo malo u suštini promenjeno. Promene koje su se dogodile su pre voneophodne za unapređenje procesa reforme zdravstva.

Projekat 18: Podrška jačanju kapaciteta Ministarstva zdravlja Srbije Korisnici : Projekat pomoći prvobitno je obuhvatao 20 bolnica od kojih 13 čine regionalne bolnice, 3 opšte bolnice i 4 institucije u Beogradu, od kojih su dve kliničko-bolnički centari a 2 specijalizovane bolničke ustanove. Pored 20 bolnica, investicije su takođe bile usmerene i ka Nacionalnom institutu za virusologiju i imunologiju – Torlak. Relevantnost projekta: U okviru kapaciteta Jedinice za sprovođenje projekta pri Ministarstvu zdravlja bilo je potrebno poboljšanje u oblasti upravljanja i realizacije kredita. Relevantnost pristupa: a) Postignuti učinak: Pružanje pomoći Ministarstvu zdravlja kako bi se obezbedila blagovremena i efikasna isplata kredita EIB (Evropske investicione banke), kao i poboljšano planiranje, donošenje odluka i bolji procesi implementacije i konsultacija u svrhu restrukturiranja , reorganizacije i uspostavljanja odabranih usluga spoljnih saradnika (agencija) b) Rezultati: Ukupni kapacitet Ministarstva zdravlja je poboljšan izgradnjom veština i sposobnosti kako postojećih, tako i novih kadrova kroz prilagođene obuke, pomoć u pripremi Investicionog plana nabavki i pripremu kompletnih tenderskih dosijea c) Dugoročni efekti: Razvojem bolnica i poboljšanjem kapaciteta Jedinice za sprovođenje projekta obezbeđen je dugoročan pozitivni efekat. Održivost: pod uslovom da se Jedinica za sprovođenje projekta održi, dugoročna beneficija bi trebalo da bude priprema kompletnih tenderskih dosijea Komentari: ovo ukazuje na vrednost izgradnje strukturalne održivosti kroz stvaranje institucija i procesa koji imaju dugoročnu primenu.


Projekat 25: Izgradnja kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Srbiji

Korisnici: Ciljna grupa je sa šireg opsega svedena na RZZO sa filijalama, 5 Domova zdravlja (DZ) koji će biti ustanove u kojima će se testirati predložene finansijske formule.

Relevantnost projekta: Generalno je relevantan za politiku reforme finansiranja zdravstva u Srbiji, koju sprovodi Vlada Srbije i u skladu je sa MIP-2004-2006. Uklapa se u Strategiju reforme sistema zdravstva u Srbiji i delimično se oslanja na novi Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Relevantnost pristupa: Korisnici nisu bili dovoljno uključeni u fazu projektovanja, te nisu uspeli da u potpunosti shvate ciljeve, niti da prihvate svoju ključnu ulogu u projektu. Ciljevi, rezultati i učinci se nisu poklopili sa očekivanjima korisnika niti sa potrebama postojećih kapaciteta. Okvir je redefinisan i trajanje je produženo za 15 meseci, ali projekat je ipak preuranjen i preambiciozan za nivo spremnosti RZZO da se reorganizuje, za sprovođenje promena u zakonodavstvu, za postepenije uvođenje pocesa ugovaranja i razdvajanja kupaca / dobavljača osiguranja, kao i za mešanje javnih / privatnih dobavljača u smislu RZZO ugovaranja.

Uticaj:

a) Učinak: Postoji više ostvarenih učinaka, ali su samo neki priznati od strane korisnika (i) ugovori sa zdravstvenim radnicima i relevantni pravilnici su ostvareni tako da zadovoljavaju korisnika, (ii) obuka i radionice koje za brojno zaposlene u RZZO sa pratećim filijalama kao i za ciljane DZ i njihovo osoblje i (iii) brojne analize, nacrti dokumenata i predloga, ali i niska očekivanja u pogledu njihovog sprovođenja.

b) Rezultati: Povišen nivo kompetentnosti obučenog osoblja (ovaj rezultat je dobio najviše ocene HIS (Zdravstveni informacioni sistem - ZIS)ogranaka u Novom Sadu), korišćenje i unapređenje IT koje je omogućilo veću verodostojnost podataka, bržu obradu podataka i analizu, i uštedu usled pravovremene provere podobnosti i tačnost fakturisanja.

c) Dugoročni efekti: Praktični efekti u oblasti IT-a. Projekat je pomogao da se pojača značaj reforme finansiranja zdravstva i presudna uloga zdravstvenog osiguranja u ovom procesu.

Održivost: Ukupna održivost je bila ograničena na nastavak razvoja u IT sektoru i ugovaranje. Održivost je bila ugrožena projektovanjem i primenom projekta, konceptualnim nesporazumima, nedovoljnim uključivanjem lokalnih eksperata i pasivnom akcijom korisnika.

Komentari: Jedan od projekata sa niskim uspehom. Tim za sprovođenje projekta je zaključio da je ostalo mnogo nedovršenog posla da bi RZZO mogao da funkcioniše u skladu sa svojom ulogom i postane efikasan kupac zdravstvenih usluga za osiguranike. RZZO je potrebna dalja Tehnička podrška kako bi ojačao svoju ulogu i poslovanje, ali iako ograničen, uspeh ovog projekta ipak može dovesti do toga da RZZO potraži Tehničku podršku van EU.

4. Menadžment u zdravstvu

Projekat 28: Obuka za menadžment zdravstvenih usluga u Srbiji

Korisnici: Glavni učesnici projekata su Ministarstvo zdravlja i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Korisnici Projekta će biti ustanove i viši i srednji menadžeri u zdravstvu, obrazovni kadar i zdravstveni radnici različitih profesionalnih nivoa koji rade na različitim funkcijama širom Srbije. U glavne korisnike takođe spadaju i Medicinski fakulteti u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Relevantnost projekta: Projekat je relevantan, identifikovano je da kapacitet i sposobnost menadžmenta u zdravstvu nijsu bili dovljni da podrže zdravstvene reforme koje se uvode u Srbiji.


Relevantnost pristupa: Pristup koji je preduzet je u potpunosti relevantan i u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Uticaj: Pokazalo se da projekat podržava uspostavljanje održivog nacionalnog institucionalnog modela obrazovanja u zdravstvenom menadžmentu (OZM); povećan je kapacitet lokalnog obrazovnog kadra da pruži edukaciju i obuku u oblasti menadžmenta u zdravstvu. Ovo se radi na nivou mastera sa Masters diplomom menadžmenta u zdravstvu (MMZ) kao i na kratkoročnim i srednjeročnim kursevima u oblasti zdravstvenog menadžmenta i srodnih tema.

Postignuti učinak: MMZ nastava je sada već u toku. Obnova programa Centra za menadžment u zdravstvu (CMZ) se trenutno suočava sa izvesnim problemima koji mogu dovesti do značajnih promena u odnosu na prvobitne planove. Nakon Izveštaja o strukturnim istraživanjima, obnova programa je pažljivo razmotrena u vezi sa dodatnim radovima koji su potrebni da bi se ojačala struktura zgrade Centra. EU je nagovestila da je spremna da podrži dodatne radove, ali to može da odloži rokove za završetak CMZ. Projekat se fokusira na obuku za 2010 godinu, uključujući kratkoročne obuke i radionice za ciljne grupe u zdravstvenom sektoru, posebno u sektoru nege, kao i za dodatnu obuku u inostranstvu. Informacije o projektu kao i PR strategija su dobro razvijeni i kontinuirano se sprovode. Projektne aktivnosti i marketing su jasno izloženi, i ključni igrači su redovno kontaktirani i upućeni u razvoj projekta.

Održivost: Stvaranje integrisane Fakultet za javno zdravlje i menadžment u zdravstvu, kombinovani centar sa jednom upravom i dve odvojene struje: Javno zdravlje i Menadžment u zdravstvu koje će povezivati zajedničko osoblje, potencijalno zajedničko jezgro i izborni predmeti. Ovo je ključna strukturna komponenta održivosti programa, jer zgrada sa objektima, opremom i punomoćstvom da razvija menadžerski kadar u Srbiji u obe discipline može da kreira i pospeši izglede za dugoročnu održivost. Projekat ima finansijsku podršku EU za obnovu Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta, gde će se izgraditi tavanski prostor u koji će biti smeštena buduća Fakultet za javno zdravlje i menadžment u zdravstvu (FJZMZ). Stav EU je jasan, npr. da želi da vidi jačanje menadžmenta u zdravstvenom sistemu Srbije. Položaj Ministarstva za zdravlje je manje jasan. Na primer, na osnovu Zakona o zdravstvu iz 2005 godine, menadžerska obuka je obavezna za nemedicinske menadžere, ali velika većina menadžera su medicinari i zbog toga nisu obuhvaćeni zakonom. Zakon treba da bude izmenjen i dopunjen od strane MZ kako bi se jasno izrazila posvećenost razvoju i održavanju profesionalnog menadžmenta u zdravstvenom sektoru.

Komentari: Veza sa Fakultetom za javno zdravlje pod pokroviteljstvom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je od presudnog značaja za njihov zajednički opstanak. Monitoring Izveštaj ovog projekta (MR 166353 od 29. / 10/2009) je savetovao MZ da razmotri odgovarajuće korake kako bi se obezbedili uslovi koji će unaprediti primenu stematskog obrazovanja u sferi zdravstvenog menadžmenta i uključiti ga kao preduslov za menadžere u zdravstvu . Trebalo bi više da se poradi na početnom radu u okviru projekta. Nastavak profesionalnog razvoja (NPR) bi trebalo da se primeni na menadžere na isti način kao što se primenjuje i kod ostalih zdravstvenih radnika. Ovo bi trebalo da istraži glavna osoba na FMZ, uključujući i glavne komore, čim FMZ bude osnovan. Treba uzeti u obzir razvoj menadžera srednjeg nivoa, koji čine okosnicu bilo koje institucije. Oni treba da budu ohrabreni da nastave profesionalni razvoj (NPR) uzimajući učešće na kratkim kursevima, učeći na daljinu, učeći putem elektronskog učenja, ili primenjujući principe mešovitog učenja. Planiranje karijere je kritično pitanje u razvoju nove generacije menadžera u zdravstvu. Rad u oblasti planiranja radne snage u okviru celog zdravstvenog sektora jasno je signaliziran i treba da obuhvati menadžment u zdravstvu kao ključni sastavni element. Ulaganje u mlade treba da bude ključni element i trebalo bi na vreme razmotriti ideju šeme postepene obuke, sličnoj onoj koju primenjuje Velika Britanija, kao izvrsnog sredstvo za proizvodnju kadara mladih srednjih i viših menadžera sa poznavanjem veština i ponašanja koji su neophodni kako bi se tansformisao sektor zdravlja u Srbiji u budućnosti. Na duži rok FMZ može biti srž inicijative za uvođenje Menadžmenta znanja i Menadžmenta talenata koji bi bili usklađeni sa Planom razvoja radne snage koja treba da bude deo Inicijative planiranja radne snage potrebne na nacionalnom nivou u Srbiji.

5. Javno zdravlje

Projekat 13. Statistički rezultati istraživanja bolesti u Srbiji (SRIBS)

Cilj: Pružiti pouzdane i validne informacije Vladi Srbije o zdravlju populacije, kako bi Vlada uspela da ostvari svoje ciljeve u oblasti zdravstvene politike.

Korisnici: Vlada Republike Srbije, kreatori politika i zdravstveni planeri, donatori i agencije za implementaciju

Relevantnost projekta: SRIBS su veoma relevantni za pružanje informacija o zdravlju stanovništva u određivanju zdravstvenih prioriteta i služe kao zdravstvena politika i sredstvo za planiranje. SRIBS su bili relevantni za potrebe zemlje, (buduće) zdravstvene politike MZ-a i EU strategiju misije.

Relevantnost pristupa: Istraživanje je sprovedeno od strane osoblja odeljenja za socijalnu medicinu i zato se Republički institut za javno zdravlje nije smatrao odgovornim za nastavak projekta.

Uticaj:

a) Učinak: Objavljeni statistički rezultati istraživanja bolesti su na raspolaganju zainteresovanih strana.

b) Rezultati: MZ je navedene zdravstvene prioritete uzeo u obzir prilikom razvoja nacionalnih programa za borbu protiv kancera i kancer skrining programa, razvoja kliničkih smernica i nacionalne kampanje za promociju zdravlja. Domovizdravlja (DZ) su u stanju da definišu zdravstvene prioritete za svoje preventivne centre i regionalne kampanje promocija zdravlja.


c) Dugoročni efekti: Zavisi od efikasnosti realizacije navedenih programa

Održivost: Slaba u pogledu uključivanja u institucije. Istraživanje je sprovedeno jednom. Iako je projekat ojačao pojedinačne kapacitete putem obuku i nabavljene opreme, ne postoji uključivanje institucije.

Zaklju čci i preporuke: Cilj je usmeren na šire učešće svih (potencijalnih) korisnika ili implementatora. Nastavak ponovljenog SRIBS-a zavisi od volje i kapaciteta se Republičkog instituta za javno zdravlje.

Projekat 17. Podrška razvoju Javnog zdravlja

Ciljevi: Osnivanje škole za javno zdravlje u cilju razvoja adekvatne politike javnog zdravlja, zakonodavstva i finansijskog okvira, restrukturiranja i poboljšanja rada mreže Instituta za javno zdravlje i pružanja zdravstvenih trening za javnost .

Korisnici: Mreža svih Instituta za javno zdravlje u Srbiji, Ministarstva zdravlja, Fonda za zdravstveno osiguranje i Republičkog zavoda za statistiku

Relevantnost projekta: Projekat je relevantan za potrebe zemlje (potreba da se poboljšaju: rad Instituta za javno zdravlje, obuka Javnog Zdravlja, usluge prevencije, prikupljanje i korišćenje) za politike MZ-a (usvajanje i strategije o Javnom zdravlju, iako je proslo 3 godine od projekta) i za strategiju o Srbiji misije EU.

Relevantnost pristupa: Slaba angažovanost medicinskih fakulteta van Beograda / Novog Sada u osnivanju Fakulteta za javno zdravlje i održavanju nastavei nastave i pitanje statusa u Fakulteta za javno zdravlje kao nacionalne obrazovne ustanove.

Uticaj:

a) Postignuti učinak: 1. IJZ je restrukturiran, ali ne na zadovoljstvo korisnika. 2. Kreirana je baza podataka Sistema praćenja zdravstvenog stanja (SPZS) (sa minimalnim skupom indikatora javnog zdravlja u Srbiji), mada sistem prikupljanja podataka i analize tek treba pregledati. 3. Osnovan je Fakultet za javno zdravlje. 4. Ovaj projekat razvila u projekat podrške razvoju Laboratorija javnog zdravlja.

b) Rezultati: 1. Predviđene promene još uvek nisu sprovedene u delo u reformiranom JZ , niti su vidljive u strukturnim promenama. Instituti za javno zdravlje samtraju da su izgubili svoju tradicionalnu ulogu, ali još uvek ne uviđaju svoju potencijalnu ulogu u savetovanju Ministarstva zdravlja u pogledu zdravstvenih politika, zdravstvenih prioriteta i strategija, istraživanja i razvoja kao i pružanja podrške implementaciji nacionalnih zdravstvenih programa. Iako su Zakon o javnom zdravlju i Strategija javnog zdravlja usvojeni pre više od 3 godine nakon završetka projekta, to nijedovelo do bitnijih poboljšanja. 2. Fakultet za javno zdravlje je akreditovan i član je ASPHER (Udruženje fakulteta za javno zdravlje u evropskom regionu). Prve Master studije su u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i akreditovane su u skladu sa Evropskim modelom transfera diploma (ECTS). 3. Glavni uticaj se ogleda na individualnom profesionalnom nivou.

c) Potencijalni dugoročni efekti: Fakultet stvara grupu diplomiranih ljudi sa vizijom, koji su spremni da promene sistem JZ

Održivost: Održivost je slaba u pogledu propisa, kadra i finansijskog okvira. 1. Tek treba da se obezbede novi finansijski i strukturni okviri za Javno zdravlje, eksplicitno definisani zakonom. 2. MZ nije doneo zakon o obaveznoj Master diplomi za Javno zdravlje za one koji rade u oblasti JZ, što ugrožava opstanak škole. 3. Medicinski fakultet nije oderedio stalno nastavno osoblje za FJZ.

Zaklju čci i preporuke: 1.Morala bi da postoji zakonska obaveza po pitanju Master diploma JZ , MPHM ili Doktorata, za funkcije koje se obavljaju u okviru JZ, zdravstvenih politika i menadžmenta, kao i za stalno zaposlene ili one koji rade puno radno vreme. Vezu/ spajanje sa Centrom za menadžment u zdravstvu bi takođe trebalo razmotriti. 2. Napori bi trebalo da budu usmereni ka širem / nacionalnom uključivanju u projekat, npr. nacionalna obuka /obrazovna ustanova. 3. Dalja podrška je potrebna kako be se nastavile reform e mreže IJZ, ukoliko vlada i korisnici shvate značaj i potrebu da ostvare svoju potencijalnu i izmenjenu ulogu.

Projekat 27: Tehnička pomoć za podršku razvoju Laboratorije za javno zdravlje

Korisnici : Mreža koju čine sve 23 Laboratorije za javno zdravlje, koje će obavljati testovi za Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo finansija.

Relevantnost projekta: Relevantan je za potrebe zemlje (poboljšanje kvaliteta i organizacijeLJZ), poboljšanje zdravlja kroz pravovremeno otkrivanje bolesti, delimično je relevantan za politike MZ-a (finansiranje strukture referentnih laboratorija tek treba da se reši). Zakonski okvir bi trebalo da se uskladi sa odgovarajućim EU zakonodavstvom

Relevantnost pristupa: Projekat je trebalo da traje duže, sve dok MZ ne odobri propisei finansijski okvir za referentne laboratorije, ili je ove probleme trebalo rešavati na početku projekta.

Uticaj:


a) Postignuti učinak: Sve aktivnosti (npr. osiguranje kvaliteta (manualno), obuka, obezbeđivanje softvera itd.) su izvršene u skladu sa planom, osim plana implementacie referentnih laboratorije.

b) Rezultati: Značajno poboljšanje kvaliteta što se može videti na različitim programima TZ (testova znanja). 95% Instituta za javno zdravlje imaju sertifikat o akreditaciji u skladu sa izveštajem. Metode su usklađene sa EU i međunarodnim standardima. Prema korisnicima, veliki uticaj je izvršen na profesionalnom nivou pojedinaca.

c) Dugoročni efekti: Nisu poznati, zavise od stalnog unapređenja i poboljšanja kvaliteta i od nastavka projekta u skaldu sa preporukama iz izveštaja.

Održivost: Slaba održivost usled nedostatka finansijskog modela za referentne laboratorije i nedostatka sredstava za održavanje postojeće i nabavku nove opreme i potrošnog materijala. Nastavak projekta od strane koordinacionih tela (RIJZ i Medicinskog fakulteta) prema preporukama iz izveštaja je neizvesan.

Zaklju čci i preporuke: Laboratorije Instituta za javno zdravlje sada moraju da se takmiče sa privatnim laboratorijama i dokažu svoju stručnost i efikasnost. Ovo zahteva promene u organizaciji i menadžmentu. Dalje unapređenje i održavanje standarda laboratorija u skladu sa evropskim standardima i praksom zahteva posvećenost i od vlade i od mreže laboratorija Instituta za javno zdravlje laboratorijske mreže. Neophodno je da se razmotre postojeći modeli finansiranja, kao i organizacioni modeli IJZ i (referentnih)laboratorija. Takođe je neophodno nastaviti projekat prema preporukama projekta.

Projekat 30. Tehnička pomoć Upravljanju medicinskim otpadom u Srbiji

Korisnici: 55 zdravstvenih ustanova (bolnice, primarne zdravstveni centri i instituti za javno zdravlje) u svih 25 okruga. Paralelno sa njima, kada su u pitanju pozakonska akta i uputstva, korisnici su i Ministarstvo zdravlja (MZ), Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo poljoprivrede i Kancelarija za veterinarstvo

Relevantnost Projekta: Slabo upravljanje medicinskim otpadom je svakako veliki problem u Srbiji. Ovo je predstavljalo ozbiljnu pretnju bolničkom osoblju, pojedinacima koji rade na deponijama i opštoj populaciji. Pozitivni doprinos zdravlju i životnoju sredini. U skladu je sa propisima i praksom MZ i EU.

Relevantnost pristupa: Veliki angažman svih zainteresovanih strana doprineo je uspehu projekta

Uticaj:

a) Postignutui učinak: Sistem upravljanja medicinskim otpadom (UMO) je trenutno operativan u 25 okruga i sve institucije koje uključene u projekat su uspostaville interna pravila UMO. Obučeno je preko 1000 zdravstvenih radnika.

b) Rezultati: MO više ne zagađuje životnu sredinu oko zdravstvenih ustanova navedenih institucija. Takođe, obim MO je smanjen za više od 40% usitnjavanjem. Novi sistem UMO je značajno promenio situaciju kada je u pitanju infektivni otpad. Takođe, broj nesreća prouzrokovanih iglama kao i ostalih srodnih inter bolničkih infekcija je značajno smanjen u zdravstvenim ustanovama. Mogućnost prenošenja bolesti od sreane insekata i životinja je takođe značajno smanjena.

c) Dugoročni efekti: Predviđa se da će veliki uticaj na javno zdravlje biti ostvaren putem smanjenja nesreća i infekcija.

Održivost: Umerena, u pogledu zakonodavstva i finansija (Zakon o upravljanju otpadom i Srpska nacionalna strategija upravljanja otpadom je usvojen 2009, iako podzakon o Upravljanju medicinskim otpadom još uvek nije odobren od strane Ministarstva zdravlja do marta 2010) i sve institucije koje e primenjuju novi sistem UMO su dobile dovoljno finansijskih sredstava za održavanje sistema u 2009. Međutim za 2010 RZZO nije odvoji posebne stavke u budžetu linije za UZO kao što je očekivano, čime se dodatno opterećuju budžeti zdravstvenih ustanova (informacije DZ).

Zaklju čci i preporuke: Projekat je uspešan, nastavak projekta je potreban, u smislu donošenja pozakona za UMO i RZZO bi trebalo da doda stavke u budžetu za potrošni materijal i druge tekuće troškove.

6. Pružanje usluga

Projekti: 11 Procena pružanja zdravstvenih usluga u Srbiji

Korisnici: Sprovedeno je istraživanje kliničke procene, što je obezbedilo osnovu za uspostavljanje okvira master planiranja u okviru ustanova u sklopu srpske reforme zdravstvenih sektora, i pripremljeno je i detaljno mapiranje podataka zdravstvenog sistema i resursa u Srbiji.

Relevantnost projekta: Na jednom nivou, projekat je imao ogroman značaj, jer je nastojao da obezbedi ključne podatke potrebne da bi se definisale potrebe zemlje u okviru zdravstvenog planiranja


i u svrhu razvoja usluga uključujući zdravstveno stanje, geografske razlike, itd. Ovo bi trebalo da je ključna komponenta u skladu sa zahtevima zdravstvene politike MZ koje su objavljeni 2002., i samim tim od izuzetne vrednosti i važnosti za nacionalne i lokalne potrebe u to vreme. MZ je započelo proces poboljšanja efikasnosti, delotvornosti i održivosti zdravstvenog sistema kroz Menadžment u zdravlju i u tu svrhu trebalo je da traži detaljnu analizu iz širokog spektra informacija. Rezultati ovog projekta, stoga mogu biti posmatrani kao relevantni u apsolutnom smislu jer je to tip pristupa koji se preduzima u većini zemalja prilikom sprovođenja strateškog i operativnog planiranja.

Relevantnost pristupa: Međutim, na drugom nivou, projekat je prepoznat kao projekat orijentisan ka donatorima, u skladu sa EU strategijom i nikada se nije smatrao zaista relevantnim za korisnicike, niti im je pripadao, što je jasno uticalo na njegovu neodrživost. Osim toga, jasno je da su kapacitet i sposobnost MZ-a i drugih delova zdravstvenog sektora, u toj fazi, bili takvi da se veštine ili resursi potrebni da bi se projekat koristio u izvornom obliku, bili nedovoljni, i ovaj projekat je kao takav smatran nebitnim i neželjenim poklonom, bez obzira na nesumnjivi potencijal njegovih rezultata.

Uticaj: Na osnovu mišljenja eksperata izvedenih iz finalnog izveštaja projekta, tvrdi se da su svi očekivani rezultati postignuti i da su dodatni rezultati projekta bili brošura i dinamičan veb sajt. Na osnovu istrage jasno je da su rezultati bili kratkog veka, i čini se da su u potpunosti zavisili od motivacije i aktivnosti projektnog tima. Ubrzo nakon raspuštanja projektnog tima "dinamički" sajt je pao u zaborav, jer nije bilo nikoga da prihvati odgovornost za njegovo održavanje bez dodatnih isplata koje nisu bile dostupne. Baza podataka nije bila korišćena u svrhu planiranja na bilo kom nivou unutar Srbije, ali je zato korišćena od strane Svetske banke i drugih spoljnih stručnjaka koji prepoznaju moć i primenu ovog sistema. Na diskusiji, razlozi za ovakvo stanje su postali očigledni, odnosno projekat od samog početka nije bio ničija svojina na lokalnoim nivou, jer je prepoznat kao sistem nametnut od strane spoljnih donatora, koji se nije smatrali potrebnim od strane korisnika, i da su rešenja suviše kompleksna da bi se upotrebljavala s obzirom na mogućnosti i kapacitete potencijalnih korisnika u to vreme.

a) Postignuti učinak: Ograničen na kratkoročne rezultate.

b) Rezultati: Nema identifikovanih

c) Dugoročni efekti: Neizvestan

Održivost: Ovaj projekat nije bio održiv, i zaista je ostavljen da atrofira veoma rano zbog potpunog nedostatka otkupa ili vlasništva od strane potencijalnih korisnika. Ovo je velika šteta, jer je sistem, konceptualno, imao velike zasluge, i mogao je da proizvede informacije mnogo boljeg kvaliteta od onih koje su od tada u upotrebi. Značajno je da Tehnička pomoć za izgradnju kapaciteta usluga tercijarne nege u 2009-oj navodi da "trenutni podaci nisu dovoljno dosledni ili pouzdani" i da se razvoj pod-strategija pokazao problematičnim zbog nedostatka posebno fokusiranih i pouzdanih podataka na kojima bi se zasnivala inicijalna osnovna izjava koja bi dala odgovor na pitanje - gde smo mi sada u odnosu na usluge tercijarne zdravstvene nege.

Komentari: Iskustvo ovog projekta ukazuje na ključnu lekciju vezanu za promene i održivost, a to je da ključni akteri moraju biti uključeni od samog početka u projektovanje i izvođenje projekata. Ovaj projekat im je nametnut, što je i dovelo do njegovog odbacivanja.

Prema ovome, ključna komponenta održivosti je da se stvori okruženje u kome postoji međusobno uvažavanje znanja i veština svih ljudi koji su uključeni u projekat ili na koje projekat utiče, bilo da su lokalni ili spoljni ljudi u projektu, prepoznajući vrednost komplementarnih veštine i znanja koje svi donose u projekat. Ovo zahteva inspirativni stil upravljanja projektom, za razliku od autoritarnog stila koji govori ljudima šta treba da žele ili da urade, jer to samo stvara vrstu odbijanja poput one koju je ovaj projekat je pretrpeo.

Projekat 14: Procena odabranih bolnica u Srbiji

Korisnici: Glavni osnov za raspodelu bile su hitne sanacije i rekonstrukcije, i zbog toga je glavna osnova procesa procene bilo ispitivanje, procena i rangiranje bolnica u skladu sa fizičkim stanjem njihovih zgrada i opreme. Ostali bitni faktori su odgovarajući način rada bolnice i njihov značaj u smislu kvantitativnog doprinosa radu mreži bolnica u Srbiji. Izveštaj faze 1 obuhvata samo 17 bolnica. U razgovorima sa EAR MZ i EIB-a dogovoreno je da se proširi broj bolnica koje su predmet procenjivanja do 20, uključujući i tri dodatna bolnice u projekat, odnosno regionalne bolnice u Kikindi, Čačku i Sremskoj Mitrovici.

Relevantnost projekta: Postojao je značajan broj zaostalih investicija u nepokretne objekte bolnice, glavne usluge i u glavnoj i prenosivoj opremi, kao rezultat dugogodišnjeg neinvestiranja u bolnički sektor. Rezultati se ogledaju u lošem kvalitetu objekata, raspadanju i zastarelosti zgrada i inženjerskih usluga, niskom nivou operativne efikasnosti u više oblasti bolničkih aktivnosti, lošem kvalitetu uslova za dijagnostiku i lečenje pacijenata, i osnovnom propustu da se modernizuje sistembolnice. Potrebe za investicijama u bolnice bile su evidentne kroz sam obilazak, što je i dokazano fotografijama koje su snimljene u to vreme u svakoj od izabranih bolnica.

Relevantnost pristupa: Cilj projekta je da se obezbedi osnova za dijalog sa EAR, EIB i MZ u odnosu na predloženi zajam za hitno i prioritetno renoviranje bolničkog sektora u Srbiji, sa posebnim osvrtom na 20 odabranih bolnica, koje pružaju osnovne regionalne usluge svojem delu populacije. Određene regionalne bolnice koje pružaju neke usluge tercijarne nege su takođe uključene, npr. Medicinski centar Zemun i Medicinski centar- Zvezdara.

Uticaj: Na osnovu mišljenja eksperata - izvršenje programa se generalno sprovodilo po planu, npr. u Smederevu, ali se nije uvek sprovodilo do kraja, što je vidljivo na primeru prijemnog centra


nove hitne pomoći i predloga dnevne i ambulantne nege na Zvezdari, koji su promenjeni u odnosu na originalni predlog.

a) Postignuti učinak: Projekat se fokusirao pre svega na fizičko stanje objekata, inženjerske usluge i kapacitete bolnica, a u nekim slučajevima, jednostavno na održavanje usluga kroz izgradnju zgrada i inženjerskih usluga zmene i obnove. Postojao je znatan broj zaostalih investicija u bolnička zdanja, glavne usluge i u veliku i prenosivu opremu, što je rezultat dugogodišnjih neinvestiranja u bolnički sektoru. Rezultati se ogledaju u lošem kvalitetu objekata, raspadanju i zastarelosti zgrada i inženjerskih usluga, niskom nivou operativne efikasnosti u više oblasti bolničkih aktivnosti, lošem kvalitetu uslova za dijagnostiku i lečenje pacijenata, i osnovnom propustu da se modernizuje sistem bolnice.

b) Rezultati: Dok je akcenat bio na hitnim rehabilitacijama, potegnuta su druga pitanja u izboru opcija, prioriteta i rešenja kada se sugeriše opcija za investiranje, kao što su promovisanje "modernizacije" gde je to moguće sa naglaskom na dnevnu i ambulantnu negu. Promocija kvalitativnih poboljšanja sa tačke gledišta pacijenata, kao što je smanjenje gužvi, veća privatnost, dostojanstvo itd. Promocija efikasnih rešenja koja bi mogla da se isplate u smislu blagotvornog uticaja na prihode u budžetu bolnice.

c) Dugoročni efekti: uticaj renoviranja su vidljiva u povećanu protoka, smanjenju prosečne dužine boravka, poboljšane sterilizacije, što je dovelo do većeg broja pacijenata.

Održivost: Kredit EIB od € 50 koji se ostvario kao rezultat ovog rada se smatra samo holding merom da se obezbedi više prostora kako bi se sprovele korenitije promene pružanju bolničkih usluga kako bi se stvorila održiviji, kvalitetniji i moderniji bolnički sitem. U to vreme se smatralo da bi neuspeh u rešavanju glavnih strukturalnih, strateških i operativnih pitanja, rezultirao povratkom na sadašnju sitaciju u periodu od 3 do 5 godina, što bi bio gubitak blagotvornog uticaja planiranih investicija. Originalni rad na ovom projektu je nastavljen kroz Tehničku podršku izgradnji kapaciteta zausluge tercijarne nege 04. SRB 01/03/04.

Projekat 23. Unapređenje preventivne zdravstvenih usluga

Korisnici: 25 domova zdravlja (DZ). Ministarstvo zdravlja i nacionalna kampanja za promociju zdravlja

Relevantnost projekta: Projektom su obuhvaćeni najvažniji zdravstveni problem kao što je navedeno u SRIBS i naglašava se značaj preventivnih i zdravstvenih promotivnih aktivnosti. Projekat je takođe primenjen na glavne zdravstvene ciljeve u okviru PSP Evropske unije PSP, koji uključuju programe osnaživanja javnog zdravlja i prevencije.

Relevantnost pristupa: Centri su služili kao model koji je ministarskom uredbom usvojen na nacionalnom nivou.

Uticaj:

a) Postignuti učinak: 25 centara za promociju zdravlja i prevenciju bolesti (CPZPB), nacionalne kampanjeza promociju zdravlja, razvoj skrining programa, uputstva za prevenciju, obuka za više od 3000 zdravstvenih radnika i sl

b) Rezultati: Projekat je doprineo Uredbi o novim zdravstvenim ustanovama "Uputstvo za otvaranje i funkcionisanje zdravstvenih ustanova u Srbiji (izdavač: Ministarstvo zdravlja, 23. maj 2006) i ratifikaciji novog Zakona o zdravstvenom osiguranju u Skupštini, januara 2007 koji uključuje preventivne usluge kao deo osnovnog paketa koji finansira RZZO. Svakako više pažnje se posvećuje preventivnoj nezi i aktivnostima promocije zdravljeu DZ. Iako još uvek ne postoji integracija u strukturnim funkcijama zdravstvenih usluga. Podaci iz DZ Niš pokazuju da se od uvođenja preventivnih centara 2006 godine, broj pacijenata sa dijagnozom hipertenzija, dijabetes i gojaznosti povećao između 54 i 75%. Isto važi i za dijagnostičke testove, uključujući i testove na krvarenje debelog creva koje je povećano za 335%. Ukupan broj pacijenata obuhvaćenih preventivnm uslugama ostao je na istom nivou, ali se vidi povećan broj aktivnosti na terenu (37%) kao i povećana pažnja mladima (228%) i planiranju porodice (50%)

c) Dugoročni efekti: Zavisi od nastavka promovisanja i sprovođenja preventivne nege (uključujući i skrining) i promotivnih a zdravstvenih aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo zdravlja. Ali, pozitivne efekte treba očekivati, a i vidljivi su u npr. sporom ali sigurnom trendu smanjenja prevalencije pušenja, povišenoj svesti o ključnim faktorima rizika, i u spremnosti zdravstvene službe da im se obrati.

Održivost: Slaba za praćenje i finansiranje programa, ali bi onda Centri za prevenciju poslužili kao model sa ciljem da se obezbedi bolji kvalitet usluga stanovništvu. Projekat je doprinio promeni svesti i stavova medicinskih radnika sa namerom da medicinski radnici uvrste preventivne usluge u svoju svakodnevnu praksu. Posle ministarske uredbe ima oko 49 funkcionalnih Centara za usluge prevencije u zdravstvu, o čemu MZ vodi evidencija. Postoji RZZO formula za kapitaciju koja obuhvata preventivne aktivnosti u šemi podsticaja. Nastavak projekat se radi EU projekat za kapitacije. Iako je projekat doprineo razvoju nacionalnih skrining programa, ovi programi se ne sprovode uvek, zbog nedostatka sredstava i kapaciteta.

Prema jednom od korisnika: Prevencija je moderni termin za mnoge kreatore politike, dok nema prave i adekvatne podrška kroz propise, finansiranje i organizaciju

Zaklju čci i preporuke: Potrebna je jaka posvećenost MZ u sprovođenju, ozakonjivanju i finansiraranju preventivne nege i unapređenja zdravlja. Za buduću pomoć EU: Ukoliko vlada / MZ doprinose sredstva za projekat, samim tim dokazuju i svoju posvećenost.

Projekat 29: Podrška primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti


Korisnici: Ministarstvo zdravlja (MZ), Fond za zdravstveno osiguranje (RZZO), Institut za javno zdravlje (SRB), 28 odabranih institucija primarne zdravstvene zaštite (PZZ) i opštinske vlasti

Relevantnost projekta: Generalno od relevantnog značaja za zdravstvene potrebe stanovništva, politike Vlade Srbije u vezi sa primarnom zdravstvenom zaštitom i finansiranjem zdravstva reforme u Srbiji i u skaldu sa Evropskim partnerstvom (EP), prioritetima Srbije u okviru ekonomskih kriterijuma i planom implementacije EP prioriteta Vlade Srbije.

Relevantnost pristupa: Domaći akteri nisu bili pravilno uključeni u dizajn projekta. Nedostaje spremnost domaćih partnera za sprovođenjepraktičnih promene u finansiranju i mehanizmima naknade. Srpske kolege očekuju mnogo od fleksibilnost projekta, uključujući i njegovo trajanje. Projekat je pokazao određenu fleksibilnost u nacrtu za postizanje veće relevantnosti, na primer, redefinisan je njegov obim da cilja usluge prevencije u svetlu uvođenja kapitacije.

Uticaj:

a) Učinak: Napravljen je spisak usluga primarne zdravstvene zaštite za fakturisanje koji je lak za korišćenje; razvijena je formula finansiranja kapitacije iz regionalnih izdvajanja i formula nagrađivanja, ugovor zasnovan na rezultatima između DZ i RZZO je u razvoju; prvi nacrt ugovora o osiguranju je pripremljen; uzorak od 28 DZ pilota na nivou kapitalnih investicija po DZ za 2007 i 2008 je otkrio obuku, nadzor strateških planova i TKM i obuke Menadžmenta promena; unapređen softver za fakturisanje i registraciju pacijenata na nacionalnom nivou; stavljen je u upotrebu e-zdravstvene evidencije individualnim uslugama i prepisivanjem lekova u upotrebi.

b) Rezultati: Projekat je u toku i rano je da za procenu rezultata. Jedan od novih rezultata je – ubrzana registracija (upis) bolesnika sa timovima primarne zdravstvene zaštite u poslednjih 24 meseci zbog projektne podrške.

c) Dugoročni efekti: Neizvesni, ali napori u uvođenju novih tehnologija i poboljšanja kliničke prakse sa naglaskom na prevenciji imaju potencijal da proizvedu pozitivan uticaj. Efekti u finansiranju zdravstva su verovatno ograničeni i zavise od mogućnosti za pokretanje novog sistema u 2010, u okviru trajanja projekta. Nivo razumevanja obrazloženja, prednosti i metoda primene novog platnog sistema u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je značajno uvećan.

Održivost: Projekat je u toku i pitanja održivosti se još uvek razmatraju. Odlučeno je da projekat održi svoje aktivnosti kroz novoosnovano Udruženje menadžera primarne zdravstvene zaštite u Srbije, ali je još neizvesno koliko je ovo Udruženje sposobno da ima ovu ulogu. Izazovi za održivost uglavnom se odnose na neravnotežu između nivoa finansiranja zdravstvenog osiguranja i troškova zdravstvenog osiguranja u Srbiji, pilot priroda projekta i kašnjenja u uvođenje kapitacije koji mogu ugroziti sposobnost da se obezbedi nesmetana i stalana implementacija.

Komentari: Ovo je veoma važan projekat i treba ga posmatrati u širem obimu nego u odnosu na nove metode i aranžmane finansiranja zdravstva. Sve u svemu preporuka je da se više investira u osnaživanje primarne zdravstvene zaštitei da se planira ovakva podrška na duže vreme od trajanja jednog projekta. Ovakav pristup postaje naročito bitan sada, kada CIDA završila sa podrškom reforme i inovacija primarne zdravstvene zaštite u regionu.

107

Annex VI Istrumenti procene

Upitnik za delimično struktuirane intervjue

Misija Procena pomoći zdravstvenom sektoru u Srbiji

Svrha misije Da obezbedi delegaciji Evropske unije u Srbiji uvid u podršku koju je u prošlosti dobila od međunarodne zajednice i EU u pogledu značaja i uticaja na celokupnu reformu zdravstvenog sektora u Srbiji. Lekcije naučene iz procene biće primenjene na kursu IPA implementacije.

Vremenski okvir EAR-CARDS projekti, 2000-2006 (budgžet), implementaciona faza 2000-2011

(u dodatku)

Konsultanti Dineke Venekamp, Tatyana Makarova, Malcolm McGreevy Trajanje misije Januar – April 2010

I. RELEVANTNOST

Molim Vas da koristite sledeću definiciju Relevantnosti: U kojoj meri su ciljevi razvojne intervencije u skladu sa zahtevima korisnika, potrebama zemlje, globalnim prioritetima, partnerima i EU politikama.

1. Da li je podrška EU u okviru CARDS zdravstvenom reagovao na srpske prioritete i potrebe razvoja zdravstvenog sektora?

2. Da li možete da kažete još nešto o pomoći drugih donatora vezano za navedene probleme? 3. Koje su lekcije naučene u odnosu na relevantnost podrške? Da li ima nekih drugih lekcija u odnosu na

relevantnost? 4. Šta može i mora da se uradi drugačije da bi se obezbedila relevantnost međunarodne pomoći u

budućnosti?

II. UTICAJ

Molim Vas da koristite sledeću definiciju Uticaja: Pozitivni i negativni, primarni i sekundarni efekti izazvani razvojem intervencije, diektno ili indirektno, namerno ili nenemerno. Efekti mogu biti trenutni, srednjeg ili dugog roka.

1. Sa Vaše tačke gledišta, kako su pozitivni efekti EU podrške u zdravstvenom sektoru ispunili očekivanja? Na koji način je ovo mereno i provereno?


2. Koje uticaje u zdravstvu možemo da pripišemo EU i ostaloj međunarodnoj pomoći? Kako to možemo da potvrdimo?

3. Možete li da imenujete ključne dugoročne efekte projekata doniranih od strane EU i drugih donatora, od trenutka kada ste upoznati sa ovim projektima ili od trenutka od kad učestvujete u njima a najranije od 2000 godine?

o Da li povezujete ove inicijative sa poboljšanjima u zdravlju populacije? Zašto da i zašto ne?t? o Da li povezujete ove inicijative sa poboljšanjima u stvaranju politika zdravstvenog sistema,

vizijama reformi ili definisanjem priorita? o Koji su nenemerni pozitivni efekti generisani? o Koji su nenemerni negativni efekti generisani?

4. Koje su lekcije naučene u odnosu na proizvodnju pozitivnog uticaja i mogućnosti da se isti proizvede? Sve druge lekcije u odnosu na uticaj.

III. ODRŽIVOST

Molim Vas da koristite sledeću definiciju Održivosti: Nastavak pozitivnih efekata intervencije razvoja pošto je pružena značajna podrška. Verovatnoća kontinuirane dugoročne koristi. Otpornost tokova neto koristi na rizik tokom vremena.

1) U kojoj meri je pomoć doprinela uspostavljanju novih praksi u zdravstvenom sektoru, a koje od njih su do sada več postale rutina?

2) Koliko su održivi rezultati projekata podržanih od EU i projekata podržanih od ostalih donatora?Zašto mislite da jesu ili nisu?

3) Molim Vas, navedite primere odživih inicijativa. Molim Vas navedite nazive inicijativa koje su prekinute, završene kad je međunarodna pomoć istekla ili se projekat završio..

4) Koji su ključni faktori za održivost? 5) Koje vrste projekata ili metoda TP mogu proizvesti više održivih rezultate ili mogu da obezbede

bolje održivost? Molimo Vas navedite primer, ako je moguće. 6) Šta može i treba da se uradi od strane EU i drugih međunarodnih partnera kako bi se obezbedila

održivost njihovih razvojnih intervencija i u kojoj fazi (npr. dizajn, implementacija, realizacija)? 7) Da li postoji efikasan mehanizam kako bi se osigurala dobra koordinacija donatorske? Kako bi

koordinacija mogla da se unapredi? Da li postoji efikasan mehanizam kako bi se osiguralo da programi pomoći EU srpskom zdravstvu budu dobro koordinisani među razvojnim partnerima? Kako bi ovo moglo da bude poboljšano?

8) Koji su lekcije naučene u pogledu obezbeđivanja održivosti? Sve druge lekcije u pogledu održivosti.

Fokusne tačke za diskusiju fokus grupa Korisnici: studenti

I. Podaci o studentima (prethodno obrazovanje i radno iskustvo) Početak kursa /PHD/MSc

II. Motivacija za upisivanje doktorskih (PhD) / magistarskih studija (MSc)

III. Očekivanja na početku kursa učenje / razvoj /istraživanje

Srednji kurs iskustvo / procena školstva IV. Dobre strane školstva (nastava, nastavni plan i program, podrška i nadzor) V. Ne d o s ta c i u šk o l s t v u VI. Predlozi poboljšanja

V I I . B u d uć n o s t š k o l e VI I I . Da l i je ovakva škola pot rebna?

Kraj kursa IX. Da l i su ispunjena očekivanja X. Da li će stečeno znanje i veštine biti primenjeni (i gde) XI. Buduće perspektive i perspektive studenata

XII. A.O.B


AKCIONA TABELA UNAKRSNIH DONATORA

Službenik/lice:

Saglasnost u vezi programa: Da/Ne i činjenice

Potrebe/Obrazloženje Zamisao/Planiranje Implementacija

Donatorska agencija:

Klju čne teme

(Molimo Vas pribavite

činjenice i dajte primere)

Pravljenje zdravstvene polise

Primarna zdravstvena nega

Bolnička nega

Javno zdravlje

Informacioni zdravstveni sistem

Drugo

Datum:

Nastavak projekta (aktivnosti) Saradnja oko ovih tema

od strane Ministarstva zdravlja, Vas ili druge agencije

112

DOKUMENT O PREGLEDU PROJEKTA

Projekat Naslov:

Vreme i trajanje: Obaveštenje:

Izvor:Završni izveštaj Lista projekta: №

Opšti cilj: Ciljevi određeni na osnovu sastavnih delova ili posebni ciljevi

Korisnici ili pokrivenost

Značaj Potrebe zemlje, zdravstveni status, politika Ministarstva zdravlja, strategija misije EU

Očekivani rezultati

Postojeći rezultati / uticaj

Održivost Izgrađena?

Nastavak Ministarstva zdravlja, Fond za zdravstveno osiguranje, Zdravstveni sektor Srbije, EU, Svetska banka ili drugi

Komentar:


Dodatak VII Detalji o prikupljanju podataka: pregledana dokumenta i posećena gradilišta

Pregledana dokumenta sadržala su sledeće glavne izvore:

- Politiku Ministarstva zdravlja i strateška dokumenta (npr. Zdravstvena polisa Srbije 2002) – Politiku EU i strateška dokumenta - Završne izveštaje 14 stepenovanih projekata - Privremeni izveštaji o dva projekta Pomoć zajednice za obnovu, stabilizaciju i razvoj, koji su u toku - Izveštaje o nadgledanju projekta za 5 projekata, Pomoć zajednice za obnovu, stabilizaciju i razvoj ,

informacije o značaju, perspektivi njihovog uticaja i održivosti: izgradnja kapaciteta za Fond zdravstvenog osiguranja, izgradnja kapaciteta za tercijarnu zdravstvenu negu, kapitacija primarne zdravstvene zaštite, obuka o upravljanju zdravstvom i regulisanju otpada.

- Specijalne studije sprovedene u željenom vremenskom periodu npr. istraživanje bolesti u Srbiji, Analitička studija zdravlja populacije 1997-2007 (finansirana od strane Svetske banke),

- Zdravstvenu statistiku (zdravstveni status, korišćenje usluga) koju je izveo institut za javno zdravlje “Batut” - Finansijske podatke/statistiku – Nacionalni zdravstveni obračuni za 2003-2008 - Procenu dokumenata projekta svih projekata koje je finansirala Svetska banka - Dvogodišnje planove Svetske zdravstvene organizacije

Posete na terenu i direktna zabeležena zapažanja:

- Dom zdravlja u Beogradu (Stari Grad) i Nišu - Preventivni centar u DZ Niš

- Javni zdravstveni instituti (republički, u Beogradu i Nišu) - Bolnice (opšta u Smeredovu i tercijarne u Nišu i Novom Sadu) - Fond za zdravstveno osiguranje – sa sedištem u Beogradu i filijalom u Novom Sadu – Zavodi za transfuziju krvi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu - Škola javnog zdravlja

- Centar za obuku upravljanja zdravstvom


Dodatak VIII Diskusija o upravljanju učinkom

Upravljanje učinkom i merenje učinka.

Svakoj organizaciji potreban je jasan i kohezivan sistem merenja učinka koji je jasan svim nivoima organizacije. Takav sistem mogao bi koristiti kao pomoć prilikom postavljanja dogovorenih ciljeva, raspodele i određivanja prioriteta sredstava, potvrde ili promene trenutne politike ili smernica programa da bi se postigli ti ciljevi i napravio izveštaj o uspehu dostizanja datih ciljeva.

Upravljanje učinkom može se definisati kako sposobnost ispunjavanja lokalnih i nacionalnih zahteva koji se tiču kvaliteta i korporativne pouzdanosti putem efektnih i efikasnih mehanizama. Merenje učinka koristi se za upravljanje organizacijama. Uspešne organizacije prikupljaju i analiziraju podatke o učinku kao sredstvo procene efikasnosti i produktivnosti svojih ljudi, procesa i programa i što je važnije, koriste merenje učinka u cilju poboljšanja i praktične primene strategija.

Mere učinka obično su finansijske što finansijsku kontrolu postavlja u centar jedne organizacije Kao posledicu, zapravo, menadžeri ocenjuju ono što računovođe predlažu, tako da se svi fokusiraju na te finansijske mere. Međutim, organizacija se sastoji i iz drugih funkcija osim finansijskih, uključujući operacije, osoblje i u slučaju zdravstvenih radnika, pružanja usluga pacijentima.

Odgovarajuće mere učinka mogu dovesti organizaciju u red. Sistem uravnoteženih pokazatelja omogućava menadžerima da mere prave stvari u organizaciji. Predstavlja jednostavnu tehniku za postavljanje strategije, a ne kontrole finansija u središte svake organizacije. Ona nagoni menadžere jedne organizacije da razmišljaju o tome šta je pokreće i pokazuje kako se postižu rezultati kao i ključne indikatore za procenu organizacije i njenih strategija.

Sistem uravnoteženih pokazatelja (SUP) predstavlja moćno sredstvo za postavljanje strategije, pre no isključivo finansija, u središte svake organizacije. Ona navodi menadžere da ozbiljno razmišljaju o onome što nastoje da urade sa organizacijom i omogućuje ravnotežu između strateških i finansijskih ciljeva, takođe i između funkcija kao što su finansije, operacije, usluge i osoblje.

Strategija predstavlja most između onoga što pokušavate da uradite (misija i vizija) i samog sprovođenja toga u delo (implementacija). Često se dešava da organizacije vrše procenu pogrešnih stvari a svi dobro znamo da ono sto se proceni to se i izvrši- i kao rezultat toga nekada se urade pogrešne stvari. Takođe, ili ponekad i pored prethodno navedenog, organizacije nemaju jasno definisane dugoročne ciljeve i kao posledica dolazi do nejasne i neefikasne strategije, načina postizanja ciljeva.

Sistem uravnoteženih pokaztelja je mehanizam za nadgledanje uravnoteženo sprovođenje strategije organizacije, pri čemu obezbeđuje ispunjenje svih faktora koji su ključni za uspeh date organizacije. Veoma je efikasan i primenljiv je na više nivoa; nacionalnom, regionalnom, lokalnom, na nivou odseka i kliničkom nivou. Predstavlja sistem za pretvaranje strategije organizacije u niz indikatora učinka raspodeljenih na četiri ključne perspektive. Oni mogu biti:


. Finansijski indikator Indikatori pacijenata .

. Operativni indikatori

. Problemi vezani za osoblje

Ilustrativni ključni ciljevi i mere

OSOBLJE

Neki indikatori se održavaju da bi merili napredak organizacije ka ostvarenju njene vizije; drugi indikatori održavaju se za merenje uspeha u pogledu ključnih organizacionih ciljeva. Korišćenjem metode sistema uravnoteženih pokazatelja, organizacija može nadgledati kako svoj učinak tako i napor da poboljša usluge na duže staze. Za svaku od ovih perspektiva, može se odrediti niz indikatora; to su indikatori koji će se meriti i nadgledati u okviru sistema upravljanja učinkom.

FINANSIJSKI

PACIJENT

VIZIJA MISIJA

STRATEGIJA OPERACIJE


Na primer:

Finansijski

Operacije . Potrošnja u odnosu na budžet

• Kvalitet performansi u odnosu na

. Prihod prema ugovoru standarde

.Troškovi osoblja u odnosu na budžet •

Korišćenje objekata .Glavna potrošnja prema planu

• Održavanje performansi

. Isplata prekovremenog rada i dr. • Broj osoba u odnosu na ustanovljeno osoblje

. Broj bolesnih i odsutnih

Pacijenti

Osoblje

.Pacijenti koji se leče prema planu •

% zaposlenih koji su zadovoljni

.Mešanje slučajeva prema planu radnim okruženjem

.Iskustvo pacijenata •

% osoblja koji zadovoljava .Pristup i jednakost osnovne profesionalne standarde .Stope hitnih ponovnih prijema • Koli čina pouzdanih informacija .Stopa smrtnosti i morbiditeta

• Razvoj osnaživanja

. Nastavak profesionalnog razvoja

Ovi indikatori dati su isključivo u svrhu ilustracije, da bi pokazali kako se može uvesti Sistem uravnoteženih pokazatelja. Maksimalna korist metode sistema uravnoteženih pokazatelja može se ostvariti ako se primeni na svim nivoima upravljanja u okviru zdravstvenog sistema Srbije. Implementacija SUP-a u okviru svih zdravstvenih organizacija obezbedila bi zajedničku metodologiju i koordinirani sistem svih napora merenja učinka.

Dok je sprovođenje SUP-a važan prvi korak, od suštinske važnosti je podstaći njeno široko rasprostranjeno prihvatanje u okviru svih funkcija putem stvaranja potrebe u okviru upravljanju za stalnim merenjem i nadgledanjem učinka. Okružni Sistem uravnoteženih pokazatelja mogao bi se uvesti u sve odseke. Potrebno je da svaki nivo upravljanja odredi ključne indikatore učinka, da bi ti indikatori mogli da se mere i nadgledaju, i naravno da bi se sprovele odgovarajuće mere proizašle iz nadgledanja.

Metoda sistema uravnoteženih pokazatelja mogla bi se primeniti u okviru svih nivoa zdravstvenog sistema Srbije.

Nacionalni nivo Na primer, na nacionalnom nivou ova metoda može se koristiti da bi se zdravstveni sektor Srbije uporedio sa globalnim i posebnim ciljevima zdravstvene politike Srbije ili sa iskustvom drugih zemalja koje koriste indikatore Svetske zdravstvene organizacije i OECD ( Organizacija za ekonomski razvoj i saradnju) ili se mogu koristiti isti ili domaći indikatori da bi se napravio nacrt napretka u Srbiji upoređivanjem jedne godine sa drugom.


Zdravstveni ishodi Odziv — Mortalitet koji se može izbeći — Ocene pacijenata u odnosu na to da li

Izabranim uslovima

su bili zadovoljni što se tiče Mortalitet novorođenčadi poverljivosti, prijema i td.

— Perinatalna smrtnost — Zadovoljstvo pacijenata komunikacijom — Nedonoščići doktor/pacijent, količinom informacija — Učestalost zaraznih bolesti — Hospitalizacija koja se može izbeći

izabranim uslovima

— Broj preživelih od raka — Broj vakcinacija i dr.

Pravičnost Efikasnost — Finansijska situacija — Troškovi aparata

— Pristup zdravlju — Nivo korišćenja — Nejednakost polova, etničkih — Upućivanje na druge nivoe zaštite

gg grupa, prihoda, geografska i dr. — Opterećenje — Regionalne nejednakosti — Alokacija resursa

— Dužina boravka

— Odnos dnevnih slučajeva u odnosu na ukupan broj hirurških intervencija

U okviru polja primarne zdravstvene zaštite, mogu se meriti i nadgledati ključni aspekti pružanja usluga. Na primer u UK-u, još na početku su preduzete mere za razvoj SUP za merenje i nadgledanje ključnih faktora koji pokazuju da li, i u kojoj meri se primarna zdravstvena zaštita razvija u korak sa nacionalnim prioritetima.


Sistem uravnoteženih pokazatelja primarne zdravstvene zaštite može primerno meriti sledeće:

Klju čni ciljevi npr.

Fokus osoblja npr.

. 80% registrovanih pacijenata •

Bolest/ smanjen broj odsutnih

. 60% pacijenata koji treba da idu na

•

Broj upražnjenih mesta lekara opšte prakse

pregled kod lekara opšte prakse u

Broj praznih mesta zdravstvene nege .

roku od 48 sati 60% pacijenata koji treba da posete

druge specijaliste u roku od 24 časa Vreme čekanja pacijenata koji nisu hospitalizovani- manji od 26 nedelja Vreme čekanja bolničkih bolesnika- manji od 15 meseci Finansijsko učinak prema planu

• X% broj slobodnih mesta

Fokus pacijenata npr.

Klini čki fokus npr.

. % Vežbe sa zatvorenim ustima •

Maksimalno 1 mesec čekanja doktora . Broj prostorija za vežbu koje odgovaraju

akreditovanim standardima opšte prakse da decu uputi na lečenje

raka testisa i akutne leukemije

. Prosečni porast hitnog prijema u •

% pregleda grlića materice bolnicu, ljudi u starosti od 75 i preko

• % Imunizacije u detinjstvu i

po glavi stanovnika vakcinacija (ne računa se predškolska . Rešavanje žalbi vakcinacija)

. % pacijenata pregledanih 2 nedelje nakon hitnog uputa lekara opšte prakse zbog sumnje na rak po prvi put

. Smanjenje nejednakosti smanjenjem broja pušača kod odraslih od x do y do 2011 god.

. Barem 60.000 pušača koji su odustali na nacionalnom nivou u 4-oj nedelji


Na nivou bolnice

U bolnici ova metoda mogla se primeniti za merenje niza različitih aktivnosti kao osnova za procenu učinka. Dva ključna principa koja podupiru ovaj pristup jesu stabilnost i transparentnost i mere se prema četiri ključne oblasti: ključni ciljevi, klinički fokus, fokus na pacijente, kapacitet i sposobnost. Druge komponente učinka kliničkog upravljanja obuhvataju nošenje sa rizikom, kliničku reviziju, istraživanje i obrazovanje, angažovanje pacijenta, raspolaganje informacijama, angažovanje osoblja, obuku i razvoj.

Klini čki fokus npr.

Fokusiranost na pacijente npr.

. Klini čka nemarnost Šestomesečni period čekanja kod

. Stopa mortaliteta po oblasti specijalizacije

bolesnika primljenih u bolnicu Celokupan period čekanja Bolesnika primljenih u bolnicu

.

Broj ponovnih primanja u bolnicu

13-o mesečni period čekanja bolesnika koji nisu hospitalizovani

. Procena ishoda

Vreme provedeno u prostorijama hitne pomoći

. Istraživanje

Otkazane operacije . Medicinska pitanja zasnovana na

Zakasnelo otpuštanje iz bolnice

dokazima . Ankete pacijenata koji nisu hospitalizovani

Fokus na kapacitet i sposobnost npr.

Klju čni ciljevi npr.

.Kvalitet podataka •

Period čekanja pacijenata koji nisu . Anketa o mišljenju osoblja hospitalizovani- manji od x nedelja . Radni sati doktora

• Period čekanja bolesnika primljenih u

.Broj slučajeva koji nisu bolesni bolnicu- manji od 15 meseci . Raspolaganje informacijama

• Finansijski učinak prema planu

. Poboljšan radni život

. Čistoća bolnice

.

Otkazivanja pacijenata primljenih u bolnicu . Ophođenje prema osoblju

120

Ovo smo naravno iskoristili u cilju ilustracije primene metodologije u oblasti zdravlja druge zemlje. Ključni element predstavlja to što su indikatori određeni na osnovu dogovorenih nacionalnih ciljeva postavljenih zbog političkih, kliničkih razloga ili onih u vezi sa pacijentima.

Da bi se potpuno iskoristile sve pogodnosti SUP-a, potrebno je obratiti pažnju u Srbiji na njeno primenjivanje pomoću izabranih pilot projekata u nizu različitih situacija. Ovo bi trebalo da obezbedi:

. Zajedničku metodologiju i potencijalno usklađen sistem za sve napore merenja

.“Zajednički jezik” zdravstvene menadžere

. Zajedničku osnovu za razumevanje dobijenih rezultata

. Integrisanu sliku celokupnog zdravstvenog sistema Srbije

Treba je primeniti kako na nizu oblasti tako i na različitim nivoima zdravstvenog sistema tako da oblasti kao što su ljudski resursi, informacione tehnologije, finansije, kliničke oblasti budu u stanju da mere i nadgledaju učinak u cilju poboljšanja ključnih rezultata određene oblasti.

Snažno rukovodstvo ključno je prilikom stvaranje pozitivne organizacione klime za potkrepljivanje poboljšanja učinka. Posebno je vazno upravljanje rukovodstvom seniora u procesu merenja i poboljšanja učinka.

Merljivi ciljevi zajedno sa realnim vremenskim okvirima za njihovo postizanje važni su i dobro je ovom pristupu dodati sledeći mnemonički kod koji se široko primenjuje u cilju ostvarenja razumevanja koje ciljeve treba postaviti i kako. Kao što tercijarni izveštaj ukazuje, ciljevi trebaju biti SMORV i.e.:

S Specifični

M Merljivi

O Ostvarivi

R Realni

V Vremenski ograničeni npr. sa jasnom vremenskom skalom za njihovo ostvarivanje

Da bi imali smisla moraju imati merljive ciljeve i realna vremenska ograničenja za njihovo ostvarivanje inače biće nedostižni menadžerima, što će ih demotivisati, ili će postati dodatni teret koji neće preuzeti oni koji su odgovorni.

Što se tiče priznanja i nagrade, menadžerima je važno da znaju kako napreduju u odnosu na druge, u odnosu na standardno merilo svog rada u toku određenog vremenskog perioda. Merenje učinka obezbeđuje osnovu za priznanje i nagradu uključujući, ukoliko je to odgovarajuće, neku vrstu isplate po učinku ili sistem podsticaja u organizaciji.

Neki menadžeri ili organizacije gledaju na merenje i poboljšanje učinka kao pretnju, kao nešto što bi služilo da ih kontroliše. Ovaj strah je opravdan bez obzira na političke ili upravne režime iz prošlosti. Treba jasno naglasiti da će se merenje učinka koristiti za samoprocenu, poboljšanje i kao sredstvo povezivanja učinka i ciljeva organizacije na bilo kom nivou i sredstvo za bolje funkcionisanje određenog odeljenja. Ne treba se koristiti kao odmazda protiv određene osobe ili organizacije. U vezi sa ovim, bilo bi dobro razmotriti kompilaciju “priča o uspehu” u toku implementacije procesa u pilot objekte u cilju podsticanja šireg prihvatanja sa razvojem ovog projekta.


Dodatak X EU Logični okvir CARDS-a 2000-2006, uključujući MIP1. Tabela: Elementi EU Logičnog okvira CARDS-a 2000-2006, uključujući dva multi indikativna programa (2002-2004 and 2005-2006)

Godine 2000-2001 CARDS oblasti i fokus

2000 Značajna pomoć data je za uvoz električne energije, za opštinsko grejanje, lekovi su kupljeni lokalno i isporučeni , potrošačima je obezbeđeno ulje subvencionisanog povrća

2001

Godine 2002-2006

2002-2004 Mukltiindikativni

Program

Zdravlje je bilo deo javne administrativne reforme

Opšti ciljevi Da promoviše efikasan entitet i javnu administraciju na federalnom nivou sa koherentnim i povezanim pravnim telom koje će doprineti boljem zadovoljenju društva koje dobro funkcioniše i učešću u procesu stabilizacije i asocijacije.

Pojedinačni ciljevi

Pomoć je više bila skoncentrisana na srednje i dugoročno ulaganje u ključne sektore kao što su energija zdravlje, poljoprivreda, i razvoj preduzećalike energy.

Teh n ič ka pod rš ka i i z g r adn ja kap ac i te ta k a ko b i se po mo g lo ad min i s t r ac i ja ma d a p r ib l i že po l i t i ku i z a ko noda vs t vo ac ku is -u EU i ka ko b i p obo l j š a l i p ru žan je us lu ga d rža vn i h s lu žben i ka . Po sebna p ažn ja p o k lan jaće se k l j u čn im s e k t o r ima np r . r e fo r me vez ane za o s lobađan je t r go v ine , i po sebn o z d ra v l ju popu la c i je . Ovo u k l j u ču je i po moć z d ra vs tven i m d ru š tven i m i o b razo vn im s e k t o r i ma ko je će nap ra v i t i p u t za in t e rven c i j u spe c i j a l i zo va n i j ih do na to ra .

Pomoć EK naporima da se izvrši reforma u ovom sektoru biće usresređena na razvoj sistema odgovornosti i kontrole finansijskog upravljanja na centralnom i lokalnom nivou uprave, fokusirajući se na ministarstva odeljenja i odnose sa opštinama.

Da se potpomogne priprema i usvajanje zakona i polisa usaglašenih sa evropskim ackuis-om kao što je i predviđeno procesom stabilizacije i asocijacije i što su zahtevi dogovora stabilizacije i asocijacije .

Da se obezbedi efikasniji I efektniji sistem na federalnom I republičkom nivou, čiji je rad bliži najboljoj praksi EU.

Da bi se dao doprinos efikasnoj i koherentnoj decentralizaciji odgovornosti nivoa lokalne vlasti.

Da se promoviše efikasnije pružanje usluga opštinske vlasti lokalnoj populaciji.

Da se Federaciji i njenim biračkim telima obezbedi pristup pouzdanom izvoru statističkih podataka i obrade.

Preporučena pomoć će pomoći bivšoj Republici Jugoslaviji da svoje zakone i polise približi ackuis-u EU i njenoj najboljoij praksi. Ovo će potpomoći nastojanje Republike ka ispunjenju uslova Procesa Stabilizacije i asocijacije.

Pomoć će promovisati efikasniju javnu administraciju u okviru stabilnijeg pravnog sistema koji pruža sigurnost investitorima i neguje održiv ekonomski razvoj uzimajući u obzir i ekonomski razvoj i društvena pitanja.

Pomoć Evropske komisije opštinskom razvoju dovešće do poboljšanja kvaliteta administracije i pružanju usluga lokalnom društvu u odabranim opštinama. Obuka državnih službenika u upravljanju lokalnih vlada kao i ulaganja putem specijalnog fonda omogućiće izabranim opštinama da se bave ozbiljnim nedostacima u lokalnom fizičkom i socijalno-ekonomskom sistemu. .

Pob o lj šana s ta t is t ička us lu ga b ivše SF RJ imaće u t ica j na mnoge ob las t i

Kompatibilni zakonski I regulativni okviri EU koji su napisani I stupili na snagu zajedno sa dogovorima postignutim sa EK u okviru procesa stabilizacije i asocijacije ( sada uključujući i Operativnu grupu za konsultacije.

Kvalitet i kvantitet pruženih usluga

korisnicima u opštinama..

Odobrenje i implementacija reforme javne administracije, uključujući i rekoinstrukciju, programe protiv korupcije i reforme koje se tiču učinka.

Sistem kontrole finansija koji funkcioniše, kao što je izmereno postupcima revizije prihoda I budžeta, javni troškovi u opštinama korisnicama i proces nabavke u javnom sektoru.

Poboljšanje proizvodnje i pouzdanosti statistike, kao što je izmereno u izveštaju procene Eurostat-a. .

Veća demokratija i poštenje zbog manje politički orijentisane i bolje organizovane administracije.

Smanjenje etničke tenzije zbog bolje sposobnosti opština da se staraju o svojoj populaciji.

Političko planiranje opština da bolje zadovolje potrebe građana.


Očekivani rezultati Implementovani programi

(izabrani u odnosu na zdravstveni

sektorr)

Indikatori Zajednička pitanja Veza sa regionalnom strategijom CARDS

Veći deo podrške CARDS-a u izgradnji kapaciteta biće izvršena putem nacionalnih programa. Međutim, deo pomoći u ovoj oblasti predviđa se Regionalnom strategijom. Ovo će pomoći u promovisanju saradnje među administracijama različitih zemalja i usklađivanju metodologija u pogledu ključnih oblasti izgradnje kapaciteta i statistike u regionu.

Rizici i pretpostavke

Napredak u pogledu pisanja, usvajanja i implementacije zakona koji se tiču reforme javne administracije, funkcionisanja ključnih oblasti administracije kao što su javna nabavka, procesi vezani za budžet i finansijska kontrola i napredak decentralizacije i uloga lokalne vlasti. .

Puna saradnja Konsultantske operativne grupe i buduće kancelarije za evropske integracije oko bitne reforme. .

Uveden i sproveden transparentan mehanizam za zapošljavanje državne službe.

Demonstrirana i stvarna saradnja u oblasti statistike između entiteta i entiteta i federalnog nivoa u svakom trenutku.

123

Vlasti i razvoja. Pomoć EK osiguraće efikasno učešće zemlje u Eurostat sistemu.

i odgovarajuća

koordinacija sa

statističkim regionalnim

programom.

Godine Opšti ciljevi Određeni ciljevi Očekivani rezultati Sprovedeni programi Indikatori Zajednička pitanja Veza između regionalne strategije i drugih intervencija

EK

Rizici i pretpostavke

2005-2006

Multi Indikativni Program

Javna administracija Reformaa: 2.3.4 Poglavlje o zdravstvenoj administrativnoj reformi.

Doprinos pomoći Srbiji da odredi

prioritete u evropskom partnerstvu:

izvršiti reformu zdravstvenog sistema, posebno , Fonda zdravstvenog osiguranja, u cilju osiguranja finansijske održivosti i u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite i zdravstvene populacije.

Da se nastavi zdravstvena reforma: na nivou Ministarstva zdravlja, fonda zdravstvenog osiguranja i troškova glavnih zdravstvenih centara, da se potpomogne izgradnja kapaciteta za upravljanje i podrži implementacija reforme u cilju (a) poboljšanja zdravstvenih troškova i odgovornosti i i transparentnosti zdravstvenog finansiranja (b) poboljšanja finansijske održivosti Fonda zdravstvenog osiguranja c) doprinosa poboljšanja jednakosti i kvaliteta pruženih usluga, posebno na nivou primarne zdravstvene zaštite.

Ukupni zdravstveni troškovi are kontrolisani(u odnosu na

bruto domaćih proizvoda);

Smanjena je neusklađenost između prihoda i troškova Fonda

zdravstvenog osiguranja kao i zaustavljeno je gomilanje

dugova.

Plaćanje iz džepa i neformalno plaćanje se nastavlja.

Sprovode se i implementiraju mere za poboljšanje dostupnosti zdravstvene

nege siromašnih i najugroženijih grupa.

Da bi se obezbedila efikasna implementacija i održivost reforme zdravstvenog sektora, da bi se bavilo suštinskim pitanjima finansiranja zdravstvenog sektora, podržala reorganizacija i izgradnja kapaciteta Fonda zdravstvenog osiguranja kao i reforma primarne zdravstvene zaštite. Razviti i implementirati informacioni sistem za integraciju zdravstvene zaštite, pravljenje i nadgledanje funkcija na svim nivoima zdravstva.

Uvođenje KA, Izdavanje licenci i akreditacija ustanova kao i podrška pacijentima i potrošačkim udruženjima.

Podrška razvoju standarda upravljanja zdravstvom i korišćenje medicinska tehnologije.

Tehnička podrška za pomoć prilikom implementacije programa Internacionalnih

finansijskih organizacija.

Stvaranje sektora za politički dijalog koji bi uključio vlast, zainteresovanih strana i drugih donatora koji bi sarađivali treba razmotriti u

cilju postepenog uvođenja SVAP-a

Broj i procenat starijeg osoblja koji je prošao obuku o upravljanju..

Razvijen i testiran Informacioni sistem u određenim zdravstvenim objektima.

Testiran i sproveden kompjuterizovan sistem za farmaceutski razvoj.

Sigurnost kvaliteta, izdavanje licenci, akreditacija nastalih organizacija, osoblje i funkcionisanje.

Zdravstveni sektor se finansira na održiv način i na taj način omogućava usluge koje građani mogu da priušte posebno kada je u pitanju primarni nivo zaštite.

Nejednakosti dostupnosti zdravstvene nege su se povećale što stvara dodatni faktor rizika društvene kohezije i demokratske stabilnosti.

Program treba imati pozitivan uticaj na demokratizaciju i društveni razvoj. .

Za implementaciju ciljeva Milenijumskog razvoja UN potrebno je posebnu pažnju obratiti na žene i decu u zdravstvenoj reformi.

Pomoć zdravstvenom sektoru poboljšava i proširuje podršku za vraćanje i ponovnu integraciju izbeglica i interno iseljenih lica, i prava manjina, javnu administrativnu reformu i ekonomski razvoj.

Unapređenje legalnog sistema vezanog za tercijarnu negu.

Odobrenje zakonskih propisa koji se tiču zaštite podataka pacijenata i farmaceutskih propisa.

Pravno uvođenje i primena novih preventivnih programa.


Dodatak X Sadržaj i Rezultati Nadgledanja i Evaluacija EU CARDS Projekata koje je nadgledala EU Okvir N&E od 2008

Sadržaj i rezultati Nadgledanja i evaluacije projekata EU koje je nadgledala EU okvir N&E od 2008

Naziv i broj projekta Izgradnja kapaciteta za tercijarnu zdravstvenu zaštitu

Projekt № 24

Izgradnja kapaciteta za Fond zdravstvenog osiguranja

Projekat № 25

Obuka o upravljanju zdravstvenim servisom Srbije

Projkat № 28

Podrška implementacije plaćanja kapitacije u primarne zdravstvene zaštite u Srbiji

Projekat № 29

Tehnička podrška u regulisanju medicinskog otpada

Projekat №30

Dimenzije evaluacije

1 Značaj i kvalitet nacrta projekta B D B C B 1.1 Koji je trenutni značaj projekta? b d b d b 1.2* Kako je trenutno osmišljen, da li je logika holdinga tačna? c N/A b c b 1.3* Da li je trenutni nacrt podržan od strane svih učesnika? b N/A b c a 1.4* Da li se trenutni nacrt dovoljno bavi zajedničkim pitanjima? b N/A b b b

1.2 Kako je trenutno osmišljen, koliko je ostvarljiv i fleksibilan projekat? (Ovde se daje sud o planiranju, ne implementaciji)

N/A d N/A N/A N/A

2 Efikasnost implementacije do određenog datuma B C B B A

2.1 Dostupnost mera/ulaganja – Koliko dobro se upravlja dostupnim merama/ulaganjima?

b d b b b

2.2 Sprovođenje aktivnosti- Koliko dobro se upravlja sprovođenjem aktivnosti?

c c b b a

2.3 Postignuća rezultata – U kojoj meri su ostvareni kapaciteti? b c b b a 2.4 Doprinos partnera/Angažovanje Koliko dobro funkcioniše

doprinos/angažovanje partnera b c b b b

3 Efikasnost do određenog roka B B B B A 3.1* U kojoj meri projekat ostvaruje planirane rezultate? b N/A b b a 3.1 Da li svi korisnici koji su uključeni imaju pristup podacima/uslugama? N/A c N/A N/A N/A 3.2 Da li svi korisnici koji su uključeni u projekat koriste i imaju dobit

od rezultata/usluga? N/A c N/A N/A N/A

3.3 Način na koji se trenutno sprovodi šta se očekuje da će se postići PP-om? PP to be achieved ?

b c b b a 3.4 U kojoj meri su ključna zapažanja i preporuke, ako ih je bilo,

prethodne poseta N&E uzete u obzir za poboljšanje PP-a? N/A N/A N/A N/A N/A

4 Potencijalni uticaj B C B C A 4.1 Koja je verovatnoća da se pretpostavke na nivou PP-a ostvare tako da

spoljni faktori ne ugroze veći uticaj projekta? npr. N/A c N/A N/A N/A

125

uzeti u obzir koordinaciju sektora i donatora 4.1* Koji su direktni potencijalni uticaji na nivou opštih ciljeva? b N/A b c a

4.2* U kojoj meri projekat ima/će imati indirektne pozitivne i/ili negativne uticaje? (npr. na okolinu, socijalne, kulturološke, polne, ekonomske)

b N/A b b a

4.2 U kojoj meri projekat nadgleda širi pozitivan i /ili negativan uticaj na društvo ili sektor. Ako je to neophodno, preduzeo odgovarajuće mere kako bi poboljšao pozitivan a smanjio negativan uticaj?

N/A c N/A N/A N/A

4.3 U kojoj meri su ključna zapažanja i preporuke, ako ih je bilo, prethodne poseta N&E uzete u obzir za poboljšanje šireg uticaja?

N/A N/A N/A N/A N/A

5 Potencijalna održivost B C C C B 5.1 Finansijska/eekonomska održivost b c c c b 5.2 Koji je nivo vlasništva korisnika projekta (ciljne grupe) i kakva će

situacija biti nakon završetka podrške? b c b c b

5.3 Koji je nivo pružene političke podrške i stepen integracije projekta političkog?

c c c c b

5.4 U kojoj meri projekat doprinosi institucionalnim i upravnim kapacitetima?

b c b b b

5.5. Koliko dobro se projekat odnosi prema socio-kulturološkim pitanjima? N/A c N/A N/A N/A 5.6 U kojoj meri projekat posvećuje pažnju polnoj jednakosti? N/A N/A N/A N/A N/A 5.7 U kojoj meri je tehnologija ( ljudska i tehnička)koja se uvodi i koristi na

projektu odgovarajuća? N/A b N/A N/A N/A

5.8 U kojoj meri se razmatra aspekt okruženja? N/A N/A N/A N/A N/A

Datum izveštaja N&E 14.10.2009 26.11.2008 29.10.2009 04.05.2009 26.05.2009 Ključ:

“A“ili “a” “B” ili “b” “C” ili “c” “D” ili “d” N/A *

Veoma dobro Dobro Problemi Ozbiljni nedostaci Neprimenjivo N&E pitanja ubačena posle 2008


Dodatak XI Ljudi koji su se sastali

2010

Januarski sastanci 19 Gđica. Annette Katrava, EPOS TL EU Akreditacioni Projekat

20 Dr Maja Vuskovic Krcmar, EU Menadžer Delegacije Zdravstvenog Projekta 25 Dr Maja Vuskovic Krcmar, EU Menadžer Delegacije Zdravstvenog Projekta

26 Dr Tomislav Stantic, MoH. Državni sekretar

Dr Elizabet Paunovic, Šef odseka Ministarstva zdravlja zaduženog za EU integracije i

Internacionalnu pomoć 27 Dr Nada Sremcevic, specijalista 28 Dr Dorit Nitzan and Dr Melita Vujovic, predstavnik i zamenik CZO-a

Mr. Sasa Rikanovic, koordinator Jedinice Fiducijarne usluge DILS projekta/ SB

Dr Elizabet Paunovic, pomoćnik ministra za internacionalnu saradnju i evropske integracije

I Nada Sremčević

Februar 1 Dr Ivana Misic, zamenik ministar Ministarstva zdravlja

Dr Tanja Knezevic, Direktor Instituta za javno zdravlje

2 G. Vukašin Radulović, Izvršni direktor Fonda zdravstvenog osiguranja

Dr Sanja Matovic-Miljanovic, Euro Health

Mart

2 Dr Nada Vasiljević nacionalni koordinator BTK-a 3 Beograd, Institut za javno zdravlje Dr Slobodan Tosovic, direktor

Dr Vesna Slepcevic, specijalista higijene George Boulton i Ivan Jerek eksperti na projektu Tercijarne zdravstvene zaštite

4 Dr Brian Potter, bivši EPOD TL za poboljšanje pružanja usluga preventivnog zdravlja Dr Jasmina Grozdanov Institut za javno zdravlje (bivši koordinator mreže

podataka školske procene) Dr Milena Gajic-Stevanovic, šef kancelarije

NZR-a

5 Dr Ljuba Perisec, direktor HH-a, stari Beograd

Dr Tatjana Sipetic, upravni direktor ALIMS Gordana Pejović – menadžer osiguranja kvaliteta

Vladan Savić – šef odeljenja za izdavanje licenci Ivan Kovačević – direktor nacionalnog farmakološkog centra

Jovana Milutinović - advokat

Milena Miljković – ispitivač na odeljenju za ispitivanje i kontrolu lekova

Svjetlana Mihaljica – šef farmaceutskog odeljenja

Branislav Radivojević –procenjivač na odeljenju za medicinske aparate

Spomenka Vejvoda – Šef Centra za humanu medicinu

127

Zorica Vučinić – Šef medicinskog odeljenja Olivera Marković – saradnik upravnog direktora Dr Maja Vusković Krcmar, EU menadžer delegacije zdravstvenog

projekta Dr Vesna Bjegovic-Mikoanović, Šef centra SPH

8 Dr Brian Potter kao ekspert na projektu medicinskog menadžmenta

9 Dr Ivan Jekić i Nicholas Koumpas tercijarna zdravstvena nega 10 Mr Mike O'Rourke vođa tima projekta obuke o menadžmentu 11 Poseta Nišu

DZ/Dom zdravlja

Dr Milan Manojlovic, direktor

Institut za javno zdravlje

Dr Zoran Milosevic, specijalista socijalne medicine Dr Roberta Markovic, specijalista socijalne medicine Prof. Dr. Branislava Kocis, specijalista mikrobiologije/parazitologije

Medicinski fakultet

Dr. Dejan Nikolic, specijalista sanitarne hemije

Dr. Borislav Kamenov, bivši dekan za internacionalnu saradnju

Klinički Centar

Dr Rade Arsić pomoćni direktor KC Niš,

BTS

Dr Zoran Stanojkovic direktor, Dr Ana Antic, pomoćni direktor BTS Niš

12 DZ/Dom zdravlja

Dr Svetlana Jovic, pomoćni direktor

Dr Ljiljana Simic, šef odeljenja lekara opšte prakse Dr Alexander Radosavljevic, šef dela odeljenja lekara opšte prakse Bolnica Smedorova Dr Nenad Dordevic, direktor

15 Poseta Novom Sadu Klinički centar

Dr Ivan Levakov, pomoćni direktor

Novi Sad - ogranak južnog regiona fonda

za zdravstveno osiguranje

Gordana Cvetičanin - direktor

Duraica Kresić – šef finansijskog odeljenja

Nikola Prastalo – finansijski menadžer

Jelena Marković – šef odeljenja za sklapanje ugovora i kontrolu Marjan Dragomanović - IT menadžer

Zoran Gagić – šef odeljenja

Gordana Topalović – pomoćni direktor

Gordana Mogić – šef odeljenja

BTS

Dr Miroslav Mireosavljević, direktor Dr Gradimir Dimitrijević, šef odeljenja za prikupljanje i raspodelu

16 Post diplomske studije, Master studenti i doktoranti

doktoranti

Vukac Vujanac

Milena Kostadinović

Dragana Jović


Isidora Sbutega Zoran Maricić

Munjiza Ana Master student zdravstvenog osiguranja i menadžmenta Milos Stojanović Ministarstvo zdravlja-Jedinica za upravljanje projektom

Vojin Vuković tehnički direktor Jedinice za upravljanje projektom Jelena Dukić, ekspert medicinske tehnologije Jedinice za upravljanje projektom

22 WB Sasa Rikanović, koordinator jedinice fiducijarnog sistema DILS projekta Ministarstva zdravlja, zamenik ministra Dr Ivana Misić

25 WB Sasa Rikanović, koordinator jedinice fiducijarnog sistema DILS projekta 31 Milena Gajić-Stevanović, Head of NHA office

April

12 Dr. Ranko Dakić, generalni direktor Torlak instituta za virologiju, vakcine i serume Aleksandra Lazović Stojanović , finansijski i komercijalni menadžer

13 Dr Tomica Milosavljević, Ministar zdravlja,

Dr Ivana Misić, zamenik ministra, Dr Elizabet Paunović and Dr. Nada Sremcević, odsek Ministarstva za EU integracije i internacionalnu pomoć

14 Dr Snežana Drasković, generalni menadžer BTS-a Beograd 19 Dr Maja Vusković Krcmar, EU menadžer delegacije zdravstvenog projekta

129

Dodatak XII Dnevni red i detalji konferencije održane2. aprila 2010.

PROGRAM

Procena internacionalne pomoći zdravstvenog sektora Srbije

Procena internacionalne pomo ći zdravstvenog sektora Srbije

APRIL 21, 2010 BELGRADE

A project funded by the European Union

CONFERENCE


Konferencija na kojoj su prezentovani rezultati

Best Western Hotel M Beograd, Bulevar Oslobođenja 56a

sreda, 21. april, 10-14 09.30 - 10.00 Prijavljivanje, kafa i osveženje 10.00 - 10.30 Dobrodošlica i uvod

Profesor Dr Tomica Milosavljević, Ministar zdravlja Republike Srbije

Mr. Adriano Martins, zamenik šefa delegacije Evropske Unije u Srbiji

10.30 – 10.45 Svrha procene: Gđica. Dineke Venekamp vođa projekta, Internacionalni ekspert za javno zdravlje Metodologija: Gđica. Tatjana Makarova, Internacionalni ekspert zdravstvene politike, finansiranja i upravljanja

10.45 - 12.00 Glavna otkrića i zaključci procene koji se tiču: Značaja: Gđica. Dineke Venekamp Uticaja: Gđica. Tatjana Makarova

Održivost: G. Malcolm McGreevy, Internacionalni ekspert zdravstvene politike, finansiranja i upravljanja

12.00 - 12.15 Pauza za kafu 12.15 - 12.55 Procena projekata KAMR: Dr Sanja Matović-Miljanović

Izveštaj o statusu projekata Ministarstva zdravlja Srbije koje je finansirala Svetska banka: G. Sasa Rikanović

12.55 - 13.10 Zaključak i naučene lekcije: G. Malcolm McGreevy

13.10 - 13.40 Plenarna diskusija: Facilitator G. Malcolm McGreevy 13.40 - 13.50 Preporuke: Malcolm McGreevy 13.50 - 14.00 konferenciju zatvara Dr Elizabeta Paunović, šef odeljenja za integraciju i međunarodne projekte Ministarstva zdravlja EU

14.00 Ručak


Detalji konferencije Na osnovu registracije bilo je 49 učesnika.

Dr Dineke Venekamp poželela je dobrodošlicu učesnicima i pozdravila Dr Ivanu Misic, zamenicu ministra zdravlja, koja je menjala ministra Dr Tomicu Milosavljevića koji se razboleo, Dr Elisabetu Paunovic, šefa jedinice EU za integracije i pomoć Ministarstva zdravlja, Dr Maju Vuckovic Krcmar, predstavnicu delegacije EU u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije, agencije, Međunarodno društvo i partnere u implementaciji i kolege iz KAMR-a i projekat Svetske banke koji su bili voljni da izvrše današnju prezentaciju. Onda je dala kratak pregled dnevnog reda.

Dr Ivana Misi ć, zamenica ministra zdravlja pozdravila je sve učesnike konferencije. Rekla je da će rezultati procene biti prezentovani na konferenciji koja se bavi razvojem i napretkom koji je načinjen proteklih godina, u periodu od 2000 do 2010. Naglasila je da je nakon desetogodišnjeg razvoja, teško setiti se kako su stvari izgledale 2000 god., nedostatak lekova, nije bilo čak ni posteljine, loši uslovi u ustanovama situacija je bila veoma loša. To je bilo period kada je Srbija počela da prima međunarodnu pomoć, ulje za loženje koje je bilo preko potrebno. Prvi projekat sastojao se iz snabdevanja lekovima, renoviranja zdravstvenih ustanove, i sva pomoć koja je pružena bila je neophodna. Nakon ovog početnog perioda, koji se ogledao u podmirivanju osnovnih potreba, projekti su počeli da se fokusiraju na izgradnju kapaciteta zdravstvene uprave, kako bi napravili pomak od pasivnog primaoca do aktivnog učesnika u procesu promene. EU je uložila €108 miliona kroz CARDS zdravstvene projekate, i sada se Ministarstvo priprema i prijavljuje za IPA projekte. Srbija dobija većinu zdravstvenih fondova od EU iz zapadnog dela Balkana. Pored EU kao najvećeg donatora, Srbija je dobila pozajmicu i od Svetske banke, EIB-a, i dobila je donacije od Japana, Švedske, Švajcarske, Kanade i dr. Smatra da ono što su učinili u saradnji sa stručnjacima EU i SZO-a veoma korisno. Svi međunarodni projekti koji su sprovedeni pratili su smernice SZO-a. Izrazila je zahvalnost delegaciji EU na poboljšanju i izgradnji kapaciteta zdravstvenog sistema Srbije. Naglasila je da su rezultati procene od velikog značaja samim tim što se možemo osloniti na njih u daljoj primeni i radu vezanom za IPA projekte. Izrazila je zahvalnost svih napora u cilju poboljšanja zdravstvenog rada u Srbiji.

Dr Maja Vuckovic-Krcmar pozdravila je i svima poželela dobrodošlicu u ime delegacije EU u Srbiji. Ona je govorila u ime G. Adriana Martinsa, zamenika šefa delegacije EU Republike Srbije, koji je bio sprečen da dođe. Kada je govorila o politici EU na ovu temu, Dr Maja Vuckovic-Krcmar naglasila je da su ključni prioriteti EU promocija mira i sigurnosti u Evropi i da je proces stabilizacije i pridruživanja osmišljen sa tim ciljem. Od 1991. EU je odvojila €6.8 biliona za zapadni Balkan. U 2000-oj godini počeo je CARDS program, koji je vodila Evropska agencija za rekonstrukciju do 2008. Rekla je da su troškovi Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji u tom periodu (2000 – 2008 god.) iznosili €1.3 biliona, od kojih je €108 miliona uloženo u zdravstvo, što iznosi 8.5% od ukupnog budžeta. Podrška EU pružena je putem tehničke podrške, rekonstrukcije i snabdevanje opreme i materijala. Sve ovo je velika potpora Srbiji. Aprila 2008. godine srpska vlada potpisala je ugovor za korišćenje IPA fonda.

Kada se govori o situaciji u zemlji, Dr Maja Vucković-Krcmar rekla je da je Srbija napredovala u ispunjenju političkog kriterijuma i da je vlada posvećena integraciji EU i da je aktivna na radu evropske integracije i pripreme zakonodavnog sistema. Međutim, naglasila je da se postojeći zakoni ne sprovode efikasno i da se nedovoljno pažnje poklanja proceni njihovog uticaja. Zakoni se ne sprovode u odgovarajućoj meri, što je problem. Srpska kancelarija za integracije EU dobro je radila, ali potrebno je ojačati kapacitete ministarstava. Sve u svemu, reforma se sporo odvija. Potrebno je rešiti probleme i boriti se protiv korupcije. Došlo je do malog napretka u zdravstvenoj politici, ali potrebno je uložiti dalje napore. U toku proteklih 5 godina usvojeno je najmanje 17 zakona koji su važni za organizaciju zdravstvenog sektora, ali da bi reforma imala puni efekat potrebno ih je sprovesti.


EU je spomenula da treba ojačati odnose među resornim ministarstvima. Osoblje kancelarije za integracije EU u Ministarstvu zdravlja smanjeno je i prebačeno u druga odeljenja, na šta EU gleda negativno. Ova jedinica treba biti centralno organizovana i da bolje komunicira sa resornim ministarstvima i drugim telima. Složila se da svi znamo da su promene uvek teške. Moramo biti u obavezi da transformišemo zdravstveni sistem. Dr Maja Vuckovic-Krcmar pričala je o projektu koji predstavlja rezultate procene pomoći EU i druge međunarodne pomoći zdravstvenom sektoru Srbije u proteklih 10 godina. Prilikom pružanja pomoći EU preko CARDS projekta uloženo je više od €100 miliona u zdravstveni sektor. Tim koji vrši procenu pregledao je sve CARDS projekte i intervjuisao par učesnika. Rekla je da je ovo njihov doprinos izveštaju o proceni. Naglasila je da je glavni zaključak to da je pomoć ubrzala promene. Podrška je bila stimulacija za veće reforme, jer su otkrivene i razrešene slabosti. Međunarodna pomoć je neprekidna. Zaključci ove procene upućuju se EU i Ministarstvu zdravlja. Priznala je da postoji prostor za poboljšanje, i dodala da se nada da će biti koristi od naučenih lekcija. Razvoj zdravstvenog sistema je spor ali postojan, administracija Ministarstva zdravlja obezbedila je dobro rukovodstvo, ali brzina je bila manja od željene i očekivane. Naglasila je da ima još puno toga da se uradi, mnogo toga da se sprovede; učesnici projekta treba više da se angažuju, a kultura pružanja zdravstvenih usluga treba da se razvije na osnovu rezultata ishoda. Individualni zdravstveni radnici i menadžeri moraju preuzeti odgovornost za stvaranje boljeg zdravstvenog sistema.

Prezentacija Dr Dinekea Venekamp - Značaj Prezentacija Dr Tatjane Makarova -Uticaj Prezentacija G. Malcolma McGreevy - Održivost

Pitanja u vezi sa prethodnim prezentacijama Dr Vesna Bjegović je rekla da je očigledno da je tim za procenu radio naporno kako bi napravio dobru procenu. Čestitala je timu na njihovom radu i dodala da bi želela da vidi ceo izveštaj; možda neke stvari nedostaju u skraćenoj verziji. Međutim, dodala je da kada se radi o javnom zdravlju, zaključci i preporuke moraju se fokusirati u skladu sa situacijom u EU, jer prema Članu 168 Lisabonskog ugovora javno zdravlje predstavlja osnovu za sve dalje aktivnosti. Rekla je da bi želela da vidi jasnije zaključke o budućoj implementaciji o tome šta nedostaje javnom zdravlju Srbije. Dodala je da je neko rekao da postoji obrazovanje ali ne i implementacija. Želela bi da ima predloge o tome kako se može poboljšati implementacija i učinak, i želi konkretnije preporuke o budućoj školi za javno zdravlje. Rekla je da moraju imati zakonodavni sistem koji podržava novi zakon o javnom zdravlju i dodala da zakon iz 2005-e godine nije u potpunosti implementiran. Postojala je mreža javnih institucija koji nisu zadovoljni jer nisu priznati kao multidisciplinarno osoblje, jer se to ne vidi na osnovu koeficijenta njihove zarade. Zatražila je konkretnije predloge i zaključke. Dodala je da su imali dobru obuku i da im je potrebna bolja saradnja Ministarstva zdravlja i jasni predlozi o tome kako treba poboljšati javno zdravlje.

Dr Dineke Venekamp se složila, ali je podsetila publiku da će se diskusija otvoriti tek nakon pauze za kafu.

Vesna Bjegović rekla je da su oni šampioni svog cilja. Dodala je da će se škola za javno zdravlje razviti, i da će se u medicinskoj školi, na Beogradskom univerzitetu uvesti master program o upravljanju zdravljem. Rekla je da bi volela da postoji više takvih škola, ali prvo bi trebalo održati ovu.


Dr Ljubisa Perisić obratio se Ministarstvu zdravlja zbog problema definisanja koeficijenta zarade. Spomenuo saslušanje na sudu gde su neki aplicirali za master diplome ali im je bila potrebna podrška vlade.

Dr Melita Vujnovi ć zahvalila se delegaciji EU što je omogućila ovu evaluaciju. Rekla je da su oni (Ministarstvo zdravlja) izvršili procenu CARDS projekata i da je na kraju došlo do žučne diskusije. Ovde nisu praćeni izazovi. Ministarstvo zdravlja je važan upravnik sistema, i svi donatori i partneri dele pomoć. Zapitala se da li je ovo procena pomoći EU ili celokupne spoljnje pomoći. Možda je baš zbog toga profesorka Bjegović rekla da oni očekuju više. Takođe je spomenula UNICEF; oni nisu mogli da dođu, upitala se da li je ovo tip brze evaluacije. Možda je potrebno napraviti potpuni osvrt kao što je Ministarstvo zdravlja i zatražilo od Svetske zdravstvene organizacije. Potrošeni fondovi su veliki, urađene su ozbiljne intervencije. Predložila je da se pogledaju praznine da se uvidi zbog čega stvari nisu bolje urađene. Svi donatori, partneri i agencije treba da se okupe zajedno i razmotre probleme, jer je potreban širi pristup sektoru, rekla je da svi treba da sednemo i napravimo planove. Dodala je da podržava Maju i da je potrebno koordinirano upravljanje, deljenje informacija i komunikacija. Rekla je da kada se vodi diskusija o sadržaju i planu treba se obratiti ljudima- mnogo toga treba razmotriti, glavna stvar je da treba podneti izveštaj Ministarstvu zdravlja, donatorima, EU– potrebno je prepoznati praznine kao i nedostatke, a ne davati listu stvari koje su urađene.

Dr Dineke Venekamp potvrdila je da je to procena bila brza, ali da će glavna otkrića i zaključci biti izloženi kasnije i predložila da se diskusija nastavi kasnije.

Dr Tatyana Makarova objasnila je da je fokus procene bio na pomoći EU budžetu u periodu od 2000-2006 godine i period implementacije u toku 2010. Šira međunarodna pomoć potrebna je u nekim aspektima koji se tiču saradnje i koordinacije. Ovo nije procena zdravstvenog sektora Srbije niti reforme kao takve, iako se ovde spomenute promene zdravstvenog sistema. Trebalo je napraviti metodologiju u pogledu prošlog i trenutnog statusa nadgledanja i evaluacije N&E) zdravstvene reforme CARDS-a. Implementacija zdravstvene politike (2002) nije rutinski nadgledana i procenjivana, što je postavilo izvesna ograničenja prilikom ove procene. Da bi stvaralo politiku zasnovanu na dokazima potrebno je da Ministarstvo zdravlja stvori sistem N&E zasnovan na rezultatima na nacionalnom i lokalnom nivou. Evaluaciju treba isplanirati unapred, sprovoditi je redovno i bolje pripremiti.

Dr Sanja Mijatovi ć Miljanovi ć prezentovala je program evaluacije Kanadske agencije za međunarodni razvoj i stabilizaciju. Kanadska agencija za međunarodni razvoj vise nema fondove na Balkanu, odluka kanadske vlade bila je da usmeri fondove u druge oblasti. Tim za evaluaciju sastojao se iz tri člana. Ovo je evaluacija programa koji je implementiran, ali pravi ishodi videće se tek kasnije. U balkanski program bile su uključene Bosna, Srbija, Crna Gora, i investirani su različiti fondovi. EU je dosta uložila u Srbiju, kao i Svetska banka. Kanadska agencija za međunarodni razvoj uložila je manje fondova u Srbiji nego u Bosni, gde je EU bila manje prisutna. Projekat Kanadske agencije za međunarodni razvoj bavio se zdravstvenom zaštitom, mladim ljudima i zdravljem, osnaživanjem udruženja i institucija javnog zdravlja. Rekla je da su koristili metod evaluacije sličan ovom prezentovanom danas, oni su takođe bili vremenski ograničeni, to je bila kratka evaluacija, pogledali su dokumenta, papire, intervjuisali ključne učesnike, organizovali fokus grupe i posetili određene lokacije. Tim se sastojao od dva člana iz Kanade i jednog lokalnog eksperta; imali su desetodnevnu misiju u Srbiji, a onda su stručnjaci vodili desetodnevnu diskusiju. Vremenski period bio je kratak; intervjuisali su 56 osoba iz Ministarstva zdravlja, institucija javnog zdravlja i druge donatore. Napravili su nacrt izveštaja koji su prezentovali oktobra 2009 god. I takođe su razmatrali buduće izazove. Lista ljudi koji su intervjuisani sastojala se iz osoblja Kanadske agencije za međunarodni razvoj, zvaničnike Ministarstva zdravlja, osoblje domova zdravlja (DZ), nevladinih organizacija, mladih učesnika projekta i dr. Diskusija politike primarne zdravstvene brige rezultirala je nacrtom politike za 2010 – 2015, uključila je mlade ljude, ugrožene grupe, lokalne samouprave i dr.


Veći deo obuke bio je skoncentrisa na strateško planiranje, upravljanje, rešavanje problema i dr. da bi sve grupe prošle obuku. Lokalni nivo je ojačan i njihovo poverenje, centralizacija je bila nešto potpuno novo i trebalo je videti šta da se radi. Ovaj projekat uključio je lokalno društvo i lokalnu samoupravu. Takođe su radili na strateškim planovima i organizacionom razvoju. Želela je da naglasi da je samo 12 domova zdravlja učestvovalo u pilot projektu zbog finansijskih ograničenja. Potpisan je memorandum razumevanja sa Ministarstvom zdravlja jer su koristili tehničku podršku. Svaki DZ imao je osobu za kontakt, medicinsku sestru za širenje mreže. Pored toga, radilo se na njihovom odnosu prema ljudima sa specijalnim potrebama, zdravstveni radnici su obučavani kako da komuniciraju sa ljudima sa specijalnim potrebama, ženama u kolicima, napravili su rampe tabelu ginekoloških pregleda te populacije, radili na podizanju svesti o značaju DZ u lokalnim zajednicama. Takođe je spomenula rezultate intervjua, njihov glas se čuo, bio je to prvi put da nisu nikoga kopirali, već su stvorili domaći proizvod zasnovan na njihovom iskustvu, da su izgradili kapacitete putem obuke i da su razvili procedure kako bi dobili akreditaciju , da su olakšali komunikaciju, da je to bio veliki korak ka decentralizaciji. Drugi projekat podrazumevao je pristup blagonaklon prema mladima. Mladi ljudi su uključeni u razvoj strategija, promenjeni su im stavovi. Nažalost, ovo se odnosi samo na neke probne lokacije zbog ograničenja projekta. Treba videti kako bi bilo raširiti pilot projekti na celoj teritoriji Srbije, jer gotovo da ih uopšte nije bilo. Spomenula je šta su izjavili u intervjuima: zvaničnik iz Ministarstva zdravlja rekao je da mlade treba poštovati, da je studijski put u Kanadu bio veoma koristan. U toku intervjua saznali su da su ova studijska putovanja, iako skupa, bila veoma značajna jer su uvideli kako sistem funkcioniše, mogli su da razviju obrazovanje i promene raspored, i drže kurseve i letnje škole vezane za profesije, i na taj način osnaže edukatore. Treći projekat koji je uključio javno zdravlje– ojačali su mrežu institucija za javno zdravlje, stvoreno je Udruženje za javno zdravlje i ojačani su njegovi kapaciteti. Takođe su anketirali trudnice pušače, i odlučeno je da pušenje bude jedno od prioriteta. Intervjuisani ljudi rekli su da se institucije za javno zdravlje prisutne u medijima i priznate od strane vlade i javnosti. Ishodi: razvoj lokalnih kapaciteta, podržana je decentralizacija, jasno je da svi treba da znaju svoje uloge. Ranije bilo je slučajeva u kojima bi lokalna samouprava rekla da zdravstvo nije u njihovom domenu. Sada treba širiti nove stavove, razvijene su strategije koje se tiču poslovanja, osnažene su društvene organizacije. Ono što je uradila Kanadska agencija za međunarodni razvoj bilo je dobro prihvaćeno; organizovane su regionalne konferencije za ljude iz regiona, iz Slovenije, Hrvatske i dr., kako bi uporedili iskustva različitih zdravstvenih sistema sa bivšim jugoslovenskim zemljama koje su krenule različitim pravcima. Konferencije su dobro prihvaćene. Kanadska agencija za međunarodni razvoj promovisala je jednakost polova, za šta su neki smatrali da je suvišno. Tim je dobio oprečna mišljenja u anketi. Kanadski pristup uključuje lokalni angažman, fleksibilan i aktivan pristup kada se radi o projektnim zadacima, jednakom partnerstvu– ovo je sa evaluacije. Drugi donatori, posebno je konsultovana Svetska banka i UNICEF Prednosti kanadske pomoći uključuju selekciju sektora, jake lokalne partnere, kvalitet tehničke podrške– stručnjaci su pohvaljeni. Zapaženi su sledeći nedostaci kanadskog pristupa: bilo je malo vremena, bilo je potrebno mnogo vremena za početak, dve godine, tako da su ostale samo tri godine za implementaciju; vreme koje je utrošeno na obuku– mnogo vremena je potrošeno na obuku samo kada bi došli eksperti, obuka koja je trajala po ceo dan nekoliko dana, nekada menadžeri nisu imali razumevanje kada je trebalo da im daju odobrenje da prisustvuju obuci; preskupo, možda bi bilo bolje angažovati manji broj međunarodnih stručnjaka; jednakost polova – zbog zadatka mnogo pažnje posvećeno je ovom pitanju, često je izgledalo kao da je trebalo naći probleme u ovoj oblasti, iako to nije bilo predstavljeno kao problem ili se smatralo problemom. Naučene lekcije– pomenuli su 70, neke od glavnih lekcija bile su: reforma je dug proces koji zavisi od politike, ne bi trebalo imati visoka očekivanja, prisutne su neprestane promene, novi ljudi, nove strategije, kapitacija – izbor modela,i dr.; lokalno učešće je od suštinske važnosti; potrebna je reforma finansiranja zdravstva; obuka treba biti relevantna za Srbiju; više saradnje među ministarstvima, delegacija EU je takođe otkrila to; i bolja koordinacija. Nastaviće se inicijativa projekta Kanadske agencije za međunarodni razvoj, nastaviće se obuka na univerzitetima, indikatori su otkriveni, priručnici spremni i Svetska zdravstvena organizacija nastaviće sa probnim radom DILS-a u DZ, SZO će takođe nastaviti kontrolu duvana, u cilju nastavka svih aktivnosti. Za diskusiju– izazovi koji su prepoznati na konferenciji u Parizu (gde se diskutovalo o rezultatima evaluacije): privatni sektor koji nije deo reforme, razni vidovi korupcije, zastareli obrazovni sistem, nepristupačan i


neadekvatan za ugrožene grupe, neefikasan model javnog zdravlja, nedovoljan broj aktivnosti državnih organizacija i dr.

G Sasa Rikanović (Svetska Banka) prezentacija Projekti SB su zapravo projekti Ministarstva zdravlja koji se finansiraju pozajmicama SB. Razvojni cilj i dalje postoj– razvoj kapaciteta za održiv sistem dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite. Ovo je bio i dalje je veoma složen projekat. Komponenta 1 – rekonstrukcija zdravstvenog sistema koja košta više od €15 miliona, obnovljene su 4 bolnice, što je dovelo do optimizacije radnog procesa. Saradnja: EAR je organizovala obrazovanje o upravljanju koje je uključeno u 4 bolnice i rasprostranjeno Srbijom; rezultat je bio povećana efikasnost i nadamo se da će Torlak institut napraviti vakcine ove godine, očekujemo povratak investicija u roku od tri godine. Komponenta 2 – finansiranje zdravstva: pripremljeno je 14 izveštaja i spreman nacrt formule za kapitaciju– kapitacija treba da stimuliše bolju zdravstvenu uslugu, analiziramo finansiranje bolnica i predlažemo sistem za budućnost, probni australijski sistem DRG-a u Kragujevcu; oformljeni su kapaciteti za nadgledanje Nacionalnog zdravstvenog računa (NZR), i napravljen nacrt za dobru kliničku praksu korišćenjem smernice projekta EU. Rezultati: doprinelo se metodologiji kapitacije, izveštaj 6 pilot institucija; na NZR-u postoji veća transparentnost finansijskog protoka u zdravstvu, u budućnosti očekujemo bolju efikasnost i manje troškove. Kvalitet: pripremljen je nacrt strategije za razvoj kapaciteta zdravstvene zaštite, pripremljen je nacrt priručnika, definisan je proces akreditacije, i osnovana je Agencija za akreditaciju. Rezultati: jasno definisan i merljiv kvalitet, osnovana je agencija za akreditaciju zdravstvenih institucija u Srbiji, bolja organizacija poboljšala je poverenje korisnika. Stub informacionih tehnologija– baza podataka je sada postavljena, centralni informacioni servis samo što nije počeo sa radom, bolnički informacioni sistem. Bitno je naglasiti da smo uveli standarde koji trebaju biti interoperabilni, PROREK Srbija je uspostavljen, članovi su kako država tako i ekonomski operatori. Ministarstvo zdravlja sada ima uspostavljenu komunikaciju sa javnošću, započete su kampanje o pravima pacijenata i sprovedeno je istraživanje o zdravstvenom stanju uz pomoć SZO. Razvoj zdravstvenog sektora – dodatna sredstva će uvesti IT u još 11 bolnica, upravljanje će biti očvršćeno naprimer kliničkim putevima, potrebno je uspostaviti ravnotzežu u korist pacijenata, a i saradnja sa zdravstvenom komorom je jako bitna. Što se tiče DILS projekta u vrednosti od €32 miliona, Ministarstvo zdravlja troši €12 miliona za direktno sprovođenje. Cilj je upravljanje, razvoj i promocija podstreka za kvalitetom u sistemu kapitacija, podrška ugroženim grupama, uvođenje kliničkih puteva itd. Uskoro će biti raspisan javni tender za sveobuhvatni hardver za 158 domova zdravlja. Sredstva nisu dovoljna, ali već smo primili određenu pomoć. Sinergija sa donatorskim projektima: obnavljanje bolnica i uprave, planiranje kapaciteta (EAR pomogla je planiranje 4 kliničkih centara; sarađivali smo u planiranju zdravstvene nege sekundarnog i tercijarnog nivoa, bila je to dobra saradnja). Što se tiče Torlaka, zasnovan je na prethodnom radu DEU. Trenutno je aktuelan projekat kapitacija EU. Kada govorimo o akreditaciji, ovde smo više sarađivali sa KMRA i sa aktuelnim projektom EU o akreditaciji. Što se tiče M&E za takozvane „projekte SB“, primenjuju se standardne procedure SB – postoji okvir za procenu rezultata i promena. Ministar obično započinje interno upravljanje projektima i krizama zbog kratkih rokova. Treba početi sa ocenjivanjem pojedinačnih pozicija za različite savetnike i stručnjake. Metod udarne evaluacije je zasnovan na rezultatima. G Malcolm McGreevy je rekao da je postojao stepen konzistentnost između rezultata projekata CIDA i SB i rezultata KMRA. Oba govornika su napomenula da je uključivanje lokalnog stanovništva od ključnog značaja. SB je rekla da su projekti trebali biti konzistentni i uklopljeni. Mnogo toga je urađeno, plodovi su porasli ali još ih nismo ubrali a nalazimo se na prekretnici. Možemo da zaključimo da akcenat treba da bude stavljen na učinak, tako da svi sistemi treba na to da se fokusiraju. Rekao je da veruje u


decantralizaciju i osnaživanje naroda. Ponekad zakon guši razvoj. Moramo dozvoliti institucijama da postižu bolji učinak, jer je trenutni nivo učinka nezadovoljavajući. Moramo postaviti sisteme upravljanja na svim nivoima. Naučene lekcije su već u znatnoj meri primenjene na IPA programe. Moramo shvatiti da su naše akcije bitne i da promene moraju da budu relne i praktične. Moramo uključiti interesne strane na nacionalnom i lokalnom nivou. Moramo nadograditi uspostavljene sisteme i procedure. Slažemo se da su nam potrebni monitoring i evaluacije. Pomenuli ste akreditacije, informacione tehnologije i upravljanje kao rezultate projekta ali oni moraju biti održivi. Preporuke: postarajte se da inveticije budu održive. Preporuke su usmerene prvenstveno na upravljanje učinkom. Zakonodavstvo je očigledno bitno. Moramo uvesti monitoring i evaluaciju. Moramo poboljšati upravljanje na svim nivoima u srpskom zdravstvu. Dalek smo put prešli. Znamo gde se nalazimo, znamo gde želimo biti kao što je to potvrđeno strategijom Ministarstva zdravlja za 2010-2015. godinu koju Narodna skupština tek treba da usvoji. Dr Gradimir Dimitrijevic (Zavod za transfuziju krvi Vojvodine): Zavod za transfuziju krvi Srbije počeo je sa rekonstrukcijom 2003. godine u kojoj je bio ukčljučen od samog početka. Ishodi: oprema za Beograd i Niš je sada stara sedam godina. Sve nam više i više treba održavanje usluga. Želeo je da naglasi da bi jako cenili dalju podršku EU Zavodu za transfuziju krvi jer neke potrebe zahtevaju renoviranje a oprema zastareva. Dr Maja Vuckovic-Krcmar: EU je dala podršku BTK sektoru, ali kada EU kupi opremu, ona se ne održava. Nijedna druga zemlja nije dobila ovakvu vrstu podrške u vidu sistema zdravstvene zaštite, tako da je ovo izuzetak, ne možemo dobiti dodatna sredstva. Eksterna finansiranja obično ne podržavaju zdravstveni i obrazovni sektor, obično se vlada mora time pozabaviti, ali situacija 2000. godine je bila veoma loša. Pod pokroviteljstvom IPA započećemo pružanje pomoći Uprvi za biomedicinu ali vlada mora da reši problem opreme za BTK. DEU ovo nije u mogućnosti da finansira. Dr Aleksandar Radosavljevic (Dom Zom zdravlja Niš): Nažalost ne postoji dovoljan broj stručnih ljudi na lokalnim nivoima samouprave. Pretpostavljam da to nije slučaj sa Beogradom. Trenutno ne postoji koordinacija između Ministarstva zdravlja, domova zdravlja i lokalnih samouprava, a oni moraju da preuzmu odgovornost do 2010. godine. Holandski institut Nivel je imao jako dobar izveštaj koji pokazuje da nedostaje prakse. Druga stvar je oštro zakonodavstvo po pitanju mnogih praktičnih stvari. Znamo kakva je procedura za promenu članove o udruživanju. Potrebna Vam je saglasnost lokalne samouprave, a potom i odobrenje Ministarstva zdravlja što traje mesecima i godinama. Ovo je nešto što se treba poboljšati a za šta novac nije potreban. Dr Elisabet Paunovic: Dom zdravlja Niš je bio jedan pozitivan primer. Mnoge akcije su započete unutar projekata koji su zavisili od entuzijasta; ovo je najveći izazov. Šta se može desiti u Nišu? Možda će postati model drugim gradovima. Prepoznajemo ovo kao postojeći problem sa kapacitetom lokalnih samouprava i baš danas putujem za Novi Sad kako bih uputio prave ljude u probleme zdravstvenog sistema. Dakle, radimo na rešavanju ovih problema. Dr Bojana Milosevic: Što se tiče lokalne samouprave, svi znamo da je to veliki problem. Njihovi kapaciteti nisu dorasli potrebama zdravstvenog sektora. Predlažem da budući projekti osnaže kapacitete lokalnih samouprva odgovornih za zdravstveni sektor. Mi smo u projektu o kapitacijama izvršili analizu kapitalnih investicija jer su lokalne vlasti odgovorne za kapitalne investicije. Neophona je koordinacija lokalnim kapitalnim investicijama. Nema balansa, bogatije opštine i ambiciozniji gradonačelnici imaju mnogo bolje uslove rada u domovima zdravlja dok drugi nemaju, a to stvara nejednakost. G Sasa Rikanović Drugi bilateralni donatori takođe prepoznaju ovaj problem. Norvežani su pripremili predlog projekta za izgradnju kapaciteta na lokalnom nivou, ali projekat još nije odobren. Pokušavamo da napravimo proizvod koji će vršiti nadgledanje razvoja kvaliteta; ovo su stvari na kojima se radi a koje mogu


doprineti rešenjima. Problem je prepoznat i mi se nadamo da ćemo odreagovati na pravi način. G Malcolm McGreevy Moguća buduća međunarodna saradnja. Postoji jedan nivo dvosmislenosti kada je reč o vladavini i kontroli. Decentralizacija je dugačak proces; međunarodna podrška bi mogla da pomogne rad u primarnim i sekundarnim zdravstvenim centrima zajedno sa Projektom pružanja inapređenih usluga na lokalnom nivou kao i u definisanju usluga. Postoji potreba za brzim rešavanjem problema upravljanja učinkom; ovo je zapravo samo zdravorazumsko razmišljanje i relativno lako za postići i može se i treba se uraditi u Srbiji ali će joj za to možda zatrebati međunarodna pomoć i savet. Dosta se govorilo o planiranju radne snage u smislu da je nefleksibilno i zrelo za doradu. U ovome međunarodna podrška takođe može pomoći. Javno zdravlje je od bitnog značaja i mreža Instituta za javno zdravlje (IJZ) treba igrati ključnu ulogu u tom pogledu. Potrebna je veća podrška promociji zdravlja i prevenciji bolesti.

Dr Elisabet Paunović: Na kraju ću izdvojiti dve grupe zaključaka i preporuka. Jedna grupa preporuka će se odnositi na projekte i projektne aktivnosti, a druga grupa će se ticati donosilaca odluka i sistema Ministarstva zdravlja, menađera Domova zdravlja na različitim nivoima, kao i lokalnih samouprava, što će biti izazov budućim aktivnostima. Moramo zadovoljiti uslove u oblsti javnog zdravlja navedene u lisabonskom članu 168, kao i uslove iz Mastrichog ugovora, kao što je prof Bjegović već na tome insistirao. Ovo su ozbiljni izazovi za nas – horizontalni pristup pristup zdravstvu u svim politikama, izazov za celokupno društvo kao i za zdravstveni sistem. Preporuke koje se tiču budućih projektnih aktivnosti jesu bitne jer se trenutno spremaju IPA projekti. Postoje i neki drugi izazovi, nedostatak adekvatnih kapaciteta unutar jedinice koja se bavi ovim problemom unutar Ministarstva zdravlja – mi smo desetkovani, moraju nas mnogo više shvatati za ozbiljno ako nam je prioritet integracija. Moramo uključito što je više moguće interesnih strana u procesu osmišljavanja projekata. Malkom je pomenuo jedan strateški dokument koji je veoma značajan, ali vlada je usvojila mnoge strategije i akcione planove, a pravi izazov je implementacija. Moja preporuka je da planiramo kako na godišnjem nivou tako i dugoročno. Takođe moramo izvršiti monitoring preko jasnih merljivih pokazatelja. Želela bih da se svima zahvalim, sve ovo biće uvršteno u dokument i biće nam od velike koristi u procesu donošenja odluka na svim nivoima. Završiću citatom iz misije Japana. Oni regularno dolaze da nadgledaju; kažu da je problem manjak prihvatanja lične odgovornosti – ovo je takođe izazov i za lokalnu samoupravu. Moramo biti odgovorni. Lako je kupiti opremu preko projekata, nabavka je laka ali je jako teško izgraditi kapacitete.

Dr Maja Vu čković-Krcmar : Što se našeg zdravstvenog sistema tiče, situacija je vrlo komplikovana, direktore/menadžere imenuju lokalne samouprave na osnovu pripadnosti političkim strankama. Iz tog razloga želimo da ih obučimo i obrazujemo u školama. Iako su ih imenovale političke stranke, plaća ih RZZO, i uvek se kriju iza Ministarstva zdravlja tako da često nema lične odgovornosti. Želimo da ljudi razmišljaju drugačije. Ono što ja vidim kao ključni problem u platnom sistemu jeste sledeće: Ako imamo nekoga ko ne radi, ništa ne možete da uradite po tom pitanju. To je ključni problem o kome je DEU govorila sa ministrom, ali ne mogu se načiniti nikakve promene oko plata zbog uredbi. Mi Srbi ne želimo promene, ali želimo da napredujemo i idemo napred. Verujem da je zaključak da na nivou ministara treba doći do dosledne promene.


G Sasa Rikanovic: SB zahteva dopunu zakonodavstva/propisa u vezi sa platnim sistemom kao uslov za pružanje pomoći oko buđeta, ovo je jedan od uslova, a Srbija bi ga trebalo zadovoljiti do juna 2010. godine.

Dr Maja Vu čković-Krcmar : Kao što je Vesna Bjeković rekla, mi imao školu za javno zdravlje, sve smo preduzeli, ali ta škola ima samo dva studenta po godini. Takođe pokušavamo da nateramo Medicinsku školu da se promeni.

Dr Ljuba Perisi ć (DZ Stari Grad): Slažem se sa Vama. Preporuke se trebaju odnositi na to kako nastaviti sa IPA. Jasne su mi obe pozicije. Dobićemo računare, ali 2020. godine čemo i dalje imati iste probleme u zdravstvenom sektoru. Potrebno Vam je zapravo RSD 6 miliona za održavanje. Smederevo nam je pokazalo kroz slajdove da je održavanje skupo, Ministarstvo zdravlja nas ignoriše, a mi moramo to da promenimo. Rešenje je možda bolji priliv finansija. Ljudi na projektima trebaju biti bolji – predlažem javne konkurse za istinske stručnjake koji mogu doprineti našem radu.


Ocena Međunarodne Pomoći Srpskom Zdravstvenom Sektoru Konferencija o iznošenju rezultata Beograd, 21. april, 2011. godine

Lista učesnika

Ime Potpis



Lista učesnika

Ime

Potpis



Lista učesnika

Ime Potpis

142

Aneks XIII Reference

Antanaskovic-Markovic, Z et al. 2003. The burden of disease and injury in Serbia. Ministry of Health of the Republic of Serbia.

Argyris, C., and Schön D.A. (1996) Organizational Learning II, Addison-Wesley

Beer, M. and Nohria, N. “Cracking the Code of Change” Harvard Business review78 (May-June 200): 133-141

Everybody business: strengthening health systems to improve health outcomes: WHO’s framework for action”. World Health Organization. 2007.

The Government of the Republic of Serbia. February 2002. The Health Policy of Serbia.

The Government of the Republic of Serbia. 28 November 2005. Law on Health care

The Government of the Republic of Serbia. 26 March 2009. Public Health Strategy of the Republic of Serbia.

The Government of the Republic of Serbia. 31 August 2009. Law on Public Health.

Government of the Republic of Serbia. Needs of the Republic of Serbia for international assistance in the period 2009-2011. Belgrade, September 2009

Health Care System and Spending in Serbia. National Health Accounts Report, 2008.

Institute of Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović Batut”, Belgrade. 2009. Health of population of Serbia. Analytic Study 1997-2007.

Institute of Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović Batut”, Belgrade. 2009. Health Statistical Yearbook of Republic of Serbia 2008.

Kanter, R. M (1989) “When Giants Learn to Dance”, Simon and Schuster, New York 1989

Lewin, K. (1951). General Field Theory, New York, Harper Row

March, J. G and Olsen, J P (1975) “The uncertainty of the past; organizational ambiguous learning” European Journal of Political Research, Vol. 3 pp 147-171

McGreevy, M. (2009) Why change works sometimes work. Commercial and Industrial Training Vol. 41 No 6 2009)

Ministry of Health of the Republic of Serbia. August 2002. Serbia Health Vision Workshop. Final Report submitted by Carl Bro International.

Ministry of Health of the Republic of Serbia. February 2003. Better Health for All in the Third Millenium. Strategy and Action Plan of the Reform of the Health Care System in the Republic of Serbia, working version.

Ministry of Health of the Republic of Serbia. 25 September, 2007. Presentation at health donor’s meeting.

Ministry of Health of the Republic of Serbia (2008?). Presentation at meeting, organised by EU DG Health & Consumer Protection DG. Report of status and needs of health workforce in Serbia

Ministry of Health of the Republic of Serbia, 2010. Lists of ongoing and closed international projects.

Christopher Potter, Richard Brough. 2004. Systemic capacity building: a hierarchy of needs. Health policy and planning 19(5): 336–345.

Roberto, M.A. and Levesque, L.C. Sloan Management Review Summer 2005, Vol. 46 No 4 pp 53-60

Serbia and Montenegro, Multi-Annual Indicative Programme 2005-2006 (Annex 2a of 2002-2006 FRY Country Strategy Paper)

Debra Stevenson. June 2003. Serbia and Montenegro Health profile. DFID Health Systems Resource Centre

Storey, J., (1995) 'Focusing on how business changes affect individuals', People Management, vol. 1, no. 8, p. 53

WHO. (undated) Serbia and Montenegro. 10 Health questions about the new EU neighbours. WHO. 2005. Highlights on health in Serbia and Montenegro.

World Bank. Project Paper on Proposed Additional Financing Loan to the Republic of Serbia for the Health Project, February 2009.

World Bank. Project Paper for a Proposed Loan to Republic of Serbia for Programmatic Private and Financial Development Policy Loam, February 2009.

Procena medjunarodne pomo ći u srpskom zdravstvenom sektoru · Procena medjunarodne pomo ći u srpskom ... 6.1.3 Tipovi i metode intervencija tehni čke pomo ći u izgradnji kapaciteta

Documents